Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se
Poruka [Strana 1 od 1]
2 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:19 pm
Margita
Administrator
Prolog
K ako li je samo bilo lako. I brzo.
Puška je opalila, prasnula poput jeftine petarde. Pa-pa, Evan. Slatko sanjaj.
Bilo je tako lako. I nimalo neugodno. Pogotovo ako ĉovjek
o tome ne razmišlja.
Pogotovo ako taj prizor zakljuĉa u nekom skrivenom kutku svojeg mozga i umjesto o njemu razmišlja o - njoj.
Ona je prava zloćka.
Kako je drukĉije opisati? Stalno o njoj razmišlja. Ona neprestano nepozvana ulazi u njegove misli i potiskuje ono o ĉemu bi trebao razmišljati. Ponekad misli da bi zbog nje mogao poludjeti. Zaista poludjeti.
Uĉinio bi sve za nju, shvati on.
Praava je zloćka. Ţeli je zgnjeĉiti, satrti, uništiti. Ţeli da bude s njim, da samo njega voli, da osjeća što i on.
A odsad će tako i biti.
Otare kundak puške o košulju i odbrza puteljkom kroz drveće.
U šumi je sad vrlo tiho.
Sve je tako svjeţe i zeleno poput lišća. Sve je tako ţivahno i veselo.
On ubrza korak - suhe granĉice i korov glasno zapucketaju pod njegovim ĉizmama. Okrene se da posljednji put pogleda truplo.
Hoće li se izvući?
Jasno da hoće...
Poglavlje I
Subota poslije podne
Meg Dalton stisne ruĉne koĉnice i zaustavi bicikl na stazi. Duboko udahne i nasmiješi se. "Mmm... miris proljeća", reĉe.
Sunĉana svjetlost prosijavala se kroz visoko drveće na kojem je svjeţe, zeleno lišće još pupalo. Svib i trešnje već su procvali i prekrili Shadyside Park potezima bijele i ruţiĉaste boje.
Ovdje je tako divno u svibnju, pomisli Meg. Poput voţnje kroz svijet iz bajke. Njezini prijatelji zezali su je kad bi govorila takve stvari, stoga ona odluĉi zadrţati tu misao za sebe.
Njezini suputnici, koji su leţerno vozili bicikle, sustignu je. "Hej, Meg, zašto si stala?" vikne Tony.
"Nastavimo do rijeke", reĉe Shannon. Neĉujno proĊe pokraj Meg pa se okrene. "Kreni. Ţelim se voziti. Moram otopiti kile koje sam zimus nabacila."
Meg blene u svoju prijateljicu. Shannon nije imala suvišnih kilograma koje je trebalo skinuti. Njezina je figura bila savršena. Imala je bronĉanu kosu, plave oĉi i pune usne. Meg je podsjećala na onu glumicu, Molly Ringwald.
"Moram nabaviti novi bicikl", reĉe Tony. "Na pedalama više nema gume."
"Pst!" prekine ga Meg i pokaţe lijehu ruţiĉastog i ljubiĉastog poljskog cvijeća ispred njih. "Pogledajte! Kolibrić."
"Hoćemo li nastaviti voziti ili nećemo?" nestrpljivo će Shannon. "Da sam znala da će ovo biti školski izlet, ponijela bih biljeţnicu."
Shannon ponovno zajaši bicikl i krene. Meg se poţuri da je stigne. "Hej, priĉekajte!" poviĉe Tony. "Teško je voziti kad nemaš gume na pedalama!"
ProĊu pokraj gradskog igrališta gdje se igrala ţustra utakmica softballa. MeĊu igraĉima prepoznaju nekoliko prijatelja iz srednje škole Shadyside. Na blagom obronku travnjaka iza igrališta ljudi su se sunĉali, dobacivali si frizbi i roštiljali.
Kao da su svi izmigoljili iz svojih ĉahura spremni za zabavu, pomisli Meg. Znala je da bi je prijatelji zafrkavali i zbog te misli.
Meg su svi neprestance zafrkavali da je previše lakoumna, suviše poletna, odveć vedra i ţivahna. Bila je niska rastom i na njezinu veliku ţalost, još nije dobila obline. Zbog okrugla lica, kratke plave kose i velikih plavih oĉiju, ljudi bi ponekad pomislili da je djevojĉica, što joj je beskrajno išlo na ţivce!
Mladunĉe vjeverice iskoĉi pred nju na puteljak. Meg je morala naglo skrenuti daje ne pregazi. "Mogao je to biti pun pogodak!" vikne Tony koji je bio nekoliko metara iza nje.
"Nije smiješno, Tony", odvrati Meg pa ubrza i sustigne Shannon.
"Ĉini se daje Tony dobro raspoloţen", reĉe Shannon gledajući preda se.
"Ma, cijelo popodne samo zanovijeta zbog bicikla", uzdahne Meg.
"Ali to i znaĉi da jest dobro raspoloţen!" provali Shannon.
Meg se usiljeno nasmije. Znala je da je Shannon u pravu u vezi s Tonyjem. Ćudljiv je cijele zime. Non-stop ţivĉani i ljuti se zbog sitnica ili bez ikakva razloga.
Isprva je Meg mislila da je moţda ona za to kriva. Moţda mu je poĉela ići na ţivce. Hodaju već više od dvije godine. Moţda je
ljut jer je ţeli ostaviti a ne zna kako. Ali kad god bi ona povela razgovor o toj temi, on bi se uvrijeĊena izraza lica kleo da je sve u redu.
Tlo je postajalo mekše jer se staza spuštala prema rijeci. Morali su zaobilaziti duboke lokve kišnice.
"I kako se slaţeš s Dwayneom?" boĉne Meg. To je jedino ĉime je mogla dirnuti Shannon u ţivac.
"Taj kreten!" drekne Shannon. Glasno je disala od toga kako je brzo okretala pedale. "Hoda za mnom kao bolesni psić i gleda me tim crnim, tuţnim oĉima. Fuj! Stalno napinje mišiće u tim svojim pripijenim bijelim majicama kratkih rukava. Pravi se vaţan."
"Pa, non-stop je u teretani. Stvarno je dobro graĊen", reĉe Meg.
Shannon se iznenadi. Takva izjava nije bila nimalo sliĉna Meg. "Svejedno je kreten. Stalno je s tim tvojim bratićem Brianom. Igraju se Čarobnjaka i tamnica u šumi. "O..." Shannon odjednom shvati što je rekla. "Nisam htjela reći da je i tvoj bratić kreten. Samo sam..."
"Sve u redu. Brian je bez sumnje malo ĉudan", nasmije se Meg.
Kao da više nisu imale što reći. Dugo su se vozile u tišini. Meg zadrhti, više od svojih misli nego od vjetra. Prošlo je toĉno godinu dana, shvati ona. Prije toĉno godinu dana Brian je pronašao Shannonina brata Evana.
Prije toĉno godinu dana, jednog proljetnog dana baš kao što je današnji, Brian je pronašao Evana - ustrijeljenog u šumi u Ulici Straha.
Meg odmahne glavom da odagna sjećanje na to.
Barem se Shannon moţe ponovno smijati, pomisli Meg. Barem se moţe ponovno šaliti i voziti biciklom po parku sa svojim starim prijateljima.
Kako se prošla zima otegnula!
Meg uspori kako bi je Tony sustigao. "Kako ide, brzi?"
"Mislim da mi pada lanac", zagunda on. Skine gornji dio smeĊe trenirke koju je imao na sebi. Ispod je nosio sivu majicu kratkih
rukava. Trenirku zaveţe oko struka. Usprkos prohladnom vjetru koji je puhao s rijeke, znojio se. "Moram nabaviti novi bicikl", reĉe, side s bicikla i sagne se da pregleda lanac.
Oboţavala ga je gledati dok nešto pomnjivo promatra: crne bi mu se obrve skupile, ĉelo naboralo. Oboţavala je to kako se koncentrirano mršti. "Poĉet ćeš raditi za tatu ĉim završi škola", reĉe Meg. "Moći ćeš uštedjeti za novi bicikl."
"Baš", promrmlja on i obriše ruku masnu od mazivog ulja o traperice. "S lovom koju mi stari plaća za to da toĉim benzin, moţda skucam za romobil." Ponovno se popne na bicikl i krene.
Ona poĊe za njim niz krivudavu stazu. S druge strane dugog polja visoke trave i trstike, brzo je ali tiho tekla uska, smeĊa rijeka Conononka. Vodostaj je bio visok jer je ove zime palo puno snijega. Meg se iznenadi kad ugleda Shannon dolje kod rijeke na kraju biciklistiĉke staze kako razgovara s dvoje klinaca na biciklima.
Kad se pribliţila, Meg prepozna Lisu Blume i Coryja Brooksa. S Lisom i Coryjem sprdala se cijela srednja škola Shadyside. Odrasli su kao prvi susjedi i cijeloga ţivota bili prijatelji. Prošle su zime poĉeli hodati - i odonda se ne slaţu!
Tony i Meg stignu do njih. "Baš smo krenuli natrag", reĉe Cory. "Ovdje je hladno."
"Što vas dvoje radite veĉeras?" Shannon upita Lisu.
"Ne znam. Cory nije ništa isplanirao", reĉe Lisa uz ironiĉni smiješak koji joj se ĉesto znao preliti licem. "Mislim da se nije sjetio da imamo sudar."
"Mislio sam da ćemo izaći, ali nigdje posebno." Cory se našao na muci. Htjede zagrliti Lisu, ali se ona odmakne.
"Tony i ja ne idemo van", reĉe Meg. "Moram ostati kod kuće i pisati referat iz psihologije. Toliko sam u zaostatku da..."
"O, umalo zaboravih vaţnu vijest!" upadne joj Lisa u rijeĉ. "Pogodite tko dolazi u posjet? Ellen Majors."
Shannon glasno udahne i šĉepa upravljaĉ bicikla koji se umalo prevrnuo. "Oprostite", reĉe brzo. Problijedjela je. "Bicikl mi se izmaknuo."
"Ellen će biti kod tete", doda Lisa.
Nitko ne reĉe ništa.
Meg je znala da svi misle o istome, o onome otprije godinu dana, o Shannoninu bratu Evanu.
Ellen Majors i Evan hodali su od sedmog razreda. Ellen, Meg i Shannon bile su nerazdvojne prijateljice još i dulje.
A kad je Evan umro, sve se to raspalo.
Ellen se odselila nekoliko mjeseci poslije toga. Odonda ni rijeĉi od nje. Do sada.
"Baš mi je drago što ću je vidjeti", veselo će Meg da razbije tišinu. "Prošlo je puno vremena."
"Aha", doda Lisa u pokušaju da oponaša Megin ushit, ali neuspješno. Ona i Ellen nikad nisu bile suviše bliske.
Shannon ne reĉe ništa. Zamišljeno je gledala u rijeku.
"Moţda bismo trebali organizirati tulum za Ellen", reĉe Meg i pogleda Tonyja, ali on pogleda u stranu.
"Aha", ponovi Lisa.
"A zašto?" oštro će Shannon.
"Pa... da joj... ovaj... zaţelimo dobrodošlicu", reĉe Meg. Iznenadi je Shannonina nesklonost toj ideji. "Da joj pokaţemo da nam je još stalo do nje, tako nešto."
"Evan je i dalje mrtav", promrmlja Shannon ne gledajući u njih.
"Ali moramo pokazati Ellen da je ne smatramo krivom", reĉe Meg, iznenaĊena dubinom osjećaja koji su je odjednom preplavili. Nije ni bila svjesna koliko joj je Ellen nedostajala cijele godine.
"Valjda..." neuvjerljivo će Shannon, glasa gotovo neĉujna na jakom vjetru.
"Mislim da je tulum odliĉna ideja", reĉe Lisa penjući se na bicikl. "Ali nenajavljeni tulum. Znate kakva je Ellen. Vjerojatno ne bi došla da zna. Pomoći ću vam da ga organizirate. Zapravo, idem odmah to razglasiti!"
"Ja sam za", reĉe Cory.
Meg ponovno pogleda Tonyja, koji je zurio u zemlju. "Tony, dobro si?"
"Aha. Nego što."
"Pa što misliš o tome da napravimo tulum?" "Moţe. U redu je."
"Moramo krenuti", reĉe Lisa i krene niz stazu. "Vidimo se poslije."
Meg, Shannon i Tony gledali su za njima dok nisu nestali meĊu drvećem. "I mi bismo trebali krenuti natrag", reĉe Shannon, još blijeda u licu. Izgledala je iscrpljeno, izmuĉeno.
"Da ne povjeruješ!" vrisne Tony.
Djevojke se lecnu. "Tony, koji je vrag?"
"Pukla mi je guma!" Podigne bicikl u zrak.
"Tony, nemoj..." reĉe Meg.
Namjeravao je tresnuti biciklom o zemlju, no onda se predomisli i polako ga spusti na travu.
"Tony, samo ti se probušila guma. Moţeš odgurati bicikl natrag do..."
"Idite vi bez mene", promrmlja on. "Krenite. Vidimo se poslije."
Kad su vidjele da on ozbiljno misli, djevojke sjednu na bicikle i odvezu se. Kad su stigle do šume, zaĉuju kako Tony nogom kreše po biciklu i glasno ga psuje.
"Što mu je? Previše sirovog mesa za doruĉak?" upita Shannon.
"Ne znam", uzdahne Meg. "Nekad jednostavno pošandrca." Kad bi samo znala što ga muĉi. Nije normalno da se ĉovjek toliko razljuti na bicikl. Ili moţda jest?
Te noći u svojoj sobi Meg se pokušavala usredotoĉiti na referat iz psihologije, ali su joj misli lutale: razmišljala je o Ellen. Ellen i njezina visoka, vitka figura i plava kosa. Svi su uvijek govorili da sliĉi Darryl Hannah. Meg se pitala izgleda li još tako ili se promijenila.
Nenajavljeni tulum bila je sjajna ideja. Meg je mogla zamisliti zgranuti izraz na Elleninu licu. Kako li će samo svi ponovno biti sretni!
Zazvoni telefon.
Ona podigne slušalicu, zahvalna na smetnji. "Halo, Meg?" Šapat. Kao da vjetar puše u telefon. "Tko je?" upita ona s osjećajem nelagode u ţelucu. "Veza je loša."
"Ovdje prijatelj." I dalje tek šapat. Tko bi to mogao biti?
"Upozoravam te. Ne prireĊujte tulum za Ellen."
"E sad..." drekne Meg iznenaĊena piskutavošću svojega glasa i strahom koji je u njoj bujao. I srdţbom.
"Ozbiljno ti kaţem. Smrtno ozbiljno. Ne prireĊujte tulum za Ellen. Nemoj me prisiljavati da pokaţem koliko ozbiljno mislim."
"Tko je to? Kakav je to glupi vic..."
Zaĉuje škljocaj i zvuk slobodne linije.
Ona spusti slušalicu. U sobi zavlada tišina. Ali onaj šapat ostane; ponavljao je svoju prijeteću poruku u njezinu uhu. Šapat je bivao sve glasniji, naposljetku ona poklopi uši i tako ga ušutka.
K ako li je samo bilo lako. I brzo.
Puška je opalila, prasnula poput jeftine petarde. Pa-pa, Evan. Slatko sanjaj.
Bilo je tako lako. I nimalo neugodno. Pogotovo ako ĉovjek
o tome ne razmišlja.
Pogotovo ako taj prizor zakljuĉa u nekom skrivenom kutku svojeg mozga i umjesto o njemu razmišlja o - njoj.
Ona je prava zloćka.
Kako je drukĉije opisati? Stalno o njoj razmišlja. Ona neprestano nepozvana ulazi u njegove misli i potiskuje ono o ĉemu bi trebao razmišljati. Ponekad misli da bi zbog nje mogao poludjeti. Zaista poludjeti.
Uĉinio bi sve za nju, shvati on.
Praava je zloćka. Ţeli je zgnjeĉiti, satrti, uništiti. Ţeli da bude s njim, da samo njega voli, da osjeća što i on.
A odsad će tako i biti.
Otare kundak puške o košulju i odbrza puteljkom kroz drveće.
U šumi je sad vrlo tiho.
Sve je tako svjeţe i zeleno poput lišća. Sve je tako ţivahno i veselo.
On ubrza korak - suhe granĉice i korov glasno zapucketaju pod njegovim ĉizmama. Okrene se da posljednji put pogleda truplo.
Hoće li se izvući?
Jasno da hoće...
Poglavlje I
Subota poslije podne
Meg Dalton stisne ruĉne koĉnice i zaustavi bicikl na stazi. Duboko udahne i nasmiješi se. "Mmm... miris proljeća", reĉe.
Sunĉana svjetlost prosijavala se kroz visoko drveće na kojem je svjeţe, zeleno lišće još pupalo. Svib i trešnje već su procvali i prekrili Shadyside Park potezima bijele i ruţiĉaste boje.
Ovdje je tako divno u svibnju, pomisli Meg. Poput voţnje kroz svijet iz bajke. Njezini prijatelji zezali su je kad bi govorila takve stvari, stoga ona odluĉi zadrţati tu misao za sebe.
Njezini suputnici, koji su leţerno vozili bicikle, sustignu je. "Hej, Meg, zašto si stala?" vikne Tony.
"Nastavimo do rijeke", reĉe Shannon. Neĉujno proĊe pokraj Meg pa se okrene. "Kreni. Ţelim se voziti. Moram otopiti kile koje sam zimus nabacila."
Meg blene u svoju prijateljicu. Shannon nije imala suvišnih kilograma koje je trebalo skinuti. Njezina je figura bila savršena. Imala je bronĉanu kosu, plave oĉi i pune usne. Meg je podsjećala na onu glumicu, Molly Ringwald.
"Moram nabaviti novi bicikl", reĉe Tony. "Na pedalama više nema gume."
"Pst!" prekine ga Meg i pokaţe lijehu ruţiĉastog i ljubiĉastog poljskog cvijeća ispred njih. "Pogledajte! Kolibrić."
"Hoćemo li nastaviti voziti ili nećemo?" nestrpljivo će Shannon. "Da sam znala da će ovo biti školski izlet, ponijela bih biljeţnicu."
Shannon ponovno zajaši bicikl i krene. Meg se poţuri da je stigne. "Hej, priĉekajte!" poviĉe Tony. "Teško je voziti kad nemaš gume na pedalama!"
ProĊu pokraj gradskog igrališta gdje se igrala ţustra utakmica softballa. MeĊu igraĉima prepoznaju nekoliko prijatelja iz srednje škole Shadyside. Na blagom obronku travnjaka iza igrališta ljudi su se sunĉali, dobacivali si frizbi i roštiljali.
Kao da su svi izmigoljili iz svojih ĉahura spremni za zabavu, pomisli Meg. Znala je da bi je prijatelji zafrkavali i zbog te misli.
Meg su svi neprestance zafrkavali da je previše lakoumna, suviše poletna, odveć vedra i ţivahna. Bila je niska rastom i na njezinu veliku ţalost, još nije dobila obline. Zbog okrugla lica, kratke plave kose i velikih plavih oĉiju, ljudi bi ponekad pomislili da je djevojĉica, što joj je beskrajno išlo na ţivce!
Mladunĉe vjeverice iskoĉi pred nju na puteljak. Meg je morala naglo skrenuti daje ne pregazi. "Mogao je to biti pun pogodak!" vikne Tony koji je bio nekoliko metara iza nje.
"Nije smiješno, Tony", odvrati Meg pa ubrza i sustigne Shannon.
"Ĉini se daje Tony dobro raspoloţen", reĉe Shannon gledajući preda se.
"Ma, cijelo popodne samo zanovijeta zbog bicikla", uzdahne Meg.
"Ali to i znaĉi da jest dobro raspoloţen!" provali Shannon.
Meg se usiljeno nasmije. Znala je da je Shannon u pravu u vezi s Tonyjem. Ćudljiv je cijele zime. Non-stop ţivĉani i ljuti se zbog sitnica ili bez ikakva razloga.
Isprva je Meg mislila da je moţda ona za to kriva. Moţda mu je poĉela ići na ţivce. Hodaju već više od dvije godine. Moţda je
ljut jer je ţeli ostaviti a ne zna kako. Ali kad god bi ona povela razgovor o toj temi, on bi se uvrijeĊena izraza lica kleo da je sve u redu.
Tlo je postajalo mekše jer se staza spuštala prema rijeci. Morali su zaobilaziti duboke lokve kišnice.
"I kako se slaţeš s Dwayneom?" boĉne Meg. To je jedino ĉime je mogla dirnuti Shannon u ţivac.
"Taj kreten!" drekne Shannon. Glasno je disala od toga kako je brzo okretala pedale. "Hoda za mnom kao bolesni psić i gleda me tim crnim, tuţnim oĉima. Fuj! Stalno napinje mišiće u tim svojim pripijenim bijelim majicama kratkih rukava. Pravi se vaţan."
"Pa, non-stop je u teretani. Stvarno je dobro graĊen", reĉe Meg.
Shannon se iznenadi. Takva izjava nije bila nimalo sliĉna Meg. "Svejedno je kreten. Stalno je s tim tvojim bratićem Brianom. Igraju se Čarobnjaka i tamnica u šumi. "O..." Shannon odjednom shvati što je rekla. "Nisam htjela reći da je i tvoj bratić kreten. Samo sam..."
"Sve u redu. Brian je bez sumnje malo ĉudan", nasmije se Meg.
Kao da više nisu imale što reći. Dugo su se vozile u tišini. Meg zadrhti, više od svojih misli nego od vjetra. Prošlo je toĉno godinu dana, shvati ona. Prije toĉno godinu dana Brian je pronašao Shannonina brata Evana.
Prije toĉno godinu dana, jednog proljetnog dana baš kao što je današnji, Brian je pronašao Evana - ustrijeljenog u šumi u Ulici Straha.
Meg odmahne glavom da odagna sjećanje na to.
Barem se Shannon moţe ponovno smijati, pomisli Meg. Barem se moţe ponovno šaliti i voziti biciklom po parku sa svojim starim prijateljima.
Kako se prošla zima otegnula!
Meg uspori kako bi je Tony sustigao. "Kako ide, brzi?"
"Mislim da mi pada lanac", zagunda on. Skine gornji dio smeĊe trenirke koju je imao na sebi. Ispod je nosio sivu majicu kratkih
rukava. Trenirku zaveţe oko struka. Usprkos prohladnom vjetru koji je puhao s rijeke, znojio se. "Moram nabaviti novi bicikl", reĉe, side s bicikla i sagne se da pregleda lanac.
Oboţavala ga je gledati dok nešto pomnjivo promatra: crne bi mu se obrve skupile, ĉelo naboralo. Oboţavala je to kako se koncentrirano mršti. "Poĉet ćeš raditi za tatu ĉim završi škola", reĉe Meg. "Moći ćeš uštedjeti za novi bicikl."
"Baš", promrmlja on i obriše ruku masnu od mazivog ulja o traperice. "S lovom koju mi stari plaća za to da toĉim benzin, moţda skucam za romobil." Ponovno se popne na bicikl i krene.
Ona poĊe za njim niz krivudavu stazu. S druge strane dugog polja visoke trave i trstike, brzo je ali tiho tekla uska, smeĊa rijeka Conononka. Vodostaj je bio visok jer je ove zime palo puno snijega. Meg se iznenadi kad ugleda Shannon dolje kod rijeke na kraju biciklistiĉke staze kako razgovara s dvoje klinaca na biciklima.
Kad se pribliţila, Meg prepozna Lisu Blume i Coryja Brooksa. S Lisom i Coryjem sprdala se cijela srednja škola Shadyside. Odrasli su kao prvi susjedi i cijeloga ţivota bili prijatelji. Prošle su zime poĉeli hodati - i odonda se ne slaţu!
Tony i Meg stignu do njih. "Baš smo krenuli natrag", reĉe Cory. "Ovdje je hladno."
"Što vas dvoje radite veĉeras?" Shannon upita Lisu.
"Ne znam. Cory nije ništa isplanirao", reĉe Lisa uz ironiĉni smiješak koji joj se ĉesto znao preliti licem. "Mislim da se nije sjetio da imamo sudar."
"Mislio sam da ćemo izaći, ali nigdje posebno." Cory se našao na muci. Htjede zagrliti Lisu, ali se ona odmakne.
"Tony i ja ne idemo van", reĉe Meg. "Moram ostati kod kuće i pisati referat iz psihologije. Toliko sam u zaostatku da..."
"O, umalo zaboravih vaţnu vijest!" upadne joj Lisa u rijeĉ. "Pogodite tko dolazi u posjet? Ellen Majors."
Shannon glasno udahne i šĉepa upravljaĉ bicikla koji se umalo prevrnuo. "Oprostite", reĉe brzo. Problijedjela je. "Bicikl mi se izmaknuo."
"Ellen će biti kod tete", doda Lisa.
Nitko ne reĉe ništa.
Meg je znala da svi misle o istome, o onome otprije godinu dana, o Shannoninu bratu Evanu.
Ellen Majors i Evan hodali su od sedmog razreda. Ellen, Meg i Shannon bile su nerazdvojne prijateljice još i dulje.
A kad je Evan umro, sve se to raspalo.
Ellen se odselila nekoliko mjeseci poslije toga. Odonda ni rijeĉi od nje. Do sada.
"Baš mi je drago što ću je vidjeti", veselo će Meg da razbije tišinu. "Prošlo je puno vremena."
"Aha", doda Lisa u pokušaju da oponaša Megin ushit, ali neuspješno. Ona i Ellen nikad nisu bile suviše bliske.
Shannon ne reĉe ništa. Zamišljeno je gledala u rijeku.
"Moţda bismo trebali organizirati tulum za Ellen", reĉe Meg i pogleda Tonyja, ali on pogleda u stranu.
"Aha", ponovi Lisa.
"A zašto?" oštro će Shannon.
"Pa... da joj... ovaj... zaţelimo dobrodošlicu", reĉe Meg. Iznenadi je Shannonina nesklonost toj ideji. "Da joj pokaţemo da nam je još stalo do nje, tako nešto."
"Evan je i dalje mrtav", promrmlja Shannon ne gledajući u njih.
"Ali moramo pokazati Ellen da je ne smatramo krivom", reĉe Meg, iznenaĊena dubinom osjećaja koji su je odjednom preplavili. Nije ni bila svjesna koliko joj je Ellen nedostajala cijele godine.
"Valjda..." neuvjerljivo će Shannon, glasa gotovo neĉujna na jakom vjetru.
"Mislim da je tulum odliĉna ideja", reĉe Lisa penjući se na bicikl. "Ali nenajavljeni tulum. Znate kakva je Ellen. Vjerojatno ne bi došla da zna. Pomoći ću vam da ga organizirate. Zapravo, idem odmah to razglasiti!"
"Ja sam za", reĉe Cory.
Meg ponovno pogleda Tonyja, koji je zurio u zemlju. "Tony, dobro si?"
"Aha. Nego što."
"Pa što misliš o tome da napravimo tulum?" "Moţe. U redu je."
"Moramo krenuti", reĉe Lisa i krene niz stazu. "Vidimo se poslije."
Meg, Shannon i Tony gledali su za njima dok nisu nestali meĊu drvećem. "I mi bismo trebali krenuti natrag", reĉe Shannon, još blijeda u licu. Izgledala je iscrpljeno, izmuĉeno.
"Da ne povjeruješ!" vrisne Tony.
Djevojke se lecnu. "Tony, koji je vrag?"
"Pukla mi je guma!" Podigne bicikl u zrak.
"Tony, nemoj..." reĉe Meg.
Namjeravao je tresnuti biciklom o zemlju, no onda se predomisli i polako ga spusti na travu.
"Tony, samo ti se probušila guma. Moţeš odgurati bicikl natrag do..."
"Idite vi bez mene", promrmlja on. "Krenite. Vidimo se poslije."
Kad su vidjele da on ozbiljno misli, djevojke sjednu na bicikle i odvezu se. Kad su stigle do šume, zaĉuju kako Tony nogom kreše po biciklu i glasno ga psuje.
"Što mu je? Previše sirovog mesa za doruĉak?" upita Shannon.
"Ne znam", uzdahne Meg. "Nekad jednostavno pošandrca." Kad bi samo znala što ga muĉi. Nije normalno da se ĉovjek toliko razljuti na bicikl. Ili moţda jest?
Te noći u svojoj sobi Meg se pokušavala usredotoĉiti na referat iz psihologije, ali su joj misli lutale: razmišljala je o Ellen. Ellen i njezina visoka, vitka figura i plava kosa. Svi su uvijek govorili da sliĉi Darryl Hannah. Meg se pitala izgleda li još tako ili se promijenila.
Nenajavljeni tulum bila je sjajna ideja. Meg je mogla zamisliti zgranuti izraz na Elleninu licu. Kako li će samo svi ponovno biti sretni!
Zazvoni telefon.
Ona podigne slušalicu, zahvalna na smetnji. "Halo, Meg?" Šapat. Kao da vjetar puše u telefon. "Tko je?" upita ona s osjećajem nelagode u ţelucu. "Veza je loša."
"Ovdje prijatelj." I dalje tek šapat. Tko bi to mogao biti?
"Upozoravam te. Ne prireĊujte tulum za Ellen."
"E sad..." drekne Meg iznenaĊena piskutavošću svojega glasa i strahom koji je u njoj bujao. I srdţbom.
"Ozbiljno ti kaţem. Smrtno ozbiljno. Ne prireĊujte tulum za Ellen. Nemoj me prisiljavati da pokaţem koliko ozbiljno mislim."
"Tko je to? Kakav je to glupi vic..."
Zaĉuje škljocaj i zvuk slobodne linije.
Ona spusti slušalicu. U sobi zavlada tišina. Ali onaj šapat ostane; ponavljao je svoju prijeteću poruku u njezinu uhu. Šapat je bivao sve glasniji, naposljetku ona poklopi uši i tako ga ušutka.
3 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:20 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 8
Subota navečer
Meg je sjedila za radnim stolom i zurila u telefon dok se nije pretvorio u bijelu mrlju. Kako se osjećala?
Uplašeno? Ne.
Ljutito? Da, baš tako. Bila je ljuta i uvrijeĊena.
Zar taj koji ju je nazvao doista misli da je moţe zaplašiti tim glupim, promuklim šaptom?
Tko god da je to bio, gledao je previše filmova strave, zakljuĉi ona. Noć vještica peti dio! Freddyjevpovratak! Petak trinaesti, nastavak broj 400! Kakav debil! Cure u tim filmovima su ili radodajke ili prestrašene glupaĉe. Prime telefonski poziv nekakvog šaptaĉa i toliko se ustrtare da više ne znaju gdje im je glava.
E pa, ovo je stvarni ţivot, a ne glupi film. Tko god to bio, u svakom sluĉaju ne poznaje Meg baš najbolje. Moţda jest niska i izgleda mnogo mlaĊe. Moţda nije skulirana poput mnogih drugih klinaca u Shadysideu. Ali ne da se lako zastrašiti. Tvrdoglava je kao mazga. Barem njezina majka uvijek tako govori. A Meg je to primala kao kompliment.
Shvati da joj srce ţestoko tuĉe. No dobro, prizna si ona, moţda sam malo uzrujana.
Podigne slušalicu i utipka Tonyjev broj. Bio je zauzet.
Kakva gnjavaţa! S kime li samo razgovara?
Htjela je s nekim porazgovarati. S roditeljima? Ne. Oni bi iz buhe napravili slona. Vjerojatno bi odmah nazvali policiju, podigli graju i zabranili joj da priredi tulum.
A poziv je ionako vjerojatno bio glupa neslana šala nekoga iz škole.
Ona opet utipka Tonyjev broj. Još je zauzeto. Spusti slušalicu, a zatim nazove Lisu koja se javi nakon prvog zvona i reĉe: "Gdje si ti?" "Ha?" "Cory?" "Ne, Meg je."
"O, Meg. Oprosti. Mislila sam da je Cory. Malo kasni. Nekih sat vremena."
"Ţao mi je", reĉe Meg.
"Nisi ti kriva", brzo će Lisa. Zvuĉala je vrlo srdito. "Pokušavam na to gledati s pozitivne strane. Moţda ga je pregazio kamion."
"Samo tako, budi optimistiĉna", nasmije se Meg. "Što ti radiš? Ĉekaš Tonyja?"
"Ne. Veĉeras ne izlazimo. Trebala bih napisati referat iz psihologije." "Ali..."
"Kako si znala da slijedi ali?" "Ĉitani misli", provali Lisa. "Alija..."
"Vidiš? Rekla sam ti."
"Upravo me nazvao neki manijak."
"Stvarno?" Ovo kao daje pobudilo Lisino zanimanje. "Dahtao je? Mene je jedanput nazvao dahtaĉ. Nisam mogla vjerovati. Bilo je odurno."
"Ne. Ovaj je šaptao." Meg poţali što je Lisi rekla za poziv. Lisa će se sad samo unedogled sprdati s tim. Imala je britki smisao za humor. Nikad ništa nije shvaćala ozbiljno.
"I o ĉemu ti je šaputao?" upita Lisa. "Te tri slatke rijeĉi, ja te ţelim?"
"Rekao mi je da ne radimo tulum za Ellen." "Kako molim?!"
"Dobro si ĉula. Upozorio me da ne prireĊujem tulum." "Pa... koga znamo a da mrzi tulume?" "Ne znam. Nisam prepoznala glas. Nekakav ĉudan, promukao šapat. Nisam uspjela razabrati ni radi li se o curi ili deĉku."
"Ko bog je to bio Cory", reĉe Lisa. "Što taj ne bi smislio samo da ne doĊe k meni na vrijeme!"
To je bilo mišljeno kao šala, ali se Meg ne nasmije. Nerviralo ju je to što Lisa ovo ne shvaća malo ozbiljnije. "Bilo je nekako jezivo", reĉe ona Lisi. "Kome si sve rekla za Ellen i tulum?"
"Mnogima", reĉe Lisa. "Nakon našeg susreta u parku, otišla sam u trgovaĉki centar. Srela sam puno raje iz škole. A i veĉeras sam nazivala škvadru dok sam sjedila ovdje i ĉekala znaš već koga. Hej! Ĉujem zvono! Sigurno je to on. Ţurim. Bok, Meg." Lisa spusti slušalicu prije nego što je Meg stigla uzvratiti pozdrav.
Meg nije mogla suspregnuti smiješak. Lisa se stalno ţalila na Coryja i neprestano ga je omalovaţavala. Ali na zvuk zvona odjurila je kao raketa. Stvarno je luda za njim.
Meg nesvjesno opet utipka Tonyjev broj. Ovaj put dobije vezu. "Halo?"
"Bok, Tony. Ja sam."
"O. Bok." Zvuĉao je ĉudno, nekako daleko, smeteno.
"Upravo me nazvao neki luĊak. Upozorio me da ne radim tulum za Ellen."
"I mene!" zaprepasti se Tony.
"Molim?"
"Da, maloprije me netko nazvao, nekakav šaptaĉ. Mislim da je bio muško. Ali nisam siguran, mogla je biti i cura."
"I što je rekao?"
"Da ne pomaţem oko tuluma. Rekao je da neću biti na tulumu ako se odrţi jer ću biti u bolnici."
"Netko se zeza, ha?"
"Ne znam, Meg. Tko god da je bio, zvuĉao je priliĉno ozbiljno."
"Ma daj, Tony. Misliš da je mislio ozbiljno?" Meg se razoĉarala time što Tony ovo shvaća ozbiljno. Htjela je da on kaţe da je sve to samo šala i neka to jednostavno zaboravi. Zašto on zvuĉi još uplašenije od nje?
"Što misliš, tko je to bio, Meg?"
"Ne znam. Neki klinjo iz škole. Netko zbediran jer veĉeras nema sudar."
"Moţda." Tony nije zvuĉao uvjereno. "Ali mi ne znamo nikoga tko bi uĉinio nešto tako glupo. Što ako... što ako..."
"Što, Tony?" nestrpljivo će Meg.
"Ne znam. Moţda bismo ovo trebali shvatiti ozbiljno. Recimo nazvati policiju?"
"Što? Daj se priberi!" drekne Meg. "Ja ne bih..."
"Samo se brinem zbog tebe, to je sve", prekine je on. "Ne ţelim da ti neki luĊak uĉini nešto uţasno zbog nekakvog šugavog tuluma."
"Nije to šugavi tulum," ustraje Meg, "nego tulum za Ellen, moju najbolju prijateljicu. I neću dopustiti da me telefonski poziv nekakvog bolesnika koji misli daje to urnebesno smiješno sprijeĉi da uĉinim što ţelim uĉiniti."
Tony je dugo šutio, a zatim se sloţi. "U pravu si. Ja sam valjda još u šoku."
"Oprosti. Nisam namjeravala vikati", reĉe Meg. Trudila se stišati glas, smiriti se i govoriti mirno.
"Onda... da svratim do tebe i... ovaj... utješim te?" upita Tony. To zazvuĉi više kao molba nego kao pitanje.
Meg se nasmije. "Ne. Zapravo ne bih smjela ni razgovarati s tobom. Trebala bih pisati referat iz psihologije."
"Znaĉi li to da?"
"Ne, to definitivno znaĉi ne."
"Ali zapravo ţeliš reći da?"
Meg se nasmije. Lijepo je ponovno ĉuti Tonyja da je zeza i da se glupira. "Ţelim reći ne. Ozbiljno."
"Ţeliš reći da trebaš nekoga da te tješi, ha?"
"Ne. Daj mi se skini. Trebam vremena za pisanje, trebam..."
"Znaš da se nećeš moći koncentrirati na referat." "Baš hoću."
"Rekla si da hoćeš! Ĉuo sam te!" Meg se nasmije. "Rekla sam ne." "Ali si mislila da?" "Pa... moţda."
"Moţda? Moţda zvuĉi dobro", veselo će Tony. "Eto mene odmah."
"Okej", reĉe Meg jednako veselo.
Poglavlje 3
Ponedjeljak poslije podne
Meg odloţi udţbenik iz sociologije na klupu i osvrne se po ĉitaonici. Kakva je to buka u dnu prostorije? Odmah joj bude jasno da Cory Brooks i njegov kompa David Metcalf iz gimnastiĉarske momĉadi izvode nekakvu majstoriju na jednoj od klupa.
Ĉitaonica je bila široki pravokutnik bez prozora blještavo osvijetljen dugaĉkim nizovima fluorescentnih svjetiljki koje su visjele visoko iznad drvenih klupa koje su se protezale gotovo cijelom širinom prostorije. Maleni radni stol za deţurne stajao je na ulazu u ĉitaonicu. Meg primijeti da za stolom trenutno nema nikoga. GospoĊica Frankel uvijek kasni, pa su Cory i David imali dovoljno vremena za svoju akrobatsku toĉku na klupi.
"Bok", reĉe Shannon i umorno mahne Meg. Sjedne na svoje uobiĉajeno mjesto u redu iza nje.
"Bok", otpozdravi Meg dok je prekapala po torbi u potrazi za pozivnicama koje je kupila.
"Foster ne shvaća da je školska godina skoro gotova", poţali se Shannon. "Jutros je poĉeo obradu novog gradiva."
"Smola", promrmlja Meg. Nije baš shvaćala o ĉemu Shannon govori. Znala je jedino da Shannon mrzi profesora Fostera, školu i bilo kakav
rad. Shannon nikad nije ušla u ĉitaonicu a da zbog neĉega nije jamrala.
"Što kaţeš na ovo?" upita Meg i podigne snop pozivnica. Bile su kriĉavo zelene i ruţiĉaste, a slova POZVANI STE NA TAJNI TULUM ispisana srebrnastim tušem.
"Što ti je to?" upita Shannon dok je vješto nanosila tamnocrveni ruţ na svoje pune usne.
"Pozivnice. Za Ellenin tulum. Je li to nova boja?"
"Aha. Vidjela sam je u ĉasopisu. Što kaţeš?"
"Vrlo... dramatiĉno."
"Meg, sigurna si daje taj tulum dobra ideja?" Shannon ubaci ruţ u torbu, a onda se baci u potragu za maramicom.
"Ne znam. Mislim da jest. Drţim da bi bilo lijepo pokazati Ellen da nam je i dalje draga. Ta nas smo tri dugo bile najbolje frendice. A Ellen je dugo hodala s Evanom. Bila je praktiĉki dio vaše obitelji."
Meg istog trenutka zaţali zbog svojih rijeĉi. Shannon je srdito pogleda. Maramicom upije višak ruţa i ne reĉe ništa. Naposljetku, kad se Meg okrenula naprijed, Shannon reĉe: "Kako moţeš slati pozivnice kad ne znaš gdje će tulum biti?"
"Imam super ideju", reĉe Meg. "Znaš, tvrtka mojeg tate radila je na obnovi stare kuće na imanju Halseyjevih. Kaţe da nam je ustupa besplatno ako obećamo da ćemo je poslije besprijekorno oĉistiti."
"Ona stara kuća u šumi u Ulici Straha?" iznenaĊeno zavapi Shannon. "Bljak! Tam'je tak'jezivo. Zašto bi..."
"Kuća je kompletno renovirana. Unutrašnjost je kao nova. Sad je kao stvorena za tulume. A zamisli samo uţitka: nema odraslih da nam piju krv."
Shannon se sloţi da nije loše to što neće biti odraslih, ali poĉne prigovarati zbog ĉinjenice da će tulum biti u Ulici Straha, no pojavi se gospoĊica Frankel i zadreĉi neka svi zašute i posvete se uĉenju.
Meg se okrene prema naprijed i otvori snop pozivnica. Poĉne pisati prvu. Spomen na Ellen u njoj izazove bujicu emocija.
Za Ellen su je vezale lijepe uspomene. Sjećala se desetaka uzbudljivih i veselih situacija koje su zajedno proţivjele nakon što su se upoznale u osnovnoj školi.
Ali kad bi danas pomislila na Ellen, odmah bi se sjetila i tragedije otprije godinu dana. Ellen i Evan izgledali su jako zaljubljeni jedno u drugo. A tad, iznenada, Evan je bio mrtav i sve se promijenilo.
Istina, Evan je znao biti blesav, tvrdoglav i brzoplet. Stalno je upadao u nekakve nevolje. Ali znao je biti i tako drag, zabavan... pun ţivota.
Nitko od njih dugo nije mogao pojmiti da je stvarno mrtav. Ni dandanas.
Meg se ogleda po velikoj sobi. Gotovo svi koji su imali veze s tom nesrećom, gotovo svi koji su imali veze s Evanom, nalazili su se u ovoj ĉitaonici.
Pogledom je prelazila od lica do lica. Najprije Shannon, Evanova sestra. Kao da je izgubila dio svojeg ţivota kad je Evan izgubio svoj. Dotad se svime lako oduševljavala, bila ţivahna, ţeljna zabave. Nakon Evanove smrti povukla se u sebe. Kao da joj prijatelji više nisu bili toliko potrebni. Kao da se zatvarala u sebe, odbijala se vezati za nekoga drugoga da je neki drugi gubitak ne bi pogodio jednako silno.
Tony je sjedio u dnu sobe i koncentrirano pisao u biljeţnicu. On i Evan bili su frendovi. Tony se divio Evanu, Evan mu je bio uzor zbog svoje neobuzdanosti, zbog toga što nije hajao za tuĊe mišljenje, zbog toga što je radio što mu se prohtjelo i kad mu se prohtjelo. I Tony je ţelio biti takav, ali je bio prezakoĉen da bi bio u toj mjeri slobodan i spontan. Previše ga je zabrinjavalo to što je siromašniji od ostale djece u školi i bojao se da ga druga djeca neće prihvatiti.
Tony je pokušao odglumiti velikog frajera kad je doĉuo za Evanovu smrt, ali se na pogrebu slomio i rasplakao. Odonda je vrlo ćudljiv.
Na drugoj strani prostorije sjedio je njezin bratić Brian. Valovite plave kose, plavih oĉiju i s jamicama na obrazima, Brian je izgledao poput nevinašca. Ali je Meg znala da Brian uopće nije bezazlen kao što izgleda. On je bio ĉudak koji se gotovo ni sa kime nije druţio,.
Nije uĉio nego je ĉitao ĉasopis Zmaj. Vrijeme je uglavnom provodio igrajući se Čarobnjaka i tamnica i druţeći se sa svojim prijateljem Dwayneom. Non-stop su mljeli o ratnicima ĉetvrte razine i zmajevima i o stvarima koje Meg nisu ni najmanje zanimale.
Brian i Evan nisu bili prijatelji, ali se Brian tog uţasnog dana zatekao u šumi u Ulici Straha. Ĉuo je pucanj i dotrĉao na mjesto nesreće. Svima je rekao da je ugledao Evana mrtvog na zemlji i Ellen kako
sjedi pokraj njega i plaĉe. Nije bila u stanju govoriti, ni rijeĉ izustiti, niti išta objasniti.
Što je Brian radio sam u šumi u Ulici Straha? Nitko nije znao. Ali Evanova je smrt promijenila i Briana; kao da se još ĉešće igrao te neobiĉne fantastiĉne igre. Nekad odlikaš, poĉeo je dobivati slabe ocjene. Njegovi roditelji, Megini ujna i ujak, jako su se zabrinuli, ali su bili nemoćni, nisu znali kako pomoći Brianu.
Jedna smrt, pomisli Meg. Jedan djeĉak pogine u šumi, a toliko se ţivota promijeni.
Nije znala koga da najviše ţali. Moţda Ellen. Jadna Ellen. Ellen vjerojatno osjeća najjaĉu krivnju. Da je barem uspjela sprijeĉiti Evana da ode u šumu u Ulici Straha.
Navodno se bio okladio da će ondje prenoćiti. S kime se kladio? Odbio je to reći Ellen. "Treba mi samo malo uzbuĊenja", rekao joj je. Ponio je oĉevu lovaĉku pušku - za svaki sluĉaj - i poţurio se u Ulicu Straha. Ellen gaje preklinjala da ostavi pušku kod kuće, ali se on na njezine molbe oglušio.
Ona je otišla kući, ali zbog brige nije mogla tamo ostati. Otišla je do Ulice Straha i pokušala ga pronaći u šumi. Zaĉula je pucanj, smrtonosni pucanj, pucanj koji je promijenio sve njihove
ţivote. Ĉula ga je i pošla za tim zvukom dok nije pronašla Evana. Leţao je potrbuške, a lijeva mu je cipela zapela u izboĉenom korijenu stabla.
Već je bio mrtav. Jamaĉno se spotaknuo o korijen, izgubio ravnoteţu i pao. Puška je opalila i to je bio kraj.
Poslije nekoliko minuta naišao je i Brian. Premda i sam na rubu šoka, Brian je pomogao Ellen da izaĊe iz šumarka i Ulice Straha.
Nesreća. Ellen nikad ni sa kime o tome nije razgovarala. Nakon nekoliko mjeseci njezina se obitelj odselila. Odonda ni rijeĉi od nje - do sada.
Moţda svi opet budemo dobri prijatelji, pomisli Meg u svojem optimistiĉnom stilu.
"Meg! Meg Dalton! Meg!" Glas joj se probije kroz misli.
Ona podigne pogled. Zove je gospoda Frankel. "Meg, jamaĉno ĉitaš vrlo zanimljivo poglavlje. Zovem te već pet minuta."
Meg osjeti kako joj se obrazi ţare. Znala je da je oblijeva rumenilo. "Oprostite."
"Imaš poruku u tajništvu. DoĊi po propusnicu."
Meg ostavi pozivnice na stolu i još crvena u licu krene po propusnicu. Tko joj je ostavio poruku? Netko od njezinih? Moţda se netko razbolio?
Ona uzme propusnicu sa stola i laganim korakom krene iz ĉitaonice. "Bok, Meg. Što ima? Jesi ĉula da je Gary prekinuo s Kristom?" Lisa je sjedila na mjestu deţurnog.
"Sorry, Lisa, nazvat ću te", reĉe Meg. "Ţurim, jurim." Lisu iznenadi to što Meg nije ostala na traĉ-partiji, ali Meg produţi do ureda.
UĊe u tajništvo zadihana i s neugodnim osjećajem u ţelucu. U tajništvu nije bilo nikoga. "Ima li koga?" zazove. Ne bude odgovora. Naposljetku se iz straţnjeg ureda pojavi gospoĊa Markins, tajnica. Iznenadi se kad ugleda Meg.
"Rekli su mi da imate poruku za mene", reĉe Meg.
GospoĊa Markins naškubi usta i odmahne glavom. Pregleda hrpu ruţiĉastih papirića s porukama na svojem stolu. "Ne. Nema poruke za tebe, Meg."
"Sigurni ste?" nije se dala Meg. "Prije minutu su mi rekli u ĉitaonici."
GospoĊu Markins kao da je malo ljutilo to što joj Meg ne vjeruje na rijeĉ, ali ponovno nevoljko pregleda poruke. "Ţalim. Valjda je neka zabuna."
"Zabuna. Aha, bit će da je to. Hvala", reĉe Meg, okrene se i polako izaĊe iz ureda. U jednu joj je ruku laknulo. Poruka u tajništvu rijetko znaĉi nešto dobro. Ali zašto ju je netko pozvao u tajništvo ako za nju tamo nema poruke?
Ona zastane i porazgovara s Lisom nekoliko minuta. Nema potrebe da se ţuri natrag u ĉitaonicu: danas oĉito neće uspjeti previše nauĉiti. A pozivnice moţe napisati i poslije škole.
"Što radiš poslije škole?" upita ona Lisu. "Je 1' ti se da doći do mene da mi pomogneš napisati pozivnice?"
"Ne mogu", reĉe Lisa, baci olovku u zrak i uhvati je. "Idem na sastanak redakcije Spectatora. Osmišljavamo novo izdanje. Znam da ga svi s nestrpljenjem išĉekuju, ha?" Lisa je bila pomoćnica urednika školskih novina.
"Ali bih vrlo rado pomogla oko priprema za tulum", brzo doda Lisa. "Ellen i ja nismo bile bliske, ali uvijek mi je bila simpatiĉna."
Porazgovaraju još nekoliko minuta, a potom se Meg vrati u ĉitaonicu. Lisa je stvarno komiĉna, pomisli Meg, ima super smisao za humor i profinjen izgled jedne crnke. Da sam barem ja više poput nje, umjesto što imam ovu bejbi facu.
Baci propusnicu natrag na stol gospoĊe Frankel koja i ne podigne pogled. Do grla je bila u ispravljanju školskih zadaća. Meg se vrati na svoje mjesto. Nakratko se osvrne po ĉitaonici, baci pogled na sat, a potom spusti pogled na klupu.
O!
Pozivnice za tulum.
Netko ih je izrezao na komadiće.
Tko bi uĉinio nešto tako uţasno?
Meg se strelovito okrene prema Shannon. Shannon ne podigne pogled sa svoje knjige.
"Hej..."
Shannon napokon primijeti Meg. Zatvori knjigu, prstom zabiljeţivši gdje je stala.
"Jesi li vidjela da se netko mota oko mog stola?"
"Ne", šapne Shannon pogledavajući gospoĊu Frankel u prednjem dijelu ĉitaonice. "Nisam bila tu. Otišla sam u knjiţnicu po ovu knjigu. Vratila sam se prije koju sekundu."
Meg se zapilji u Shannon. Osjećala se trulo jer je sumnjala u svoju prijateljicu. Shannon nije bila oduševljena prijedlogom da se organizira tulum za Ellen, ali ne bi nikad uĉinila nešto sliĉno. Ili moţda ipak bi?
Htjela je pokazati Shannon izrezane pozivnice, ali se onda sjeti subotnjeg telefonskog poziva.
Je li bolesnik koji ju je nazvao te veĉeri sada bio u ĉitaonici? Je li to bila Shannon?
Ne. Ni u ludilu. Kakva glupa pomisao.
Ali o kome je onda rijeĉ?
Ona skupi na hrpu komadiće pozivnica pa ih ugura u svoju torbu, a zatim prekopa po torbi u potrazi za kemijskom. Ostalo je još deset minuta do zvona. Poĉne sastavljati popis stvari koje treba kupiti za tulum.
Netko glasno zijevne blizu straţnjih vrata i svi se nasmiju. Meg pronaĊe kemijsku i otvori praznu stranicu u svojem bloku. Na vrhu napiše Stvari koje trebam kupiti.
"Meg, molim te, doĊi", pozove je gospoda Frankel.
Što je sad?
Ona sklopi blok i poţuri se do stola gospoĊe Frankel. "Ĉini se da imaš još jednu poruku u tajništvu", reĉe gospoĊa Frankel zbunjena izraza lica.
"Jeste li sigurni?" upita Meg.
"Nisam sigurna ni u što u ovoj školi", suho će gospoĊa Frankel. "Ali odi provjeriti."
Meg ponovno poţuri niz hodnik. U prolazu pokraj Lise slegne ramenima kao da ţeli poruĉiti: Ni ja ne znam zašto sam opet ovdje.
Moţda je gospoĊa Markins našla prvu poruku, pomisli Meg. I doista, kad je stigla u ured, gospoĊa Markins preda joj veliku bijelu omotnicu. "Ĉini se da je netko ovo ostavio za tebe", reĉe gospoĊa Markins. "Našla sam je na pultu. Nisam vidjela tko ju je ostavio."
Meg joj zahvali i odnese omotnicu na hodnik, gdje je otvori teškom mukom jer je bila ĉvrsto zatvorena. Izvadi list bijelog papira s crtama kao iz biljeţnice i rastvori ga.
Rijeĉi na papiru bile su napisane crvenom pastelnom bojicom šlampavim velikim slovima. Ona ih triput proĉita.
MEG, PROMATRAM TE. ODUSTANI OD TULUMA. NE ŽELIM TI NANIJETI ZLO - ALI HOĆU.
Subota navečer
Meg je sjedila za radnim stolom i zurila u telefon dok se nije pretvorio u bijelu mrlju. Kako se osjećala?
Uplašeno? Ne.
Ljutito? Da, baš tako. Bila je ljuta i uvrijeĊena.
Zar taj koji ju je nazvao doista misli da je moţe zaplašiti tim glupim, promuklim šaptom?
Tko god da je to bio, gledao je previše filmova strave, zakljuĉi ona. Noć vještica peti dio! Freddyjevpovratak! Petak trinaesti, nastavak broj 400! Kakav debil! Cure u tim filmovima su ili radodajke ili prestrašene glupaĉe. Prime telefonski poziv nekakvog šaptaĉa i toliko se ustrtare da više ne znaju gdje im je glava.
E pa, ovo je stvarni ţivot, a ne glupi film. Tko god to bio, u svakom sluĉaju ne poznaje Meg baš najbolje. Moţda jest niska i izgleda mnogo mlaĊe. Moţda nije skulirana poput mnogih drugih klinaca u Shadysideu. Ali ne da se lako zastrašiti. Tvrdoglava je kao mazga. Barem njezina majka uvijek tako govori. A Meg je to primala kao kompliment.
Shvati da joj srce ţestoko tuĉe. No dobro, prizna si ona, moţda sam malo uzrujana.
Podigne slušalicu i utipka Tonyjev broj. Bio je zauzet.
Kakva gnjavaţa! S kime li samo razgovara?
Htjela je s nekim porazgovarati. S roditeljima? Ne. Oni bi iz buhe napravili slona. Vjerojatno bi odmah nazvali policiju, podigli graju i zabranili joj da priredi tulum.
A poziv je ionako vjerojatno bio glupa neslana šala nekoga iz škole.
Ona opet utipka Tonyjev broj. Još je zauzeto. Spusti slušalicu, a zatim nazove Lisu koja se javi nakon prvog zvona i reĉe: "Gdje si ti?" "Ha?" "Cory?" "Ne, Meg je."
"O, Meg. Oprosti. Mislila sam da je Cory. Malo kasni. Nekih sat vremena."
"Ţao mi je", reĉe Meg.
"Nisi ti kriva", brzo će Lisa. Zvuĉala je vrlo srdito. "Pokušavam na to gledati s pozitivne strane. Moţda ga je pregazio kamion."
"Samo tako, budi optimistiĉna", nasmije se Meg. "Što ti radiš? Ĉekaš Tonyja?"
"Ne. Veĉeras ne izlazimo. Trebala bih napisati referat iz psihologije." "Ali..."
"Kako si znala da slijedi ali?" "Ĉitani misli", provali Lisa. "Alija..."
"Vidiš? Rekla sam ti."
"Upravo me nazvao neki manijak."
"Stvarno?" Ovo kao daje pobudilo Lisino zanimanje. "Dahtao je? Mene je jedanput nazvao dahtaĉ. Nisam mogla vjerovati. Bilo je odurno."
"Ne. Ovaj je šaptao." Meg poţali što je Lisi rekla za poziv. Lisa će se sad samo unedogled sprdati s tim. Imala je britki smisao za humor. Nikad ništa nije shvaćala ozbiljno.
"I o ĉemu ti je šaputao?" upita Lisa. "Te tri slatke rijeĉi, ja te ţelim?"
"Rekao mi je da ne radimo tulum za Ellen." "Kako molim?!"
"Dobro si ĉula. Upozorio me da ne prireĊujem tulum." "Pa... koga znamo a da mrzi tulume?" "Ne znam. Nisam prepoznala glas. Nekakav ĉudan, promukao šapat. Nisam uspjela razabrati ni radi li se o curi ili deĉku."
"Ko bog je to bio Cory", reĉe Lisa. "Što taj ne bi smislio samo da ne doĊe k meni na vrijeme!"
To je bilo mišljeno kao šala, ali se Meg ne nasmije. Nerviralo ju je to što Lisa ovo ne shvaća malo ozbiljnije. "Bilo je nekako jezivo", reĉe ona Lisi. "Kome si sve rekla za Ellen i tulum?"
"Mnogima", reĉe Lisa. "Nakon našeg susreta u parku, otišla sam u trgovaĉki centar. Srela sam puno raje iz škole. A i veĉeras sam nazivala škvadru dok sam sjedila ovdje i ĉekala znaš već koga. Hej! Ĉujem zvono! Sigurno je to on. Ţurim. Bok, Meg." Lisa spusti slušalicu prije nego što je Meg stigla uzvratiti pozdrav.
Meg nije mogla suspregnuti smiješak. Lisa se stalno ţalila na Coryja i neprestano ga je omalovaţavala. Ali na zvuk zvona odjurila je kao raketa. Stvarno je luda za njim.
Meg nesvjesno opet utipka Tonyjev broj. Ovaj put dobije vezu. "Halo?"
"Bok, Tony. Ja sam."
"O. Bok." Zvuĉao je ĉudno, nekako daleko, smeteno.
"Upravo me nazvao neki luĊak. Upozorio me da ne radim tulum za Ellen."
"I mene!" zaprepasti se Tony.
"Molim?"
"Da, maloprije me netko nazvao, nekakav šaptaĉ. Mislim da je bio muško. Ali nisam siguran, mogla je biti i cura."
"I što je rekao?"
"Da ne pomaţem oko tuluma. Rekao je da neću biti na tulumu ako se odrţi jer ću biti u bolnici."
"Netko se zeza, ha?"
"Ne znam, Meg. Tko god da je bio, zvuĉao je priliĉno ozbiljno."
"Ma daj, Tony. Misliš da je mislio ozbiljno?" Meg se razoĉarala time što Tony ovo shvaća ozbiljno. Htjela je da on kaţe da je sve to samo šala i neka to jednostavno zaboravi. Zašto on zvuĉi još uplašenije od nje?
"Što misliš, tko je to bio, Meg?"
"Ne znam. Neki klinjo iz škole. Netko zbediran jer veĉeras nema sudar."
"Moţda." Tony nije zvuĉao uvjereno. "Ali mi ne znamo nikoga tko bi uĉinio nešto tako glupo. Što ako... što ako..."
"Što, Tony?" nestrpljivo će Meg.
"Ne znam. Moţda bismo ovo trebali shvatiti ozbiljno. Recimo nazvati policiju?"
"Što? Daj se priberi!" drekne Meg. "Ja ne bih..."
"Samo se brinem zbog tebe, to je sve", prekine je on. "Ne ţelim da ti neki luĊak uĉini nešto uţasno zbog nekakvog šugavog tuluma."
"Nije to šugavi tulum," ustraje Meg, "nego tulum za Ellen, moju najbolju prijateljicu. I neću dopustiti da me telefonski poziv nekakvog bolesnika koji misli daje to urnebesno smiješno sprijeĉi da uĉinim što ţelim uĉiniti."
Tony je dugo šutio, a zatim se sloţi. "U pravu si. Ja sam valjda još u šoku."
"Oprosti. Nisam namjeravala vikati", reĉe Meg. Trudila se stišati glas, smiriti se i govoriti mirno.
"Onda... da svratim do tebe i... ovaj... utješim te?" upita Tony. To zazvuĉi više kao molba nego kao pitanje.
Meg se nasmije. "Ne. Zapravo ne bih smjela ni razgovarati s tobom. Trebala bih pisati referat iz psihologije."
"Znaĉi li to da?"
"Ne, to definitivno znaĉi ne."
"Ali zapravo ţeliš reći da?"
Meg se nasmije. Lijepo je ponovno ĉuti Tonyja da je zeza i da se glupira. "Ţelim reći ne. Ozbiljno."
"Ţeliš reći da trebaš nekoga da te tješi, ha?"
"Ne. Daj mi se skini. Trebam vremena za pisanje, trebam..."
"Znaš da se nećeš moći koncentrirati na referat." "Baš hoću."
"Rekla si da hoćeš! Ĉuo sam te!" Meg se nasmije. "Rekla sam ne." "Ali si mislila da?" "Pa... moţda."
"Moţda? Moţda zvuĉi dobro", veselo će Tony. "Eto mene odmah."
"Okej", reĉe Meg jednako veselo.
Poglavlje 3
Ponedjeljak poslije podne
Meg odloţi udţbenik iz sociologije na klupu i osvrne se po ĉitaonici. Kakva je to buka u dnu prostorije? Odmah joj bude jasno da Cory Brooks i njegov kompa David Metcalf iz gimnastiĉarske momĉadi izvode nekakvu majstoriju na jednoj od klupa.
Ĉitaonica je bila široki pravokutnik bez prozora blještavo osvijetljen dugaĉkim nizovima fluorescentnih svjetiljki koje su visjele visoko iznad drvenih klupa koje su se protezale gotovo cijelom širinom prostorije. Maleni radni stol za deţurne stajao je na ulazu u ĉitaonicu. Meg primijeti da za stolom trenutno nema nikoga. GospoĊica Frankel uvijek kasni, pa su Cory i David imali dovoljno vremena za svoju akrobatsku toĉku na klupi.
"Bok", reĉe Shannon i umorno mahne Meg. Sjedne na svoje uobiĉajeno mjesto u redu iza nje.
"Bok", otpozdravi Meg dok je prekapala po torbi u potrazi za pozivnicama koje je kupila.
"Foster ne shvaća da je školska godina skoro gotova", poţali se Shannon. "Jutros je poĉeo obradu novog gradiva."
"Smola", promrmlja Meg. Nije baš shvaćala o ĉemu Shannon govori. Znala je jedino da Shannon mrzi profesora Fostera, školu i bilo kakav
rad. Shannon nikad nije ušla u ĉitaonicu a da zbog neĉega nije jamrala.
"Što kaţeš na ovo?" upita Meg i podigne snop pozivnica. Bile su kriĉavo zelene i ruţiĉaste, a slova POZVANI STE NA TAJNI TULUM ispisana srebrnastim tušem.
"Što ti je to?" upita Shannon dok je vješto nanosila tamnocrveni ruţ na svoje pune usne.
"Pozivnice. Za Ellenin tulum. Je li to nova boja?"
"Aha. Vidjela sam je u ĉasopisu. Što kaţeš?"
"Vrlo... dramatiĉno."
"Meg, sigurna si daje taj tulum dobra ideja?" Shannon ubaci ruţ u torbu, a onda se baci u potragu za maramicom.
"Ne znam. Mislim da jest. Drţim da bi bilo lijepo pokazati Ellen da nam je i dalje draga. Ta nas smo tri dugo bile najbolje frendice. A Ellen je dugo hodala s Evanom. Bila je praktiĉki dio vaše obitelji."
Meg istog trenutka zaţali zbog svojih rijeĉi. Shannon je srdito pogleda. Maramicom upije višak ruţa i ne reĉe ništa. Naposljetku, kad se Meg okrenula naprijed, Shannon reĉe: "Kako moţeš slati pozivnice kad ne znaš gdje će tulum biti?"
"Imam super ideju", reĉe Meg. "Znaš, tvrtka mojeg tate radila je na obnovi stare kuće na imanju Halseyjevih. Kaţe da nam je ustupa besplatno ako obećamo da ćemo je poslije besprijekorno oĉistiti."
"Ona stara kuća u šumi u Ulici Straha?" iznenaĊeno zavapi Shannon. "Bljak! Tam'je tak'jezivo. Zašto bi..."
"Kuća je kompletno renovirana. Unutrašnjost je kao nova. Sad je kao stvorena za tulume. A zamisli samo uţitka: nema odraslih da nam piju krv."
Shannon se sloţi da nije loše to što neće biti odraslih, ali poĉne prigovarati zbog ĉinjenice da će tulum biti u Ulici Straha, no pojavi se gospoĊica Frankel i zadreĉi neka svi zašute i posvete se uĉenju.
Meg se okrene prema naprijed i otvori snop pozivnica. Poĉne pisati prvu. Spomen na Ellen u njoj izazove bujicu emocija.
Za Ellen su je vezale lijepe uspomene. Sjećala se desetaka uzbudljivih i veselih situacija koje su zajedno proţivjele nakon što su se upoznale u osnovnoj školi.
Ali kad bi danas pomislila na Ellen, odmah bi se sjetila i tragedije otprije godinu dana. Ellen i Evan izgledali su jako zaljubljeni jedno u drugo. A tad, iznenada, Evan je bio mrtav i sve se promijenilo.
Istina, Evan je znao biti blesav, tvrdoglav i brzoplet. Stalno je upadao u nekakve nevolje. Ali znao je biti i tako drag, zabavan... pun ţivota.
Nitko od njih dugo nije mogao pojmiti da je stvarno mrtav. Ni dandanas.
Meg se ogleda po velikoj sobi. Gotovo svi koji su imali veze s tom nesrećom, gotovo svi koji su imali veze s Evanom, nalazili su se u ovoj ĉitaonici.
Pogledom je prelazila od lica do lica. Najprije Shannon, Evanova sestra. Kao da je izgubila dio svojeg ţivota kad je Evan izgubio svoj. Dotad se svime lako oduševljavala, bila ţivahna, ţeljna zabave. Nakon Evanove smrti povukla se u sebe. Kao da joj prijatelji više nisu bili toliko potrebni. Kao da se zatvarala u sebe, odbijala se vezati za nekoga drugoga da je neki drugi gubitak ne bi pogodio jednako silno.
Tony je sjedio u dnu sobe i koncentrirano pisao u biljeţnicu. On i Evan bili su frendovi. Tony se divio Evanu, Evan mu je bio uzor zbog svoje neobuzdanosti, zbog toga što nije hajao za tuĊe mišljenje, zbog toga što je radio što mu se prohtjelo i kad mu se prohtjelo. I Tony je ţelio biti takav, ali je bio prezakoĉen da bi bio u toj mjeri slobodan i spontan. Previše ga je zabrinjavalo to što je siromašniji od ostale djece u školi i bojao se da ga druga djeca neće prihvatiti.
Tony je pokušao odglumiti velikog frajera kad je doĉuo za Evanovu smrt, ali se na pogrebu slomio i rasplakao. Odonda je vrlo ćudljiv.
Na drugoj strani prostorije sjedio je njezin bratić Brian. Valovite plave kose, plavih oĉiju i s jamicama na obrazima, Brian je izgledao poput nevinašca. Ali je Meg znala da Brian uopće nije bezazlen kao što izgleda. On je bio ĉudak koji se gotovo ni sa kime nije druţio,.
Nije uĉio nego je ĉitao ĉasopis Zmaj. Vrijeme je uglavnom provodio igrajući se Čarobnjaka i tamnica i druţeći se sa svojim prijateljem Dwayneom. Non-stop su mljeli o ratnicima ĉetvrte razine i zmajevima i o stvarima koje Meg nisu ni najmanje zanimale.
Brian i Evan nisu bili prijatelji, ali se Brian tog uţasnog dana zatekao u šumi u Ulici Straha. Ĉuo je pucanj i dotrĉao na mjesto nesreće. Svima je rekao da je ugledao Evana mrtvog na zemlji i Ellen kako
sjedi pokraj njega i plaĉe. Nije bila u stanju govoriti, ni rijeĉ izustiti, niti išta objasniti.
Što je Brian radio sam u šumi u Ulici Straha? Nitko nije znao. Ali Evanova je smrt promijenila i Briana; kao da se još ĉešće igrao te neobiĉne fantastiĉne igre. Nekad odlikaš, poĉeo je dobivati slabe ocjene. Njegovi roditelji, Megini ujna i ujak, jako su se zabrinuli, ali su bili nemoćni, nisu znali kako pomoći Brianu.
Jedna smrt, pomisli Meg. Jedan djeĉak pogine u šumi, a toliko se ţivota promijeni.
Nije znala koga da najviše ţali. Moţda Ellen. Jadna Ellen. Ellen vjerojatno osjeća najjaĉu krivnju. Da je barem uspjela sprijeĉiti Evana da ode u šumu u Ulici Straha.
Navodno se bio okladio da će ondje prenoćiti. S kime se kladio? Odbio je to reći Ellen. "Treba mi samo malo uzbuĊenja", rekao joj je. Ponio je oĉevu lovaĉku pušku - za svaki sluĉaj - i poţurio se u Ulicu Straha. Ellen gaje preklinjala da ostavi pušku kod kuće, ali se on na njezine molbe oglušio.
Ona je otišla kući, ali zbog brige nije mogla tamo ostati. Otišla je do Ulice Straha i pokušala ga pronaći u šumi. Zaĉula je pucanj, smrtonosni pucanj, pucanj koji je promijenio sve njihove
ţivote. Ĉula ga je i pošla za tim zvukom dok nije pronašla Evana. Leţao je potrbuške, a lijeva mu je cipela zapela u izboĉenom korijenu stabla.
Već je bio mrtav. Jamaĉno se spotaknuo o korijen, izgubio ravnoteţu i pao. Puška je opalila i to je bio kraj.
Poslije nekoliko minuta naišao je i Brian. Premda i sam na rubu šoka, Brian je pomogao Ellen da izaĊe iz šumarka i Ulice Straha.
Nesreća. Ellen nikad ni sa kime o tome nije razgovarala. Nakon nekoliko mjeseci njezina se obitelj odselila. Odonda ni rijeĉi od nje - do sada.
Moţda svi opet budemo dobri prijatelji, pomisli Meg u svojem optimistiĉnom stilu.
"Meg! Meg Dalton! Meg!" Glas joj se probije kroz misli.
Ona podigne pogled. Zove je gospoda Frankel. "Meg, jamaĉno ĉitaš vrlo zanimljivo poglavlje. Zovem te već pet minuta."
Meg osjeti kako joj se obrazi ţare. Znala je da je oblijeva rumenilo. "Oprostite."
"Imaš poruku u tajništvu. DoĊi po propusnicu."
Meg ostavi pozivnice na stolu i još crvena u licu krene po propusnicu. Tko joj je ostavio poruku? Netko od njezinih? Moţda se netko razbolio?
Ona uzme propusnicu sa stola i laganim korakom krene iz ĉitaonice. "Bok, Meg. Što ima? Jesi ĉula da je Gary prekinuo s Kristom?" Lisa je sjedila na mjestu deţurnog.
"Sorry, Lisa, nazvat ću te", reĉe Meg. "Ţurim, jurim." Lisu iznenadi to što Meg nije ostala na traĉ-partiji, ali Meg produţi do ureda.
UĊe u tajništvo zadihana i s neugodnim osjećajem u ţelucu. U tajništvu nije bilo nikoga. "Ima li koga?" zazove. Ne bude odgovora. Naposljetku se iz straţnjeg ureda pojavi gospoĊa Markins, tajnica. Iznenadi se kad ugleda Meg.
"Rekli su mi da imate poruku za mene", reĉe Meg.
GospoĊa Markins naškubi usta i odmahne glavom. Pregleda hrpu ruţiĉastih papirića s porukama na svojem stolu. "Ne. Nema poruke za tebe, Meg."
"Sigurni ste?" nije se dala Meg. "Prije minutu su mi rekli u ĉitaonici."
GospoĊu Markins kao da je malo ljutilo to što joj Meg ne vjeruje na rijeĉ, ali ponovno nevoljko pregleda poruke. "Ţalim. Valjda je neka zabuna."
"Zabuna. Aha, bit će da je to. Hvala", reĉe Meg, okrene se i polako izaĊe iz ureda. U jednu joj je ruku laknulo. Poruka u tajništvu rijetko znaĉi nešto dobro. Ali zašto ju je netko pozvao u tajništvo ako za nju tamo nema poruke?
Ona zastane i porazgovara s Lisom nekoliko minuta. Nema potrebe da se ţuri natrag u ĉitaonicu: danas oĉito neće uspjeti previše nauĉiti. A pozivnice moţe napisati i poslije škole.
"Što radiš poslije škole?" upita ona Lisu. "Je 1' ti se da doći do mene da mi pomogneš napisati pozivnice?"
"Ne mogu", reĉe Lisa, baci olovku u zrak i uhvati je. "Idem na sastanak redakcije Spectatora. Osmišljavamo novo izdanje. Znam da ga svi s nestrpljenjem išĉekuju, ha?" Lisa je bila pomoćnica urednika školskih novina.
"Ali bih vrlo rado pomogla oko priprema za tulum", brzo doda Lisa. "Ellen i ja nismo bile bliske, ali uvijek mi je bila simpatiĉna."
Porazgovaraju još nekoliko minuta, a potom se Meg vrati u ĉitaonicu. Lisa je stvarno komiĉna, pomisli Meg, ima super smisao za humor i profinjen izgled jedne crnke. Da sam barem ja više poput nje, umjesto što imam ovu bejbi facu.
Baci propusnicu natrag na stol gospoĊe Frankel koja i ne podigne pogled. Do grla je bila u ispravljanju školskih zadaća. Meg se vrati na svoje mjesto. Nakratko se osvrne po ĉitaonici, baci pogled na sat, a potom spusti pogled na klupu.
O!
Pozivnice za tulum.
Netko ih je izrezao na komadiće.
Tko bi uĉinio nešto tako uţasno?
Meg se strelovito okrene prema Shannon. Shannon ne podigne pogled sa svoje knjige.
"Hej..."
Shannon napokon primijeti Meg. Zatvori knjigu, prstom zabiljeţivši gdje je stala.
"Jesi li vidjela da se netko mota oko mog stola?"
"Ne", šapne Shannon pogledavajući gospoĊu Frankel u prednjem dijelu ĉitaonice. "Nisam bila tu. Otišla sam u knjiţnicu po ovu knjigu. Vratila sam se prije koju sekundu."
Meg se zapilji u Shannon. Osjećala se trulo jer je sumnjala u svoju prijateljicu. Shannon nije bila oduševljena prijedlogom da se organizira tulum za Ellen, ali ne bi nikad uĉinila nešto sliĉno. Ili moţda ipak bi?
Htjela je pokazati Shannon izrezane pozivnice, ali se onda sjeti subotnjeg telefonskog poziva.
Je li bolesnik koji ju je nazvao te veĉeri sada bio u ĉitaonici? Je li to bila Shannon?
Ne. Ni u ludilu. Kakva glupa pomisao.
Ali o kome je onda rijeĉ?
Ona skupi na hrpu komadiće pozivnica pa ih ugura u svoju torbu, a zatim prekopa po torbi u potrazi za kemijskom. Ostalo je još deset minuta do zvona. Poĉne sastavljati popis stvari koje treba kupiti za tulum.
Netko glasno zijevne blizu straţnjih vrata i svi se nasmiju. Meg pronaĊe kemijsku i otvori praznu stranicu u svojem bloku. Na vrhu napiše Stvari koje trebam kupiti.
"Meg, molim te, doĊi", pozove je gospoda Frankel.
Što je sad?
Ona sklopi blok i poţuri se do stola gospoĊe Frankel. "Ĉini se da imaš još jednu poruku u tajništvu", reĉe gospoĊa Frankel zbunjena izraza lica.
"Jeste li sigurni?" upita Meg.
"Nisam sigurna ni u što u ovoj školi", suho će gospoĊa Frankel. "Ali odi provjeriti."
Meg ponovno poţuri niz hodnik. U prolazu pokraj Lise slegne ramenima kao da ţeli poruĉiti: Ni ja ne znam zašto sam opet ovdje.
Moţda je gospoĊa Markins našla prvu poruku, pomisli Meg. I doista, kad je stigla u ured, gospoĊa Markins preda joj veliku bijelu omotnicu. "Ĉini se da je netko ovo ostavio za tebe", reĉe gospoĊa Markins. "Našla sam je na pultu. Nisam vidjela tko ju je ostavio."
Meg joj zahvali i odnese omotnicu na hodnik, gdje je otvori teškom mukom jer je bila ĉvrsto zatvorena. Izvadi list bijelog papira s crtama kao iz biljeţnice i rastvori ga.
Rijeĉi na papiru bile su napisane crvenom pastelnom bojicom šlampavim velikim slovima. Ona ih triput proĉita.
MEG, PROMATRAM TE. ODUSTANI OD TULUMA. NE ŽELIM TI NANIJETI ZLO - ALI HOĆU.
4 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:20 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 4
Kasnije tog ponedjeljka popodne
H ej, Shannon, stani! Da te nešto pitam!"
Shannon se okrene u krcatom školskom hodniku i prebaci svoj prepuni ruksak preko ramena. "Ne mogu. Kasnim. Idem zubaru."
Meg se progura kroz skupinu kreveljeće djeĉurlije i poţuri za njom. Zazvonilo je prije nego što se Meg stigla vratiti u ĉitaonicu. Pogledom potraţi Tonyja. Htjela mu je pokazati prijeteću poruku. Ali nije ga vidjela ni u ĉitaonici ni u hodniku.
"Shannon, priĉekaj!"
"Ne mogu. Stvarno. Zvrcni me veĉeras, moţe?" Shannon se okrene i nestane iza ugla.
"Hej, jesi li vidjela Shannon?" Bio je to Dwayne Colligan, viši od Meg za glavu tako da je ona vidjela samo njegovu plavu majicu kratkih rukava zategnutu preko njegovih mišićavih prsa.
Toliko je krupan da ne izgleda kao tinejdţer, pomisli Meg. Moţda je pao pet ili šest razreda. Umjesto da uĉi i piše zadaće, on sve te sate troši na dizanje utega.
"Ovaj ĉas je otišla", reĉe ona hladno. Nije joj bio simpatiĉan ni Dwayne ni pomisao na Dwaynea i Shannon kao par. On nije dovoljno dobar za nju. Nije dovoljno dobar ni za njezina psa. Bilo joj je drago da se Shannon slaţe. Meg se nije sviĊalo ĉak ni to što se Dwayne druţi s njezinim bratićem Brianom, ali tu nije bilo pomoći.
"Ako je vidiš, reci joj da imam nešto za nju!" nadglasa Dwayne galamu u hodniku.
"Što?" upita Meg.
On joj komiĉno namigne i prostaĉki se nakesi pa ode. Smijao se kao da je upravo izvalio najbolji štos na svijetu.
Fuj, pomisli Meg, kako je oduran. Shannon će mu morati reći da se nosi, jednom za svagda.
Ona se vrati u ĉitaonicu po svoje stvari, a potom ode do svojeg ormarića na katu. "Hej, Tony! Bok!" Stajao je pokraj svojeg ormarića. Jednom se rukom naslonio na zid, a u drugoj drţao list papira i ĉitao ga.
Kad je podigao pogled, ona primijeti zabrinutost na njegovu licu. "O, bok, Meg." Ponovno pogleda u papir.
Meg spusti ruksak na pod i zgrabi papir iz njegove ruke. Bila je to još jedna poruka naškrabana crvenom masnom bojicom velikim tiskanim slovima. "I tebi su ovo poslali?" Još dok je ĉitala njegovu poruku, sagne se i izvadi svoju poruku iz školske torbe.
Na njegovoj je pisalo: TONY, NE DAO TI BOG DA SE TULUM ODRŽI, JER SI OTPISAN. PRIJATELJ.
"Našao sam je u ormariću", reĉe Tony. Na brzinu proĉita njezinu poruku i vrati joj. Ĉinilo se da ga je poruka priliĉno uzdrmala. "Tko je ovo mogao napisati? Netko tko nas oboje poznaje, tko zna gdje su nam ormarići, tko zna gdje smo."
"Ne znam", reĉe Meg. Vrtjela je glavom dok je ponovno ĉitala njegovu poruku. "Nemam blagog pojma."
"Još misliš da je ovo šala?" upita on. Uzme joj poruku iz ruke i zguţva je.
"Ne. Mislim da nije. Ali tko bi ţelio sprijeĉiti taj tulum? Zašto bi netko to tako oĉajniĉki ţelio da bi uĉinio ovo?"
Tony slegne ramenima. Iz ormarića izvadi gornji dio smeĊe trenirke i navuĉe je preko glave. "Ne znamo koliko su oĉajni", reĉe on i zagladi kosu objema rukama.
"Što ţeliš reći?"
"Koliko su daleko spremni otići da nas sprijeĉe? Hoće li nam doista nanijeti zlo?"
Ona se zagleda u Tonyjeve oĉi i u njima ugleda strah. "Glupost", reĉe tiho. Ali više ni ona nije bila sigurna. Dosad se nije bojala, samo je bila ljuta zbog toga što netko izvodi takve psine. Ali strah na Tonyjevu licu i nju malo zabrine.
"Stvarno mi se ne saznaje koliko su oĉajni", reĉe on i pogleda u stranu da izbjegne njezin prodoran pogled.
"Kako to misliš?"
"Mislim da trebamo otkazati tulum. Moţemo se naći s Ellen i dobro se provesti a da ne radimo tulum sa stotinu ljudi, zar ne?"
"Nije u tome stvar", oštro će Meg. "Ne moţemo dopustiti tom debilu - tko god bio - da nas zastraši. Ako nam se radi tulum, napravit ćemo tulum. Ovo je slobodna zemlja, nije li?"
"Ali netko zaista ne ţeli da mi priredimo taj tulum", reĉe Tony. Podigne zguţvanu poruku i poĉne je prebacivati iz ruke u ruku.
"Briga me", reĉe Meg. "Briga me!" Osjeti kako u njoj buja gnjev. "Napravit ćemo mi taj tulum. I saznat ćemo tko nas to pokušava zastrašiti - i ušutkati ga!"
"Meg, daj..." On je uhvati za rame, isprva ĉvrsto, no potom olabavi stisak. "Razmisli o tome. Razmisli paţljivo. Oboje bismo trebali razmisliti o tome prije nego što odluĉimo što ćemo."
"Ne. Ja sam već odluĉila", tvrdoglavo će ona i otrgne se iz njegova stiska. Shvati da joj smeta to što Tony ţeli popustiti, predati se tako lako. Boji li se za nju ili za sebe, upita se.
Uglavnom, boji se.
Sine joj još jedna misao. Što je sa Shannon? Je li Shannon primila prijeteće pozive ili pisma?
Nije.
U protivnom bi to zasigurno spomenula.
Shannon je u jednakoj mjeri ukljuĉena u pripremu tuluma, zar ne? Zašto i njoj nitko ne prijeti?
"Netko je razrezao moje pozivnice", reĉe Tonyju.
"Ha?"
"Imala sam ih u ĉitaonici. Pozvali su me u tajništvo, a kad sam se vratila, bile su izrezane na komadiće."
"Nije li Shannon sjedila iza tebe?"
"Da. Ali kaţe da je izašla. U knjiţnicu. Nije vidjela tko je to uĉinio."
"Ĉudno." Naprezao se od razmišljanja. "Ja nisam vidio da je izlazila."
"Nisi?"
"Ne. Bio sam tamo cijelo vrijeme. Siguran sam da nije nikamo išla."
"Stvarno ĉudno." Ona se nasloni na ormariće. "Tony, ne misliš valjda da je Shannon..."
"Ne znam. U poĉetku baš i nije bila zagrijana za taj tulum. Ali ne vjerujem da bi..."
"Ne. Jasno da ne. Ona mi je najbolja prijateljica."
Meg uzme svoju poruku i još jedanput je proĉita. Izgledaju li slova kao da ih je napisala djevojka? Hmm... moguće. Teško je biti siguran.
Meg protrne. Odjednom je obuzme osjećaj da nju i Tonyja netko promatra. Ona podigne pogled s poruke. Da. Netko je piljio u njih s drugog kraja hodnika.
Njezin bratić Brian. Na licu je imao nekakav ĉudan izraz. Koliko ih dugo promatra? Zašto samo stoji ondje i zuri u njih?
"Brian?" zovne ga ona.
On se trgne, kao da nije oĉekivao da će ga primijetiti. Tony krene prema njemu. Brian se okrene i potrĉi.
Poglavlje 20
Ponedjeljak navečer
M eg, što radiš tamo gore?"
"Pišem zadaću, mama!" vikne Meg. "Ne završim li referat iz psihologije, ostat ću neocijenjena."
"Mislila sam da si ga već davno napisala", glas gospode Dalton doplovi preko stepenica.
"Ne. Ma... ovaj... radim na njemu. Ali nešto mije iskrsnulo."
"Onda brţe-bolje na posao."
"Mama, baš ti hvala na savjetu. Znaš, budem li cijelu noć s tobom raspravljala, neću daleko stići."
"Kako smo samo napeti u posljednje vrijeme! K'o struna!"
"Daj, mama, pusti me više."
Muk.
Zaĉuje kako majka odlazi.
Meg spusti pogled na list papira na radnom stolu ispred sebe. Nije pisala referat iz psihologije. Umjesto toga je na vrhu napisala: POPIS SUMNJIVACA.
Kad je htjela napisati broj 1, vrh olovke pukne. Baci olovku na drugu stranu sobe i uzme drugu. Napiše broj 1, a pokraj toga Brian.
Zatim ispod Brian napiše "Zašto?"
A) Zato što je onako čudno gledao u mene i Tonyja.
B) Zato što je pobjegao kad je vidio da smo ga mi vidjeli. C)?
Cuclala je gumicu za brisanje na olovci. Zašto? Zašto? Zašto? Zbog ĉega bi Brian bio protiv Ellenina tuluma?
Ona se pokuša dosjetiti bilo kakvog razloga. Brian i Ellen... Ništa. Nula. Niks. Nije se niĉega mogla sjetiti.
Brian i Ellen bili su samo znanci, nikad nisu bili pravi prijatelji. Brian nije imao razloga mrziti Ellen ili se ljutiti na nju.
Upravo je Brian pomogao Ellen, priskoĉio joj u pomoć prije godinu dana u šumi u Ulici Straha kad se Evan ustrijelio iz puške, a Brian ondje zatekao Ellen, uplakanu, ošamućenu...
Evan.
Ellen i Evan.
Je li Evanova smrt imala nekakve veze s time?
Meg makne olovku iz usta i napiše: VAŽNO: MRZI LI NETKO ELLEN ZBOG EVANA?
Zatim doda drugo ime svojem popisu sumnjivaca:
Shannon.
Ispod Shannon napiše: "Zašto?"
A) Zato što joj je Evan bio brat. Možda okrivljuje Ellen za to što se dogodilo.
B) Shannon je bila u čitaonici kad su pozivnice razrezane.
C) Shannon od početka nije oduševljena tulumom.
D) Shannon se promijenila otkad je Evan umro.
Ona debelom crnom crtom prekriţi D. Nije pošteno, zakljuĉi Meg. Svi su se oni promijenili nakon Evanove smrti.
Shannon mi je najbolja prijateljica, razmišljala je Meg dok je brzo lupkala olovkom po stolu. Ona me ne bi pokušavala zastrašiti. Ili moţda bi? Ne bi izvodila takve glupe fore kao iz filmova strave.
Ili moţda bi?
Bi li joj Shannon rekla što zaista osjeća u vezi s tulumom, u vezi s Ellen?
"Ne znam", reĉe Meg, nesvjesna toga da govori naglas. Shannon će, zakljuĉi ona, morati ostati na popisu sumnjivaca.
I tko još?
"Meg, kako napreduje referat?" O, ne. Majka se već vratila!
"Dobro, mama, sve dok me ti nisi prekinula!" vikne Meg. "Zbog tebe sam izgubila nit!"
"Moţda zato što misliš dupetom!" Njezina se majka histeriĉno nasmije. Oboţavala je svoje jadne dosjetke. "Hvala na potpori, mama!" Zaĉuje kako njezina mama odlazi, još se hihoćući.
Meg ponovno pogleda u svoj list papira. Iznenadi se kad ugleda da je nesvjesno napisala ime iza broja 3: Ellen.
Zašto je Ellen sumnjiva?
A) Zato što ju je netko iz škole možda nazvao i rekao joj za tulum.
B) Zato što Ellen nikada nije voljela tulume.
C) Nikada nije zvala svoje nekadašnje prijatelje ili im pisala. Možda ih ne želi sve vidjeti.
D) Nikad nije objasnila zašto se njezina obitelj tako iznenada odselila iz Shadysidea.
Da, Ellen je zasigurno sumnjiva, shvati Meg. Ali kako je mogla dostaviti poruke ispisane crvenom masnom bojicom Meg i Tonyju?
Prijatelj. Moţda joj netko iz škole pomaţe.
Znaĉi da moţda postoje dvije osobe na koje Meg treba obratiti pozornost.
Ona napiše broj 4. Postoji li ĉetvrti sumnjivac? Zna li još netko za tulum, zna li još netko da Meg i Tony imaju dobar razlog da otkazu tulum?
Nije se nikoga mogla sjetiti. Stoga napiše Dwayne,
Zašto?
"Zato što mi nije simpatiĉan." Zazvoni telefon.
Ona se zagleda u nj. Nije joj se dalo podići slušalicu. Pustit ću da zvoni, pomisli.
Ali znala je da ne moţe. Kad zazvoni telefon, ona se mora javiti, i kad poziv nije za nju. Nije mogla podnijeti da ne odgovori na telefonski poziv.
Pusti da zazvoni još jedanput, duboko udahne, pa se javi. "Halo?"
"Bok, Meg."
"Tony?"
"Na sigurnom si? Jesi dobro?"
"Tony, što to priĉaš? Zvuĉiš grozno!"
"Ja... zabrinuo sam se za tebe. Mislim... ovaj... mislim da me netko veĉeras slijedio."
"Slijedio te? Kamo?"
"Slijedio me kući. Pomagao sam starom na benzinskoj crpki. On je uzeo auto, pa sam se ja vraćao kući pješice. Bilo je ĉudno, stalno sam vidio nekakve sjenke. Ali kad god bih se okrenuo, nije bilo nikoga."
"I?"
"I onda sam zaĉuo korake iza sebe, pa sam potrĉao. A i koraci su potrĉali."
"Jesi li vidio tko je to bio, deĉko ili cura?"
"Nisam vidio. Bio je potpuni mrak. A tko god bio, drţao se na odmaku."
"Siguran si da je netko stvarno bio tamo?"
"Jasno da sam siguran", obrecne se on. "Nisam valjda totalno skrenuo!"
"Oprosti, Tony. Nemoj vikati na mene. Molim te. Samo me zanimalo..."
"Slušaj, ovo već postaje frkovito, Meg. Mislim da se taj netko ne šali."
"Jesi li vidio nekakav obris? Jesi li barem nešto vidio?" "Ne."
"Je li bio visok ili nizak?"
"Ne znam, jednostavno sam odšpurao. Htio sam stići kući. Ne gnjavi, u redu?"
"Oprosti. Molim te, nemoj vikati."
"Odmah sam te nazvao. Mislio sam da bi mogli nešto izvesti, moţda su i tebe slijedili, ili tako nešto."
"Ne. Dobro sam. Stvarno."
"Taj tulum, Meg. Ne znam baš."
"Kako to misliš?"
"Mislim, je li vrijedan svega ovoga? Ta to je samo glupi tulum."
"Da, ali sad se radi o principu", reĉe Meg.
"Princip? Ma, daj pusti principe. Netko me slijedio, Meg. Stvarno se bojim. Ne ţelim riskirati ţivot zbog tuluma..."
"Ali zar ne shvaćaš?" ojaĊeno će Meg. "Nije to obiĉan tulum. Ako ga netko tako oĉajniĉki pokušava sprijeĉiti, iza toga se nešto krije. Nešto se dogaĊa, Tony. A mi moramo saznati što."
"Ti u ovome stvarno uţivaš, ha?" ogorĉeno će on. "Kao mala gospoĊica Marple. Voliš biti detektivka. Misliš da je ovo uzbudljivo."
"Pomalo", prizna Meg. "Ali i ne volim kad me pokušava zastrašiti netko tko misli da mi moţe nareĊivati..."
"Ja odustajem", prekine je Tony.
"Što?"
"Ja odustajem. Ĉula si me." "Od ĉega?"
"Od svega. Od zabave. Od... tebe i mene."
Od njegovih rijeĉi kao da su je zapekle uši. Taj joj se osjećaj brzo spusti u prsa. Bilo je tako... neoĉekivano. "Ti to ozbiljno?"
"Zbogom", tiho će on i spusti slušalicu.
Meg tresne slušalicom. Naravno, Tonyjeva su usta opet brţa od njegova mozga, reĉe si ona. Naravno da on to ne misli ozbiljno. Ne ţeli on prekinuti sa mnom zbog ovoga.
Ili ipak ţeli?
Zvuĉao je zaista prestrašeno. Meg se upita boji li se i ona. Ne boji, zakljuĉi. Uopće se ne boji. Odveć je bijesna da bi se bojala. Neće odustati od tuluma. I neće odustati od Tonyja.
"Saznat ću tko i zašto ovo radi", reĉe naglas.
Podigne slušalicu i poĉne birati Tonyjev broj, ali se tad predomisli. "Dat ću mu dan-dva da se smiri. A onda ću se ispriĉati."
Nije si dopuštala povjerovati daje on doista prekinuo s njom. Neće povjerovati u to. Nema šanse. Shvati da grize donju usnicu i da ju je raskrvarila.
Kako da se usredotoĉi na referat iz psihologije? Neće ići. Morat će ponovno pokušati sutra. Ali što da sad radi?
Pogleda svoj popis sumnjivaca. Broj 3: Ellen.
Nije joj bilo drago što je Ellen na tom popisu. Ta tulum je za Ellen. Cijela ova gnjavaţa bila je zbog Ellen. Doista bi joj bilo lakše kad bi mogla prekriţiti Ellen s popisa.
Nazvat ću je.
Ta ideja kao da joj je doplovila u glavu niotkuda. Kakva dobra ideja!
Nazvat ću je i reći joj koliko me njezin posjet veseli.
Grlo joj se stegne. U ţeludac joj se uvuĉe tjeskoba. Ali ne! Neće biti teško. Neće biti teško razgovarati s Ellen. Ta bile smo najbolje prijateljice.
Podigne slušalicu i nazove informacije. Primijeti da su joj ruke odjednom hladne kao led. Nije joj trebalo dugo da sazna Ellenin broj.
Trebala sam je nazvati prije, prekori samu sebe. Zašto sam svih ovih mjeseci ĉekala da Ellen nazove mene?
Utipka pozivni, a potom i Ellenin broj. Telefon zazvoni jedanput, dvaput: njegova prigušena zvonjava kao da je bila udaljena kilometrima. Ellen se javi nakon trećeg zvona. "Halo?"
"Ellen? Ja sam. Meg."
"Meg? Ne mogu vjerovati! Bok!" cikne Ellen. Zvuĉala je presretno što ĉuje Meg. Meg uzdahne od olakšanja. Osjećala se mnogo bolje.
"Pa kako si?"
"Dobro, ko bog. Kako si ti?"
"Nije loše", reĉe Meg. "Ĉudno mi je ĉuti tvoj glas. Prošlo je tako puno vremena."
"Znam", reĉe Ellen s prizvukom krivnje. "Htjela sam pisati ili tako nešto. Ali bila sam jako zauzeta i..."
"Kako ti je u novoj školi?"
"Ma dobro je. Drukĉije, sasvim drukĉije od Shadysidea. Priĉat ću ti kad se vidimo. Dolazim u posjet, znaš."
"Aha. Zato te i zovem, da ti kaţem koliko mi je to drago i..."
"Bit ću kod svoje tete Amy. Nadam se da ćemo imati puno vremena za druţenje."
"I ja, Ellen. Stvarno mi nedostaješ", izlane Meg. Nije htjela zvuĉati tako sentimentalno. Jednostavno joj je izletjelo. Godilo joj je razgovarati sa svojom starom prijateljicom. Godilo je, kao da se ništa nije promijenilo.
"I ti meni."
"Imaš neke posebne planove, da se s nekim naĊeš ili nešto sliĉno?" upita Meg brzo, uzbuĊeno.
"Baš i ne. Kako je Tony?"
"Dobro. Isto."
"Još ste par?"
"Aha." Bili do prije dvije minute. Ali zašto ulaziti u to? "Presretna sam što si nazvala, Meg. Jedva ĉekam da te vidim." "I ja tebe."
Ĉavrljale su još nekoliko minuta, ni o ĉemu konkretnom sve dok Meg ne zakljuĉi da bi bilo najbolje da se pozdrave dok cijena poziva još nije prešla iznos zbog kojeg će joj tata prigovarati. Ellen obeća da će se javiti ĉim stigne u Shadyside i one završe razgovor.
Meg se osjećala super. Kakav divan razgovor! Ellen je zvuĉala kao i prije. A Megin poziv ju je jako razveselio.
Meg uzme olovku da će prekriţiti Ellenino ime s popisa sumnjivaca. Ali onda stane. Zurila je u papir napregnuto razmišljajući.
Ellen je zazvuĉala tako sretno, tako dirnuto, oduševljeno.
Previše oduševljeno.
Previše veselo.
Potpuno nenalik na Ellen.
Sve je to bilo usiljeno, laţno. Bila je supervesela, prštala od ljubaznosti, shvati Meg.
To nije bila ona stara Ellen. To nije bilo tipiĉno za nju.
Što li je samo skrivala?
Kasnije tog ponedjeljka popodne
H ej, Shannon, stani! Da te nešto pitam!"
Shannon se okrene u krcatom školskom hodniku i prebaci svoj prepuni ruksak preko ramena. "Ne mogu. Kasnim. Idem zubaru."
Meg se progura kroz skupinu kreveljeće djeĉurlije i poţuri za njom. Zazvonilo je prije nego što se Meg stigla vratiti u ĉitaonicu. Pogledom potraţi Tonyja. Htjela mu je pokazati prijeteću poruku. Ali nije ga vidjela ni u ĉitaonici ni u hodniku.
"Shannon, priĉekaj!"
"Ne mogu. Stvarno. Zvrcni me veĉeras, moţe?" Shannon se okrene i nestane iza ugla.
"Hej, jesi li vidjela Shannon?" Bio je to Dwayne Colligan, viši od Meg za glavu tako da je ona vidjela samo njegovu plavu majicu kratkih rukava zategnutu preko njegovih mišićavih prsa.
Toliko je krupan da ne izgleda kao tinejdţer, pomisli Meg. Moţda je pao pet ili šest razreda. Umjesto da uĉi i piše zadaće, on sve te sate troši na dizanje utega.
"Ovaj ĉas je otišla", reĉe ona hladno. Nije joj bio simpatiĉan ni Dwayne ni pomisao na Dwaynea i Shannon kao par. On nije dovoljno dobar za nju. Nije dovoljno dobar ni za njezina psa. Bilo joj je drago da se Shannon slaţe. Meg se nije sviĊalo ĉak ni to što se Dwayne druţi s njezinim bratićem Brianom, ali tu nije bilo pomoći.
"Ako je vidiš, reci joj da imam nešto za nju!" nadglasa Dwayne galamu u hodniku.
"Što?" upita Meg.
On joj komiĉno namigne i prostaĉki se nakesi pa ode. Smijao se kao da je upravo izvalio najbolji štos na svijetu.
Fuj, pomisli Meg, kako je oduran. Shannon će mu morati reći da se nosi, jednom za svagda.
Ona se vrati u ĉitaonicu po svoje stvari, a potom ode do svojeg ormarića na katu. "Hej, Tony! Bok!" Stajao je pokraj svojeg ormarića. Jednom se rukom naslonio na zid, a u drugoj drţao list papira i ĉitao ga.
Kad je podigao pogled, ona primijeti zabrinutost na njegovu licu. "O, bok, Meg." Ponovno pogleda u papir.
Meg spusti ruksak na pod i zgrabi papir iz njegove ruke. Bila je to još jedna poruka naškrabana crvenom masnom bojicom velikim tiskanim slovima. "I tebi su ovo poslali?" Još dok je ĉitala njegovu poruku, sagne se i izvadi svoju poruku iz školske torbe.
Na njegovoj je pisalo: TONY, NE DAO TI BOG DA SE TULUM ODRŽI, JER SI OTPISAN. PRIJATELJ.
"Našao sam je u ormariću", reĉe Tony. Na brzinu proĉita njezinu poruku i vrati joj. Ĉinilo se da ga je poruka priliĉno uzdrmala. "Tko je ovo mogao napisati? Netko tko nas oboje poznaje, tko zna gdje su nam ormarići, tko zna gdje smo."
"Ne znam", reĉe Meg. Vrtjela je glavom dok je ponovno ĉitala njegovu poruku. "Nemam blagog pojma."
"Još misliš da je ovo šala?" upita on. Uzme joj poruku iz ruke i zguţva je.
"Ne. Mislim da nije. Ali tko bi ţelio sprijeĉiti taj tulum? Zašto bi netko to tako oĉajniĉki ţelio da bi uĉinio ovo?"
Tony slegne ramenima. Iz ormarića izvadi gornji dio smeĊe trenirke i navuĉe je preko glave. "Ne znamo koliko su oĉajni", reĉe on i zagladi kosu objema rukama.
"Što ţeliš reći?"
"Koliko su daleko spremni otići da nas sprijeĉe? Hoće li nam doista nanijeti zlo?"
Ona se zagleda u Tonyjeve oĉi i u njima ugleda strah. "Glupost", reĉe tiho. Ali više ni ona nije bila sigurna. Dosad se nije bojala, samo je bila ljuta zbog toga što netko izvodi takve psine. Ali strah na Tonyjevu licu i nju malo zabrine.
"Stvarno mi se ne saznaje koliko su oĉajni", reĉe on i pogleda u stranu da izbjegne njezin prodoran pogled.
"Kako to misliš?"
"Mislim da trebamo otkazati tulum. Moţemo se naći s Ellen i dobro se provesti a da ne radimo tulum sa stotinu ljudi, zar ne?"
"Nije u tome stvar", oštro će Meg. "Ne moţemo dopustiti tom debilu - tko god bio - da nas zastraši. Ako nam se radi tulum, napravit ćemo tulum. Ovo je slobodna zemlja, nije li?"
"Ali netko zaista ne ţeli da mi priredimo taj tulum", reĉe Tony. Podigne zguţvanu poruku i poĉne je prebacivati iz ruke u ruku.
"Briga me", reĉe Meg. "Briga me!" Osjeti kako u njoj buja gnjev. "Napravit ćemo mi taj tulum. I saznat ćemo tko nas to pokušava zastrašiti - i ušutkati ga!"
"Meg, daj..." On je uhvati za rame, isprva ĉvrsto, no potom olabavi stisak. "Razmisli o tome. Razmisli paţljivo. Oboje bismo trebali razmisliti o tome prije nego što odluĉimo što ćemo."
"Ne. Ja sam već odluĉila", tvrdoglavo će ona i otrgne se iz njegova stiska. Shvati da joj smeta to što Tony ţeli popustiti, predati se tako lako. Boji li se za nju ili za sebe, upita se.
Uglavnom, boji se.
Sine joj još jedna misao. Što je sa Shannon? Je li Shannon primila prijeteće pozive ili pisma?
Nije.
U protivnom bi to zasigurno spomenula.
Shannon je u jednakoj mjeri ukljuĉena u pripremu tuluma, zar ne? Zašto i njoj nitko ne prijeti?
"Netko je razrezao moje pozivnice", reĉe Tonyju.
"Ha?"
"Imala sam ih u ĉitaonici. Pozvali su me u tajništvo, a kad sam se vratila, bile su izrezane na komadiće."
"Nije li Shannon sjedila iza tebe?"
"Da. Ali kaţe da je izašla. U knjiţnicu. Nije vidjela tko je to uĉinio."
"Ĉudno." Naprezao se od razmišljanja. "Ja nisam vidio da je izlazila."
"Nisi?"
"Ne. Bio sam tamo cijelo vrijeme. Siguran sam da nije nikamo išla."
"Stvarno ĉudno." Ona se nasloni na ormariće. "Tony, ne misliš valjda da je Shannon..."
"Ne znam. U poĉetku baš i nije bila zagrijana za taj tulum. Ali ne vjerujem da bi..."
"Ne. Jasno da ne. Ona mi je najbolja prijateljica."
Meg uzme svoju poruku i još jedanput je proĉita. Izgledaju li slova kao da ih je napisala djevojka? Hmm... moguće. Teško je biti siguran.
Meg protrne. Odjednom je obuzme osjećaj da nju i Tonyja netko promatra. Ona podigne pogled s poruke. Da. Netko je piljio u njih s drugog kraja hodnika.
Njezin bratić Brian. Na licu je imao nekakav ĉudan izraz. Koliko ih dugo promatra? Zašto samo stoji ondje i zuri u njih?
"Brian?" zovne ga ona.
On se trgne, kao da nije oĉekivao da će ga primijetiti. Tony krene prema njemu. Brian se okrene i potrĉi.
Poglavlje 20
Ponedjeljak navečer
M eg, što radiš tamo gore?"
"Pišem zadaću, mama!" vikne Meg. "Ne završim li referat iz psihologije, ostat ću neocijenjena."
"Mislila sam da si ga već davno napisala", glas gospode Dalton doplovi preko stepenica.
"Ne. Ma... ovaj... radim na njemu. Ali nešto mije iskrsnulo."
"Onda brţe-bolje na posao."
"Mama, baš ti hvala na savjetu. Znaš, budem li cijelu noć s tobom raspravljala, neću daleko stići."
"Kako smo samo napeti u posljednje vrijeme! K'o struna!"
"Daj, mama, pusti me više."
Muk.
Zaĉuje kako majka odlazi.
Meg spusti pogled na list papira na radnom stolu ispred sebe. Nije pisala referat iz psihologije. Umjesto toga je na vrhu napisala: POPIS SUMNJIVACA.
Kad je htjela napisati broj 1, vrh olovke pukne. Baci olovku na drugu stranu sobe i uzme drugu. Napiše broj 1, a pokraj toga Brian.
Zatim ispod Brian napiše "Zašto?"
A) Zato što je onako čudno gledao u mene i Tonyja.
B) Zato što je pobjegao kad je vidio da smo ga mi vidjeli. C)?
Cuclala je gumicu za brisanje na olovci. Zašto? Zašto? Zašto? Zbog ĉega bi Brian bio protiv Ellenina tuluma?
Ona se pokuša dosjetiti bilo kakvog razloga. Brian i Ellen... Ništa. Nula. Niks. Nije se niĉega mogla sjetiti.
Brian i Ellen bili su samo znanci, nikad nisu bili pravi prijatelji. Brian nije imao razloga mrziti Ellen ili se ljutiti na nju.
Upravo je Brian pomogao Ellen, priskoĉio joj u pomoć prije godinu dana u šumi u Ulici Straha kad se Evan ustrijelio iz puške, a Brian ondje zatekao Ellen, uplakanu, ošamućenu...
Evan.
Ellen i Evan.
Je li Evanova smrt imala nekakve veze s time?
Meg makne olovku iz usta i napiše: VAŽNO: MRZI LI NETKO ELLEN ZBOG EVANA?
Zatim doda drugo ime svojem popisu sumnjivaca:
Shannon.
Ispod Shannon napiše: "Zašto?"
A) Zato što joj je Evan bio brat. Možda okrivljuje Ellen za to što se dogodilo.
B) Shannon je bila u čitaonici kad su pozivnice razrezane.
C) Shannon od početka nije oduševljena tulumom.
D) Shannon se promijenila otkad je Evan umro.
Ona debelom crnom crtom prekriţi D. Nije pošteno, zakljuĉi Meg. Svi su se oni promijenili nakon Evanove smrti.
Shannon mi je najbolja prijateljica, razmišljala je Meg dok je brzo lupkala olovkom po stolu. Ona me ne bi pokušavala zastrašiti. Ili moţda bi? Ne bi izvodila takve glupe fore kao iz filmova strave.
Ili moţda bi?
Bi li joj Shannon rekla što zaista osjeća u vezi s tulumom, u vezi s Ellen?
"Ne znam", reĉe Meg, nesvjesna toga da govori naglas. Shannon će, zakljuĉi ona, morati ostati na popisu sumnjivaca.
I tko još?
"Meg, kako napreduje referat?" O, ne. Majka se već vratila!
"Dobro, mama, sve dok me ti nisi prekinula!" vikne Meg. "Zbog tebe sam izgubila nit!"
"Moţda zato što misliš dupetom!" Njezina se majka histeriĉno nasmije. Oboţavala je svoje jadne dosjetke. "Hvala na potpori, mama!" Zaĉuje kako njezina mama odlazi, još se hihoćući.
Meg ponovno pogleda u svoj list papira. Iznenadi se kad ugleda da je nesvjesno napisala ime iza broja 3: Ellen.
Zašto je Ellen sumnjiva?
A) Zato što ju je netko iz škole možda nazvao i rekao joj za tulum.
B) Zato što Ellen nikada nije voljela tulume.
C) Nikada nije zvala svoje nekadašnje prijatelje ili im pisala. Možda ih ne želi sve vidjeti.
D) Nikad nije objasnila zašto se njezina obitelj tako iznenada odselila iz Shadysidea.
Da, Ellen je zasigurno sumnjiva, shvati Meg. Ali kako je mogla dostaviti poruke ispisane crvenom masnom bojicom Meg i Tonyju?
Prijatelj. Moţda joj netko iz škole pomaţe.
Znaĉi da moţda postoje dvije osobe na koje Meg treba obratiti pozornost.
Ona napiše broj 4. Postoji li ĉetvrti sumnjivac? Zna li još netko za tulum, zna li još netko da Meg i Tony imaju dobar razlog da otkazu tulum?
Nije se nikoga mogla sjetiti. Stoga napiše Dwayne,
Zašto?
"Zato što mi nije simpatiĉan." Zazvoni telefon.
Ona se zagleda u nj. Nije joj se dalo podići slušalicu. Pustit ću da zvoni, pomisli.
Ali znala je da ne moţe. Kad zazvoni telefon, ona se mora javiti, i kad poziv nije za nju. Nije mogla podnijeti da ne odgovori na telefonski poziv.
Pusti da zazvoni još jedanput, duboko udahne, pa se javi. "Halo?"
"Bok, Meg."
"Tony?"
"Na sigurnom si? Jesi dobro?"
"Tony, što to priĉaš? Zvuĉiš grozno!"
"Ja... zabrinuo sam se za tebe. Mislim... ovaj... mislim da me netko veĉeras slijedio."
"Slijedio te? Kamo?"
"Slijedio me kući. Pomagao sam starom na benzinskoj crpki. On je uzeo auto, pa sam se ja vraćao kući pješice. Bilo je ĉudno, stalno sam vidio nekakve sjenke. Ali kad god bih se okrenuo, nije bilo nikoga."
"I?"
"I onda sam zaĉuo korake iza sebe, pa sam potrĉao. A i koraci su potrĉali."
"Jesi li vidio tko je to bio, deĉko ili cura?"
"Nisam vidio. Bio je potpuni mrak. A tko god bio, drţao se na odmaku."
"Siguran si da je netko stvarno bio tamo?"
"Jasno da sam siguran", obrecne se on. "Nisam valjda totalno skrenuo!"
"Oprosti, Tony. Nemoj vikati na mene. Molim te. Samo me zanimalo..."
"Slušaj, ovo već postaje frkovito, Meg. Mislim da se taj netko ne šali."
"Jesi li vidio nekakav obris? Jesi li barem nešto vidio?" "Ne."
"Je li bio visok ili nizak?"
"Ne znam, jednostavno sam odšpurao. Htio sam stići kući. Ne gnjavi, u redu?"
"Oprosti. Molim te, nemoj vikati."
"Odmah sam te nazvao. Mislio sam da bi mogli nešto izvesti, moţda su i tebe slijedili, ili tako nešto."
"Ne. Dobro sam. Stvarno."
"Taj tulum, Meg. Ne znam baš."
"Kako to misliš?"
"Mislim, je li vrijedan svega ovoga? Ta to je samo glupi tulum."
"Da, ali sad se radi o principu", reĉe Meg.
"Princip? Ma, daj pusti principe. Netko me slijedio, Meg. Stvarno se bojim. Ne ţelim riskirati ţivot zbog tuluma..."
"Ali zar ne shvaćaš?" ojaĊeno će Meg. "Nije to obiĉan tulum. Ako ga netko tako oĉajniĉki pokušava sprijeĉiti, iza toga se nešto krije. Nešto se dogaĊa, Tony. A mi moramo saznati što."
"Ti u ovome stvarno uţivaš, ha?" ogorĉeno će on. "Kao mala gospoĊica Marple. Voliš biti detektivka. Misliš da je ovo uzbudljivo."
"Pomalo", prizna Meg. "Ali i ne volim kad me pokušava zastrašiti netko tko misli da mi moţe nareĊivati..."
"Ja odustajem", prekine je Tony.
"Što?"
"Ja odustajem. Ĉula si me." "Od ĉega?"
"Od svega. Od zabave. Od... tebe i mene."
Od njegovih rijeĉi kao da su je zapekle uši. Taj joj se osjećaj brzo spusti u prsa. Bilo je tako... neoĉekivano. "Ti to ozbiljno?"
"Zbogom", tiho će on i spusti slušalicu.
Meg tresne slušalicom. Naravno, Tonyjeva su usta opet brţa od njegova mozga, reĉe si ona. Naravno da on to ne misli ozbiljno. Ne ţeli on prekinuti sa mnom zbog ovoga.
Ili ipak ţeli?
Zvuĉao je zaista prestrašeno. Meg se upita boji li se i ona. Ne boji, zakljuĉi. Uopće se ne boji. Odveć je bijesna da bi se bojala. Neće odustati od tuluma. I neće odustati od Tonyja.
"Saznat ću tko i zašto ovo radi", reĉe naglas.
Podigne slušalicu i poĉne birati Tonyjev broj, ali se tad predomisli. "Dat ću mu dan-dva da se smiri. A onda ću se ispriĉati."
Nije si dopuštala povjerovati daje on doista prekinuo s njom. Neće povjerovati u to. Nema šanse. Shvati da grize donju usnicu i da ju je raskrvarila.
Kako da se usredotoĉi na referat iz psihologije? Neće ići. Morat će ponovno pokušati sutra. Ali što da sad radi?
Pogleda svoj popis sumnjivaca. Broj 3: Ellen.
Nije joj bilo drago što je Ellen na tom popisu. Ta tulum je za Ellen. Cijela ova gnjavaţa bila je zbog Ellen. Doista bi joj bilo lakše kad bi mogla prekriţiti Ellen s popisa.
Nazvat ću je.
Ta ideja kao da joj je doplovila u glavu niotkuda. Kakva dobra ideja!
Nazvat ću je i reći joj koliko me njezin posjet veseli.
Grlo joj se stegne. U ţeludac joj se uvuĉe tjeskoba. Ali ne! Neće biti teško. Neće biti teško razgovarati s Ellen. Ta bile smo najbolje prijateljice.
Podigne slušalicu i nazove informacije. Primijeti da su joj ruke odjednom hladne kao led. Nije joj trebalo dugo da sazna Ellenin broj.
Trebala sam je nazvati prije, prekori samu sebe. Zašto sam svih ovih mjeseci ĉekala da Ellen nazove mene?
Utipka pozivni, a potom i Ellenin broj. Telefon zazvoni jedanput, dvaput: njegova prigušena zvonjava kao da je bila udaljena kilometrima. Ellen se javi nakon trećeg zvona. "Halo?"
"Ellen? Ja sam. Meg."
"Meg? Ne mogu vjerovati! Bok!" cikne Ellen. Zvuĉala je presretno što ĉuje Meg. Meg uzdahne od olakšanja. Osjećala se mnogo bolje.
"Pa kako si?"
"Dobro, ko bog. Kako si ti?"
"Nije loše", reĉe Meg. "Ĉudno mi je ĉuti tvoj glas. Prošlo je tako puno vremena."
"Znam", reĉe Ellen s prizvukom krivnje. "Htjela sam pisati ili tako nešto. Ali bila sam jako zauzeta i..."
"Kako ti je u novoj školi?"
"Ma dobro je. Drukĉije, sasvim drukĉije od Shadysidea. Priĉat ću ti kad se vidimo. Dolazim u posjet, znaš."
"Aha. Zato te i zovem, da ti kaţem koliko mi je to drago i..."
"Bit ću kod svoje tete Amy. Nadam se da ćemo imati puno vremena za druţenje."
"I ja, Ellen. Stvarno mi nedostaješ", izlane Meg. Nije htjela zvuĉati tako sentimentalno. Jednostavno joj je izletjelo. Godilo joj je razgovarati sa svojom starom prijateljicom. Godilo je, kao da se ništa nije promijenilo.
"I ti meni."
"Imaš neke posebne planove, da se s nekim naĊeš ili nešto sliĉno?" upita Meg brzo, uzbuĊeno.
"Baš i ne. Kako je Tony?"
"Dobro. Isto."
"Još ste par?"
"Aha." Bili do prije dvije minute. Ali zašto ulaziti u to? "Presretna sam što si nazvala, Meg. Jedva ĉekam da te vidim." "I ja tebe."
Ĉavrljale su još nekoliko minuta, ni o ĉemu konkretnom sve dok Meg ne zakljuĉi da bi bilo najbolje da se pozdrave dok cijena poziva još nije prešla iznos zbog kojeg će joj tata prigovarati. Ellen obeća da će se javiti ĉim stigne u Shadyside i one završe razgovor.
Meg se osjećala super. Kakav divan razgovor! Ellen je zvuĉala kao i prije. A Megin poziv ju je jako razveselio.
Meg uzme olovku da će prekriţiti Ellenino ime s popisa sumnjivaca. Ali onda stane. Zurila je u papir napregnuto razmišljajući.
Ellen je zazvuĉala tako sretno, tako dirnuto, oduševljeno.
Previše oduševljeno.
Previše veselo.
Potpuno nenalik na Ellen.
Sve je to bilo usiljeno, laţno. Bila je supervesela, prštala od ljubaznosti, shvati Meg.
To nije bila ona stara Ellen. To nije bilo tipiĉno za nju.
Što li je samo skrivala?
5 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:21 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 26
Srijeda navečer
Z ašto ga ne odalamiš?"
"Već jesam. Njemu je to bilo smiješno."
"A njemu bilo što kulturno objasniti nema smisla."
Lisa zakoluta svojim crnim oĉima i uzdahne. "Samo to cijelo vrijeme i radim - kulturno mu objašnjavam. Cory i ja si stalno objašnjavamo. To je jedan od glavnih razloga zašto se ne slaţemo. Stalno si nešto objašnjavamo i razgovaramo o tome zašto se ne slaţemo. Ne ostane nam vremena da se slaţemo!"
Meg nagne limenku i strusi dugi gutljaj Cole light. Zavali se duboko u veliki koţnati kauĉ s limenkom u krilu. "SviĊa mi se ova soba", reĉe nakon duge šutnje. Pogledom prijeĊe po zidovima obloţenima
tamnim drvom i policama koje su sezale do stropa; veliki televizor bio je ugraĊen u sredini polica, a staklena vrata vodila su na terasu s pogledom na dvorište. "Mi nemamo radnu sobu."
"Da ti sluĉajno ne pokušavaš promijeniti temu?" upita Lisa obješenjaĉki.
Meg se nasmiješi. "Jednostavno ne znam što da kaţem. Tony i ja se isto ne slaţemo. Gadno smo se posvaĊali zbog tog tuluma za Ellen. On se stvarno boji da osoba koja nas pokušava zastrašiti misli ozbiljno. Ali ja sam mu rekla da neću dopustiti da me neki krelac sprijeĉi da uĉinim što ţelim."
"Moţda doista jesi tvrdoglava, Meg. Moţda je Tony u pravu", reĉe Lisa i povuĉe svoje duge noge preko naslona za ruke koţnatog naslonjaĉa u kojem je sjedila. "Tony se barem brine za tebe. Da netko meni prijeti, Cory bi vjerojatno rekao: 'Aha, a što ima veĉeras na televiziji?'"
Meg se nasmije. Lisa je sjajno oponašala Coryja. "Moţda bi mu trebala dati malo mira", reĉe Meg. "Cory je dobar deĉko. Moţda samo imaš prevelika oĉekivanja. Vas ste dvoje odrasli zajedno. On ti je prvi susjed. Prirodno je da misli da ne mora stalno cupkati oko tebe. Bilo bi ĉudno da nije tako."
Lisa popije Colu i zgnjeĉi limenku u ruci. "Meg, što je tebi danas? Nisam htjela da mi dijeliš savjete, samo da slušaš moje ţalopojke."
Obje se djevojke nasmiju.
"Ali stvarno sam sebiĉna", reĉe Lisa i baci zgnjeĉenu limenku u koš pokraj stola na drugom kraju sobe. "Pogodak!" Ona se uozbilji. "Došla si k meni da mi ispriĉaš o uţasima koji ti se dogaĊaju, a ja non-stop priĉam o Coryju i sebi. Oprosti. Tvoji su problemi stvarni. Znaš, moţda bi trebala nazvati policiju."
"Baš!" reĉe Meg i pridigne se s puno muke. Kauĉ je bio tako mekan da je utonula u ukrasni jastuĉić. "Otići ću na policiju i reći im da je netko u ĉitaonici izrezao moje pozivnice za tulum. Kako će ih to potresti! Vjerojatno će sve svoje ljude angaţirati za taj sluĉaj! Moţda ulete i specijalci!"
"Kako uspijevaš da ti koţa tako izgleda?" upita Lisa.
"Što?"
'^Tvoja koţa. Savršena je. Poput djeĉje." "Ha? Lisa..." Meg nesvjesno dotakne lice. "Lice ti uvijek izgleda kao da si se upravo umila. Kao bebina guza. Tako se kaţe. Lice ti je uvijek kao bebina guza."
"Ĉini se da sad ti pokušavaš promijeniti temu", zagunĊa Meg.
"Ne. Oprosti. Samo su mi misli odlutale." Lisa ustane i protegne se. Potom ode do staklenih vrata i pogleda van. "Gle, Meg, moţda bi bilo najbolje da zaboraviš na taj tulum. Onda bi se riješila svih problema."
"Ali ja to ne ţelim", reĉe joj Meg. Nije htjela zazvuĉati poput nekakvog zanovijetala. "Ellen mi je stvarno draga. Ţelim joj pokazati da je svi još volimo. I..."
"I?"
"I sad me stvarno mori znatiţelja. Ţelim znati zbog ĉega netko tako oĉajniĉki ţeli sprijeĉiti taj tulum."
"Kako to misliš?"
"Ovo nije samo bezazlena zafrkancija. Netko ima vraški dobar razlog da se taj tulum ne odrţe. Ali koji bi to razlog mogao biti?"
"Moţda netko gadno mrzi Ellen?"
"Ne poznajem nikoga tko mrzi Ellen. A ti?" upita Meg.
Lisa se zagleda u tamu. "Ne. Ali koji bi drugi razlog mogao postojati? Moţda to ima nekakve veze s Evanom."
"Evan, aha. I ja sam to pomislila. Kako to da si spomenula Evana, Lisa?"
"Ne znam. Kad se sjetim Ellen, nekako automatski pomislim i na Evana. Znaš već: Ellen i Evan. Njih smo uvijek spominjali zajedno. Ali Evan je mrtav već godinu dana. Kako bi on mogao biti povezan s osobom koja pokušava sprijeĉiti tulum?"
"Ne znam. To mi je velika zagonetka, ali zagonetka koju ţelim riješiti. Zbog toga ne odustajem od ovog tuluma. Ne predajem se. Odustanem li sada, nikad nećemo doznati o ĉemu se zapravo radi."
"Je li ti itko ikad rekao da si jako tvrdoglava?" "Svi", reĉe Meg. "Što gledaš?"
"Gledam drugu stranu dvorišta. U Coryjevoj sobi gori svjetlo. Pitam se je li on tamo." Još je malo gledala van, a potom se makne od staklenih vrata i svali natrag u koţnati naslonjaĉ.
"Imaš li ikakvu ideju tko bi mogao pokušavati zastrašiti tebe i Tonyja? Sto ti kaţe intuicija?"
"Obećaj da se nećeš smijati", oprezno će Meg.
"Znaš ti mene", odgovori Lisa.
"Da, znam. Zato sam i rekla obećaj da se nećeš smijati." "U redu. Obećavam. Ali moţda ću malo drţati figu." "Sastavila sam popis sumnjivaca." "I?"
"Prvi na popisu je Brian."
Lisa se uspravi. "Brian? Zašto Brian? On ti je bratić, zar ne?"
"Da. U drugom koljenu. Ali to ga ne iskljuĉuje. Moţda jest moj roĊak, ali je svejedno stvarno ĉudan. Stalno je s Dwayneom i igra se onih ćaknutih igara."
"Ne znam baš", Lisa će sumnjiĉavo. "Tko je još na tvojem popisu?"
"Shannon."
"Što?!" Lisine crne oĉi zasvjetlucaju od iznenaĊenja.
"Shannon sjedi iza mene u ĉitaonici. Bez problema je mogla razrezati pozivnice. Kad sam je pitala zna li što o tome, rekla je da nije ništa vidjela jer je otišla u knjiţnicu. Ali je i Tony bio u ĉitaonici. Kaţe da nije vidio da je Shannon izlazila iz nje."
"A što je s telefonskim pozivom i porukom?"
"To je mogla biti ona", reĉe Meg sve manje sigurna.
"Ali, Meg, ona ti je najbolja prijateljica, zar ne?"
"Da. Znam da je to suluda ideja, Lisa. Ali Shannon nije ona stara otkad je Evan umro. A od poĉetka se protivi tom tulumu."
Lisa uzdahne i odmahne glavom. "Tvoj bratić i tvoja najbolja prijateljica. Tko ti je još na popisu - mama i tata?"
"Nemoj, Lisa. Ja..."
"Baš i nisu oĉiti sumnjivci, Meg. Zašto bi te Shannon htjela tako zastrašiti? Zašto ti jednostavno ne bi rekla da..."
"Ne znam. Od nje dobivam ĉudnu vibru, to je sve. Moţda krivi Ellen za ono što se dogodilo Evanu. Moţda se boji da bi se nešto moglo dogoditi na tulumu. Ne znam toĉno. Samo..."
"Pa pitaj je onda."
"Što?"
"Ĉula si me", reĉe Lisa, skoĉi na noge i ushoda se amo-tamo. "Ona ti je najbolja prijateljica. Nije ti baš najpametnije da hodaš po svijetu s imenom najbolje prijateljice na popisu sumnjivaca. Stoga upitaj Shannon stoji li ona iza ovoga. Pitaj je zašto ne ţeli da se tulum za Ellen odrţi. Porazgovaraj s njom. Izravno. Zato postoje prijatelji, zar ne?"
"Uh... mislim da sam ja kao ti", reĉe Meg i popravi gornji dio trenirke. "Nisam došla po savjet. Samo sam se htjela malo izjadati."
Meg zahvali Lisi na razgovoru i krene prema automobilu. Od svjeţeg zraka ţivne, glava joj se razbistri. Moţda je Lisa u pravu, pomisli. Moţda sutra porazgovaram sa Shannon. Ona sklizne u majĉinu Toyoticu i krene kući, putem uporno uvjeţbavajući što će reći.
Zaustavi se na kolnom prilazu, nekoliko centimetara od garaţe. Svjetlo iznad garaţnih vrata bacalo je mutni ţuti odbljesak na krovnu šindru.
Meg krene da će izaći iz automobila, no tad udahne od šoka. Ona sjenka na trijemu - inaĉe nije tamo, zar ne?
Ĉeka li je netko u tami?
Poglavlje 30
Srijeda navečer
Meg se skutri u sjedalu i pomno zagleda u sjenku na ploĉicama trijema. Sjenka se ne pomakne.
Prst joj je poĉivao na kljuĉu u bravici. Prvi nagon bio joj je da ponovno pokrene motor, odveze se natraške niz kolni prilaz i odjuri.
Ali moţda je to ĉeka Tony. Koliko je puta to uĉinio, ĉekao je na pragu umjesto da pozvoni i uĊe? Stotinu puta!
Moţda se došao ispriĉati, pomiriti se.
Ona izvuĉe kljuĉ iz bravice i poĉne otvarati vrata.
A moţda to nije Tony.
Moţda je to bolesnik koji ju je nazvao. Moţda je to bolesnik koji je slijedio Tonyja.
Sjenka se ne pomakne.
Kako je moguće da ĉovjek stoji tako nepomiĉno?
Ona odškrine vrata. "Tko je tamo?" zazove, iznenaĊena što zvuĉi više ljutito nego uplašeno.
Tajac.
"Tko je to? Ima li koga?" Tišina. Sjenka se ne pomakne. "Tony? Jesi to ti?"
Nemoguće da netko moţe stajati tako mirno tako dugo.
Ona izaĊe iz automobila i na prstima neĉujno prijeĊe preko vlaţnog travnjaka prema trijemu. Od straha osjeti knedlu u grlu.
Naĉini još jedan korak, pa još jedan. Tenisice su joj mekano šljapkale u visokoj travi prekrivenoj rosom. Zašto ja ovo radim? zapita se. Zašto ne bjeţim koliko me noge nose? Zašto izvodim takve gluposti?
Zaustavi se u podnoţju trijema. "Tko je tamo?"
A onda prasne u smijeh.
Sjenku je bacala hrpa visokih lonĉanica koje je njezin otac ostavio na ogradi.
"Meg, još ćeš izgubiti razum", reĉe ona naglas i ispusti dubok uzdah.
Poţuri se u kuću da se malo naspava. Ĉvrsto zakljuĉa vrata za sobom.
Četvrtak poslije podne
Meg zabode vilicu u ţarko naranĉastu smjesu na svojem tanjuru. Ako su ovo makaroni sa sirom, gdje su onda makaroni? Ako je ovo samo sir, zašto je onda tako ĉudne boje?
Iz nekog razloga u kantini nije bilo mnogo uĉenika. Moţda su ostali ĉuli da danas posluţuju ovo naranĉasto ĉudo i otišli nekamo drugamo na ruĉak. Cory Brooks se s nekoliko svojih kompića iz gimnastiĉarske momĉadi glupirao za stolom blizu vrata. "Zar im nikad ne dojadi da se gaĊaju tetrapakom mlijeka?" zapita se Meg.
Prozori na suprotnom zidu bili su širom otvoreni - dosad najtopliji proljetni dan. Školski orkestar limene glazbe na igralištu je vjeţbao za maturalnu priredbu. Svirali su "Pomp and Circumstance" unedogled i blejanje njihovih puhaćih instrumenata svima je išlo na ţivce.
Meg poravna rukave svoje bijele bluze. Sa strepnjom u usta ubaci zalogaj makarona sa sirom. Bili su bljutavi.
Podigne pogled i ugleda Shannon s pladnjem u rukama kako prilazi njezinu stolu. Od mirisa koji su se širili s njezina pladnja Shannon iskrivi lice.
Jao meni, pomisli Meg i duboko udahne. Znala je da joj neće biti lako suoĉiti se sa Shannon. Ali najbolje da to sad obavi i da se toga riješi.
"Što je ovo pobogu?" upita Shannon. Odloţi svoj pladanj ispred Meg i izvuĉe stolac, koji glasno zastruţe po podu.
"Stiropor", reĉe Meg. "Ona hrskava stvar koju stavljaju u pakete kad ih nekamo šalju."
Shannon boĉne jelo vilicom baš kao Meg maloprije. "Hej! Mislim da mi je pokušalo ugristi vilicu!"
Meg se ne nasmije. Pogleda Shannon ravno u oĉi i zapilji se kao da traţi odgovor na pitanje koje još nije postavila.
"Što te muĉi?" upita Shannon i odloţi vilicu na pladanj. "Danas si još ĉudnija nego inaĉe."
"Moram... moram te nešto pitati", tiho će Meg. "Samo daj. Pitaj. Sve samo da skineš taj morbidni izraz s face."
"Oprosti." Meg nije bila svjesna da se toliko mršti. Htjela je da njezine rijeĉi zazvuĉe bezbriţno, smiješno, ali je to sad bilo nemoguće. "Slušaj, znam da je ovo blesavo, ali moram pitati."
"Samo pitaj", zamoli je Shannon. "Neizvjesnost me ubija."
Meg duboko udahne. Osjeti da joj lice oblijeva rumenilo. "Jesi li me ti nazvala kasno naveĉer i poslala mi prijeteće pismo?"
"Što?"
"Jesi li? Primila sam poziv i poruku i..." "O ĉemu?" Shannon je izgledala iskreno zbunjena. "Prijetilo mi se. Reklo da ne prireĊujem tulum za Ellen." "Netko ti je prijetio? Misliš da sam ti ja prijetila?"
Meg shvati da je pogriješila. "Ne, samo..." Pokušavala je smisliti kako da se izvuĉe iz ovoga.
"Meg, za što me to toĉno optuţuješ?" Shannonin glas povisi se nekoliko oktava. Rukama se uhvati za rub stola.
"Nisam te optuţila. Samo sam pitala", neuvjerljivo će Meg. "Samo sam htjela da mi kaţeš da to nisi bila ti. To je sve."
"E pa nisam bila ja", podrugljivo će Shannon. Njezina se iznenaĊenost brzo pretvarala u srdţbu. "Zašto bih ti prijetila, Meg?"
"Ne znam", reĉe Meg. "Netko šalje uţasne prijetnje. Netko je slijedio Tonyja i... uzrujala sam se, Shannon. Valjda mi nisu sve na broju. Ja..."
"Da, i meni se tako ĉini", hladno će Shannon.
"Ali, Shannon, nisam htjela..."
"A ja mislim da si uĉinila toĉno što si htjela. Ne shvaćam zašto si me htjela uvrijediti tim optuţbama. Uvijek sam mislila da smo dobre prijateljice. Mislila sam da si moţemo vjerovati. Ja tebe nikad ne bih optuţila za tako nešto. Ali valjda smo nas dvije razliĉite. Potpuno razliĉite. Više nego što sam mislila." To posljednje reĉe stegnuta grla. Ĉinilo se da će pobjesnjeti.
"Shannon, pogrešno si shvatila. Samo sam htjela..."
Lica zgrĉena od bijesa, Shannon se odgurne od stola, okrene i dugim koracima zagrabi iz kantine.
Meg se zabezekne. Ostane sjediti i gledati za njom. Osjećala se kao gnjida.
Hvala ti, Lisa, na genijalnom savjetu, pomisli. Sad više nemam prijatelja. Ni Tonyja. Ni Shannon.
Znala je da ne moţe kriviti Lisu za to što se dogodilo. Nije ovo smjela uĉiniti. Nije smjela Shannon baciti takve optuţbe u lice. Nije ju smjela optuţiti.
Ali stani!
Nije li Shannon reagirala preburno? Zašto je poĉela tako brzo histerizirati? Inaĉe nema tako kratki fitilj. Je li moţda htjela sakriti ĉinjenicu da je ona ta koja terorizira Meg? Moţda se ponašala tako zato da je Meg prestane ispitivati i tako ne dozna istinu?
Ne. Meg je poznavala Shannon. Shannonina ogorĉenost i srdţba bile su stvarne. Nije glumila.
A imala je potpuno pravo da bude ogorĉena i ljuta. Meg je ispala budala. I to okrutna. Shannon vjerojatno više nikada neće s njom progovoriti ni rijeĉi. A zašto i bi?
Meg je sjedila trule volje zagledana u vrata kantine. Mislima je dozivala Shannon da se vrati; ţeljela joj se ispriĉati, objasniti joj-
A gdje je Tony? Zašto je tako tvrdoglav? Zar ne zna da ga sad treba?
Nakon nekog vremena shvati da umire od gladi. Odgurne pladanj naranĉastih makarona i uzme smeĊu papirnatu vrećicu koju je drţala u krilu. Uvijek bi ponijela i nešto za jelo od kuće. Hrana iz kantine nikad nije bila dovoljna.
Poĉne odmatati vrećicu.
Ĉudno, pomisli. Iz nje nešto kapa.
Kapa? Kako bi nešto moglo kapati? Unutra su samo sendviĉ i jabuka. Sigurno je...
Zavuĉe ruku u vrećicu. Osjeti nešto vlaţno i ljepljivo. I debelo.
"Au!"
Hitro izvuĉe ruku i pritom prevrne vrećicu. Iz nje iscuri tamna crvena tekućina koja poprska njezinu bijelu košulju, ali i suknju. Meg podigne ruku: bila je prekrivena tom toplom tekućinom koja joj se cijedila niz zapešće po ruci i na pladnju stvorila lokvicu.
"To je krv!" zavapi ona. "Moja vrećica s uţinom puna je krvi!"
Poglavlje 8
Četvrtak navečer
Meg se nije mogla usredotoĉiti na referat iz psihologije. Zurila je u svoj stol prazna pogleda. Vidjela je samo ljepljivu vrećicu iz koje se cijedi - ispostavilo se - crvena boja. Zatim Shannonino lice. Pa krvave mrlje. Pa ponovno Shannonino lice, uvrijeĊeno, izraz krajnje ogorĉenosti Meginom izdajom.
"Moram se ispriĉati", reĉe naglas. Nije mogla podnijeti da se Shannon tako gadno ljuti na nju. Nije mogla podnijeti ovaj osjećaj krivnje, osjećaj daje silno... pogriješila.
Automobil je bio parkiran pred kućom, ali se Meg zaţeljela šetnje. Tih devet ili deset ulica udaljenosti osigurat će joj dovoljno vremena da smisli što da kaţe.
Kišilo je veći dio popodneva i zrak je još mirisao vlaţno i svjeţe. Treperavo ţuto svjetlo uliĉne rasvjete zrcalilo se u lokvicama na ploĉniku. Meg je preskakivala preko većih lokvi i hodala brzo.
Stigne do Shannonine kuće a da nije odluĉila što će toĉno reći. Prepustit će se Shannon na milost i nemilost i zamoliti je za oprost. Znala je da Shannon zna biti hladna i nepopustljiva. Pogotovo u proteklih godinu dana. Moţda će je dugo trebati moliti. Ali ima li izbora?
Kuća Harperovih nalazila se visoko iznad širokog njegovanog travnjaka. Velika, stara vrba nadvila se nad prilaz poput kakvog drevnog sluge koji ĉuva ulaz. Proĉelje kuće bilo je u mraku, ali
je Meg znala da Harperovi najviše vremena provode u dnevnom boravku i kuhinji u straţnjem dijelu kuće.
Shannon otvori vrata nekoliko sekundi nakon što je Meg pozvonila. Lice joj se objesi. "O, to si ti."
"Došla sam ti se baciti pred noge", reĉe Meg neuspješno pokušavajući sprijeĉiti drhtanje u glasu. "Ţelim se ispriĉati. Uĉinit ću što god treba. Stvarno. Grozno se osjećam."
"To je dobro", reĉe Shannon gledajući pokraj Meg.
"Moraš prihvatiti moju ispriku", reĉe Meg. "Ti si mi najbolja prijateljica i..."
"UĊi", reĉe Shannon i širom otvori vrata, hladna i odbojna tona glasa.
Meg krene za njom u predvorje. Shannon je na sebi imala bermude boje pijeska i bijeli top-potkošulju. Ruke i noge bile su joj vrlo bijele,
poput slonovaĉe. Svi su vrlo bijeli u svibnju nakon ove duge zime, zakljuĉi Meg.
Shannon je povede u tamni dnevni boravak, upali mjedenu podnu svjetiljku i sjedne na uski antikni dvosjed presvuĉen crvenim baršunom.
Meg je mrzila Shannonin dnevni boravak. Djelomice zato što je namještaj bio tako raskošan i neudoban, a dijelom i zbog velike Evanove fotografije koja je visjela u tamnom drvenom okviru na sredini najvećeg zida. Nisi mogao ni stajati ni sjediti u toj sobi a da ne buljiš u tu fotografiju od koje je Meg bilo još neugodnije nego od tvrdih, kićenih stolaca.
To nije bila fotografija tipiĉnog Evana. Prije svega, na sebi je imao tamni sportski sako i kravatu kao da se upravo vratio s nekakve obiteljske sveĉanosti, moţda s vjenĉanja. Njegova plava kosa, koja je inaĉe stršila na sve strane, bila je zalizana, pogled mu je bio prazan; Meg ga nikad nije za ţivota vidjela da bi se tako usiljeno smiješio.
Meg shvati da se gospoĊa i gospodin Harper ţele sjećati takvog Evana, a ne kakav je zaista bio: problematiĉni nestaško.
Ţeljeli su ga se sjećati onakvog kakav je na toj slici - uljuĊen i smiren.
Ali svaki put kad ugleda tu sliku, Meg se sjeti one druge Evanove strane. Kao da njezin um odbija ovu laţnu sliku, sliku uglaĊenog neznanca kako bi se prisjetio stvarnog mladića kojeg je poznavala, sa svim njegovim manama i problemima.
Odjednom se prisjeti jedne veĉeri koju su proveli u igraonici u Shannoninu podrumu. Tko je sve bio tamo te veĉeri? Svi odreda - Shannon, Ellen, Meg, Tony i Evan. Tony i Evan igrali su biljar na velikom stolu u sredini sobe. Cure su - njih tri - pokušavale igrati stolni tenis u paru.
Meg ponovno zaĉuje zvukove iz te sobe: povike, glasni smijeh, lupkanje ping-pong loptice o reket, pucketavi zvuk koji je loptica proizvodila dok su je cure ganjale po podnim ploĉicama te jaki zvuk udarca štapa o sjajne, šarene biljarske kugle.
Evan je te veĉeri bio posebno razdraţljiv. Tog je popodneva doţivio prometnu nesreću: jednim od obiteljskih automobila zabio se odostraga u neki kamionet i Tony ga je ismijavao. "Nisam ja bio kriv, ĉovjeĉe", objavi Evan i ubaci kuglu broj tri. Naceri se Tonyju, zadovoljan sobom.
"Zabiješ se u kamionet i nisi ti kriv?" naruga se Tony.
"Tako je! Kamionet je vozio sporije od najmanje dopuštene brzine na autocesti. Što sam mogao? Vozio je presporo!"
Tony se nasmije i promaši kuglu.
"Pa si ga pokušao ubrzati tako što si ga malko pogurnuo", promrmlja Ellen.
"I napravio totalku na svojem autu!" Tony se od smijeha svali na pod drţeći se za trbuh.
"Znaĉi urotili ste se protiv mene, ha?" Evan se zapilji u Ellen. Više se nije šalio.
"Ne, Evan! Tony i ja..."
"Vidio sam vas!" drekne Evan i tresne biljarskim štapom O stol. "Mislite da je ovo jako smiješno, ha? Neki debilni vozači
kamiona uspori i uvuĉe me u sudar, a vas dvoje mislite da je to štos godine!"
"Ĉovjeĉe, smiri se..." zausti Tony i podigne ruke kao da se predaje.
"Ne. Ti se smiri!" vrisne Evan. Podigne biljarski štap poput maĉa i poĉne njime mlatiti po Tonyjevu štapu. Klik - klik - KLIK. Uţeglih oĉiju i plave kose zaĉešljane prema natrag, Evan je sve jaĉe udarao po Tonyjevu štapu, izazivajući Tonyja na dvoboj.
"Evan, prestani!" zavapi Ellen.
Evan zamahne štapom poput bejzbolske palice u namjeri da udari Tonyja, ali se Tony izmakne i štap udari Ellen po ramenu. Zaĉuo se glasan, oštar zvuk. Ellen je jauknula i naslonila se na zid podruma. "Evan!"
Ali se Evan ne obazre na nju. On i Tony sad su stajali na biljarskom stolu i nasrtali jedan na drugog, poput filmskog maĉevalaĉkog dvoboja. Meg je pamtila izraz na Tonyjevu licu: njemu je to sve bila zezancija. Uţivao je.
Ali Evan je izgledao ozbiljan, odluĉan da pobijedi. Uskoro svima osim Tonyju postane jasno da se Evan bori za ozbiljno. Stapovi su s praskom udarali jedan o drugi. Deĉki skoĉe sa stola i poĉnu se boriti na podu: napadali su se i nasrtali.
Evanovo se lice zaţarilo. Mrštio se, a kapci kao da su mu bili zavareni. Odjednom snaţno zamahne i zaĉuje se glasan prasak.
Tony najprije razrogaĉi oĉi pa njima prevrne. Skljoka se na pod. Krv mu s tjemena poĉne curiti po kosi.
Evan i ne pogleda Tonyja. Gledao je u svoj štap. "Mislim da sam ga slomio", zabrinuto će on.
Ellen poĉne urlati na njega. "Kako si to mogao uĉiniti Tonyju?"
Meg se sjećala iznenaĊenog izraza na Evanovu licu. Kao da nije shvaćao što je uĉinio. On spusti pogled. Izraz mu se promijeni, kao da mu se cijelo lice objesilo. Nagne sa nad Tonyja. "Hej, jesi dobro? Nije bilo namjerno. Valjda mi se omaknulo."
"Sve je u redu", ošamućeno će Tony. Nasmiješi se prijatelju. Evanu bi sve oprostio.
Meg i Shannon odluĉe odvesti Tonyja u shadysidesku bolnicu. Na odlasku su još ĉule kako Ellen u podrumu urla na Evana. Traţila je da prizna da to nije bilo sluĉajno. Tony je dobio pet šavova.
Bila je to uţasna noć. Ali nikad niste mogli znati što je Evan sposoban uĉiniti. Nekih bi veĉeri bio najzabavniji, najveseliji deĉko na svijetu.
Drugih bi mu se veĉeri, pak, "omaknulo" i ljudi bi stradali.
"Stalno buljiš u tu sliku", reĉe Shannon s malog dvosjeda.
Njezine rijeĉi vrate Meg u sadašnjost. "Aha. Znam."
"Ĉudna je to slika, ne?" upita Shannon i odmahne glavom. "Evan izgleda kao Marsovac."
"Ne izgleda kao Evan", tuţno će Meg.
Dugo su šuteći sjedile suĉelice jedna drugoj. Meg naposljetku reĉe: "Moraš mi oprostiti, Shannon. To je valjda bilo u afektu. Stvarno se ispriĉavam. Izgubila sam razum. Stvarno. Danima već nisam pri sebi. Kad sam se neku veĉer vratila od Lise, vidjela sam sjene lonĉanica na trijemu. Ustrtarila sam se! Bila sam uvjerena da netko ondje ĉeka da me zaskoĉi."
"Jadnice", bez suosjećanja će Shannon. "Kad poĉinje preklinjanje?"
"Oprosti mi i uĉinit ću bilo što. Ozbiljno. Ĉak ću zamoliti Garyja Brandta da izaĊe s tobom."
"Što ćeš?"
"Znaš da ţeliš izaći s njim, ali se sramiš pitati ga." "Slušaj, ti... "
"Pa ću ga ja pitati umjesto tebe. Stvarno. Da se iskupim za današnje popodne."
"Kriste mili, ti to ozbiljno." Shannon je s nevjericom gledala u svoju prijateljicu.
"Naravno da mislim ozbiljno. Doista ne ţelim da se ljutiš na mene."
"No dobro. Ne ljutim se", reĉe Shannon. "Ali da se nisi usudila ništa pitati Garyja Brandta."
"Dobro, ja..."
"Obećavaš?"
"Obećavam", reĉe Meg i promeškolji se na stolcu. Malo joj je laknulo. "Ozbiljno prihvaćaš moju ispriku?"
"Da, sto posto. Malo sam pretjerala. I menije ţao." Shannon priĊe Meg i nakratko je zagrli. "Sad mi ispriĉaj o tim prijetnjama. Stvarno ne mogu u to povjerovati", reĉe ona i odmahne glavom.
Meg joj ispriĉa o telefonskom pozivu, o poruci i o tome kako je Tonyja netko pratio. "O, zamalo sam zaboravila. Razgovarala sam s Ellen", reĉe ona, sretna što moţe promijeniti temu. "Nazvala sam je. Zvuĉala je super. Stvarno super. Jako se veseli svojem posjetu i što će nas vidjeti."
"To mi je drago ĉuti", reĉe Shannon. "Moram priznati da sam pogriješila u vezi s tulumom. To je ipak dobra ideja. Bila si u pravu."
"Fino!" reĉe Meg. "Zapravo super! Znaĉi da ćeš mi pomoći oko priprema?"
"Aha, moţe", Shannon slegne ramenima. "Zašto ne bismo obje stavile ţivot na kocku? I to zbog tuluma! Super ideja!"
Meg se nasmije, iako joj to nije bilo baš jako smiješno.
"Prije nego što zaboravim", reĉe Shannon "Mike će biti kod kuće toga vikenda, pa ga moramo pozvati iako ne poznaje Ellen baš najbolje."
Mike je bio Shannonin polubrat. Kad je Shannonina majka umrla, njezin se otac ponovno oţenio i nakon nekoliko godina rodio se Mike. Meg ga je viĊala vrlo rijetko. Išao je u školu negdje u Novoj Engleskoj.
"To je u redu", reĉe Meg. "Mike je baš zgodan."
"Postao je tako sliĉan Evanu da je to već pomalo jezivo", zamišljeno će Shannon. "Što misliš, tko ţeli sprijeĉiti tulum?" upita ona i tuţno uzdahne. I sada, godinu dana poslije, izbjegavala je govoriti o Evanu.
"Nikako to ne mogu dokuĉiti", reĉe Meg i pomakne noge na neudobnom stolcu. "To me stvarno izluĊuje."
"To mora biti netko tko gadno mrzi Ellen", reĉe Shannon i zavrti glavom.
"Ali tko bi to mogao biti?" upita Meg. "Ellen je bila najomiljenija cura u Shadysideu."
"Nemam blagog pojma", reĉe Shannon. "Hej, moţda to nema veze s Ellen. Moţda je to netko tko gadno mrzi tebe." Ona se nasmije; ta joj je pomisao bila doista smiješna.
Meg se trgne. Nikad nije pomislila na to. "Ha? Tko, na primjer?"
"Ne znam. Zaboravi", brzo će Shannon. "Glupa ideja. Netko ţeli da tuluma ne bude. Netko ţeli sprijeĉiti da se svi ponovno naĊemo na okupu. Ali zašto?"
"Ĉega se ta osoba boji?" upita Meg. Intenzivno je razmišljala. "Hmm... Boji se da ćemo razgovarati o njemu? Boji se da će neka tajna izaći na vidjelo? Boji se da će nam Ellen nešto reći?"
"Moţda, moţda." Shannon nervozno zabubnja prstima po antiknom stoliću. "Tko skriva kakvu tajnu koju ne ţeli da netko od nas otkrije?" Najednom se namršti. "Brian!" zavapi.
Meg se iznenaĊeno zagleda u nju. "Brian?" Meg se sjeti svojeg popisa sumnjivaca. Brian je, jasno, bio njezin sumnjivac broj jedan. "Zašto kaţeš Brian?"
"Pa... tako je ĉudan, Meg. Znam da ti je bratić i tako to, ali je ĉudak. A postao je još ĉudniji nakon... nakon onoga dana. Nisi li se ponekad zapitala stoje Brian radio u šumi i kako to da je naišao na Evana samo nekoliko sekundi nakon što... nakon što..." Nije mogla završiti reĉenicu.
"Shannon, ne misliš valjda da je Brian imao neke veze s..."
Shannon se netremice zagleda u Meg. "Moguće je, nije li?"
"Da, ali..." Meg je znala daje Brian ĉudan. Uvijek je mislila da je to što je on nabasao na Ellen i Evana neposredno nakon što se Evan nehotice upucao bila sluĉajnost. Ali naivna kakva je bila, nikad nije posumnjala da bi Brian mogao biti povezan s Evanovom smrću.
"Ĉini se da ću se morati suoĉiti s Brianom", reĉe Meg.
"Pokušaj malo diplomatskiji pristup nego sa mnom", zajedljivo će Shannon.
Djevojke se nasmiju. Meg je bilo drago stoje navratila. Moţda će se sad moći usredotoĉiti na referat iz psihologije.
Poţeli Shannon laku noć, izaĊe kroz ulazna vrata i krene niz dugaĉki prilaz. Lagano potrĉi vlaţnim ploĉnikom prema kući. Shvati da je jamaĉno ponovno padala kiša dok je bila kod Shannon, jer je ulica bila priliĉno mokra, a potoci vode su se slijevali uz rub ploĉnika u odvodne kanale.
Ona podigne pogled i ugleda svjetla crnog automobila koji joj se pribliţavao velikom brzinom i kotaĉima prskao valove kišnice na sve strane.
Drţeći se ruba ploĉnika, Meg nastavi trĉati. Ali skameni se kad shvati da je automobil naglo skrenuo i da juri prema njoj. K tome, kao da je ubrzao. Nije imala vremena skoĉiti s njegove putanje.
Skamenjena poput uplašene srne ona podigne ruke kao štit i vrisne kad se automobil grmeći zajuri prema njoj.
Srijeda navečer
Z ašto ga ne odalamiš?"
"Već jesam. Njemu je to bilo smiješno."
"A njemu bilo što kulturno objasniti nema smisla."
Lisa zakoluta svojim crnim oĉima i uzdahne. "Samo to cijelo vrijeme i radim - kulturno mu objašnjavam. Cory i ja si stalno objašnjavamo. To je jedan od glavnih razloga zašto se ne slaţemo. Stalno si nešto objašnjavamo i razgovaramo o tome zašto se ne slaţemo. Ne ostane nam vremena da se slaţemo!"
Meg nagne limenku i strusi dugi gutljaj Cole light. Zavali se duboko u veliki koţnati kauĉ s limenkom u krilu. "SviĊa mi se ova soba", reĉe nakon duge šutnje. Pogledom prijeĊe po zidovima obloţenima
tamnim drvom i policama koje su sezale do stropa; veliki televizor bio je ugraĊen u sredini polica, a staklena vrata vodila su na terasu s pogledom na dvorište. "Mi nemamo radnu sobu."
"Da ti sluĉajno ne pokušavaš promijeniti temu?" upita Lisa obješenjaĉki.
Meg se nasmiješi. "Jednostavno ne znam što da kaţem. Tony i ja se isto ne slaţemo. Gadno smo se posvaĊali zbog tog tuluma za Ellen. On se stvarno boji da osoba koja nas pokušava zastrašiti misli ozbiljno. Ali ja sam mu rekla da neću dopustiti da me neki krelac sprijeĉi da uĉinim što ţelim."
"Moţda doista jesi tvrdoglava, Meg. Moţda je Tony u pravu", reĉe Lisa i povuĉe svoje duge noge preko naslona za ruke koţnatog naslonjaĉa u kojem je sjedila. "Tony se barem brine za tebe. Da netko meni prijeti, Cory bi vjerojatno rekao: 'Aha, a što ima veĉeras na televiziji?'"
Meg se nasmije. Lisa je sjajno oponašala Coryja. "Moţda bi mu trebala dati malo mira", reĉe Meg. "Cory je dobar deĉko. Moţda samo imaš prevelika oĉekivanja. Vas ste dvoje odrasli zajedno. On ti je prvi susjed. Prirodno je da misli da ne mora stalno cupkati oko tebe. Bilo bi ĉudno da nije tako."
Lisa popije Colu i zgnjeĉi limenku u ruci. "Meg, što je tebi danas? Nisam htjela da mi dijeliš savjete, samo da slušaš moje ţalopojke."
Obje se djevojke nasmiju.
"Ali stvarno sam sebiĉna", reĉe Lisa i baci zgnjeĉenu limenku u koš pokraj stola na drugom kraju sobe. "Pogodak!" Ona se uozbilji. "Došla si k meni da mi ispriĉaš o uţasima koji ti se dogaĊaju, a ja non-stop priĉam o Coryju i sebi. Oprosti. Tvoji su problemi stvarni. Znaš, moţda bi trebala nazvati policiju."
"Baš!" reĉe Meg i pridigne se s puno muke. Kauĉ je bio tako mekan da je utonula u ukrasni jastuĉić. "Otići ću na policiju i reći im da je netko u ĉitaonici izrezao moje pozivnice za tulum. Kako će ih to potresti! Vjerojatno će sve svoje ljude angaţirati za taj sluĉaj! Moţda ulete i specijalci!"
"Kako uspijevaš da ti koţa tako izgleda?" upita Lisa.
"Što?"
'^Tvoja koţa. Savršena je. Poput djeĉje." "Ha? Lisa..." Meg nesvjesno dotakne lice. "Lice ti uvijek izgleda kao da si se upravo umila. Kao bebina guza. Tako se kaţe. Lice ti je uvijek kao bebina guza."
"Ĉini se da sad ti pokušavaš promijeniti temu", zagunĊa Meg.
"Ne. Oprosti. Samo su mi misli odlutale." Lisa ustane i protegne se. Potom ode do staklenih vrata i pogleda van. "Gle, Meg, moţda bi bilo najbolje da zaboraviš na taj tulum. Onda bi se riješila svih problema."
"Ali ja to ne ţelim", reĉe joj Meg. Nije htjela zazvuĉati poput nekakvog zanovijetala. "Ellen mi je stvarno draga. Ţelim joj pokazati da je svi još volimo. I..."
"I?"
"I sad me stvarno mori znatiţelja. Ţelim znati zbog ĉega netko tako oĉajniĉki ţeli sprijeĉiti taj tulum."
"Kako to misliš?"
"Ovo nije samo bezazlena zafrkancija. Netko ima vraški dobar razlog da se taj tulum ne odrţe. Ali koji bi to razlog mogao biti?"
"Moţda netko gadno mrzi Ellen?"
"Ne poznajem nikoga tko mrzi Ellen. A ti?" upita Meg.
Lisa se zagleda u tamu. "Ne. Ali koji bi drugi razlog mogao postojati? Moţda to ima nekakve veze s Evanom."
"Evan, aha. I ja sam to pomislila. Kako to da si spomenula Evana, Lisa?"
"Ne znam. Kad se sjetim Ellen, nekako automatski pomislim i na Evana. Znaš već: Ellen i Evan. Njih smo uvijek spominjali zajedno. Ali Evan je mrtav već godinu dana. Kako bi on mogao biti povezan s osobom koja pokušava sprijeĉiti tulum?"
"Ne znam. To mi je velika zagonetka, ali zagonetka koju ţelim riješiti. Zbog toga ne odustajem od ovog tuluma. Ne predajem se. Odustanem li sada, nikad nećemo doznati o ĉemu se zapravo radi."
"Je li ti itko ikad rekao da si jako tvrdoglava?" "Svi", reĉe Meg. "Što gledaš?"
"Gledam drugu stranu dvorišta. U Coryjevoj sobi gori svjetlo. Pitam se je li on tamo." Još je malo gledala van, a potom se makne od staklenih vrata i svali natrag u koţnati naslonjaĉ.
"Imaš li ikakvu ideju tko bi mogao pokušavati zastrašiti tebe i Tonyja? Sto ti kaţe intuicija?"
"Obećaj da se nećeš smijati", oprezno će Meg.
"Znaš ti mene", odgovori Lisa.
"Da, znam. Zato sam i rekla obećaj da se nećeš smijati." "U redu. Obećavam. Ali moţda ću malo drţati figu." "Sastavila sam popis sumnjivaca." "I?"
"Prvi na popisu je Brian."
Lisa se uspravi. "Brian? Zašto Brian? On ti je bratić, zar ne?"
"Da. U drugom koljenu. Ali to ga ne iskljuĉuje. Moţda jest moj roĊak, ali je svejedno stvarno ĉudan. Stalno je s Dwayneom i igra se onih ćaknutih igara."
"Ne znam baš", Lisa će sumnjiĉavo. "Tko je još na tvojem popisu?"
"Shannon."
"Što?!" Lisine crne oĉi zasvjetlucaju od iznenaĊenja.
"Shannon sjedi iza mene u ĉitaonici. Bez problema je mogla razrezati pozivnice. Kad sam je pitala zna li što o tome, rekla je da nije ništa vidjela jer je otišla u knjiţnicu. Ali je i Tony bio u ĉitaonici. Kaţe da nije vidio da je Shannon izlazila iz nje."
"A što je s telefonskim pozivom i porukom?"
"To je mogla biti ona", reĉe Meg sve manje sigurna.
"Ali, Meg, ona ti je najbolja prijateljica, zar ne?"
"Da. Znam da je to suluda ideja, Lisa. Ali Shannon nije ona stara otkad je Evan umro. A od poĉetka se protivi tom tulumu."
Lisa uzdahne i odmahne glavom. "Tvoj bratić i tvoja najbolja prijateljica. Tko ti je još na popisu - mama i tata?"
"Nemoj, Lisa. Ja..."
"Baš i nisu oĉiti sumnjivci, Meg. Zašto bi te Shannon htjela tako zastrašiti? Zašto ti jednostavno ne bi rekla da..."
"Ne znam. Od nje dobivam ĉudnu vibru, to je sve. Moţda krivi Ellen za ono što se dogodilo Evanu. Moţda se boji da bi se nešto moglo dogoditi na tulumu. Ne znam toĉno. Samo..."
"Pa pitaj je onda."
"Što?"
"Ĉula si me", reĉe Lisa, skoĉi na noge i ushoda se amo-tamo. "Ona ti je najbolja prijateljica. Nije ti baš najpametnije da hodaš po svijetu s imenom najbolje prijateljice na popisu sumnjivaca. Stoga upitaj Shannon stoji li ona iza ovoga. Pitaj je zašto ne ţeli da se tulum za Ellen odrţi. Porazgovaraj s njom. Izravno. Zato postoje prijatelji, zar ne?"
"Uh... mislim da sam ja kao ti", reĉe Meg i popravi gornji dio trenirke. "Nisam došla po savjet. Samo sam se htjela malo izjadati."
Meg zahvali Lisi na razgovoru i krene prema automobilu. Od svjeţeg zraka ţivne, glava joj se razbistri. Moţda je Lisa u pravu, pomisli. Moţda sutra porazgovaram sa Shannon. Ona sklizne u majĉinu Toyoticu i krene kući, putem uporno uvjeţbavajući što će reći.
Zaustavi se na kolnom prilazu, nekoliko centimetara od garaţe. Svjetlo iznad garaţnih vrata bacalo je mutni ţuti odbljesak na krovnu šindru.
Meg krene da će izaći iz automobila, no tad udahne od šoka. Ona sjenka na trijemu - inaĉe nije tamo, zar ne?
Ĉeka li je netko u tami?
Poglavlje 30
Srijeda navečer
Meg se skutri u sjedalu i pomno zagleda u sjenku na ploĉicama trijema. Sjenka se ne pomakne.
Prst joj je poĉivao na kljuĉu u bravici. Prvi nagon bio joj je da ponovno pokrene motor, odveze se natraške niz kolni prilaz i odjuri.
Ali moţda je to ĉeka Tony. Koliko je puta to uĉinio, ĉekao je na pragu umjesto da pozvoni i uĊe? Stotinu puta!
Moţda se došao ispriĉati, pomiriti se.
Ona izvuĉe kljuĉ iz bravice i poĉne otvarati vrata.
A moţda to nije Tony.
Moţda je to bolesnik koji ju je nazvao. Moţda je to bolesnik koji je slijedio Tonyja.
Sjenka se ne pomakne.
Kako je moguće da ĉovjek stoji tako nepomiĉno?
Ona odškrine vrata. "Tko je tamo?" zazove, iznenaĊena što zvuĉi više ljutito nego uplašeno.
Tajac.
"Tko je to? Ima li koga?" Tišina. Sjenka se ne pomakne. "Tony? Jesi to ti?"
Nemoguće da netko moţe stajati tako mirno tako dugo.
Ona izaĊe iz automobila i na prstima neĉujno prijeĊe preko vlaţnog travnjaka prema trijemu. Od straha osjeti knedlu u grlu.
Naĉini još jedan korak, pa još jedan. Tenisice su joj mekano šljapkale u visokoj travi prekrivenoj rosom. Zašto ja ovo radim? zapita se. Zašto ne bjeţim koliko me noge nose? Zašto izvodim takve gluposti?
Zaustavi se u podnoţju trijema. "Tko je tamo?"
A onda prasne u smijeh.
Sjenku je bacala hrpa visokih lonĉanica koje je njezin otac ostavio na ogradi.
"Meg, još ćeš izgubiti razum", reĉe ona naglas i ispusti dubok uzdah.
Poţuri se u kuću da se malo naspava. Ĉvrsto zakljuĉa vrata za sobom.
Četvrtak poslije podne
Meg zabode vilicu u ţarko naranĉastu smjesu na svojem tanjuru. Ako su ovo makaroni sa sirom, gdje su onda makaroni? Ako je ovo samo sir, zašto je onda tako ĉudne boje?
Iz nekog razloga u kantini nije bilo mnogo uĉenika. Moţda su ostali ĉuli da danas posluţuju ovo naranĉasto ĉudo i otišli nekamo drugamo na ruĉak. Cory Brooks se s nekoliko svojih kompića iz gimnastiĉarske momĉadi glupirao za stolom blizu vrata. "Zar im nikad ne dojadi da se gaĊaju tetrapakom mlijeka?" zapita se Meg.
Prozori na suprotnom zidu bili su širom otvoreni - dosad najtopliji proljetni dan. Školski orkestar limene glazbe na igralištu je vjeţbao za maturalnu priredbu. Svirali su "Pomp and Circumstance" unedogled i blejanje njihovih puhaćih instrumenata svima je išlo na ţivce.
Meg poravna rukave svoje bijele bluze. Sa strepnjom u usta ubaci zalogaj makarona sa sirom. Bili su bljutavi.
Podigne pogled i ugleda Shannon s pladnjem u rukama kako prilazi njezinu stolu. Od mirisa koji su se širili s njezina pladnja Shannon iskrivi lice.
Jao meni, pomisli Meg i duboko udahne. Znala je da joj neće biti lako suoĉiti se sa Shannon. Ali najbolje da to sad obavi i da se toga riješi.
"Što je ovo pobogu?" upita Shannon. Odloţi svoj pladanj ispred Meg i izvuĉe stolac, koji glasno zastruţe po podu.
"Stiropor", reĉe Meg. "Ona hrskava stvar koju stavljaju u pakete kad ih nekamo šalju."
Shannon boĉne jelo vilicom baš kao Meg maloprije. "Hej! Mislim da mi je pokušalo ugristi vilicu!"
Meg se ne nasmije. Pogleda Shannon ravno u oĉi i zapilji se kao da traţi odgovor na pitanje koje još nije postavila.
"Što te muĉi?" upita Shannon i odloţi vilicu na pladanj. "Danas si još ĉudnija nego inaĉe."
"Moram... moram te nešto pitati", tiho će Meg. "Samo daj. Pitaj. Sve samo da skineš taj morbidni izraz s face."
"Oprosti." Meg nije bila svjesna da se toliko mršti. Htjela je da njezine rijeĉi zazvuĉe bezbriţno, smiješno, ali je to sad bilo nemoguće. "Slušaj, znam da je ovo blesavo, ali moram pitati."
"Samo pitaj", zamoli je Shannon. "Neizvjesnost me ubija."
Meg duboko udahne. Osjeti da joj lice oblijeva rumenilo. "Jesi li me ti nazvala kasno naveĉer i poslala mi prijeteće pismo?"
"Što?"
"Jesi li? Primila sam poziv i poruku i..." "O ĉemu?" Shannon je izgledala iskreno zbunjena. "Prijetilo mi se. Reklo da ne prireĊujem tulum za Ellen." "Netko ti je prijetio? Misliš da sam ti ja prijetila?"
Meg shvati da je pogriješila. "Ne, samo..." Pokušavala je smisliti kako da se izvuĉe iz ovoga.
"Meg, za što me to toĉno optuţuješ?" Shannonin glas povisi se nekoliko oktava. Rukama se uhvati za rub stola.
"Nisam te optuţila. Samo sam pitala", neuvjerljivo će Meg. "Samo sam htjela da mi kaţeš da to nisi bila ti. To je sve."
"E pa nisam bila ja", podrugljivo će Shannon. Njezina se iznenaĊenost brzo pretvarala u srdţbu. "Zašto bih ti prijetila, Meg?"
"Ne znam", reĉe Meg. "Netko šalje uţasne prijetnje. Netko je slijedio Tonyja i... uzrujala sam se, Shannon. Valjda mi nisu sve na broju. Ja..."
"Da, i meni se tako ĉini", hladno će Shannon.
"Ali, Shannon, nisam htjela..."
"A ja mislim da si uĉinila toĉno što si htjela. Ne shvaćam zašto si me htjela uvrijediti tim optuţbama. Uvijek sam mislila da smo dobre prijateljice. Mislila sam da si moţemo vjerovati. Ja tebe nikad ne bih optuţila za tako nešto. Ali valjda smo nas dvije razliĉite. Potpuno razliĉite. Više nego što sam mislila." To posljednje reĉe stegnuta grla. Ĉinilo se da će pobjesnjeti.
"Shannon, pogrešno si shvatila. Samo sam htjela..."
Lica zgrĉena od bijesa, Shannon se odgurne od stola, okrene i dugim koracima zagrabi iz kantine.
Meg se zabezekne. Ostane sjediti i gledati za njom. Osjećala se kao gnjida.
Hvala ti, Lisa, na genijalnom savjetu, pomisli. Sad više nemam prijatelja. Ni Tonyja. Ni Shannon.
Znala je da ne moţe kriviti Lisu za to što se dogodilo. Nije ovo smjela uĉiniti. Nije smjela Shannon baciti takve optuţbe u lice. Nije ju smjela optuţiti.
Ali stani!
Nije li Shannon reagirala preburno? Zašto je poĉela tako brzo histerizirati? Inaĉe nema tako kratki fitilj. Je li moţda htjela sakriti ĉinjenicu da je ona ta koja terorizira Meg? Moţda se ponašala tako zato da je Meg prestane ispitivati i tako ne dozna istinu?
Ne. Meg je poznavala Shannon. Shannonina ogorĉenost i srdţba bile su stvarne. Nije glumila.
A imala je potpuno pravo da bude ogorĉena i ljuta. Meg je ispala budala. I to okrutna. Shannon vjerojatno više nikada neće s njom progovoriti ni rijeĉi. A zašto i bi?
Meg je sjedila trule volje zagledana u vrata kantine. Mislima je dozivala Shannon da se vrati; ţeljela joj se ispriĉati, objasniti joj-
A gdje je Tony? Zašto je tako tvrdoglav? Zar ne zna da ga sad treba?
Nakon nekog vremena shvati da umire od gladi. Odgurne pladanj naranĉastih makarona i uzme smeĊu papirnatu vrećicu koju je drţala u krilu. Uvijek bi ponijela i nešto za jelo od kuće. Hrana iz kantine nikad nije bila dovoljna.
Poĉne odmatati vrećicu.
Ĉudno, pomisli. Iz nje nešto kapa.
Kapa? Kako bi nešto moglo kapati? Unutra su samo sendviĉ i jabuka. Sigurno je...
Zavuĉe ruku u vrećicu. Osjeti nešto vlaţno i ljepljivo. I debelo.
"Au!"
Hitro izvuĉe ruku i pritom prevrne vrećicu. Iz nje iscuri tamna crvena tekućina koja poprska njezinu bijelu košulju, ali i suknju. Meg podigne ruku: bila je prekrivena tom toplom tekućinom koja joj se cijedila niz zapešće po ruci i na pladnju stvorila lokvicu.
"To je krv!" zavapi ona. "Moja vrećica s uţinom puna je krvi!"
Poglavlje 8
Četvrtak navečer
Meg se nije mogla usredotoĉiti na referat iz psihologije. Zurila je u svoj stol prazna pogleda. Vidjela je samo ljepljivu vrećicu iz koje se cijedi - ispostavilo se - crvena boja. Zatim Shannonino lice. Pa krvave mrlje. Pa ponovno Shannonino lice, uvrijeĊeno, izraz krajnje ogorĉenosti Meginom izdajom.
"Moram se ispriĉati", reĉe naglas. Nije mogla podnijeti da se Shannon tako gadno ljuti na nju. Nije mogla podnijeti ovaj osjećaj krivnje, osjećaj daje silno... pogriješila.
Automobil je bio parkiran pred kućom, ali se Meg zaţeljela šetnje. Tih devet ili deset ulica udaljenosti osigurat će joj dovoljno vremena da smisli što da kaţe.
Kišilo je veći dio popodneva i zrak je još mirisao vlaţno i svjeţe. Treperavo ţuto svjetlo uliĉne rasvjete zrcalilo se u lokvicama na ploĉniku. Meg je preskakivala preko većih lokvi i hodala brzo.
Stigne do Shannonine kuće a da nije odluĉila što će toĉno reći. Prepustit će se Shannon na milost i nemilost i zamoliti je za oprost. Znala je da Shannon zna biti hladna i nepopustljiva. Pogotovo u proteklih godinu dana. Moţda će je dugo trebati moliti. Ali ima li izbora?
Kuća Harperovih nalazila se visoko iznad širokog njegovanog travnjaka. Velika, stara vrba nadvila se nad prilaz poput kakvog drevnog sluge koji ĉuva ulaz. Proĉelje kuće bilo je u mraku, ali
je Meg znala da Harperovi najviše vremena provode u dnevnom boravku i kuhinji u straţnjem dijelu kuće.
Shannon otvori vrata nekoliko sekundi nakon što je Meg pozvonila. Lice joj se objesi. "O, to si ti."
"Došla sam ti se baciti pred noge", reĉe Meg neuspješno pokušavajući sprijeĉiti drhtanje u glasu. "Ţelim se ispriĉati. Uĉinit ću što god treba. Stvarno. Grozno se osjećam."
"To je dobro", reĉe Shannon gledajući pokraj Meg.
"Moraš prihvatiti moju ispriku", reĉe Meg. "Ti si mi najbolja prijateljica i..."
"UĊi", reĉe Shannon i širom otvori vrata, hladna i odbojna tona glasa.
Meg krene za njom u predvorje. Shannon je na sebi imala bermude boje pijeska i bijeli top-potkošulju. Ruke i noge bile su joj vrlo bijele,
poput slonovaĉe. Svi su vrlo bijeli u svibnju nakon ove duge zime, zakljuĉi Meg.
Shannon je povede u tamni dnevni boravak, upali mjedenu podnu svjetiljku i sjedne na uski antikni dvosjed presvuĉen crvenim baršunom.
Meg je mrzila Shannonin dnevni boravak. Djelomice zato što je namještaj bio tako raskošan i neudoban, a dijelom i zbog velike Evanove fotografije koja je visjela u tamnom drvenom okviru na sredini najvećeg zida. Nisi mogao ni stajati ni sjediti u toj sobi a da ne buljiš u tu fotografiju od koje je Meg bilo još neugodnije nego od tvrdih, kićenih stolaca.
To nije bila fotografija tipiĉnog Evana. Prije svega, na sebi je imao tamni sportski sako i kravatu kao da se upravo vratio s nekakve obiteljske sveĉanosti, moţda s vjenĉanja. Njegova plava kosa, koja je inaĉe stršila na sve strane, bila je zalizana, pogled mu je bio prazan; Meg ga nikad nije za ţivota vidjela da bi se tako usiljeno smiješio.
Meg shvati da se gospoĊa i gospodin Harper ţele sjećati takvog Evana, a ne kakav je zaista bio: problematiĉni nestaško.
Ţeljeli su ga se sjećati onakvog kakav je na toj slici - uljuĊen i smiren.
Ali svaki put kad ugleda tu sliku, Meg se sjeti one druge Evanove strane. Kao da njezin um odbija ovu laţnu sliku, sliku uglaĊenog neznanca kako bi se prisjetio stvarnog mladića kojeg je poznavala, sa svim njegovim manama i problemima.
Odjednom se prisjeti jedne veĉeri koju su proveli u igraonici u Shannoninu podrumu. Tko je sve bio tamo te veĉeri? Svi odreda - Shannon, Ellen, Meg, Tony i Evan. Tony i Evan igrali su biljar na velikom stolu u sredini sobe. Cure su - njih tri - pokušavale igrati stolni tenis u paru.
Meg ponovno zaĉuje zvukove iz te sobe: povike, glasni smijeh, lupkanje ping-pong loptice o reket, pucketavi zvuk koji je loptica proizvodila dok su je cure ganjale po podnim ploĉicama te jaki zvuk udarca štapa o sjajne, šarene biljarske kugle.
Evan je te veĉeri bio posebno razdraţljiv. Tog je popodneva doţivio prometnu nesreću: jednim od obiteljskih automobila zabio se odostraga u neki kamionet i Tony ga je ismijavao. "Nisam ja bio kriv, ĉovjeĉe", objavi Evan i ubaci kuglu broj tri. Naceri se Tonyju, zadovoljan sobom.
"Zabiješ se u kamionet i nisi ti kriv?" naruga se Tony.
"Tako je! Kamionet je vozio sporije od najmanje dopuštene brzine na autocesti. Što sam mogao? Vozio je presporo!"
Tony se nasmije i promaši kuglu.
"Pa si ga pokušao ubrzati tako što si ga malko pogurnuo", promrmlja Ellen.
"I napravio totalku na svojem autu!" Tony se od smijeha svali na pod drţeći se za trbuh.
"Znaĉi urotili ste se protiv mene, ha?" Evan se zapilji u Ellen. Više se nije šalio.
"Ne, Evan! Tony i ja..."
"Vidio sam vas!" drekne Evan i tresne biljarskim štapom O stol. "Mislite da je ovo jako smiješno, ha? Neki debilni vozači
kamiona uspori i uvuĉe me u sudar, a vas dvoje mislite da je to štos godine!"
"Ĉovjeĉe, smiri se..." zausti Tony i podigne ruke kao da se predaje.
"Ne. Ti se smiri!" vrisne Evan. Podigne biljarski štap poput maĉa i poĉne njime mlatiti po Tonyjevu štapu. Klik - klik - KLIK. Uţeglih oĉiju i plave kose zaĉešljane prema natrag, Evan je sve jaĉe udarao po Tonyjevu štapu, izazivajući Tonyja na dvoboj.
"Evan, prestani!" zavapi Ellen.
Evan zamahne štapom poput bejzbolske palice u namjeri da udari Tonyja, ali se Tony izmakne i štap udari Ellen po ramenu. Zaĉuo se glasan, oštar zvuk. Ellen je jauknula i naslonila se na zid podruma. "Evan!"
Ali se Evan ne obazre na nju. On i Tony sad su stajali na biljarskom stolu i nasrtali jedan na drugog, poput filmskog maĉevalaĉkog dvoboja. Meg je pamtila izraz na Tonyjevu licu: njemu je to sve bila zezancija. Uţivao je.
Ali Evan je izgledao ozbiljan, odluĉan da pobijedi. Uskoro svima osim Tonyju postane jasno da se Evan bori za ozbiljno. Stapovi su s praskom udarali jedan o drugi. Deĉki skoĉe sa stola i poĉnu se boriti na podu: napadali su se i nasrtali.
Evanovo se lice zaţarilo. Mrštio se, a kapci kao da su mu bili zavareni. Odjednom snaţno zamahne i zaĉuje se glasan prasak.
Tony najprije razrogaĉi oĉi pa njima prevrne. Skljoka se na pod. Krv mu s tjemena poĉne curiti po kosi.
Evan i ne pogleda Tonyja. Gledao je u svoj štap. "Mislim da sam ga slomio", zabrinuto će on.
Ellen poĉne urlati na njega. "Kako si to mogao uĉiniti Tonyju?"
Meg se sjećala iznenaĊenog izraza na Evanovu licu. Kao da nije shvaćao što je uĉinio. On spusti pogled. Izraz mu se promijeni, kao da mu se cijelo lice objesilo. Nagne sa nad Tonyja. "Hej, jesi dobro? Nije bilo namjerno. Valjda mi se omaknulo."
"Sve je u redu", ošamućeno će Tony. Nasmiješi se prijatelju. Evanu bi sve oprostio.
Meg i Shannon odluĉe odvesti Tonyja u shadysidesku bolnicu. Na odlasku su još ĉule kako Ellen u podrumu urla na Evana. Traţila je da prizna da to nije bilo sluĉajno. Tony je dobio pet šavova.
Bila je to uţasna noć. Ali nikad niste mogli znati što je Evan sposoban uĉiniti. Nekih bi veĉeri bio najzabavniji, najveseliji deĉko na svijetu.
Drugih bi mu se veĉeri, pak, "omaknulo" i ljudi bi stradali.
"Stalno buljiš u tu sliku", reĉe Shannon s malog dvosjeda.
Njezine rijeĉi vrate Meg u sadašnjost. "Aha. Znam."
"Ĉudna je to slika, ne?" upita Shannon i odmahne glavom. "Evan izgleda kao Marsovac."
"Ne izgleda kao Evan", tuţno će Meg.
Dugo su šuteći sjedile suĉelice jedna drugoj. Meg naposljetku reĉe: "Moraš mi oprostiti, Shannon. To je valjda bilo u afektu. Stvarno se ispriĉavam. Izgubila sam razum. Stvarno. Danima već nisam pri sebi. Kad sam se neku veĉer vratila od Lise, vidjela sam sjene lonĉanica na trijemu. Ustrtarila sam se! Bila sam uvjerena da netko ondje ĉeka da me zaskoĉi."
"Jadnice", bez suosjećanja će Shannon. "Kad poĉinje preklinjanje?"
"Oprosti mi i uĉinit ću bilo što. Ozbiljno. Ĉak ću zamoliti Garyja Brandta da izaĊe s tobom."
"Što ćeš?"
"Znaš da ţeliš izaći s njim, ali se sramiš pitati ga." "Slušaj, ti... "
"Pa ću ga ja pitati umjesto tebe. Stvarno. Da se iskupim za današnje popodne."
"Kriste mili, ti to ozbiljno." Shannon je s nevjericom gledala u svoju prijateljicu.
"Naravno da mislim ozbiljno. Doista ne ţelim da se ljutiš na mene."
"No dobro. Ne ljutim se", reĉe Shannon. "Ali da se nisi usudila ništa pitati Garyja Brandta."
"Dobro, ja..."
"Obećavaš?"
"Obećavam", reĉe Meg i promeškolji se na stolcu. Malo joj je laknulo. "Ozbiljno prihvaćaš moju ispriku?"
"Da, sto posto. Malo sam pretjerala. I menije ţao." Shannon priĊe Meg i nakratko je zagrli. "Sad mi ispriĉaj o tim prijetnjama. Stvarno ne mogu u to povjerovati", reĉe ona i odmahne glavom.
Meg joj ispriĉa o telefonskom pozivu, o poruci i o tome kako je Tonyja netko pratio. "O, zamalo sam zaboravila. Razgovarala sam s Ellen", reĉe ona, sretna što moţe promijeniti temu. "Nazvala sam je. Zvuĉala je super. Stvarno super. Jako se veseli svojem posjetu i što će nas vidjeti."
"To mi je drago ĉuti", reĉe Shannon. "Moram priznati da sam pogriješila u vezi s tulumom. To je ipak dobra ideja. Bila si u pravu."
"Fino!" reĉe Meg. "Zapravo super! Znaĉi da ćeš mi pomoći oko priprema?"
"Aha, moţe", Shannon slegne ramenima. "Zašto ne bismo obje stavile ţivot na kocku? I to zbog tuluma! Super ideja!"
Meg se nasmije, iako joj to nije bilo baš jako smiješno.
"Prije nego što zaboravim", reĉe Shannon "Mike će biti kod kuće toga vikenda, pa ga moramo pozvati iako ne poznaje Ellen baš najbolje."
Mike je bio Shannonin polubrat. Kad je Shannonina majka umrla, njezin se otac ponovno oţenio i nakon nekoliko godina rodio se Mike. Meg ga je viĊala vrlo rijetko. Išao je u školu negdje u Novoj Engleskoj.
"To je u redu", reĉe Meg. "Mike je baš zgodan."
"Postao je tako sliĉan Evanu da je to već pomalo jezivo", zamišljeno će Shannon. "Što misliš, tko ţeli sprijeĉiti tulum?" upita ona i tuţno uzdahne. I sada, godinu dana poslije, izbjegavala je govoriti o Evanu.
"Nikako to ne mogu dokuĉiti", reĉe Meg i pomakne noge na neudobnom stolcu. "To me stvarno izluĊuje."
"To mora biti netko tko gadno mrzi Ellen", reĉe Shannon i zavrti glavom.
"Ali tko bi to mogao biti?" upita Meg. "Ellen je bila najomiljenija cura u Shadysideu."
"Nemam blagog pojma", reĉe Shannon. "Hej, moţda to nema veze s Ellen. Moţda je to netko tko gadno mrzi tebe." Ona se nasmije; ta joj je pomisao bila doista smiješna.
Meg se trgne. Nikad nije pomislila na to. "Ha? Tko, na primjer?"
"Ne znam. Zaboravi", brzo će Shannon. "Glupa ideja. Netko ţeli da tuluma ne bude. Netko ţeli sprijeĉiti da se svi ponovno naĊemo na okupu. Ali zašto?"
"Ĉega se ta osoba boji?" upita Meg. Intenzivno je razmišljala. "Hmm... Boji se da ćemo razgovarati o njemu? Boji se da će neka tajna izaći na vidjelo? Boji se da će nam Ellen nešto reći?"
"Moţda, moţda." Shannon nervozno zabubnja prstima po antiknom stoliću. "Tko skriva kakvu tajnu koju ne ţeli da netko od nas otkrije?" Najednom se namršti. "Brian!" zavapi.
Meg se iznenaĊeno zagleda u nju. "Brian?" Meg se sjeti svojeg popisa sumnjivaca. Brian je, jasno, bio njezin sumnjivac broj jedan. "Zašto kaţeš Brian?"
"Pa... tako je ĉudan, Meg. Znam da ti je bratić i tako to, ali je ĉudak. A postao je još ĉudniji nakon... nakon onoga dana. Nisi li se ponekad zapitala stoje Brian radio u šumi i kako to da je naišao na Evana samo nekoliko sekundi nakon što... nakon što..." Nije mogla završiti reĉenicu.
"Shannon, ne misliš valjda da je Brian imao neke veze s..."
Shannon se netremice zagleda u Meg. "Moguće je, nije li?"
"Da, ali..." Meg je znala daje Brian ĉudan. Uvijek je mislila da je to što je on nabasao na Ellen i Evana neposredno nakon što se Evan nehotice upucao bila sluĉajnost. Ali naivna kakva je bila, nikad nije posumnjala da bi Brian mogao biti povezan s Evanovom smrću.
"Ĉini se da ću se morati suoĉiti s Brianom", reĉe Meg.
"Pokušaj malo diplomatskiji pristup nego sa mnom", zajedljivo će Shannon.
Djevojke se nasmiju. Meg je bilo drago stoje navratila. Moţda će se sad moći usredotoĉiti na referat iz psihologije.
Poţeli Shannon laku noć, izaĊe kroz ulazna vrata i krene niz dugaĉki prilaz. Lagano potrĉi vlaţnim ploĉnikom prema kući. Shvati da je jamaĉno ponovno padala kiša dok je bila kod Shannon, jer je ulica bila priliĉno mokra, a potoci vode su se slijevali uz rub ploĉnika u odvodne kanale.
Ona podigne pogled i ugleda svjetla crnog automobila koji joj se pribliţavao velikom brzinom i kotaĉima prskao valove kišnice na sve strane.
Drţeći se ruba ploĉnika, Meg nastavi trĉati. Ali skameni se kad shvati da je automobil naglo skrenuo i da juri prema njoj. K tome, kao da je ubrzao. Nije imala vremena skoĉiti s njegove putanje.
Skamenjena poput uplašene srne ona podigne ruke kao štit i vrisne kad se automobil grmeći zajuri prema njoj.
6 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:22 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 9
Kasnije u četvrtak navečer
Vozaĉ zaustavi automobil uz ploĉnik ispred kuće i ubaci u prvu brzinu. Srce kao da mu je bubnjalo u ritmu brisaĉa. Ba-BUM Ba-BUM Ba-BUM.
Iskljuĉi motor. Brisaĉi se naglo zaustave nasred vjetrobrana, ali mu srce nastavi tući istim neumoljivim ritmom. Nije ni pomišljao da izaĊe iz automobila. Nije znao je li u stanju hodati. Zurio je kroz prozor i ĉekao da doĊe k sebi, da se smiri. Moţda se više nikad neće normalno osjećati. Kiša je sasvim prestala. Bio je to pravi prolom oblaka - pro-tutnjao je za minutu. Gdje je to on?
Osvrne se oko sebe. Trebalo mu je neko vrijeme da se sjeti. Nalazi se ispred kuće svojeg bratića Marka. Sjedi u Markovu automobilu. Jutros je posudio automobil. Vraćao ga je kad je ugledao Meg kako trĉi ulicom. A onda... a onda...
Pregazio ju je.
Ne, nije.
Ali zamalo jest.
Što mu bi? Što se dogodilo njegovu mozgu? Shvati da se preznojava. Znoj mu se slijevao niz ĉelo. Majica mu je bila natopljena znojem. Bilo mu je vruće, nikad mu u ţivotu nije bilo tako vruće.
Što se dogodilo njegovu mozgu?
Prozor se maglio. Uskoro će biti umotan u sigurnoj ĉahuri zamagljenog automobila. Nitko ga neće moći vidjeti. Nitko neće znati da je on unutra. Moţda ostane unutra zauvijek.
Umalo je pregazio Meg. Usmjerio je automobil ravno na nju, a onda stisnuo gas.
Njezin je vrisak nadglasao grmljavinu motora.
Vidio je uţas u njezinim oĉima.
Vidio je kako se zaštitila rukama. Svejedno je i dalje dodavao gas. Svejedno nije skrenuo.
Onda je vidio kako je odskoĉila u stranu i tresnula na ploĉnik.
Napokon je uz škripu guma okrenuo upravljaĉ ulijevo. Sjećao se kako je jedva zadrţao kontrolu nad upravljaĉem. Muĉio se s njim sve dok se automobil nije vratio na cestu. Potom je odjurio. Nije se ni osvrnuo.
Moţda se više nikad neće osjećati normalno.
Ţelio je samo uplašiti Meg.
I to je sve. Jako je zaplašiti. Pokazati joj da misli ozbiljno, da više ne misli gubiti vrijeme na prijeteće pozive, poruke i vrećice pune laţne krvi.
Ali kad ju je ugledao na ulici, zaboravio je što radi. Sjetio se zašto je mora zastrašiti. O da. Sjetio se zašto ne smije dopustiti da se tulum odrţi. O da.
Ali zaboravio je što ĉini, zaboravio da mu je stopalo zalijepljeno za papuĉicu gasa, a ruke za upravljaĉ.
Mogao ju je ubiti. A samo ju je ţelio zaplašiti.
Već je jedanput ubio. Sad je umalo to ponovio.
Gubim razum, pomisli. I to brzo.
Alije ovaj put imao sreće. Ona je odskoĉila u stranu. Nije se ozlijedila. Bila je dobro.
No je li se prepala?
Moţda se prestrašila dovoljno da odustane od tuluma. Onda bi se stvari vratile u normalu, zar ne?
Onda bi se ponovno osjećao normalno.
Morao bi razmišljati samo o onom drugom ubojstvu. Svaki dan. Ostatak ţivota.
Ljutito udari glavom o boĉni prozor.
Ne. Saĉuvaj ţivce, ĉovjeĉe. Saĉuvaj ţivce.
Sad ga je boljela lijeva strana glave. Dobro. To je već normalnije. Glavobolja kao da ga je vratila u normalu.
Smiri se, ĉovjeĉe. Duboko udahni. Da, tako je bolje.
Ta samo si je uplašio.
Moraš je zaplašiti, prestrašiti toliko da odustane od tuluma.
Nemaš izbora. Ne smiješ dopustiti da se taj tulum odrţi. Ne smiješ dopustiti da se svi opet nadu na okupu. Ne smiješ dopustiti da se Ellen vrati i ispriĉa...
Ne smiješ joj dopustiti da ispriĉa što se dogodilo prošle godine...
Meg sa sebe zguli mokru i blatnu odjeću i baci je na hrpu nasred svoje sobe. Potom se ode na brzinu istuširati.
Od udarca o rubnik zaradila je samo masnicu na ramenu. Inaĉe je bila neozlijeĊena. Sad je samo još trebala zaustaviti drhtanje ruku, lupanje srca i klecanje koljena.
Dugo tuširanje baš će joj goditi. Bila je zahvalna što su joj roditelji rano otišli na spavanje. Nije joj se dalo objašnjavati zašto izgleda kao netko tko je naglavce skoĉio u lokvu blata.
Kako bi uostalom i mogla objasniti?
Nije bila sigurna da i ona zna što se dogodilo.
Da nazove policiju?
I što da im kaţe?
Nije baš najbolje vidjela o kojem se automobilu radilo. Ne bi ga uopće mogla opisati. Najprije je bilo suviše mraĉno, a potom najednom zasljepljujuće kad su se farovi uperili u nju.
No je li automobil doista skrenuo da je udari? Ili je vozaĉ jednostavno na trenutak izgubio kontrolu nad vozilom?
Cesta je bila skliska zbog proloma oblaka koji je okupao grad prije njezina odlaska iz Shannonine kuće. Moţda su kotaĉi automobila proklizali. Moţda je vozaĉ uopće nije vidio. Moţda od buhe radi slona.
Od buhe?
Zamalo je poginula.
Zadrhti. Vruća voda nije ju grijala.
I dalje drhteći, brzo se obriše i odjene svoju najtopliju pidţamu od flanela. Potom s poda pokupi odjeću i ubaci je u košaru za prljavo rublje.
"Što bi me moglo oraspoloţiti?"
Tony.
Tony će znati što joj treba reći. Tony će je znati umiriti.
Tony joj silno nedostaje. Tony joj je sad potreban.
Prebaci ruţiĉasti pamuĉni ogrtaĉ preko pidţame i sjedne da ga nazove. Podigne pogled - kroz prozor je zavirivao polumjesec. Oblaci su se razišli.
Ona utipka Tonyjev broj. Telefon zazvoni jedanput, dvaput, pa onda još nekoliko puta. "Daj se javi, Tony. Gdje si?" '"Alo?" "Tony?"
"Ne. Ovdje njegov t-tata."
Ona prepozna mucav govor gospodina Colavita. Znaĉi da je proveo veĉer u kafiću na uglu. Velikog li iznenaĊenja. Svaku veĉer provede u kafiću na uglu.
"Gospodine Colavito, ja sam, Meg." "M-Meg?" Zvuĉao je kao da se pokušava prisjetiti je li ikad u ţivotu ĉuo to ime.
"Da, Meg. Je li Tony kod kuće?"
"Ne. Ne sada."
"Nije?"
"Ne. Mislim da je nekamo otišao."
Jako dobro. Od velike je pomoći, kao i obiĉno. "A, tako. Pa onda... hvala. Ispriĉavam se što sam vas probudila."
"Nema problema. Samo sam spavao."
Meg spusti slušalicu. Tonyjev tata u posljednje vrijeme pije više nego obiĉno. Tony ne govori mnogo o tome. Ali ona zna da se zbog toga brine.
Zagleda se u telefon. Gdje bi Tony mogao biti ovako kasno, a sutra je nastava?
Ona pošalje mentalni signal: Tony, trebam te. Nazovi. Nazovi me, Tony. Primaš li ovu poruku? Duboko se koncentrira, punom snagom svojih navodnih telepatskih moći.
No tad je jedna nevesela misao prekine u slanju poruke.
Nije valjda vani s nekom drugom?
Nije valjda.
Tony je hodao brzo i nije primio Megin telepatski signal. Bio je šest ulica od svoje kuće na Kanjonskoj cesti. Tenisice su mu bile skroz-naskroz mokre, kao i donji dio nogavica traperica. Jamaĉno je gazio kroz lokve a da nije primijetio. Jedva ĉeka da stigne kući i presvuĉe se u suhu odjeću.
U ulici je bilo tiho: jedini zvuk dolazi od kapanja kiše s visoka drveća i šljapkanja njegovih mokrih tenisica na asfaltu.
Odjednom zaĉuje glasno, uporno lupanje i nagonski se uhvati za prsa. No taj je zvuk dolazio s kolnog prilaza kuće pola ulice niţe. Bijeli reflektori priĉvršćeni za krov osvjetljavali su cijeli prilaz i proĉelje kuće. Ondje je svijetlo kao po danu, zadivi se Tony.
Nastavi hodati sve dok ne prepozna deĉka koji je gaĊao ţarko osvijetljen koš iznad garaţe. Bio je to Brianov prijatelj s kojim se igrao Čarobnjaka i tamnica. "Hej, Dwayne!"
Dwayne Colligan ne podigne pogled. Potrĉi prema košu, promaši, uhvati odbijenu loptu pa je povede natrag na poĉetak prilaza. "I mislio sam si da sam osjetio tvoj smrad u susjedstvu, Colavito", pozdravi on veselo.
Tony pretrĉi preko susjednog travnjaka do Dwayneova prilaza, priĉeka priliku pa ukrade Dwayneu loptu. "Hej, Tony, zarazit ćeš mi loptu, ĉovjeĉe!"
"Gledaj i uĉi, Colligan", reĉe Tony i izvede visoki horok. K'o suza. Lopta nije ni dotaknula okvir.
"Posrećilo ti se", frkne Dwayne.
"Sto radiš vani usred noći?" upita Tony i pogleda u blještave reflektore.
"Fora mi je igrati košaricu noću, ĉovjeĉe", reĉe Dwayne, prijeĊe Tonyja i pripremi se za lagani šut. "To me umiruje, znaš." Uhvati vlastitu loptu i ponovno pukne na koš, ovaj put horok u skoku. "Odakle ti, Tony?"
"Malo se smucam", reĉe Tony.
Dwayne je vodio loptu oko Tonyja. Bicepsi su mu se pritom napinjali. Imao je snaţne ruke. Nije imao tijelo tinejdţera. Utrošio je tisuće sati na to da ga uĉini takvim.
"Pa kako ide?" upita Tony, pokušavajući zapodjenuti razgovor nakon što je Dwayne promašio lagani skok-šut.
"Ide", reĉe Dwayne i slegne ramenima. Skoĉi, uhvati loptu i povede je dalje od Tonyja.
"Kako ide sa Shannon?" upita Tony cereći se.
"Ne najbolje", ozbiljno će Dwayne. Pukne na koš neprecizno i lopta se odbije od garaţe. "Ne ţeli izaći sa mnom."
"To je bedara, ĉovjeĉe", reĉe Tony i potrĉi za loptom niz prilaz.
"Ne kuţim", reĉe Dwayne. Rukama se podboĉi o zid kuće i na brzinu izvede nekoliko vjeţbi za istezanje. "Znam da me njezin brat mrzio."
"Evan?"
"Mrzio me iz dna duše. Rekao mi je da se okanim njegove sestre. Znao je da sam se zagrijao za nju. Rekao je da ću poţaliti pribliţim li joj se."
"Stvarno?" Tony je snaţno udarao loptom po kolnom prilazu. Ovo prvi put ĉuje. Evan nikad nije s njim razgovarao o Dwayneu.
"Znaš što?" reĉe Dwayne širokog osmijeha na blijedom licu. "Kad su Evana našli mrtvog u šumi, to je za mene bila dobra vijest. Bilo mi je drago. To je znaĉilo da se mogu upucavati njegovoj sestri."
Tony osjeti kako mu se u prsima raĊa gnjev i širi tijelom.
"Evan mije bio najbolji prijatelj!"
Zaurlao je to tako glasno da ga je zaboljelo grlo.
Jednom rukom uhvati loptu i svom snagom njome udari Dwaynea u trbuh.
Dwayne iznenaĊeno zastenje. Tony potrĉi, ali se posklizne na mokrom prilazu. Već je bio tri kuće dalje kad Dwayne vikne za njim: "Koji ti je vrag, mamlazu jedan?" Ali nije krenuo za Tonyjem.
Tony je trĉao sve brţe.
"Stvarno si munjen, ĉovjeĉe!" vikne Dwayne drţeći krupnim, mesnatim ruĉetinama loptu na trbuhu. "Koji ti je vrag?!?"
Tony pretrĉi dvije ulice i tek tad stane. Bio je obliven znojem. Ali se osjećao mnogo bolje.
Zapravo, osjećao se sasvim dobro.
Nije volio kad bi ljudi govorili ruţne stvari o Evanu. Zapravo, nije to mogao otrpjeti.
Evan je bio sjajan tip.
Dwayne je bio ljigavac prve klase.
Nije mogao dopustiti da netko poput Dwaynea kaţe da mu je drago što je Evan mrtav. Morao gaje pogoditi loptom. Morao je kazniti Dwaynea zbog tih rijeĉi. Morao je uĉiniti nešto - i uĉinio je.
Tonyju je bilo drago što je tako postupio. Toliko mu je bilo drago da je pretrĉao ostatak puta do kuće, ĉetiri dugaĉke ulice a da nije usporio.
Poglavlje 46
Petak navečer
Meg je znala da je sad u velikoj frci s referatom iz psihologije. Kasni već tri dana. Napisala je samo dva odlomka, a ni ti joj se baš nisu sviĊali.
Ali što da radi? Ima toliko toga na pameti.
Kad bi samo mogla porazgovarati s Tonyjem, ispriĉati mu što se dogaĊa, reći mu za vrećicu punu laţne krvi, za automobil koji ju je pokušao pregaziti... moţda.
Potraţila ga je u školi. Ali nije ga bilo.
Ona baci olovku na stol i zguţva list papira u koji je dotad buljila. Sad bih trebala biti s Tonyjem, pomisli. Petak je naveĉer. Ne bih trebala ovdje sjediti sama i pisati dosadni referat.
Što je Tony uopće htio dokazati? Da je tvrdoglav koliko i ona? Zašto ju nije nazvao?
Ona skoĉi sa stolice. "Idem k njemu", reĉe glasno. "Iz ovih stopa."
Reĉe roditeljima da ide k Tonyju, uzme kljuĉeve automobila s njihova uobiĉajena mjesta na polici pokraj vrata i odveze se na kraj Kanjonske ceste, do male kuće u nizu u kojoj je Tony ţivio s ocem.
Razmišljala je što bi sve trebala reći Tonyju, zamišljala kako će se njih dvoje pomiriti. Zaustavi automobil uz rub ploĉnika i potrĉi stepenicama do Tonyjeve verande.
Vrata se širom otvore prije nego stoje pokucala. IzaĊe Tonyjev otac, s neizbjeţnom kapom s logom bejzbolske momĉadi Chicago Cubsa nabijene nisko na ĉelo. Izgledao je jednako iznenaĊeno što vidi nju kao što se ona iznenadila kad je ugledala njega. Uvijek bi je iznenadilo koliko sliĉi Tonyju: njegova krţljavija, sjedokosa verzija.
"Bok. Kako si?" oboje rekoše u isti glas.
"Idem malo... prošetati", reĉe gospodin Colavito. To je znaĉilo da ide u bar na uglu.
"Tony je kod kuće?"
"Nije."
"Nije?"
"Nije. Ţao mi je. Mogu li ti ja kako pomoći? Dobro si?"
"Aha. Dobro... sam. Znate li kamo je otišao?"
Gospodin Colavito krene niz stube, Meg pokraj njega. Negdje niţe u ulici, nekakva je maĉka mjaukala iz petnih ţila. Uskoro zalaju svi psi u susjedstvu, prava ţivotinjska simfonija.
"Otišao je s onim Brianom. On ti je bratić, zar ne?"
"Brian. Aha. Tony je otišao nekamo s Brianom?" Otkad to Tony ţeli imati posla s Brianom?
"Aha. Otišli su igrati nekakvu igru." Gospodin Colavito je brzo hodao. Ţurilo mu se u bar.
"Čarobnjaci i tamnice?"
"Da, baš tu. Mislim da je to ta. Tony je rekao da se ne brinem, da neće ostati dokasno. Pokušaj ga kasnije nazvati." On odbrza.
"U redu. Hvala", vikne Meg za njim. "Jesu li rekli kamo idu?"
"Ne. Nisu mi rekli", odvrati Tonyjev tata i zamakne iza ugla. Potpuno zbunjena, Meg se polako vrati u svoj automobil. Tony nije bio zaljubljenik Čarobnjaka i tamnica. A Briana nikad nije mogao smisliti. Zašto bi, pobogu, iznenada u petak naveĉer otišao s Brianom igrati tu igru?
Jesu li otišli u šumu u Ulici Straha? Brian i Dwayne su uvijek tamo odlazili igrati. Zar bi doista otišao u tu groznu šumu s Brianom, nakon svega što se tamo dogodilo?
Meg pomisli da bi se mogla malo vozikati po gradu, ali odjednom je svlada umor. Odveze se ravno kući, parkira na prilazu, utrĉi u kuću i ode u krevet.
Trebalo joj je više od sat vremena da zaspi. Kad je najzad uspjela otploviti u zemlju snova, usni ĉudne, šarolike snove, uznemirujuće snove u kojima je progonila ljude, i to pogrešne ljude, progonila njoj nepoznate ljude.
Probudi je zvonjava telefona na njezinu radnom stolu. Najprije je pomislila da još sanja. Da još progoni ljude. I da nju progone.
Nevoljko podigne slušalicu. "Halo?" promumlja sneno. "Halo, Meg? Jesu li Brian i Tony kod tebe?" "Ne. Tko je to?" "Tonyjev tata."
"O. Bok. Oprostite. Spavala sam. Ja..."
"Nisu tamo?" Zvuĉao je ĉudno, napeto. Govorio je suviše jasno, razgovijetno, kao da je pio i pokušavao to prikriti. "Ne. Naravno da nisu."
"Ĉetiri je ujutro", reĉe gospodin Colavito. "Brianova majka me nazvala. Brian nije kod kuće, a ni Tony. Znaš li kamo su mogli otići igrati tu glupu igru?"
"Pa... ovaj... ne znam. Moţda u šumu u Ulicu Straha?" Meg se prisili na razbuĊivanje. Što se dogaĊa? Zašto gospodin Colavito zvuĉi tako zabrinuto?
"Nazvat ću policiju", reĉe joj on. "I Tony i Brian su nestali."
Poglavlje I I
Petak, poslije ponoći
Meg se sada potpuno razbudila. I previše. Glava joj se ispuni zastrašujućim slikama Tonyja i Briana, guste i straviĉne šume u kojoj se dogodilo toliko tragedija, objašnjenih i neobjašnjenih.
Tony, što si tamo radio? pomisli ona. Zašto si noćas bio u toj šumi s Brianom?
I zašto nisi izašao iz nje?
Znala je da mora otići onamo. Morala se uvjeriti da su dobro. Ona na prstima ode do ormara i izvadi traperice koje je nosila prošle veĉeri. Muku je muĉila dok ih je pokušavala navući u mraku: posrne, udari o stol i radna svjetiljka padne na pod i razbije se.
"Što je to bilo?" upita njezina majka iz sobe do njezine.
Nekoliko trenutaka potom doklati se njezin otac da vidi što se dogaĊa. Upali svjetlo u hodniku i zaviri u sobu.
"Meg, kamo ideš? Koliko je sati?" Izgledao je poput medvjeda koji se budi iz zimskog sna. Zijevao je i škiljio u nju.
"Kasno je, tata. Ali moram izaći."
"Kamo ideš?" ponovi on i protrlja guste crne ĉekinje na bradi. Izgledao je potpuno zbunjeno.
"Ovaj... znaš, Tony je nestao."
"Nestao? Kako to misliš nestao? Gdje?"
"Vjerojatno u šumi u Ulici Straha."
Njezin se otac zamisli. Meg navuĉe preko glave debeli vuneni pulover. Kad ga je obukla, shvati da ga je navukla naopako, ali ga odluĉi ostaviti.
"Da vidim jesam li dobro shvatio. Ideš u šumu u Ulici Straha?" Njezin se otac polako budio.
"Da. Moram. Tony i Brian su otišli tamo veĉeras, pretpostavljam. A sad ih nema."
"Ulica Straha?" Otac se naprezao da shvati što mu Meg govori. Ali jasno da ništa od toga nije imalo smisla. "Zao mi je, ali ne dopuštam da ideš onamo noću."
"Ali, Tony... tata, molim te... moram ići! Brian mi je jednom pokazao špilju u koju odlazi igrati Čarobnjaka i tamnica. Mislim da je mogu pronaći. Policija ne zna gdje je to. Mogu im pomoći."
Njezin otac razmisli o tome i protrlja svoje crne ĉekinje. "No, dobro. Ali ja idem s tobom. Priĉekaj ĉasak." On išĉezne kroz vrata spavaće sobe.
Meg je stajala u hodniku. Ĉula je kako na brzinu objašnjava situaciju njezinoj majci i udara se u namještaj dok na sebe navlaĉi odjeću. Njoj sine misao: mogla bi otrĉati do automobila i odvesti se prije nego što je on sustigne. Ali zbog neĉeg to ne uĉini: shvati da joj je drago što on ide s njom.
Opasnosti šume u Ulici Straha nisu bile puke glasine. Ljudi su doista nestajali u tim crnim brdima koja su se kilometrima protezala iza Ulice Straha. Novine su pisale o ĉudnim, nevjerojatnim nezgodama. Stabla su se rušila, naizgled bez ikakva razloga. Inaĉe bojaţljive ţivotinje prometnule bi se u divlje zvijeri.
Moţda najĉudnija stvar u vezi s tim šumama bilo je to što ptice nikad nisu ulazile u nju. Nijedna ptica nije zobala zrele divlje bobice, ĉeprkala po rahloj zemlji u potrazi za crvima ili se gnijezdila u krošnjama. Znanstvenici iz sveuĉilišta diljem zemlje dolazili su ovamo s namjerom da objasne zašto u toj šumi nema ptica, ali bi se svi vratili jednako zbunjeni kao i kad su stigli.
"Spremna?" Gospodin Dalton ponovno se pojavi u hodniku. Na sebi je imao debelu vunenu košulju i samterice. "Samo da odem po baterije. Putem ćeš mi ispriĉati cijelu priĉu."
Nije imala bogzna što priĉati. Dok su se vozili praznim, tihim ulicama prema Ulici Straha, Meg mu ispriĉa kako su Tony i Brian otišli igrati Čarobnjaka i tamnica. A zatim i o nedavnom pozivu Tonyjeva tate.
"Tony nije lud za tom igrom, zar ne?" upita njezin otac i ukljuĉi brisaĉe da obrisu gustu maglu s vjetrobrana.
"Ne", tiho odgovori Meg. "Nije."
"To sam si i mislio. Nije on takav tip."
Meg je bila preumorna da upita oca što time ţeli reći. Znala je da mu Tony nije jako simpatiĉan. Vjerojatno to nije bilo mišljeno kao kompliment. Ali trenutaĉno se nije ţeljela uvlaĉiti u bilo kakvu raspravu. Ţeljela se koncentrirati, usredotoĉiti na to da su Tony i Brian ţivi i zdravi.
Kad su skrenuli u Ulicu Straha, nebo kao da se smraĉilo. Meg shvati da je to zbog drveća koje se nadvijalo nad ulicu. ProĊu pokraj staroga groblja i stignu do kraja te uske, zavojite ulice.
Crvena rotirajuća svjetla bila su jasan znak da je policija već stigla. Dvoja patrolna kola bila su parkirana uz rub šume. Svjetla na njihovim krovovima bila su krvavo crvena i okretala se bešumno, poput nijemog alarma od kojeg se Megino srce ubrza, a strah koji je zadrţavala popne joj se u grlo.
Ona iskoĉi iz automobila prije nego što ga je njezin otac zaustavio i potrĉi preko vlaţnog tla. Zatrepće kad joj jarka crvena svjetla bijesnu u oĉi. Borila se sa strahom, potiskivala ga jer u protivnom ne bi mogla disati.
"O. Bok." Ona se sudari s Tonyjevim tatom koji se nasloni na policijski automobil da ne padne. Na jarkom svjetlu oĉi su mu bile crvene i vodnjikave.
On pokaţe prstom u šumu. "Tamo su negdje. Policija je pronašla otiske stopala. Već će ih oni naći." Bilo je oĉito da je dosta popio. Meg je jedva uspijevala razabrati što govori.
Brianovi roditelji Sid i Marge, Megini ujna i ujak, poţure k njima, lica napetih od brige. "Meg, nisi morala dolaziti", reĉe Sid i stisne je za ruku kao da se ţeli uvjeriti da je stvarno tu. "Siguran sam da su Brian i Tony... O, bok, Todd."
Megin tata pojavi se iza Meg. Izgledao je zabrinuto i smućeno. "Ima li kakvih vijesti?"
"Još ne. Ali su unutra", šaptom će Marge i pogleda u stranu.
"Ne shvaćamo zašto Brian toliko uţiva u toj igri", reĉe Sid. "Valjda je izgubio pojam o vremenu. U posljednje vrijeme to mu se ĉesto dogaĊa."
"Valjda je tako", reĉe Megin tata, ne baš uvjerljivo. Pogleda prema Tonyjevom tati, koji se i dalje oslanjao na policijski automobil i pripito kolutao oĉima. Gospodin Dalton se namršti i sjeti baterija koje
je ponio sa sobom. "Idemo. Moţemo pomoći policiji u potrazi." Pruţi bateriju Brianovom tati.
Sid posegne za njom, ali ga Marge povuĉe za ruku. "Ne. Ostani ovdje sa mnom. Policija je rekla da ostanemo ovdje kod automobila, da ne idemo u potragu za njima."
"Ja ne mislim ovdje stajati prekriţenih ruku", nestrpljivo će gospodin Dalton. "Meni ništa nisu rekli."
"Idem s tobom", reĉe Meg i posegne za baterijom. "Znam gdje se nalazi špilja u kojoj igraju. Za mnom."
Gospodin Dalton je na trenutak oklijevao. Najprije makne bateriju izvan Megina dohvata, ali kad je vidio sluĊeni izraz na Meginu licu, umilostivi se. "No dobro. Ali nemoj se udaljavati od mene. Drţi se uz mene, ĉuješ?"
Meg potvrdno kimne glavom, upali bateriju i krene za uskim snopom svjetlosti u šumu. Tlo je bilo posuto suhim smeĊim lišćem i palim granĉicama. Svaki korak proizvodio je glasan hrskavi zvuk koji kao da se razlijegao kroz šumu. Meg stane; uĉinilo joj se da ih netko slijedi. Ali bio je to samo zvuk njezinih tenisica koje su krĉkale po tlu pokrivenim lišćem.
"Netko će tim momcima morati odrţati poštenu bukvicu", reĉe gospodin Dalton osvjetljavajući si put baterijom, ali se svejedno spotakne o palu granu. Padne na koljena, ali se odmah pridigne i nastavi hodati. "Nemaju nas pravo ovako isprepadati."
Meg ne reĉe ništa. Mislila je na Evana. Pa na Briana. Pa na to kako je Brian našao Evana, smrtno pogoĊenog u ovoj istoj šumi.
Megin otac krene ulijevo. Vidjela je kako snop njegove baterije treperi medu drvećem. Izgubljena u vlastitim mislima, nije primijetila da su krenuli u suprotnim smjerovima.
Zadrhti. Zrak je bio hladan i vlaţan. Noćas u ovoj šumi kao da nije proljeće. Šumske ţabe zakrekeću i šumom se razlegne zaglušna graktava simfonija. Nešto joj zaleprša iznad glave. Nije to bila ptica. Znaĉi šišmiš.
"TONY!" vikne ona iznenada. Glas kao da nije bio njezin. Zazvuĉao je poput glasa neke uplašene djevojke u lošem filmu strave. Strava u Ulici Straha, pomisli ona. Freddy dolazi. Freddy dolazi!
Ne!
Prestani s tim glupim mislima.
"TONY! TONY!" Baš je briga kako zvuĉi. Samo ga ţeli naći.
Nešto iskoĉi iza širokog debla starog javora. Nešto... ili netko?
"TONY? BRIAN? JESTE LI TO VI?"
Ne. Bila je to ţivotinja, rakun koji je ţelio šmugnuti izvan kruga svjetlosti koji je ona donijela, potraţiti sigurnost u okrilju tame.
Ona bez razmišljanja krene za stvorom. Pokušavala ga je ponovno osvijetliti. Stane kad shvati daje skrenula s puta. Krene na drugu stranu. Sad je baterijom iscrtavala široke krugove.
Šumske ţabe prestanu kreketati jednako naglo kao što su poĉele. Sad je jedini zvuk bilo šuštanje suhog lišća pod njezinim tenisicama i...
"Tata?"
Gdje je on?
Dosad je krajiĉkom oka vidjela svjetlo njegove baterije, ali ga sad više ne vidi. "Tata? Hej, tata?" Nije bilo odgovora.
Odlutala je predaleko slijedeći onog glupog rakuna, izgubljena u svojim morbidnim mislima. I sad je sama. Barem dok ga ponovno ne naĊe. Ili dok ne naĊe Tonyja i Briana.
"TONY? TONY? ĈUJEŠ LI ME?"
Gdje su ti policajci? Gdje su im baterije? Koliko je daleko odlutala? Kamo je krenula?
Ona se okrene. Pa opet. Ništa osim crne tame. "TONY? BRIAN?"
Popne se na uzvisinu, kliţući se po vlaţnom lišću. Teren u ovoj šumi nije ravan. Zbog niskih brda i oštrih usjeka pješaĉenje je bilo riziĉno i danju. Noću, shvati ona, moraš se spoticati, padati. "TONY? TATA?"
Tajac.
Neću se dati zastrašiti, pomisli ona. Ali što je to steţe u grlu? I zašto su joj noge kao od gume? I zašto osjeća da joj srce ţestoko tuĉe u grudima?
Ne. Neću se dati zastrašiti, pomisli ona. Već sam dovoljno prestrašena. "TATA?" Glas joj zazvuĉi tako slabašno. Pokuša viknuti, ali ne uspije. Usta su joj bila suha. "TATA? TONY?"
Gdje su oni?
Gdje je ona?
Naĉini nekoliko koraka pa se okrene. Slijedila je svjetlost svoje baterije kroz šumu. Visoki guštik korova uĉini joj je poput
ĉovjeka koji se naginje prema njoj. Ona okrene glavu i osjeti kako joj trnci straha prolaze po leĊima. Naĉini još nekoliko koraka. Kreće li se
naprijed ili natrag? Zavrti bateriju u krug. Vrti joj se u glavi. Ne. Tlo se okreće.
STANI!
Ona paţljivo ali odluĉno krene. Granĉice glasno zapucketaju pod njom, a još jedna siva ţivotinjica šmugne iz snopa svjetlosti koji je uperila ravno preda se.
"TONY? TATA? ČUJE LI ME TKO?"
Stane.
Ali ono pucketanje potraje još nekoliko sekundi. Ona se munjevito okrene. "Tko je to?" Tajac.
Je li to samo zamislila? Zvuĉalo je poput koraka.
Ponovno krene. Granĉica prasne iza nje poput pucnja.
Ona stane. Netko je tamo. "Tony? Jesi li to ti? Brian?" Ona polako, u širokom luku, prijeĊe baterijom oko sebe. Nema nikoga.
Jesu li to policajci? Njezin tata? Ne. Oni bi joj se javili.
Vreba li je tko drugi u šumi, neki neznanac?
Meg ubrza korak. I koraci iza nje ubrzaju. Meg pokuša hodati na vršcima prstiju, pokuša potrĉati preko nemoguće neravnog tla.
Ali onaj tko ju je lovio bio je brţi.
"OHHHH!"
Neĉija je ruka s leĊa grubo šĉepa za rame.
Kasnije u četvrtak navečer
Vozaĉ zaustavi automobil uz ploĉnik ispred kuće i ubaci u prvu brzinu. Srce kao da mu je bubnjalo u ritmu brisaĉa. Ba-BUM Ba-BUM Ba-BUM.
Iskljuĉi motor. Brisaĉi se naglo zaustave nasred vjetrobrana, ali mu srce nastavi tući istim neumoljivim ritmom. Nije ni pomišljao da izaĊe iz automobila. Nije znao je li u stanju hodati. Zurio je kroz prozor i ĉekao da doĊe k sebi, da se smiri. Moţda se više nikad neće normalno osjećati. Kiša je sasvim prestala. Bio je to pravi prolom oblaka - pro-tutnjao je za minutu. Gdje je to on?
Osvrne se oko sebe. Trebalo mu je neko vrijeme da se sjeti. Nalazi se ispred kuće svojeg bratića Marka. Sjedi u Markovu automobilu. Jutros je posudio automobil. Vraćao ga je kad je ugledao Meg kako trĉi ulicom. A onda... a onda...
Pregazio ju je.
Ne, nije.
Ali zamalo jest.
Što mu bi? Što se dogodilo njegovu mozgu? Shvati da se preznojava. Znoj mu se slijevao niz ĉelo. Majica mu je bila natopljena znojem. Bilo mu je vruće, nikad mu u ţivotu nije bilo tako vruće.
Što se dogodilo njegovu mozgu?
Prozor se maglio. Uskoro će biti umotan u sigurnoj ĉahuri zamagljenog automobila. Nitko ga neće moći vidjeti. Nitko neće znati da je on unutra. Moţda ostane unutra zauvijek.
Umalo je pregazio Meg. Usmjerio je automobil ravno na nju, a onda stisnuo gas.
Njezin je vrisak nadglasao grmljavinu motora.
Vidio je uţas u njezinim oĉima.
Vidio je kako se zaštitila rukama. Svejedno je i dalje dodavao gas. Svejedno nije skrenuo.
Onda je vidio kako je odskoĉila u stranu i tresnula na ploĉnik.
Napokon je uz škripu guma okrenuo upravljaĉ ulijevo. Sjećao se kako je jedva zadrţao kontrolu nad upravljaĉem. Muĉio se s njim sve dok se automobil nije vratio na cestu. Potom je odjurio. Nije se ni osvrnuo.
Moţda se više nikad neće osjećati normalno.
Ţelio je samo uplašiti Meg.
I to je sve. Jako je zaplašiti. Pokazati joj da misli ozbiljno, da više ne misli gubiti vrijeme na prijeteće pozive, poruke i vrećice pune laţne krvi.
Ali kad ju je ugledao na ulici, zaboravio je što radi. Sjetio se zašto je mora zastrašiti. O da. Sjetio se zašto ne smije dopustiti da se tulum odrţi. O da.
Ali zaboravio je što ĉini, zaboravio da mu je stopalo zalijepljeno za papuĉicu gasa, a ruke za upravljaĉ.
Mogao ju je ubiti. A samo ju je ţelio zaplašiti.
Već je jedanput ubio. Sad je umalo to ponovio.
Gubim razum, pomisli. I to brzo.
Alije ovaj put imao sreće. Ona je odskoĉila u stranu. Nije se ozlijedila. Bila je dobro.
No je li se prepala?
Moţda se prestrašila dovoljno da odustane od tuluma. Onda bi se stvari vratile u normalu, zar ne?
Onda bi se ponovno osjećao normalno.
Morao bi razmišljati samo o onom drugom ubojstvu. Svaki dan. Ostatak ţivota.
Ljutito udari glavom o boĉni prozor.
Ne. Saĉuvaj ţivce, ĉovjeĉe. Saĉuvaj ţivce.
Sad ga je boljela lijeva strana glave. Dobro. To je već normalnije. Glavobolja kao da ga je vratila u normalu.
Smiri se, ĉovjeĉe. Duboko udahni. Da, tako je bolje.
Ta samo si je uplašio.
Moraš je zaplašiti, prestrašiti toliko da odustane od tuluma.
Nemaš izbora. Ne smiješ dopustiti da se taj tulum odrţi. Ne smiješ dopustiti da se svi opet nadu na okupu. Ne smiješ dopustiti da se Ellen vrati i ispriĉa...
Ne smiješ joj dopustiti da ispriĉa što se dogodilo prošle godine...
Meg sa sebe zguli mokru i blatnu odjeću i baci je na hrpu nasred svoje sobe. Potom se ode na brzinu istuširati.
Od udarca o rubnik zaradila je samo masnicu na ramenu. Inaĉe je bila neozlijeĊena. Sad je samo još trebala zaustaviti drhtanje ruku, lupanje srca i klecanje koljena.
Dugo tuširanje baš će joj goditi. Bila je zahvalna što su joj roditelji rano otišli na spavanje. Nije joj se dalo objašnjavati zašto izgleda kao netko tko je naglavce skoĉio u lokvu blata.
Kako bi uostalom i mogla objasniti?
Nije bila sigurna da i ona zna što se dogodilo.
Da nazove policiju?
I što da im kaţe?
Nije baš najbolje vidjela o kojem se automobilu radilo. Ne bi ga uopće mogla opisati. Najprije je bilo suviše mraĉno, a potom najednom zasljepljujuće kad su se farovi uperili u nju.
No je li automobil doista skrenuo da je udari? Ili je vozaĉ jednostavno na trenutak izgubio kontrolu nad vozilom?
Cesta je bila skliska zbog proloma oblaka koji je okupao grad prije njezina odlaska iz Shannonine kuće. Moţda su kotaĉi automobila proklizali. Moţda je vozaĉ uopće nije vidio. Moţda od buhe radi slona.
Od buhe?
Zamalo je poginula.
Zadrhti. Vruća voda nije ju grijala.
I dalje drhteći, brzo se obriše i odjene svoju najtopliju pidţamu od flanela. Potom s poda pokupi odjeću i ubaci je u košaru za prljavo rublje.
"Što bi me moglo oraspoloţiti?"
Tony.
Tony će znati što joj treba reći. Tony će je znati umiriti.
Tony joj silno nedostaje. Tony joj je sad potreban.
Prebaci ruţiĉasti pamuĉni ogrtaĉ preko pidţame i sjedne da ga nazove. Podigne pogled - kroz prozor je zavirivao polumjesec. Oblaci su se razišli.
Ona utipka Tonyjev broj. Telefon zazvoni jedanput, dvaput, pa onda još nekoliko puta. "Daj se javi, Tony. Gdje si?" '"Alo?" "Tony?"
"Ne. Ovdje njegov t-tata."
Ona prepozna mucav govor gospodina Colavita. Znaĉi da je proveo veĉer u kafiću na uglu. Velikog li iznenaĊenja. Svaku veĉer provede u kafiću na uglu.
"Gospodine Colavito, ja sam, Meg." "M-Meg?" Zvuĉao je kao da se pokušava prisjetiti je li ikad u ţivotu ĉuo to ime.
"Da, Meg. Je li Tony kod kuće?"
"Ne. Ne sada."
"Nije?"
"Ne. Mislim da je nekamo otišao."
Jako dobro. Od velike je pomoći, kao i obiĉno. "A, tako. Pa onda... hvala. Ispriĉavam se što sam vas probudila."
"Nema problema. Samo sam spavao."
Meg spusti slušalicu. Tonyjev tata u posljednje vrijeme pije više nego obiĉno. Tony ne govori mnogo o tome. Ali ona zna da se zbog toga brine.
Zagleda se u telefon. Gdje bi Tony mogao biti ovako kasno, a sutra je nastava?
Ona pošalje mentalni signal: Tony, trebam te. Nazovi. Nazovi me, Tony. Primaš li ovu poruku? Duboko se koncentrira, punom snagom svojih navodnih telepatskih moći.
No tad je jedna nevesela misao prekine u slanju poruke.
Nije valjda vani s nekom drugom?
Nije valjda.
Tony je hodao brzo i nije primio Megin telepatski signal. Bio je šest ulica od svoje kuće na Kanjonskoj cesti. Tenisice su mu bile skroz-naskroz mokre, kao i donji dio nogavica traperica. Jamaĉno je gazio kroz lokve a da nije primijetio. Jedva ĉeka da stigne kući i presvuĉe se u suhu odjeću.
U ulici je bilo tiho: jedini zvuk dolazi od kapanja kiše s visoka drveća i šljapkanja njegovih mokrih tenisica na asfaltu.
Odjednom zaĉuje glasno, uporno lupanje i nagonski se uhvati za prsa. No taj je zvuk dolazio s kolnog prilaza kuće pola ulice niţe. Bijeli reflektori priĉvršćeni za krov osvjetljavali su cijeli prilaz i proĉelje kuće. Ondje je svijetlo kao po danu, zadivi se Tony.
Nastavi hodati sve dok ne prepozna deĉka koji je gaĊao ţarko osvijetljen koš iznad garaţe. Bio je to Brianov prijatelj s kojim se igrao Čarobnjaka i tamnica. "Hej, Dwayne!"
Dwayne Colligan ne podigne pogled. Potrĉi prema košu, promaši, uhvati odbijenu loptu pa je povede natrag na poĉetak prilaza. "I mislio sam si da sam osjetio tvoj smrad u susjedstvu, Colavito", pozdravi on veselo.
Tony pretrĉi preko susjednog travnjaka do Dwayneova prilaza, priĉeka priliku pa ukrade Dwayneu loptu. "Hej, Tony, zarazit ćeš mi loptu, ĉovjeĉe!"
"Gledaj i uĉi, Colligan", reĉe Tony i izvede visoki horok. K'o suza. Lopta nije ni dotaknula okvir.
"Posrećilo ti se", frkne Dwayne.
"Sto radiš vani usred noći?" upita Tony i pogleda u blještave reflektore.
"Fora mi je igrati košaricu noću, ĉovjeĉe", reĉe Dwayne, prijeĊe Tonyja i pripremi se za lagani šut. "To me umiruje, znaš." Uhvati vlastitu loptu i ponovno pukne na koš, ovaj put horok u skoku. "Odakle ti, Tony?"
"Malo se smucam", reĉe Tony.
Dwayne je vodio loptu oko Tonyja. Bicepsi su mu se pritom napinjali. Imao je snaţne ruke. Nije imao tijelo tinejdţera. Utrošio je tisuće sati na to da ga uĉini takvim.
"Pa kako ide?" upita Tony, pokušavajući zapodjenuti razgovor nakon što je Dwayne promašio lagani skok-šut.
"Ide", reĉe Dwayne i slegne ramenima. Skoĉi, uhvati loptu i povede je dalje od Tonyja.
"Kako ide sa Shannon?" upita Tony cereći se.
"Ne najbolje", ozbiljno će Dwayne. Pukne na koš neprecizno i lopta se odbije od garaţe. "Ne ţeli izaći sa mnom."
"To je bedara, ĉovjeĉe", reĉe Tony i potrĉi za loptom niz prilaz.
"Ne kuţim", reĉe Dwayne. Rukama se podboĉi o zid kuće i na brzinu izvede nekoliko vjeţbi za istezanje. "Znam da me njezin brat mrzio."
"Evan?"
"Mrzio me iz dna duše. Rekao mi je da se okanim njegove sestre. Znao je da sam se zagrijao za nju. Rekao je da ću poţaliti pribliţim li joj se."
"Stvarno?" Tony je snaţno udarao loptom po kolnom prilazu. Ovo prvi put ĉuje. Evan nikad nije s njim razgovarao o Dwayneu.
"Znaš što?" reĉe Dwayne širokog osmijeha na blijedom licu. "Kad su Evana našli mrtvog u šumi, to je za mene bila dobra vijest. Bilo mi je drago. To je znaĉilo da se mogu upucavati njegovoj sestri."
Tony osjeti kako mu se u prsima raĊa gnjev i širi tijelom.
"Evan mije bio najbolji prijatelj!"
Zaurlao je to tako glasno da ga je zaboljelo grlo.
Jednom rukom uhvati loptu i svom snagom njome udari Dwaynea u trbuh.
Dwayne iznenaĊeno zastenje. Tony potrĉi, ali se posklizne na mokrom prilazu. Već je bio tri kuće dalje kad Dwayne vikne za njim: "Koji ti je vrag, mamlazu jedan?" Ali nije krenuo za Tonyjem.
Tony je trĉao sve brţe.
"Stvarno si munjen, ĉovjeĉe!" vikne Dwayne drţeći krupnim, mesnatim ruĉetinama loptu na trbuhu. "Koji ti je vrag?!?"
Tony pretrĉi dvije ulice i tek tad stane. Bio je obliven znojem. Ali se osjećao mnogo bolje.
Zapravo, osjećao se sasvim dobro.
Nije volio kad bi ljudi govorili ruţne stvari o Evanu. Zapravo, nije to mogao otrpjeti.
Evan je bio sjajan tip.
Dwayne je bio ljigavac prve klase.
Nije mogao dopustiti da netko poput Dwaynea kaţe da mu je drago što je Evan mrtav. Morao gaje pogoditi loptom. Morao je kazniti Dwaynea zbog tih rijeĉi. Morao je uĉiniti nešto - i uĉinio je.
Tonyju je bilo drago što je tako postupio. Toliko mu je bilo drago da je pretrĉao ostatak puta do kuće, ĉetiri dugaĉke ulice a da nije usporio.
Poglavlje 46
Petak navečer
Meg je znala da je sad u velikoj frci s referatom iz psihologije. Kasni već tri dana. Napisala je samo dva odlomka, a ni ti joj se baš nisu sviĊali.
Ali što da radi? Ima toliko toga na pameti.
Kad bi samo mogla porazgovarati s Tonyjem, ispriĉati mu što se dogaĊa, reći mu za vrećicu punu laţne krvi, za automobil koji ju je pokušao pregaziti... moţda.
Potraţila ga je u školi. Ali nije ga bilo.
Ona baci olovku na stol i zguţva list papira u koji je dotad buljila. Sad bih trebala biti s Tonyjem, pomisli. Petak je naveĉer. Ne bih trebala ovdje sjediti sama i pisati dosadni referat.
Što je Tony uopće htio dokazati? Da je tvrdoglav koliko i ona? Zašto ju nije nazvao?
Ona skoĉi sa stolice. "Idem k njemu", reĉe glasno. "Iz ovih stopa."
Reĉe roditeljima da ide k Tonyju, uzme kljuĉeve automobila s njihova uobiĉajena mjesta na polici pokraj vrata i odveze se na kraj Kanjonske ceste, do male kuće u nizu u kojoj je Tony ţivio s ocem.
Razmišljala je što bi sve trebala reći Tonyju, zamišljala kako će se njih dvoje pomiriti. Zaustavi automobil uz rub ploĉnika i potrĉi stepenicama do Tonyjeve verande.
Vrata se širom otvore prije nego stoje pokucala. IzaĊe Tonyjev otac, s neizbjeţnom kapom s logom bejzbolske momĉadi Chicago Cubsa nabijene nisko na ĉelo. Izgledao je jednako iznenaĊeno što vidi nju kao što se ona iznenadila kad je ugledala njega. Uvijek bi je iznenadilo koliko sliĉi Tonyju: njegova krţljavija, sjedokosa verzija.
"Bok. Kako si?" oboje rekoše u isti glas.
"Idem malo... prošetati", reĉe gospodin Colavito. To je znaĉilo da ide u bar na uglu.
"Tony je kod kuće?"
"Nije."
"Nije?"
"Nije. Ţao mi je. Mogu li ti ja kako pomoći? Dobro si?"
"Aha. Dobro... sam. Znate li kamo je otišao?"
Gospodin Colavito krene niz stube, Meg pokraj njega. Negdje niţe u ulici, nekakva je maĉka mjaukala iz petnih ţila. Uskoro zalaju svi psi u susjedstvu, prava ţivotinjska simfonija.
"Otišao je s onim Brianom. On ti je bratić, zar ne?"
"Brian. Aha. Tony je otišao nekamo s Brianom?" Otkad to Tony ţeli imati posla s Brianom?
"Aha. Otišli su igrati nekakvu igru." Gospodin Colavito je brzo hodao. Ţurilo mu se u bar.
"Čarobnjaci i tamnice?"
"Da, baš tu. Mislim da je to ta. Tony je rekao da se ne brinem, da neće ostati dokasno. Pokušaj ga kasnije nazvati." On odbrza.
"U redu. Hvala", vikne Meg za njim. "Jesu li rekli kamo idu?"
"Ne. Nisu mi rekli", odvrati Tonyjev tata i zamakne iza ugla. Potpuno zbunjena, Meg se polako vrati u svoj automobil. Tony nije bio zaljubljenik Čarobnjaka i tamnica. A Briana nikad nije mogao smisliti. Zašto bi, pobogu, iznenada u petak naveĉer otišao s Brianom igrati tu igru?
Jesu li otišli u šumu u Ulici Straha? Brian i Dwayne su uvijek tamo odlazili igrati. Zar bi doista otišao u tu groznu šumu s Brianom, nakon svega što se tamo dogodilo?
Meg pomisli da bi se mogla malo vozikati po gradu, ali odjednom je svlada umor. Odveze se ravno kući, parkira na prilazu, utrĉi u kuću i ode u krevet.
Trebalo joj je više od sat vremena da zaspi. Kad je najzad uspjela otploviti u zemlju snova, usni ĉudne, šarolike snove, uznemirujuće snove u kojima je progonila ljude, i to pogrešne ljude, progonila njoj nepoznate ljude.
Probudi je zvonjava telefona na njezinu radnom stolu. Najprije je pomislila da još sanja. Da još progoni ljude. I da nju progone.
Nevoljko podigne slušalicu. "Halo?" promumlja sneno. "Halo, Meg? Jesu li Brian i Tony kod tebe?" "Ne. Tko je to?" "Tonyjev tata."
"O. Bok. Oprostite. Spavala sam. Ja..."
"Nisu tamo?" Zvuĉao je ĉudno, napeto. Govorio je suviše jasno, razgovijetno, kao da je pio i pokušavao to prikriti. "Ne. Naravno da nisu."
"Ĉetiri je ujutro", reĉe gospodin Colavito. "Brianova majka me nazvala. Brian nije kod kuće, a ni Tony. Znaš li kamo su mogli otići igrati tu glupu igru?"
"Pa... ovaj... ne znam. Moţda u šumu u Ulicu Straha?" Meg se prisili na razbuĊivanje. Što se dogaĊa? Zašto gospodin Colavito zvuĉi tako zabrinuto?
"Nazvat ću policiju", reĉe joj on. "I Tony i Brian su nestali."
Poglavlje I I
Petak, poslije ponoći
Meg se sada potpuno razbudila. I previše. Glava joj se ispuni zastrašujućim slikama Tonyja i Briana, guste i straviĉne šume u kojoj se dogodilo toliko tragedija, objašnjenih i neobjašnjenih.
Tony, što si tamo radio? pomisli ona. Zašto si noćas bio u toj šumi s Brianom?
I zašto nisi izašao iz nje?
Znala je da mora otići onamo. Morala se uvjeriti da su dobro. Ona na prstima ode do ormara i izvadi traperice koje je nosila prošle veĉeri. Muku je muĉila dok ih je pokušavala navući u mraku: posrne, udari o stol i radna svjetiljka padne na pod i razbije se.
"Što je to bilo?" upita njezina majka iz sobe do njezine.
Nekoliko trenutaka potom doklati se njezin otac da vidi što se dogaĊa. Upali svjetlo u hodniku i zaviri u sobu.
"Meg, kamo ideš? Koliko je sati?" Izgledao je poput medvjeda koji se budi iz zimskog sna. Zijevao je i škiljio u nju.
"Kasno je, tata. Ali moram izaći."
"Kamo ideš?" ponovi on i protrlja guste crne ĉekinje na bradi. Izgledao je potpuno zbunjeno.
"Ovaj... znaš, Tony je nestao."
"Nestao? Kako to misliš nestao? Gdje?"
"Vjerojatno u šumi u Ulici Straha."
Njezin se otac zamisli. Meg navuĉe preko glave debeli vuneni pulover. Kad ga je obukla, shvati da ga je navukla naopako, ali ga odluĉi ostaviti.
"Da vidim jesam li dobro shvatio. Ideš u šumu u Ulici Straha?" Njezin se otac polako budio.
"Da. Moram. Tony i Brian su otišli tamo veĉeras, pretpostavljam. A sad ih nema."
"Ulica Straha?" Otac se naprezao da shvati što mu Meg govori. Ali jasno da ništa od toga nije imalo smisla. "Zao mi je, ali ne dopuštam da ideš onamo noću."
"Ali, Tony... tata, molim te... moram ići! Brian mi je jednom pokazao špilju u koju odlazi igrati Čarobnjaka i tamnica. Mislim da je mogu pronaći. Policija ne zna gdje je to. Mogu im pomoći."
Njezin otac razmisli o tome i protrlja svoje crne ĉekinje. "No, dobro. Ali ja idem s tobom. Priĉekaj ĉasak." On išĉezne kroz vrata spavaće sobe.
Meg je stajala u hodniku. Ĉula je kako na brzinu objašnjava situaciju njezinoj majci i udara se u namještaj dok na sebe navlaĉi odjeću. Njoj sine misao: mogla bi otrĉati do automobila i odvesti se prije nego što je on sustigne. Ali zbog neĉeg to ne uĉini: shvati da joj je drago što on ide s njom.
Opasnosti šume u Ulici Straha nisu bile puke glasine. Ljudi su doista nestajali u tim crnim brdima koja su se kilometrima protezala iza Ulice Straha. Novine su pisale o ĉudnim, nevjerojatnim nezgodama. Stabla su se rušila, naizgled bez ikakva razloga. Inaĉe bojaţljive ţivotinje prometnule bi se u divlje zvijeri.
Moţda najĉudnija stvar u vezi s tim šumama bilo je to što ptice nikad nisu ulazile u nju. Nijedna ptica nije zobala zrele divlje bobice, ĉeprkala po rahloj zemlji u potrazi za crvima ili se gnijezdila u krošnjama. Znanstvenici iz sveuĉilišta diljem zemlje dolazili su ovamo s namjerom da objasne zašto u toj šumi nema ptica, ali bi se svi vratili jednako zbunjeni kao i kad su stigli.
"Spremna?" Gospodin Dalton ponovno se pojavi u hodniku. Na sebi je imao debelu vunenu košulju i samterice. "Samo da odem po baterije. Putem ćeš mi ispriĉati cijelu priĉu."
Nije imala bogzna što priĉati. Dok su se vozili praznim, tihim ulicama prema Ulici Straha, Meg mu ispriĉa kako su Tony i Brian otišli igrati Čarobnjaka i tamnica. A zatim i o nedavnom pozivu Tonyjeva tate.
"Tony nije lud za tom igrom, zar ne?" upita njezin otac i ukljuĉi brisaĉe da obrisu gustu maglu s vjetrobrana.
"Ne", tiho odgovori Meg. "Nije."
"To sam si i mislio. Nije on takav tip."
Meg je bila preumorna da upita oca što time ţeli reći. Znala je da mu Tony nije jako simpatiĉan. Vjerojatno to nije bilo mišljeno kao kompliment. Ali trenutaĉno se nije ţeljela uvlaĉiti u bilo kakvu raspravu. Ţeljela se koncentrirati, usredotoĉiti na to da su Tony i Brian ţivi i zdravi.
Kad su skrenuli u Ulicu Straha, nebo kao da se smraĉilo. Meg shvati da je to zbog drveća koje se nadvijalo nad ulicu. ProĊu pokraj staroga groblja i stignu do kraja te uske, zavojite ulice.
Crvena rotirajuća svjetla bila su jasan znak da je policija već stigla. Dvoja patrolna kola bila su parkirana uz rub šume. Svjetla na njihovim krovovima bila su krvavo crvena i okretala se bešumno, poput nijemog alarma od kojeg se Megino srce ubrza, a strah koji je zadrţavala popne joj se u grlo.
Ona iskoĉi iz automobila prije nego što ga je njezin otac zaustavio i potrĉi preko vlaţnog tla. Zatrepće kad joj jarka crvena svjetla bijesnu u oĉi. Borila se sa strahom, potiskivala ga jer u protivnom ne bi mogla disati.
"O. Bok." Ona se sudari s Tonyjevim tatom koji se nasloni na policijski automobil da ne padne. Na jarkom svjetlu oĉi su mu bile crvene i vodnjikave.
On pokaţe prstom u šumu. "Tamo su negdje. Policija je pronašla otiske stopala. Već će ih oni naći." Bilo je oĉito da je dosta popio. Meg je jedva uspijevala razabrati što govori.
Brianovi roditelji Sid i Marge, Megini ujna i ujak, poţure k njima, lica napetih od brige. "Meg, nisi morala dolaziti", reĉe Sid i stisne je za ruku kao da se ţeli uvjeriti da je stvarno tu. "Siguran sam da su Brian i Tony... O, bok, Todd."
Megin tata pojavi se iza Meg. Izgledao je zabrinuto i smućeno. "Ima li kakvih vijesti?"
"Još ne. Ali su unutra", šaptom će Marge i pogleda u stranu.
"Ne shvaćamo zašto Brian toliko uţiva u toj igri", reĉe Sid. "Valjda je izgubio pojam o vremenu. U posljednje vrijeme to mu se ĉesto dogaĊa."
"Valjda je tako", reĉe Megin tata, ne baš uvjerljivo. Pogleda prema Tonyjevom tati, koji se i dalje oslanjao na policijski automobil i pripito kolutao oĉima. Gospodin Dalton se namršti i sjeti baterija koje
je ponio sa sobom. "Idemo. Moţemo pomoći policiji u potrazi." Pruţi bateriju Brianovom tati.
Sid posegne za njom, ali ga Marge povuĉe za ruku. "Ne. Ostani ovdje sa mnom. Policija je rekla da ostanemo ovdje kod automobila, da ne idemo u potragu za njima."
"Ja ne mislim ovdje stajati prekriţenih ruku", nestrpljivo će gospodin Dalton. "Meni ništa nisu rekli."
"Idem s tobom", reĉe Meg i posegne za baterijom. "Znam gdje se nalazi špilja u kojoj igraju. Za mnom."
Gospodin Dalton je na trenutak oklijevao. Najprije makne bateriju izvan Megina dohvata, ali kad je vidio sluĊeni izraz na Meginu licu, umilostivi se. "No dobro. Ali nemoj se udaljavati od mene. Drţi se uz mene, ĉuješ?"
Meg potvrdno kimne glavom, upali bateriju i krene za uskim snopom svjetlosti u šumu. Tlo je bilo posuto suhim smeĊim lišćem i palim granĉicama. Svaki korak proizvodio je glasan hrskavi zvuk koji kao da se razlijegao kroz šumu. Meg stane; uĉinilo joj se da ih netko slijedi. Ali bio je to samo zvuk njezinih tenisica koje su krĉkale po tlu pokrivenim lišćem.
"Netko će tim momcima morati odrţati poštenu bukvicu", reĉe gospodin Dalton osvjetljavajući si put baterijom, ali se svejedno spotakne o palu granu. Padne na koljena, ali se odmah pridigne i nastavi hodati. "Nemaju nas pravo ovako isprepadati."
Meg ne reĉe ništa. Mislila je na Evana. Pa na Briana. Pa na to kako je Brian našao Evana, smrtno pogoĊenog u ovoj istoj šumi.
Megin otac krene ulijevo. Vidjela je kako snop njegove baterije treperi medu drvećem. Izgubljena u vlastitim mislima, nije primijetila da su krenuli u suprotnim smjerovima.
Zadrhti. Zrak je bio hladan i vlaţan. Noćas u ovoj šumi kao da nije proljeće. Šumske ţabe zakrekeću i šumom se razlegne zaglušna graktava simfonija. Nešto joj zaleprša iznad glave. Nije to bila ptica. Znaĉi šišmiš.
"TONY!" vikne ona iznenada. Glas kao da nije bio njezin. Zazvuĉao je poput glasa neke uplašene djevojke u lošem filmu strave. Strava u Ulici Straha, pomisli ona. Freddy dolazi. Freddy dolazi!
Ne!
Prestani s tim glupim mislima.
"TONY! TONY!" Baš je briga kako zvuĉi. Samo ga ţeli naći.
Nešto iskoĉi iza širokog debla starog javora. Nešto... ili netko?
"TONY? BRIAN? JESTE LI TO VI?"
Ne. Bila je to ţivotinja, rakun koji je ţelio šmugnuti izvan kruga svjetlosti koji je ona donijela, potraţiti sigurnost u okrilju tame.
Ona bez razmišljanja krene za stvorom. Pokušavala ga je ponovno osvijetliti. Stane kad shvati daje skrenula s puta. Krene na drugu stranu. Sad je baterijom iscrtavala široke krugove.
Šumske ţabe prestanu kreketati jednako naglo kao što su poĉele. Sad je jedini zvuk bilo šuštanje suhog lišća pod njezinim tenisicama i...
"Tata?"
Gdje je on?
Dosad je krajiĉkom oka vidjela svjetlo njegove baterije, ali ga sad više ne vidi. "Tata? Hej, tata?" Nije bilo odgovora.
Odlutala je predaleko slijedeći onog glupog rakuna, izgubljena u svojim morbidnim mislima. I sad je sama. Barem dok ga ponovno ne naĊe. Ili dok ne naĊe Tonyja i Briana.
"TONY? TONY? ĈUJEŠ LI ME?"
Gdje su ti policajci? Gdje su im baterije? Koliko je daleko odlutala? Kamo je krenula?
Ona se okrene. Pa opet. Ništa osim crne tame. "TONY? BRIAN?"
Popne se na uzvisinu, kliţući se po vlaţnom lišću. Teren u ovoj šumi nije ravan. Zbog niskih brda i oštrih usjeka pješaĉenje je bilo riziĉno i danju. Noću, shvati ona, moraš se spoticati, padati. "TONY? TATA?"
Tajac.
Neću se dati zastrašiti, pomisli ona. Ali što je to steţe u grlu? I zašto su joj noge kao od gume? I zašto osjeća da joj srce ţestoko tuĉe u grudima?
Ne. Neću se dati zastrašiti, pomisli ona. Već sam dovoljno prestrašena. "TATA?" Glas joj zazvuĉi tako slabašno. Pokuša viknuti, ali ne uspije. Usta su joj bila suha. "TATA? TONY?"
Gdje su oni?
Gdje je ona?
Naĉini nekoliko koraka pa se okrene. Slijedila je svjetlost svoje baterije kroz šumu. Visoki guštik korova uĉini joj je poput
ĉovjeka koji se naginje prema njoj. Ona okrene glavu i osjeti kako joj trnci straha prolaze po leĊima. Naĉini još nekoliko koraka. Kreće li se
naprijed ili natrag? Zavrti bateriju u krug. Vrti joj se u glavi. Ne. Tlo se okreće.
STANI!
Ona paţljivo ali odluĉno krene. Granĉice glasno zapucketaju pod njom, a još jedna siva ţivotinjica šmugne iz snopa svjetlosti koji je uperila ravno preda se.
"TONY? TATA? ČUJE LI ME TKO?"
Stane.
Ali ono pucketanje potraje još nekoliko sekundi. Ona se munjevito okrene. "Tko je to?" Tajac.
Je li to samo zamislila? Zvuĉalo je poput koraka.
Ponovno krene. Granĉica prasne iza nje poput pucnja.
Ona stane. Netko je tamo. "Tony? Jesi li to ti? Brian?" Ona polako, u širokom luku, prijeĊe baterijom oko sebe. Nema nikoga.
Jesu li to policajci? Njezin tata? Ne. Oni bi joj se javili.
Vreba li je tko drugi u šumi, neki neznanac?
Meg ubrza korak. I koraci iza nje ubrzaju. Meg pokuša hodati na vršcima prstiju, pokuša potrĉati preko nemoguće neravnog tla.
Ali onaj tko ju je lovio bio je brţi.
"OHHHH!"
Neĉija je ruka s leĊa grubo šĉepa za rame.
7 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:25 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 53
Petak, poslije ponoći
Baterija joj bude izbijena iz ruke pa odleti u hrpu lišća koje zakrili njezino svjetlo. Meg se pokuša istrgnuti iz stiska. Ali ju je ruka ĉvrsto drţala, stezala je za rame sve jaĉe što se ona više batrgala. Shvati da teškom mukom dolazi do zraka. Oštra bol iz ramena širila joj se kroz ruku, niz slabinu, kroz cijelo tijelo.
Stisak na ramenu se pojaĉa. Ona osjeti vrući zadah na obrazu i smrad luka i pomfrita.
"Upozorio sam te - odustani od tuluma."
Rijeĉi su bile izgovorene šaptom, ali kao da ih je netko za-urlao.
Skupivši posljednji atom snage, ona se istrgne iz smrdljivog stiska. Baci se prema naprijed - i vrisne kad je poĉela padati. Podigne ruke da se za nešto uhvati. Ali nije bilo niĉega.
Padala je niz strmi obronak. Padne najprije potrbuške, a zatim se otkotrlja. Glavom udari o nešto tvrdo, kamen ili panj.
Ugleda zvijezde, koje su ţmirkale u ritmu bolnog kuckanja.
I dalje je vidjela zvijezde, iako se onesvijestila.
Brzo doĊe k sebi. Boljela ju je glava i rame. Nije znala gdje je. Pogledom potraţi svoj strop, komodu, svoj radni stol. Ali nije bila u krevetu.
Leţala je na mokroj zemlji, u dubokoj, smrdljivoj hrpi gnjilog lišća i korova.
Pridigne se. U glavi joj jaĉe zabubnja. Sad se sjećala.
"Hej..." Pokuša viknuti, ali ne ispusti nikakav zvuk. Izvadi granĉice iz kose.
Moja kosa. Sigurno uţasno izgledam, pomisli.
Kakve li blesave pomisli! Gubim li ja razum?
List joj se zalijepio za zatiljak. Ona ga odlijepi boreći se protiv muĉnine. Sjedne. Duboko je disala i borila se protiv vrtoglavice.
Ustane.
A onda ugleda tijelo do svojih nogu.
Odnosno, dio tijela. Gornji dio trenirke bio je zadignut i vidjela se gola koţa. Straţnji dio trenirke bio je potrgan i prljav. Plave traperice. Ruka.
Ĉekaj malo. Privida li joj se? Halucinira li zbog pada?
Klekne i pogleda bolje. Ne. To je doista ljudsko tijelo. Tijelo se odjednom pomakne i zastenje.
Bilo je ţivo.
Mrlje na majici. Mrlje...
Meg pruţi ruku i dotakne rukav. Naglo povuĉe ruku kad osjeti toplu vlagu. Krv.
Ona otpuţe na drugu stranu i okrene ga da mu vidi lice.
Brian.
Nije Tony, nego Brian.
Osjeti krivnju zbog te misli. Ali nije mogla sprijeĉiti svoje misli. Nije mogla suspregnuti olakšanje koje je osjetila.
"Brian, jesi li budan? Ĉuješ li me?"
On ponovno zastenje, ali se ne pomakne. Krvario je iz usta.
Ugleda njegovo lice na svjetlu. Bilo je nateĉeno i krvavo.
Svjetlo?
Netko ih je osvijetlio baterijom. "Meg? Što... Što ćeš ti ovdje?" poznati glas vikne s vrha klisure.
"Tony? Jesi li to ti? Dobro si? Stvarno si dobro?" On se spusti niz obronak. Zatim potrĉi k njoj, podigne je i zagrli.
"Tony! Kako sam se zabrinula! Tako mi je drago što te vidim! Netko me zgrabio i gurnuo i..."
On je zagrli još jaĉe i pritisne svoj obraz na njezino ĉelo. "Šššš. Sve će biti dobro", njeţno će on.
"Ali, Brian..." zausti ona. "On... on je..."
Osjeti kako su se Tonyjevi mišići zategnuli. On je pusti i odmakne se korak. "Otišao sam po pomoć, ali sam se izgubio. Krenuo sam natrag u šumu umjesto prema ulici."
"Ali što se dogodilo?" zavapi Meg. Osjeti da je panika ponovno obuzima ĉim ju je Tony pustio.
"Brian je pao niz obronak. Valjda mu se baterija istrošila, a on je pokušao trĉati bez nje. Nisam vidio kad je pao. Dugo mi je trebalo da ga pronaĊem. Onda sam otišao po pomoć."
"Ali ne shvaćam zašto..."
"Kako si ga ti pronašla?" upita Tony. "Meg, što ti uopće radiš ovdje?"
"Netko me šĉepao. Pobjegla sam, ali sam pala", reĉe ona i ĉvrsto ga uhvati za ruku. "O! Porezao si ruku!"
On izvuĉe ruku iz njezine. "Od granja i sliĉnog. Trĉao sam, pokušavao dozvati pomoć. Vjerojatno sam se porezao. Tko te šĉepao? Što se dogodilo?" Govorio joj je njeţno, zabrinuta lica.
Još mu je stalo do nje. Usprkos noćašnjim uţasnim dogaĊajima, osjećala je neobiĉno olakšanje.
"Nisam ga mogla vidjeti. Dogodilo se vrlo brzo." "OVAMO! OVDJE SU!" "JESTE LI DOBRO, DJECO?"
Povici su bili popraćeni nemirnim krugovima svjetla i nakon nekoliko trenutaka pojave se dvojica policajaca, a za njima i Megin tata. "Jesi li dobro?" zavapi on i potrĉi do nje daje zagrli. "Mislio sam da si pokraj mene. Okrenem se a tebe nema."
"Gdje je drugi?" jedan od policajaca upita Tonyja i uperi mu bateriju u lice. Policajac je bio vrlo mlad, primijeti Meg. Izgledao je kao Tonyjev vršnjak, premda je to bilo nemoguće. Izgledao je dosta napeto, kao da mu je ovo prvo uzbuĊenje na poslu.
Tony se okrene od jakog svjetla i pokaţe u podnoţje. "Brian je dolje. Pao je. Gadno se ozlijedio."
"Pozovi Hitnu", reĉe policajac svojem partneru i strci se niz strminu pogledati Briana. Drugi policajac se okrene i potrĉi prema patrolnom vozilu.
"Gadno je natuĉen", dovikne policajac kad je ĉuĉnuo pokraj Briana i osvijetlio mu lice. Policajac je zvuĉao uzrujano.
Zar ih ne uĉe da uvijek zvuĉe smireno? zapita se Meg.
Brian se pomakne i otvori oĉi. Pokuša podići glavu, ali policajac mu blago da znak da ponovno legne.
"Sto se ovdje dogodilo, sinko?" Policajac baterijom osvijetli Tonyjevo lice.
Ĉudno, pomisli Meg. Izgleda mlaĊe od Tonyja, a zove Tonyja "sinko".
Tony zaškilji u njega. Izgledao je vrlo umorno i vrlo uplašeno, pomisli Meg. "Pao je. Nisam vidio kako."
"Gadan pad", reĉe policajac i osvijetli Tonyjeva prsa. Prednja strana Tonyjeve trenirke bila je blatna i poderana.
"Otišao sam po pomoć", reĉe mu Tony. "Ali sam se izgubio."
"Što ste uopće radili ovdje tako kasno?" htio je znati policajac. Meg u daljini zaĉuje sirenu Hitne pomoći.
"Ništa posebno", nelagodno će Tony. "Igrali smo se."
"Krasna igra", zagunĊa policajac. Skine jaknu i pokrije njome Briana. "Da ti bude toplije, sinko. Sve će biti u redu." Brian ga pogleda praznim pogledom. Ništa ne reĉe. Kao da nije znao gdje je.
Nekoliko minuta kasnije stigne Hitna pomoć. Dvojica muškaraca u bijelim kutama siĊu niz obronak i podignu Briana na platnena nosila.
"Dobro sam", uporno je tvrdio Brian. "Stvarno. Dobro sam." Pogleda u Meg, ali kao da ju nije prepoznao. "Dobro sam. Stvarno." Ĉula je kako se buni dok su ga nosili u vozilo Hitne pomoći.
"Tata te ĉeka", gospodin Dalton reĉe Tonyju. Nije se ni trudio sakriti svoju ljutnju. "A ja idem porazgovarati sa Sidom i Marge. Vas dvojica ste nam noćas zadali mnogo nepotrebnih briga i glavobolja."
Tony pogleda u stranu i ne reĉe ništa.
"Da sam ti ja tata, zabranio bih ti izlaske do kraja ţivota", reĉe gospodin Dalton.
"Moš si mislit", promrmlja Tony u bradu.
"Što si to rekao?" raspali se Megin tata.
"Daj, tata, smiri se", blago će Meg. "Nije Tony kriv. I on je proveo tešku noć. Sigurno mu nije bilo lako lutati po ovoj šumi. Pusti ga na miru."
"Pokušao sam dozvati pomoć", ponovi Tony.
Gospodin Dalton mrko pogleda Tonyja. Onda mu lice preplavi iznenaĊenje kad prvi put promotri Meg. "Što je bilo s tobom? Blatna si od glave do pete."
"Pala sam", slaţe ona brzo i osjeti kako joj lice oblijeva rumenilo. Srećom, on to nije mogao vidjeti na svjetlosti baterije. "Taj je obronak nemoguće primijetiti, a k tome je i jako strm."
"Jadni Brian", promrmlja Tony.
"Jadni Brian? Sad je malo kasno za to", prasne gospodin Dalton. "Malo je kasno za sve. Moţda ćeš sljedeći put bolje razmisliti prije nego što odeš u šumu igrati nekakvu glupu, beskorisnu igru." On zagrabi krupnim koracima ispred njih poput srditog medvjeda kojem su upravo ukrali ribu ispred nosa.
Meg i Tony polako su hodali za njim. Meg uhvati Tonyja za nadlakticu i nasloni se na njega u hodu. "I zašto si ovdje igrao s Brianom?" upita ona šaptom da je otac ne ĉuje.
Tony slegne ramenima. "Ne znam. Ĉinilo mi se da bi moglo biti zabavno."
"Ali nikad te ta igra nije zanimala", reĉe Meg i još uspori, kako bi njezin otac više odmakao.
"Maje", obranaški će Tony. "Samo sam se htio malo okušati. Ali nisam znao daje Brian shvaća toliko ozbiljno. Ĉim smo stigli u šumu, kao da se promijenio. Postao je Ĉarobnjak treće razine ili što već. Glumio je lik, ali je i bio lik. Preozbiljno to shvaća. Kao da se potpuno uţivio. Frkovito."
"Koji si lik ti glumio?" upita Meg i paţljivo prekoraĉi otpalu granu. Još je drţala Tonyja za ruku. "Uh... valjda ratnika. Bilo je ĉudno."
"Sve ovo je ĉudno. Nikad nisi mogao smisliti Briana. Sad najedanput..."
"Nije istina", ljutito će Tony. Zastane i odgurne njezinu ruku. "Koliko puta to moram ponoviti? Samo me zanimalo da vidim kakva je to igra. I ništa više. Skini mi se! Ako ţeliš unakrsno ispitivati ljude, upiši pravo!"
"Oprosti", brzo će ona, iznenaĊena njegovim bijesom. "Ništa ti ne predbacujem. Znaš, i ja sam provela gadnu noć."
On kao da se odjednom sjetio daje nju netko šĉepao u mraku. Lice mu se smekša i on pogne glavu. "I meni je ţao", promrmlja. "Znaĉi, nisi vidjela tipa koji te zgrabio?"
"Ne. Bilo je premraĉno. I dogodilo se jako brzo. Uzeo mi je bateriju. Potom me zgrabio i šapnuo mi nešto na uho za tulum. Onda sam pala niz obronak."
"Rekao je što? Što je rekao za tulum?" Tony je uhvati za ramena i zaustavi. "Ponovi."
"Rekao je: 'Upozorio sam te za tulum.' Nešto u tom stilu. Zvuĉao je bijesno, sumanuto. Jako sam se uplašila. Dahtao mi je u uho. Dah mu je bio vruć. A tako me jako stiskao za rame da me još boli."
Tonyja je to uzrujalo. "Misliš daje pošao za tobom u šumu? Misliš da je ĉekao ispred tvoje kuće i slijedio te ovamo?"
"Ne znam. Ne znam što da mislim. Sinoć sam se vraćala kući od Shannon. Mislim da me netko pokušao pregaziti autom. Bojim se, Tony, ja..."
"Ali ne! Ajoj! Ne i ne. Tako mi je drago da si ţiva i zdrava", reĉe Tony i privuĉe je k sebi. "Ovo je otišlo predaleko, Meg. Predaleko. Sad ćeš, nadam se, odustati od tuluma?"
"Što?"
"Ovo je jezivo, preopasno. Odustaješ od tuluma, zar ne?"
"Nema šanse", reĉe Meg odluĉna izraza lica. "Ti me stvarno ne poznaješ dobro?! Izazov je izazov. Priredit ću taj tulum za Ellen. Jedino tako mogu saznati tko nam radi sve ovo!"
Tony je pusti. Gledao je u nju, a onda svrne pogled.
Oboţavam kako se brine za mene, pomisli Meg.
"Izgledaš zabrinut", reĉe ona. "O ĉemu razmišljaš?"
"O tome kako jako griješiš", reĉe on, iznenada uplašen. "Razmisli o ovome, Meg. Dobro promisli. Onaj tko te pokušao zgaziti, tko te noćas šĉepao... moţda ti pokazuje da bi... da bi mogao uĉiniti nešto još gore..."
Poglavlje 59
Nedjelja poslije podne
Unedjelju, blagu, magliĉastu nedjelju koja kao da pripada ljetu a ne proljeću, Meg je spavala dokasno. Otezala je s doruĉkom - palaĉinke i slanina - a potom otišla u Sjeverna brda u posjet Brianu. To nije bio njezin omiljeni nedjeljni provod, ali roditelji su je nagovarali, gnjavili i ponavljali koliko bi to znaĉilo Brianu koji nije smio ustati iz kreveta jer lijeĉnici nisu iskljuĉivali mogućnost unutarnjih ozljeda. Naposljetku je popustila i odluĉila se riješiti te obveze.
Brian je ţivio u golemoj bijeloj kući s pogledom na rijeku. Zbog visokih stupova s obje strane dvokrilnih vrata, kuća je Meg uvijek podsjećala na juţnjaĉku plantaţu, a ne na kuću u kojoj bi ţivjeli obiĉni ljudi. Kao mala, Meg je voljela lunjati po dugim hodnicima pokrivenim debelim sagovima i zavirivati u sobe, sve dok se ne bi prestrašila i trkom se vratila ostalima - najĉešće u salon ili knjiţnicu.
Kuća je bila prevelika, preškripava, prestrašna... jeziva. Nije ni ĉudo što je Brian postao takav ĉudak!
Dok se Meg penjala po dugom, ravnom kolnom prilazu obrubljenom njegovanom ţivicom, ugleda poznati plavi Taurus pokraj kuće i Coryja Brooksa i njegova prijatelja Davida Metcalfa kako izlaze iz kuće. Nisu se smijali i glupirali kao obiĉno, primijeti ona.
"Hej, Meg, bok. Kako ide?" vikne Cory. Pitala se je li mu drago što je vidi ili što on odlazi iz Brianove kuće.
"Sve u redu", reĉe ona.
"Dobro izgledaš", reĉe David.
Meg je bilo nelagodno. Sjeti se da se nije ni poĉešljala. Ta ide samo posjetiti Briana. Nije oĉekivala da će sresti još nekog.
"Ĉuo sam za ono s tvojom vrećicom za uţinu", suosjećajno će Cory.
"Super uţina. Nismo znali da si vampirica", reĉe David i nasmije se vlastitoj šali. Nitko se drugi ne nasmije.
"Bila je to samo crvena boja", reĉe Meg i izbelji se Davidu. "Ali izgledala je kao prava krv."
"Kakav crnjak", reĉe Cory.
"Nisam baš sigurna daje bilo zamišljeno kao šala", reĉe Meg. Osjeti studen usprkos vrućini.
"Aha. Lisa mi je rekla da te netko ţeli zaplašiti", reĉe Cory i zavrti glavom. A tad zine, a oĉi mu iskoĉe navrh glave. "Lisa! O ne! Zaboravio sam na nju! Trebao sam doći po nju prije sat vremena!"
On potrĉi prema svojem automobilu, a David za njim. "Hej, kako je Brian?" vikne Meg za njima.
"Nije najbolje!" vikne Cory i pokrene motor dok David još nije ni pošteno ušao.
"Samo šuti. A kad govori, to što govori nema smisla", vikne David.
Baljezgao je i prije pada, pomisli Meg. Odmah se prekori zbog te kritiĉnosti prema svojem nesretnom, ozlijeĊenom bratiću. Gledala je za Coryjevim automobilom koji odjuri niz kruţni kolni prilaz u smjeru Lisine kuće, udaljene samo nekoliko ulica. Gledala je za autom sve dok nije skrenuo za ugao, a tad, znajući da više ne moţe odgaĊati posjet, ona se zaputi niz poploĉeni prilaz i pozvoni.
"O, bok, Meg. Tvoja mije mama javila da dolaziš. Brianu će biti drago da te vidi."
"Bok, ujna Marge. Kako mu je?"
Megina se ujna ugrize za donju usnicu. Izgledala se vrlo nervozno. "Ma... bit će dobro, mislim. Samo je malo... rastresen. Od šoka. Znaš već."
"Aha, sigurno je popriliĉno uzdrman", nespretno će Meg. Nije znala što da kaţe. Poţuri pokraj dugaĉke blagovaonice zidova obloţenih zrcalima pa niz hodnik koji je vodio do Brianove sobe.
"Izgleda lošije nego što se osjeća", vikne Brianova majka za njom.
"Hvala na upozorenju", reĉe Meg. Nadomak Brianove sobe, Meg se okrene. Ujna Marge kao da je preko noći ostarjela.
Meg krene u Brianovu sobu. Na vratima zastane i prisili se na osmijeh. Odluĉi zadrţati taj smiješak bez obzira na sve. Ta došla je oraspoloţiti Briana.
Pokuca na teška hrastova vrata i ude u sobu. Brian podigne pogled, ali se ne pokuša uspraviti u krevetu.
"Brian, jesi li to ti?" vikne Meg.
Baš lijepo, Meg, pomisli ona. Jesi li mogla reći nešto gluplje?! Zašto sam to rekla? Zašto nisam ušla i rekla: "Fuj, lice ti izgleda kao iz izloga mesnice!" Hajde, reci mu kako grozno izgleda. To će ga oraspoloţiti.
"Bok, Meg", reĉe Brian. Glas mu je zvuĉao koliko-toliko u redu, ali mu je desni obraz bio tako nateĉen da nije mogao kako treba micati usnama. Imao je masnicu na oku i to je oko mogao samo napola otvoriti. Meg primijeti daje posjekotina na njegovoj bradi zašivena s nekoliko šavova.
"Brian, stvarno si se doĉekao na sve ĉetiri. Moţda bi trebao u kaskadere."
On se pokuša nasmijati, ali samo zapišti.
"Ĉarobnjaku ne treba kaskader", reĉe on, ili se Meg barem uĉinilo da je to rekao. Govorio je tako polako i tiho da ga je jedva ĉula.
"Nisam ti donijela slatkiše ni cvijeće", reĉe ona i sjedne oprezno u podnoţje golemog kreveta. "Nisam mislila da ti je do toga."
On se zagleda u nju svojim zdravim okom, ali ne odgovori. "Ţeliš li što? Da ti nešto donesem? Moţda domaću zadaću?" Ona se silom nasmije, ali zazvuĉi priliĉno iskreno.
On kao daju nije ĉuo. "Kako izgledam?" upita bezizraţajnim glasom.
"Pa... ne baš najbolje." Nije mu htjela lagati. Ima zrcalo. Moţe i sam vidjeti. "Recimo to ovako: znao si i bolje izgledati."
Ĉinilo se da razmišlja o njezinu odgovoru. Naposljetku promrmlja nešto o tome kako nema snage promijeniti tijek stvari. Meg ga nije najbolje ĉula.
"Moţda mi bude bolje kad završi škola", reĉe on jasno, malo glasnije, još zagledan u nju nenateĉenim okom.
"Uskoro će ti biti bolje", reĉe ona. "Daju ti tablete protiv bolova?"
"Aha, valjda." On okrene glavu.
"Ovaj si put stvarno nadrapao", reĉe Meg. Htjela je zazvuĉati veselo, ali nije tako ispalo.
"Došla si mi drţati lekcije?" obrecne se Brian. "Baš ti hvala."
"Oprosti. Nisam tako mislila", reĉe Meg s osjećajem krivnje. Kao da ga non-stop zadirkuje. Još od djetinjstva nije ga mogla podnositi dulje od nekoliko sekundi. Alije znala da bi sad morala pokazati malo više razumijevanja. Izgleda kao da je preko njega prešao kamion.
Meg se odjednom sjeti Shannoninih sumnji o Brianu, zbog onoga otprije godinu dana u šumi u Ulici Straha. Skriva li Brian svih ovih mjeseci od svih njih kakvu mraĉnu, prljavu tajnu?
"Što ste ti i Tony radili u šumi tako kasno noću?" upita ona. Nagne se i zagleda mu se u oĉi. Nadala se da bi ga to moglo potaknuti na izravan odgovor.
Ali on ne reĉe ništa. Naposljetku, kao iz daljine, reĉe: "Ratnik je došao i borio se za svoje mjesto."
"Brian, doista..." Meg osjeti kako u njoj opet buja bijes, ali ovaj se put uspije suzdrţati.
"Ali Ĉarobnjak zna trikove koje ratnici ne znaju."
"Sjajno, Brian. Sjajno. Znaĉi ti i Tony ste igrali Čarobnjaka i tamnica ili kako se to već zove?"
"Bitka još nije gotova", tajanstveno će on.
Meg shvati da bi bilo najbolje da promijeni temu. Oĉito Brian ne ţeli razgovarati o tome što se dogodilo. "Hoćeš li se vratiti u školu na vrijeme za završne ispite?" upita ona i usiljeno se nasmiješi.
On ne odgovori.
"Maturantima je već završila nastava", reĉe mu ona. "Sad samo ĉekaju završne ocjene i proslavu mature. Za sljedeći utorak najavljuju kišu, pa moţda proslavu prebace u dvoranu."
On ponovno ništa ne odgovori. Netremice je gledao u nju. Kao da napreţe mozak, raspravlja sam sa sobom, pokušava odluĉiti bi li joj nešto rekao ili ne bi.
Ona mu odluĉi pruţiti još jednu priliku. "Jesi li ti zamolio Tonyja da igra s tobom ili je on zamolio tebe?"
"Sve ću otkriti kad stignem na ĉetvrtu razinu i postanem svemoćni Ĉarobnjak", reĉe Brian.
Kako joj samo ide na ţivce! Htjela ga je prodrmati da prestane bulazniti o ĉarobnjacima.
Zašto joj ne odgovara na pitanje? Stvarno je htjela znati što se u petak naveĉer dogodilo u šumi u Ulici Straha. Je li igra u šumi bila Tonyjeva zamisao? Je li ga Brian nekako prisilio da poĊe s njim? Tony nije htio o tome govoriti, a nije ni Brian. Zašto? Moţda se obojica boje neĉega ili nekoga?
"Izgledaš umorno, Brian. Moţda bih trebala otići." Ona ustane i protegne se.
"Hvala ti", tiho će on. Je li to bilo hvala za dolazak ili za odlazak?
"Uskoro ćeš se bolje osjećati", reĉe ona. "Trebaš se samo puno odmarati."
"Hvala", ponovi on.
Ona ga uhvati za ruku i stisne. Ĉinila se meka i beţivotna, poput prezrele breskve.
Meg krene, ali on ne pusti njezino zapešće. Privuĉe je k sebi iznenaĊujućom snagom. Ona je ĉekala njegovo objašnjenje, ali je on samo šutke zurio u nju.
Dugo je ĉekala da progovori, dok ju je on ĉvrsto drţao za ruku.
"Trebao bih... priznati", naposljetku će on i pusti joj ruku.
"Što?" Nije bila sigurna je li dobro ĉula. Pogleda u posteljinu jer je bilo suviše bolno gledati u njegovu nateĉenu, ljubiĉastu vilicu iz tolike blizine.
"Ja... ovaj... ne." Kao da se predomislio pa okrene glavu prema prozoru.
Oblaci prekriju sunce i u sobi se smraĉi. Povjetarac koji je dolazio kroz prozor postane hladan i vlaţan. Vani se ponovno spremalo nevrijeme.
Meg osjeti hladnoću koja nije imala veze s vjetrom. Odjednom shvati. Slutila je što je Brian htio reći, što je htio priznati.
Ona duboko udahne. "Brian", reĉe. "Pogledaj me."
On se okrene prema njoj.
"Brian, jesi li me ti onomad nazvao? Jesi li me ti nazivao?" "Da", mirno će on. "Jesam."
Poglavlje 14
Nedjelja poslije podne IVi olim?"
Nije oĉekivala da će priznati tako brzo, tako lako. Rekao je to tako ĉinjeniĉno da mu je jedva povjerovala.
Ĉekala je da joj se ispriĉa, da poĉne objašnjavati, ali je on samo bezizraţajno zurio u nju.
U sobi se smraĉilo. Ona nervozno zaobiĊe krevet i upali stolnu svjetiljku pokraj kreveta. Svjetiljka baci ţuti odbljesak na Brianovo lice; masnica na oku i nateĉena vilica ostanu u sjeni, pa su mu rane izgledale dublje i ruţnije.
"Priznaješ? Ti si me nazvao?" Glas joj ispadne neplanirano visok i kreštav. Ali njegova ravnodušnost joj je išla na ţivce.
"Da", reĉe on. Na jednoj strani njegova podbuhlog, nateĉenog obraza zatitra blijedi smiješak. "Htio sam..."
Zausti da nešto kaţe, ali ga prekine njegov otac koji pomoli glavu u sobu. Izgledao je zabrinut. "Je li ovdje sve u redu?" "Da, sve je u redu, ujaĉe Sid", brzo će Meg. "Kako se osjećaš, Briane?" upita ga tata. "Dobro", reĉe Brian nakon duge šutnje. "Da vam donesem nešto? Colu ili tako nešto? Šalicu ĉaja?" "Ne, hvala, ujaĉe Sid. Ništa nam ne treba."
Sid ode nakon kraćeg oklijevanja. Meg osluhne tapkanje njegovih bosih nogu u hodniku pa se ponovno okrene Brianu. "Što si htio reći? O pozivu?"
"Da." Brian se zagleda u nju svojim zdravim okom. "Da, sjećam se. Nazivao sam. A mislim da mogu dozvati i Evana."
"Evana?!"
"Dovoljno sam moćan za to, Meg. Imam moć ĉetvrte razine. Mislim da mogu prizvati Evana."
"Prestani muljati, Brian!" Meg plane. Nadvije se nad njega lica iskrivljena od srdţbe. "Postavila sam ti izravno pitanje i hoću izravan odgovor. Nećeš mi se skrivati iza tih trkeljanja o maĉevima i magiji! Da si mi odmah rekao istinu!"
Brian je odjednom izgledao prestrašeno.
Nemoguće da se mene toliko boji, pomisli Meg. Ĉega se uistinu boji? Odluĉila je to saznati prije nego što izaĊe iz sobe. "Jesi li me zvao ili nisi?"
"Da, zvao sam te", reĉe on i pogleda kroz prozor. "Nazvao sam te više puta, tri ili ĉetiri."
"Što? Više puta? Zašto? Zašto si to uĉinio?"
"Htio sam te upozoriti..." On zašuti. "Ne mogu priĉati o tome. Stvarno ne mogu."
"Na što si me htio upozoriti, Brian?" Nije namjeravala odustati. "Što si htio dokazati?"
To kao da ga je razljutilo. Njegovo nateĉeno lice pocrveni kao cikla. "Nisam ništa pokušavao dokazati. Rekao sam ti: ţelio sam te upozoriti..."
"Na što?"
"Na... ovaj... da budeš oprezna. Ali ti nisam to mogao reći. Nisam mogao priznati da... ovaj... jednostavno nisam mogao. Svaki put bih spustio slušalicu prije nego što si se ti javila."
"Molim??" O ĉemu on to priĉa? Zar nije priznao da JOJ je prijeteći šaptao na telefon i da ju je upravo on pokušavao zastrašiti?
"Bojao sam se, Meg. Ne ţelim objašnjavati. Stvarno ne mogu objasniti. Već sam ti previše rekao. Ne smijem ti reći. Ne smijem i gotovo."
"Sto mi ne smiješ reći, Brian? Što ne smiješ priznati??"
On tuţno zavrti glavom. "Ti stvarno ništa ne kuţiš, ha?"
"Što ne smiješ priznati?" Sve ovo ju je zbunjivalo i frustriralo: zašto joj ne ţeli reći što mu je na pameti?
"Ne smijem, Meg. Ne smijem ti reći. Ne prisiljavaj me. Time ništa nećeš postići. Ni ja ni ti time ništa nećemo postići. Upozoravam te..."
"Prestani to govoriti, Brian. Prestani govoriti da me upozoravaš. To što govoriš nema nikakva smisla. Ništa mi nije jasno."
On se najedanput uspravi i ponovno je šĉepa za zapešće. Nagne se prema njoj i unese joj se svojim nateĉenim i natuĉenim licem u njezino. Ovako izbliza, na slabom svjetlu spavaće sobe, izgledao je poput stvorenja iz filma strave. Zapahne je gorki, trpki miris antibiotiĉke masti kojom mu je bilo namazano lice. Meg gotovo da nije mogla disati.
On je privuĉe još bliţe. "Upozoravam te", reĉe on dubokim glasom koji nikad prije nije ĉula. "Ima stvari koje ne razumiješ. Vrebaju opasnosti. Stvarne opasnosti. Šuma... To nije bila nezgoda... Hoću reći... ne mogu... Ne bih smio. Ali, slušaj me, Meg. Pazi se. Upozoravam te..."
On mi prijeti, pomisli Meg.
Ovo nije upozorenje. Ovo je prijetnja. Ali zašto?
On pusti njezino zapešće i sruši se natrag na jastuk. Najednom je izgledao izmuĉeno, iscrpljeno.
"Brian..."
On joj okrene leĊa.
Trljajući zapešće, ona bez rijeĉi odjuri iz sobe, niz dugi hodnik obloţen debelim sagovima i istrĉi kroz ulazna vrata. Na prednjem trijemu zastane i nasloni se na jedan od bijelih stupova. Hvatala je zrak i pokušavala iz nosnica istjerati smrad Brianove ljekovite masti.
Podigne pogled. Netko je hodao po trijemu. "Ellen!"
"O!" Ellen zine iznenaĊeno. "Meg! Nisam..." "Ellen, odakle ti ovdje?" cikne Meg zabezeknuto. "Pa, ja... ovaj..." Ellen je bilo vrlo neugodno. "Nisam ni znala da si stigla!" "Eto, stigla sam. Ja..."
Meg pritrĉi svojoj nekadašnjoj prijateljici i zagrli je. "Super izgledaš!" reĉe i odmakne se korak. Ellen je izgledala kao nekad. Prelijepa bez trunke šminke. Kosa joj je bila svjetlija i duţa, ali i dalje jednostavno zabaĉena preko uskih ramena. I dalje visoka i vitka, i sliĉna Daryl Hannah.
Ellen se usiljeno nasmiješi Meg. "Tek što sam stigla... prije nekoliko sati. Mislila sam te nazvati."
"Ja... tako sam se iznenadila", reĉe Meg. "Podignem pogled i ugledam - tebe!"
"Stvarno mi je drago što te vidim", ukoĉeno će Ellen, gledajući u dvokrilna ulazna vrata. "Kako je Shannon?"
"Dobro. Dobro je", reĉe Meg. "Jedva ĉeka da te vidi!"
"Bit ću kod tete Amy. Svrati do mene sutra poslije škole. Povedi i Shannon."
"Moţe. Super!" veselo će Meg. "Prošlo je tako puno vremena. Jedva ĉekam da se ispriĉamo!"
"I ja", reĉe Ellen. Ĉvršće stegne svoj svijetlosmeĊi baloner i zadrhti. Ellen se uvijek smrzavala, u svako doba godine.
"Što ćeš ti tu?" upita Meg, ponovno se prisjetivši da stoje na Brianovoj verandi.
"Ĉula sam što je bilo s Brianom. O njegovoj nesreći. U šumi. Mislila sam... znaš... pozdraviti ga."
"A tako. Super", reĉe Meg. "Dobro bi mu došlo da ga netko malo razveseli. Nije baš najbolje."
"Sigurno je bilo grozno", reĉe Ellen i zatvori oĉi. Zakoraĉi prema Meg i ponovno je zagrli. "Vidimo se sutra?" "Jedva ĉekam. Super izgledaš. Stvarno!" "Hvala." Ellen se okrene i popne do ulaznih vrata.
Meg siĊe s trijema i okrene se. Ellen uĊe u kuću. Meg krene kući. Zurila se da izbjegne kišu. Razmišljala je o Brianu, o uţasnom izrazu na njegovu licu, o tome kako joj je prijetio.
Ĉim je stigla kući, poţuri u svoju sobu i nazove Tonyja. "Molim te, budi kod kuće, Tony. Budi kod kuće."
"Halo?"
"Tony? Bok, ja sam." "Meg. Kako si?"
"Uh... nisam sigurna. Baš sam se vratila od Briana."
"Stvarno?" To kao da gaje zainteresiralo. "Što se dogodilo? Zašto ti je glas tako ĉudan?"
"Pa... Brian je govorio nekakve ĉudne stvari. Zastrašujuće. Stvarno nisam mogla vjerovati..."
"Stoje uĉinio!?" Tonyjev glas ostane smiren, ali s prizvukom srdţbe.
"Ponavljao je da ne bi smio ništa reći. Hoću reći, nije htio... ali rekao mi je..."
Na drugom kraju zavlada dugi tajac. Naposljetku Tony šapne: "Rekao je? Rekao ti je?" Odjednom je zvuĉao vrlo uzrujano. "Upozorio me..." "Slušaj..." zausti Tony.
"Starci su mi se vratili. Moram se skinuti s telefona", reĉe Meg. "Moramo razgovarati, Tony. Ĉujemo se."
"Aha", sloţi se Tony. "Brian ti je rekao, kaţeš?"
"Pa, da, rekao je..."
"Moramo razgovarati, Meg. Veĉeras."
"Ne mogu veĉeras, Tony. Moram napisati referat iz psihologije. Ja..."
"Dobro. A Davidov tulum sutra naveĉer? NaĊemo se tamo, a onda moţemo otići nekamo, samo nas dvoje."
"Da, moţe. To bi bilo dobro." Meg je bila zadovoljna. U posljednje vrijeme Tony nije ţelio razgovarati ni o ĉemu ozbiljnom. A sad se naglo dobrovoljno javlja za pravi razgovor, njih dvoje u ĉetiri oka.
"Otići ćemo na Rijeĉni greben. Popet ćemo se gore i razgovarati", reĉe Tony.
"Rijeĉni greben? Zar to mjesto ne zovu Ljubavnikov skok?"
"Tamo je lijepo i bit ćemo sami", njeţno će Tony. "Dugo nismo bili zajedno. Bit će super, Meg. Samo nas dvoje."
"Moţe. Ali nije li tamo opasno?" upita Meg.
"Ja ću paziti na tebe", reĉe Tony.
Petak, poslije ponoći
Baterija joj bude izbijena iz ruke pa odleti u hrpu lišća koje zakrili njezino svjetlo. Meg se pokuša istrgnuti iz stiska. Ali ju je ruka ĉvrsto drţala, stezala je za rame sve jaĉe što se ona više batrgala. Shvati da teškom mukom dolazi do zraka. Oštra bol iz ramena širila joj se kroz ruku, niz slabinu, kroz cijelo tijelo.
Stisak na ramenu se pojaĉa. Ona osjeti vrući zadah na obrazu i smrad luka i pomfrita.
"Upozorio sam te - odustani od tuluma."
Rijeĉi su bile izgovorene šaptom, ali kao da ih je netko za-urlao.
Skupivši posljednji atom snage, ona se istrgne iz smrdljivog stiska. Baci se prema naprijed - i vrisne kad je poĉela padati. Podigne ruke da se za nešto uhvati. Ali nije bilo niĉega.
Padala je niz strmi obronak. Padne najprije potrbuške, a zatim se otkotrlja. Glavom udari o nešto tvrdo, kamen ili panj.
Ugleda zvijezde, koje su ţmirkale u ritmu bolnog kuckanja.
I dalje je vidjela zvijezde, iako se onesvijestila.
Brzo doĊe k sebi. Boljela ju je glava i rame. Nije znala gdje je. Pogledom potraţi svoj strop, komodu, svoj radni stol. Ali nije bila u krevetu.
Leţala je na mokroj zemlji, u dubokoj, smrdljivoj hrpi gnjilog lišća i korova.
Pridigne se. U glavi joj jaĉe zabubnja. Sad se sjećala.
"Hej..." Pokuša viknuti, ali ne ispusti nikakav zvuk. Izvadi granĉice iz kose.
Moja kosa. Sigurno uţasno izgledam, pomisli.
Kakve li blesave pomisli! Gubim li ja razum?
List joj se zalijepio za zatiljak. Ona ga odlijepi boreći se protiv muĉnine. Sjedne. Duboko je disala i borila se protiv vrtoglavice.
Ustane.
A onda ugleda tijelo do svojih nogu.
Odnosno, dio tijela. Gornji dio trenirke bio je zadignut i vidjela se gola koţa. Straţnji dio trenirke bio je potrgan i prljav. Plave traperice. Ruka.
Ĉekaj malo. Privida li joj se? Halucinira li zbog pada?
Klekne i pogleda bolje. Ne. To je doista ljudsko tijelo. Tijelo se odjednom pomakne i zastenje.
Bilo je ţivo.
Mrlje na majici. Mrlje...
Meg pruţi ruku i dotakne rukav. Naglo povuĉe ruku kad osjeti toplu vlagu. Krv.
Ona otpuţe na drugu stranu i okrene ga da mu vidi lice.
Brian.
Nije Tony, nego Brian.
Osjeti krivnju zbog te misli. Ali nije mogla sprijeĉiti svoje misli. Nije mogla suspregnuti olakšanje koje je osjetila.
"Brian, jesi li budan? Ĉuješ li me?"
On ponovno zastenje, ali se ne pomakne. Krvario je iz usta.
Ugleda njegovo lice na svjetlu. Bilo je nateĉeno i krvavo.
Svjetlo?
Netko ih je osvijetlio baterijom. "Meg? Što... Što ćeš ti ovdje?" poznati glas vikne s vrha klisure.
"Tony? Jesi li to ti? Dobro si? Stvarno si dobro?" On se spusti niz obronak. Zatim potrĉi k njoj, podigne je i zagrli.
"Tony! Kako sam se zabrinula! Tako mi je drago što te vidim! Netko me zgrabio i gurnuo i..."
On je zagrli još jaĉe i pritisne svoj obraz na njezino ĉelo. "Šššš. Sve će biti dobro", njeţno će on.
"Ali, Brian..." zausti ona. "On... on je..."
Osjeti kako su se Tonyjevi mišići zategnuli. On je pusti i odmakne se korak. "Otišao sam po pomoć, ali sam se izgubio. Krenuo sam natrag u šumu umjesto prema ulici."
"Ali što se dogodilo?" zavapi Meg. Osjeti da je panika ponovno obuzima ĉim ju je Tony pustio.
"Brian je pao niz obronak. Valjda mu se baterija istrošila, a on je pokušao trĉati bez nje. Nisam vidio kad je pao. Dugo mi je trebalo da ga pronaĊem. Onda sam otišao po pomoć."
"Ali ne shvaćam zašto..."
"Kako si ga ti pronašla?" upita Tony. "Meg, što ti uopće radiš ovdje?"
"Netko me šĉepao. Pobjegla sam, ali sam pala", reĉe ona i ĉvrsto ga uhvati za ruku. "O! Porezao si ruku!"
On izvuĉe ruku iz njezine. "Od granja i sliĉnog. Trĉao sam, pokušavao dozvati pomoć. Vjerojatno sam se porezao. Tko te šĉepao? Što se dogodilo?" Govorio joj je njeţno, zabrinuta lica.
Još mu je stalo do nje. Usprkos noćašnjim uţasnim dogaĊajima, osjećala je neobiĉno olakšanje.
"Nisam ga mogla vidjeti. Dogodilo se vrlo brzo." "OVAMO! OVDJE SU!" "JESTE LI DOBRO, DJECO?"
Povici su bili popraćeni nemirnim krugovima svjetla i nakon nekoliko trenutaka pojave se dvojica policajaca, a za njima i Megin tata. "Jesi li dobro?" zavapi on i potrĉi do nje daje zagrli. "Mislio sam da si pokraj mene. Okrenem se a tebe nema."
"Gdje je drugi?" jedan od policajaca upita Tonyja i uperi mu bateriju u lice. Policajac je bio vrlo mlad, primijeti Meg. Izgledao je kao Tonyjev vršnjak, premda je to bilo nemoguće. Izgledao je dosta napeto, kao da mu je ovo prvo uzbuĊenje na poslu.
Tony se okrene od jakog svjetla i pokaţe u podnoţje. "Brian je dolje. Pao je. Gadno se ozlijedio."
"Pozovi Hitnu", reĉe policajac svojem partneru i strci se niz strminu pogledati Briana. Drugi policajac se okrene i potrĉi prema patrolnom vozilu.
"Gadno je natuĉen", dovikne policajac kad je ĉuĉnuo pokraj Briana i osvijetlio mu lice. Policajac je zvuĉao uzrujano.
Zar ih ne uĉe da uvijek zvuĉe smireno? zapita se Meg.
Brian se pomakne i otvori oĉi. Pokuša podići glavu, ali policajac mu blago da znak da ponovno legne.
"Sto se ovdje dogodilo, sinko?" Policajac baterijom osvijetli Tonyjevo lice.
Ĉudno, pomisli Meg. Izgleda mlaĊe od Tonyja, a zove Tonyja "sinko".
Tony zaškilji u njega. Izgledao je vrlo umorno i vrlo uplašeno, pomisli Meg. "Pao je. Nisam vidio kako."
"Gadan pad", reĉe policajac i osvijetli Tonyjeva prsa. Prednja strana Tonyjeve trenirke bila je blatna i poderana.
"Otišao sam po pomoć", reĉe mu Tony. "Ali sam se izgubio."
"Što ste uopće radili ovdje tako kasno?" htio je znati policajac. Meg u daljini zaĉuje sirenu Hitne pomoći.
"Ništa posebno", nelagodno će Tony. "Igrali smo se."
"Krasna igra", zagunĊa policajac. Skine jaknu i pokrije njome Briana. "Da ti bude toplije, sinko. Sve će biti u redu." Brian ga pogleda praznim pogledom. Ništa ne reĉe. Kao da nije znao gdje je.
Nekoliko minuta kasnije stigne Hitna pomoć. Dvojica muškaraca u bijelim kutama siĊu niz obronak i podignu Briana na platnena nosila.
"Dobro sam", uporno je tvrdio Brian. "Stvarno. Dobro sam." Pogleda u Meg, ali kao da ju nije prepoznao. "Dobro sam. Stvarno." Ĉula je kako se buni dok su ga nosili u vozilo Hitne pomoći.
"Tata te ĉeka", gospodin Dalton reĉe Tonyju. Nije se ni trudio sakriti svoju ljutnju. "A ja idem porazgovarati sa Sidom i Marge. Vas dvojica ste nam noćas zadali mnogo nepotrebnih briga i glavobolja."
Tony pogleda u stranu i ne reĉe ništa.
"Da sam ti ja tata, zabranio bih ti izlaske do kraja ţivota", reĉe gospodin Dalton.
"Moš si mislit", promrmlja Tony u bradu.
"Što si to rekao?" raspali se Megin tata.
"Daj, tata, smiri se", blago će Meg. "Nije Tony kriv. I on je proveo tešku noć. Sigurno mu nije bilo lako lutati po ovoj šumi. Pusti ga na miru."
"Pokušao sam dozvati pomoć", ponovi Tony.
Gospodin Dalton mrko pogleda Tonyja. Onda mu lice preplavi iznenaĊenje kad prvi put promotri Meg. "Što je bilo s tobom? Blatna si od glave do pete."
"Pala sam", slaţe ona brzo i osjeti kako joj lice oblijeva rumenilo. Srećom, on to nije mogao vidjeti na svjetlosti baterije. "Taj je obronak nemoguće primijetiti, a k tome je i jako strm."
"Jadni Brian", promrmlja Tony.
"Jadni Brian? Sad je malo kasno za to", prasne gospodin Dalton. "Malo je kasno za sve. Moţda ćeš sljedeći put bolje razmisliti prije nego što odeš u šumu igrati nekakvu glupu, beskorisnu igru." On zagrabi krupnim koracima ispred njih poput srditog medvjeda kojem su upravo ukrali ribu ispred nosa.
Meg i Tony polako su hodali za njim. Meg uhvati Tonyja za nadlakticu i nasloni se na njega u hodu. "I zašto si ovdje igrao s Brianom?" upita ona šaptom da je otac ne ĉuje.
Tony slegne ramenima. "Ne znam. Ĉinilo mi se da bi moglo biti zabavno."
"Ali nikad te ta igra nije zanimala", reĉe Meg i još uspori, kako bi njezin otac više odmakao.
"Maje", obranaški će Tony. "Samo sam se htio malo okušati. Ali nisam znao daje Brian shvaća toliko ozbiljno. Ĉim smo stigli u šumu, kao da se promijenio. Postao je Ĉarobnjak treće razine ili što već. Glumio je lik, ali je i bio lik. Preozbiljno to shvaća. Kao da se potpuno uţivio. Frkovito."
"Koji si lik ti glumio?" upita Meg i paţljivo prekoraĉi otpalu granu. Još je drţala Tonyja za ruku. "Uh... valjda ratnika. Bilo je ĉudno."
"Sve ovo je ĉudno. Nikad nisi mogao smisliti Briana. Sad najedanput..."
"Nije istina", ljutito će Tony. Zastane i odgurne njezinu ruku. "Koliko puta to moram ponoviti? Samo me zanimalo da vidim kakva je to igra. I ništa više. Skini mi se! Ako ţeliš unakrsno ispitivati ljude, upiši pravo!"
"Oprosti", brzo će ona, iznenaĊena njegovim bijesom. "Ništa ti ne predbacujem. Znaš, i ja sam provela gadnu noć."
On kao da se odjednom sjetio daje nju netko šĉepao u mraku. Lice mu se smekša i on pogne glavu. "I meni je ţao", promrmlja. "Znaĉi, nisi vidjela tipa koji te zgrabio?"
"Ne. Bilo je premraĉno. I dogodilo se jako brzo. Uzeo mi je bateriju. Potom me zgrabio i šapnuo mi nešto na uho za tulum. Onda sam pala niz obronak."
"Rekao je što? Što je rekao za tulum?" Tony je uhvati za ramena i zaustavi. "Ponovi."
"Rekao je: 'Upozorio sam te za tulum.' Nešto u tom stilu. Zvuĉao je bijesno, sumanuto. Jako sam se uplašila. Dahtao mi je u uho. Dah mu je bio vruć. A tako me jako stiskao za rame da me još boli."
Tonyja je to uzrujalo. "Misliš daje pošao za tobom u šumu? Misliš da je ĉekao ispred tvoje kuće i slijedio te ovamo?"
"Ne znam. Ne znam što da mislim. Sinoć sam se vraćala kući od Shannon. Mislim da me netko pokušao pregaziti autom. Bojim se, Tony, ja..."
"Ali ne! Ajoj! Ne i ne. Tako mi je drago da si ţiva i zdrava", reĉe Tony i privuĉe je k sebi. "Ovo je otišlo predaleko, Meg. Predaleko. Sad ćeš, nadam se, odustati od tuluma?"
"Što?"
"Ovo je jezivo, preopasno. Odustaješ od tuluma, zar ne?"
"Nema šanse", reĉe Meg odluĉna izraza lica. "Ti me stvarno ne poznaješ dobro?! Izazov je izazov. Priredit ću taj tulum za Ellen. Jedino tako mogu saznati tko nam radi sve ovo!"
Tony je pusti. Gledao je u nju, a onda svrne pogled.
Oboţavam kako se brine za mene, pomisli Meg.
"Izgledaš zabrinut", reĉe ona. "O ĉemu razmišljaš?"
"O tome kako jako griješiš", reĉe on, iznenada uplašen. "Razmisli o ovome, Meg. Dobro promisli. Onaj tko te pokušao zgaziti, tko te noćas šĉepao... moţda ti pokazuje da bi... da bi mogao uĉiniti nešto još gore..."
Poglavlje 59
Nedjelja poslije podne
Unedjelju, blagu, magliĉastu nedjelju koja kao da pripada ljetu a ne proljeću, Meg je spavala dokasno. Otezala je s doruĉkom - palaĉinke i slanina - a potom otišla u Sjeverna brda u posjet Brianu. To nije bio njezin omiljeni nedjeljni provod, ali roditelji su je nagovarali, gnjavili i ponavljali koliko bi to znaĉilo Brianu koji nije smio ustati iz kreveta jer lijeĉnici nisu iskljuĉivali mogućnost unutarnjih ozljeda. Naposljetku je popustila i odluĉila se riješiti te obveze.
Brian je ţivio u golemoj bijeloj kući s pogledom na rijeku. Zbog visokih stupova s obje strane dvokrilnih vrata, kuća je Meg uvijek podsjećala na juţnjaĉku plantaţu, a ne na kuću u kojoj bi ţivjeli obiĉni ljudi. Kao mala, Meg je voljela lunjati po dugim hodnicima pokrivenim debelim sagovima i zavirivati u sobe, sve dok se ne bi prestrašila i trkom se vratila ostalima - najĉešće u salon ili knjiţnicu.
Kuća je bila prevelika, preškripava, prestrašna... jeziva. Nije ni ĉudo što je Brian postao takav ĉudak!
Dok se Meg penjala po dugom, ravnom kolnom prilazu obrubljenom njegovanom ţivicom, ugleda poznati plavi Taurus pokraj kuće i Coryja Brooksa i njegova prijatelja Davida Metcalfa kako izlaze iz kuće. Nisu se smijali i glupirali kao obiĉno, primijeti ona.
"Hej, Meg, bok. Kako ide?" vikne Cory. Pitala se je li mu drago što je vidi ili što on odlazi iz Brianove kuće.
"Sve u redu", reĉe ona.
"Dobro izgledaš", reĉe David.
Meg je bilo nelagodno. Sjeti se da se nije ni poĉešljala. Ta ide samo posjetiti Briana. Nije oĉekivala da će sresti još nekog.
"Ĉuo sam za ono s tvojom vrećicom za uţinu", suosjećajno će Cory.
"Super uţina. Nismo znali da si vampirica", reĉe David i nasmije se vlastitoj šali. Nitko se drugi ne nasmije.
"Bila je to samo crvena boja", reĉe Meg i izbelji se Davidu. "Ali izgledala je kao prava krv."
"Kakav crnjak", reĉe Cory.
"Nisam baš sigurna daje bilo zamišljeno kao šala", reĉe Meg. Osjeti studen usprkos vrućini.
"Aha. Lisa mi je rekla da te netko ţeli zaplašiti", reĉe Cory i zavrti glavom. A tad zine, a oĉi mu iskoĉe navrh glave. "Lisa! O ne! Zaboravio sam na nju! Trebao sam doći po nju prije sat vremena!"
On potrĉi prema svojem automobilu, a David za njim. "Hej, kako je Brian?" vikne Meg za njima.
"Nije najbolje!" vikne Cory i pokrene motor dok David još nije ni pošteno ušao.
"Samo šuti. A kad govori, to što govori nema smisla", vikne David.
Baljezgao je i prije pada, pomisli Meg. Odmah se prekori zbog te kritiĉnosti prema svojem nesretnom, ozlijeĊenom bratiću. Gledala je za Coryjevim automobilom koji odjuri niz kruţni kolni prilaz u smjeru Lisine kuće, udaljene samo nekoliko ulica. Gledala je za autom sve dok nije skrenuo za ugao, a tad, znajući da više ne moţe odgaĊati posjet, ona se zaputi niz poploĉeni prilaz i pozvoni.
"O, bok, Meg. Tvoja mije mama javila da dolaziš. Brianu će biti drago da te vidi."
"Bok, ujna Marge. Kako mu je?"
Megina se ujna ugrize za donju usnicu. Izgledala se vrlo nervozno. "Ma... bit će dobro, mislim. Samo je malo... rastresen. Od šoka. Znaš već."
"Aha, sigurno je popriliĉno uzdrman", nespretno će Meg. Nije znala što da kaţe. Poţuri pokraj dugaĉke blagovaonice zidova obloţenih zrcalima pa niz hodnik koji je vodio do Brianove sobe.
"Izgleda lošije nego što se osjeća", vikne Brianova majka za njom.
"Hvala na upozorenju", reĉe Meg. Nadomak Brianove sobe, Meg se okrene. Ujna Marge kao da je preko noći ostarjela.
Meg krene u Brianovu sobu. Na vratima zastane i prisili se na osmijeh. Odluĉi zadrţati taj smiješak bez obzira na sve. Ta došla je oraspoloţiti Briana.
Pokuca na teška hrastova vrata i ude u sobu. Brian podigne pogled, ali se ne pokuša uspraviti u krevetu.
"Brian, jesi li to ti?" vikne Meg.
Baš lijepo, Meg, pomisli ona. Jesi li mogla reći nešto gluplje?! Zašto sam to rekla? Zašto nisam ušla i rekla: "Fuj, lice ti izgleda kao iz izloga mesnice!" Hajde, reci mu kako grozno izgleda. To će ga oraspoloţiti.
"Bok, Meg", reĉe Brian. Glas mu je zvuĉao koliko-toliko u redu, ali mu je desni obraz bio tako nateĉen da nije mogao kako treba micati usnama. Imao je masnicu na oku i to je oko mogao samo napola otvoriti. Meg primijeti daje posjekotina na njegovoj bradi zašivena s nekoliko šavova.
"Brian, stvarno si se doĉekao na sve ĉetiri. Moţda bi trebao u kaskadere."
On se pokuša nasmijati, ali samo zapišti.
"Ĉarobnjaku ne treba kaskader", reĉe on, ili se Meg barem uĉinilo da je to rekao. Govorio je tako polako i tiho da ga je jedva ĉula.
"Nisam ti donijela slatkiše ni cvijeće", reĉe ona i sjedne oprezno u podnoţje golemog kreveta. "Nisam mislila da ti je do toga."
On se zagleda u nju svojim zdravim okom, ali ne odgovori. "Ţeliš li što? Da ti nešto donesem? Moţda domaću zadaću?" Ona se silom nasmije, ali zazvuĉi priliĉno iskreno.
On kao daju nije ĉuo. "Kako izgledam?" upita bezizraţajnim glasom.
"Pa... ne baš najbolje." Nije mu htjela lagati. Ima zrcalo. Moţe i sam vidjeti. "Recimo to ovako: znao si i bolje izgledati."
Ĉinilo se da razmišlja o njezinu odgovoru. Naposljetku promrmlja nešto o tome kako nema snage promijeniti tijek stvari. Meg ga nije najbolje ĉula.
"Moţda mi bude bolje kad završi škola", reĉe on jasno, malo glasnije, još zagledan u nju nenateĉenim okom.
"Uskoro će ti biti bolje", reĉe ona. "Daju ti tablete protiv bolova?"
"Aha, valjda." On okrene glavu.
"Ovaj si put stvarno nadrapao", reĉe Meg. Htjela je zazvuĉati veselo, ali nije tako ispalo.
"Došla si mi drţati lekcije?" obrecne se Brian. "Baš ti hvala."
"Oprosti. Nisam tako mislila", reĉe Meg s osjećajem krivnje. Kao da ga non-stop zadirkuje. Još od djetinjstva nije ga mogla podnositi dulje od nekoliko sekundi. Alije znala da bi sad morala pokazati malo više razumijevanja. Izgleda kao da je preko njega prešao kamion.
Meg se odjednom sjeti Shannoninih sumnji o Brianu, zbog onoga otprije godinu dana u šumi u Ulici Straha. Skriva li Brian svih ovih mjeseci od svih njih kakvu mraĉnu, prljavu tajnu?
"Što ste ti i Tony radili u šumi tako kasno noću?" upita ona. Nagne se i zagleda mu se u oĉi. Nadala se da bi ga to moglo potaknuti na izravan odgovor.
Ali on ne reĉe ništa. Naposljetku, kao iz daljine, reĉe: "Ratnik je došao i borio se za svoje mjesto."
"Brian, doista..." Meg osjeti kako u njoj opet buja bijes, ali ovaj se put uspije suzdrţati.
"Ali Ĉarobnjak zna trikove koje ratnici ne znaju."
"Sjajno, Brian. Sjajno. Znaĉi ti i Tony ste igrali Čarobnjaka i tamnica ili kako se to već zove?"
"Bitka još nije gotova", tajanstveno će on.
Meg shvati da bi bilo najbolje da promijeni temu. Oĉito Brian ne ţeli razgovarati o tome što se dogodilo. "Hoćeš li se vratiti u školu na vrijeme za završne ispite?" upita ona i usiljeno se nasmiješi.
On ne odgovori.
"Maturantima je već završila nastava", reĉe mu ona. "Sad samo ĉekaju završne ocjene i proslavu mature. Za sljedeći utorak najavljuju kišu, pa moţda proslavu prebace u dvoranu."
On ponovno ništa ne odgovori. Netremice je gledao u nju. Kao da napreţe mozak, raspravlja sam sa sobom, pokušava odluĉiti bi li joj nešto rekao ili ne bi.
Ona mu odluĉi pruţiti još jednu priliku. "Jesi li ti zamolio Tonyja da igra s tobom ili je on zamolio tebe?"
"Sve ću otkriti kad stignem na ĉetvrtu razinu i postanem svemoćni Ĉarobnjak", reĉe Brian.
Kako joj samo ide na ţivce! Htjela ga je prodrmati da prestane bulazniti o ĉarobnjacima.
Zašto joj ne odgovara na pitanje? Stvarno je htjela znati što se u petak naveĉer dogodilo u šumi u Ulici Straha. Je li igra u šumi bila Tonyjeva zamisao? Je li ga Brian nekako prisilio da poĊe s njim? Tony nije htio o tome govoriti, a nije ni Brian. Zašto? Moţda se obojica boje neĉega ili nekoga?
"Izgledaš umorno, Brian. Moţda bih trebala otići." Ona ustane i protegne se.
"Hvala ti", tiho će on. Je li to bilo hvala za dolazak ili za odlazak?
"Uskoro ćeš se bolje osjećati", reĉe ona. "Trebaš se samo puno odmarati."
"Hvala", ponovi on.
Ona ga uhvati za ruku i stisne. Ĉinila se meka i beţivotna, poput prezrele breskve.
Meg krene, ali on ne pusti njezino zapešće. Privuĉe je k sebi iznenaĊujućom snagom. Ona je ĉekala njegovo objašnjenje, ali je on samo šutke zurio u nju.
Dugo je ĉekala da progovori, dok ju je on ĉvrsto drţao za ruku.
"Trebao bih... priznati", naposljetku će on i pusti joj ruku.
"Što?" Nije bila sigurna je li dobro ĉula. Pogleda u posteljinu jer je bilo suviše bolno gledati u njegovu nateĉenu, ljubiĉastu vilicu iz tolike blizine.
"Ja... ovaj... ne." Kao da se predomislio pa okrene glavu prema prozoru.
Oblaci prekriju sunce i u sobi se smraĉi. Povjetarac koji je dolazio kroz prozor postane hladan i vlaţan. Vani se ponovno spremalo nevrijeme.
Meg osjeti hladnoću koja nije imala veze s vjetrom. Odjednom shvati. Slutila je što je Brian htio reći, što je htio priznati.
Ona duboko udahne. "Brian", reĉe. "Pogledaj me."
On se okrene prema njoj.
"Brian, jesi li me ti onomad nazvao? Jesi li me ti nazivao?" "Da", mirno će on. "Jesam."
Poglavlje 14
Nedjelja poslije podne IVi olim?"
Nije oĉekivala da će priznati tako brzo, tako lako. Rekao je to tako ĉinjeniĉno da mu je jedva povjerovala.
Ĉekala je da joj se ispriĉa, da poĉne objašnjavati, ali je on samo bezizraţajno zurio u nju.
U sobi se smraĉilo. Ona nervozno zaobiĊe krevet i upali stolnu svjetiljku pokraj kreveta. Svjetiljka baci ţuti odbljesak na Brianovo lice; masnica na oku i nateĉena vilica ostanu u sjeni, pa su mu rane izgledale dublje i ruţnije.
"Priznaješ? Ti si me nazvao?" Glas joj ispadne neplanirano visok i kreštav. Ali njegova ravnodušnost joj je išla na ţivce.
"Da", reĉe on. Na jednoj strani njegova podbuhlog, nateĉenog obraza zatitra blijedi smiješak. "Htio sam..."
Zausti da nešto kaţe, ali ga prekine njegov otac koji pomoli glavu u sobu. Izgledao je zabrinut. "Je li ovdje sve u redu?" "Da, sve je u redu, ujaĉe Sid", brzo će Meg. "Kako se osjećaš, Briane?" upita ga tata. "Dobro", reĉe Brian nakon duge šutnje. "Da vam donesem nešto? Colu ili tako nešto? Šalicu ĉaja?" "Ne, hvala, ujaĉe Sid. Ništa nam ne treba."
Sid ode nakon kraćeg oklijevanja. Meg osluhne tapkanje njegovih bosih nogu u hodniku pa se ponovno okrene Brianu. "Što si htio reći? O pozivu?"
"Da." Brian se zagleda u nju svojim zdravim okom. "Da, sjećam se. Nazivao sam. A mislim da mogu dozvati i Evana."
"Evana?!"
"Dovoljno sam moćan za to, Meg. Imam moć ĉetvrte razine. Mislim da mogu prizvati Evana."
"Prestani muljati, Brian!" Meg plane. Nadvije se nad njega lica iskrivljena od srdţbe. "Postavila sam ti izravno pitanje i hoću izravan odgovor. Nećeš mi se skrivati iza tih trkeljanja o maĉevima i magiji! Da si mi odmah rekao istinu!"
Brian je odjednom izgledao prestrašeno.
Nemoguće da se mene toliko boji, pomisli Meg. Ĉega se uistinu boji? Odluĉila je to saznati prije nego što izaĊe iz sobe. "Jesi li me zvao ili nisi?"
"Da, zvao sam te", reĉe on i pogleda kroz prozor. "Nazvao sam te više puta, tri ili ĉetiri."
"Što? Više puta? Zašto? Zašto si to uĉinio?"
"Htio sam te upozoriti..." On zašuti. "Ne mogu priĉati o tome. Stvarno ne mogu."
"Na što si me htio upozoriti, Brian?" Nije namjeravala odustati. "Što si htio dokazati?"
To kao da ga je razljutilo. Njegovo nateĉeno lice pocrveni kao cikla. "Nisam ništa pokušavao dokazati. Rekao sam ti: ţelio sam te upozoriti..."
"Na što?"
"Na... ovaj... da budeš oprezna. Ali ti nisam to mogao reći. Nisam mogao priznati da... ovaj... jednostavno nisam mogao. Svaki put bih spustio slušalicu prije nego što si se ti javila."
"Molim??" O ĉemu on to priĉa? Zar nije priznao da JOJ je prijeteći šaptao na telefon i da ju je upravo on pokušavao zastrašiti?
"Bojao sam se, Meg. Ne ţelim objašnjavati. Stvarno ne mogu objasniti. Već sam ti previše rekao. Ne smijem ti reći. Ne smijem i gotovo."
"Sto mi ne smiješ reći, Brian? Što ne smiješ priznati??"
On tuţno zavrti glavom. "Ti stvarno ništa ne kuţiš, ha?"
"Što ne smiješ priznati?" Sve ovo ju je zbunjivalo i frustriralo: zašto joj ne ţeli reći što mu je na pameti?
"Ne smijem, Meg. Ne smijem ti reći. Ne prisiljavaj me. Time ništa nećeš postići. Ni ja ni ti time ništa nećemo postići. Upozoravam te..."
"Prestani to govoriti, Brian. Prestani govoriti da me upozoravaš. To što govoriš nema nikakva smisla. Ništa mi nije jasno."
On se najedanput uspravi i ponovno je šĉepa za zapešće. Nagne se prema njoj i unese joj se svojim nateĉenim i natuĉenim licem u njezino. Ovako izbliza, na slabom svjetlu spavaće sobe, izgledao je poput stvorenja iz filma strave. Zapahne je gorki, trpki miris antibiotiĉke masti kojom mu je bilo namazano lice. Meg gotovo da nije mogla disati.
On je privuĉe još bliţe. "Upozoravam te", reĉe on dubokim glasom koji nikad prije nije ĉula. "Ima stvari koje ne razumiješ. Vrebaju opasnosti. Stvarne opasnosti. Šuma... To nije bila nezgoda... Hoću reći... ne mogu... Ne bih smio. Ali, slušaj me, Meg. Pazi se. Upozoravam te..."
On mi prijeti, pomisli Meg.
Ovo nije upozorenje. Ovo je prijetnja. Ali zašto?
On pusti njezino zapešće i sruši se natrag na jastuk. Najednom je izgledao izmuĉeno, iscrpljeno.
"Brian..."
On joj okrene leĊa.
Trljajući zapešće, ona bez rijeĉi odjuri iz sobe, niz dugi hodnik obloţen debelim sagovima i istrĉi kroz ulazna vrata. Na prednjem trijemu zastane i nasloni se na jedan od bijelih stupova. Hvatala je zrak i pokušavala iz nosnica istjerati smrad Brianove ljekovite masti.
Podigne pogled. Netko je hodao po trijemu. "Ellen!"
"O!" Ellen zine iznenaĊeno. "Meg! Nisam..." "Ellen, odakle ti ovdje?" cikne Meg zabezeknuto. "Pa, ja... ovaj..." Ellen je bilo vrlo neugodno. "Nisam ni znala da si stigla!" "Eto, stigla sam. Ja..."
Meg pritrĉi svojoj nekadašnjoj prijateljici i zagrli je. "Super izgledaš!" reĉe i odmakne se korak. Ellen je izgledala kao nekad. Prelijepa bez trunke šminke. Kosa joj je bila svjetlija i duţa, ali i dalje jednostavno zabaĉena preko uskih ramena. I dalje visoka i vitka, i sliĉna Daryl Hannah.
Ellen se usiljeno nasmiješi Meg. "Tek što sam stigla... prije nekoliko sati. Mislila sam te nazvati."
"Ja... tako sam se iznenadila", reĉe Meg. "Podignem pogled i ugledam - tebe!"
"Stvarno mi je drago što te vidim", ukoĉeno će Ellen, gledajući u dvokrilna ulazna vrata. "Kako je Shannon?"
"Dobro. Dobro je", reĉe Meg. "Jedva ĉeka da te vidi!"
"Bit ću kod tete Amy. Svrati do mene sutra poslije škole. Povedi i Shannon."
"Moţe. Super!" veselo će Meg. "Prošlo je tako puno vremena. Jedva ĉekam da se ispriĉamo!"
"I ja", reĉe Ellen. Ĉvršće stegne svoj svijetlosmeĊi baloner i zadrhti. Ellen se uvijek smrzavala, u svako doba godine.
"Što ćeš ti tu?" upita Meg, ponovno se prisjetivši da stoje na Brianovoj verandi.
"Ĉula sam što je bilo s Brianom. O njegovoj nesreći. U šumi. Mislila sam... znaš... pozdraviti ga."
"A tako. Super", reĉe Meg. "Dobro bi mu došlo da ga netko malo razveseli. Nije baš najbolje."
"Sigurno je bilo grozno", reĉe Ellen i zatvori oĉi. Zakoraĉi prema Meg i ponovno je zagrli. "Vidimo se sutra?" "Jedva ĉekam. Super izgledaš. Stvarno!" "Hvala." Ellen se okrene i popne do ulaznih vrata.
Meg siĊe s trijema i okrene se. Ellen uĊe u kuću. Meg krene kući. Zurila se da izbjegne kišu. Razmišljala je o Brianu, o uţasnom izrazu na njegovu licu, o tome kako joj je prijetio.
Ĉim je stigla kući, poţuri u svoju sobu i nazove Tonyja. "Molim te, budi kod kuće, Tony. Budi kod kuće."
"Halo?"
"Tony? Bok, ja sam." "Meg. Kako si?"
"Uh... nisam sigurna. Baš sam se vratila od Briana."
"Stvarno?" To kao da gaje zainteresiralo. "Što se dogodilo? Zašto ti je glas tako ĉudan?"
"Pa... Brian je govorio nekakve ĉudne stvari. Zastrašujuće. Stvarno nisam mogla vjerovati..."
"Stoje uĉinio!?" Tonyjev glas ostane smiren, ali s prizvukom srdţbe.
"Ponavljao je da ne bi smio ništa reći. Hoću reći, nije htio... ali rekao mi je..."
Na drugom kraju zavlada dugi tajac. Naposljetku Tony šapne: "Rekao je? Rekao ti je?" Odjednom je zvuĉao vrlo uzrujano. "Upozorio me..." "Slušaj..." zausti Tony.
"Starci su mi se vratili. Moram se skinuti s telefona", reĉe Meg. "Moramo razgovarati, Tony. Ĉujemo se."
"Aha", sloţi se Tony. "Brian ti je rekao, kaţeš?"
"Pa, da, rekao je..."
"Moramo razgovarati, Meg. Veĉeras."
"Ne mogu veĉeras, Tony. Moram napisati referat iz psihologije. Ja..."
"Dobro. A Davidov tulum sutra naveĉer? NaĊemo se tamo, a onda moţemo otići nekamo, samo nas dvoje."
"Da, moţe. To bi bilo dobro." Meg je bila zadovoljna. U posljednje vrijeme Tony nije ţelio razgovarati ni o ĉemu ozbiljnom. A sad se naglo dobrovoljno javlja za pravi razgovor, njih dvoje u ĉetiri oka.
"Otići ćemo na Rijeĉni greben. Popet ćemo se gore i razgovarati", reĉe Tony.
"Rijeĉni greben? Zar to mjesto ne zovu Ljubavnikov skok?"
"Tamo je lijepo i bit ćemo sami", njeţno će Tony. "Dugo nismo bili zajedno. Bit će super, Meg. Samo nas dvoje."
"Moţe. Ali nije li tamo opasno?" upita Meg.
"Ja ću paziti na tebe", reĉe Tony.
8 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:26 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 15
Nedjelja poslije podne
Tony nije bio svjestan kako jako steţe slušalicu. Kad ju je s treskom spustio, rukom mu proĊu trnci. Dlan ga zasvrbi. On ga snaţno poĉeše noktima druge ruke. Cešao je sve brţe dok mu koţa bolno ne pocrveni, ali svrbeţ ne prestane.
Na zatiljku osjeti hladni znoj. Shvati da mu se tresu noge. Ĉešući se po dlanu, svali se na kauĉ u dnevnom boravku, nasloni glavu na naslon za ruke i zagleda se u strop.
Brian je, dakle, propjevao. Velikog li iznenaĊenja! Tony je u posljednje vrijeme i pomislio da bi Brian mogao prepjevati. On je najslabija karika. Ellenin povratak i planiranje tuluma bili su savršen izgovor za Briana da sve izbrblja.
Baš zato je Tony uĉinio sve što je bilo u njegovoj moći da se Brian ne izbrblja. Odveo je Briana u šumu u Ulici Straha i prebio ga kao podsjetnik da drţi jezik za zubima.
Ali se Brian svejedno izbrbljao.
Cinkao ih je. Tako uvijek govore u gangsterskim filmovima na telki. Brian ih je cinkao.
I sad i Meg zna.
Meg zna da je Tony ubio Evana. Brian joj je rekao.
Tony glasno vrisne - vrisak ţaljenja, boli, gnjeva - i zabije šaku u jastuĉić na dvosjedu.
Što da sad uĉini?
Meg zna... Meg zna za ono prošle godine...
Tony se iznova ugleda u toj nesretnoj šumi. Ugleda Ellen. Ugleda Evana.
Ponovno osjeti lovaĉku pušku u svojim rukama, Evanovu pušku. Njih dvojica otimali su se za pušku, vikali jedan na drugoga, natezali se svom snagom, nekontrolirano, izvan pameti, natezali se...
I puška je opalila. Bio je to samo jedan glasni prasak, gotovo poput petarde.
I Evan je pao.
Tony je ubio Evana.
A Ellen je vrištala. U pozadini, Ellen nije prestajala vrištati. Poput sirene. Poput neispravnog alarma. Sjedila je na srušenom stablu i objema rukama ĉupala svoju ravnu plavu kosu kao da tako neće poludjeti, i vrištala, skamenjena pogleda buljeći u Tonyja, mladića koji je istom ubio Evana.
Ali Tony nije namjerno ubio Evana.
Ili moţda jest?
Nikako da se odluĉi što je od toga dvoga istina. Što mu je u tom trenutku prolazilo kroz glavu? Je li mislio da ţeli ubiti svojeg prijatelja, Ellenina deĉka? Je li mislio da ga mora ubiti?
Ne.
Bio je to nesretni sluĉaj. Obiĉni nesretni sluĉaj. Koškali su se i puška je opalila..
Jer je Tony ţelio da opali.
Ne!
Tony je želio da Evan umre. Ne!
Ove će ga misli otjerati u ludilo.
A moţda već i jest lud.
Što da sad radi? Što da radi s Meg?
Nije imao izbora, zar ne? Meg je htjela razgovarati s njim. Nije ţeljela povjerovati u to što joj je Brian ispriĉao. Tipiĉno za Meg. Ţeli da joj Tony kaţe da je sve to izmišljotina, da će sve biti u redu.
Poreknem li, povjerovat će mi, pomisli.
Ali to nije odgovor. Svejedno ostaje Brian. I Ellen. Ellen bi se mogla izbrbljati. Ellen bi ga mogla odati baš kao i Brian.
Moţda nisam trebao prebiti Briana, reĉe si on. U mislima se vrati nekoliko noći u šumu. U mislima mu zaredaju prizori njihove tuĉnjave u mraku, prizori popraćeni zvucima njegove šake koja udara o Brianova prsa, ramena, trbuh, a zatim i po licu.
No Brian je svejedno progovorio. Premda gaje Tony izrijekom upozorio, nakon što je skoro godinu dana ĉuvao tajnu, Brian je sve ispriĉao.
A što da sad Tony radi s Meg?
Zar Brian ne shvaća u kakvu opasnost dovodi Meg time što joj je rekao kako je Evan ubijen?
Ne. Jasno da ne. Brianu to ne bi palo na pamet. Što da radi s Meg?
Nije joj mogao dopustiti da ga prijavi. Nije mogao dopustiti da svima objavi daje on ubojica. Ţivot bi mu bio uništen. Gotovo. Kraj priĉe.
To ne smije dopustiti.
Ona neće zadrţati za sebe njegovu tajnu. Ona je prepoštena. Nema teorije da joj moţe vjerovati da neće odati tu tajnu.
Ali ne moţe ubiti i Meg. Ili moţe?
"Ne!" reĉe naglas. Uspravi se. Moţda će zvonjava u njegovim ušima prestati kad sjedne. Moţda ga dlan prestane svrbjeti.
Ne moţe je ubiti - ali je mora ubiti. Mora je baciti s Rijeĉnog grebena.
Za to je kriv Brian. Brian nije ostavio Tonyju nikakav izbor. Ama baš nikakav.
Sad se sve svelo na izbor: Meg ili on? A neće biti on, nego Meg.
Gurnut će je i njegova će tajna biti sigurna. Jedna sekunda. A kako će to biti izvrsno upozorenje Ellen - i Brianu - da više ne zucnu ni rijeĉ. Predobro će shvatiti poruku. Znat će da bi oni mogli biti sljedeći.
Ali... stani malo. Rijeĉ je o Meg. Meg! On voli Meg, zar ne? Toliko mu je stalo do Meg. Zar doista razmišlja o tome da je ubije? Bi li doista mogao to uĉiniti, tek tako je gurnuti s litice?
Zar je on doista hladnokrvni ubojica?
Nije!
Moţda.
Meg je na telefonu zvuĉala vrlo zabrinuto. Uţasnuto. Ali ne i dovoljno uţasnuto.
Kako moţe biti tako lakovjerna? Kako je mogla pristati otići s njim na Rijeĉni greben? Tako je naivna, svakome vjeruje. Glupaĉa. Ne. Moţda doista ne vjeruje Brianu. Moţda joj je Brian rekao, a ona je odbila povjerovati.
Ta zašto bi vjerovala Brianu? Svi znaju da je ĉudan i ćaknut. Stalno po šumi sa svojim kompićem Dwayneom igra one glupe igre.
Nemam izbora, zakljuĉi on. Moram ubiti nesretnu Meg. Da nabrojim razloge. Prvo, zna previše. Drugo, to će biti upozorenje Ellen i Brianu. Treće, umre li Meg, tulum će biti otkazan.
Ne, ne mogu. Ne Meg.
Ali moram.
Već sam ubio Evana, svojeg najboljeg prijatelja. Mogu ubiti i Meg.
Ţao mi je, Meg. Ti shvaćaš, zar ne? Naravno. Uvijek puna razumijevanja.
Poglavlje 70
Ponedjeljak poslije podne
Znaĉi, nisi nazvala policiju nakon što te auto pokušao pregaziti?"
"Ne. Moţda sam trebala, ali nisam", reĉe Meg. "A što bih im uopće rekla? Nisam ĉak ni dobro vidjela auto. Bilo je mraĉno. Vidjela sam samo farove."
"Ali, Meg..." zausti Shannon.
"Osim toga, sad nisam ĉak ni sigurna da me pokušao pregaziti. Hoću reći, cesta je bila skliska od kiše. Moţda je vozaĉ na trenutak izgubio kontrolu nad autom. Nazovem li policiju, neće ništa moći uĉiniti. Bit će to ĉisti gubitak vremena."
"A što je s tipom koji te spopao u šumi?"
"Ista stvar", reĉe Meg. "Nisam ga uopće vidjela. Ne mogu policiji reći ništa konkretno. Ne gledaj me tako, Shannon. Stvarno mislim da bi odlazak na policiju bio gubitak vremena."
Shannon slegne ramenima. "Kako ti drago."
One pogledaju u kuću Ellenine tetke, kriĉavo ţutu, svjeţe obojenih bijelih drvenih kapaka. Travnjak ispred kuće bio je strm. Djevojke će se morati popeti stotinjak kamenih stuba usjeĉenih u travnati obronak.
"Trebali smo ponijeti opremu za planinarenje", poţali se Shannon i da znak Meg da poĊe prva. "I bernardinca." Ona krene za Meg po neravnim stubama. "Ide ti se veĉeras na tulum k Davidu Metcalfu? PrireĊuje tulum za kraj školske godine. Starci su mu nekamo otputovali."
"Da, znam", reĉe Meg. "Naći ću se na tulumu s Tonyjem. Moţemo ići zajedno. Dodaj mi, molim te, kisik." Bile su na pola uzbrdice.
"Bit će super opet vidjeti Ellen", reĉe Shannon. "Jasno, zadihat ćemo se od pentranja i nećemo moći s njom razgovarati. Ali moţemo komunicirati znakovima."
"Super je izgledala", reĉe Meg. Odjednom je uhvati nervoza od ponovnog susreta s nekadašnjom prijateljicom.
Shannon podigne pogled. I Meg pogleda u što to Shannon gleda: na vrhu obronka stajala je Ellen i mahala im.
"Bok!"
"Bok! Poţurite!" "Baci nam uţe!"
Ellen je na sebi imala tamnocrvenu majicu bez rukava i bijele teniske hlaĉice koje su isticale njezine duge noge. Kosa kao da joj je na suncu bila još svjetlija, gotovo srebrnasta.
Na vrhu se njih tri izgrle i uzbuĊenih glasova zacvrkuću kako se nijedna ni trunke nije promijenila, kako sve tri super izgledaju i kako je fenomenalno što su ponovno zajedno.
"Da odemo unutra?" upita Ellen. "Teta mi je u kupovini, ali..."
"Ostanimo vani. Tako je lijepo", reĉe Meg i sjedne na travu. "Oboţavam gledati ulicu s ove visine."
"Meg je zadovoljna s malim", provali Shannon, sjedne na ogradu stubišta i popravi svoj plavi top.
"I kako ste mi vas dvije?" upita Ellen veselo im se smiješeći. Kosa joj se ljeskala na suncu. Sjedne izmeĊu njih dviju i stisne Meg za ruku.
"Dobro."
"I ja."
"A ti?"
"Dobro. Stvarno dobro", reĉe Ellen i zahihoće. Meg je znala daje to od nervoze. Kad je napeta, Ellen završava svaku reĉenicu tim hihotom.
One pogledaju kad se neki djeĉak provezao ulicom na biciklu. Bilo nam je bolje dok smo stajale, pomisli Meg. Sad postaje neugodno. Boţe, daj da se netko sjeti neke teme!
"I kako ti je u novoj školi?" Shannon upita Ellen.
Ellen se podboĉi rukama na travnjak iza sebe. "Dobro. Škola je velika. Puno veća od škole u Shadysideu. Ponekad se osjećam pomalo... izgubljeno." Ponovno onaj hihot.
One se zagledaju u podnoţje obronka. "Što se dogaĊa u vašoj školi?" upita Ellen, a njezin namješteni osmijeh najzad poĉne blijedjeti.
"Ništa posebno", reĉe Shannon.
Meg nije ništa pametno padalo na pamet. Nije se mogla sjetiti niĉega zanimljivog što bi rekla Ellen. Prošla je cijela godina dana, pomisli. Morala bih se sjetiti nečega! "Nekoliko novih nastavnika", reĉe. Jadno.
"Cory Brooks i Lisa Blume su prohodali", reĉe Shannon.
"Zezaš se!" Ellen je malo previše iznenaĊena, pomisli Meg. Nije to baš tako veliko iznenaĊenje.
"To je ludo", doda Ellen i poprati to svojim nervoznim hihotom.
"Izlaziš li ti s nekim?" bubne Meg. Osjeti kako je oblijeva rumenilo. To je inaĉe bilo bezazleno pitanje, ali ne i za Ellen ĉiji se posljednji deĉko ubio puškom u šumi.
Previše se brineš, to je bilo prije godinu dana, prekori se ona.
No Ellen je doista izgledala kao da joj je neugodno. "Ne", brzo će ona i opet se usiljeno nasmiješi. "Nisam upoznala nikoga tko mi se dovoljno sviĊa. Izašla sam s nekim deĉkima, ali..." Iskrivi lice.
"Suki Thomas su uhvatili da krade u dućanu", Shannon promijeni temu.
"Velika li iznenaĊenja", reĉe Ellen i zavrti glavom.
"Ozbiljna frka", reĉe Meg. "Na uvjetnoj je, mora se javljati svojoj socijalnoj radnici i tako to."
"Zbog toga je vjerojatno još popularnija meĊu deĉkima, ha?" reĉe Ellen.
"Da, stvarno je salijeću", reĉe Meg.
"Zato što da svakom deĉku koji je zamoli", reĉe Shannon.
Ellen se nasmije. "I dalje ne okolišaš, Shannon."
Zeleni dostavni kamion cvjećarnice proĊe ispod njih. Oblaĉić zaplovi preko sunca i baci sjenu na travnati breţuljak. Tri se djevojke zagledaju za kamionom pokušavajući smisliti što da kaţu.
"Toliko te toga ţelim pitati", Meg će Ellen. "Ali prošlo je tako dugo da ne znam odakle poĉeti."
Ellen i Shannon odmah se sloţe s tim kao da to objašnjava njihovu nelagodu i nesposobnost da razgovaraju slobodno i opušteno kao nekad.
"Još izlaziš s Tonyjem?" upita Ellen ne gledajući u Meg.
"Aha", reĉe Meg i osjeti da ponovno rumeni. Zašto joj je neugodno? "Još smo zajedno, ali Tony u posljednje vrijeme ima problema."
Ellen promijeni poloţaj na travi. "Ma nije valjda." Gorĉina joj se uvuĉe u glas. Otrgne široku nit trave i poĉne je grickati. Zaškilji kad je sunce izašlo iza oblaka.
"Lijepo je ovdje", reĉe Shannon.
"Da. Jako lijepo", odmah potvrdi Meg. Ovo je grozno, pomisli Meg. Zašto ni o ĉemu ne moţemo razgovarati?
"Shadyside mi sad izgleda puno manji", zijevne Ellen. "Oprostite. Bila sam budna do dva u noći, gledala nekakav film na kabelskoj. Znate da kod kuće nemamo kabelsku?"
"Kako uspijevaš ţivjeti bez kabelske?" ţivne Shannon.
Ellen slegne ramenima. "Uzela sam tetin auto i provozala se. Sve mi izgleda isto, samo manje. Treba ti manje od pola sata da stigneš svuda."
"Aha", reĉe Meg. "Shadyside i nije neki velegrad." Kako baljezgam, pomisli Meg.
"Igraš tenis?" upita Shannon.
Ellen kao da ju nije ĉula.
"Ţalim za našim meĉevima subotom ujutro", reĉe Shannon.
"Sjećate se kako smo se igrale kao klinke?" upita Meg. Jadne li taktike, pomisli Meg. Kad ne znaš o ĉemu bi priĉala, razveţi o djetinjstvu.
"Aha. Sjećate se lovice na sjene?" reĉe Shannon, malo odveć ţeljno. Oĉito joj je laknulo što su našle neutralnu temu. "Kakva je to bila blesava igra."
"Bilo je i blesavijih", nasmije se Ellen. "Najdebilnija igra bila je 'Fuj, ide miš.'"
"Sasvim sam zaboravila na tu igru!" vrisne Meg. "To je zapravo bilo natjecanje u vrištanju, je 1' da? Pretvarale smo se da smo vidjele miša i onda se natjecale tko će najglasnije i najkreštavije vrisnuti."
"To je bila super igra", reĉe Shannon. "Trebali bismo je sad odigrati. Kladim se da bih pobijedila."
"Kladim se da ne bi", reĉe Ellen.
Ali nisu odigrale tu glupu djeĉju igru. Još su malo razbijale glavu pokušavajući smisliti neku novu temu. Meg je bila na sve većoj muci. Znala je da to vrijedi i za Shannon i Ellen, pa joj je bilo još neugodnije.
Sivi karavan zaustavi se u podnoţju. "Eno tete Amy", reĉe Ellen, brzo ustane i obriše straţnji dio teniskih hlaĉica. "Idem joj pomoći oko namirnica." Kao da je bila zahvalna na ovom prekidu.
"Idemo mi polako", reĉe Shannon. Zvuĉala je jadno i to uopće nije skrivala.
"Ovaj... ideš s nama na pizzu u subotu naveĉer?" upita Meg pokušavajući zvuĉati veselo. Za subotu naveĉer bio je, naravno, predviĊen tajni tulum. Pizza je bila izgovor koji su Meg i Shannon smislile da dovedu Ellen na tulum.
"Moţe. Super", reĉe Ellen laţno oduševljena. "Vidimo se."
"Vidimo se, Ellen."
"Super mi izgledate!"
Meg i Shannon šutke se sjure niz kamene stube. Progovore tek kad su ušle u Shannoninu crvenu Mazdu. "Baš kao u dobra stara vremena", zajedljivo će Shannon.
Meg se osjećala tako šugavo da je pomislila da će se rasplakati. Ali duboko udahne i zadrţi suze. Susret je bio jeza, pomisli ona: kao da su ponovno izgubile prijateljicu. "Nismo si imale puno reći", oprezno će ona. Nije znala kako se Shannon osjeća. Ali porazgovara li sa
Shannon o svojim osjećajima, moţda se neće osjećati ovako povrijeĊeno, ovako... odbaĉeno.
"Valjda je to normalno", reĉe Shannon. Ona bi ovakvim situacijama pokušala umanjiti vaţnost, pretvarati se da su obiĉne, normalne, oĉekivane.
"Osjećala sam se uţasno!" zavapi Meg, na rubu plaĉa.
"Priznajem, bilo je malko neugodno", reĉe Shannon ne skidajući pogleda s ceste. "Ali nismo je vidjele cijelu godinu."
"Daj, Shannon, priznaj istinu", jaukne Meg, gurne sigurnosni pojas u stranu, nasloni se na upravljaĉku ploĉu i poloţi glavu na ruke. "Bilo je grozomorno. Svima nam je trema popapala jezik."
"Ma ne pretjeruj", prekori je Shannon. "Nije bilo tako strašno. Stvarno. Bile smo nervozne. Ali proći će nas to, vidjet ćeš. Sigurna sam da će na tulumu biti bolje. Mi ćemo..."
"Tulum!" zatuli Meg. "Koja katastrofa! Zašto sam mislila da je to dobra ideja? O, to će tek biti noćna mora! Onaj tko pokušava sprijeĉiti taj tulum ima pravo!"
"Meg..."
"Misliš da će Ellen biti sretna kad je odvuĉemo na tulum da vidi sve svoje bivše prijatelje? Shannon, nije joj bilo drago ni kad je vidjela nas!"
"Meg, daj se skuliraj. Molim te. Radiš od buhe slona. Samo zato što smo danas popodne bile malo nervozne ne znaĉi da se Ellen neće svidjeti tulum. To će biti nešto sasvim drugo. Mi ćemo biti drukĉije i ona će biti drukĉija. Vidjet ćeš, bit će okej."
Meg zastenje i zarije glavu u ruke. Shannon zaustavi automobil. "Zašto si stala?" zavapi Meg.
"Jer si kod kuće", nasmije se Shannon. "Hajde, izlazi! Vidimo se veĉeras na Davidovu tulumu."
Meg promrmlja nekakav pozdrav i utrĉi u kuću misleći na Davidov tulum. Shvati da se istinski veseli tome što će vidjeti Tonyja. Kako dugo nisu bili nasamo, a toliko toga si imaju reći.
Moţda će, pomisli Meg, Tony znati što joj je Brian pokušavao reći, zašto joj je prijetio. Jedva ĉeka da Tonyju kaţe zašto joj je Brian sumnjiv. Moţda joj Tony pomogne da shvati što se dogaĊa...
Poglavlje 76
Ponedjeljak navečer
Kladim se da nikad ne bi pogodila da su Davidovi roditelji otputovali", Shannon zakoluta oĉima.
"Bajnog li prizora!" reĉe Meg gledajući kroz vjetrobran dok je Shannon parkirala automobil prekoputa Davidove kuće.
Dance glazba treštala je iz stereo zvuĉnika na kolnom prilazu, a parovi su plesali u garaţi. Mladeţ se izleţavala po travnjaku. Dva su se para ljubakala na ulaznim stubama. Treći je par bio u zagrljaju ispod stabla pokraj kolnog prilaza. U kući su gorjela sva svjetla. Unutra je bilo još djevojaka i mladića.
Shannon izaĊe iz automobila i zalupi vratima. Na sebi je imala pripijene bijele hlaĉe i luckasti svilenasti ruţiĉasti top. Neki deĉko koji je sjedio na travnjaku zazviţdi i dobaci joj: "Super si komad, Shannon!" Ta domišljata primjedba bude ispraćena grohotom odobravanja ostalih mladića na travnjaku.
"A da i Ellenin tulum organiziramo na Davidovu travnjaku?" našali se Shannon. "Ovo je vrisak od tuluma!"
"Ulazi u kuću", reĉe Meg.
"Drago mi je da smo stigle prije nego što svi poĉnu rigati", reĉe Shannon.
Dok je hodala niz kolni prilaz, Meg pogledom potraţi Tonyja, premda je znala da on neće stići tako rano.
"Pazi avion!" vikne netko. Košarkaška lopta prozuji im pokraj glave, odskoĉi od prilaza i završi na cesti. Deĉki na travnjaku razvale se od smijeha.
"Gdje je David?" upita Shannon neko poznato lice.
On slegne ramenima. "Nisam ga uopće vidio. Koliko si dobila iz engleskog?"
Sad je Shannon bila na redu da slegne ramenima. Meg krene prva, proĊe pokraj parova na ulaznim stubama, pa uĊe u dnevni boravak, krcat rajom iz škole: vreva, graja, smijeh. Arnie Tobin, Davidov prijatelj iz gimnastiĉarske momĉadi spavao je na kauĉu, vjerojatno se napio kao letva.
"Odurno!" zajamra Shannon. "Superiška!"
"Hej, eno Lise!" vikne Meg i mahne Lisi, koja je razgovarala s nekim frendovima na vratima blagovaonice.
"Hej, Shannon, nisi se zbog mene morala uparaditi."
Meg se okrene da vidi tko je to. Dwayne, s limenkom piva u ruci i sa smiješkom na licu, priĊe Shannon odmjeravajući je od glave do pete svojim crnim oĉima. PriĊe joj tako blizu da je morala uzmaknuti par koraka.
"Vidim da si se i ti skockao", odbrusi Shannon. Dwayne je na sebi imao sivu majicu poderanog rukava i punu nekakvih smeĊih mrlja te isprane traperice bez jednog prednjeg dţepa.
On joj se unese u lice i prostaĉki naceri. Bio je za glavu viši od nje. "Ideš unutra da zaplešemo?"
"Već trĉim. O tome sanjam cijeli tjedan", posprdno će Shannon.
"Hoćemo plesati uspravno ili leţećki?" upita on i glasno se nasmije vlastitoj dosjetki.
"Dwayne, tako komplicirane rijeĉi", reĉe Shannon. "Upisao si se u veĉernju školu?"
Smiješak mu izblijedi s lica, a pogled postane hladan. "Ne volim takve šale. Nisam ja glup, znaš." On je uhvati za ruku.
"Hej, puštaj!" Ona se istrgne iz njegova stiska. Dwayne se nasmije. "Ne bojiš me se valjda?" "Ne bojim se ni puţeva balavaca, samo ne ţelim da me diraju."
On pocrveni, a oĉi mu se suze. "A da prestaneš s tim? Samo ţelim plesati s tobom. Nisam ja loš, Shannon." Polako ju je stjerao u kut.
"Upoznajmo se malo bolje", reĉe on ponovno nasmiješen. Nije gledao u njezino lice, već u njezin pripijeni top. "Vidjet ćeš. Dobar sam ja, znaš."
"Dwayne, molim te..."
"Skompamo li se veĉeras, na subotnjem tulumu bit će nam još bolje."
"Što? O ĉemu ti to, Dwayne? Ti nisi pozvan na taj tulum!" drekne Shannon.
"O pozvan sam ja, i te kako! Suki Thomas me zamolila da idem s njom."
Shannon leĊima dotakne zid. Dwayne potegne iz svoje limenke i primakne se još bliţe. "Dwayne, ne pribliţavaj se. Ne ţelim plesati s tobom. Ozbiljno."
"Ne pljuj po neĉemu što nisi probala", prostaĉki će Dwayne.
Meg odluĉi nešto poduzeti. "Hej, Shannon, Tony te treba!" ubaci prvo ĉega se sjetila. Pritrĉi do Shannon i odvuĉe je. "U kuhinji je. Ţeli te nešto pitati."
Dwayne prostrijeli Meg pogledom. "Tony? Misliš na Ćevapa? Ćevap je ovdje? Zar klinjo ne mora već u krpe?"
Meg se ne obazre na njega i odvuĉe Shannon iz kuta. Dwayne krene za njima. Shannon se okrene i osine ga pogledom. On digne ruke u zrak. "Opa! Zraka smrti!" Nasmije se. "No dobro, kuţim ja suptilne znakove. Hvala ti na plesu. Vidimo se na tulumu." Baci praznu limenku na kauĉ. Limenka odskoĉi od Arniejeva trbuha i otkotrlja se na sag. Arnie se i ne pomakne.
"Hvala na pomoći. Ali znam ja s tim šugavcem", Shannon reĉe Meg. "Samo ga zvizneš po nosu presavijenim novinama." "Ogroman je. Malo ga se bojim", reĉe Meg.
"Idem u blagovaonicu. Izgleda da tamo ima hrane na tone", reĉe Shannon. "Ideš i ti?"
"Ne. Mislim da ću... O! Eno Tonyja!" Tony je stajao na ulaznim vratima u trapericama ravnih nogavica i sivoj koţnoj jakni.
"Bok, Tony. I ćao, Tony", reĉe Shannon i išĉezne u blagovaonici.
Meg pritrĉi Tonyju, sretna što ga vidi. "Bok, strance", reĉe ona i uhvati ga za ruku. Bila je ledeno hladna.
"Super tulum", reĉe on osvrnuvši se po prostoriji. "Gdje je David?"
Istovremeno ugledaju Davida. On i Cory pojave se na vratima radne sobe. Iz tko zna kojeg razloga hodali su na rukama, nogu pruţenih u zrak. Iznenada Coryju iz dţepa ispadne sitniš i oba mladića svale se na pod od smijeha.
"Idemo", reĉe Tony i povuĉe je prema vratima.
"Tek si stigao. Zar ne ţeliš ni sa kim porazgovarati?"
"Ne. Samo s tobom", reĉe on. "Idemo negdje gdje ćemo biti sami." Nasmiješi joj se. Izgleda nervozno, pomisli ona. I jako je blijed.
Poslije nekoliko minuta bili su u autu njegova tate i vozili se na sjever Rijeĉnom cestom prema Rijeĉnom grebenu. Ponovno je zahladilo, a vjetar je zapuhao s rijeke. Meg je na sebi imala nekoliko slojeva majica, ali je zaţalila što nije ponijela jaknu. "Ovdje je stvarno mraĉno", reĉe ona i privine se uz njega.
"Aha. Nema puno svjetala na Rijeĉnoj cesti", odgovori on pogleda uprta ravno preda se.
Cesta je postajala strmija kako se penjala prema visokom grebenu na mjestu gdje se rijeka raĉvala u dva rukavca. Rijeĉni greben zapravo je bio indijanski prijevoj. Poĉinjao je dolje na istoĉnoj obali Conononke, pratio tok rijeke pa se penjao do visokih, granitnih litica odakle je pucao pogled na rijeku. Najudaljeniju i najvišu toĉku Rijeĉnog grebena prozvali su Ljubavnikov skok. Litica je bila mjesto pogodno za romantiĉnu šetnju, posebice za toplih proljetnih i ljetnih veĉeri, ali nitko nije toĉno znao zašto se to mjesto zove Ljubavnikov skok.
Dugo su se vozili šuteći. "Veĉeras nisi baš priĉljiv", naposljetku će Meg.
"Samo mi je drago što sam s tobom", reĉe joj on. Njegov joj glas zazvuĉi ĉudno, napeto. Ili si je to samo zamišljala jer je zapravo ona bila napeta?
Nadomak vrha ceste on zaustavi automobil izmeĊu dva stabla. Ugasi motor i prednja svjetla. "Prošećimo", reĉe.
"Nemam jaknu", reĉe ona. Već joj je i sad bilo hladno. "Posudiš mi svoju?"
On je oklijevao. "DoĊi", njeţno ju je nagovarao. "Ja ću te grijati."
Meg izaĊe iz automobila i krene za njim niz puteljak. Zaĉuje rijeku daleko ispod njih u tami. Neasfaltirana staza, mekana pod njezinim tenisicama, vodila je uzbrdo duţ litice. Tony joj pruţi ruku i ona je uhvati.
"Mene je malo strah tu gore, a tebe?" upita ona, no on ne odgovori. Ona ga sustigne i odmakne nekoliko koraka ispred njega, još ga drţeći za ruku.
"Gle, na samom smo rubu", usplahiri se ona. "Trebali bi staviti ogradu ili nešto takvo."
On i dalje ne reĉe ništa. Stajao je iza nje. Rukama joj ĉvrsto obujmi ramena i povede do samog ruba grebena.
Poglavlje 79
Ponedjeljak navečer
o bavit ću to i gotovo, pomisli on.
Bit će gotovo za sekundu. Jedanput je pošteno gurnem i ona leti u provaliju. Jednostavno. I brzo.
Pa zašto onda oklijeva?
Kako mu vjeruje! Kako joj godi kad je drţi ovako zagrljenu. Nije ni posumnjala u njega kad joj je odbio posuditi svoju jaknu.
Moţda ona ipak ništa ne zna. Moţda se sprema poĉiniti nepotrebno ubojstvo.
Odluĉi saznati. "Priĉaj mi o Brianu", šapne i odvede je nekoliko koraka od ruba na puteljak.
"Ponašao se jako ĉudno", reĉe Meg drhteći od studeni. "Nisam ga baš najbolje razumjela."
"Što je rekao?" upita Tony s natruhom nestrpljenja u glasu.
"Da me upozorava. Ali je zazvuĉalo kao prijetnja."
"Na što te upozorava?"
"Ne znam. Samo je rekao da budem na oprezu. Rekao je da stvari nisu onakve kakvima se ĉine. Nije imalo smisla. Izgledao je prestrašeno. Rekao mi je da mi prijeti opasnost."
"Od koga? Od tipa koji pokušava sprijeĉiti tulum?" Ĉvrsto ju je drţao. Bude li je morao gurnuti, to moţe uĉiniti i odavde. Vjerojatno od iznenaĊenja ne bi stigla ni reagirati.
"Ne znam. Nije ţelio reći."
Znaĉi, Brian ga nije izdao, shvati Tony. Htio je. Brian joj je ţelio reći da sam ja taj. Ali se odveć bojao.
Je li ona to skuţila? Nije.
"Mislila sam da bi mi ti moţda mogao reći što je ţelio reći", reĉe Meg i nasloni se na njega.
Blaţena dušica, ništa ne sumnja, pomisli on.
"Ne znam", reĉe joj on. "Što je Brian još rekao?"
Mora je gurnuti. Zakljuĉi da je mora gurnuti. Premda još nije shvatila, samo je pitanje vremena. A onda će njegov ţivot biti uništen.
Ona se naslanjala na njega. Treba je samo jedanput snaţno gurnuti. I više se neće morati brinuti, barem ne zbog nje.
"Brian je rekao da sam u opasnosti, to je sve. Rekao mi je da se pripazim."
"Da mi je znati što je time ţelio reći?" upita on bezazleno. "Na koga te upozoravao?"
Priprema, pozor. Kucnuo je ĉas.
Gurni je i onda - crta! Nemoj se zadrţavati i slušati kako vrišti. Ne ĉekaj da ĉuješ pljasak i kako joj se tijelo lomi kad bude udarilo o plitko rijeĉno korito. Bjeţi, Tony. Ništa ti neće biti. Izvući ćeš se ti.
"Mislim daje mislio na sebe", nesigurno će ona. "Totalno me zbunio. Mislim da me pokušavao upozoriti na sebe. Ali kako je to moguće?"
Ponovno je oklijevao. "Ne znam. Brian je ćaknut", reĉe on.
"Ali kako bi to mogao biti Brian?" upita ona. "One noći u šumi nije me Brian mogao šĉepati i gurnuti niz obronak. Brian je već bio pao u guduru."
Hoće li shvatiti da sam je jedino ja mogao gurnuti? upita se Tony. "Tko je to onda mogao biti?" upita on i pripremi se. Ĉvrsto stane na noge i zatvori oĉi. Nije htio gledati kako se Meg strmoglavljuje preko ruba.
"Misliš da moţda dvoje ljudi ţeli sprijeĉiti tulum?" upita ona. "Brian i još netko?"
Ona se okrene prema njemu.
Ne okreći se. Ne oteţavaj mi. Ne gledaj u mene.
Ima tako draţesno lice, kao lutka. Savršeno. Prelijepo.
Nemoj se smekšati, Tony. Naravno da ti je stalo do nje. Ali ti je još više stalo do slobode, ţivota, da tvoja tajna ostane saĉuvana... zauvijek.
"Brian i još netko? Ne znam baš." Glas mu zadrhti. Pitao se primjećuje li ona njegov nemir.
Molim te, okreni se. Molim te, ne gledaj me tim ĉeznutljivim pogledom.
"Tony, ti nisi bio upleten u to, zar ne?" iznenada će Meg. "Što?" Tony protrne.
Meg pritisne ĉelo na njegov obraz. "Pala mi je na um glupa pomisao da Brian misli na tebe. Kakve se sve gluposti ĉovjeku poĉnu motati po glavi kad je uznemiren i pokušava shvatiti što se dogaĊa."
"Da. Ĉudno", reĉe on. "Ne. Sigurno nije mislio na mene. Nema teorije."
Meg poĉinje shvaćati istinu. Kroz njezino ĉelo na svojem obrazu gotovo daje ĉuo kako joj mozak radi i nalazi kljuĉ rješenja tajne. Osjeća li da on laţe? Je li već shvatila da je on Evanov ubojica?
Meg se odmakne. "Oboţavam zvuk rijeke. To me nekako smiruje."
Moţda bi je htjela slušati izbliza, pomisli on. Glas joj se mijenjao, postajao hladniji, sumnjiĉaviji. Ili on to samo zamišlja?
"Reći ću ti još nešto neobiĉno", reĉe ona. "Ellen je otišla posjetiti Briana. Njemu je prvome otišla. Ne misliš da je to ĉudno?"
Tony naglo uzdahne. "Ellen? Ona je... što?" Nije se mogao obuzdati, sakriti svoje nezadovoljstvo.
Ĉvrsto je uhvati za ruke. Raširi noge. Duboko udahne.
"Što je, Tony?" upita ona blago.
"Ništa."
Samo je treba snaţno gurnuti. To je sve. Vjerojatno ne bi ni shvatila što se dogaĊa a već bi padala.
Ne i ne.
Neće to uĉiniti.
Znao je da neće to uĉiniti.
Ja nisam ubojica, pomisli. Ja ipak nisam ubojica.
Ili ipak jest? Je li on to u stanju uĉiniti?
U glavi mu se vrtjelo. Na trenutak mu se tako jako zavrti u glavi da pomisli da bi se on mogao sunovratiti u ponor.
Ĉvrsto se uhvati za Meg. Kakve koristi od toga da ubije Meg? Ona ništa ne zna. Ništa joj nije jasno. Megino mu ubojstvo ne bi ni najmanje pomoglo.
Brian je problem. Ellen je problem. Brian i Ellen zajedno su problem.
Meg nikad nije bila problem.
Dobro. Meg, tebe ostavljam na ţivotu. I neka ti bude tvoj nenajavljeni tulum.
Pokušao je sprijeĉiti tulum i nije uspio. Ali tulum nije problem. On ima dva problema: Briana i Ellen.
Bit ću na tulumu s njima, pomisli Tony. Bit ću tamo sa svoja dva problema. Motrit ću ih. Prisluškivati.
Odjednom se sjeti pištolja koji njegov tata drţi u ormariću pokraj klupe za dizanje utega u podrumu. I kutije streljiva pokraj pištolja na straţnjem dijelu police.
Pištolj. Mogu donijeti pištolj. Za svaki sluĉaj.
Da. Ponijet ću pištolj u subotu.
Za Briana. I za Ellen.
Za svoju sigurnost.
Brian me već pokušao odati. Tko zna što on i Ellen mute. Ali ja ću biti spreman za njih. Bit ću spreman, voljan i ţeljan.
"Tony, što te muĉi? Imao si ĉudan izraz na licu." Briţna izraza lica, ona se zagleda u njegove oĉi. Tony na njezinu licu prvi put ugleda i traĉak sumnje.
"Uh... ništa. Valjda mije hladno. Vratimo se u auto."
"Ali... nećeš me prije toga poljubiti?"
Zašto ga tako gleda u oĉi? Da se razuvjeri? Da on nije ubojica?
"Poljubiti te? Ma da, jasno."
On je zagrli i poljubi, i sjeti se pištolja koji ga ĉeka u podrumskom ormariću.
Nedjelja poslije podne
Tony nije bio svjestan kako jako steţe slušalicu. Kad ju je s treskom spustio, rukom mu proĊu trnci. Dlan ga zasvrbi. On ga snaţno poĉeše noktima druge ruke. Cešao je sve brţe dok mu koţa bolno ne pocrveni, ali svrbeţ ne prestane.
Na zatiljku osjeti hladni znoj. Shvati da mu se tresu noge. Ĉešući se po dlanu, svali se na kauĉ u dnevnom boravku, nasloni glavu na naslon za ruke i zagleda se u strop.
Brian je, dakle, propjevao. Velikog li iznenaĊenja! Tony je u posljednje vrijeme i pomislio da bi Brian mogao prepjevati. On je najslabija karika. Ellenin povratak i planiranje tuluma bili su savršen izgovor za Briana da sve izbrblja.
Baš zato je Tony uĉinio sve što je bilo u njegovoj moći da se Brian ne izbrblja. Odveo je Briana u šumu u Ulici Straha i prebio ga kao podsjetnik da drţi jezik za zubima.
Ali se Brian svejedno izbrbljao.
Cinkao ih je. Tako uvijek govore u gangsterskim filmovima na telki. Brian ih je cinkao.
I sad i Meg zna.
Meg zna da je Tony ubio Evana. Brian joj je rekao.
Tony glasno vrisne - vrisak ţaljenja, boli, gnjeva - i zabije šaku u jastuĉić na dvosjedu.
Što da sad uĉini?
Meg zna... Meg zna za ono prošle godine...
Tony se iznova ugleda u toj nesretnoj šumi. Ugleda Ellen. Ugleda Evana.
Ponovno osjeti lovaĉku pušku u svojim rukama, Evanovu pušku. Njih dvojica otimali su se za pušku, vikali jedan na drugoga, natezali se svom snagom, nekontrolirano, izvan pameti, natezali se...
I puška je opalila. Bio je to samo jedan glasni prasak, gotovo poput petarde.
I Evan je pao.
Tony je ubio Evana.
A Ellen je vrištala. U pozadini, Ellen nije prestajala vrištati. Poput sirene. Poput neispravnog alarma. Sjedila je na srušenom stablu i objema rukama ĉupala svoju ravnu plavu kosu kao da tako neće poludjeti, i vrištala, skamenjena pogleda buljeći u Tonyja, mladića koji je istom ubio Evana.
Ali Tony nije namjerno ubio Evana.
Ili moţda jest?
Nikako da se odluĉi što je od toga dvoga istina. Što mu je u tom trenutku prolazilo kroz glavu? Je li mislio da ţeli ubiti svojeg prijatelja, Ellenina deĉka? Je li mislio da ga mora ubiti?
Ne.
Bio je to nesretni sluĉaj. Obiĉni nesretni sluĉaj. Koškali su se i puška je opalila..
Jer je Tony ţelio da opali.
Ne!
Tony je želio da Evan umre. Ne!
Ove će ga misli otjerati u ludilo.
A moţda već i jest lud.
Što da sad radi? Što da radi s Meg?
Nije imao izbora, zar ne? Meg je htjela razgovarati s njim. Nije ţeljela povjerovati u to što joj je Brian ispriĉao. Tipiĉno za Meg. Ţeli da joj Tony kaţe da je sve to izmišljotina, da će sve biti u redu.
Poreknem li, povjerovat će mi, pomisli.
Ali to nije odgovor. Svejedno ostaje Brian. I Ellen. Ellen bi se mogla izbrbljati. Ellen bi ga mogla odati baš kao i Brian.
Moţda nisam trebao prebiti Briana, reĉe si on. U mislima se vrati nekoliko noći u šumu. U mislima mu zaredaju prizori njihove tuĉnjave u mraku, prizori popraćeni zvucima njegove šake koja udara o Brianova prsa, ramena, trbuh, a zatim i po licu.
No Brian je svejedno progovorio. Premda gaje Tony izrijekom upozorio, nakon što je skoro godinu dana ĉuvao tajnu, Brian je sve ispriĉao.
A što da sad Tony radi s Meg?
Zar Brian ne shvaća u kakvu opasnost dovodi Meg time što joj je rekao kako je Evan ubijen?
Ne. Jasno da ne. Brianu to ne bi palo na pamet. Što da radi s Meg?
Nije joj mogao dopustiti da ga prijavi. Nije mogao dopustiti da svima objavi daje on ubojica. Ţivot bi mu bio uništen. Gotovo. Kraj priĉe.
To ne smije dopustiti.
Ona neće zadrţati za sebe njegovu tajnu. Ona je prepoštena. Nema teorije da joj moţe vjerovati da neće odati tu tajnu.
Ali ne moţe ubiti i Meg. Ili moţe?
"Ne!" reĉe naglas. Uspravi se. Moţda će zvonjava u njegovim ušima prestati kad sjedne. Moţda ga dlan prestane svrbjeti.
Ne moţe je ubiti - ali je mora ubiti. Mora je baciti s Rijeĉnog grebena.
Za to je kriv Brian. Brian nije ostavio Tonyju nikakav izbor. Ama baš nikakav.
Sad se sve svelo na izbor: Meg ili on? A neće biti on, nego Meg.
Gurnut će je i njegova će tajna biti sigurna. Jedna sekunda. A kako će to biti izvrsno upozorenje Ellen - i Brianu - da više ne zucnu ni rijeĉ. Predobro će shvatiti poruku. Znat će da bi oni mogli biti sljedeći.
Ali... stani malo. Rijeĉ je o Meg. Meg! On voli Meg, zar ne? Toliko mu je stalo do Meg. Zar doista razmišlja o tome da je ubije? Bi li doista mogao to uĉiniti, tek tako je gurnuti s litice?
Zar je on doista hladnokrvni ubojica?
Nije!
Moţda.
Meg je na telefonu zvuĉala vrlo zabrinuto. Uţasnuto. Ali ne i dovoljno uţasnuto.
Kako moţe biti tako lakovjerna? Kako je mogla pristati otići s njim na Rijeĉni greben? Tako je naivna, svakome vjeruje. Glupaĉa. Ne. Moţda doista ne vjeruje Brianu. Moţda joj je Brian rekao, a ona je odbila povjerovati.
Ta zašto bi vjerovala Brianu? Svi znaju da je ĉudan i ćaknut. Stalno po šumi sa svojim kompićem Dwayneom igra one glupe igre.
Nemam izbora, zakljuĉi on. Moram ubiti nesretnu Meg. Da nabrojim razloge. Prvo, zna previše. Drugo, to će biti upozorenje Ellen i Brianu. Treće, umre li Meg, tulum će biti otkazan.
Ne, ne mogu. Ne Meg.
Ali moram.
Već sam ubio Evana, svojeg najboljeg prijatelja. Mogu ubiti i Meg.
Ţao mi je, Meg. Ti shvaćaš, zar ne? Naravno. Uvijek puna razumijevanja.
Poglavlje 70
Ponedjeljak poslije podne
Znaĉi, nisi nazvala policiju nakon što te auto pokušao pregaziti?"
"Ne. Moţda sam trebala, ali nisam", reĉe Meg. "A što bih im uopće rekla? Nisam ĉak ni dobro vidjela auto. Bilo je mraĉno. Vidjela sam samo farove."
"Ali, Meg..." zausti Shannon.
"Osim toga, sad nisam ĉak ni sigurna da me pokušao pregaziti. Hoću reći, cesta je bila skliska od kiše. Moţda je vozaĉ na trenutak izgubio kontrolu nad autom. Nazovem li policiju, neće ništa moći uĉiniti. Bit će to ĉisti gubitak vremena."
"A što je s tipom koji te spopao u šumi?"
"Ista stvar", reĉe Meg. "Nisam ga uopće vidjela. Ne mogu policiji reći ništa konkretno. Ne gledaj me tako, Shannon. Stvarno mislim da bi odlazak na policiju bio gubitak vremena."
Shannon slegne ramenima. "Kako ti drago."
One pogledaju u kuću Ellenine tetke, kriĉavo ţutu, svjeţe obojenih bijelih drvenih kapaka. Travnjak ispred kuće bio je strm. Djevojke će se morati popeti stotinjak kamenih stuba usjeĉenih u travnati obronak.
"Trebali smo ponijeti opremu za planinarenje", poţali se Shannon i da znak Meg da poĊe prva. "I bernardinca." Ona krene za Meg po neravnim stubama. "Ide ti se veĉeras na tulum k Davidu Metcalfu? PrireĊuje tulum za kraj školske godine. Starci su mu nekamo otputovali."
"Da, znam", reĉe Meg. "Naći ću se na tulumu s Tonyjem. Moţemo ići zajedno. Dodaj mi, molim te, kisik." Bile su na pola uzbrdice.
"Bit će super opet vidjeti Ellen", reĉe Shannon. "Jasno, zadihat ćemo se od pentranja i nećemo moći s njom razgovarati. Ali moţemo komunicirati znakovima."
"Super je izgledala", reĉe Meg. Odjednom je uhvati nervoza od ponovnog susreta s nekadašnjom prijateljicom.
Shannon podigne pogled. I Meg pogleda u što to Shannon gleda: na vrhu obronka stajala je Ellen i mahala im.
"Bok!"
"Bok! Poţurite!" "Baci nam uţe!"
Ellen je na sebi imala tamnocrvenu majicu bez rukava i bijele teniske hlaĉice koje su isticale njezine duge noge. Kosa kao da joj je na suncu bila još svjetlija, gotovo srebrnasta.
Na vrhu se njih tri izgrle i uzbuĊenih glasova zacvrkuću kako se nijedna ni trunke nije promijenila, kako sve tri super izgledaju i kako je fenomenalno što su ponovno zajedno.
"Da odemo unutra?" upita Ellen. "Teta mi je u kupovini, ali..."
"Ostanimo vani. Tako je lijepo", reĉe Meg i sjedne na travu. "Oboţavam gledati ulicu s ove visine."
"Meg je zadovoljna s malim", provali Shannon, sjedne na ogradu stubišta i popravi svoj plavi top.
"I kako ste mi vas dvije?" upita Ellen veselo im se smiješeći. Kosa joj se ljeskala na suncu. Sjedne izmeĊu njih dviju i stisne Meg za ruku.
"Dobro."
"I ja."
"A ti?"
"Dobro. Stvarno dobro", reĉe Ellen i zahihoće. Meg je znala daje to od nervoze. Kad je napeta, Ellen završava svaku reĉenicu tim hihotom.
One pogledaju kad se neki djeĉak provezao ulicom na biciklu. Bilo nam je bolje dok smo stajale, pomisli Meg. Sad postaje neugodno. Boţe, daj da se netko sjeti neke teme!
"I kako ti je u novoj školi?" Shannon upita Ellen.
Ellen se podboĉi rukama na travnjak iza sebe. "Dobro. Škola je velika. Puno veća od škole u Shadysideu. Ponekad se osjećam pomalo... izgubljeno." Ponovno onaj hihot.
One se zagledaju u podnoţje obronka. "Što se dogaĊa u vašoj školi?" upita Ellen, a njezin namješteni osmijeh najzad poĉne blijedjeti.
"Ništa posebno", reĉe Shannon.
Meg nije ništa pametno padalo na pamet. Nije se mogla sjetiti niĉega zanimljivog što bi rekla Ellen. Prošla je cijela godina dana, pomisli. Morala bih se sjetiti nečega! "Nekoliko novih nastavnika", reĉe. Jadno.
"Cory Brooks i Lisa Blume su prohodali", reĉe Shannon.
"Zezaš se!" Ellen je malo previše iznenaĊena, pomisli Meg. Nije to baš tako veliko iznenaĊenje.
"To je ludo", doda Ellen i poprati to svojim nervoznim hihotom.
"Izlaziš li ti s nekim?" bubne Meg. Osjeti kako je oblijeva rumenilo. To je inaĉe bilo bezazleno pitanje, ali ne i za Ellen ĉiji se posljednji deĉko ubio puškom u šumi.
Previše se brineš, to je bilo prije godinu dana, prekori se ona.
No Ellen je doista izgledala kao da joj je neugodno. "Ne", brzo će ona i opet se usiljeno nasmiješi. "Nisam upoznala nikoga tko mi se dovoljno sviĊa. Izašla sam s nekim deĉkima, ali..." Iskrivi lice.
"Suki Thomas su uhvatili da krade u dućanu", Shannon promijeni temu.
"Velika li iznenaĊenja", reĉe Ellen i zavrti glavom.
"Ozbiljna frka", reĉe Meg. "Na uvjetnoj je, mora se javljati svojoj socijalnoj radnici i tako to."
"Zbog toga je vjerojatno još popularnija meĊu deĉkima, ha?" reĉe Ellen.
"Da, stvarno je salijeću", reĉe Meg.
"Zato što da svakom deĉku koji je zamoli", reĉe Shannon.
Ellen se nasmije. "I dalje ne okolišaš, Shannon."
Zeleni dostavni kamion cvjećarnice proĊe ispod njih. Oblaĉić zaplovi preko sunca i baci sjenu na travnati breţuljak. Tri se djevojke zagledaju za kamionom pokušavajući smisliti što da kaţu.
"Toliko te toga ţelim pitati", Meg će Ellen. "Ali prošlo je tako dugo da ne znam odakle poĉeti."
Ellen i Shannon odmah se sloţe s tim kao da to objašnjava njihovu nelagodu i nesposobnost da razgovaraju slobodno i opušteno kao nekad.
"Još izlaziš s Tonyjem?" upita Ellen ne gledajući u Meg.
"Aha", reĉe Meg i osjeti da ponovno rumeni. Zašto joj je neugodno? "Još smo zajedno, ali Tony u posljednje vrijeme ima problema."
Ellen promijeni poloţaj na travi. "Ma nije valjda." Gorĉina joj se uvuĉe u glas. Otrgne široku nit trave i poĉne je grickati. Zaškilji kad je sunce izašlo iza oblaka.
"Lijepo je ovdje", reĉe Shannon.
"Da. Jako lijepo", odmah potvrdi Meg. Ovo je grozno, pomisli Meg. Zašto ni o ĉemu ne moţemo razgovarati?
"Shadyside mi sad izgleda puno manji", zijevne Ellen. "Oprostite. Bila sam budna do dva u noći, gledala nekakav film na kabelskoj. Znate da kod kuće nemamo kabelsku?"
"Kako uspijevaš ţivjeti bez kabelske?" ţivne Shannon.
Ellen slegne ramenima. "Uzela sam tetin auto i provozala se. Sve mi izgleda isto, samo manje. Treba ti manje od pola sata da stigneš svuda."
"Aha", reĉe Meg. "Shadyside i nije neki velegrad." Kako baljezgam, pomisli Meg.
"Igraš tenis?" upita Shannon.
Ellen kao da ju nije ĉula.
"Ţalim za našim meĉevima subotom ujutro", reĉe Shannon.
"Sjećate se kako smo se igrale kao klinke?" upita Meg. Jadne li taktike, pomisli Meg. Kad ne znaš o ĉemu bi priĉala, razveţi o djetinjstvu.
"Aha. Sjećate se lovice na sjene?" reĉe Shannon, malo odveć ţeljno. Oĉito joj je laknulo što su našle neutralnu temu. "Kakva je to bila blesava igra."
"Bilo je i blesavijih", nasmije se Ellen. "Najdebilnija igra bila je 'Fuj, ide miš.'"
"Sasvim sam zaboravila na tu igru!" vrisne Meg. "To je zapravo bilo natjecanje u vrištanju, je 1' da? Pretvarale smo se da smo vidjele miša i onda se natjecale tko će najglasnije i najkreštavije vrisnuti."
"To je bila super igra", reĉe Shannon. "Trebali bismo je sad odigrati. Kladim se da bih pobijedila."
"Kladim se da ne bi", reĉe Ellen.
Ali nisu odigrale tu glupu djeĉju igru. Još su malo razbijale glavu pokušavajući smisliti neku novu temu. Meg je bila na sve većoj muci. Znala je da to vrijedi i za Shannon i Ellen, pa joj je bilo još neugodnije.
Sivi karavan zaustavi se u podnoţju. "Eno tete Amy", reĉe Ellen, brzo ustane i obriše straţnji dio teniskih hlaĉica. "Idem joj pomoći oko namirnica." Kao da je bila zahvalna na ovom prekidu.
"Idemo mi polako", reĉe Shannon. Zvuĉala je jadno i to uopće nije skrivala.
"Ovaj... ideš s nama na pizzu u subotu naveĉer?" upita Meg pokušavajući zvuĉati veselo. Za subotu naveĉer bio je, naravno, predviĊen tajni tulum. Pizza je bila izgovor koji su Meg i Shannon smislile da dovedu Ellen na tulum.
"Moţe. Super", reĉe Ellen laţno oduševljena. "Vidimo se."
"Vidimo se, Ellen."
"Super mi izgledate!"
Meg i Shannon šutke se sjure niz kamene stube. Progovore tek kad su ušle u Shannoninu crvenu Mazdu. "Baš kao u dobra stara vremena", zajedljivo će Shannon.
Meg se osjećala tako šugavo da je pomislila da će se rasplakati. Ali duboko udahne i zadrţi suze. Susret je bio jeza, pomisli ona: kao da su ponovno izgubile prijateljicu. "Nismo si imale puno reći", oprezno će ona. Nije znala kako se Shannon osjeća. Ali porazgovara li sa
Shannon o svojim osjećajima, moţda se neće osjećati ovako povrijeĊeno, ovako... odbaĉeno.
"Valjda je to normalno", reĉe Shannon. Ona bi ovakvim situacijama pokušala umanjiti vaţnost, pretvarati se da su obiĉne, normalne, oĉekivane.
"Osjećala sam se uţasno!" zavapi Meg, na rubu plaĉa.
"Priznajem, bilo je malko neugodno", reĉe Shannon ne skidajući pogleda s ceste. "Ali nismo je vidjele cijelu godinu."
"Daj, Shannon, priznaj istinu", jaukne Meg, gurne sigurnosni pojas u stranu, nasloni se na upravljaĉku ploĉu i poloţi glavu na ruke. "Bilo je grozomorno. Svima nam je trema popapala jezik."
"Ma ne pretjeruj", prekori je Shannon. "Nije bilo tako strašno. Stvarno. Bile smo nervozne. Ali proći će nas to, vidjet ćeš. Sigurna sam da će na tulumu biti bolje. Mi ćemo..."
"Tulum!" zatuli Meg. "Koja katastrofa! Zašto sam mislila da je to dobra ideja? O, to će tek biti noćna mora! Onaj tko pokušava sprijeĉiti taj tulum ima pravo!"
"Meg..."
"Misliš da će Ellen biti sretna kad je odvuĉemo na tulum da vidi sve svoje bivše prijatelje? Shannon, nije joj bilo drago ni kad je vidjela nas!"
"Meg, daj se skuliraj. Molim te. Radiš od buhe slona. Samo zato što smo danas popodne bile malo nervozne ne znaĉi da se Ellen neće svidjeti tulum. To će biti nešto sasvim drugo. Mi ćemo biti drukĉije i ona će biti drukĉija. Vidjet ćeš, bit će okej."
Meg zastenje i zarije glavu u ruke. Shannon zaustavi automobil. "Zašto si stala?" zavapi Meg.
"Jer si kod kuće", nasmije se Shannon. "Hajde, izlazi! Vidimo se veĉeras na Davidovu tulumu."
Meg promrmlja nekakav pozdrav i utrĉi u kuću misleći na Davidov tulum. Shvati da se istinski veseli tome što će vidjeti Tonyja. Kako dugo nisu bili nasamo, a toliko toga si imaju reći.
Moţda će, pomisli Meg, Tony znati što joj je Brian pokušavao reći, zašto joj je prijetio. Jedva ĉeka da Tonyju kaţe zašto joj je Brian sumnjiv. Moţda joj Tony pomogne da shvati što se dogaĊa...
Poglavlje 76
Ponedjeljak navečer
Kladim se da nikad ne bi pogodila da su Davidovi roditelji otputovali", Shannon zakoluta oĉima.
"Bajnog li prizora!" reĉe Meg gledajući kroz vjetrobran dok je Shannon parkirala automobil prekoputa Davidove kuće.
Dance glazba treštala je iz stereo zvuĉnika na kolnom prilazu, a parovi su plesali u garaţi. Mladeţ se izleţavala po travnjaku. Dva su se para ljubakala na ulaznim stubama. Treći je par bio u zagrljaju ispod stabla pokraj kolnog prilaza. U kući su gorjela sva svjetla. Unutra je bilo još djevojaka i mladića.
Shannon izaĊe iz automobila i zalupi vratima. Na sebi je imala pripijene bijele hlaĉe i luckasti svilenasti ruţiĉasti top. Neki deĉko koji je sjedio na travnjaku zazviţdi i dobaci joj: "Super si komad, Shannon!" Ta domišljata primjedba bude ispraćena grohotom odobravanja ostalih mladića na travnjaku.
"A da i Ellenin tulum organiziramo na Davidovu travnjaku?" našali se Shannon. "Ovo je vrisak od tuluma!"
"Ulazi u kuću", reĉe Meg.
"Drago mi je da smo stigle prije nego što svi poĉnu rigati", reĉe Shannon.
Dok je hodala niz kolni prilaz, Meg pogledom potraţi Tonyja, premda je znala da on neće stići tako rano.
"Pazi avion!" vikne netko. Košarkaška lopta prozuji im pokraj glave, odskoĉi od prilaza i završi na cesti. Deĉki na travnjaku razvale se od smijeha.
"Gdje je David?" upita Shannon neko poznato lice.
On slegne ramenima. "Nisam ga uopće vidio. Koliko si dobila iz engleskog?"
Sad je Shannon bila na redu da slegne ramenima. Meg krene prva, proĊe pokraj parova na ulaznim stubama, pa uĊe u dnevni boravak, krcat rajom iz škole: vreva, graja, smijeh. Arnie Tobin, Davidov prijatelj iz gimnastiĉarske momĉadi spavao je na kauĉu, vjerojatno se napio kao letva.
"Odurno!" zajamra Shannon. "Superiška!"
"Hej, eno Lise!" vikne Meg i mahne Lisi, koja je razgovarala s nekim frendovima na vratima blagovaonice.
"Hej, Shannon, nisi se zbog mene morala uparaditi."
Meg se okrene da vidi tko je to. Dwayne, s limenkom piva u ruci i sa smiješkom na licu, priĊe Shannon odmjeravajući je od glave do pete svojim crnim oĉima. PriĊe joj tako blizu da je morala uzmaknuti par koraka.
"Vidim da si se i ti skockao", odbrusi Shannon. Dwayne je na sebi imao sivu majicu poderanog rukava i punu nekakvih smeĊih mrlja te isprane traperice bez jednog prednjeg dţepa.
On joj se unese u lice i prostaĉki naceri. Bio je za glavu viši od nje. "Ideš unutra da zaplešemo?"
"Već trĉim. O tome sanjam cijeli tjedan", posprdno će Shannon.
"Hoćemo plesati uspravno ili leţećki?" upita on i glasno se nasmije vlastitoj dosjetki.
"Dwayne, tako komplicirane rijeĉi", reĉe Shannon. "Upisao si se u veĉernju školu?"
Smiješak mu izblijedi s lica, a pogled postane hladan. "Ne volim takve šale. Nisam ja glup, znaš." On je uhvati za ruku.
"Hej, puštaj!" Ona se istrgne iz njegova stiska. Dwayne se nasmije. "Ne bojiš me se valjda?" "Ne bojim se ni puţeva balavaca, samo ne ţelim da me diraju."
On pocrveni, a oĉi mu se suze. "A da prestaneš s tim? Samo ţelim plesati s tobom. Nisam ja loš, Shannon." Polako ju je stjerao u kut.
"Upoznajmo se malo bolje", reĉe on ponovno nasmiješen. Nije gledao u njezino lice, već u njezin pripijeni top. "Vidjet ćeš. Dobar sam ja, znaš."
"Dwayne, molim te..."
"Skompamo li se veĉeras, na subotnjem tulumu bit će nam još bolje."
"Što? O ĉemu ti to, Dwayne? Ti nisi pozvan na taj tulum!" drekne Shannon.
"O pozvan sam ja, i te kako! Suki Thomas me zamolila da idem s njom."
Shannon leĊima dotakne zid. Dwayne potegne iz svoje limenke i primakne se još bliţe. "Dwayne, ne pribliţavaj se. Ne ţelim plesati s tobom. Ozbiljno."
"Ne pljuj po neĉemu što nisi probala", prostaĉki će Dwayne.
Meg odluĉi nešto poduzeti. "Hej, Shannon, Tony te treba!" ubaci prvo ĉega se sjetila. Pritrĉi do Shannon i odvuĉe je. "U kuhinji je. Ţeli te nešto pitati."
Dwayne prostrijeli Meg pogledom. "Tony? Misliš na Ćevapa? Ćevap je ovdje? Zar klinjo ne mora već u krpe?"
Meg se ne obazre na njega i odvuĉe Shannon iz kuta. Dwayne krene za njima. Shannon se okrene i osine ga pogledom. On digne ruke u zrak. "Opa! Zraka smrti!" Nasmije se. "No dobro, kuţim ja suptilne znakove. Hvala ti na plesu. Vidimo se na tulumu." Baci praznu limenku na kauĉ. Limenka odskoĉi od Arniejeva trbuha i otkotrlja se na sag. Arnie se i ne pomakne.
"Hvala na pomoći. Ali znam ja s tim šugavcem", Shannon reĉe Meg. "Samo ga zvizneš po nosu presavijenim novinama." "Ogroman je. Malo ga se bojim", reĉe Meg.
"Idem u blagovaonicu. Izgleda da tamo ima hrane na tone", reĉe Shannon. "Ideš i ti?"
"Ne. Mislim da ću... O! Eno Tonyja!" Tony je stajao na ulaznim vratima u trapericama ravnih nogavica i sivoj koţnoj jakni.
"Bok, Tony. I ćao, Tony", reĉe Shannon i išĉezne u blagovaonici.
Meg pritrĉi Tonyju, sretna što ga vidi. "Bok, strance", reĉe ona i uhvati ga za ruku. Bila je ledeno hladna.
"Super tulum", reĉe on osvrnuvši se po prostoriji. "Gdje je David?"
Istovremeno ugledaju Davida. On i Cory pojave se na vratima radne sobe. Iz tko zna kojeg razloga hodali su na rukama, nogu pruţenih u zrak. Iznenada Coryju iz dţepa ispadne sitniš i oba mladića svale se na pod od smijeha.
"Idemo", reĉe Tony i povuĉe je prema vratima.
"Tek si stigao. Zar ne ţeliš ni sa kim porazgovarati?"
"Ne. Samo s tobom", reĉe on. "Idemo negdje gdje ćemo biti sami." Nasmiješi joj se. Izgleda nervozno, pomisli ona. I jako je blijed.
Poslije nekoliko minuta bili su u autu njegova tate i vozili se na sjever Rijeĉnom cestom prema Rijeĉnom grebenu. Ponovno je zahladilo, a vjetar je zapuhao s rijeke. Meg je na sebi imala nekoliko slojeva majica, ali je zaţalila što nije ponijela jaknu. "Ovdje je stvarno mraĉno", reĉe ona i privine se uz njega.
"Aha. Nema puno svjetala na Rijeĉnoj cesti", odgovori on pogleda uprta ravno preda se.
Cesta je postajala strmija kako se penjala prema visokom grebenu na mjestu gdje se rijeka raĉvala u dva rukavca. Rijeĉni greben zapravo je bio indijanski prijevoj. Poĉinjao je dolje na istoĉnoj obali Conononke, pratio tok rijeke pa se penjao do visokih, granitnih litica odakle je pucao pogled na rijeku. Najudaljeniju i najvišu toĉku Rijeĉnog grebena prozvali su Ljubavnikov skok. Litica je bila mjesto pogodno za romantiĉnu šetnju, posebice za toplih proljetnih i ljetnih veĉeri, ali nitko nije toĉno znao zašto se to mjesto zove Ljubavnikov skok.
Dugo su se vozili šuteći. "Veĉeras nisi baš priĉljiv", naposljetku će Meg.
"Samo mi je drago što sam s tobom", reĉe joj on. Njegov joj glas zazvuĉi ĉudno, napeto. Ili si je to samo zamišljala jer je zapravo ona bila napeta?
Nadomak vrha ceste on zaustavi automobil izmeĊu dva stabla. Ugasi motor i prednja svjetla. "Prošećimo", reĉe.
"Nemam jaknu", reĉe ona. Već joj je i sad bilo hladno. "Posudiš mi svoju?"
On je oklijevao. "DoĊi", njeţno ju je nagovarao. "Ja ću te grijati."
Meg izaĊe iz automobila i krene za njim niz puteljak. Zaĉuje rijeku daleko ispod njih u tami. Neasfaltirana staza, mekana pod njezinim tenisicama, vodila je uzbrdo duţ litice. Tony joj pruţi ruku i ona je uhvati.
"Mene je malo strah tu gore, a tebe?" upita ona, no on ne odgovori. Ona ga sustigne i odmakne nekoliko koraka ispred njega, još ga drţeći za ruku.
"Gle, na samom smo rubu", usplahiri se ona. "Trebali bi staviti ogradu ili nešto takvo."
On i dalje ne reĉe ništa. Stajao je iza nje. Rukama joj ĉvrsto obujmi ramena i povede do samog ruba grebena.
Poglavlje 79
Ponedjeljak navečer
o bavit ću to i gotovo, pomisli on.
Bit će gotovo za sekundu. Jedanput je pošteno gurnem i ona leti u provaliju. Jednostavno. I brzo.
Pa zašto onda oklijeva?
Kako mu vjeruje! Kako joj godi kad je drţi ovako zagrljenu. Nije ni posumnjala u njega kad joj je odbio posuditi svoju jaknu.
Moţda ona ipak ništa ne zna. Moţda se sprema poĉiniti nepotrebno ubojstvo.
Odluĉi saznati. "Priĉaj mi o Brianu", šapne i odvede je nekoliko koraka od ruba na puteljak.
"Ponašao se jako ĉudno", reĉe Meg drhteći od studeni. "Nisam ga baš najbolje razumjela."
"Što je rekao?" upita Tony s natruhom nestrpljenja u glasu.
"Da me upozorava. Ali je zazvuĉalo kao prijetnja."
"Na što te upozorava?"
"Ne znam. Samo je rekao da budem na oprezu. Rekao je da stvari nisu onakve kakvima se ĉine. Nije imalo smisla. Izgledao je prestrašeno. Rekao mi je da mi prijeti opasnost."
"Od koga? Od tipa koji pokušava sprijeĉiti tulum?" Ĉvrsto ju je drţao. Bude li je morao gurnuti, to moţe uĉiniti i odavde. Vjerojatno od iznenaĊenja ne bi stigla ni reagirati.
"Ne znam. Nije ţelio reći."
Znaĉi, Brian ga nije izdao, shvati Tony. Htio je. Brian joj je ţelio reći da sam ja taj. Ali se odveć bojao.
Je li ona to skuţila? Nije.
"Mislila sam da bi mi ti moţda mogao reći što je ţelio reći", reĉe Meg i nasloni se na njega.
Blaţena dušica, ništa ne sumnja, pomisli on.
"Ne znam", reĉe joj on. "Što je Brian još rekao?"
Mora je gurnuti. Zakljuĉi da je mora gurnuti. Premda još nije shvatila, samo je pitanje vremena. A onda će njegov ţivot biti uništen.
Ona se naslanjala na njega. Treba je samo jedanput snaţno gurnuti. I više se neće morati brinuti, barem ne zbog nje.
"Brian je rekao da sam u opasnosti, to je sve. Rekao mi je da se pripazim."
"Da mi je znati što je time ţelio reći?" upita on bezazleno. "Na koga te upozoravao?"
Priprema, pozor. Kucnuo je ĉas.
Gurni je i onda - crta! Nemoj se zadrţavati i slušati kako vrišti. Ne ĉekaj da ĉuješ pljasak i kako joj se tijelo lomi kad bude udarilo o plitko rijeĉno korito. Bjeţi, Tony. Ništa ti neće biti. Izvući ćeš se ti.
"Mislim daje mislio na sebe", nesigurno će ona. "Totalno me zbunio. Mislim da me pokušavao upozoriti na sebe. Ali kako je to moguće?"
Ponovno je oklijevao. "Ne znam. Brian je ćaknut", reĉe on.
"Ali kako bi to mogao biti Brian?" upita ona. "One noći u šumi nije me Brian mogao šĉepati i gurnuti niz obronak. Brian je već bio pao u guduru."
Hoće li shvatiti da sam je jedino ja mogao gurnuti? upita se Tony. "Tko je to onda mogao biti?" upita on i pripremi se. Ĉvrsto stane na noge i zatvori oĉi. Nije htio gledati kako se Meg strmoglavljuje preko ruba.
"Misliš da moţda dvoje ljudi ţeli sprijeĉiti tulum?" upita ona. "Brian i još netko?"
Ona se okrene prema njemu.
Ne okreći se. Ne oteţavaj mi. Ne gledaj u mene.
Ima tako draţesno lice, kao lutka. Savršeno. Prelijepo.
Nemoj se smekšati, Tony. Naravno da ti je stalo do nje. Ali ti je još više stalo do slobode, ţivota, da tvoja tajna ostane saĉuvana... zauvijek.
"Brian i još netko? Ne znam baš." Glas mu zadrhti. Pitao se primjećuje li ona njegov nemir.
Molim te, okreni se. Molim te, ne gledaj me tim ĉeznutljivim pogledom.
"Tony, ti nisi bio upleten u to, zar ne?" iznenada će Meg. "Što?" Tony protrne.
Meg pritisne ĉelo na njegov obraz. "Pala mi je na um glupa pomisao da Brian misli na tebe. Kakve se sve gluposti ĉovjeku poĉnu motati po glavi kad je uznemiren i pokušava shvatiti što se dogaĊa."
"Da. Ĉudno", reĉe on. "Ne. Sigurno nije mislio na mene. Nema teorije."
Meg poĉinje shvaćati istinu. Kroz njezino ĉelo na svojem obrazu gotovo daje ĉuo kako joj mozak radi i nalazi kljuĉ rješenja tajne. Osjeća li da on laţe? Je li već shvatila da je on Evanov ubojica?
Meg se odmakne. "Oboţavam zvuk rijeke. To me nekako smiruje."
Moţda bi je htjela slušati izbliza, pomisli on. Glas joj se mijenjao, postajao hladniji, sumnjiĉaviji. Ili on to samo zamišlja?
"Reći ću ti još nešto neobiĉno", reĉe ona. "Ellen je otišla posjetiti Briana. Njemu je prvome otišla. Ne misliš da je to ĉudno?"
Tony naglo uzdahne. "Ellen? Ona je... što?" Nije se mogao obuzdati, sakriti svoje nezadovoljstvo.
Ĉvrsto je uhvati za ruke. Raširi noge. Duboko udahne.
"Što je, Tony?" upita ona blago.
"Ništa."
Samo je treba snaţno gurnuti. To je sve. Vjerojatno ne bi ni shvatila što se dogaĊa a već bi padala.
Ne i ne.
Neće to uĉiniti.
Znao je da neće to uĉiniti.
Ja nisam ubojica, pomisli. Ja ipak nisam ubojica.
Ili ipak jest? Je li on to u stanju uĉiniti?
U glavi mu se vrtjelo. Na trenutak mu se tako jako zavrti u glavi da pomisli da bi se on mogao sunovratiti u ponor.
Ĉvrsto se uhvati za Meg. Kakve koristi od toga da ubije Meg? Ona ništa ne zna. Ništa joj nije jasno. Megino mu ubojstvo ne bi ni najmanje pomoglo.
Brian je problem. Ellen je problem. Brian i Ellen zajedno su problem.
Meg nikad nije bila problem.
Dobro. Meg, tebe ostavljam na ţivotu. I neka ti bude tvoj nenajavljeni tulum.
Pokušao je sprijeĉiti tulum i nije uspio. Ali tulum nije problem. On ima dva problema: Briana i Ellen.
Bit ću na tulumu s njima, pomisli Tony. Bit ću tamo sa svoja dva problema. Motrit ću ih. Prisluškivati.
Odjednom se sjeti pištolja koji njegov tata drţi u ormariću pokraj klupe za dizanje utega u podrumu. I kutije streljiva pokraj pištolja na straţnjem dijelu police.
Pištolj. Mogu donijeti pištolj. Za svaki sluĉaj.
Da. Ponijet ću pištolj u subotu.
Za Briana. I za Ellen.
Za svoju sigurnost.
Brian me već pokušao odati. Tko zna što on i Ellen mute. Ali ja ću biti spreman za njih. Bit ću spreman, voljan i ţeljan.
"Tony, što te muĉi? Imao si ĉudan izraz na licu." Briţna izraza lica, ona se zagleda u njegove oĉi. Tony na njezinu licu prvi put ugleda i traĉak sumnje.
"Uh... ništa. Valjda mije hladno. Vratimo se u auto."
"Ali... nećeš me prije toga poljubiti?"
Zašto ga tako gleda u oĉi? Da se razuvjeri? Da on nije ubojica?
"Poljubiti te? Ma da, jasno."
On je zagrli i poljubi, i sjeti se pištolja koji ga ĉeka u podrumskom ormariću.
9 Re: Tajni tulum R.L. Stine Sub Dec 24, 2011 7:28 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 83
Subota navečer
Meg zaustavi automobil uz rub ploĉnika i pogleda kuću Ellenine tete Amy na vrhu stuba. Niz sićušnih ţutih svjetala protezao se uz kameno stubište do trijema. Ne penje mi se opet po tim stubama, pomisli Meg.
Ona zatrubi. Ni traga od Ellen. Ona ponovno zatrubi, sada dulje. Zašto u inozemne aute stavljaju ovakve piskutave trube? zapita se ona.
Pogodak! Ellen se pojavi na trijemu i da joj znak da odmah silazi.
Meg mahne njoj. Hvala Bogu da ne mora izlaziti iz automobila. Bila je nervozna i pitala se hoće li se makar malo opustiti na tulumu. Sav taj trud će se isplatiti obraduje li se Ellen, pomisli ona. Meg, Shannon i Lisa radile su cijeli dan, sreĊivale kuću na imanju Halseyjevih, ĉistile, kitile je balonima i cvijećem, postavljale hranu i piće.
Trebala bih se veseliti tulumu, pomisli ona. Ali znam da će tulum biti katastrofa. Ellen će se naljutiti. A mene zauvijek zamrziti. Kako sam mogla biti tako glupa?
Ali Ellen doskakuće niz stube nasmiješena i to ohrabri Meg. Dok je gledala Ellen kako silazi, Meg pomisli da bi tulum ipak mogao uspjeti. Ellen je nekad stalno bila raspoloţena za sve. Meg je bila sigurna da će Ellen i veĉeras dobro reagirati.
A moţda će joj ĉak i biti drago to što su se njezini prijatelji toliko potrudili zbog nje.
Noć je bila hladna i vjetrovita. Vrijeme kao da se nije moglo odluĉiti hoće li biti ljetno. Ellen je na sebi imala ravnu crvenu mini suknju preko crnih tajica i crni top dugih rukava. Izgledala je prekrasno.
Da sam barem ja visoka, pomisli Meg i nasmiješi se kad Ellen ude u automobil. Meg je na sebi imala tirkizni Esprit pulover s uzorkom - njezin jedini skupi pulover - i ljubiĉaste hlaĉe.
"Bok. Gdje je Shannon?"
"Idemo po nju", reĉe Meg i ubaci za voţnju unatrag kako bi se odlijepila od ruba ploĉnika. "Super izgledaš."
"Hvala. I ti. Nisi se nimalo promijenila, Meg. Još izgledaš kao da ti je deset godina."
"Je li to kompliment?" nasmije se Meg. Krene na zapad prema Staromlinskoj cesti koja će ih odvesti do Ulice Straha.
"Gdje ćemo pokupiti Shannon?" upita Ellen pa se spusti u sjedalu i podboĉi koljenima o upravljaĉku ploĉu. "Ispred njezine kuće?" Imala je tjeskoban izraz lica. Vjerojatno ne ţeli ući u Shannoninu kuću, zakljuĉi Meg. Ta to je i Evanova kuća.
"Ne. Pokupit ćemo je ispred kuće na imanju Halseyjevih." Meg je dala sve od sebe da zvuĉi nehajno, kao da onamo odlazi po Shannon svaki dan.
"Što? U onoj staroj vili u šumi?" Ellen se iznenadi. "U šumi u Ulici Straha?"
Meg kimne glavom ne skidajući pogled s ceste. Znala je daje loša laţljivica. Nadala se da je Ellen neće poĉeti ispitivati.
"Što će ona tamo?" upita Elen i spusti prozor, no shvati da je prehladno pa ga brzo ponovno podigne.
"Uh... ne znam. Samo znam da me zamolila da doĊem po nju tamo." Meg zakljuĉi da će je jednostavno 'Ne znam' uvaliti u manje neprilike nego da smisli neku kompliciranu priĉu. "Kako
ft L Stine
ti je teta? Uţivaš li u posjetu?" upita ona, odluĉna u nakani da promijeni temu.
Ellen uzdahne i još se više spusti u sjedalu. "Ma ne znam", zamišljeno će ona. Gledala je poznate kuće kako promiĉu u mraku. "Moţda se nisam trebala vratiti. Toliko je uspomena..."
No divno, pomisli Meg, a ja ću je dovući u vilu punu uspomena!
Ona skrene u Ulicu Straha. Brzo se proveze pokraj groblja i ĉetvrti oronulih kuća prekoputa. Noć kao daje postala crnja ĉim je skrenula u Ulicu Straha. Iz nekog razloga uliĉna rasvjeta nije bila upaljena, a većina kuća bila je u potpunom mraku.
Meg primijeti da je Ellen zadrhtala i zatvorila oĉi. Prolazile su pokraj one šume. "Joj, mrzim ovo mjesto", reĉe Ellen i otvori oĉi. "Veĉeras stvarno prolazimo turistiĉkom rutom, ha?"
"Tako nekako", reĉe Meg. Nije znala što reći. Organizirati tulum kod Shannon takoĊer bi bila pogreška. Budimo realni, reĉe si ona, gdje god ga odrţali, nije dobro. Ellen još nije prebrodila to što se ovdje dogodilo. Moţda nikad i neće. Ĉak se i ne pretvara da jest.
Ona skrene na usku neasfaltiranu cestu koja je vijugala kroz šumu do imanja Halseyjevih. Nije znala što bi još rekla Ellen. Osjećala se nelagodno kao i prilikom njihova prvog susreta u ponedjeljak. A kad su njezini farovi osvijetlili golemu kamenu vilu ispred njih, nju preplavi bojazan velika poput te kuće.
"Frankensteinov dvorac", reĉe Ellen. "Ovdje nisam bila godinama. Tu su prireĊivali roĊendanske proslave kad smo bili mali, vrlo turobne roĊendanske zabave."
E pa dobro došla na još jednu vrlo turobnu zabavu, pomisli Meg. DoĊe joj da naĉini krug na prilazu ispred kuće i odveze Ellen natrag teti. Ili moţda da nastavi voziti kroz noć sve dok više ne bude poznatih kuća ni drugih orijentira... ni uspomena.
To ne sliĉi tebi, Meg, prekori se ona. Ti uvijek izvuĉeš najbolje iz svake situacije. Jedna od tvojih ponajboljih osobina. Ovo će
biti sjajan tulum kad se zahukta. No dobro, moţda ne sjajan tulum, ali podnošljiv tulum. I Ellen će biti drago. Nema šanse da joj ne bude drago.
Ona samoj sebi zahvali na ovom bodrenju i zaustavi automobil ispred ulaza u staru kuću. Nije bilo drugih automobila. Ostalima je bilo reĉeno da parkiraju iza kuće. U dva kamena tuljca za baklje treperile su elektriĉne ţarulje, jedna mnogo slabije od druge, i osvjetljavale luĉni ulaz, poput ulaza u dvorac.
"Idi ti po nju", reĉe Ellen. "Od ove me kuće podilazi jeza."
Meg povuĉe kvaku i gurne vrata. "Ne. DoĊi sa mnom. Nemoj da unutra moram sama."
Ellen se namršti i makne noge ispod upravljaĉke ploĉe. "I tebe hvata jeza, ha? Što pobogu Shannon radi ovdje?" Ona izaĊe iz automobila i zagladi minicu. "No dobro. Idemo zajedno."
Meg je od nervoze jedva hodala. Nikad dosad nije nekoga iznenadila tulumom. Kad je otvorila teška ulazna vrata i zakoraĉila u predsoblje, zaklela se da to više nikad neće uĉiniti. "Poslije tebe", reĉe ona Ellen i pusti je da ude.
Njihove tenisice zaškripe na tamnom mramornom podu. U kući je vladala tišina. Golemi niski luster, koloplet mesinga i kristala, uspijevao je dominirati prostorijom a daju nije najbolje osvjetljavao.
"Ovuda, mislim", reĉe Meg. Pretvarala se da ne zna kuda ide. Povede ih kroz široki prednji hodnik i otvori teška vrata u dnu. Prostorija iza vrata bila je u mraku. "Ovdje", reĉe Meg.
Ellen nevoljko krene za njom. Meg su klecala koljena i ona shvati da ubrzano diše. Nikad u ţivotu nisam bila ovako nervozna, pomisli. Samo da ovo ne bude totalna katastrofa.
"IZNENAĐENJE!"
Svjetla se upale i osvijetle desetke nasmiješenih lica.
Ellen blene u Meg ne shvaćajući što se dogaĊa.
"IZNENAĐENJE!" Nakon tog povika uslijede klicanje i smijeh.
R. L. Stine
"Daj je snimi!" vikne Shannon s drugog kraja sobe. "Stvarno se iznenadila!"
Meg je gledala u Ellen, ĉekajući da se nasmiješi u znak priznanja, prihvaćanja, razdraganosti.
Ali smiješka nije bilo.
Ellen je izgledala potpuno uţasnuto.
Poglavlje 86
Subota navečer
Prizori iz idućih nekoliko minuta usijeku se u Megin mozak poput fotografija. Shannon grli Ellen. Ellen se najzad silom smiješi. Ellen grli Lisu. Lisa se smije Elleninoj iznenaĊenosti. Ellen u šali kaţe Meg da će već naći naĉina da joj vrati za ovo. Pola u zbilji, pola u šali? Tony i Ellen pozdravljaju se ukoĉeno, oboma im je jednako neugodno. Tony ĉestita Meg na uspješnoj organizaciji. Nazoĉni se tiskaju oko Ellen da je pozdrave i za-ţele joj dobrodošlicu. Ellen je sve bolje volje kako joj okupljeni prilaze da je pozdrave.
"Ide stvarno dobro!" Shannon vikne Meg na uho, pokušavajući nadglasati galamu.
Meg poskoĉi. Nije oĉekivala da joj se netko prikrade s leĊa. "Super izgledaš", reĉe ona Shannon.
"Je li da i Ellen super izgleda? Stvarno smo je iznenadili." Shannon ode porazgovarati s nekim drugim frendovima. Meg pride Tonyju koji
je stajao malo podalje od ostalih i ni s kim nije razgovarao. "Ovdje je jako vruće. A da skineš taj teški koţnjak?" upita ona.
"Ne smeta mi", otrese se on. Jakna mu se izboĉila iznad struka. Obje je ruke drţao u dţepovima.
"Zar Ellen ne izgleda sjajno?" reĉe Meg. Odjednom joj se tulum puno više sviĊao.
"Aha, valjda."
"Loše si volje? Ovo bi trebao biti tulum." Zašto gnjavi Tonyja? Ţivci, zakljuĉi. Preţivjela je to s iznenaĊenjem, ali veĉer je još duga.
"Pusti me na miru", promrmlja on. "Znaš da nisam lud za tulumima."
Ona ga spontano poljubi u obraz. "Hoćeš poslije plesati sa mnom?"
"Moţda." On se blijedo nasmiješi.
Nakon što su svi pozdravili Ellen, u velikoj prostoriji nastane graja. Školska godina je netom završila i svi su bili spremni za slavlje.
Lisa je ţivahno ĉavrljala s Ellen, gestikulirala i smijala se. Ali Ellen, naizgled rastresena, stalno je pogledavala preko Lisina ramena. Meg isprati Ellenin pogled: Ellen je gledala u Tonyja.
Tony pogleda Ellen, namršti se pa skrene pogled.
Što je njemu? pomisli Meg. Uto je netko pozove da mu pomogne naći papirnate tanjure i ona zaboravi na Tonyja.
Kad se poslije nekoliko minuta ponovno okrenula, Ellen je ţivahno razgovarala s velikom skupinom prijatelja. Lisa i Cory stajali su na sredini sobe i - ĉuda li - bili u dobrim odnosima. Nekoliko metara od njih, Suki Thomas, platinaste kose poĉešljane u agresivnom stršećempunk stilu, drţala je ruku oko Dwayneova struka. Dwayne se, pak, nervozno ogledavao po sobi, vjerojatno pogledom traţeći Shannon. Golema soba odzvanjala je smijehom i vikom. Sve u svemu, super tulum, zakljuĉi Meg.
"Brzo! Opiĉi glazbu!" poviĉe Shannon i ponovno s leĊa poplaši Meg. "I navij do daske! Ovaj tulum je zakon!"
Meg je posudila Tonyjev jumbo kasetofon, velik gotovo kao njezina linija kod kuće. Ona jurne preko sobe da ubaci kasetu, ali je Ellen presretne na pola puta. "Super tulum, Meg", reĉe Ellen i zagrli je. "Kakvo iznenaĊenje. Malo sam... razgaljena."
"Mislila sam da ćeš se ljutiti na mene", zahihoće se Meg. Shvati da ju je Ellen zarazila navikom nervoznog hihotanja.
"Baš lijepo od vas", reĉe Ellen. "Stvarno ovo ne zasluţujem."
"Ne budi smiješna", reĉe Meg. "Svi smo ti htjeli poţeljeti dobrodošlicu. Nedostaješ nam, Ellen. Meni pogotovo."
"I vi meni nedostajete." Je li to suza u Elleninu oku? Meg nije mogla vjerovati. Nije Ellenin obiĉaj da se ovako raznjeţi. Ĉini se da ju je tulum doista dirnuo.
"Idem pustiti malo glazbe", dovikne joj Meg i pohita na drugu stranu sobe.
Dwayne joj se isprijeĉi na putu. Umalo se zabubala u njega. "Jesi vidjela Shannon?" upita on.
"Ne u posljednje vrijeme", hladno će ona. Pogledom potraţi Suki i spazi je na drugom kraju sobe: drţala je ruku oko struka nekog drugog deĉka.
"Reci joj da je traţim, moţe?"
"Naravno, Dwayne." Ona se brzo udalji. Na stolu s kasetofo-nom brzo prekopa po kasetama i izabere najpopularniju, najglasniju dance glazbu koju je mogla naći pa je ubaci u kasetofon.
Nakon nekoliko sekundi zaori glazba. Zvuĉalo je super: zvuk se odbijao od zidova i stropa goleme dvorane. Nekoliko parova zapleše. Meg pogledom potraţi Tonyja, ali ga isprva ne ugleda. Naposljetku ga spazi: posve sam sjedio je na podu u kutu i pijuckao limenku soka.
"Hoćeš plesati?" vikne ona. Stajala je iznad njega i gibala se u ritmu glazbe.
"Moţda poslije", reĉe on i potegne iz limenke pa se zagleda pokraj nje u Ellen na drugom kraju prostorije. Iako je u dvorani bilo vruće, primijeti Meg, još nije skinuo koţnu jaknu.
"Super tulum", reĉe Lisa, stane izmeĊu njih i zagrli Meg. "Fakat si uspjela!"
"Mi smo uspjeli!" veselo će Meg. "Mislim da svi zasluţujemo..."
Ona ne dovrši reĉenicu. Za oko joj zapne komešanje kod kasetofona. Glazba prestane usred pjesme. Netko vrisne. Onih nekoliko parova koji su plesali okrenu se, zbunjeni.
"Hej, što se dogaĊa?"
"BRIAN!"
Meg i Shannon potrĉe prema njemu. Brian je stajao izmeĊu stola s kasetofonom i ulaza. Dio glave bio mu je zamotan u bijele zavoje.
"Povratak mumije!" vikne netko. Nekoliko se prisutnih nasmije.
"SVI DA STE KUŠ!" zaurla Brian da nadjaĉa smijeh.
"Brian, što ti ovdje radiš?" zavapi Meg.
Oĉi su mu mahnito sijevale kroz zavoje. Krivio je usta u nekakvom zluradom osmijehu. Podigne obje ruke visoko u zrak traţeći tišinu.
"Brian, molim te..." vikne Meg. On kao da ju nije ĉuo. "Što mu je?" upita Ellen i priĊe Meg zabrinuta izraza lica. "Što sprema?"
"Poslušajte rijeĉi Ĉarobnjaka ĉetvrte razine!" vikne Brian ruku još visoko podignutih iznad glave zamotane u zavoje.
U golemoj sobi zavlada tajac. Nitko ni makac.
"Ja sad imam moć! Dosegnuo sam ĉetvrtu razinu i veĉeras ću uskrsnuti Evana!"
"NE!" vrisne Ellen uţasnuto. Obje ruke zarije u svoju dugu plavu kosu.
"Ja ću ga zaustaviti!" vikne Tony i krene prema Brianu. Jednu je ruku stisnuo u šaku, a drugom se mašio ispod koţne jakne.
"Ne, ĉekaj..." Meg zadrţi Tonyja.
"Uskrsnut ću Evana - sad!" drekne Brian. Spusti ruke pa ih ispruţi prema vratima.
Vrata se polako poĉnu otvarati.
"Što on to izvodi?" zavapi Shannon. "Zašto to ĉini?" "Ne. Prekini!" vikne Tony, otrgne se od Meg i jurne prema Brianu.
Vrata se širom otvore. Netko je stajao na mutnoj svjetlosti hodnika.
Netko polako ušeta u sobu.
"Ovo je vic?" vikne Shannon. "Neka bolesna šala?" Tony, ruke zavuĉene ispod koţne jakne, skameni se. Brian nastavi pokazivati prema vratima, pobjedonosno uţeglih oĉiju; ona visoka spodoba zakoraĉi na svjetlo. Neka djeca zinu od ĉuda. Neka vrisnu. Spodoba koja je zakoraĉila na svjetlo bijaše Evan.
Poglavlje 21
Subota navečer
NE! TO NISI TI!" vrisne Tony. Evan se zagleda u Tonyja. Oĉi su mu izgledale bijele na jarkom svjetlu. Upre prstom u Tonyja, kao da ga optuţuje, i zakoraĉi prema njemu.
"NE! TI SI MRTAV!" vrisne Tony, lica izobliĉena od panike. Izvuĉe ruku ispod jakne. U njoj je grĉevito stezao veliki crni pištolj. Zavitla njime, cijevi uperene u strop. "ZNAM DA SI MRTAV JER..."
Evan naĉini još jedan korak prema Tonyju.
"Tony... pištolj..." zavapi Meg. "Gdje si... zašto?"
"Neka!" cikne Tony. Zurio je u Evana. "Znam zašto si ovdje, Evan! Ispriĉat ću sve. Svima ću ispriĉati cijelu priĉu! Svima ću reći tko te ubio!"
"Mike! Zašto to ĉiniš?" vikne Shannon i okrene se prema Tonyju. "Nije to Evan, to je moj polubrat Mike! Tony, zaboga, makni pištolj!"
Ne znam što izvodi, ali moram mu oduzeti taj pištolj prije nego što napravi kakvu glupost, pomisli Meg. Ona oĉajniĉki nasrne na njega i pokuša mu istrgnuti pištolj iz ruke. Ali se Tony otrgne od nje. Snaţno je odgurne i podigne pištolj izvan njezina dohvata. Zatim ga uperi u Mikea.
"Neka ti bude. Sve ću ispriĉati!" zavapi Tony. "To ţeliš, zar ne? E pa dobro. Poĉujte svi! Ja znam tko je ubio Evana. Ispriĉat ću vam sve. Ja..."
Svjetla se ugase.
Povici i vriska odbijali su se od zidova. Prisutni uspaniĉeno potrĉe prema vratima. Meg je naslijepo traţila Tonyja. Ţeljela ga je uhvatiti, oduzeti mu pištolj, doznati što se dogaĊa, zbog ĉega je tako uţasnut, zašto je namjeravao priznati.
Priznati?
Da. Tony je namjeravao priznati.
Meg poĉne drhtati. Sjeti se Brianova upozorenja i shvati da su Brian i Mike jamaĉno zajedno smislili ovaj igrokaz.
Samo da nasmrt prestraše Tonyja.
Metak prozuji nekoliko centimetara od nje. Ona poskoĉi i vrisne. Netko jaukne od boli. Stolci su se prevrtali dok su prisutni pokušavali pobjeći iz prostorije u kojoj je bilo tamno kao u rogu.
"NE, MOLIM VAS!" Sad je Meg bila na redu da zavrišti. "Upalite svjetla! Neka netko upali svjetla!"
Nekoliko trenutaka potom svjetla se ponovno upale. Meg pogleda u pod: stajala je iznad Tonyja, sklupĉanog na podu, oĉiju iskolaĉenih od straha. Jednom se rukom drţao za rame. Krv mu je curila niz ruku na sag.
"Tony..."
"PogoĊen... pogoĊen sam!" Kao da nije mogao vjerovati. "PogoĊen sam!" ponavljao je u nevjerici.
"Neka ga netko zaustavi!" vikne neka djevojka.
Zaustavi koga?
Meg podigne pogled. Tko to trĉi prema vratima? Sve se dogaĊalo tako brzo da nije bila sigurna varaju li je oĉi. Ali ne, to je doista Dwayne. A u ruci drţi Tonyjev pištolj.
"Zaustavite ga! On je pucao u Tonyja!"
Dwayne se spotakne o stolac na sklapanje i tresne preko njega poleĊice na pod. I dalje steţući Tonyjev pištolj, brzo se okrene i zaprijeti svima. Polako se osovi na noge. Crnim je oĉima zvjerao naokolo. Sve ih je drţao na oku.
- "Zamalo sam se izvukao", reĉe. "Ţao mi je što ste upalili svjetlo."
"Dwayne, zašto si pucao u Tonyja?" vrisne Meg.
Tony se na podu svijao od bola. Drţao se za rame i jaukao, a krv mu je još tekla i stvarala sve širu lokvu.
"Tišina! Zaĉmrlji više!" zaurla Dwayne na Meg i uperi pištolj u nju. Vidjela je da oĉajniĉki pokušava smisliti što dalje. Oĉito je bio planirao ubiti Tonyja, a potom pobjeći pod okriljem tame. Ali sad su ga svi u sobi vidjeli kako bjeţi s pištoljem u ruci.
Zašto? Zašto je Dwayne ustrijelio Tonyja? Zašto je Tony došao na tulum s pištoljem? Meg je bila zbunjena koliko i uplašena.
"Nemam izbora", reĉe Dwayne. Pogledom je i dalje nervozno lutao po prostoriji. "Da nitko nije pošao za mnom."
Naglo posegne za Ellen i zgrabi je za ruku. Prisloni joj cijev pištolja na sljepooĉnicu. "Ti ideš sa mnom. Ti si logiĉni kandidat, zar ne? I ti si pomogla ubiti Evana."
Meg pomisli da je pogrešno ĉula. Ellen je pomogla ubiti Evana? / Ellen? Što je Dwayne time ţelio reći?
"Ne, molim te..." preklinjala je Ellen.
Ali Dwayne je odvuĉe do vrata, ĉvrsto joj upirući pištolj na ĉelo. "Krene li netko za mnom, ona je gotova!" drekne Dwayne. Nitko se ne pomakne. Nitko nije sumnjao da Dwayne misli ozbiljno.
"Molim vas... poslušajte ga!" zavapi Ellen daje svi ĉuju.
Netko ga mora zaustaviti, pomisli Meg. Ne smijemo mu dopustiti da otme Ellen. Već je upucao Tonyja. Ne smijemo mu dopustiti da upuca i Ellen.
Za sve sam ja kriva. Ja sam kriva. Moj tulum. Moja krivnja.
Znala je da ne razmišlja logiĉno. Bila je previše prestrašena. Ali je znala da nešto mora uĉiniti. Brzo krene, drţeći se sjene uza zid.
Dwayne ju nije vidio jer je natraške išao prema vratima. Stigne li do vrata prije njega, moţda bi ga mogla iznenaditi, oduzeti mu pištolj, barem omogućiti Ellen da pobjegne.
Njezini su prijatelji stajali u grupicama, skamenjeni od straha. Meg se hitro kretala iza njih, sagnuta, i molila se Bogu da je Dwayne ne opazi.
Moţe li stići do njega prije nego što on izaĊe? Moţe li ga iznenaditi toliko da pusti Ellen?
U glavi joj se vrtjelo. Pod kao da joj se propinjao pod nogama. Zidovi su se naginjali. Ali ona uporno nastavi kretati se prema vratima.
"Samo tako. Nitko ni makac. Nemojte me prisiliti da uĉinim nešto što ne bih volio", zapovjedi Dwayne. Rukom je obujmio Ellen oko struka i odvlaĉio je na drugi kraj sobe. Odmakne pištolj s njezine glave i zamahne njime: posljednje upozorenje svakome kome bi palo na pamet da ga slijedi.
Meg prva stigne do vrata.
Duboko udahne. Dwayne je bio samo metar-dva od nje i okrenut leĊima. Pištolj joj je bio na dohvat ruke.
Samo će ispruţiti ruku i... On se munjevito okrene i ugleda je. Gurne Ellen na pod kad se Meg bacila na njega. Meg posegne za pištoljem. U skoku ugleda Dwayneovo lice. Njegov pogled.
Znala je da neće uspjeti.
Dwayne je uhvati za ruku i okrene. Tresne je o zid i zabije joj pištolj u vrat.
Pritiskao joj je grlo pištoljem tako snaţno da Meg zavapi od bola. "Krenimo, komadi. I ti ideš s nama. Oduvijek sam ţelio imati dvije cure!"
Sve kao da se dogaĊalo ubrzano: prebrzo za oko, prebrzo za misli.
Bili su u mraĉnom hodniku. Njih troje. Dwayne je gurao dvije djevojke pred sobom i prijetio im pištoljem kad bi zastale ili usporile. Praktiĉki su trĉali. Prebrzo.
Ellen je tupo gledala preda se. Pretvara li se ona da se ovo ne dogaĊa, upita se Meg. Meg pokuša stati, othrvati se, ali joj Dwayne svaki put pritisne pištolj u vrat i potjera je naprijed. Kako li je samo metal
hladan! Od njega je podilaze ţmarci, ţmarci koji nisu prestali kad je Dwayne maknuo pištolj, ţmarci koji su je sputavali da trĉi, hoda, diše.
Dwayne ih odgura do ulaznih vrata stare kuće i stane. Ne otvori vrata. Grubo odvuĉe djevojke na drugu stranu. Ellen se zapilji u vrata. Meg na trenutak pomisli da se sprema na bijeg. Ali Ellen pogne glavu i zatvori oĉi. Pomirila se sa sudbinom i ĉeka da joj Dwayne kaţe kamo da ide.
"Traţit će nas vani", reĉe on. Zvuĉao je smireno i hladno, hladno poput pištolja na Meginim leĊima. "Pa ćemo ostati unutra."
Drţeći ih ispred sebe, on ih odgura do stepenica za podrum. Meg se spotakne i poĉne padati, ali je on zgrabi za ruku i odgura dalje. "Pretraţivat će šumu cijelu noć. Ali mi ćemo se ugnijezditi ovdje dolje. Ja i moja dva komada. Pravo ljubavno gnijezdo." On se nasmije, zadovoljan svojim planom.
"Zašto?" propenta Meg slabašnim glasom.
"Hodaj dalje", naredi on i gurne je tako snaţno da se zamalo stropoštala niza poploĉene stube.
"Zašto?" ponovi ona. Previše se bojala da bi prestala hodati ili se pokušala oduprijeti, previše zbunjena da ne bi pitala zašto. "Zašto si pucao u Tonyja?"
"Morao sam. Nisam znao koliko taj glupi kreten zna. Ali nisam mogao riskirati. Nisam mogao dopustiti da svima ispriĉa..." "Da ispriĉa što?!" "Da sam ja ubio Evana."
Poglavlje 93
Subota navečer
A
li Tony je ubio Evana!" zavapi Ellen. "Vidjela sam ga!"
Meg stane i zgranuto, uţasnuto jaukne. "Tony? Kako to misliš, Ellen?"
"Tony je ubio Evana", ponovi Ellen.
"To je nemoguće..." zausti Meg.
"Meg, nemaš pojma", gorko će Ellen.
"Marš naprijed!" naredi Dwayne i mahne pištoljem.
Gdje su to oni? Odgurao ih je u dio kuće koji nije bio renoviran, kroz nepregledne mraĉne sobe, sobe pune prekrivenog namještaja, sobe
pokrivene višegodišnjim naslagama prašine, sobe pune neobiĉnog alata i opreme.
Oni otvore još jedna vrata i uĊu u još jednu prostoriju. Dwayne napipa prekidaĉ i upali svjetlo. To je bila velika kuhinja, ople-tena paukovim mreţama i prašinom, kao da nije već stoljećima korištena. Skorene bakrene tave visjele su na kukama tik iznad njihovih glava. Štednjak istoĉkan masnim mrljama stajao je uza zid. Drvene radne plohe bile su zakrĉene posuĊem i loncima nekorištenim godinama. Cijela je soba zaudarala na plijesan i truleţ.
"Savršeno", reĉe Dwayne kad se ogledao po kuhinji. "Oboţavam biti u toploj, ugodnoj kuhinji. A vi?" On se nasmije samome sebi. "Dobri stari Dwayne je opet uspio. Ovdje nas nikad neće naći. Malo ćemo se pritajiti, poĉinuti, a kad se halabuka stiša, pobjeći ćemo." Da djevojkama znak da sjednu na pod pokraj štednjaka, što one i uĉine.
Uperi pištolj u jednu pa u drugu, odglumivši pritom da puca u njih, usnama proizvedeći zvuk pucnja.
"Sjajan smisao za humor, Dwayne", promrmlja Ellen.
"Tišina", reĉe Dwayne i nasmije se, kao da je upravo izvalio štos.
"Što to izvodiš?" strogo će Ellen. "Vidjela sam kad je Tony ubio Evana. Zašto si pošandrcao? Što se dogaĊa u tvojem ludom mozgu?"
"Nikad nisi shvatila istinu?" Dwayne je izgledao iskreno zgranut.
"Ja znam istinu", ustraje Ellen. "Bila sam tamo. Tony i ja pošli smo za Evanom u šumu u Ulici Straha. Zabrinuli smo se za njega. Upravo sam rekla Evanu da prekidam s njim."
"Što si?" zapanji se Meg. Ništa od ovoga njoj nije imalo smisla. Ellen da prekine s Evanom?
"Oprosti, Meg. Stvarno mi je ţao", reĉe Ellen kad je vidjela Meginu zabezeknutost. "Ali kad-tad moraš odrasti, mala. Tony i ja potajice smo se viĊali. Htjela sam biti s Tonyjem. I to sam rekla Evanu."
"Ti i Tony?" Meg pokuša sprijeĉiti drhtanje u glasu, ali ovo je bilo previše.
"Da. Ja i Tony. Moţeš zamisliti kako je Evan podnio tu vijest. Napravio je scenu. Šiznuo je. Uzeo je oĉevu lovaĉku pušku i odjurio u šumu. Rekao je da ţeli nešto upucati. Tony i ja smo pošli za njim. Zabrinuli smo se za njega. Prolupao je. Htjeli smo mu pomoći da se smiri. Ali nismo se ni snašli, a Tony i Evan su se već natezali za pušku. Puška je opalila i... Evan je bio mrtav. Tony je ubio Evana."
"Ne mogu vjerovati", reĉe Meg zaprepašteno. Privuĉe koljena i stavi glavu na njih. "Tony je bio tamo? Nemoguće! Brian je rekao..."
"Brian je dotrĉao otprilike minutu nakon što je Tony upucao Evana. Zatekao je Tonyja i mene. Pokušavali smo smisliti plan. Tony je bio izvan sebe od straha. Rekao je da ima plan. Namjestit će da izgleda kao da se Evan sam ubio nesretnim sluĉajem. Potom je zaprijetio Brianu i meni. Rekao je da će nas oboje ubiti ispriĉamo li ikad ikome da je bio s nama u šumi. Brian i ja vidjeli smo izraz na Tonyjevu licu. Znali smo da misli ozbiljno."
"Ja... ne mogu vjerovati. Jednostavno ne mogu", nije se dala Meg.
"Onda poslušaj i ostatak priĉe", reĉe Ellen. "Tony je pobjegao pošto je sve namjestio da izgleda kao nesretni sluĉaj. Ja... mene je uhvatila histerija. Nisam mogla jasno misliti. Umirala sam od straha. Kao i Brian. Ĉim je Tony otišao, potraţili smo pomoć. Svih ovih mjeseci Brian i ja ĉuvali smo našu tajnu. Da je Tony ubio Evana. Svih ovih mjeseci nismo se usudili ni zucnuti."
"Nije ni ĉudo da se Tony cijelu ovu godinu ponaša tako ĉudno", reĉe Meg.
Dwayne se nasmije. Meg ga pogleda. Umalo je zaboravila da je on tu i da stoji iznad njih s pištoljem. Zašto se smije? Što je toliko smiješno?
"Hej, odajmo priznanje onome tko priznanje zasluţuje", reĉe on.
"O ĉemu ti to govoriš, Dwayne?" upita Ellen.
"Mislio sam da je Tony doznao istinu. Mislio sam da će sve ispriĉati kad se pojavio onaj Evanov klon. Mislio sam da će svima reći da sam ja ubojica. Da sam ja sredio Evana." On se nasmije i zamahne glavom. "Ĉini se da sam se, budala, preraĉunao."
On se ushoda po sobi vrteći pištolj u ruci.
"Kako si ti mogao ubiti Evana?" ustraje Ellen. "Kako? Vidjela sam kako se Tony i Evan otimaju za pušku. Vidjela sam kad je Evan pao. Vidjela sam kad je umro."
Dwayne zavrti glavom. "I ti si glupa. Tony nije ubio Evana. Ja sam ga ubio. Brian i ja igrali smo se Čarobnjaka i tamnica u šumi kad smo zaĉuli pucanj. Brian je rekao da moramo otići ispitati o ĉemu se radi. Ja sam odbio. Rekao sam Brianu da idem kući. Brian je otišao vidjeti kakav je to pucanj. Ja sam pošao za njim, na dovoljnoj udaljenosti da me ne vidi."
"Znaĉi, i ti si bio tamo?" zapanji se Ellen.
"Sve sam vidio. Cijeli prizor. Mislio sam da je Tony ubio Evana. Ali nakon što je Tony pobjegao i nakon što ste ti i Brian otišli po pomoć, ja sam prišao da malo bolje pogledam. Evan nije bio mrtav. Nije ni bio ranjen. Udario je glavom o kamen i onesvijestio se."
"O ne", jaukne Ellen. "Evan je bio ţiv. A ti si..."
Dwayne kimne glavom. "Mrzio sam Evana. Oduvijek. Nije mi dopuštao da hodam s njegovom sestrom. Ĉak ni da razgovaram s njom. Nisam bio dovoljno dobar za nju. Prema meni se odnosio kao prema gnjidi. I eto... doĉekao sam svoju priliku. Podigao sam pušku. I nauĉio Evana lekciju. Završnu lekciju. Već je bio mrtav, zar ne? Tako je barem mislilo troje ljudi. Samo stoje sad bio i sluţbeno mrtav."
"To je nešto najokrutnije što sam ikad ĉula", zavapi Meg. Drhtala je. Usta su joj bila tako suha da je mislila da će se zagušiti. Ruke i stopala bili su joj hladni kao led.
Dwayne zahihoće manijaĉki, kreštavo. "I jest!" pohvali se on. "A najsmješnije je to što je bilo tako lako. I pomalo zabavno."
A sad smo mi na redu, shvati Meg. Ubio je Evana kao muhu. Smije se tome, bez trunke kajanja. Pucao je u Tonyja. Mi smo na redu. Rekao nam je previše. Mi znamo sve.
Nećemo ţive izaći odavde.
Dwayne joj se naceri svisoka. Kao da joj je ĉitao misli. Prijeteći zavrti pištoljem i zapilji se u njih.
Moram nešto uĉiniti, pomisli Meg. Ne mogu samo sjediti prekriţenih ruku. Moram barem pokušati izbaviti nas odavde.
"Kako si mogao nekoga tek tako ubiti?" drekne Ellen na Dwaynea, glasa punog gnušanja i mrţnje - i nove doze straha.
"Ovako." On uperi pištolj u nju i povuĉe otponac.
"Ne. Nemoj..." Ellen podigne ruke kao štit.
Dwayne se nasmije i ponovno ustima proizvede zvuk pucnja.
Neće dovijeka samo glumiti da puca, pomisli Meg. Jednom će - i to uskoro - pucati za ozbiljno.
"Smijemo li ustati?" upita Meg. "Noge su mi utrnule."
"Naravno", reĉe Dwayne piljeći u Ellen. "Slobodno." On zavrti pištoljem i pištolj mu padne iz ruke. Pištolj zazveĉi na tvrdom betonskom podu.
Meg pomogne Ellen ustati. Kad se Dwayne sagnuo da podigne pištolj, Meg šapne Ellen na uho: "Fuj! Ide miš."
Dwayne dohvati pištolj i hitro se okrene prema njima. "Vas dvije ste baš spore", reĉe zadovoljno se cereći. "Mogle ste ugrabiti pištolj."
"Ne idemo mi nikamo", malodušno će Meg.
Pitala se je li ju Ellen ĉula. I razumjela. Nije se usudila pogledati u nju. Dwayne ih je gledao budnim okom.
Meg je znala da mora nešto poduzeti. Dwayne je rekao da je bez problema ubio Evana. Ne ţeli mu olakšati posao. Ne ţeli umrijeti u ovoj prljavoj, zapuštenoj podrumskoj kuhinji.
LeĊa ĉvrsto pritisnutih na hladne zidne ploĉice, ona se malko pribliţi Ellen i lagano je dotakne po ruci. Ti si na redu, Ellen. Sjećaš se naše igre? Fuj, ide miš. Jesi li ĉula što sam šapnula? Daj, Ellen.
Molim te.
"Što se dogaĊa?" iznenada podvikne Dwayne i podigne pištolj.
"JAAAAIIIII!" Ellen vrisne iz petnih ţila tako da su pucali bubnjići i uţasnuto pokaţe iza Dwaynea. "MIŠ!" Dwayne se lecne i okrene.
Meg je znala da ima sekundu vremena. Djelić sekunde. Dohvati veliku bakrenu tavu sa zida. Bila je teţa nego što je oĉekivala. Ali nije hajala za to.
Jednim potezom ispruţi ruku, uhvati tavu i povuĉe je dolje. Kad se Dwayne ponovno okrenuo prema njima, ona zamahne. I odalami ga po licu.
Tako snaţno da tava zazveĉi kad je metal udario po kosti. Dwayne ne ispusti ni glasa.
Oĉi mu se zatvore. Dva mu zuba ispadnu iz usta. Krv šikne iz obje nosnice. I on padne.
Meg podigne pištolj s poda i reĉe: "Idemo gore." Disala je duboko i teško. Ali je disala. Hvala Bogu - diše! "Oni gore su sigurno već pozvali policiju."
Pogledaju Dwaynea posljednji put. Leţao je potrbuške u tamnoj lokvi krvi. Istrĉe iz vlaţne kuhinje i krenu kroz labirint neosvijetljenih, praznih soba prema stubištu.
"Hej!" vikne Ellen. Jedva je drţala korak s Meg. "Ti stvarno znaš organizirati tulum!"
Poglavlje 98
Nedjelja poslije podne
Znaĉi, Tony je pokušavao sprijeĉiti tulum?" Shannon dobaci par ĉarapa Mikeu, koji ih stavi u svoj kovĉeg. Shannon i Meg bile su u Mikeovoj sobi i pomagale mu da se spakira za povratak u školu.
"Da, Tony", reĉe Meg i zamahne glavom. "Kakva sam glupaĉa bila."
"Nisi", brzo će Shannon. "Samo si bila... ovaj..." "Naivna", pomogne joj Mike i sloţi traperice u kovĉeg. "To je isto što i glupača", reĉe Meg.
"Meg, molim te - to ne sliĉi tebi", reĉe Shannon. "Dogodila ti se uţasna stvar. Svima nama. Ali ne smiješ dopustiti da zbog togapostaneš... uh..."
"Ogorĉena", reĉe Mike. Volio je dovršavati Shannonine reĉenice.
"Mislim da sam iz svega ovoga izvukla pouku." Meg umorno uzdahne.
"Hoće li Tony ozdraviti?" upita Shannon.
"Izgubio je puno krvi, ali je Hitna sinoć brzo stigla. Dovezli su ga u bolnicu na vrijeme. Lijeĉnici su rekli da će biti dobro", tiho će Meg. Znala je daje s tim dijelom njezina ţivota svršeno. Naviknula se na Tonyja. Pitala se kako će joj biti bez njega.
Shannon podigne par prljavih ĉarapa. "Ove valjda nećeš spakirati, Mike?"
"Ne. Namjeravao sam ih dati tebi. Za sretan roĊendan."
Shannon ih ubaci u njegov kovĉeg. "Ostatak tvoje odjeće ništa manje ne smrdi."
"Razgovarala sam s Tonyjevim tatom", reĉe Meg. "Potraţit će mu psihijatra. Da mu dovedu glavu u red. Neki prijatelji poznaju dobrog psihića u New Yorku. Jadni Tony je skrenuo. Trebat će mu dugo da doĊe k sebi."
"Zamisli kakvu je godinu Tony proţivio", reĉe Mike i zavrti glavom. "Cijelu je godinu bio uvjeren da je on ubio Evana, godinu dana nasmrt prestrašen da bi netko mogao saznati i da mu je ţivot zauvijek uništen. A onda se ispostavi da uopće nije ubio Evana. To je gadno."
"Jadni Tony. I jadna Ellen", reĉe Shannon. "I jadni Brian. Jadni svi."
"Gdje je Ellen?" upita Mike.
"Jutros se vratila kući", reĉe mu Meg. "Pitam se hoćemo li je ikad više vidjeti."
Zašute. Razmišljali su o uţasnim dogaĊajima na sinoćnjem tulumu. Jaka sunĉana svjetlost slijevala se kroz zavjese koje su lelujale na toplom povjetarcu. Ptići crvendaća cvrkutali su u gnijezdu iznad prozora.
"Tvoj bratić Brian je faca", naposljetku prozbori Mike. "Kad mi je uletio s tom idejom da se pretvaram da sam Evan, mislio sam da je skrenuo."
"Svi smo mislili daje skrenuo", reĉe Meg. "Jadni Brian. Toliko se bojao Tonyja da je uronio u taj svoj svijet mašte samo da se ne mora suoĉiti sa stvarnim svijetom."
"Ali da nije bilo Briana i Ellen, moţda nikad ne bismo doznali istinu", zamišljeno će Mike.
"Briana i Ellen?" iznenadi se Meg.
"Aha. Oni su zajedno predloţili da se pojavim na tulumu prerušen u Evana", reĉe Mike.
"Zato je Ellen posjetila Briana!" shvati Meg. "Da smisle taj mali igrokaz."
"Znaĉi, Ellen je znala za tulum", reĉe Shannon.
"Brian joj je rekao", reĉe Mike. "Više nisu mogli podnositi osjećaj krivnje", reĉe Mike. "Morali su reći istinu. Svima reći za Tonyja, za njih i za to što se doista dogodilo u toj šumi. Mjesecima su se spremali otići na policiju. Ali tako su dugo ĉekali da nisu bili sigurni hoće li im policija povjerovati."
"I jako su se bojali Tonyja. Mislili su da će biti sigurniji raskrinkaju li ga pred svima", nastavi Mike.
"Brian je stvarno uvjerljivo odglumio luĊaka", reĉe Meg. "Za to je trebalo hrabrosti", reĉe Mike i zalupi poklopcem kovĉega.
"I ti si bio hrabar", reĉe mu Meg i okrene glavu. Oĉi joj se ispune suzama. Svladali su je osjećaji.
Shannon zaobiĊe krevet, sjedne pokraj Meg i obgrli je rukom oko ramena. "Sve će biti u redu", reĉe njeţno. "Sa svima nama."
Meg obriše suze. Ona i Shannon isprate Mikea niz stepenice.
U predsoblju Mike spusti kovĉeg. "Molim te, javi tati da sam spreman za polazak na aerodrom", reĉe on Shannon.
"Na zapovijed." Ona poţuri u straţnje dvorište.
Mike se okrene k Meg i nasmije. "Znaš, vraćam se u srpnju", reĉe. "Mogli bismo izaći."
Meg mu uzvrati osmijeh. "To bi bilo lijepo", reĉe. "Rado bih izašla s tobom, Mike. Samo... ovaj... pod jednim uvjetom..."
"Kojim to?"
"Molim te, bez ikakvih tuluma!"
KRAJ
Subota navečer
Meg zaustavi automobil uz rub ploĉnika i pogleda kuću Ellenine tete Amy na vrhu stuba. Niz sićušnih ţutih svjetala protezao se uz kameno stubište do trijema. Ne penje mi se opet po tim stubama, pomisli Meg.
Ona zatrubi. Ni traga od Ellen. Ona ponovno zatrubi, sada dulje. Zašto u inozemne aute stavljaju ovakve piskutave trube? zapita se ona.
Pogodak! Ellen se pojavi na trijemu i da joj znak da odmah silazi.
Meg mahne njoj. Hvala Bogu da ne mora izlaziti iz automobila. Bila je nervozna i pitala se hoće li se makar malo opustiti na tulumu. Sav taj trud će se isplatiti obraduje li se Ellen, pomisli ona. Meg, Shannon i Lisa radile su cijeli dan, sreĊivale kuću na imanju Halseyjevih, ĉistile, kitile je balonima i cvijećem, postavljale hranu i piće.
Trebala bih se veseliti tulumu, pomisli ona. Ali znam da će tulum biti katastrofa. Ellen će se naljutiti. A mene zauvijek zamrziti. Kako sam mogla biti tako glupa?
Ali Ellen doskakuće niz stube nasmiješena i to ohrabri Meg. Dok je gledala Ellen kako silazi, Meg pomisli da bi tulum ipak mogao uspjeti. Ellen je nekad stalno bila raspoloţena za sve. Meg je bila sigurna da će Ellen i veĉeras dobro reagirati.
A moţda će joj ĉak i biti drago to što su se njezini prijatelji toliko potrudili zbog nje.
Noć je bila hladna i vjetrovita. Vrijeme kao da se nije moglo odluĉiti hoće li biti ljetno. Ellen je na sebi imala ravnu crvenu mini suknju preko crnih tajica i crni top dugih rukava. Izgledala je prekrasno.
Da sam barem ja visoka, pomisli Meg i nasmiješi se kad Ellen ude u automobil. Meg je na sebi imala tirkizni Esprit pulover s uzorkom - njezin jedini skupi pulover - i ljubiĉaste hlaĉe.
"Bok. Gdje je Shannon?"
"Idemo po nju", reĉe Meg i ubaci za voţnju unatrag kako bi se odlijepila od ruba ploĉnika. "Super izgledaš."
"Hvala. I ti. Nisi se nimalo promijenila, Meg. Još izgledaš kao da ti je deset godina."
"Je li to kompliment?" nasmije se Meg. Krene na zapad prema Staromlinskoj cesti koja će ih odvesti do Ulice Straha.
"Gdje ćemo pokupiti Shannon?" upita Ellen pa se spusti u sjedalu i podboĉi koljenima o upravljaĉku ploĉu. "Ispred njezine kuće?" Imala je tjeskoban izraz lica. Vjerojatno ne ţeli ući u Shannoninu kuću, zakljuĉi Meg. Ta to je i Evanova kuća.
"Ne. Pokupit ćemo je ispred kuće na imanju Halseyjevih." Meg je dala sve od sebe da zvuĉi nehajno, kao da onamo odlazi po Shannon svaki dan.
"Što? U onoj staroj vili u šumi?" Ellen se iznenadi. "U šumi u Ulici Straha?"
Meg kimne glavom ne skidajući pogled s ceste. Znala je daje loša laţljivica. Nadala se da je Ellen neće poĉeti ispitivati.
"Što će ona tamo?" upita Elen i spusti prozor, no shvati da je prehladno pa ga brzo ponovno podigne.
"Uh... ne znam. Samo znam da me zamolila da doĊem po nju tamo." Meg zakljuĉi da će je jednostavno 'Ne znam' uvaliti u manje neprilike nego da smisli neku kompliciranu priĉu. "Kako
ft L Stine
ti je teta? Uţivaš li u posjetu?" upita ona, odluĉna u nakani da promijeni temu.
Ellen uzdahne i još se više spusti u sjedalu. "Ma ne znam", zamišljeno će ona. Gledala je poznate kuće kako promiĉu u mraku. "Moţda se nisam trebala vratiti. Toliko je uspomena..."
No divno, pomisli Meg, a ja ću je dovući u vilu punu uspomena!
Ona skrene u Ulicu Straha. Brzo se proveze pokraj groblja i ĉetvrti oronulih kuća prekoputa. Noć kao daje postala crnja ĉim je skrenula u Ulicu Straha. Iz nekog razloga uliĉna rasvjeta nije bila upaljena, a većina kuća bila je u potpunom mraku.
Meg primijeti da je Ellen zadrhtala i zatvorila oĉi. Prolazile su pokraj one šume. "Joj, mrzim ovo mjesto", reĉe Ellen i otvori oĉi. "Veĉeras stvarno prolazimo turistiĉkom rutom, ha?"
"Tako nekako", reĉe Meg. Nije znala što reći. Organizirati tulum kod Shannon takoĊer bi bila pogreška. Budimo realni, reĉe si ona, gdje god ga odrţali, nije dobro. Ellen još nije prebrodila to što se ovdje dogodilo. Moţda nikad i neće. Ĉak se i ne pretvara da jest.
Ona skrene na usku neasfaltiranu cestu koja je vijugala kroz šumu do imanja Halseyjevih. Nije znala što bi još rekla Ellen. Osjećala se nelagodno kao i prilikom njihova prvog susreta u ponedjeljak. A kad su njezini farovi osvijetlili golemu kamenu vilu ispred njih, nju preplavi bojazan velika poput te kuće.
"Frankensteinov dvorac", reĉe Ellen. "Ovdje nisam bila godinama. Tu su prireĊivali roĊendanske proslave kad smo bili mali, vrlo turobne roĊendanske zabave."
E pa dobro došla na još jednu vrlo turobnu zabavu, pomisli Meg. DoĊe joj da naĉini krug na prilazu ispred kuće i odveze Ellen natrag teti. Ili moţda da nastavi voziti kroz noć sve dok više ne bude poznatih kuća ni drugih orijentira... ni uspomena.
To ne sliĉi tebi, Meg, prekori se ona. Ti uvijek izvuĉeš najbolje iz svake situacije. Jedna od tvojih ponajboljih osobina. Ovo će
biti sjajan tulum kad se zahukta. No dobro, moţda ne sjajan tulum, ali podnošljiv tulum. I Ellen će biti drago. Nema šanse da joj ne bude drago.
Ona samoj sebi zahvali na ovom bodrenju i zaustavi automobil ispred ulaza u staru kuću. Nije bilo drugih automobila. Ostalima je bilo reĉeno da parkiraju iza kuće. U dva kamena tuljca za baklje treperile su elektriĉne ţarulje, jedna mnogo slabije od druge, i osvjetljavale luĉni ulaz, poput ulaza u dvorac.
"Idi ti po nju", reĉe Ellen. "Od ove me kuće podilazi jeza."
Meg povuĉe kvaku i gurne vrata. "Ne. DoĊi sa mnom. Nemoj da unutra moram sama."
Ellen se namršti i makne noge ispod upravljaĉke ploĉe. "I tebe hvata jeza, ha? Što pobogu Shannon radi ovdje?" Ona izaĊe iz automobila i zagladi minicu. "No dobro. Idemo zajedno."
Meg je od nervoze jedva hodala. Nikad dosad nije nekoga iznenadila tulumom. Kad je otvorila teška ulazna vrata i zakoraĉila u predsoblje, zaklela se da to više nikad neće uĉiniti. "Poslije tebe", reĉe ona Ellen i pusti je da ude.
Njihove tenisice zaškripe na tamnom mramornom podu. U kući je vladala tišina. Golemi niski luster, koloplet mesinga i kristala, uspijevao je dominirati prostorijom a daju nije najbolje osvjetljavao.
"Ovuda, mislim", reĉe Meg. Pretvarala se da ne zna kuda ide. Povede ih kroz široki prednji hodnik i otvori teška vrata u dnu. Prostorija iza vrata bila je u mraku. "Ovdje", reĉe Meg.
Ellen nevoljko krene za njom. Meg su klecala koljena i ona shvati da ubrzano diše. Nikad u ţivotu nisam bila ovako nervozna, pomisli. Samo da ovo ne bude totalna katastrofa.
"IZNENAĐENJE!"
Svjetla se upale i osvijetle desetke nasmiješenih lica.
Ellen blene u Meg ne shvaćajući što se dogaĊa.
"IZNENAĐENJE!" Nakon tog povika uslijede klicanje i smijeh.
R. L. Stine
"Daj je snimi!" vikne Shannon s drugog kraja sobe. "Stvarno se iznenadila!"
Meg je gledala u Ellen, ĉekajući da se nasmiješi u znak priznanja, prihvaćanja, razdraganosti.
Ali smiješka nije bilo.
Ellen je izgledala potpuno uţasnuto.
Poglavlje 86
Subota navečer
Prizori iz idućih nekoliko minuta usijeku se u Megin mozak poput fotografija. Shannon grli Ellen. Ellen se najzad silom smiješi. Ellen grli Lisu. Lisa se smije Elleninoj iznenaĊenosti. Ellen u šali kaţe Meg da će već naći naĉina da joj vrati za ovo. Pola u zbilji, pola u šali? Tony i Ellen pozdravljaju se ukoĉeno, oboma im je jednako neugodno. Tony ĉestita Meg na uspješnoj organizaciji. Nazoĉni se tiskaju oko Ellen da je pozdrave i za-ţele joj dobrodošlicu. Ellen je sve bolje volje kako joj okupljeni prilaze da je pozdrave.
"Ide stvarno dobro!" Shannon vikne Meg na uho, pokušavajući nadglasati galamu.
Meg poskoĉi. Nije oĉekivala da joj se netko prikrade s leĊa. "Super izgledaš", reĉe ona Shannon.
"Je li da i Ellen super izgleda? Stvarno smo je iznenadili." Shannon ode porazgovarati s nekim drugim frendovima. Meg pride Tonyju koji
je stajao malo podalje od ostalih i ni s kim nije razgovarao. "Ovdje je jako vruće. A da skineš taj teški koţnjak?" upita ona.
"Ne smeta mi", otrese se on. Jakna mu se izboĉila iznad struka. Obje je ruke drţao u dţepovima.
"Zar Ellen ne izgleda sjajno?" reĉe Meg. Odjednom joj se tulum puno više sviĊao.
"Aha, valjda."
"Loše si volje? Ovo bi trebao biti tulum." Zašto gnjavi Tonyja? Ţivci, zakljuĉi. Preţivjela je to s iznenaĊenjem, ali veĉer je još duga.
"Pusti me na miru", promrmlja on. "Znaš da nisam lud za tulumima."
Ona ga spontano poljubi u obraz. "Hoćeš poslije plesati sa mnom?"
"Moţda." On se blijedo nasmiješi.
Nakon što su svi pozdravili Ellen, u velikoj prostoriji nastane graja. Školska godina je netom završila i svi su bili spremni za slavlje.
Lisa je ţivahno ĉavrljala s Ellen, gestikulirala i smijala se. Ali Ellen, naizgled rastresena, stalno je pogledavala preko Lisina ramena. Meg isprati Ellenin pogled: Ellen je gledala u Tonyja.
Tony pogleda Ellen, namršti se pa skrene pogled.
Što je njemu? pomisli Meg. Uto je netko pozove da mu pomogne naći papirnate tanjure i ona zaboravi na Tonyja.
Kad se poslije nekoliko minuta ponovno okrenula, Ellen je ţivahno razgovarala s velikom skupinom prijatelja. Lisa i Cory stajali su na sredini sobe i - ĉuda li - bili u dobrim odnosima. Nekoliko metara od njih, Suki Thomas, platinaste kose poĉešljane u agresivnom stršećempunk stilu, drţala je ruku oko Dwayneova struka. Dwayne se, pak, nervozno ogledavao po sobi, vjerojatno pogledom traţeći Shannon. Golema soba odzvanjala je smijehom i vikom. Sve u svemu, super tulum, zakljuĉi Meg.
"Brzo! Opiĉi glazbu!" poviĉe Shannon i ponovno s leĊa poplaši Meg. "I navij do daske! Ovaj tulum je zakon!"
Meg je posudila Tonyjev jumbo kasetofon, velik gotovo kao njezina linija kod kuće. Ona jurne preko sobe da ubaci kasetu, ali je Ellen presretne na pola puta. "Super tulum, Meg", reĉe Ellen i zagrli je. "Kakvo iznenaĊenje. Malo sam... razgaljena."
"Mislila sam da ćeš se ljutiti na mene", zahihoće se Meg. Shvati da ju je Ellen zarazila navikom nervoznog hihotanja.
"Baš lijepo od vas", reĉe Ellen. "Stvarno ovo ne zasluţujem."
"Ne budi smiješna", reĉe Meg. "Svi smo ti htjeli poţeljeti dobrodošlicu. Nedostaješ nam, Ellen. Meni pogotovo."
"I vi meni nedostajete." Je li to suza u Elleninu oku? Meg nije mogla vjerovati. Nije Ellenin obiĉaj da se ovako raznjeţi. Ĉini se da ju je tulum doista dirnuo.
"Idem pustiti malo glazbe", dovikne joj Meg i pohita na drugu stranu sobe.
Dwayne joj se isprijeĉi na putu. Umalo se zabubala u njega. "Jesi vidjela Shannon?" upita on.
"Ne u posljednje vrijeme", hladno će ona. Pogledom potraţi Suki i spazi je na drugom kraju sobe: drţala je ruku oko struka nekog drugog deĉka.
"Reci joj da je traţim, moţe?"
"Naravno, Dwayne." Ona se brzo udalji. Na stolu s kasetofo-nom brzo prekopa po kasetama i izabere najpopularniju, najglasniju dance glazbu koju je mogla naći pa je ubaci u kasetofon.
Nakon nekoliko sekundi zaori glazba. Zvuĉalo je super: zvuk se odbijao od zidova i stropa goleme dvorane. Nekoliko parova zapleše. Meg pogledom potraţi Tonyja, ali ga isprva ne ugleda. Naposljetku ga spazi: posve sam sjedio je na podu u kutu i pijuckao limenku soka.
"Hoćeš plesati?" vikne ona. Stajala je iznad njega i gibala se u ritmu glazbe.
"Moţda poslije", reĉe on i potegne iz limenke pa se zagleda pokraj nje u Ellen na drugom kraju prostorije. Iako je u dvorani bilo vruće, primijeti Meg, još nije skinuo koţnu jaknu.
"Super tulum", reĉe Lisa, stane izmeĊu njih i zagrli Meg. "Fakat si uspjela!"
"Mi smo uspjeli!" veselo će Meg. "Mislim da svi zasluţujemo..."
Ona ne dovrši reĉenicu. Za oko joj zapne komešanje kod kasetofona. Glazba prestane usred pjesme. Netko vrisne. Onih nekoliko parova koji su plesali okrenu se, zbunjeni.
"Hej, što se dogaĊa?"
"BRIAN!"
Meg i Shannon potrĉe prema njemu. Brian je stajao izmeĊu stola s kasetofonom i ulaza. Dio glave bio mu je zamotan u bijele zavoje.
"Povratak mumije!" vikne netko. Nekoliko se prisutnih nasmije.
"SVI DA STE KUŠ!" zaurla Brian da nadjaĉa smijeh.
"Brian, što ti ovdje radiš?" zavapi Meg.
Oĉi su mu mahnito sijevale kroz zavoje. Krivio je usta u nekakvom zluradom osmijehu. Podigne obje ruke visoko u zrak traţeći tišinu.
"Brian, molim te..." vikne Meg. On kao da ju nije ĉuo. "Što mu je?" upita Ellen i priĊe Meg zabrinuta izraza lica. "Što sprema?"
"Poslušajte rijeĉi Ĉarobnjaka ĉetvrte razine!" vikne Brian ruku još visoko podignutih iznad glave zamotane u zavoje.
U golemoj sobi zavlada tajac. Nitko ni makac.
"Ja sad imam moć! Dosegnuo sam ĉetvrtu razinu i veĉeras ću uskrsnuti Evana!"
"NE!" vrisne Ellen uţasnuto. Obje ruke zarije u svoju dugu plavu kosu.
"Ja ću ga zaustaviti!" vikne Tony i krene prema Brianu. Jednu je ruku stisnuo u šaku, a drugom se mašio ispod koţne jakne.
"Ne, ĉekaj..." Meg zadrţi Tonyja.
"Uskrsnut ću Evana - sad!" drekne Brian. Spusti ruke pa ih ispruţi prema vratima.
Vrata se polako poĉnu otvarati.
"Što on to izvodi?" zavapi Shannon. "Zašto to ĉini?" "Ne. Prekini!" vikne Tony, otrgne se od Meg i jurne prema Brianu.
Vrata se širom otvore. Netko je stajao na mutnoj svjetlosti hodnika.
Netko polako ušeta u sobu.
"Ovo je vic?" vikne Shannon. "Neka bolesna šala?" Tony, ruke zavuĉene ispod koţne jakne, skameni se. Brian nastavi pokazivati prema vratima, pobjedonosno uţeglih oĉiju; ona visoka spodoba zakoraĉi na svjetlo. Neka djeca zinu od ĉuda. Neka vrisnu. Spodoba koja je zakoraĉila na svjetlo bijaše Evan.
Poglavlje 21
Subota navečer
NE! TO NISI TI!" vrisne Tony. Evan se zagleda u Tonyja. Oĉi su mu izgledale bijele na jarkom svjetlu. Upre prstom u Tonyja, kao da ga optuţuje, i zakoraĉi prema njemu.
"NE! TI SI MRTAV!" vrisne Tony, lica izobliĉena od panike. Izvuĉe ruku ispod jakne. U njoj je grĉevito stezao veliki crni pištolj. Zavitla njime, cijevi uperene u strop. "ZNAM DA SI MRTAV JER..."
Evan naĉini još jedan korak prema Tonyju.
"Tony... pištolj..." zavapi Meg. "Gdje si... zašto?"
"Neka!" cikne Tony. Zurio je u Evana. "Znam zašto si ovdje, Evan! Ispriĉat ću sve. Svima ću ispriĉati cijelu priĉu! Svima ću reći tko te ubio!"
"Mike! Zašto to ĉiniš?" vikne Shannon i okrene se prema Tonyju. "Nije to Evan, to je moj polubrat Mike! Tony, zaboga, makni pištolj!"
Ne znam što izvodi, ali moram mu oduzeti taj pištolj prije nego što napravi kakvu glupost, pomisli Meg. Ona oĉajniĉki nasrne na njega i pokuša mu istrgnuti pištolj iz ruke. Ali se Tony otrgne od nje. Snaţno je odgurne i podigne pištolj izvan njezina dohvata. Zatim ga uperi u Mikea.
"Neka ti bude. Sve ću ispriĉati!" zavapi Tony. "To ţeliš, zar ne? E pa dobro. Poĉujte svi! Ja znam tko je ubio Evana. Ispriĉat ću vam sve. Ja..."
Svjetla se ugase.
Povici i vriska odbijali su se od zidova. Prisutni uspaniĉeno potrĉe prema vratima. Meg je naslijepo traţila Tonyja. Ţeljela ga je uhvatiti, oduzeti mu pištolj, doznati što se dogaĊa, zbog ĉega je tako uţasnut, zašto je namjeravao priznati.
Priznati?
Da. Tony je namjeravao priznati.
Meg poĉne drhtati. Sjeti se Brianova upozorenja i shvati da su Brian i Mike jamaĉno zajedno smislili ovaj igrokaz.
Samo da nasmrt prestraše Tonyja.
Metak prozuji nekoliko centimetara od nje. Ona poskoĉi i vrisne. Netko jaukne od boli. Stolci su se prevrtali dok su prisutni pokušavali pobjeći iz prostorije u kojoj je bilo tamno kao u rogu.
"NE, MOLIM VAS!" Sad je Meg bila na redu da zavrišti. "Upalite svjetla! Neka netko upali svjetla!"
Nekoliko trenutaka potom svjetla se ponovno upale. Meg pogleda u pod: stajala je iznad Tonyja, sklupĉanog na podu, oĉiju iskolaĉenih od straha. Jednom se rukom drţao za rame. Krv mu je curila niz ruku na sag.
"Tony..."
"PogoĊen... pogoĊen sam!" Kao da nije mogao vjerovati. "PogoĊen sam!" ponavljao je u nevjerici.
"Neka ga netko zaustavi!" vikne neka djevojka.
Zaustavi koga?
Meg podigne pogled. Tko to trĉi prema vratima? Sve se dogaĊalo tako brzo da nije bila sigurna varaju li je oĉi. Ali ne, to je doista Dwayne. A u ruci drţi Tonyjev pištolj.
"Zaustavite ga! On je pucao u Tonyja!"
Dwayne se spotakne o stolac na sklapanje i tresne preko njega poleĊice na pod. I dalje steţući Tonyjev pištolj, brzo se okrene i zaprijeti svima. Polako se osovi na noge. Crnim je oĉima zvjerao naokolo. Sve ih je drţao na oku.
- "Zamalo sam se izvukao", reĉe. "Ţao mi je što ste upalili svjetlo."
"Dwayne, zašto si pucao u Tonyja?" vrisne Meg.
Tony se na podu svijao od bola. Drţao se za rame i jaukao, a krv mu je još tekla i stvarala sve širu lokvu.
"Tišina! Zaĉmrlji više!" zaurla Dwayne na Meg i uperi pištolj u nju. Vidjela je da oĉajniĉki pokušava smisliti što dalje. Oĉito je bio planirao ubiti Tonyja, a potom pobjeći pod okriljem tame. Ali sad su ga svi u sobi vidjeli kako bjeţi s pištoljem u ruci.
Zašto? Zašto je Dwayne ustrijelio Tonyja? Zašto je Tony došao na tulum s pištoljem? Meg je bila zbunjena koliko i uplašena.
"Nemam izbora", reĉe Dwayne. Pogledom je i dalje nervozno lutao po prostoriji. "Da nitko nije pošao za mnom."
Naglo posegne za Ellen i zgrabi je za ruku. Prisloni joj cijev pištolja na sljepooĉnicu. "Ti ideš sa mnom. Ti si logiĉni kandidat, zar ne? I ti si pomogla ubiti Evana."
Meg pomisli da je pogrešno ĉula. Ellen je pomogla ubiti Evana? / Ellen? Što je Dwayne time ţelio reći?
"Ne, molim te..." preklinjala je Ellen.
Ali Dwayne je odvuĉe do vrata, ĉvrsto joj upirući pištolj na ĉelo. "Krene li netko za mnom, ona je gotova!" drekne Dwayne. Nitko se ne pomakne. Nitko nije sumnjao da Dwayne misli ozbiljno.
"Molim vas... poslušajte ga!" zavapi Ellen daje svi ĉuju.
Netko ga mora zaustaviti, pomisli Meg. Ne smijemo mu dopustiti da otme Ellen. Već je upucao Tonyja. Ne smijemo mu dopustiti da upuca i Ellen.
Za sve sam ja kriva. Ja sam kriva. Moj tulum. Moja krivnja.
Znala je da ne razmišlja logiĉno. Bila je previše prestrašena. Ali je znala da nešto mora uĉiniti. Brzo krene, drţeći se sjene uza zid.
Dwayne ju nije vidio jer je natraške išao prema vratima. Stigne li do vrata prije njega, moţda bi ga mogla iznenaditi, oduzeti mu pištolj, barem omogućiti Ellen da pobjegne.
Njezini su prijatelji stajali u grupicama, skamenjeni od straha. Meg se hitro kretala iza njih, sagnuta, i molila se Bogu da je Dwayne ne opazi.
Moţe li stići do njega prije nego što on izaĊe? Moţe li ga iznenaditi toliko da pusti Ellen?
U glavi joj se vrtjelo. Pod kao da joj se propinjao pod nogama. Zidovi su se naginjali. Ali ona uporno nastavi kretati se prema vratima.
"Samo tako. Nitko ni makac. Nemojte me prisiliti da uĉinim nešto što ne bih volio", zapovjedi Dwayne. Rukom je obujmio Ellen oko struka i odvlaĉio je na drugi kraj sobe. Odmakne pištolj s njezine glave i zamahne njime: posljednje upozorenje svakome kome bi palo na pamet da ga slijedi.
Meg prva stigne do vrata.
Duboko udahne. Dwayne je bio samo metar-dva od nje i okrenut leĊima. Pištolj joj je bio na dohvat ruke.
Samo će ispruţiti ruku i... On se munjevito okrene i ugleda je. Gurne Ellen na pod kad se Meg bacila na njega. Meg posegne za pištoljem. U skoku ugleda Dwayneovo lice. Njegov pogled.
Znala je da neće uspjeti.
Dwayne je uhvati za ruku i okrene. Tresne je o zid i zabije joj pištolj u vrat.
Pritiskao joj je grlo pištoljem tako snaţno da Meg zavapi od bola. "Krenimo, komadi. I ti ideš s nama. Oduvijek sam ţelio imati dvije cure!"
Sve kao da se dogaĊalo ubrzano: prebrzo za oko, prebrzo za misli.
Bili su u mraĉnom hodniku. Njih troje. Dwayne je gurao dvije djevojke pred sobom i prijetio im pištoljem kad bi zastale ili usporile. Praktiĉki su trĉali. Prebrzo.
Ellen je tupo gledala preda se. Pretvara li se ona da se ovo ne dogaĊa, upita se Meg. Meg pokuša stati, othrvati se, ali joj Dwayne svaki put pritisne pištolj u vrat i potjera je naprijed. Kako li je samo metal
hladan! Od njega je podilaze ţmarci, ţmarci koji nisu prestali kad je Dwayne maknuo pištolj, ţmarci koji su je sputavali da trĉi, hoda, diše.
Dwayne ih odgura do ulaznih vrata stare kuće i stane. Ne otvori vrata. Grubo odvuĉe djevojke na drugu stranu. Ellen se zapilji u vrata. Meg na trenutak pomisli da se sprema na bijeg. Ali Ellen pogne glavu i zatvori oĉi. Pomirila se sa sudbinom i ĉeka da joj Dwayne kaţe kamo da ide.
"Traţit će nas vani", reĉe on. Zvuĉao je smireno i hladno, hladno poput pištolja na Meginim leĊima. "Pa ćemo ostati unutra."
Drţeći ih ispred sebe, on ih odgura do stepenica za podrum. Meg se spotakne i poĉne padati, ali je on zgrabi za ruku i odgura dalje. "Pretraţivat će šumu cijelu noć. Ali mi ćemo se ugnijezditi ovdje dolje. Ja i moja dva komada. Pravo ljubavno gnijezdo." On se nasmije, zadovoljan svojim planom.
"Zašto?" propenta Meg slabašnim glasom.
"Hodaj dalje", naredi on i gurne je tako snaţno da se zamalo stropoštala niza poploĉene stube.
"Zašto?" ponovi ona. Previše se bojala da bi prestala hodati ili se pokušala oduprijeti, previše zbunjena da ne bi pitala zašto. "Zašto si pucao u Tonyja?"
"Morao sam. Nisam znao koliko taj glupi kreten zna. Ali nisam mogao riskirati. Nisam mogao dopustiti da svima ispriĉa..." "Da ispriĉa što?!" "Da sam ja ubio Evana."
Poglavlje 93
Subota navečer
A
li Tony je ubio Evana!" zavapi Ellen. "Vidjela sam ga!"
Meg stane i zgranuto, uţasnuto jaukne. "Tony? Kako to misliš, Ellen?"
"Tony je ubio Evana", ponovi Ellen.
"To je nemoguće..." zausti Meg.
"Meg, nemaš pojma", gorko će Ellen.
"Marš naprijed!" naredi Dwayne i mahne pištoljem.
Gdje su to oni? Odgurao ih je u dio kuće koji nije bio renoviran, kroz nepregledne mraĉne sobe, sobe pune prekrivenog namještaja, sobe
pokrivene višegodišnjim naslagama prašine, sobe pune neobiĉnog alata i opreme.
Oni otvore još jedna vrata i uĊu u još jednu prostoriju. Dwayne napipa prekidaĉ i upali svjetlo. To je bila velika kuhinja, ople-tena paukovim mreţama i prašinom, kao da nije već stoljećima korištena. Skorene bakrene tave visjele su na kukama tik iznad njihovih glava. Štednjak istoĉkan masnim mrljama stajao je uza zid. Drvene radne plohe bile su zakrĉene posuĊem i loncima nekorištenim godinama. Cijela je soba zaudarala na plijesan i truleţ.
"Savršeno", reĉe Dwayne kad se ogledao po kuhinji. "Oboţavam biti u toploj, ugodnoj kuhinji. A vi?" On se nasmije samome sebi. "Dobri stari Dwayne je opet uspio. Ovdje nas nikad neće naći. Malo ćemo se pritajiti, poĉinuti, a kad se halabuka stiša, pobjeći ćemo." Da djevojkama znak da sjednu na pod pokraj štednjaka, što one i uĉine.
Uperi pištolj u jednu pa u drugu, odglumivši pritom da puca u njih, usnama proizvedeći zvuk pucnja.
"Sjajan smisao za humor, Dwayne", promrmlja Ellen.
"Tišina", reĉe Dwayne i nasmije se, kao da je upravo izvalio štos.
"Što to izvodiš?" strogo će Ellen. "Vidjela sam kad je Tony ubio Evana. Zašto si pošandrcao? Što se dogaĊa u tvojem ludom mozgu?"
"Nikad nisi shvatila istinu?" Dwayne je izgledao iskreno zgranut.
"Ja znam istinu", ustraje Ellen. "Bila sam tamo. Tony i ja pošli smo za Evanom u šumu u Ulici Straha. Zabrinuli smo se za njega. Upravo sam rekla Evanu da prekidam s njim."
"Što si?" zapanji se Meg. Ništa od ovoga njoj nije imalo smisla. Ellen da prekine s Evanom?
"Oprosti, Meg. Stvarno mi je ţao", reĉe Ellen kad je vidjela Meginu zabezeknutost. "Ali kad-tad moraš odrasti, mala. Tony i ja potajice smo se viĊali. Htjela sam biti s Tonyjem. I to sam rekla Evanu."
"Ti i Tony?" Meg pokuša sprijeĉiti drhtanje u glasu, ali ovo je bilo previše.
"Da. Ja i Tony. Moţeš zamisliti kako je Evan podnio tu vijest. Napravio je scenu. Šiznuo je. Uzeo je oĉevu lovaĉku pušku i odjurio u šumu. Rekao je da ţeli nešto upucati. Tony i ja smo pošli za njim. Zabrinuli smo se za njega. Prolupao je. Htjeli smo mu pomoći da se smiri. Ali nismo se ni snašli, a Tony i Evan su se već natezali za pušku. Puška je opalila i... Evan je bio mrtav. Tony je ubio Evana."
"Ne mogu vjerovati", reĉe Meg zaprepašteno. Privuĉe koljena i stavi glavu na njih. "Tony je bio tamo? Nemoguće! Brian je rekao..."
"Brian je dotrĉao otprilike minutu nakon što je Tony upucao Evana. Zatekao je Tonyja i mene. Pokušavali smo smisliti plan. Tony je bio izvan sebe od straha. Rekao je da ima plan. Namjestit će da izgleda kao da se Evan sam ubio nesretnim sluĉajem. Potom je zaprijetio Brianu i meni. Rekao je da će nas oboje ubiti ispriĉamo li ikad ikome da je bio s nama u šumi. Brian i ja vidjeli smo izraz na Tonyjevu licu. Znali smo da misli ozbiljno."
"Ja... ne mogu vjerovati. Jednostavno ne mogu", nije se dala Meg.
"Onda poslušaj i ostatak priĉe", reĉe Ellen. "Tony je pobjegao pošto je sve namjestio da izgleda kao nesretni sluĉaj. Ja... mene je uhvatila histerija. Nisam mogla jasno misliti. Umirala sam od straha. Kao i Brian. Ĉim je Tony otišao, potraţili smo pomoć. Svih ovih mjeseci Brian i ja ĉuvali smo našu tajnu. Da je Tony ubio Evana. Svih ovih mjeseci nismo se usudili ni zucnuti."
"Nije ni ĉudo da se Tony cijelu ovu godinu ponaša tako ĉudno", reĉe Meg.
Dwayne se nasmije. Meg ga pogleda. Umalo je zaboravila da je on tu i da stoji iznad njih s pištoljem. Zašto se smije? Što je toliko smiješno?
"Hej, odajmo priznanje onome tko priznanje zasluţuje", reĉe on.
"O ĉemu ti to govoriš, Dwayne?" upita Ellen.
"Mislio sam da je Tony doznao istinu. Mislio sam da će sve ispriĉati kad se pojavio onaj Evanov klon. Mislio sam da će svima reći da sam ja ubojica. Da sam ja sredio Evana." On se nasmije i zamahne glavom. "Ĉini se da sam se, budala, preraĉunao."
On se ushoda po sobi vrteći pištolj u ruci.
"Kako si ti mogao ubiti Evana?" ustraje Ellen. "Kako? Vidjela sam kako se Tony i Evan otimaju za pušku. Vidjela sam kad je Evan pao. Vidjela sam kad je umro."
Dwayne zavrti glavom. "I ti si glupa. Tony nije ubio Evana. Ja sam ga ubio. Brian i ja igrali smo se Čarobnjaka i tamnica u šumi kad smo zaĉuli pucanj. Brian je rekao da moramo otići ispitati o ĉemu se radi. Ja sam odbio. Rekao sam Brianu da idem kući. Brian je otišao vidjeti kakav je to pucanj. Ja sam pošao za njim, na dovoljnoj udaljenosti da me ne vidi."
"Znaĉi, i ti si bio tamo?" zapanji se Ellen.
"Sve sam vidio. Cijeli prizor. Mislio sam da je Tony ubio Evana. Ali nakon što je Tony pobjegao i nakon što ste ti i Brian otišli po pomoć, ja sam prišao da malo bolje pogledam. Evan nije bio mrtav. Nije ni bio ranjen. Udario je glavom o kamen i onesvijestio se."
"O ne", jaukne Ellen. "Evan je bio ţiv. A ti si..."
Dwayne kimne glavom. "Mrzio sam Evana. Oduvijek. Nije mi dopuštao da hodam s njegovom sestrom. Ĉak ni da razgovaram s njom. Nisam bio dovoljno dobar za nju. Prema meni se odnosio kao prema gnjidi. I eto... doĉekao sam svoju priliku. Podigao sam pušku. I nauĉio Evana lekciju. Završnu lekciju. Već je bio mrtav, zar ne? Tako je barem mislilo troje ljudi. Samo stoje sad bio i sluţbeno mrtav."
"To je nešto najokrutnije što sam ikad ĉula", zavapi Meg. Drhtala je. Usta su joj bila tako suha da je mislila da će se zagušiti. Ruke i stopala bili su joj hladni kao led.
Dwayne zahihoće manijaĉki, kreštavo. "I jest!" pohvali se on. "A najsmješnije je to što je bilo tako lako. I pomalo zabavno."
A sad smo mi na redu, shvati Meg. Ubio je Evana kao muhu. Smije se tome, bez trunke kajanja. Pucao je u Tonyja. Mi smo na redu. Rekao nam je previše. Mi znamo sve.
Nećemo ţive izaći odavde.
Dwayne joj se naceri svisoka. Kao da joj je ĉitao misli. Prijeteći zavrti pištoljem i zapilji se u njih.
Moram nešto uĉiniti, pomisli Meg. Ne mogu samo sjediti prekriţenih ruku. Moram barem pokušati izbaviti nas odavde.
"Kako si mogao nekoga tek tako ubiti?" drekne Ellen na Dwaynea, glasa punog gnušanja i mrţnje - i nove doze straha.
"Ovako." On uperi pištolj u nju i povuĉe otponac.
"Ne. Nemoj..." Ellen podigne ruke kao štit.
Dwayne se nasmije i ponovno ustima proizvede zvuk pucnja.
Neće dovijeka samo glumiti da puca, pomisli Meg. Jednom će - i to uskoro - pucati za ozbiljno.
"Smijemo li ustati?" upita Meg. "Noge su mi utrnule."
"Naravno", reĉe Dwayne piljeći u Ellen. "Slobodno." On zavrti pištoljem i pištolj mu padne iz ruke. Pištolj zazveĉi na tvrdom betonskom podu.
Meg pomogne Ellen ustati. Kad se Dwayne sagnuo da podigne pištolj, Meg šapne Ellen na uho: "Fuj! Ide miš."
Dwayne dohvati pištolj i hitro se okrene prema njima. "Vas dvije ste baš spore", reĉe zadovoljno se cereći. "Mogle ste ugrabiti pištolj."
"Ne idemo mi nikamo", malodušno će Meg.
Pitala se je li ju Ellen ĉula. I razumjela. Nije se usudila pogledati u nju. Dwayne ih je gledao budnim okom.
Meg je znala da mora nešto poduzeti. Dwayne je rekao da je bez problema ubio Evana. Ne ţeli mu olakšati posao. Ne ţeli umrijeti u ovoj prljavoj, zapuštenoj podrumskoj kuhinji.
LeĊa ĉvrsto pritisnutih na hladne zidne ploĉice, ona se malko pribliţi Ellen i lagano je dotakne po ruci. Ti si na redu, Ellen. Sjećaš se naše igre? Fuj, ide miš. Jesi li ĉula što sam šapnula? Daj, Ellen.
Molim te.
"Što se dogaĊa?" iznenada podvikne Dwayne i podigne pištolj.
"JAAAAIIIII!" Ellen vrisne iz petnih ţila tako da su pucali bubnjići i uţasnuto pokaţe iza Dwaynea. "MIŠ!" Dwayne se lecne i okrene.
Meg je znala da ima sekundu vremena. Djelić sekunde. Dohvati veliku bakrenu tavu sa zida. Bila je teţa nego što je oĉekivala. Ali nije hajala za to.
Jednim potezom ispruţi ruku, uhvati tavu i povuĉe je dolje. Kad se Dwayne ponovno okrenuo prema njima, ona zamahne. I odalami ga po licu.
Tako snaţno da tava zazveĉi kad je metal udario po kosti. Dwayne ne ispusti ni glasa.
Oĉi mu se zatvore. Dva mu zuba ispadnu iz usta. Krv šikne iz obje nosnice. I on padne.
Meg podigne pištolj s poda i reĉe: "Idemo gore." Disala je duboko i teško. Ali je disala. Hvala Bogu - diše! "Oni gore su sigurno već pozvali policiju."
Pogledaju Dwaynea posljednji put. Leţao je potrbuške u tamnoj lokvi krvi. Istrĉe iz vlaţne kuhinje i krenu kroz labirint neosvijetljenih, praznih soba prema stubištu.
"Hej!" vikne Ellen. Jedva je drţala korak s Meg. "Ti stvarno znaš organizirati tulum!"
Poglavlje 98
Nedjelja poslije podne
Znaĉi, Tony je pokušavao sprijeĉiti tulum?" Shannon dobaci par ĉarapa Mikeu, koji ih stavi u svoj kovĉeg. Shannon i Meg bile su u Mikeovoj sobi i pomagale mu da se spakira za povratak u školu.
"Da, Tony", reĉe Meg i zamahne glavom. "Kakva sam glupaĉa bila."
"Nisi", brzo će Shannon. "Samo si bila... ovaj..." "Naivna", pomogne joj Mike i sloţi traperice u kovĉeg. "To je isto što i glupača", reĉe Meg.
"Meg, molim te - to ne sliĉi tebi", reĉe Shannon. "Dogodila ti se uţasna stvar. Svima nama. Ali ne smiješ dopustiti da zbog togapostaneš... uh..."
"Ogorĉena", reĉe Mike. Volio je dovršavati Shannonine reĉenice.
"Mislim da sam iz svega ovoga izvukla pouku." Meg umorno uzdahne.
"Hoće li Tony ozdraviti?" upita Shannon.
"Izgubio je puno krvi, ali je Hitna sinoć brzo stigla. Dovezli su ga u bolnicu na vrijeme. Lijeĉnici su rekli da će biti dobro", tiho će Meg. Znala je daje s tim dijelom njezina ţivota svršeno. Naviknula se na Tonyja. Pitala se kako će joj biti bez njega.
Shannon podigne par prljavih ĉarapa. "Ove valjda nećeš spakirati, Mike?"
"Ne. Namjeravao sam ih dati tebi. Za sretan roĊendan."
Shannon ih ubaci u njegov kovĉeg. "Ostatak tvoje odjeće ništa manje ne smrdi."
"Razgovarala sam s Tonyjevim tatom", reĉe Meg. "Potraţit će mu psihijatra. Da mu dovedu glavu u red. Neki prijatelji poznaju dobrog psihića u New Yorku. Jadni Tony je skrenuo. Trebat će mu dugo da doĊe k sebi."
"Zamisli kakvu je godinu Tony proţivio", reĉe Mike i zavrti glavom. "Cijelu je godinu bio uvjeren da je on ubio Evana, godinu dana nasmrt prestrašen da bi netko mogao saznati i da mu je ţivot zauvijek uništen. A onda se ispostavi da uopće nije ubio Evana. To je gadno."
"Jadni Tony. I jadna Ellen", reĉe Shannon. "I jadni Brian. Jadni svi."
"Gdje je Ellen?" upita Mike.
"Jutros se vratila kući", reĉe mu Meg. "Pitam se hoćemo li je ikad više vidjeti."
Zašute. Razmišljali su o uţasnim dogaĊajima na sinoćnjem tulumu. Jaka sunĉana svjetlost slijevala se kroz zavjese koje su lelujale na toplom povjetarcu. Ptići crvendaća cvrkutali su u gnijezdu iznad prozora.
"Tvoj bratić Brian je faca", naposljetku prozbori Mike. "Kad mi je uletio s tom idejom da se pretvaram da sam Evan, mislio sam da je skrenuo."
"Svi smo mislili daje skrenuo", reĉe Meg. "Jadni Brian. Toliko se bojao Tonyja da je uronio u taj svoj svijet mašte samo da se ne mora suoĉiti sa stvarnim svijetom."
"Ali da nije bilo Briana i Ellen, moţda nikad ne bismo doznali istinu", zamišljeno će Mike.
"Briana i Ellen?" iznenadi se Meg.
"Aha. Oni su zajedno predloţili da se pojavim na tulumu prerušen u Evana", reĉe Mike.
"Zato je Ellen posjetila Briana!" shvati Meg. "Da smisle taj mali igrokaz."
"Znaĉi, Ellen je znala za tulum", reĉe Shannon.
"Brian joj je rekao", reĉe Mike. "Više nisu mogli podnositi osjećaj krivnje", reĉe Mike. "Morali su reći istinu. Svima reći za Tonyja, za njih i za to što se doista dogodilo u toj šumi. Mjesecima su se spremali otići na policiju. Ali tako su dugo ĉekali da nisu bili sigurni hoće li im policija povjerovati."
"I jako su se bojali Tonyja. Mislili su da će biti sigurniji raskrinkaju li ga pred svima", nastavi Mike.
"Brian je stvarno uvjerljivo odglumio luĊaka", reĉe Meg. "Za to je trebalo hrabrosti", reĉe Mike i zalupi poklopcem kovĉega.
"I ti si bio hrabar", reĉe mu Meg i okrene glavu. Oĉi joj se ispune suzama. Svladali su je osjećaji.
Shannon zaobiĊe krevet, sjedne pokraj Meg i obgrli je rukom oko ramena. "Sve će biti u redu", reĉe njeţno. "Sa svima nama."
Meg obriše suze. Ona i Shannon isprate Mikea niz stepenice.
U predsoblju Mike spusti kovĉeg. "Molim te, javi tati da sam spreman za polazak na aerodrom", reĉe on Shannon.
"Na zapovijed." Ona poţuri u straţnje dvorište.
Mike se okrene k Meg i nasmije. "Znaš, vraćam se u srpnju", reĉe. "Mogli bismo izaći."
Meg mu uzvrati osmijeh. "To bi bilo lijepo", reĉe. "Rado bih izašla s tobom, Mike. Samo... ovaj... pod jednim uvjetom..."
"Kojim to?"
"Molim te, bez ikakvih tuluma!"
KRAJ
Poruka [Strana 1 od 1]
Similar topics
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
|
