1
R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:36 pm
Margita
Administrator
Poslednji izmenio Margita dana Pon Jan 09, 2012 12:45 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se
Poruka [Strana 1 od 1]
1
Administrator
2 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:39 pm
Margita
Administrator
Tina Rivers ĉvrsto je odluĉila da njezin romantiĉni posjet deĉku u koledţu neće ništa pokva-riti. Ĉak ni ĉinjenica da sa sobom mora povesti i svoju roĊakinju Holly.
Moţete zamisliti njezino iznenaĊenje kada, odmah po dolasku, sazna da je Josh nestao. Pre-ma rijeĉima njegova cimera Christophera, tijekom izleta u planine pokvario mu se auto. No, zašto joj Josh uopće nije spominjao odlazak na nekakav izlet? Ubrzo nakon toga, stvari postaju još ĉudnije: Holly takoĊer nema traga ni glasa. I dok Christopher uopće nije zabrinut i ima spreman odgovor na sva njezina pitanja, Tina je isprva zbunjena, a što više vremena prolazi, val panike koji je obuzima sve je veći, a jedna stvar postaje joj sve jasnija: o ljubavi i o smrti nauĉit će više nego što je ikada htjela znati.
Moţete zamisliti njezino iznenaĊenje kada, odmah po dolasku, sazna da je Josh nestao. Pre-ma rijeĉima njegova cimera Christophera, tijekom izleta u planine pokvario mu se auto. No, zašto joj Josh uopće nije spominjao odlazak na nekakav izlet? Ubrzo nakon toga, stvari postaju još ĉudnije: Holly takoĊer nema traga ni glasa. I dok Christopher uopće nije zabrinut i ima spreman odgovor na sva njezina pitanja, Tina je isprva zbunjena, a što više vremena prolazi, val panike koji je obuzima sve je veći, a jedna stvar postaje joj sve jasnija: o ljubavi i o smrti nauĉit će više nego što je ikada htjela znati.
3 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:39 pm
Margita
Administrator
Prolog
– Je 1' ti nedostajem?
– Nego što. Znaš i sama odgovor na to.
– Ali ništa te ne košta da izgovoriš te rijeĉi1', boĉne ga Tina. Vitkim je prstima sukala tele-fonsku ţicu.
– Kojim vlakom dolaziš? – Josh promijeni temu.
Tina uzdahne. – Rekla sam ti već tri puta. Josh. Zadnjim. Moram ĉekati Holly.
Josh zagunĊa. Holly i on ne slaţu se najbolje. Ništa odveć ozbiljno – Josh jednostavno smat-ra da Holly previše priĉa, prvenstveno o sebi.
Što Holly misli o Joshu? Tina nije bila sigurna. Holly joj je sestriĉna. Holly nikad ne bi rekla nešto loše o Tininu deĉku.
– Puno ćemo biti zajedno, Josh, reĉe Tina. – Cijeli vikend.
– Super, odgovori Josh. – Jedva ĉekam. Mislim da će ti se svidjeti moji prijatelji. Dobri su to deĉki. Već ionako znaju sve o tebi.
Tina u zrcalu na komodi uhvati odraz svojeg smiješka. – Priĉaš o meni svojim prijateljima?
– Aha, ponekad, prizna Josh. – U svojoj sobi drţim tvoje slike. Pa me ljudi pitaju o njima.
– Jedva ĉekam da stignem tamo! – klikne Tina. – Moj prvi vikend u koledţu. Ţivot u stu-dentskom domu. Druţenje sa studentima.
– I s tobom, naravno. Doĉekat ćeš nas na kolodvoru?
– Bit ću tamo, odgovori Josh. – Nema frke.
* * *
Nema frke.
Zanimljivo kako ponekad jednostavni planovi poput Tinina poĊu po zlu.
Nema frke.
To su bile Joshove rijeĉi. Ali varao se. Ima frke. Više nego što je itko od njih mogao zamisli-ti.
– Je 1' ti nedostajem?
– Nego što. Znaš i sama odgovor na to.
– Ali ništa te ne košta da izgovoriš te rijeĉi1', boĉne ga Tina. Vitkim je prstima sukala tele-fonsku ţicu.
– Kojim vlakom dolaziš? – Josh promijeni temu.
Tina uzdahne. – Rekla sam ti već tri puta. Josh. Zadnjim. Moram ĉekati Holly.
Josh zagunĊa. Holly i on ne slaţu se najbolje. Ništa odveć ozbiljno – Josh jednostavno smat-ra da Holly previše priĉa, prvenstveno o sebi.
Što Holly misli o Joshu? Tina nije bila sigurna. Holly joj je sestriĉna. Holly nikad ne bi rekla nešto loše o Tininu deĉku.
– Puno ćemo biti zajedno, Josh, reĉe Tina. – Cijeli vikend.
– Super, odgovori Josh. – Jedva ĉekam. Mislim da će ti se svidjeti moji prijatelji. Dobri su to deĉki. Već ionako znaju sve o tebi.
Tina u zrcalu na komodi uhvati odraz svojeg smiješka. – Priĉaš o meni svojim prijateljima?
– Aha, ponekad, prizna Josh. – U svojoj sobi drţim tvoje slike. Pa me ljudi pitaju o njima.
– Jedva ĉekam da stignem tamo! – klikne Tina. – Moj prvi vikend u koledţu. Ţivot u stu-dentskom domu. Druţenje sa studentima.
– I s tobom, naravno. Doĉekat ćeš nas na kolodvoru?
– Bit ću tamo, odgovori Josh. – Nema frke.
* * *
Nema frke.
Zanimljivo kako ponekad jednostavni planovi poput Tinina poĊu po zlu.
Nema frke.
To su bile Joshove rijeĉi. Ali varao se. Ima frke. Više nego što je itko od njih mogao zamisli-ti.
4 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:40 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 1
Tina Rivers i milijunti put pogleda na sat. Poţeli iskoĉiti i vlastitim rukama pomoći vući vlak do kolodvora Patterson.
Nije vidjela svojeg deĉka Josha Martina od Boţića. Tri duga mjeseca.
– Probudi se, Holly, naredi Tina i blago prodrma svoju sestriĉnu za ruku. – Uskoro stiţemo.
Holly Phillips izvalila se na sjedištu pokraj Tine. Kovrĉava smeĊa kosa pala joj je preko lica. Tiho je hrkala. – Budi se, nagovarala ju je Tina. – Poĉinju tulumi, Holly. Tulumi puni slatkih studenata samo za tebe.
Holly zabrunda i protegne svoje duge noge. Napokon otvori oĉi i zijevne. – Studenti?
– Znala sam da ćeš to ĉuti. – Tina se okrene od svoje pospane sestriĉne i nestrpljivo se zag-leda kroz prozor.
Jednog dana moći ću putovati sama, pomisli Tina prisjetivši se prepirke s roditeljima.
Tina je molila mamu i tatu da joj dopuste da otputuje sama u posjet Joshu. Ali ne. Ili njezina sestriĉna ide s njom ili Tina ostaje kod kuće. A nema šanse da će Tina propustiti proljetni ras-pusni vikend s Joshom.
– Vidiš li ga već? – upita Holly i protrlja oĉi.
– Ne. Previše je mraĉno, odgovori Tina i posegne u svoju torbicu da izvadi neseser. – Osim toga, još nismo stali.
Izvadi ruţ, zrcalo i ĉetkicu.
– Trbuh mi izvodi premete, reĉe Tina dok je ĉešljala svoju dugu plavu kosu. – Dobro izgle-dam?
Holly uzdahne. – Pet sati u vlaku, a izgledaš sjajno. Uz tebe se osjećam kao vreća jeĉma.
Tina se nasmije. – A kako se to osjeća vreća jeĉma?
– Jednog ćeš dana biti poznata manekenka, Tina, reĉe joj Holly. – Sto posto sam sigurna.
Tina se jest htjela jednog dana naći na naslovnicama modnih ĉasopisa. Neprestano je prou-ĉavala konkurenciju i smišljala planove. Ali trenutno je mogla misliti samo na Josha. Jako joj je nedostajao.
Prošle godine, u srednjoj školi Shadyside, svaki dan su zajedno ruĉali. A sad ga gotovo uop-će ne vida.
Tina baci posljednji pogled na svoju šminku i spremi zrcalo. Potom si omiljenim parfemom poprska zapešća i iza uši. Nasmiješi se kad pomisli na prvi poljubac s Joshom.
– Mislim da se zaustavljamo, reĉe Holly. Cvileći zvuk ispuni vagon.
Iz razglasa zakrĉi. – Upravo stiţemo na kolodvor Patterson. Mole se svi putnici da ostanu na svojim mjestima dok se vlak sasvim ne zaustavi.
Tina poskoĉi. Ni sekunde ne moţe više mirno sjediti.
Vlak cimne baš kad je poĉela spuštati prtljagu s police. Poleti naprijed i uhvati se za Hollyno rame da ne padne na pod.
– Brţe, poţuri je Tina. – Treba ti pomoć?
– Ne. Mogu sama, odgovori Holly i dalje sjedeći. – Samo sam se malo ukoĉila. Valjda sam zaspala u nezgodnom poloţaju.
Tina zakoluta oĉima. Holly oĉito namjerava sići s vlaka puţevom brzinom. Ali jasno, Holly nije zaljubljena. Nema pojma koliko ţarko Tina ţeli vidjeti Josha.
Na izlazu im kondukter u sivoj uniformi kimne glavom. – Vas dvije jedine ovdje silazite. Stoga oprez, upozori ih on. – Na postaji nema ni ţive duše. Nemojte se predugo zadrţavati.
– Neće nam ništa biti, uvjeravala gaje Tina ţurno silazeći niz stepenice. – Moj deĉko će doći pred nas.
Ali na peronu nije bilo nikoga. Tina nervozno prijeĊe pogledom gore-dolje niz dugaĉki pri-laz. Gdje li je Josh?
Spusti kovĉeg na pod. Njihov vlak kasni sat vremena. Moţda je Joshu dodijalo ĉekanje, pa je otišao nekamo popiti kavu. Ako je imalo smisla, ali je Tina svejedno bila razoĉarana.
Da ja dolazim pred Josha, pomisli ona, stajala bih na peronu bez obzira na to koliko kasni. Ne bih ţeljela propustiti nijednu minutu našeg zajedniĉkog vikenda.
– Pa gdje je? – upita Holly.
Tina slegne ramenima. – Znaš Josha – on nikad nema mira. Sigurna sam da će se odmah vra-titi.
– Sigurna si da smo izašle na pravoj stanici? – upita Holly.
– Naravno, obrecne se Tina.
Peron se zatrese kad vlak uz riku i miris dizela krene s postaje. Djevojke se stisnu na mraĉ-nom peronu.
Holly zavrti glavom. – Nadam se da ovo nije nagovještaj toga kako će proteći ostatak viken-da.
– Daj, Tina reĉe zdvojno uvijajući pramen kose. – Ti i tvoji znakovi. Kupit ću ti turban i kristalnu kuglu za roĊendan, pa si idući mjesec moţeš postaviti štand za gatanje na shadysideskom sajmu.
Holly se usiljeno nasmiješi. – Samo se ti sprdaj, ali ponekad me uhvati neki osjećaj... Hej, misliš da ovdje ima dobrih plesnjaka? – upita Holly da promijeni temu. – Ovo će biti ludilo! Nema roditelja da nam odreĊuju do kad smijemo ostali vani. Mogu ostati vani dokle hoću.
– Ne mogu vjerovati da su moji roditelji inzislirali da li ideš sa mnom. Da samo znaju koliko si opaka. Jako loše uljeĉeš na mene! – našali se Tina.
– Ali ti to oboţavaš! – odgovori Holly.
Tina podigne pogled prema noćnom nebu na kojem je jedna jedina zvijezda svijetlila blijedo ţuta na sivoj pozadini.
Prva veĉernja zvijezda, pomisli Tina. Trebam si zamisliti neku ţelju.
Ona zatvori oĉi i u sebi zaţeli: Zelini da mi ovo bude najbolji vikend u ţivotu.
Hladni vjetar zapuše niz peron. Tina otvori oĉi i navuĉe svoju plavu jaknu ĉvrsto preko prsa. Joshu se sviĊa ova jakna. Ali sad poţali što nije odabrala nešto toplije.
– Idemo unutra, predloţi ona.
Tina zgrabi kovĉeg i gurne dvokrilna vrata majušne postaje. Tinin kovĉeg kao daje teţio to-nu. Nisam trebala ponijeti toliko garderobe, pomisli ona dok ga je teglila u ĉekaonicu. Ali Josh joj je rekao da će ići na piknik, u lunapark i na ples. Morala je biti spremna.
Ali nije bila sprema za boravak u ovoj praznoj, sivoj ţeljezniĉkoj postaji bogu iza nogu. Ka-ko mi Josh moţe to raditi? pitala se Tina.
U Ĉekaonici se osjećao nekakav kiselkasti, memljiv miris. Redovi sivih koţnih stolaca viso-kih naslona ispunjavali su prostoriju. Komadići papira šuštali su po podu, kao da ih gurkaju duhovi.
Holly spusti svoj kovĉeg i uzdahne. – Josh zna da dolazimo, ne?
– Ma jasno, prasne Tina.
– Moţda je zaboravio ili nešto sliĉno, reĉe Holly i ogleda se po slabo osvijetljenoj prostoriji. – Sad kad je na faksu, moţda se promijenio. Znam da ću seja promijeniti kad poĉnem studirati. Najprije ću si staviti naušnicu u nos, ziher. A moţda nabacim i tetovaţu.
– Ne vjerujem daje Josh otišao probušiti nos. Nazvat ću ga. Ti ĉekaj ovdje sa stvarima. – Ti-na prekopa po torbici u potrazi za kovanicom i brzim korakom ode do dvije telefonske govorni-ce.
Podigne slušalicu prvoga telefona, pa je s treskom spusti. – Nema signala! – dovikne Holly.
Na drugom telefonu nije uopće bilo slušalice. Tina se krupnim koracima vrati do svoje ses-triĉne.
– Idemo do Šaltera, predloţi Tina. Pokušala je zvuĉati optimistiĉno. – Moţda imaju poruku za nas.
Njihovi koraci odzvanjali su po ploĉicama obloţenom podu.
Na pultu je leţala rukom napisana poruka: VRAĆAM SE ODMAH, a pokraj nje šalica stare kave.
– Bljak, zastenje Holly. – Izgleda da ovdje već danima nema nikoga.
Tina zaĉuje zvuk iza pulta. – Što je to? – upita i zgrabi Hollynu ruku. – Slušaj.
Ono se tiho struganje pojaĉa. Tina zadrţi dah.
– Ţivotinja, nagaĊala je Holly dok je mic po mic zaobilazila pult.
– Vrati se, zapovjedi Tina. – Moţda je štakor.
Dovoljno je prljavo za štakore, pomisli Tina. Ko bog ih ima na desetke. Povuĉe sestriĉnu za ruku.
Nešto muklo tresne o pult. Tina se naglo okrene. Golema crna maĉka zurila je u nju, nakos-triješena repa, svjetlucavih ţutih oĉiju. Maĉka sikne, zatim skoĉi s pulta, a Tina vrisne.
Maĉka doskoĉi pokraj Tinine noge i odjuri preko poda.
Tina se usiljeno nasmije. – Pomislila sam... pomislila sam da je to najveći štakor na svijetu!
– Crna maĉka, promrmlja Holly. – Znaš što to znaĉi.
– Znaĉi da je Joshu bolje da se uskoro ovdje nacrta – eto što to znaĉi, objavi Tina. – Nemoj mi više o znakovima, okej? Nisam raspoloţena.
– Sjednimo, predloţi Holly.
– Dobra ideja. Koljena kao da su mi od sira.
– Zato što ga toliko puno jedeš, zadirkivala ju je Holly.
Tina poĊe za sestriĉnom do stolaca s ravnim naslonom. – Koliko je sati? – upita.
Vikend u koledţu 11
– Devet, reĉe joj Holly. – Josh zna da veĉeras treba doći po nas, zar ne?
– Da, Holly. Da, zna da je to veĉeras. Da, zna da treba doći na ovaj kolodvor. Okej?
– Okej, okej. Oprosti, ispriĉa se Holly. Mjeseĉina se izlije kroz prozore i baci dugaĉke sjene na zidove.
Tina se zagleda u ulazna vrata. Molim te, Josh. DoĊi brzo. U mislima je razmatrala milijun mogućnosti. Moţda je doista Joshu rekla pogrešan sat. Moţda jest pogriješila u datumu.
Moţda...
Prestani, zapovjedi si ona. Tina nije mogla sjediti na miru. Ustane i ushoda se gore-dolje po prostoriji. Kad je napravila puni krug, kroz prozor primijeti micanje sjene u dnu postaje.
– Eno ga! – poviĉe Tina.
Podigne kovĉeg i poţuri do vrata. – Josh! – vikne Tina i mahne rukom. – Tu smo.
– Kamo je nestao? – upita Holly. – Nikoga ne vidim.
Dugaĉki peron bio je prazan.
– Josh! – ponovno vikne Tina.
Ni ţive duše.
Tinu nešto ţigne u ţelucu. Nešto nije kako valja. – Vraćajmo se unutra, šapne ona Holly.
Prekasno.
Neki ĉovjek iskoĉi iz tame koja je okruţivala postaju. – Hej... što se dogaĊa? – reĉe on pro-muklim glasom. – M-m-mi odlazimo, zamuca Tina.
Ĉovjek krene prema njoj. – E ne odlazite, reĉe on tihim, hladnim glasom. – Nikamo vi ne idete. Poglavlje 2
Trebam novac, zareţi on na Tinu. – Sve što imate.
U redu, pomisli ona. U redu. Hoće novac. Moţe sve uzeti. Svih pedeset dolara koje mije tata dao. Tina se drhtavim rukama maši za torbicu.
Ĉovjek joj se unese u lice. Prljavi ĉuperci padnu mu na ćelo. Bazdio je na alkohol. Oĉi su mu bile staklaste.
Tina se odmakne i leĊima pritisne uza zid. Drhtala je cijelim tijelom.
– Novac... novac mije u... – zamuckivala je Tina. Ali ne dovrši reĉenicu.
– Hej – ostavi je na miru! – naredi duboki glas. – Gubi se odavde!
Josh! pomisli Tina. Napokon!
Onaj ĉovjek se trgne, zagunĊa i otetura.
Tina pokrije lice rukama i naredi svojem tijelu da se prestane tresti.
– Jesi li dobro? – upita je njezin spasitelj. To nije Joshov glas, shvati Tina.
Podigne pogled i ugleda neznanca prodornih zelenih oĉiju i crne kose zavezane u kratki konjski rep.
– Dobro sam – sada, reĉe mu Tina. – Holly? Holly?
Holly se skutrila uza zid postaje, ĉvrsto se obuhvativši rukama. Tina poţuri k njoj. – Dobro si?
Holly kimne glavom. – A ti? Je li te ozlijedio?
– Ne. Samo me nasmrt prestrašio, odgovori Tina. – Ubit ću Josha zbog ovog kašnjenja.
Holly se okrene prema neznancu. – Hvala što si otjerao tog tipa.
Tina osjeti da je mladić netremice promatra. Pogled mu odluta s njezina lica na noge pa nat-rag do lica.
– Ti si sigurno Tina, reĉe on. – Ja sam Chris Roberts, Joshov cimer.
– O, da, odgovori Tina. – Josh mi je priĉao o tebi.
Josh joj je ispriĉao da je Chris lovaš. Ali Josh joj nikad nije rekao koliko je Chris zgodan.
– A gdje je Josh? – upita ona, jedva odlijepivši pogled s Chrisa pa se osvrne po postaji. – Kako to da nije ovdje?
– Juĉer je otišao na terenski izlet iz geologije s našim prijateljem Steveom, odgovori Chris.
– Molim? Otišao na kampiranje? – zavapi Tina. – Ali znao je da dolazim!
– Trebali su se danas vratiti, objasni Chris. – Ali danas popodne nazvali su od mehaniĉara. Pokvario im se auto. Moraju ĉekati da im poprave spojku.
– Kad se vraćaju? – upita Holly.
– Danas naveĉer.
– O, Tina razoĉarano promrmlja. Jedna cijela veĉer njezina savršenog vikenda otišla unepov-rat. AH sad barem zna zašto Josha nema.
– Josh me zamolio da doĊem po vas. Oprostite što toliko kasnim, ispriĉa se Chris.
– Nema potrebe, reĉe Holly. – Ako mene pitaš, stigao si baš na vrijeme. – Ona odmakne svo-ju kovrĉavu smeĊu kosu s lica i nasmiješi se.
– Kako si znao da sam to ja? – upita Tina.
– Josh drţi tvoje slike po cijeloj sobi, objasni Chris zagledan u nju. – Svi deĉki ih primijete. – On se vragolasto nasmiješi.
Tina je ponovno imala osjećaj da je Chris mjerka.
– Mislio sam da dolaziš sama, reĉe on ozbiljno.
– To je bio plan, slaţe Tina. Nije htjela da cool frajer poput Chrisa sazna da joj roditelji ne dopuštaju da putuje sama. – Ali Holly je htjela malo pogledati odsjek glume na Pattersonu. Pa je i ona došla.
– Ahem, Holly se teatralno nakašlje.
– O, oprosti, reĉe Tina. – Nisam vas upoznala. Ovo je Holly Phillips, moja sestriĉna.
– Bok, reĉe Chris ne pogledavši Holly. – Krenimo. – Chris podigne Tinin kovĉeg. – Moj dţip je vani.
Tina pode za Chrisom do njegova automobila. Još nekoliko sati i bit će s Joshom.
Chris ugura kovĉege u prtljaţnik svojega Jeep Cherokeeja, a potom Tina i Holly uĊu u vozi-lo.
Dok su izlazili s parkirališta, Tina je razgledavala unutrašnjost dţipa. Primijeti skupi CD-pIayer, pa ĉak i telefon za auto. Chris je jamaĉno jako bogat, zakljuĉi ona.
Nasloni glavu na mekani koţni naslon. Ovo je mnogo bolje od tvrdog sjedala u vlaku, pomi-sli ona.
– Onda, koliko imamo do studentskog naselja? – upita Holly gurnuvši glavu izmeĊu njih. – Jedva ĉekam da ga vidim. DogaĊa li se veĉeras nešto zabavno? Prošlog tjedna posjetila sam koledţ Blaine. Tamo ima sjajnih glazbenih klubova. Ali njihov dramski odsjek baš mi nije bio po volji. Preozbiljno.
Tina i Chris pogledaju se i jedva primjetno nasmiješe.
– A prošli mjesec obišla sam koledţ Munroe, trkeljala je Holly. – Moţete li vjerovati da daju samo dvije predstave na godinu? A k tome im je i noćni ţivot nula.
– Pogledaj lijevo, Holly, reĉe Chris. – Vidjet ćeš Little Town Playhouse. – On pokaţe male-nu i uvuĉenu zgradu od cigle. – Dramski odsjek ponekad ondje nastupa.
– Zgodna zgrada, reĉe Holly.
Chris se nagne i ubaci CD. Trenutak potom zaĉuje se poznata pjesma. – Oboţavam ovaj CD, reĉe on i nasmiješi se Tini.
Bizarno! I ona oboţava taj album. Nitko od njezinih poznanika, ukljuĉujući Josha, nije ni ĉuo za Psycho Surferse, a Chris ima njihov CD.
– Znaš ovaj bend? – upita Tina.
– Jasno, odgovori Chris. – Toliko sam puštao ovu pjesmu da mi Josh dopušta daje slušam samo u autu.
'Trna li ovdje kakvih koncerata? – upita Holly. – DoĊe li netko dobar ovamo svirati?
– Ne baš ĉesto, odgovori Chris i skrene Jeepom u usku kamenim kockama poploĉenu ulicu.
– Šteta, odgovori Holly i zavali se natrag u sjedištu.
– Holly, snimi ono, reĉe Tina i pokaţe red mladeţi ispred kluba. – Eno mjesta za tebe.
– To je Klub Kobalt. Više tamo ne zalazim ĉesto, reĉe Chris. – Ali je dosta popularan.
Tina primijeti promjenu u njegovu glasu. Zašto više ne zalazi onamo? upita se.
Holly uzdahne. – Trebalo bi nam više klubova u našem gradu, zar ne, Tina?
Tina slegne ramenima. Ona ne zalazi ĉesto u klubove. Kad nema Josha, ĉemu izlasci?
– Tina, reĉe Chris. – Josh mi je rekao da ţeliš biti manekenka.
– I ţelim, od trenutka kad sam pobijedila na manekenskom natjecanju u petom razredu, od-govori Tina.
– Onda si sigurno ĉula za mog ujaka Roba Robertsa, fotografa? – upita Chris.
Rob Roberts! Svi znaju za njega. Modni ĉasopisi stalno objavljuju njegove fotografije na na-slovnicama.
– On ti je ujak? Ĉovjeĉe! – usklikne Tina, iznenaĊena što joj Josh to nikad nije spomenuo.
Chris kimne glavom. – Ţelim raditi s njim nakon što diplomiram. Obećao je da će mi pomo-ći da se ubacim u taj posao.
– To je super, reĉe Tina.
– Budeš li imala malo vremena dok si ovdje, snimio bih nekoliko modnih fotografija s to-bom, ponudi Chris. – Trebam još materijala za svoju mapu.
– To bi bilo full zabavno, ali ne znam hoće li biti dovoljno vremena. – Tina se zapravo nada-la da neće biti nimalo vremena. Stvarno je htjela provesti svaki trenutak s Joshom.
– Volio bih da snimimo barem nekoliko portreta, reĉe Chris te doda: – Ako bude vremena.
Vozili su se kroz gradić. Tina je razmišljala o Joshu. Holly je komentirala trgovine i restora-ne.
– Jeste li gladne? – upita Chris kad je skrenuo u neku jednosmjernu ulicu.
– Ne, odgovori Holly. – Pojele smo sendviĉe u vlaku.
– Šteta, odgovori Chris. – Tamo je sjajan meksiĉki restoran.
Tina se nasmiješi. – Oboţavam meksiĉku hranu.
– Jesi probala enĉiladu od raĉića? – upita on.
– Od raĉića? – Ona podigne obrve. – Ne. Dobre su?
– Odliĉne, odgovori on. – Trebaš otići tamo ovoga vikenda.
Tina se zagleda kroz prozor u zvjezdanu noć. – Josh mrzi meksiĉku hranu, promrmlja ona.
– Ne zna Što propušta, reĉe Chris.
Ja znam, pomisli Tina. Mene. Josh bi sada trebao biti ovdje sa mnom.
– Ovo je studentsko naselje, reĉe Chris i zaustavi Jeep na parkiralištu.
Napokon, pomisli Tina dok je otvarala vrata. Budi tu, Josh. Budi tu. Te su joj rijeĉi odzva-njale u glavi kad je krenula za Chrisom u visoku zgradu od crvene cigle.
Ali kad je Chris otkljuĉao sobu, bila je prazna i mraĉna.
– Plan je bio da vi spavate ovdje u našoj sobi, reĉe im Chris. – Josh i ja dobili smo dopušte-nje od studentske referade. Mi ćemo spavati u mojem fotostudiju.
– Misliš li da je Josh sad tamo? – upita Tina.
– Sumnjam, odgovori Chris i pogleda na sat. – Tek je deset.
– A da nazovemo? Tek toliko da provjerimo, predloţi Tina premda je znala da Josh neće biti tamo. Da se vratio u grad, ĉekao bije ovdje.
Dok je Chris birao broj, Tina je nervozno grickala unutrašnju stranu obraza.
Kao što je i oĉekivala, nitko se nije javio u studiju. Tina se svali na jedan od kreveta. Znala je da će uskoro vidjeti Josha. Ali nije si mogla pomoći – bila je razoĉarana.
– Vidimo se kasnije, reĉe Chris i spusti slušalicu. – Ako vam išta zatreba, nazovite me. – On zapiše broj studija na komad papira.
– Sobe u ovom paviljonu veće su nego u koledţu Blaine, reĉe Holly nakon što je Chris oti-šao. – Gle, ĉak imaju i liniju i telku. – Uzme daljinski i poĉne mijenjati kanale dok ne naĊe MTV.
– To je sve ziher Chrisovo, reĉe Tina. Josh si jedva moţe priuštiti smještaj u domu.
Tina se osvrne po sobi: dva kreveta, dvije komode i dva radna stola ispunjavala su većinu prostora. Joshovo staro raĉunalo stajalo je na njegovu stolu. Na Chrisovu stolu stajao je Mac u boji sa CD-ROM-om i laserskim printerom.
Tina se upita je li Josh ikad ljubomoran na Chrisa. Ako i jest, nikad joj to nije spominjao.
Geološke karte prekrivale su zid uz Joshov krevet. Fotografija oceana i obavijest o fotonatje-ĉaju visjele su na suprotnome zidu.
I naravno, kamenje i fosili posvuda. Na Joshovu stolu. Na njegovoj komodi. Na prozorskoj dasci. Ĉak i na podu. Svih oblika i veliĉina.
Baš kao njegova soba kod kuće, pomisli ona. On vjerojatno i sanja kamenje.
Tina podigne trokutasti crni kamen i protrlja ga izmeĊu prstiju. Njegov grubi rub zagrebe je po koţi.
Drţeći kamen u ruci, ona ustane i ushoda se po sobi. Iako se sve Ĉinilo normalno, nešto nije štimalo. Nešto je nedostajalo.
– Što je? – upita Holly.
– Ne znam, odgovori Tina i baci kamen na Joshov krevet.
Onda joj sine. Gdje su sve one njezine fotografije koje je Chris spomenuo?
Njihova slika s maturalne veĉeri bila je na Joshovu ormariću. Ali to je bilo sve. Ona podigne fotku i zagleda se u Joshovo zgodno lice.
Tina je znala da nikad neće zaboraviti lu veĉer. Umjesto obiĉne kitice cvijeća, Josh joj je dao kiticu od zelenih kristala tinjca. Zbog toga se osjećala stvarno posebnom. Njezini su prijatelji cijelu veĉer komentirali taj njezin struĉak.
Ona okrene fotografiju da proĉita posvetu na poleĊini.
Nema posvete! Baš ĉudno, pomisli ona. Napisala mu je poruku na poleĊini ove fotografije! Je li ju Josh obrisao? Netko zalupa na vratima.
Tina ih poţuri otvoriti. Molim te, Boţe, neka to bude Josh, pomisli. No umjesto njega na ho-dniku je stajala crnokosa djevojka. – Ne! – cikne djevojka. – Ne mogu vjerovati!
Tina blene u djevojku. – Oprosti?
Na sebi je imala uske plave traperice i beţ bodi. Kratka crna kosa uokvirivala je njezino ok-ruglo, ozbiljno lice.
– Jako mi je ţao, ispriĉa se djevojka. – Pomislila sam da si netko drugi. Ali kosa ti je puno svjetlija. – Ona brzo zatrepće.
– Dobro si? – upita Tina.
– Ne znam što mi je, odgovori djevojka. – Valjda previše kave. Bubam za ispite. I... i nisam oĉekivala da ćeš izgledati kao ona.
– Kao tko? – htjela je znati Tina.
– Uh... nitko, zamuca djevojka i odmahne rukama ispred sebe. – Oprosti. Priĉam besmislice, ha?
Laţe, pomisli Tina. Koji joj je vrag?
– Tko si ti? – upita ona.
– Carla Ryan, objasni djevojka. – Steveova cura. Ti si Tina, zar ne? Chris je rekao da treba ići po tebe na stanicu.
– Toĉno, odgovori Tina. – A ovo je moja sestriĉna Holly.
Tina se malko opusti. Josh joj je priĉao o Steveu i Carli. Steve takoĊer studira geologiju. Carla studira novinarstvo, pa uvijek pretjeruje i sve pretvara u temu tjedna.
– Na koga ti ja sliĉim? – ponovi Tina.
Carla se ogluši na to pitanje i skljoka na Joshov krevet. Tina sjedne do nje.
– Išla sam u srednju sa Steveom i Chrisom, objasni Carla i proĊe prstima kroz svoju kratku, svilenastu kosu. – Oni su sjajni deĉki.
– Imaš li vlastiti stan? – znatiţeljno upita Holly dok je vadila svoje stvari iz kovĉega.
– Ne, još ne, odgovori Carla. – Ţivim u domu. Na devetom katu. Ali radim u butiku i sljede-će godine unajmljujem stan. Zlo mi je od doma.
Da barem ja mogu na koledţ dogodine, pomisli Tina. Moţda ću si, ako mi upale neki poslovi s manekenstvom, moći priuštiti nešto bolje od Waynesbridge Junior Collegea.
Ne bi joj smetalo da stanuje u domu ĉetiri godine. To mora biti bolje od ostanka kod kuće.
Glasna glazba zatresti iz susjedne sobe i nadglasa televizor.
– Uvijek znaš kad je petak naveĉer, Carla zabubnja šakom po zidu.
Glazba se pojaĉa. Carla zakoluta oĉima i djevojke prasnu u smijeh.
– Ako ţeliš biti manekenka, kao što kaţe Josh, nagovori Chrisa da te slika, predloţi Carla. – Stvarno je talentiran.
– Ponudio se da to obavimo ovaj vikend, reĉe Tina.
– Pa pristani, odgovori Carla. – Moţda dobiješ agenta kao moja frendica u New Yorku. Chris pokazuje svoje fotografije ujaku. Priĉao ti je o svom ujaku, zar ne?
– Aha. – Tina pogleda na sat na komodi. Jedanaest sati i pet minuta. Josh bi se trebao uskoro vratiti. – Ali ţelim cijelo vrijeme biti s Joshom.
Carla zavrti glavom. – Ne mogu vjerovati da je Josh otišao kampirati. Hoću reći, ja se viĊam sa Steveom non-stop, reĉe ona. – Ali ti nisi vidjela Josha od Boţića. A zbog kvara na autu vratit će se kasno.
Tina zastenje. – Ne podsjećaj me.
– Nije li teško biti tako odvojen? – upita Carla. – Ne znam bih li ja mogla tako sa Steveom.
– Ĉesto razgovaramo telefonom, objasni Tina.
Ali ako ona nedostaje njemu koliko i on njoj, zašto je ovaj tjedan otišao kampirati? Nemo-guće daje njegovo glupo kamenje toliko vaţno.
– Jesi li znala da idu? – upita ona Carlu.
– Naravno, odgovori Carla. – Steve mi sve kaţe.
– O, reĉe Tina. I njoj je Josh nekad sve govorio. Moţda faks stvarno mijenja ljude.
– Priĉaj nam o Chrisu. – Holly se raspakirala i otvorila boĉicu laka za nokte. – Ima li on cu-ru?
– To je tuţna priĉa, blago će Carla i pogleda u sliku oceana. – Stvarno tuţna.
– Nemoj nas drţati u neizvjesnosti, potakne je Holly koja je lakirala nokat na palcu ţarkocr-venim lakom.
Carla duboko udahne i poĉne s priĉom. – Chris je u srednjoj imao curu, Judy. Bili su totalno ludi jedno za drugim. Svuda su išli zajedno. Oboţavali su jedriti na Chrisovu brodu. A onda prošlo ljeto...
Carla je oklijevala. – Doţivjeli su nesreću. Bili su daleko na puĉini kad se naglo podigla olu-ja. Judy je pala u vodu i...
– Nije se-valjda utopila! – zavapi Holly.
Carla kimne glavom.
Grozno, pomisli Tina. Nije mogla ni zamisliti kako bi se osjećala da se tako nešto dogodi Joshu.
– Chris ju je pokušao spasiti, nastavi Caria. – Ali nije ju nigdje mogao naći. Tek su nakon dva dana pronašli tijelo.
Teška tišina ispuni sobu. Tina zamisli Chrisa na brodu kako oĉajniĉki traţi svoju djevojku, dok vjetar šiba jedrima. Uţasno.
– Jadnik, promrmlja Holly i razbije tišinu.
– Steve mu je nekoliko puta pokušao nekog namjestiti, reĉe im Carla. – Ali Chrisa to ne za-nima.
– A da ti izaĊeš s njim, Holly? – upita Tina i pogleda svoju sestriĉnu.
Holly odmahne glavom. – Nije moj tip, promrmlja. – Prenormalan? – boĉne je Tina. – Baš tako, odgovori Holly.
Carla pogleda na svoj sat, stisne usta i zavrti glavom. – Razgovarat ću s Joshom kad se vrate. – Podigne jedan Joshov kamen. – Mislim da te ne cijeni dovoljno.
Tina pogledom isprati kamen koji je Carla bacila u zrak i uhvatila. Carla govori kao da zna nešto o Joshu. Nešto što Tina ne zna. Tina osjeti trnce nelagode.
Netko pokuca na vrata.
Holly otvori i Chris ude u sobu. – Zaboravio sam da sam namjeravao ponijeti biljeţnicu iz kemije u studio. Što je novo, Carla?
– Ništa, odgovori ona. – Samo ĉekamo deĉke.
– Jesu li se javili? – Chris sjedne u Joshov radni stolac.
Tina odmahne glavom. – Već sam se zabrinula.
– Nemoj, odluĉno će Carla. – Vani je veĉeras dosta maglovito. Morat će voziti jako sporo. Sumnjam da će se vratiti prije ponoći.
– Carla je u pravu, doda Chris. – A da odete na tulum, umjesto da ovdje išĉekujete?
– Dobra ideja, oglasi se Holly.
– Ne znam, promrmlja Tina.
– Ma daj, nagovarao je Chris. – Josh ne bi ţelio da se dosaĊuješ.
Tina razmisli trenutak. Vrijeme bi brţe prošlo na tulumu. A kad završi, Josh će se već vratiti.
– Okej, idemo, reĉe ona Chrisu.
– Super, odgovori Chris. – A ti, Carla?
Carla slegne ramenima. – Zašto ne?
– Samo da se presvuĉeni. – Holly s kreveta uzme traperice i ţarkocrveni pulover. – Gdje je kupaonica?
– Na kraju hodnika, uputi je Carla. – Kroz vrata pa lijevo. – Tina otvori svoj kovĉeg. – Tre-bam prvo povješati neke stvari u ormar.
Izvadi dva kompleta koja je donijela za ples: seksi crnu haljinu i mini suknju s bijelom blu-zom. Namjeravala je odjenuti onaj koji se Joshu bude više svidio.
Dok je poravnavala nabore, osjeti da je Chris promatra. ProĊu je trnci.
Odjeće prebaĉene preko ruke, Tina otvori vrata ormara.
Posegne za praznom vješalicom. Nogom udari u nešto teško.
Pogleda Što je to. Ĉudno, pomisli. Joshove planinarske cipele?
Ako je otišao u potragu za kamenjem, upita se, zašto ih nije ponio?
Tina Rivers i milijunti put pogleda na sat. Poţeli iskoĉiti i vlastitim rukama pomoći vući vlak do kolodvora Patterson.
Nije vidjela svojeg deĉka Josha Martina od Boţića. Tri duga mjeseca.
– Probudi se, Holly, naredi Tina i blago prodrma svoju sestriĉnu za ruku. – Uskoro stiţemo.
Holly Phillips izvalila se na sjedištu pokraj Tine. Kovrĉava smeĊa kosa pala joj je preko lica. Tiho je hrkala. – Budi se, nagovarala ju je Tina. – Poĉinju tulumi, Holly. Tulumi puni slatkih studenata samo za tebe.
Holly zabrunda i protegne svoje duge noge. Napokon otvori oĉi i zijevne. – Studenti?
– Znala sam da ćeš to ĉuti. – Tina se okrene od svoje pospane sestriĉne i nestrpljivo se zag-leda kroz prozor.
Jednog dana moći ću putovati sama, pomisli Tina prisjetivši se prepirke s roditeljima.
Tina je molila mamu i tatu da joj dopuste da otputuje sama u posjet Joshu. Ali ne. Ili njezina sestriĉna ide s njom ili Tina ostaje kod kuće. A nema šanse da će Tina propustiti proljetni ras-pusni vikend s Joshom.
– Vidiš li ga već? – upita Holly i protrlja oĉi.
– Ne. Previše je mraĉno, odgovori Tina i posegne u svoju torbicu da izvadi neseser. – Osim toga, još nismo stali.
Izvadi ruţ, zrcalo i ĉetkicu.
– Trbuh mi izvodi premete, reĉe Tina dok je ĉešljala svoju dugu plavu kosu. – Dobro izgle-dam?
Holly uzdahne. – Pet sati u vlaku, a izgledaš sjajno. Uz tebe se osjećam kao vreća jeĉma.
Tina se nasmije. – A kako se to osjeća vreća jeĉma?
– Jednog ćeš dana biti poznata manekenka, Tina, reĉe joj Holly. – Sto posto sam sigurna.
Tina se jest htjela jednog dana naći na naslovnicama modnih ĉasopisa. Neprestano je prou-ĉavala konkurenciju i smišljala planove. Ali trenutno je mogla misliti samo na Josha. Jako joj je nedostajao.
Prošle godine, u srednjoj školi Shadyside, svaki dan su zajedno ruĉali. A sad ga gotovo uop-će ne vida.
Tina baci posljednji pogled na svoju šminku i spremi zrcalo. Potom si omiljenim parfemom poprska zapešća i iza uši. Nasmiješi se kad pomisli na prvi poljubac s Joshom.
– Mislim da se zaustavljamo, reĉe Holly. Cvileći zvuk ispuni vagon.
Iz razglasa zakrĉi. – Upravo stiţemo na kolodvor Patterson. Mole se svi putnici da ostanu na svojim mjestima dok se vlak sasvim ne zaustavi.
Tina poskoĉi. Ni sekunde ne moţe više mirno sjediti.
Vlak cimne baš kad je poĉela spuštati prtljagu s police. Poleti naprijed i uhvati se za Hollyno rame da ne padne na pod.
– Brţe, poţuri je Tina. – Treba ti pomoć?
– Ne. Mogu sama, odgovori Holly i dalje sjedeći. – Samo sam se malo ukoĉila. Valjda sam zaspala u nezgodnom poloţaju.
Tina zakoluta oĉima. Holly oĉito namjerava sići s vlaka puţevom brzinom. Ali jasno, Holly nije zaljubljena. Nema pojma koliko ţarko Tina ţeli vidjeti Josha.
Na izlazu im kondukter u sivoj uniformi kimne glavom. – Vas dvije jedine ovdje silazite. Stoga oprez, upozori ih on. – Na postaji nema ni ţive duše. Nemojte se predugo zadrţavati.
– Neće nam ništa biti, uvjeravala gaje Tina ţurno silazeći niz stepenice. – Moj deĉko će doći pred nas.
Ali na peronu nije bilo nikoga. Tina nervozno prijeĊe pogledom gore-dolje niz dugaĉki pri-laz. Gdje li je Josh?
Spusti kovĉeg na pod. Njihov vlak kasni sat vremena. Moţda je Joshu dodijalo ĉekanje, pa je otišao nekamo popiti kavu. Ako je imalo smisla, ali je Tina svejedno bila razoĉarana.
Da ja dolazim pred Josha, pomisli ona, stajala bih na peronu bez obzira na to koliko kasni. Ne bih ţeljela propustiti nijednu minutu našeg zajedniĉkog vikenda.
– Pa gdje je? – upita Holly.
Tina slegne ramenima. – Znaš Josha – on nikad nema mira. Sigurna sam da će se odmah vra-titi.
– Sigurna si da smo izašle na pravoj stanici? – upita Holly.
– Naravno, obrecne se Tina.
Peron se zatrese kad vlak uz riku i miris dizela krene s postaje. Djevojke se stisnu na mraĉ-nom peronu.
Holly zavrti glavom. – Nadam se da ovo nije nagovještaj toga kako će proteći ostatak viken-da.
– Daj, Tina reĉe zdvojno uvijajući pramen kose. – Ti i tvoji znakovi. Kupit ću ti turban i kristalnu kuglu za roĊendan, pa si idući mjesec moţeš postaviti štand za gatanje na shadysideskom sajmu.
Holly se usiljeno nasmiješi. – Samo se ti sprdaj, ali ponekad me uhvati neki osjećaj... Hej, misliš da ovdje ima dobrih plesnjaka? – upita Holly da promijeni temu. – Ovo će biti ludilo! Nema roditelja da nam odreĊuju do kad smijemo ostali vani. Mogu ostati vani dokle hoću.
– Ne mogu vjerovati da su moji roditelji inzislirali da li ideš sa mnom. Da samo znaju koliko si opaka. Jako loše uljeĉeš na mene! – našali se Tina.
– Ali ti to oboţavaš! – odgovori Holly.
Tina podigne pogled prema noćnom nebu na kojem je jedna jedina zvijezda svijetlila blijedo ţuta na sivoj pozadini.
Prva veĉernja zvijezda, pomisli Tina. Trebam si zamisliti neku ţelju.
Ona zatvori oĉi i u sebi zaţeli: Zelini da mi ovo bude najbolji vikend u ţivotu.
Hladni vjetar zapuše niz peron. Tina otvori oĉi i navuĉe svoju plavu jaknu ĉvrsto preko prsa. Joshu se sviĊa ova jakna. Ali sad poţali što nije odabrala nešto toplije.
– Idemo unutra, predloţi ona.
Tina zgrabi kovĉeg i gurne dvokrilna vrata majušne postaje. Tinin kovĉeg kao daje teţio to-nu. Nisam trebala ponijeti toliko garderobe, pomisli ona dok ga je teglila u ĉekaonicu. Ali Josh joj je rekao da će ići na piknik, u lunapark i na ples. Morala je biti spremna.
Ali nije bila sprema za boravak u ovoj praznoj, sivoj ţeljezniĉkoj postaji bogu iza nogu. Ka-ko mi Josh moţe to raditi? pitala se Tina.
U Ĉekaonici se osjećao nekakav kiselkasti, memljiv miris. Redovi sivih koţnih stolaca viso-kih naslona ispunjavali su prostoriju. Komadići papira šuštali su po podu, kao da ih gurkaju duhovi.
Holly spusti svoj kovĉeg i uzdahne. – Josh zna da dolazimo, ne?
– Ma jasno, prasne Tina.
– Moţda je zaboravio ili nešto sliĉno, reĉe Holly i ogleda se po slabo osvijetljenoj prostoriji. – Sad kad je na faksu, moţda se promijenio. Znam da ću seja promijeniti kad poĉnem studirati. Najprije ću si staviti naušnicu u nos, ziher. A moţda nabacim i tetovaţu.
– Ne vjerujem daje Josh otišao probušiti nos. Nazvat ću ga. Ti ĉekaj ovdje sa stvarima. – Ti-na prekopa po torbici u potrazi za kovanicom i brzim korakom ode do dvije telefonske govorni-ce.
Podigne slušalicu prvoga telefona, pa je s treskom spusti. – Nema signala! – dovikne Holly.
Na drugom telefonu nije uopće bilo slušalice. Tina se krupnim koracima vrati do svoje ses-triĉne.
– Idemo do Šaltera, predloţi Tina. Pokušala je zvuĉati optimistiĉno. – Moţda imaju poruku za nas.
Njihovi koraci odzvanjali su po ploĉicama obloţenom podu.
Na pultu je leţala rukom napisana poruka: VRAĆAM SE ODMAH, a pokraj nje šalica stare kave.
– Bljak, zastenje Holly. – Izgleda da ovdje već danima nema nikoga.
Tina zaĉuje zvuk iza pulta. – Što je to? – upita i zgrabi Hollynu ruku. – Slušaj.
Ono se tiho struganje pojaĉa. Tina zadrţi dah.
– Ţivotinja, nagaĊala je Holly dok je mic po mic zaobilazila pult.
– Vrati se, zapovjedi Tina. – Moţda je štakor.
Dovoljno je prljavo za štakore, pomisli Tina. Ko bog ih ima na desetke. Povuĉe sestriĉnu za ruku.
Nešto muklo tresne o pult. Tina se naglo okrene. Golema crna maĉka zurila je u nju, nakos-triješena repa, svjetlucavih ţutih oĉiju. Maĉka sikne, zatim skoĉi s pulta, a Tina vrisne.
Maĉka doskoĉi pokraj Tinine noge i odjuri preko poda.
Tina se usiljeno nasmije. – Pomislila sam... pomislila sam da je to najveći štakor na svijetu!
– Crna maĉka, promrmlja Holly. – Znaš što to znaĉi.
– Znaĉi da je Joshu bolje da se uskoro ovdje nacrta – eto što to znaĉi, objavi Tina. – Nemoj mi više o znakovima, okej? Nisam raspoloţena.
– Sjednimo, predloţi Holly.
– Dobra ideja. Koljena kao da su mi od sira.
– Zato što ga toliko puno jedeš, zadirkivala ju je Holly.
Tina poĊe za sestriĉnom do stolaca s ravnim naslonom. – Koliko je sati? – upita.
Vikend u koledţu 11
– Devet, reĉe joj Holly. – Josh zna da veĉeras treba doći po nas, zar ne?
– Da, Holly. Da, zna da je to veĉeras. Da, zna da treba doći na ovaj kolodvor. Okej?
– Okej, okej. Oprosti, ispriĉa se Holly. Mjeseĉina se izlije kroz prozore i baci dugaĉke sjene na zidove.
Tina se zagleda u ulazna vrata. Molim te, Josh. DoĊi brzo. U mislima je razmatrala milijun mogućnosti. Moţda je doista Joshu rekla pogrešan sat. Moţda jest pogriješila u datumu.
Moţda...
Prestani, zapovjedi si ona. Tina nije mogla sjediti na miru. Ustane i ushoda se gore-dolje po prostoriji. Kad je napravila puni krug, kroz prozor primijeti micanje sjene u dnu postaje.
– Eno ga! – poviĉe Tina.
Podigne kovĉeg i poţuri do vrata. – Josh! – vikne Tina i mahne rukom. – Tu smo.
– Kamo je nestao? – upita Holly. – Nikoga ne vidim.
Dugaĉki peron bio je prazan.
– Josh! – ponovno vikne Tina.
Ni ţive duše.
Tinu nešto ţigne u ţelucu. Nešto nije kako valja. – Vraćajmo se unutra, šapne ona Holly.
Prekasno.
Neki ĉovjek iskoĉi iz tame koja je okruţivala postaju. – Hej... što se dogaĊa? – reĉe on pro-muklim glasom. – M-m-mi odlazimo, zamuca Tina.
Ĉovjek krene prema njoj. – E ne odlazite, reĉe on tihim, hladnim glasom. – Nikamo vi ne idete. Poglavlje 2
Trebam novac, zareţi on na Tinu. – Sve što imate.
U redu, pomisli ona. U redu. Hoće novac. Moţe sve uzeti. Svih pedeset dolara koje mije tata dao. Tina se drhtavim rukama maši za torbicu.
Ĉovjek joj se unese u lice. Prljavi ĉuperci padnu mu na ćelo. Bazdio je na alkohol. Oĉi su mu bile staklaste.
Tina se odmakne i leĊima pritisne uza zid. Drhtala je cijelim tijelom.
– Novac... novac mije u... – zamuckivala je Tina. Ali ne dovrši reĉenicu.
– Hej – ostavi je na miru! – naredi duboki glas. – Gubi se odavde!
Josh! pomisli Tina. Napokon!
Onaj ĉovjek se trgne, zagunĊa i otetura.
Tina pokrije lice rukama i naredi svojem tijelu da se prestane tresti.
– Jesi li dobro? – upita je njezin spasitelj. To nije Joshov glas, shvati Tina.
Podigne pogled i ugleda neznanca prodornih zelenih oĉiju i crne kose zavezane u kratki konjski rep.
– Dobro sam – sada, reĉe mu Tina. – Holly? Holly?
Holly se skutrila uza zid postaje, ĉvrsto se obuhvativši rukama. Tina poţuri k njoj. – Dobro si?
Holly kimne glavom. – A ti? Je li te ozlijedio?
– Ne. Samo me nasmrt prestrašio, odgovori Tina. – Ubit ću Josha zbog ovog kašnjenja.
Holly se okrene prema neznancu. – Hvala što si otjerao tog tipa.
Tina osjeti da je mladić netremice promatra. Pogled mu odluta s njezina lica na noge pa nat-rag do lica.
– Ti si sigurno Tina, reĉe on. – Ja sam Chris Roberts, Joshov cimer.
– O, da, odgovori Tina. – Josh mi je priĉao o tebi.
Josh joj je ispriĉao da je Chris lovaš. Ali Josh joj nikad nije rekao koliko je Chris zgodan.
– A gdje je Josh? – upita ona, jedva odlijepivši pogled s Chrisa pa se osvrne po postaji. – Kako to da nije ovdje?
– Juĉer je otišao na terenski izlet iz geologije s našim prijateljem Steveom, odgovori Chris.
– Molim? Otišao na kampiranje? – zavapi Tina. – Ali znao je da dolazim!
– Trebali su se danas vratiti, objasni Chris. – Ali danas popodne nazvali su od mehaniĉara. Pokvario im se auto. Moraju ĉekati da im poprave spojku.
– Kad se vraćaju? – upita Holly.
– Danas naveĉer.
– O, Tina razoĉarano promrmlja. Jedna cijela veĉer njezina savršenog vikenda otišla unepov-rat. AH sad barem zna zašto Josha nema.
– Josh me zamolio da doĊem po vas. Oprostite što toliko kasnim, ispriĉa se Chris.
– Nema potrebe, reĉe Holly. – Ako mene pitaš, stigao si baš na vrijeme. – Ona odmakne svo-ju kovrĉavu smeĊu kosu s lica i nasmiješi se.
– Kako si znao da sam to ja? – upita Tina.
– Josh drţi tvoje slike po cijeloj sobi, objasni Chris zagledan u nju. – Svi deĉki ih primijete. – On se vragolasto nasmiješi.
Tina je ponovno imala osjećaj da je Chris mjerka.
– Mislio sam da dolaziš sama, reĉe on ozbiljno.
– To je bio plan, slaţe Tina. Nije htjela da cool frajer poput Chrisa sazna da joj roditelji ne dopuštaju da putuje sama. – Ali Holly je htjela malo pogledati odsjek glume na Pattersonu. Pa je i ona došla.
– Ahem, Holly se teatralno nakašlje.
– O, oprosti, reĉe Tina. – Nisam vas upoznala. Ovo je Holly Phillips, moja sestriĉna.
– Bok, reĉe Chris ne pogledavši Holly. – Krenimo. – Chris podigne Tinin kovĉeg. – Moj dţip je vani.
Tina pode za Chrisom do njegova automobila. Još nekoliko sati i bit će s Joshom.
Chris ugura kovĉege u prtljaţnik svojega Jeep Cherokeeja, a potom Tina i Holly uĊu u vozi-lo.
Dok su izlazili s parkirališta, Tina je razgledavala unutrašnjost dţipa. Primijeti skupi CD-pIayer, pa ĉak i telefon za auto. Chris je jamaĉno jako bogat, zakljuĉi ona.
Nasloni glavu na mekani koţni naslon. Ovo je mnogo bolje od tvrdog sjedala u vlaku, pomi-sli ona.
– Onda, koliko imamo do studentskog naselja? – upita Holly gurnuvši glavu izmeĊu njih. – Jedva ĉekam da ga vidim. DogaĊa li se veĉeras nešto zabavno? Prošlog tjedna posjetila sam koledţ Blaine. Tamo ima sjajnih glazbenih klubova. Ali njihov dramski odsjek baš mi nije bio po volji. Preozbiljno.
Tina i Chris pogledaju se i jedva primjetno nasmiješe.
– A prošli mjesec obišla sam koledţ Munroe, trkeljala je Holly. – Moţete li vjerovati da daju samo dvije predstave na godinu? A k tome im je i noćni ţivot nula.
– Pogledaj lijevo, Holly, reĉe Chris. – Vidjet ćeš Little Town Playhouse. – On pokaţe male-nu i uvuĉenu zgradu od cigle. – Dramski odsjek ponekad ondje nastupa.
– Zgodna zgrada, reĉe Holly.
Chris se nagne i ubaci CD. Trenutak potom zaĉuje se poznata pjesma. – Oboţavam ovaj CD, reĉe on i nasmiješi se Tini.
Bizarno! I ona oboţava taj album. Nitko od njezinih poznanika, ukljuĉujući Josha, nije ni ĉuo za Psycho Surferse, a Chris ima njihov CD.
– Znaš ovaj bend? – upita Tina.
– Jasno, odgovori Chris. – Toliko sam puštao ovu pjesmu da mi Josh dopušta daje slušam samo u autu.
'Trna li ovdje kakvih koncerata? – upita Holly. – DoĊe li netko dobar ovamo svirati?
– Ne baš ĉesto, odgovori Chris i skrene Jeepom u usku kamenim kockama poploĉenu ulicu.
– Šteta, odgovori Holly i zavali se natrag u sjedištu.
– Holly, snimi ono, reĉe Tina i pokaţe red mladeţi ispred kluba. – Eno mjesta za tebe.
– To je Klub Kobalt. Više tamo ne zalazim ĉesto, reĉe Chris. – Ali je dosta popularan.
Tina primijeti promjenu u njegovu glasu. Zašto više ne zalazi onamo? upita se.
Holly uzdahne. – Trebalo bi nam više klubova u našem gradu, zar ne, Tina?
Tina slegne ramenima. Ona ne zalazi ĉesto u klubove. Kad nema Josha, ĉemu izlasci?
– Tina, reĉe Chris. – Josh mi je rekao da ţeliš biti manekenka.
– I ţelim, od trenutka kad sam pobijedila na manekenskom natjecanju u petom razredu, od-govori Tina.
– Onda si sigurno ĉula za mog ujaka Roba Robertsa, fotografa? – upita Chris.
Rob Roberts! Svi znaju za njega. Modni ĉasopisi stalno objavljuju njegove fotografije na na-slovnicama.
– On ti je ujak? Ĉovjeĉe! – usklikne Tina, iznenaĊena što joj Josh to nikad nije spomenuo.
Chris kimne glavom. – Ţelim raditi s njim nakon što diplomiram. Obećao je da će mi pomo-ći da se ubacim u taj posao.
– To je super, reĉe Tina.
– Budeš li imala malo vremena dok si ovdje, snimio bih nekoliko modnih fotografija s to-bom, ponudi Chris. – Trebam još materijala za svoju mapu.
– To bi bilo full zabavno, ali ne znam hoće li biti dovoljno vremena. – Tina se zapravo nada-la da neće biti nimalo vremena. Stvarno je htjela provesti svaki trenutak s Joshom.
– Volio bih da snimimo barem nekoliko portreta, reĉe Chris te doda: – Ako bude vremena.
Vozili su se kroz gradić. Tina je razmišljala o Joshu. Holly je komentirala trgovine i restora-ne.
– Jeste li gladne? – upita Chris kad je skrenuo u neku jednosmjernu ulicu.
– Ne, odgovori Holly. – Pojele smo sendviĉe u vlaku.
– Šteta, odgovori Chris. – Tamo je sjajan meksiĉki restoran.
Tina se nasmiješi. – Oboţavam meksiĉku hranu.
– Jesi probala enĉiladu od raĉića? – upita on.
– Od raĉića? – Ona podigne obrve. – Ne. Dobre su?
– Odliĉne, odgovori on. – Trebaš otići tamo ovoga vikenda.
Tina se zagleda kroz prozor u zvjezdanu noć. – Josh mrzi meksiĉku hranu, promrmlja ona.
– Ne zna Što propušta, reĉe Chris.
Ja znam, pomisli Tina. Mene. Josh bi sada trebao biti ovdje sa mnom.
– Ovo je studentsko naselje, reĉe Chris i zaustavi Jeep na parkiralištu.
Napokon, pomisli Tina dok je otvarala vrata. Budi tu, Josh. Budi tu. Te su joj rijeĉi odzva-njale u glavi kad je krenula za Chrisom u visoku zgradu od crvene cigle.
Ali kad je Chris otkljuĉao sobu, bila je prazna i mraĉna.
– Plan je bio da vi spavate ovdje u našoj sobi, reĉe im Chris. – Josh i ja dobili smo dopušte-nje od studentske referade. Mi ćemo spavati u mojem fotostudiju.
– Misliš li da je Josh sad tamo? – upita Tina.
– Sumnjam, odgovori Chris i pogleda na sat. – Tek je deset.
– A da nazovemo? Tek toliko da provjerimo, predloţi Tina premda je znala da Josh neće biti tamo. Da se vratio u grad, ĉekao bije ovdje.
Dok je Chris birao broj, Tina je nervozno grickala unutrašnju stranu obraza.
Kao što je i oĉekivala, nitko se nije javio u studiju. Tina se svali na jedan od kreveta. Znala je da će uskoro vidjeti Josha. Ali nije si mogla pomoći – bila je razoĉarana.
– Vidimo se kasnije, reĉe Chris i spusti slušalicu. – Ako vam išta zatreba, nazovite me. – On zapiše broj studija na komad papira.
– Sobe u ovom paviljonu veće su nego u koledţu Blaine, reĉe Holly nakon što je Chris oti-šao. – Gle, ĉak imaju i liniju i telku. – Uzme daljinski i poĉne mijenjati kanale dok ne naĊe MTV.
– To je sve ziher Chrisovo, reĉe Tina. Josh si jedva moţe priuštiti smještaj u domu.
Tina se osvrne po sobi: dva kreveta, dvije komode i dva radna stola ispunjavala su većinu prostora. Joshovo staro raĉunalo stajalo je na njegovu stolu. Na Chrisovu stolu stajao je Mac u boji sa CD-ROM-om i laserskim printerom.
Tina se upita je li Josh ikad ljubomoran na Chrisa. Ako i jest, nikad joj to nije spominjao.
Geološke karte prekrivale su zid uz Joshov krevet. Fotografija oceana i obavijest o fotonatje-ĉaju visjele su na suprotnome zidu.
I naravno, kamenje i fosili posvuda. Na Joshovu stolu. Na njegovoj komodi. Na prozorskoj dasci. Ĉak i na podu. Svih oblika i veliĉina.
Baš kao njegova soba kod kuće, pomisli ona. On vjerojatno i sanja kamenje.
Tina podigne trokutasti crni kamen i protrlja ga izmeĊu prstiju. Njegov grubi rub zagrebe je po koţi.
Drţeći kamen u ruci, ona ustane i ushoda se po sobi. Iako se sve Ĉinilo normalno, nešto nije štimalo. Nešto je nedostajalo.
– Što je? – upita Holly.
– Ne znam, odgovori Tina i baci kamen na Joshov krevet.
Onda joj sine. Gdje su sve one njezine fotografije koje je Chris spomenuo?
Njihova slika s maturalne veĉeri bila je na Joshovu ormariću. Ali to je bilo sve. Ona podigne fotku i zagleda se u Joshovo zgodno lice.
Tina je znala da nikad neće zaboraviti lu veĉer. Umjesto obiĉne kitice cvijeća, Josh joj je dao kiticu od zelenih kristala tinjca. Zbog toga se osjećala stvarno posebnom. Njezini su prijatelji cijelu veĉer komentirali taj njezin struĉak.
Ona okrene fotografiju da proĉita posvetu na poleĊini.
Nema posvete! Baš ĉudno, pomisli ona. Napisala mu je poruku na poleĊini ove fotografije! Je li ju Josh obrisao? Netko zalupa na vratima.
Tina ih poţuri otvoriti. Molim te, Boţe, neka to bude Josh, pomisli. No umjesto njega na ho-dniku je stajala crnokosa djevojka. – Ne! – cikne djevojka. – Ne mogu vjerovati!
Tina blene u djevojku. – Oprosti?
Na sebi je imala uske plave traperice i beţ bodi. Kratka crna kosa uokvirivala je njezino ok-ruglo, ozbiljno lice.
– Jako mi je ţao, ispriĉa se djevojka. – Pomislila sam da si netko drugi. Ali kosa ti je puno svjetlija. – Ona brzo zatrepće.
– Dobro si? – upita Tina.
– Ne znam što mi je, odgovori djevojka. – Valjda previše kave. Bubam za ispite. I... i nisam oĉekivala da ćeš izgledati kao ona.
– Kao tko? – htjela je znati Tina.
– Uh... nitko, zamuca djevojka i odmahne rukama ispred sebe. – Oprosti. Priĉam besmislice, ha?
Laţe, pomisli Tina. Koji joj je vrag?
– Tko si ti? – upita ona.
– Carla Ryan, objasni djevojka. – Steveova cura. Ti si Tina, zar ne? Chris je rekao da treba ići po tebe na stanicu.
– Toĉno, odgovori Tina. – A ovo je moja sestriĉna Holly.
Tina se malko opusti. Josh joj je priĉao o Steveu i Carli. Steve takoĊer studira geologiju. Carla studira novinarstvo, pa uvijek pretjeruje i sve pretvara u temu tjedna.
– Na koga ti ja sliĉim? – ponovi Tina.
Carla se ogluši na to pitanje i skljoka na Joshov krevet. Tina sjedne do nje.
– Išla sam u srednju sa Steveom i Chrisom, objasni Carla i proĊe prstima kroz svoju kratku, svilenastu kosu. – Oni su sjajni deĉki.
– Imaš li vlastiti stan? – znatiţeljno upita Holly dok je vadila svoje stvari iz kovĉega.
– Ne, još ne, odgovori Carla. – Ţivim u domu. Na devetom katu. Ali radim u butiku i sljede-će godine unajmljujem stan. Zlo mi je od doma.
Da barem ja mogu na koledţ dogodine, pomisli Tina. Moţda ću si, ako mi upale neki poslovi s manekenstvom, moći priuštiti nešto bolje od Waynesbridge Junior Collegea.
Ne bi joj smetalo da stanuje u domu ĉetiri godine. To mora biti bolje od ostanka kod kuće.
Glasna glazba zatresti iz susjedne sobe i nadglasa televizor.
– Uvijek znaš kad je petak naveĉer, Carla zabubnja šakom po zidu.
Glazba se pojaĉa. Carla zakoluta oĉima i djevojke prasnu u smijeh.
– Ako ţeliš biti manekenka, kao što kaţe Josh, nagovori Chrisa da te slika, predloţi Carla. – Stvarno je talentiran.
– Ponudio se da to obavimo ovaj vikend, reĉe Tina.
– Pa pristani, odgovori Carla. – Moţda dobiješ agenta kao moja frendica u New Yorku. Chris pokazuje svoje fotografije ujaku. Priĉao ti je o svom ujaku, zar ne?
– Aha. – Tina pogleda na sat na komodi. Jedanaest sati i pet minuta. Josh bi se trebao uskoro vratiti. – Ali ţelim cijelo vrijeme biti s Joshom.
Carla zavrti glavom. – Ne mogu vjerovati da je Josh otišao kampirati. Hoću reći, ja se viĊam sa Steveom non-stop, reĉe ona. – Ali ti nisi vidjela Josha od Boţića. A zbog kvara na autu vratit će se kasno.
Tina zastenje. – Ne podsjećaj me.
– Nije li teško biti tako odvojen? – upita Carla. – Ne znam bih li ja mogla tako sa Steveom.
– Ĉesto razgovaramo telefonom, objasni Tina.
Ali ako ona nedostaje njemu koliko i on njoj, zašto je ovaj tjedan otišao kampirati? Nemo-guće daje njegovo glupo kamenje toliko vaţno.
– Jesi li znala da idu? – upita ona Carlu.
– Naravno, odgovori Carla. – Steve mi sve kaţe.
– O, reĉe Tina. I njoj je Josh nekad sve govorio. Moţda faks stvarno mijenja ljude.
– Priĉaj nam o Chrisu. – Holly se raspakirala i otvorila boĉicu laka za nokte. – Ima li on cu-ru?
– To je tuţna priĉa, blago će Carla i pogleda u sliku oceana. – Stvarno tuţna.
– Nemoj nas drţati u neizvjesnosti, potakne je Holly koja je lakirala nokat na palcu ţarkocr-venim lakom.
Carla duboko udahne i poĉne s priĉom. – Chris je u srednjoj imao curu, Judy. Bili su totalno ludi jedno za drugim. Svuda su išli zajedno. Oboţavali su jedriti na Chrisovu brodu. A onda prošlo ljeto...
Carla je oklijevala. – Doţivjeli su nesreću. Bili su daleko na puĉini kad se naglo podigla olu-ja. Judy je pala u vodu i...
– Nije se-valjda utopila! – zavapi Holly.
Carla kimne glavom.
Grozno, pomisli Tina. Nije mogla ni zamisliti kako bi se osjećala da se tako nešto dogodi Joshu.
– Chris ju je pokušao spasiti, nastavi Caria. – Ali nije ju nigdje mogao naći. Tek su nakon dva dana pronašli tijelo.
Teška tišina ispuni sobu. Tina zamisli Chrisa na brodu kako oĉajniĉki traţi svoju djevojku, dok vjetar šiba jedrima. Uţasno.
– Jadnik, promrmlja Holly i razbije tišinu.
– Steve mu je nekoliko puta pokušao nekog namjestiti, reĉe im Carla. – Ali Chrisa to ne za-nima.
– A da ti izaĊeš s njim, Holly? – upita Tina i pogleda svoju sestriĉnu.
Holly odmahne glavom. – Nije moj tip, promrmlja. – Prenormalan? – boĉne je Tina. – Baš tako, odgovori Holly.
Carla pogleda na svoj sat, stisne usta i zavrti glavom. – Razgovarat ću s Joshom kad se vrate. – Podigne jedan Joshov kamen. – Mislim da te ne cijeni dovoljno.
Tina pogledom isprati kamen koji je Carla bacila u zrak i uhvatila. Carla govori kao da zna nešto o Joshu. Nešto što Tina ne zna. Tina osjeti trnce nelagode.
Netko pokuca na vrata.
Holly otvori i Chris ude u sobu. – Zaboravio sam da sam namjeravao ponijeti biljeţnicu iz kemije u studio. Što je novo, Carla?
– Ništa, odgovori ona. – Samo ĉekamo deĉke.
– Jesu li se javili? – Chris sjedne u Joshov radni stolac.
Tina odmahne glavom. – Već sam se zabrinula.
– Nemoj, odluĉno će Carla. – Vani je veĉeras dosta maglovito. Morat će voziti jako sporo. Sumnjam da će se vratiti prije ponoći.
– Carla je u pravu, doda Chris. – A da odete na tulum, umjesto da ovdje išĉekujete?
– Dobra ideja, oglasi se Holly.
– Ne znam, promrmlja Tina.
– Ma daj, nagovarao je Chris. – Josh ne bi ţelio da se dosaĊuješ.
Tina razmisli trenutak. Vrijeme bi brţe prošlo na tulumu. A kad završi, Josh će se već vratiti.
– Okej, idemo, reĉe ona Chrisu.
– Super, odgovori Chris. – A ti, Carla?
Carla slegne ramenima. – Zašto ne?
– Samo da se presvuĉeni. – Holly s kreveta uzme traperice i ţarkocrveni pulover. – Gdje je kupaonica?
– Na kraju hodnika, uputi je Carla. – Kroz vrata pa lijevo. – Tina otvori svoj kovĉeg. – Tre-bam prvo povješati neke stvari u ormar.
Izvadi dva kompleta koja je donijela za ples: seksi crnu haljinu i mini suknju s bijelom blu-zom. Namjeravala je odjenuti onaj koji se Joshu bude više svidio.
Dok je poravnavala nabore, osjeti da je Chris promatra. ProĊu je trnci.
Odjeće prebaĉene preko ruke, Tina otvori vrata ormara.
Posegne za praznom vješalicom. Nogom udari u nešto teško.
Pogleda Što je to. Ĉudno, pomisli. Joshove planinarske cipele?
Ako je otišao u potragu za kamenjem, upita se, zašto ih nije ponio?
5 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:41 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 4
Još nisi spremna? – upita Holly kad je ušla u sobu. Na sebi je imala traperice s rupama na koljenima i uski crveni pulover. Naušnice od kuglica visjele su joj gotovo do ramena. – Zašto si se ukipila?
– Spremna sam, odgovori Tina i zatvori ormar. Ali nije mogla odagnati pomisao na Joshove ĉizme: zašto ih je ostavio u ormaru?
– No, idemo li napokon? – nestrpljivo će Holly.
– Najprije moram Joshu napisati poruku, odgovori Tina. – Chris, kamo idemo? Reći ću mu da se tamo naĊemo. – Ona naĊe olovku i komad papira za poruke na Joshovu ormariću.
– Na tulum u Stari grad, odgovori Chris, netremice gledajući u nju dok je pisala. – Ne znam adresu. Reci mu da nas ovdje ĉeka.
Carla odmahne glavom i cokne jezikom. – Ne zasluţuje te, reĉe. – Da ja nisam vidjela svoju curu tri mjeseca, bila bih ovdje i ĉekala je.
Tina uzdahne pokušavajući ne obraćati pozornost na Carlu. Ali morala se sloţiti s njom. U grlu je stisne dok je stavljala poruku na Joshov jastuk.
– Ne slušaj Carlu, reĉe Chris. – Josh će se uskoro vratiti.
– Dosta više ovog odugovlaĉenja i razglabanja, odluĉno će Holly. – Idemo na tulum.
Kad su došli do Jeepa, Tina odluĉi sjesti otraga s Carlom. Tako Holly i Chris mogu razgova-rati – i Holly moţda otkrije da on ipak jest njezin tip.
Ona otvori straţnja vrata.
– Tina, zazove Chris. – Sjedni naprijed sa mnom, moţe? I prestani se brinuti.
Toliko što se mog paklenog plana tiĉe, pomisli Tina i sjedne na suvozaĉko mjesto. Spusti prozor i dopusti da svjeţ povjetarac mrsi njezinu plavu kosu. Zagleda se u vedro nebo. Zvijezde su ovdje sjajnije nego u Shadysideu.
Tina zamisli Josha kako se vozi po planinama. Ali svejedno se nije mogla otresti onog neu-godnog osjećaja.
– Chris, zausti Tina. Srce joj zalupa brţe. – Nešto mi je ĉudno. Vidjela sam Joshove plani-narske cipele u njegovu ormaru. Zašto ih nije ponio ako je išao na teren?
Chrisove se oĉi rašire. – Kupio je nove. Stvarno su cool, imaju dvostruku zaštitu za gleţanj i izraĊene su od mekane koţe.
– Stvarno? – odgovori Tina kojoj je laknulo. – Ali Josh je na knap s lovom. Kako sije mogao priuštiti nove ĉizme?
Chris prebaci u niţu brzinu i skrene za ugao. – Znaĉi da ti nije rekao da ima posao. Radi neš-to s raĉunalima u geološkom laboratoriju. Plaća je sasvim pristojna.
– Mislim da jest to spomenuo, lagala je Tina. Bilo joj je neugodno priznati da joj njezin deĉ-ko nije rekao da je našao posao.
Tina se zagleda kroz prozor.
– Izgubljen sam i posve sam... toliko dugo... to nije dobro. – Rijeĉi se vinu u zrak. To je CD Spoiled Rottena1, pomisli ona. Ne mogu vjerovati da Chris ima i taj CD.
Tina se zagleda u Chrisa, koji je pjevušio pjesmu. Sigurno mu nedostaje njegova djevojka, pomisli ona.
Pokvareni do srţi.
– Imaš U ovaj CD? – upita on. – Trebalo mi je dugo da ga naĊem.
– I meni, odgovori Tina. – Svugdje sam ga traţila i onda sam napokon našla dućan koji ima svakakve neobiĉne stvari.
– Što još voliš? – upita Chris.
Prije nego što je Tina odgovorila, Holly drekne sa straţnjeg sjedišta. – Mjuza je odurna! Sti-šaj.
Chris se nasmiješi Tini. On je najskuliraniji frajer kojeg sam upoznala nakon dugo vremena, pomisli ona.
Skrenu u usku aleju i nadu slobodno mjesto uz rubnik.
– Evo nas, objavi Chris i iskljuĉi motor.
Dok su brzo hodali niz dugi prilaz, Tina zaĉuje mukli zvuk bas-gitare.
Studenti su se razmiljeli po trijemu i prednjem travnjaku.
– Hej, Carla! – vikne visoki mladić. – Bili te posvuda traţi.
– E, pa neka traţi i dalje! – vikne Carla i odmakne kosu s lica.
Holly zahihoće.
Baš ono što Holly voli, pomisli Tina, tulum i deĉki za flert.
Ĉim je ušla u kuću, Tini postane neugodno. Kladim se da svi kuţe da još idem u srednju ško-lu, pomisli.
Tina spazi djevojku u trapericama i prsluku sa srebrnom naušnicom u nosu. Jedna druga cura na sebi je imala mini suknju i dokoljenke koje su joj sezale gotovo do ruba haljine.
Da sam se barem presvukla, pomisli Tina. Svi će mislili da sam baš dosadna. Mala slatka srednjoškolka.
Tina pode za Chrisom kroz dnevni boravak. Nekoliko mladića pozdravi Chrisa i nasmiješi se Tini. Studenti je primjećuju! Moţdu ne izgleda tako dosadno kao što zamišlja.
Napokon naĊu slobodno mjesto kod suprotnog zida pokraj otvorenog prozora. Hladni povje-tarac im je godio.
– Odliĉan tulum! – razdragano će Holly. Njihala se u ritmu glazbe.
– Zašto ti i Holly ne zaplešete? – predloţi Tina Chrisu. Morala je vikati da je se ĉuje. – Ovo je jedna od njezinih omiljenih pjesama.
Chris slegne ramenima. – Pa, baš ne...
– O, gle! – prekine ih Carla. – Eno cure koja ima glavnu ulogu u Našem gradu. DoĊi, Holly, upoznat ću vas.
Carla uhvati Holly i odvuĉe je pa Tina ostane sama s Chrisom.
Tina ustukne korak. Nije u redu da mu stoji ovako blizu, premda su okruţeni ljudima. Njezin prvi studentski tulum, a umjesto da je sa svojim deĉkom, ona završi s njegovim cimerom.
Ali to nije bilo ono najgore. Najgore je bilo to što ju je Chris privlaĉio.
Tina premjesti teţinu s jedne noge na drugu.
– Hoćeš nešto popiti? – upita Chris. – Tamo u hladnjaku ima malo soka. – On pokaţe na drugu stranu sobe.
– Hvala, odgovori Tina.
– Ostani tu, reĉe joj Chris. – Ovdje je krcato.
Chris se poĉne probijati kroz stisku. Tina ga gotovo odmah izgubi iz vida. Bilo joj je ĉudno da stoji tako sama samcata. Lakne joj kad napokon ugleda Chrisa kako se vraća.
Chris da Tini sok i otvori sebi jedan. Otpije dugi gutljaj i ogleda se po sobi. – Ne idem ĉesto na tulume. Nekad jesam, ali... – On pogleda u stranu.
Tina pruţi ruku i dotakne Chrisovu. Pokušavala se sjetiti što da kaţe. – Znaĉi, voliš pikantnu hranu? – blebne.
– Oboţavam, odgovori on sa smiješkom.
– Trebaš doći u Shadyside sa Joshom. Nedaleko ima meksiĉki restoran, u Waynesbridgu. Kladim se da ne bi uspio pojesti više od jedne njihove jalapeno ljute papriĉice.
– Ne znam baš. Proljetos je bilo natjecanje na Festivalu Staroga grada. Pogodi tko je pobije-dio?
– Da razmislim, našali se ona. – Koliko si ih pojeo?
– Tuce, pohvali se on. – Glava mi je zamalo grunula.
Tina se nasmije. Bilo bi zabavno Chrisu pokazati Shadyside. S njim je lako komunicirati i imaju štošta zajedniĉko.
– Hoćeš li doći ovamo studirati ujesen? – upita Chris.
– Ne. Ne mogu si priuštiti odlazak na koledţ, odgovori Tina. – Vjerojatno ću se upisati na Waybesbridge Junior College, lako da mogu ţivjeti kod kuće.
– Šteta, reĉe Chris. – Ovdje ima sjajnih mjesta koja bih ti mogao pokazati... koja bi ti Josh mogao pokazati, da imaš više vremena.
Poĉne sentiš.
– Jesi li za ples? – upita on. – Naravno, odgovori Tina.
Oni pronaĊu mjesto meĊu ostalim parovima. Tina nasloni glavu na Chrisovo rame.
– Kosa ti fino miriše, šapne joj on na uho.
Tina se nasmiješi i privine se uz njega još jaĉe. Osjeti mišiće ispod njegove majice.
Godi joj da je netko drţi zagrljenu. Makar pogrešan deĉko.
Kad je pjesma završila, Chris je povede na straţnji trijem, na svjeţi zrak. Milijun zvijezda naĉiĉkalo je nebo. Tina zabaci glavu i zagleda se u Mjesec. Miris svjeţe pokošene trave zapah-ne ih s travnjaka ispod njih.
Tina udahne, a zatim polako ispusti dah.
– Ovdje je predivno, primijeti ona. – Vidim zašto voliš ovo mjesto.
Chris je zagrli. – Zaţeli nešto.
Tina se zagleda u najsvjetliju zvijezdu na nebu. – Ţelim da jednog dana budem slavna ma-nekenka, šapne ona i zamisli se na naslovnici Glamoura ili Voguea. Letjeti po svijetu u privat-nom zrakoplovu. Posjećivati egzotiĉne krajeve. S dovoljno novca da ima sve što je oduvijek htjela.
– Moţda ti ja mogu ispuniti tu ţelju, njeţno će Chris i podigne joj bradu prema svojem licu. – Dopusti da te fotografiram za tvoju mapu.
Tina osjeti da joj puls ubrzava. Nekoliko trenutaka gledali su jedno drugo, a tad se Chris na-gne i lagano je poljubi u usta.
Tina osjeti kako joj tijelo treperi. Ţeljela je da je ponovno poljubi.
Što on i uĉini.
Tina nije ĉula korake iza njih dok nije bilo prekasno. Dok glas ne vikne: – Što se ovdje do-gaĊa? Poglavlje 5
Tina odskoĉi od Chrisa. Okrene se na peti i ugleda Carlu, koja se ustoboĉila ruku prekriţenih na prsima.
– Ja, ovaj... mi smo... – zamuckivala je Tina. Gurne ruke u dţepove. Zajapurila se.
– Hej – nema frke. – Carla slegne ramenima.
– Baš smo namjeravali otići, reĉe Chris.
Što mije bilo da sam poljubila Chrisa? upita se Tina. U dvije godine koliko se vida s Joshom, nikad ga nije prevarila. Nikad nije na to ni pomislila.
Carla mi se mora zakleti da neće nikome reći, pomisli Tina. Za ovo Josh nikada ne smije sa-znati. Premda se ništa veliko nije dogodilo.
– Aha, idemo, reĉe Tina. Sad je više nego ikad htjela pronaći Josha. – Gdje je Holly?
– Ne znam. – Carla odmakne svoju svilenkastu kosu s oĉiju.
– Kamo je otišla? – upita Tina. – Zar nisi bila s njom?
– Neko vrijeme. Ali onda je došla hrpa domorodaca i razdvojile smo se. Plesala je s nekim frajerom. Tad sam je posljednji put vidjela, reĉe Carla.
– Domoroci? – upita Tina.
– Ma znaš. – Carla odmahne rukom po zraku. – Lokalni klinci koji ovdje ne studiraju. Popri-liĉno su jadni.
Tina se okrene Chrisu. – Idem potraţiti Holly.
– Siguran sam da je sve u redu, uvjeri je Chris.
– Ne znaš ti Holly, odgovori Tina. Zamišljala je najgore.
Ţurno se vrati u kuću. Atmosfera se definitivno promijenila. Stigli su neki stariji deĉki. Do-davali su si papirnatu vrećicu i cugali iz boce u njoj.
Tina osjeti daje netko promatra i okrene se. Tip s tetovaţama kostura na nadlakticama nami-gne joj. Ona naglo skrene na drugu stranu.
Pod je podrhtavao od glasne teškometalne glazbe. Od zagušljivog zraka Tinu zaboli glava. Probije se preko plesnog podija u oĉajniĉkoj potrazi za svojom sestriĉnom.
– Hej, poviĉe duboki glas. – Ĉemu ţurba? – Tina ugleda zakrvavljene oĉi tipa koji je majicu nosio svezanu oko glave.
– Traţim nekog, odgovori ona otresito.
– E, pa našla si ga. – On se nasmije i uhvati je oko struka. – Moţe ĉaga?
– Ne, hvala. – Tina se izmigolji iz njegovih ruku.
– A piće? – upita on i prisloni joj veliku kriglu na usta.
Gorak okus. – Ne, stvarno, ne treba, odgovori Tina i odgurne kriglu.
On je šĉepa za ruku. – Hej, pristojno izgledaš. Daj, zapleši sa mnom. Jedan ples. Neću ti niš-ta.
Tina osjeti njegov kiseli zadah. Istrgne se i poţuri na drugi kraj sobe.
Eno je, pomisli Tina i lakne joj. Spazila je tjeme Hollyne kovrĉave kose. – Holly! – vikne gurajući se kroz vrevu. Okrene se nepoznato lice – nije Holly.
– Jesi li je pronašla? – upita Chris kad se stvorio pokraj Tine. Njegov topli osmijeh malo je oraspoloţi. Ali samo malo.
Tina odmahne glavom. – Još ne.
– Ja idem provjeriti kuhinju, predloţi Chris. – Ti proĊi kroz hodnik.
Tina krene niz uski hodnik. Otvori vrata spavaće sobe, ali ih odmah zalupi kad je par koji se unutra svaĊao osine srditim pogledom.
– Oprostite, ţao mi je, promrmlja Tina. Ali jedino zbog ĉega je ţalila bio je dolazak na ovaj tulum.
Na povratku u dnevni boravak Tina zaĉuje ţenski vrisak. Glasni krik koji para uši.
To je Holly! pomisli. Znam da jest!
Ona se poĉne probijati prema ulaznim vratima.
Stigne na trijem upravo u trenutku kad je grupa motorista odjurila velikom brzinom. Jedan od njih drţao je djevojku kovrĉave smeĊe kose.
– Holly! – vrisne Tina. – Vrati se! – Potrĉi niz ploĉnik. Prestane trĉati tek na uglu.
Zapuše hladni vjetar i zahuĉe u krošnjama. Prazna limenka zaštropoće na ploĉniku.
Kamo odvode Holly? Smiri se, reĉe si Tina. Ne paniĉari. Moţda je Holly htjela ići s njima. Ali zašto je onda vrisnula?
Moţda to nije Holly. Puno cura ima kovrĉavu smeĊu kosu. Moram pronaći Chrisa, pomisli. On će znati Što treba uĉiniti.
Tina krene natrag u kuću i tad spazi nešto svjetlucavo na ploĉniku. Ljeskalo se na mjeseĉini. Što je to? pomisli ona i sagne se.
Podigne predmet i pobliţe ga promotri.
I naglo udahne.
Hollyna naušnica od kuglica.
Poglavlje 6
Tina ĉvrsto stisne Hollynu naušnicu u ruci. Odveli su je.
Drhteći cijelim tijelom, ona potrĉi uza stube koje vode na trijem i naleti na Carlu.
– Tu si! – klikne Carla. – Posvuda te traţim.
– Odveli su je! – cikne Tina. – Neki tipovi na motorima – odvukli su Holly!
– Ha? – zavapi Carla. – O ĉemu ti to?
– Holly je u nevolji! – vrisne Tina. – Moramo naći Chrisa i krenuti za njima.
– Polakše malo, reĉe Carla i poloţi ruku na Tinino rame. – Smiri se. Holly je s curom koja se zove Alyssa Pryor. Zato sam te traţila – da ti to kaţem. Ona je dobro.
– Alyssa Pryor? – ponovi Tina. – Iz Shadysidea?
Carla kimne glavom. – Aha. Holly je rekla da pozna Alyssu. A Alyssa je na odsjeku za glu-mu, pa je otišla Holly pokazati zgradu kazališta.
– To ima smisla, reĉe joj Tina. – Holly i Alyssa glumile su zajedno u nekim predstavama u Shadysideu. Zaboravila sam daje Alyssa odluĉila ovdje studirati.
Tini lakne. Mogla je zamisliti koliko bi se prestravili njezini – i Hollyni – roditelji kad bi sa-znali da je izgubila sestriĉnu.
– Ali prošla je ponoć. Zašto bi sad otišli onamo? – upita Tina.
– Svi studenti glume na ovom faksu su frknuti, odgovori Carla i zakoluta oĉima. – Mislim, skroz-naskroz su ĉudni. Ponekad se motaju po pozornici cijelu noć.
Tina zijevne i sjedne do Carle na stepenice. – Da je ĉekamo?
– Nema šanse, odgovori Carla. – Umorna sam. Idemo po Chrisa da nas odveze kući.
– Ali što je s Holly? – ustraje Tina.
– Ona je tamo s gomilom ljudi. Ne brini se. Već će je netko dovesti, uvjeri je Carla.
Tina uzdahne i pogleda u nebo. Naoblaĉilo se, ali Tina ugleda nekoliko zvijezda. Odabere najsvjetliju – ovaj put zaţeli da je Josh ĉeka u paviljonu. 1 da nikad, nikad nije poljubila Chrisa.
– Slušaj, reĉe ona Carli. – Što se tiĉe onoga što si maloprije vidjela...
Carla razrogaĉi oĉi. – Ti si prva cura s kojom je Chris bio nakon... znaš... one nesreće.
– Nije to bilo nešto takvo, ustraje Tina. – Nismo bili zajedno.
– E, pa mene ste sigurno zavarali, objavi Carla smijući se.
– Ja imam deĉka, odgovori Tina.
– A ja uvijek kaţem, nastavi Carla veselo se smiješeći, – ako ne moţeš biti s onime koga vo-liš, voli onoga s kojim jesi.
– Zaista, Carla, ustrajala je Tina. – Molim te, nemoj ništa reći Joshu. Obećavaš?
– Nema frke, promrmlja Carla. – Znaš, faks nije srednja škola. Steve i ja izlazimo s drugim ljudima. Gotovo svi to rade.
– Ozbiljno? – upita Tina. – A ljubomora?
– Nema je. Vidjet ćeš.
Ali Tina ništa nije shvaćala. Kad bi zamislila Josha s drugom djevojkom, uhvatio bije ĉudan osjećaj.
– Molim te, nemoj ništa reći, ponovi Tina.
– Ne brini se, reĉe Carla i ustane. – Uţivaj, Tina. Ovo je tvoj veliki vikend u koledţu!
Vikend u koledţu * * *
Tini nije bilo do razgovora na povratku u paviljon.
Chris upali radio, ali Tina se nije mogla usredotoĉiti na glazbu. Kako je Holly mogla tako šmugnuti ada joj ništa ne kaţe? I zašto Josh nije ovdje? Zašto Carla tako ţarko ţeli da se ona spetlja s Chrisom? I zašto si je dopustila da ga poljubi?
Što je više pokušavala sve to shvatiti, to se više ljutila. Na Holly. Na Carlu. Na Josha. Na se-be.
Chris zaustavi Jeep uz rubnik. Carla izaĊe sa straţnjeg sjedala, prije nego što je Tina uspjela otvoriti vrata.
– Vidimo se sutra, vikne Carla i odjuri u paviljon.
Zašto se toliko ţuri? pitala se Tina. Stvarno me pokušava spojiti s Chrisom.
Tina se okrene prema njemu. – Hvala na voţnji, reĉe. – Odoh ja gore. Sigurna sam da se Josh dosad vratio. – Idem ja s tobom, ponudi se Chris. – Ne moraš, odgovori Tina. – Zaista. – Samo nakratko, uporno će on. – Moram uzeti par stvari.
Tinino srce ubrza kad su ušli u zgradu i poĉeli se penjati stubama u Joshovu sobu.
Ona otvori vrata. – Josh? – zazove zabrinuto i ţeljno. Ali soba je još bila zavijena u tamu i tišinu.
Još ga nema, shvati ona i nesretno uzdahne.
Spazi svoju poruku na krevetu kako ju je ostavila. Nitko je nije ni dirnuo.
Digitalni sat pokazivao je jedan i petnaest.
– Gdje je? – zabrinuto upita. – Moţda su imali nesreću.
Chris odmahne glavom. – Siguran sam da su dobro. Vjerojatno voze jako sporo. Noću je to gadna cesta.
– Zato sam i zabrinuta, odgovori Tina.
Provjeri telefonsku sekretaricu. Nema poruka.
Tina proguta slinu. Ovo uopće nije sliĉno Joshu. Nešto nije u redu.
– Hoćeš sa mnom u studio? – upita Chris.
– Ne, brzo odgovori Tina. – Ostat ću ovdje i ĉekati. Molim te, vidi je li tamo ostavio poruku.
Chris se zagleda u njezine oĉi. Ţeli me ponovno poljubiti, pomisli Tina.
Ali umjesto toga on se nasmiješi.
– Nazvat ću te ako ima poruka u studiju. Vidimo se sutra, obeća on. Brzo joj mahne, okrene se i ode iz sobe.
Deset minuta poslije zazvoni telefon. Tina se brţe-bolje javi.
– Josh? – zavapi. Jedva je ĉekala da mu ĉuje glas. – Ne. Ja sam. Chris.
Tina odnese telefon do kreveta i opruzi se. – Ima li novosti?
– Josh ti je ovdje ostavio poruku, reĉe Chris.
– Što se dogodilo? Zašto nije nazvao u dom?
– Pokušao je, ali sekretarica se pokvarila, objasni Chris. – Mehaniĉar neće dobiti dio koji im treba za auto do sutra. Pa moraju prenoćiti u nekakvom jadnom motelu.
– Stvarno? – kreštavo će Tina. Nije mogla sakriti razoĉaranje. – Kad će se vratiti?
– Sutra oko podneva. Udaljeni su oko ĉetiri sata voţnje, reĉe joj Chris.
Ĉetiri sata. Neće se vratiti prije objeda. Tina gotovo uopće neće biti s Joshom.
– Tina, još si tu? – upita Chris.
– Da. Hvala što si nazvao, reĉe ona. – Vidimo se sutra.
Tina spusti slušalicu. Ovo mi je jamaĉno najgori vikend u ţivotu! pomisli ljutito. Vjerojatno će proći mjeseci prije nego šio mi se ponovno ukaţe prilika da budem s Joshom. Ona zavitla jastuk na drugi kraj sobe.
Tina se presvuĉe u dugaĉku majicu kratkih rukava i legne u Joshov krevet. Osjeti miris nje-gova losiona poslije brijanja na posteljini. Nikad joj u ţivotu nitko nije toliko nedostajao.
Da Holly nije odlunjala, barem bih mogla s nekim razgovarati. Tina odluĉi priĉekati sestriĉ-nu.
Uzme ĉasopis o geologiji s Joshova noćnog stolića i prelista ga u potrazi za zanimljivim ĉlankom. Kamenje i minerali! Ajme dosade.
PronaĊe ĉlanak o kopanju zlata i poĉne ĉitati. Ali nakon samo nekoliko reĉenica, rijeĉi joj se poĉnu mutiti i ona poĉne tonuti u san. Zijevajući, otapka na drugi kraj sobe i ugasi svjetlo pa se vrati u krevet.
Hladna srebrna mjeseĉina plavila je sobu kroz prozor. Zastrašujuće lice onog muškarca s ko-lodvora bljesne joj pred oĉima. Okrene se od prozora. Misli na nešto drugo, zapovjedi si. Ali nepoznati obrisi u sobi razbuktaju joj maštu. Ovo je smiješno. Ja sam u studentskoj sobi, posve sigurna. Mislit ću na Josha. I samo na Josha.
O osjećaju koji me svlada kad me zagrli. O sutrašnjem danu, kad ćemo zajedno ići u luna-park i voziti se na panoramskom kotaĉu.
Lijepe misli. Opuštajuće misli. Misli koje uspavljuju... Kakav je to zvuk? Tina se trgne iz sna. Koliko je sati? Koliko je dugo spavala? Nije se htjela pomaknuti, pa nije mogla vidjeti sat.
Leţala je mirno ne dišući.
Evo ga opet.
Ĉudan kuckavi zvuk.
Netko je ovdje, pomisli. Netko je u sobi.
Još nisi spremna? – upita Holly kad je ušla u sobu. Na sebi je imala traperice s rupama na koljenima i uski crveni pulover. Naušnice od kuglica visjele su joj gotovo do ramena. – Zašto si se ukipila?
– Spremna sam, odgovori Tina i zatvori ormar. Ali nije mogla odagnati pomisao na Joshove ĉizme: zašto ih je ostavio u ormaru?
– No, idemo li napokon? – nestrpljivo će Holly.
– Najprije moram Joshu napisati poruku, odgovori Tina. – Chris, kamo idemo? Reći ću mu da se tamo naĊemo. – Ona naĊe olovku i komad papira za poruke na Joshovu ormariću.
– Na tulum u Stari grad, odgovori Chris, netremice gledajući u nju dok je pisala. – Ne znam adresu. Reci mu da nas ovdje ĉeka.
Carla odmahne glavom i cokne jezikom. – Ne zasluţuje te, reĉe. – Da ja nisam vidjela svoju curu tri mjeseca, bila bih ovdje i ĉekala je.
Tina uzdahne pokušavajući ne obraćati pozornost na Carlu. Ali morala se sloţiti s njom. U grlu je stisne dok je stavljala poruku na Joshov jastuk.
– Ne slušaj Carlu, reĉe Chris. – Josh će se uskoro vratiti.
– Dosta više ovog odugovlaĉenja i razglabanja, odluĉno će Holly. – Idemo na tulum.
Kad su došli do Jeepa, Tina odluĉi sjesti otraga s Carlom. Tako Holly i Chris mogu razgova-rati – i Holly moţda otkrije da on ipak jest njezin tip.
Ona otvori straţnja vrata.
– Tina, zazove Chris. – Sjedni naprijed sa mnom, moţe? I prestani se brinuti.
Toliko što se mog paklenog plana tiĉe, pomisli Tina i sjedne na suvozaĉko mjesto. Spusti prozor i dopusti da svjeţ povjetarac mrsi njezinu plavu kosu. Zagleda se u vedro nebo. Zvijezde su ovdje sjajnije nego u Shadysideu.
Tina zamisli Josha kako se vozi po planinama. Ali svejedno se nije mogla otresti onog neu-godnog osjećaja.
– Chris, zausti Tina. Srce joj zalupa brţe. – Nešto mi je ĉudno. Vidjela sam Joshove plani-narske cipele u njegovu ormaru. Zašto ih nije ponio ako je išao na teren?
Chrisove se oĉi rašire. – Kupio je nove. Stvarno su cool, imaju dvostruku zaštitu za gleţanj i izraĊene su od mekane koţe.
– Stvarno? – odgovori Tina kojoj je laknulo. – Ali Josh je na knap s lovom. Kako sije mogao priuštiti nove ĉizme?
Chris prebaci u niţu brzinu i skrene za ugao. – Znaĉi da ti nije rekao da ima posao. Radi neš-to s raĉunalima u geološkom laboratoriju. Plaća je sasvim pristojna.
– Mislim da jest to spomenuo, lagala je Tina. Bilo joj je neugodno priznati da joj njezin deĉ-ko nije rekao da je našao posao.
Tina se zagleda kroz prozor.
– Izgubljen sam i posve sam... toliko dugo... to nije dobro. – Rijeĉi se vinu u zrak. To je CD Spoiled Rottena1, pomisli ona. Ne mogu vjerovati da Chris ima i taj CD.
Tina se zagleda u Chrisa, koji je pjevušio pjesmu. Sigurno mu nedostaje njegova djevojka, pomisli ona.
Pokvareni do srţi.
– Imaš U ovaj CD? – upita on. – Trebalo mi je dugo da ga naĊem.
– I meni, odgovori Tina. – Svugdje sam ga traţila i onda sam napokon našla dućan koji ima svakakve neobiĉne stvari.
– Što još voliš? – upita Chris.
Prije nego što je Tina odgovorila, Holly drekne sa straţnjeg sjedišta. – Mjuza je odurna! Sti-šaj.
Chris se nasmiješi Tini. On je najskuliraniji frajer kojeg sam upoznala nakon dugo vremena, pomisli ona.
Skrenu u usku aleju i nadu slobodno mjesto uz rubnik.
– Evo nas, objavi Chris i iskljuĉi motor.
Dok su brzo hodali niz dugi prilaz, Tina zaĉuje mukli zvuk bas-gitare.
Studenti su se razmiljeli po trijemu i prednjem travnjaku.
– Hej, Carla! – vikne visoki mladić. – Bili te posvuda traţi.
– E, pa neka traţi i dalje! – vikne Carla i odmakne kosu s lica.
Holly zahihoće.
Baš ono što Holly voli, pomisli Tina, tulum i deĉki za flert.
Ĉim je ušla u kuću, Tini postane neugodno. Kladim se da svi kuţe da još idem u srednju ško-lu, pomisli.
Tina spazi djevojku u trapericama i prsluku sa srebrnom naušnicom u nosu. Jedna druga cura na sebi je imala mini suknju i dokoljenke koje su joj sezale gotovo do ruba haljine.
Da sam se barem presvukla, pomisli Tina. Svi će mislili da sam baš dosadna. Mala slatka srednjoškolka.
Tina pode za Chrisom kroz dnevni boravak. Nekoliko mladića pozdravi Chrisa i nasmiješi se Tini. Studenti je primjećuju! Moţdu ne izgleda tako dosadno kao što zamišlja.
Napokon naĊu slobodno mjesto kod suprotnog zida pokraj otvorenog prozora. Hladni povje-tarac im je godio.
– Odliĉan tulum! – razdragano će Holly. Njihala se u ritmu glazbe.
– Zašto ti i Holly ne zaplešete? – predloţi Tina Chrisu. Morala je vikati da je se ĉuje. – Ovo je jedna od njezinih omiljenih pjesama.
Chris slegne ramenima. – Pa, baš ne...
– O, gle! – prekine ih Carla. – Eno cure koja ima glavnu ulogu u Našem gradu. DoĊi, Holly, upoznat ću vas.
Carla uhvati Holly i odvuĉe je pa Tina ostane sama s Chrisom.
Tina ustukne korak. Nije u redu da mu stoji ovako blizu, premda su okruţeni ljudima. Njezin prvi studentski tulum, a umjesto da je sa svojim deĉkom, ona završi s njegovim cimerom.
Ali to nije bilo ono najgore. Najgore je bilo to što ju je Chris privlaĉio.
Tina premjesti teţinu s jedne noge na drugu.
– Hoćeš nešto popiti? – upita Chris. – Tamo u hladnjaku ima malo soka. – On pokaţe na drugu stranu sobe.
– Hvala, odgovori Tina.
– Ostani tu, reĉe joj Chris. – Ovdje je krcato.
Chris se poĉne probijati kroz stisku. Tina ga gotovo odmah izgubi iz vida. Bilo joj je ĉudno da stoji tako sama samcata. Lakne joj kad napokon ugleda Chrisa kako se vraća.
Chris da Tini sok i otvori sebi jedan. Otpije dugi gutljaj i ogleda se po sobi. – Ne idem ĉesto na tulume. Nekad jesam, ali... – On pogleda u stranu.
Tina pruţi ruku i dotakne Chrisovu. Pokušavala se sjetiti što da kaţe. – Znaĉi, voliš pikantnu hranu? – blebne.
– Oboţavam, odgovori on sa smiješkom.
– Trebaš doći u Shadyside sa Joshom. Nedaleko ima meksiĉki restoran, u Waynesbridgu. Kladim se da ne bi uspio pojesti više od jedne njihove jalapeno ljute papriĉice.
– Ne znam baš. Proljetos je bilo natjecanje na Festivalu Staroga grada. Pogodi tko je pobije-dio?
– Da razmislim, našali se ona. – Koliko si ih pojeo?
– Tuce, pohvali se on. – Glava mi je zamalo grunula.
Tina se nasmije. Bilo bi zabavno Chrisu pokazati Shadyside. S njim je lako komunicirati i imaju štošta zajedniĉko.
– Hoćeš li doći ovamo studirati ujesen? – upita Chris.
– Ne. Ne mogu si priuštiti odlazak na koledţ, odgovori Tina. – Vjerojatno ću se upisati na Waybesbridge Junior College, lako da mogu ţivjeti kod kuće.
– Šteta, reĉe Chris. – Ovdje ima sjajnih mjesta koja bih ti mogao pokazati... koja bi ti Josh mogao pokazati, da imaš više vremena.
Poĉne sentiš.
– Jesi li za ples? – upita on. – Naravno, odgovori Tina.
Oni pronaĊu mjesto meĊu ostalim parovima. Tina nasloni glavu na Chrisovo rame.
– Kosa ti fino miriše, šapne joj on na uho.
Tina se nasmiješi i privine se uz njega još jaĉe. Osjeti mišiće ispod njegove majice.
Godi joj da je netko drţi zagrljenu. Makar pogrešan deĉko.
Kad je pjesma završila, Chris je povede na straţnji trijem, na svjeţi zrak. Milijun zvijezda naĉiĉkalo je nebo. Tina zabaci glavu i zagleda se u Mjesec. Miris svjeţe pokošene trave zapah-ne ih s travnjaka ispod njih.
Tina udahne, a zatim polako ispusti dah.
– Ovdje je predivno, primijeti ona. – Vidim zašto voliš ovo mjesto.
Chris je zagrli. – Zaţeli nešto.
Tina se zagleda u najsvjetliju zvijezdu na nebu. – Ţelim da jednog dana budem slavna ma-nekenka, šapne ona i zamisli se na naslovnici Glamoura ili Voguea. Letjeti po svijetu u privat-nom zrakoplovu. Posjećivati egzotiĉne krajeve. S dovoljno novca da ima sve što je oduvijek htjela.
– Moţda ti ja mogu ispuniti tu ţelju, njeţno će Chris i podigne joj bradu prema svojem licu. – Dopusti da te fotografiram za tvoju mapu.
Tina osjeti da joj puls ubrzava. Nekoliko trenutaka gledali su jedno drugo, a tad se Chris na-gne i lagano je poljubi u usta.
Tina osjeti kako joj tijelo treperi. Ţeljela je da je ponovno poljubi.
Što on i uĉini.
Tina nije ĉula korake iza njih dok nije bilo prekasno. Dok glas ne vikne: – Što se ovdje do-gaĊa? Poglavlje 5
Tina odskoĉi od Chrisa. Okrene se na peti i ugleda Carlu, koja se ustoboĉila ruku prekriţenih na prsima.
– Ja, ovaj... mi smo... – zamuckivala je Tina. Gurne ruke u dţepove. Zajapurila se.
– Hej – nema frke. – Carla slegne ramenima.
– Baš smo namjeravali otići, reĉe Chris.
Što mije bilo da sam poljubila Chrisa? upita se Tina. U dvije godine koliko se vida s Joshom, nikad ga nije prevarila. Nikad nije na to ni pomislila.
Carla mi se mora zakleti da neće nikome reći, pomisli Tina. Za ovo Josh nikada ne smije sa-znati. Premda se ništa veliko nije dogodilo.
– Aha, idemo, reĉe Tina. Sad je više nego ikad htjela pronaći Josha. – Gdje je Holly?
– Ne znam. – Carla odmakne svoju svilenkastu kosu s oĉiju.
– Kamo je otišla? – upita Tina. – Zar nisi bila s njom?
– Neko vrijeme. Ali onda je došla hrpa domorodaca i razdvojile smo se. Plesala je s nekim frajerom. Tad sam je posljednji put vidjela, reĉe Carla.
– Domoroci? – upita Tina.
– Ma znaš. – Carla odmahne rukom po zraku. – Lokalni klinci koji ovdje ne studiraju. Popri-liĉno su jadni.
Tina se okrene Chrisu. – Idem potraţiti Holly.
– Siguran sam da je sve u redu, uvjeri je Chris.
– Ne znaš ti Holly, odgovori Tina. Zamišljala je najgore.
Ţurno se vrati u kuću. Atmosfera se definitivno promijenila. Stigli su neki stariji deĉki. Do-davali su si papirnatu vrećicu i cugali iz boce u njoj.
Tina osjeti daje netko promatra i okrene se. Tip s tetovaţama kostura na nadlakticama nami-gne joj. Ona naglo skrene na drugu stranu.
Pod je podrhtavao od glasne teškometalne glazbe. Od zagušljivog zraka Tinu zaboli glava. Probije se preko plesnog podija u oĉajniĉkoj potrazi za svojom sestriĉnom.
– Hej, poviĉe duboki glas. – Ĉemu ţurba? – Tina ugleda zakrvavljene oĉi tipa koji je majicu nosio svezanu oko glave.
– Traţim nekog, odgovori ona otresito.
– E, pa našla si ga. – On se nasmije i uhvati je oko struka. – Moţe ĉaga?
– Ne, hvala. – Tina se izmigolji iz njegovih ruku.
– A piće? – upita on i prisloni joj veliku kriglu na usta.
Gorak okus. – Ne, stvarno, ne treba, odgovori Tina i odgurne kriglu.
On je šĉepa za ruku. – Hej, pristojno izgledaš. Daj, zapleši sa mnom. Jedan ples. Neću ti niš-ta.
Tina osjeti njegov kiseli zadah. Istrgne se i poţuri na drugi kraj sobe.
Eno je, pomisli Tina i lakne joj. Spazila je tjeme Hollyne kovrĉave kose. – Holly! – vikne gurajući se kroz vrevu. Okrene se nepoznato lice – nije Holly.
– Jesi li je pronašla? – upita Chris kad se stvorio pokraj Tine. Njegov topli osmijeh malo je oraspoloţi. Ali samo malo.
Tina odmahne glavom. – Još ne.
– Ja idem provjeriti kuhinju, predloţi Chris. – Ti proĊi kroz hodnik.
Tina krene niz uski hodnik. Otvori vrata spavaće sobe, ali ih odmah zalupi kad je par koji se unutra svaĊao osine srditim pogledom.
– Oprostite, ţao mi je, promrmlja Tina. Ali jedino zbog ĉega je ţalila bio je dolazak na ovaj tulum.
Na povratku u dnevni boravak Tina zaĉuje ţenski vrisak. Glasni krik koji para uši.
To je Holly! pomisli. Znam da jest!
Ona se poĉne probijati prema ulaznim vratima.
Stigne na trijem upravo u trenutku kad je grupa motorista odjurila velikom brzinom. Jedan od njih drţao je djevojku kovrĉave smeĊe kose.
– Holly! – vrisne Tina. – Vrati se! – Potrĉi niz ploĉnik. Prestane trĉati tek na uglu.
Zapuše hladni vjetar i zahuĉe u krošnjama. Prazna limenka zaštropoće na ploĉniku.
Kamo odvode Holly? Smiri se, reĉe si Tina. Ne paniĉari. Moţda je Holly htjela ići s njima. Ali zašto je onda vrisnula?
Moţda to nije Holly. Puno cura ima kovrĉavu smeĊu kosu. Moram pronaći Chrisa, pomisli. On će znati Što treba uĉiniti.
Tina krene natrag u kuću i tad spazi nešto svjetlucavo na ploĉniku. Ljeskalo se na mjeseĉini. Što je to? pomisli ona i sagne se.
Podigne predmet i pobliţe ga promotri.
I naglo udahne.
Hollyna naušnica od kuglica.
Poglavlje 6
Tina ĉvrsto stisne Hollynu naušnicu u ruci. Odveli su je.
Drhteći cijelim tijelom, ona potrĉi uza stube koje vode na trijem i naleti na Carlu.
– Tu si! – klikne Carla. – Posvuda te traţim.
– Odveli su je! – cikne Tina. – Neki tipovi na motorima – odvukli su Holly!
– Ha? – zavapi Carla. – O ĉemu ti to?
– Holly je u nevolji! – vrisne Tina. – Moramo naći Chrisa i krenuti za njima.
– Polakše malo, reĉe Carla i poloţi ruku na Tinino rame. – Smiri se. Holly je s curom koja se zove Alyssa Pryor. Zato sam te traţila – da ti to kaţem. Ona je dobro.
– Alyssa Pryor? – ponovi Tina. – Iz Shadysidea?
Carla kimne glavom. – Aha. Holly je rekla da pozna Alyssu. A Alyssa je na odsjeku za glu-mu, pa je otišla Holly pokazati zgradu kazališta.
– To ima smisla, reĉe joj Tina. – Holly i Alyssa glumile su zajedno u nekim predstavama u Shadysideu. Zaboravila sam daje Alyssa odluĉila ovdje studirati.
Tini lakne. Mogla je zamisliti koliko bi se prestravili njezini – i Hollyni – roditelji kad bi sa-znali da je izgubila sestriĉnu.
– Ali prošla je ponoć. Zašto bi sad otišli onamo? – upita Tina.
– Svi studenti glume na ovom faksu su frknuti, odgovori Carla i zakoluta oĉima. – Mislim, skroz-naskroz su ĉudni. Ponekad se motaju po pozornici cijelu noć.
Tina zijevne i sjedne do Carle na stepenice. – Da je ĉekamo?
– Nema šanse, odgovori Carla. – Umorna sam. Idemo po Chrisa da nas odveze kući.
– Ali što je s Holly? – ustraje Tina.
– Ona je tamo s gomilom ljudi. Ne brini se. Već će je netko dovesti, uvjeri je Carla.
Tina uzdahne i pogleda u nebo. Naoblaĉilo se, ali Tina ugleda nekoliko zvijezda. Odabere najsvjetliju – ovaj put zaţeli da je Josh ĉeka u paviljonu. 1 da nikad, nikad nije poljubila Chrisa.
– Slušaj, reĉe ona Carli. – Što se tiĉe onoga što si maloprije vidjela...
Carla razrogaĉi oĉi. – Ti si prva cura s kojom je Chris bio nakon... znaš... one nesreće.
– Nije to bilo nešto takvo, ustraje Tina. – Nismo bili zajedno.
– E, pa mene ste sigurno zavarali, objavi Carla smijući se.
– Ja imam deĉka, odgovori Tina.
– A ja uvijek kaţem, nastavi Carla veselo se smiješeći, – ako ne moţeš biti s onime koga vo-liš, voli onoga s kojim jesi.
– Zaista, Carla, ustrajala je Tina. – Molim te, nemoj ništa reći Joshu. Obećavaš?
– Nema frke, promrmlja Carla. – Znaš, faks nije srednja škola. Steve i ja izlazimo s drugim ljudima. Gotovo svi to rade.
– Ozbiljno? – upita Tina. – A ljubomora?
– Nema je. Vidjet ćeš.
Ali Tina ništa nije shvaćala. Kad bi zamislila Josha s drugom djevojkom, uhvatio bije ĉudan osjećaj.
– Molim te, nemoj ništa reći, ponovi Tina.
– Ne brini se, reĉe Carla i ustane. – Uţivaj, Tina. Ovo je tvoj veliki vikend u koledţu!
Vikend u koledţu * * *
Tini nije bilo do razgovora na povratku u paviljon.
Chris upali radio, ali Tina se nije mogla usredotoĉiti na glazbu. Kako je Holly mogla tako šmugnuti ada joj ništa ne kaţe? I zašto Josh nije ovdje? Zašto Carla tako ţarko ţeli da se ona spetlja s Chrisom? I zašto si je dopustila da ga poljubi?
Što je više pokušavala sve to shvatiti, to se više ljutila. Na Holly. Na Carlu. Na Josha. Na se-be.
Chris zaustavi Jeep uz rubnik. Carla izaĊe sa straţnjeg sjedala, prije nego što je Tina uspjela otvoriti vrata.
– Vidimo se sutra, vikne Carla i odjuri u paviljon.
Zašto se toliko ţuri? pitala se Tina. Stvarno me pokušava spojiti s Chrisom.
Tina se okrene prema njemu. – Hvala na voţnji, reĉe. – Odoh ja gore. Sigurna sam da se Josh dosad vratio. – Idem ja s tobom, ponudi se Chris. – Ne moraš, odgovori Tina. – Zaista. – Samo nakratko, uporno će on. – Moram uzeti par stvari.
Tinino srce ubrza kad su ušli u zgradu i poĉeli se penjati stubama u Joshovu sobu.
Ona otvori vrata. – Josh? – zazove zabrinuto i ţeljno. Ali soba je još bila zavijena u tamu i tišinu.
Još ga nema, shvati ona i nesretno uzdahne.
Spazi svoju poruku na krevetu kako ju je ostavila. Nitko je nije ni dirnuo.
Digitalni sat pokazivao je jedan i petnaest.
– Gdje je? – zabrinuto upita. – Moţda su imali nesreću.
Chris odmahne glavom. – Siguran sam da su dobro. Vjerojatno voze jako sporo. Noću je to gadna cesta.
– Zato sam i zabrinuta, odgovori Tina.
Provjeri telefonsku sekretaricu. Nema poruka.
Tina proguta slinu. Ovo uopće nije sliĉno Joshu. Nešto nije u redu.
– Hoćeš sa mnom u studio? – upita Chris.
– Ne, brzo odgovori Tina. – Ostat ću ovdje i ĉekati. Molim te, vidi je li tamo ostavio poruku.
Chris se zagleda u njezine oĉi. Ţeli me ponovno poljubiti, pomisli Tina.
Ali umjesto toga on se nasmiješi.
– Nazvat ću te ako ima poruka u studiju. Vidimo se sutra, obeća on. Brzo joj mahne, okrene se i ode iz sobe.
Deset minuta poslije zazvoni telefon. Tina se brţe-bolje javi.
– Josh? – zavapi. Jedva je ĉekala da mu ĉuje glas. – Ne. Ja sam. Chris.
Tina odnese telefon do kreveta i opruzi se. – Ima li novosti?
– Josh ti je ovdje ostavio poruku, reĉe Chris.
– Što se dogodilo? Zašto nije nazvao u dom?
– Pokušao je, ali sekretarica se pokvarila, objasni Chris. – Mehaniĉar neće dobiti dio koji im treba za auto do sutra. Pa moraju prenoćiti u nekakvom jadnom motelu.
– Stvarno? – kreštavo će Tina. Nije mogla sakriti razoĉaranje. – Kad će se vratiti?
– Sutra oko podneva. Udaljeni su oko ĉetiri sata voţnje, reĉe joj Chris.
Ĉetiri sata. Neće se vratiti prije objeda. Tina gotovo uopće neće biti s Joshom.
– Tina, još si tu? – upita Chris.
– Da. Hvala što si nazvao, reĉe ona. – Vidimo se sutra.
Tina spusti slušalicu. Ovo mi je jamaĉno najgori vikend u ţivotu! pomisli ljutito. Vjerojatno će proći mjeseci prije nego šio mi se ponovno ukaţe prilika da budem s Joshom. Ona zavitla jastuk na drugi kraj sobe.
Tina se presvuĉe u dugaĉku majicu kratkih rukava i legne u Joshov krevet. Osjeti miris nje-gova losiona poslije brijanja na posteljini. Nikad joj u ţivotu nitko nije toliko nedostajao.
Da Holly nije odlunjala, barem bih mogla s nekim razgovarati. Tina odluĉi priĉekati sestriĉ-nu.
Uzme ĉasopis o geologiji s Joshova noćnog stolića i prelista ga u potrazi za zanimljivim ĉlankom. Kamenje i minerali! Ajme dosade.
PronaĊe ĉlanak o kopanju zlata i poĉne ĉitati. Ali nakon samo nekoliko reĉenica, rijeĉi joj se poĉnu mutiti i ona poĉne tonuti u san. Zijevajući, otapka na drugi kraj sobe i ugasi svjetlo pa se vrati u krevet.
Hladna srebrna mjeseĉina plavila je sobu kroz prozor. Zastrašujuće lice onog muškarca s ko-lodvora bljesne joj pred oĉima. Okrene se od prozora. Misli na nešto drugo, zapovjedi si. Ali nepoznati obrisi u sobi razbuktaju joj maštu. Ovo je smiješno. Ja sam u studentskoj sobi, posve sigurna. Mislit ću na Josha. I samo na Josha.
O osjećaju koji me svlada kad me zagrli. O sutrašnjem danu, kad ćemo zajedno ići u luna-park i voziti se na panoramskom kotaĉu.
Lijepe misli. Opuštajuće misli. Misli koje uspavljuju... Kakav je to zvuk? Tina se trgne iz sna. Koliko je sati? Koliko je dugo spavala? Nije se htjela pomaknuti, pa nije mogla vidjeti sat.
Leţala je mirno ne dišući.
Evo ga opet.
Ĉudan kuckavi zvuk.
Netko je ovdje, pomisli. Netko je u sobi.
6 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:42 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 7
Tina se uspravi i zaškilji u tamu. Trnci joj proĊu leĊima.
– Holly, jesi li to ti? – Nema odgovora. – Josh?
Moram upaliti svjetlo, odluĉi.
Ali što ako je netko u sobi sa mnom? Što ako me šĉepa kad ustanem? Tina naćuli uši. Ĉula je samo udaranje svoga srca. Sklizne iz kreveta i naslijepo prijeĊe preko saga.
Upali svjetlo. Oĉima provršlja po sobi – prazna.
– Ti bokca, promrmlja Tina. – Ispalila sam na ţivce. Sad mi se već i priĉinjaju zvukovi.
Ukipi se. Vrata sobe su otvorena. Netko je doista bio u njezinoj sobi. IziĊe u hodnik i pogle-da lijevo-desno. Nema nikoga. Jeziva tišina zavladala je u paviljonu. Usplahirena, Tina se vrati u sobu, zatvori i zakljuĉa vrata.
Strgne deku s kreveta, omota je oko ramena i poĉne nervozno koraĉati po sobi. Ne mogu vjerovati da sam ostavila otkljuĉana vrata, pomisli Tina. Tko je bio ovdje? Digitalni sat pokazi-vao je ĉetiri sata. Ĉetiri! A još nema Holly. Gdje li je ona? Tina se kroz prozor zagleda u noć. Tmasti oblaci valjali su se nebom. Sto posto će oluja, pomisli ona i ĉvršće se omota dekom.
Tina zamisli Josha kako spava u jeftinoj hotelskoj sobi, a ţohari gmiţu po ispucanim zido-vima.
Tako ti i treba, Josh, pomisli ona. Zašto si morao na put baš ovaj tjedan? Tina se odvuĉe do Joshova radnog stola, izvuĉe stolac i sjedne. Na stolu spazi svoje posljednje pismo Joshu i nas-miješi se. Saĉuvao ga je, baš kao što se i nadala,
Prekopa po hrpici na stolu: raĉuni za CD-ove, nešto sitniša i tablica minerala. Sa strane se nalazilo izvješće o istraţivanju stjenjaka. Kad je podigla izvješće, za oko joj zapne poznati ka-men. Nije li to privjesak za kljuĉeve koji sam mu poklonila za prošli Boţić? upita se. Što radi ovdje?
Podigne pravokutni komad kvarca: Joshovi su kljuĉevi visjeli na lanĉiću. Kako se Josh mo-gao odvesti u prirodu bez svojih kljuĉeva? Uvijek je tvrdio da mu taj kvare donosi sreću. Nika-da nije išao skupljati kamenje bez njega.
– Nazvat ću Chrisa, promrmlja. – On će znati odgovor. Ne, ne mogu ga sad zvati, predomisli se. – Gluho je doba noći.
Ma, sjajno. Sad i razgovaram sama sa sobom, pomisli.
Priberi se. Prestani biti toliko sumnjiĉava. Osim toga, Josh je maloprije nazvao.
Vraćam se u krevet. Tako je. A kad se probudim, bit ujutro. Sve uvijek izgleda puno bolje ujutro. Barem mi je tako rekla moja mama ĉetiri tisuće puta.
Ona se uvuĉe natrag u krevet.
– Što je to? – reĉe naglas.
Nešto je lupnulo o prozor. Tina se zagleda u noć. Teška kiša bubnjala je po staklu. Munje su sijevale. Gromovi praskali.
Tina privuĉe deku ĉvrsto na prsa. Kladim se da bi Holly rekla da je oluja loš znak.
Zaspi, Tina, reĉe si ona. Ne razmišljaj. Zaspi. Ne razmišljaj. Ponavljala si je te rijeĉi sve dok joj se vjeĊe nisu polako sklopile.
Kad se probudila, sunĉeva svjetlost preplavila je sobu. Eto ti znaka, i to dobrog, pomisli ona. Nevrijeme je prestalo.
Ona pogleda na sat. Deset i petnaest. Kako sam samo mogla tako dugo spavati? Josh se vra-ća za dva sata! Okrene se na drugu stranu, oĉekujući da će ugledati Holly u njezinu krevetu. Ali krevet je bio netaknut!
Hollyna odjeća bila je još tamo gdje ju je ostavila. Ostala je vani cijelu noć.
Ti joj nisi mama, opomene se Tina. Holly je jedva doĉekala ovaj vikend bez policijskog sata.
Ako Holly neće nazvati mene, onda ja moram nazvati nju, pomisli Tina.
Ona nazove informacije i zatraţi broj Alysse Pryor.
– Ţao mi je. Nemamo nikoga pod tim imenom, odgovori ljupki glas.
Što sad? Odluĉi nazvati Chrisov studio.
– Je li se Josh vratio? – zabrza u telefon kad se Chris javio.
– Vraća se tek za par sati, Tina, podsjeti je Chris.
Tina uzdahne. – Mislila sam da će me moţda jutros nazvati iz motela.
Vikend u koledţu
– Valjda se bojao da će te probuditi. Da svratim i odvedem tebe i Holly u razgledavanje ko-ledţa? – ponudi se Chris.
– Holly se uopće nije vratila kući.
– Vjerojatno je prespavala kod one cure, reĉe Chris.
– Moţda, odgovori Tina vrteći telefonsku ţicu.
– Smiri se. – Chrisov umirujući glas je oraspoloţi. – Samo da dovršim razvijanje ovih nega-tiva i eto mene k tebi.
– Još nešto, Chris, reĉe Tina. – Sinoć sam našla Joshove kljuĉeve.
– Što si? – upita Chris. – Ne Ĉujem te. Prolazi veliki kamion. Zvoni mi tajmer, reĉe. – Sti-ţem uskoro.
Tina je zurila u slušalicu i slušala zvuk slobodne linije. Chris je Ĉak nije ni pozdravio.
Dok se iz susjedne sobe Ĉula zaglušujuća glazba, Tina se odjene.
Osjeti ubod ljubomore. Svi ostali se ludo provode. Svi osim mene. Ona podigne komad zele-nog tinjca. To me podsjeća na moj buket za maturalnu veĉer, pomisli.
Još je gledala u tinjac kad Chris pokuca.
– Mislio sam da si moţda gladna. – Pruţi joj vrećicu s krafnama. – Nadam se da voliš ĉoko-ladne.
Itekako. Ti su joj najdraţi.
Ali je imala vaţnijeg posla od krafni.
– Chris, pogledaj što sam našla, reĉe i podigne Joshove kljuĉeve. – Zar nisi rekao da su otišli njegovim autom?
– Siguran sam da ima rezervne, brzo odgovori Chris.
– Ali zašto ne bi uzeo privjesak za kljuĉeve koji sam mu ja dala? – upita Tina. – Rekao je da mu donosi sreću.
– Moţda se bojao da će ga izgubiti, odgovori Chris. – Ili ga ogrepsti. Kampiraju u dosta ga-dnom podruĉju.
U pravu je, pomisli Tina.
Halapljivo je pojela dvije krafne na putu prema studentskom naselju.
Sunce je prţilo Tinine ruke. Svjeţi povjetarac šuštao je u krošnjama. Chris je hodao dugim, sporim koracima, opuštenih ruku.
Prsti im se dodirnu. Tina gurne ruke u dţepove. Moram se pripaziti, pomisli. Jako me privla-ĉi.
– Ovdje su smještene bratovštine, objasni Chris dok su prolazili pokraj niza kuća u viktori-janskom stilu.
– Jesi li pokušao upasti u neku? – upita Tina. – Kako se ono kaţe? Jesi li prisegnuo nekoj bratovštini?
– Ne, odrješito će Chris. – To me ne zanima.
– Kao ni Josha, odgovori Tina.
– Stvarno? A ja ĉuo da ga primaju sljedeći semestar, reĉe Chris.
– Fakat? – upita Tina osupnuto. Ona i Josh oduvijek su se slagali da su bratovštine i sestrin-stva bezvezni. Zar se toliko promijenio? pitala se Tina.
– Zar vas dvoje u posljednje vrijeme niste razgovarali? – upita Chris.
– Mislim da je moţda to ipak spomenuo, slaţe Tina.
– Koledţ Patterson, objavi Chris dok su se penjali prema glavnom ulazu. – Dom šugavih Mavericksa. Jedan pogodak po utakmici im je limit.
– Zar nikad ne pobjeĊuju? – upita ona.
– Jedva ikad, nasmiješi se Chris. – Da ti pokaţem dramski odsjek. – Chris pokaţe na brdo. – Studenti glume ponekad spavaju u garderobama. Moţda je Holly s njima.
Chris i Tina popnu se uz obronak do impresivne zgrade od cigle.
Kad su ušli, Tina zine u visoke stropove i duge hodnike. Plakati slavnih predstava i glumaca nizali su se duţ zidova.
Maleni dramski odsjek u Shadysideu ovome nije ni do koljena, pomisli Tina.
Oni zavire u nekoliko prostorija.
– Ima li koga? Holly? – zazove Tina.
Nije bilo odgovora.
– Idemo iza pozornice, predloţi Tina.
Odvuĉe Chrisa kroz veliku dvoranu. Koraci su im odzvanjali dok su hodali preko prazne po-zornice.
Jednoga dana defilirat ću pozornicom poput ove, pomisli ona. Šepirit ću se modnom pistom u šminkerskoj odjeći.
– O ĉemu razmišljaš? – upita Chris.
– O manekenstvu, odgovori ona.
– Bila bi sjajna u tome. – On se zadivljeno zagleda u nju.
Njegov pogled uĉini je istovremeno sretnom i nervoznom.
– Idemo pogledati u garderobe, poţuri ga ona.
Tina se popne na pozornicu i poţuri na drugi kraj. Zaviri u svaku garderobu. Prekrasni kos-timi visjeli su na vješalicama. Dugaĉke viktorijanske haljine, plaštevi, košulje, baletni kostimi.
Potom istraţi sobu krcatu rekvizitima. Ovaj koledţ stvarno ima sjajan dramski odsjek, pomi-sli. Kladim se da će se Holly ovamo upisati ujesen.
– Nije ni u jednoj garderobi, dovikne Chris.
– A nije ni ovdje, uzdahne Tina.
Oni krenu prema izlazu. Tina zaĉuje nekakav sušanj.
Uhvati Chrisa za ruku.
Pojavi se domar s metlom.
Moram se smiriti, pomisli ona, tako sam nervozna. – Kamo sad? – upita Tina.
– Pokušajmo u kantini, predloţi Chris. – Holly jede, zar ne? – Tina se nasmije. – Ponekad.
Oni poţure na drugi kraj studentskog naselja. Miris jake kave dopirao je kroz prozore kanti-ne.
Tina utrĉi unutra. – Jesu li ovdje bili nekakvi studenti glume? – upita skupinu djevojaka za dugim stolom.
One odmahnu glavama. – Jutros ne, odgovori djevojka duge crne kose. – Ali mislim da je preko u Petoj ulici bio cjelonoćni tulum.
Tina se okrene prema Chrisu. – Misliš da su molila otišli tamo?
– Moţe biti, odgovori on. – Ali vikendom je na svakom koraku neki tulum!
Da su mi barem starci dopustili da poĊem sama, pomisli Tina, Onda ne bi bilo ovakvih prob-lema.
Oni odu iz kantine. Tina se sva oĉajna svali na travu. – Što sad? – upita. – Ne moţemo se voziti po cijelom gradu. Znam da nisam Hollyna bebisiterica. Ali osjećala bih se bolje kad bih saznala gdje je ona.
– A da pokušamo nazvati njezinu prijateljicu? – predloţi Chris.
– Već sam pokušala. Nema je u imeniku.
– Ja mogu doznati broj, reĉe Chris. – U knjiţari imaju imenik studenata.
Tina priĉeka da Chris otklipše navrh brda do knjiţare. Išĉupa vlat trave i zavrti ga medu prs-tima. Eto je ovdje u predivnom studentskom naselju a ne moţe si dopustiti ni trenutak uţivanja.
– Nabavio sam ga, reĉe Chris i prekine je u razmišljanjima. – Evo ti kovanica za telefon.
Nadu govornicu. Tina ubaci kovanicu i nazove broj. Nade su joj porasle. Alyssa će se javiti, a Holly će imati nekakvu glupu ispriku zašto nije nazvala Tinu.
Ali barem ću znati da je Holly dobro, pomisli. Onda ću se vratiti u paviljon i ĉekati Josha, koji će stići za sat vremena.
Telefon zazvoni dvaput i ukljuĉi se sekretarica. – Ovdje Alyssa, javi se tanki, visoki glas. – Trenutno sam na pozornici i ne mogu se javiti. Ostavite svoje ime i ja ću... – Sekretarica se is-kljuĉi usred reĉenice.
Tini slušalica padne iz ruke i zaklati joj se uz nogu.
Nešto nije u redu. Tina je sada bila potpuno sigurna U to.
Glas na sekretarici nije bio glas Alysse Pryor! Poglavlje 8
– Nešto ovdje ne štima! – zavapi Tina. Zapravo, previše toga ne štima, pomisli. Previše.
Nije htjela priznati, ali Hollyno šesto ĉulo ovog bi puta moglo biti u pravu.
– Sekretarica me prekinula. Nisam mogla ostaviti nikakvu poruku. I to nije bio Alyssin glas.
– Znaš kakve su glumice, odgovori Chris. – Stalno se zezaju s laţnim glasovima i akcentima. Moţda vjeţba za ulogu.
– Moţda, odgovori Tina. – Ali htjela sam obavijestiti Holly da je traţimo.
– Ţeliš li nazvati starce? – predloţi Chris. – Moţeš se posluţiti mojom telefonskom karti-com. – On izvadi svoju lisnicu i poĉne prebirati po kreditnim karticama.
Ti bokca! pomisli Tina. Ima više kartica od moje mame!
– Ne. – Tina se vrati do travnjaka i sjedne. – Ne, ako je Holly otišla s nekim frajerom, samo ĉu je uvaliti u neprilike. A onda ću i ja imati neprilika.
Chris sjedne do nje, ramenom gotovo dodirujući njezino. – Nisi ti kriva.
– Ne znaš ti naše starce, progunĊa Tina. – Nas dvije trebamo paziti jedna na drugu.
Zaljubljeni par prošeće ispred njih. Drţali su se za ruke i smijali. Tina im je zavidjela. Ovo je trebao biti najbolji vikend mojeg ţivota, pomisli ona. A zasad je najgori.
Plava sojka zacvrkuće u krošnji drveta. Tina zaĉuje glazbu negdje u daljini.
– Poĉinje raditi lunapark, objasni Chris. – Na središnjem travnjaku. Hoćeš da odemo pogle-dati?
Tina prstom razmakne travu. – Koliko je sati? – upita.
Chris pogleda na sat. – Deset do dvanaest.
– Skoro je dvanaest? – poskoĉi Tina. – Trebamo natrag u paviljon. Nisi li rekao da se Josh vraća oko podneva?
Chris ne odgovori.
– Chris, reĉe Tina. – Stoje?
– Jeli ono Carla? – upita on i zaškilji.
Carla dotrĉi preko travnjaka. Na njezinoj bijeloj majici kratkih rukava pisalo je PATTER-SON MAVERICKS. Sunĉane naoĉale drţale su joj kosu dalje od lica.
– Napokon! – zavapi ona. – Gdje ste vas dvoje?
– Svugdje, odgovori Tina.
– Zvali su Josh i Steve, objavi Carla.
– Ozbiljno?! – Tinino srce ubrza.
– Najprije je zvao tvoju sobu, objasni Carla. – Ali nije te bilo.
– No? Gdje su? – htjela je znati Tina.
– Još ne mogu nikamo. Mehaniĉar je popravio auto, ali onda se opet pokvario. – Carla zata-kne neposlušnu vlas iza uha. Stalno se okretala i gledala preko ramena.
– Dakle, idem po njih. – Carla se okrene da će otići.
– Ĉekaj! – Tina je uhvati za ruku. – Idem s tobom.
Carla se ugrize za usnu i pogleda Chrisa.
– Ne, reĉe ona Tini. – Ne moţeš! Poglavlje 9
Zašto ne? – Tina nije puštala Carlinu ruku. Nije joj namjeravala dopustiti da ode.
Zašto se ponaša tako ĉudno? pitala se Tina. Ne ţeli me ĉak ni pogledati. Josh je moj deĉko. Ţelim ići s njom po njega.
– Moram ići s tobom, uporno će Tina.
– Nema mjesta, objasni Carla. – Imam dvosjed. – Ona makne Tininu ruku. – Jedan od njih dvojice morat će se stisnuti iza sjedišta.
– A tako. – Tina uzdahne. – Ali Chris ima mjesta u svojem Jeepu. Što kaţeš? – upita puna nade.
– Naravno, odgovori on i pruţi joj kljuĉeve. – Carla, ti vozi. Ja ću ostati ovdje u sluĉaju da se pojavi Holly.
Holly! pomisli Tina. Ne smijem otići dok se ne uvjerim da je dobro.
– Najbolje da i ja ostanem, nevoljko će ona Carli. – Ali vrati se brzo. I reci Joshu da jedva ĉekam da ga vidim.
Carla kimne glavom i brzo se udalji. Tina poloţi ruku na Chrisovo rame. – Ĉudno se ponaša-la, zar ne? Kao da nije ţeljela da idem s njom.
– Moţda će usput svratiti do nekog deĉka, reĉe Chris. – Nikad ne znaš s Carlom.
Da svrati do nekog deĉka? Tinina se usta osuše. Moţda ţeli biti s Joshom. Rekla je da ona i Steve izlaze i s drugima.
Cijeli vikend me pokušava uvaliti Chrisu. Tina odjednom sagleda situaciju iz nove perspek-tive. Moţda je Carla gura ali nju zanima Josh.
– Chris – misliš li da se Carla ţeli naći s Joshom? Moţda zato nije ţeljela da idem s njom?
– Dok je Steve s njima? – upita on.
– Ne, imaš pravo. Ali nekako se ĉudno prema meni ponašala.
– Previše se brineš. – Chris rukom obgrli Tinina ramena. – Slušaj, tebi treba malo zabave. Ne ţelim da ti ovaj tjedan bude totalna katastrofa. Pa evo što predlaţem: jedan moj prijatelj je vlasnik trgovine motociklima. Moţemo unajmiti skuter za danas. Provozat ću te. I snimiti foto-grafije na otvorenom za tvoj album.
– A što je s Holly? – upita Tina.
– Nazivat ćemo sobu dok smo vani. Moţda je ĉak i ugledamo u šetnji gradom.
Pola sata kasnije Tina je sjedila na straţnjem sjedalu skutera. Rukama je uhvatila Chrisa oko struka.
Dok su se vozili po starim ulicama, vjetar joj je šibao kosu. Chris zaustavi skuter na vrhu br-da.
Tina se zagleda u panoramu gradića. Ulice su vijugale u krugovima. Veliki javori nizali su se uz ploĉnike. Grad je završavao u podnoţju planine Ĉiji je vrh bio pokriven snijegom.
Da barem mogu ovdje na fakultet, pomisli ona. Predivno je.
– Ovo je Promatraĉnica, objasni Chris. – Htio bih snimili nekoliko tvojih fotki ovdje.
On izvadi naoĉale ţicanih okvira i natakne ih na nos. – Bez njih se ne mogu koncentrirati, srameţljivo će on.
Dobro mu stoje naoĉale, pomisli Tina.
Chris namjesti opremu. Tina je stajala na vrhu.
– Okej, napokon će on. – Gledaj grad. Neka ti kosa slobodno leprša.
On namjesti blendu. – Samo budi prirodna, Tina.
Ovo je teško, pomisli ona. Kako da budem prirodna kad će ove fotografije moţda vidjeti Rob Roberts? Nije znala što uĉiniti s rukama. Ili s nogama.
– Opusti se, smirivao ju je Chris. – Misli na veĉeras. Na ples.
Tina zamisli kako pleše s Joshom.
– Izvrsno! – usklikne Chris. – Baš to hoću. – On snimi nekoliko uzastopnih snimki.
Kako me pozorno motri, pomisli Tina. Jesu li svi fotografi jednako intenzivni? Ili se meĊu nama dogaĊa nešto posebno?
– U redu, reĉe on i spusti aparat. – Ovdje smo završili.
Odvezu se do knjiţnice, velike stare kamene zgrade s prozorima od obojenog stakla.
Chris snimi nekoliko fotografija Tine na stubama i kako hoda ispred ulaznih stupova.
Pozirati nekome tko zna što radi baš je zabavno, pomisli ona.
– Ove će biti sjajne. – Chris je uhvati za ruku i povede natrag do skutera. – RoĊeni si talent.
Tinino srce zatreperi. – Nadam se, reĉe. – Cijeli ţivot ţelim biti manekenka.
On je na trenutak ĉeznutljivo pogleda, od ĉega ona osjeti grĉ u ţelucu. Tako se sjajno zabav-lja daje potpuno zaboravila na Holly.
– Moramo se vratiti u paviljon. Što ako me Holly ondje traţi?
– Ne – slušaj! Idemo u lunapark. To je logiĉno mjesto na kojem bi se Holly mogla pojaviti. Zna da bi i ti tamo trebala biti.
– U redu, sloţi se Tina.
Sjednu ponovno na skuter i zapute na drugi kraj grada.
Dok je na semaforu bilo upaljeno crveno svjetlo, Chris skoĉi s motora.
Što sad izvodi? pomisli ona.
On uzme svoj fotoaparat i snimi Tinino iznenaĊeno lice.
Kad se upalilo zeleno, on skoĉi natrag na motor, a Tina ga ponovno uhvati oko struka.
Nadam se da će ove slike uspjeti, pomisli ona. U protivnom ne ţelim da ih tko vidi. Posebno ne Rob Roberts.
Kad su se pribliţili središnjem travnjaku, Tina shvati da je Proljetni studentski festival u pu-nom jeku. UzbuĊeni povici razlijegali su se zrakom sa spirale smrti.
Slano-slatki miris kokica i šećerne vune zaţeli joj dobrodošlicu. Chris parkira skuter ispod stabla. Uhvati Tinu za ruku i pomogne joj sići.
Zazovu ih deĉki u majicama kratkih rukava s kojih su bliještali nazivi bratovština. – Tri ba-canja za dolar! Ovamo. Osvoji plišanog medu za svoju curu!
Tina ugleda kako neki slatki djeĉak baca pikado u balon. Osvojio je velikog plišanog medu.
Trebala bih biti ovdje s Joshom, pomisli ona. Chris je divan. Cijelo je vrijeme sa mnom. Ali nije on Josh.
– DoĊi, reĉe Chris i uhvati je za ruku. – Da iskušam sreću s bacanjem teniske loptice. Osvo-jit ću nagradu za tebe. Što kaţeš na velikog ljubiĉastog dinosaura?
– Uf! Ne, hvala, pobuni se Tina.
Chris preda fotoaparat Tini. Prodavaĉ mu da tri loptice da ih baci kroz prstene.
Chris zavrti u rukama prvu lopticu, a zatim nacilja prsten, Baci i pogodi. Prije nego što je bacio drugu, okrene se i nasmiješi Tini. I druga padne kroz prsten.
Tina prestane disati kad je Chris bacio treću lopticu. Ova pogodi rub prstena i padne na pod.
– Ništa zato. – On posegne u dţep i izvadi još sitniša.
Baš dobro, pomisli Tina. Stvarno ne ţelim plišanog dinosaura.
– Tina? – zaĉuje se duboki glas.
– Jack! – klikne Tina. – Bok! – Jack Hampton maturirao je na srednjoj školi Shadyside godi-nu dana prije Josha.
– Što ti ovdje radiš? – upita Jack. Znatiţeljno promotri Chrisa. – Zar više ne hodaš s Jos-hom?
– Jasno da hodam, odgovori Tina. – Došla sam k njemu preko vikenda. Ali znaš ti Josha. Otišao je na teren i pokvario mu se auto.
Jack odmahne glavom. – To je njemu sliĉno.
– Ovo je Chris. – Tina povuĉe Chrisa bliţe. – Joshov cimer. On mi pokazuje koledţ.
Jack pruţi Chrisu ruku. Chris samo nakratko stisne Jackovu ruku.
– Radije krenimo, predloţi Chris. – Ţelim snimiti nekoliko slika na vrtuljku. – Poigravao se remenom svojeg aparata.
Ljubomoran je, pomisli Tina.
– Priĉekaj malo, reĉe ona. – Nisam dugo vidjela Jacka.
– Tvoji starci dopustili su ti da doĊeš sama? – upita Jack. – Ĉudim se.
– Ma nisu, prizna Tina. – Došla sam sa svojom sestriĉnom Holly. Nisi lije moţda negdje vi-dio? Mislim da se skice s Alyssom Pryor.
'Alyssom Pryor? – Jack se namršti. – Iz Shadysidea?
Tina kimne glavom. Krajiĉkom oka ugleda kako Chris nervozno prĉka po svojem aparatu.
– Ĉudno, primijeti Jack. – Alyssa više ne studira ovdje. Prebacila se na neki umjetniĉki faks u Seattleu. Poglavlje 10
To je nemoguće! – zavapi Tina i zarije prste u Chrisovu ruku. – Siguran si? Alyssa Pryor? Kratke plave kose? Ĉiji otac ima butik u šoping centru?
– Sto posto, odgovori Jack. – Ĉuo sam se s njom prošli ijedan telefonom. Ĉak smo razgova-rali o tebi i Joshu. O svima iz Shadysidea.
Tini se zavrti u glavi.
Netko laţe. Sigurno Carla.
– Pa gdje je onda Holly? – upita Tina.
Zamisli Holly kako leţi u nekoj grabi. Ilije zavezana za stolac dok je muĉe pijani bikeri.
– Moţda je s nekom drugom Alyssom, reĉe Jack.
Ne vjerujem, pomisli Tina. Da barem znam što Carla smjera.
PriĊe im zgodna djevojka crvene kose i uhvati Jacka pod ruku. – Svi te ĉekaju, zaguguće.
Djevojka odvuĉe Jacka i on im mahne. – Ne brini se! – vikne – Već ćeš naći Holly. Pozdravi je u moje ime.
– Moramo je potraţiti, Tina će Chrisu. – Moţda se dogodilo nešto grozno. – Ona se progura od štandova u vrevu.
Zaleti se u deĉka koji je nosio kutiju kokica pa okrene na drugu stranu. Meki je klaun trĉka-rao prema njoj. Njegove debele crvene usne podsjete Tinu na krv. Grupica male djece slijedila je klauna. Uz smijeh i vrisku obigravali su Tini oko nogu.
Osjećala se uhvaćena u klopku. Maknite se od mene! pomisli. Ne mogu misliti. Treba mi prostora.
Ona rukama poklopi uši. Holly-gdje si? – Moram se maknuti odavde! – zavapi Tina.
– Smiri se, reĉe Chris. Uhvati je za ruku i odvede do klupe.
– Kako da se smirim? – poviĉe ona. – Sestriĉna mije nestala. Tko zna gdje je! A onaj ĉudan glas na sekretarici zvuĉao je tako jezivo. Nešto tu ne štima.
Chris popravi svoj konjski repić. – Rekla si da Holly ţeli biti sama svoj šef, ne? – On joj se zagleda u oĉi. – I da uvijek traţi dobar provod?
– Da, ali... – Tina zašuti. Znam da pokušava biti razborit, pomisli. A ja sam si obećala da se neću ponovno uzrujati. Ali ovo je nešto drugo. Ovaj put znam da netko laţe. – Moramo nazvati policiju.
– Ne moţeš prijaviti neĉiji nestanak dok ne proĊe dvadeset ĉetiri sata. A prošlo je samo... – Chris pogleda na sat. – Sad je tek dva. A vas dvije ste stigle sinoć u devet.
Zar je samo toliko prošlo? pomisli Tina. Kao da ĉekam Josha cijelu vjeĉnost! – A da nazo-vem tetu i tetka, promrmlja ona.
– Ako ţeliš, odgovori on.
Ne, baš i ne ţelim, pomisli ona. Oni bi nazvali Tinine roditelje i svi bi se štrcali u Patterson. A njezin vikend s Joshom završio bi prije nego što je poĉeo.
– Ne, reĉe ona zamišljeno iscrtavajući nogom lukove po betonu. – Ne znam što da radim.
– Znam što ti treba, reĉe Chris i pljesne rukama po bedrima. – Što kaţeš na ledenu bananu?
Od svih jela u lunaparku, ledena banana bila je Tinino omiljeno jelo. Kako mu to stalno us-pijeva? Ĉita li on misli ili takvo što?
– Moţe, sloţi se ona nevoljko.
Provuku se izmeĊu štandova i voţnji dok nisu stigli do štanda sa sladoledima. Tinine misli odlutaju daleko od lunaparka.
Nisam fer prema Chrisu, pomisli. Ta nije on traţio tla provede cijeli vikend sa mnom. Mo-ram prestati razmišljati i poĉeti se zabavljati.
Poslije ledenih banana, odu do panoramskog kotaĉa. Dok su stajali u redu, Tina se trudila sudjelovati u razgovoru. Ali misli bi joj uporno odlutale na Holly i Josha.
– Pa jesi li ĉula za njih? – upita Chris.
– Ĉula za koga?
– Nije vaţno, odgovori Chris. – Mi smo na redu.
Voditelj ih odvede do kabine. Chris spusti sigurnosnu preĉku. Minutu poslije kotaĉ se pok-rene. Blagi proljetni zrak dahne joj u lice. Zvukovi se izgube u daljini.
Tinin ţeludac zatitra kad se kabina strmoglavila, a osjeti uzlet uzbuĊenja kad se kabina izno-va vinula u zrak.
Chris je namještao svoj fotoaparat. Usmjeri objektiv u Tinu i snimi nekoliko fotografija u voţnji.
Tina je pogledom pretraţivala mnoštvo ispod njih. Nadala se da će ugledati Holly. Kad se sljedeći put budemo spuštali, pomisli, pregledat ću drugu stranu.
Ali kabina se ne spusti, već se prodrma pa se zaustavi.
Tina podigne pogled prema širokom nebu. Gotovo da mogu dodirnuti oblake, pomisli.
– Zaglavili smo, reĉe Chris. – Jesi li se ikada zaglavila mi vrhu?
– Ne, odgovori Tina.
Djeca u kabini ispod njihove rasplaĉu se i poĉnu dozivali roditelje.
Ptica sleti na ţbicu velikog kotaĉa pa odleti.
Da barem ja mogu odletjeti i poĉeti ovaj vikend ispoĉetka, pomisli Tina.
Duboko zamišljena, nije primijetila da joj se Chris primaknuo – sve dok ju nije zagrlio. Pog-ledi im se sretnu.
Ne sad, pomisli ona. Ne mogu ga poljubiti ovdje gore. Ne mogu ga uopće poljubiti. Imam deĉka. Deĉka koji će se vratiti svakog trenutka.
Tina se odmakne. Chris je pogladi po obrazu. – Prestani se brinuti, umirivao ju je on. – Re-kao sam ti da se previše brineŠ. – On je zagrli i prigne se prema njoj.
A onda pritisne svoje mekane usne na njezine. Iako to nije htjela, nije si mogla pomoći – po-pusti i uzvrati poljubac.
Chris je ĉvršće stisne. Njegov poljubac postane strasniji. SviĊa mi se ovo, pomisli ona. Znam da ne bi smjelo, ali sviĊa mi se.
Blagi povjetarac zanjiše kabinu. Djeĉja vriska otplovi u daljinu. Chris joj prstima proĊe kroz kosu. Ruke joj poloţi na obraze. U oĉima mu se pojavi sjetni izraz.
– Chris. – Tina mu dotakne ruku. – Jesi li dobro? – On ne odgovori.
– Chris, ponovi ona. – Reci nešto. – On zaškilji u nju.
Što on to vidi? upita se Tina. Ima tako hladan izraz lica.
Chris skine gumicu s konjskog repica. Kosa mu padne niz vrat i on je protrese.
– Oprosti, reĉe naposljetku. – Samo, nisam bio na panoramskom kotaĉu od... – Glas mu zamre.
– U redu je, blago će Tina. – Carla mi je rekla za nju.
– Stalno vidim njezino lice, promrmlja Chris. – Da ga barem mogu odagnati.
– Za to treba vremena, reĉe Tina. Godi joj tješiti Chrisa. Ta on njoj ugaĊa cijeli dan.
On ponovno pogleda u nju svojim prodornim zelenim oĉima. – Znaš, Josh je napravio glu-post što je otišao, reĉe on. – Što da nisam stigao na kolodvor u pravom trenutku? Znaš li šta ti se moglo dogoditi?
Tina zadrhti. – Ne podsjećaj me.
– Trebao je ostati ovdje, nastavi Chris. – Rekao sam mu, kad bih ja imao curu poput tebe, ne bih nikamo išao. – On se primakne.
– Nadam se da će skoro popraviti kvar, reĉe Tina i pogleda dolje.
– Ĉemu ţurba? – Chris je ponovno obgrli rukom. – Bojim se visina, slaţe Tina.
On je ĉvrsto zagrli. Kosti joj se zabodu u njegova prsa. Jedva je disala.
Daj Boţe da se ovo ĉudo pokrene. Daj Boţe. Preteški srno da budemo na istoj strani kabine.
Tina pogleda u zemlju ispod njih.
Chris je protiv njezine volje poljubi. Usta su mu imala okus po ĉokoladi i banani. Ne ţelim ga više ljubiti, pomisli ona.
– Chris! – vikne Tina i odgurne ga. – Molim te. Nagnuli smo kabinu.
Chris ipak pritisne svoje usne na njezine.
– Prestani, odluĉno će ona i okrene glavu.
– Što ne valja? – prasne Chris. – Kakvu to igru igraš?
– N-ne igram nikakvu igru, zamuca Tina.
Chris je zgrabi i utisne joj vlaţan poljubac na obraz, gurne joj jezik u uho. ProĊu je hladni srsi.
– Prestani! – vikne ona. – Ozbiljno. – Odgurne ga na drugu stranu kabine.
Dajte više pokrenite kotac. Molim vas!
– Mislio sam da osjećaš nešto za mene, ljutilo će Chris. – Prije minutu nije ti bilo mrsko lju-biti se sa mnom. Priznaj, osjećaš nešto!
– Da... hoću reći, sviĊaš mi se, ali znaš što osjećam za Josha.
– A sinoć? – uzrujavao se Chris. – A ovo maloprije? Onda nisi mislila na Josha.
Moram naći prave rijeĉi, pomisli Tina. – U pravu si, poĉne. – Ali Josh i ja smo zajedno dvije godine. – Proguta knedlu.
Chris sijevne pogledom. Stavi ruke na sigurnosnu preĉku i zanjiše kabinu.
– Prevrnut ću ovo ĉudo, zaprijeti. – Ti me samo izazivaš, zar ne? Priznaj. Tina!
Kabina se nagne naprijed.
– Chris! – zavapi Tina. – Prestani. Ispast ćemo.
– Onda me poljubi, uporno će on i primakne joj se. – Poljubi me pa mi reci što osjećaš. Haj-de. Poljubi me!
– Ne! – vikne Tina.
Chris svom teţinom zaljulja kabinu. Naprijed-natrag. Naprijed-natrag. – Prestani! – zahtije-vala je Tina.
Tina osjeti grĉ u ţelucu. Krv joj šikne u glavu i ona se grĉevito uhvati za sigurnosnu preĉku.
Zagleda se u ljude na zemlji. Zamisli se kako pada... pada. Pretvara se u palaĉinku na beto-nu.
– Chris! Jesi poludio? – vrisne ona.
Chris se nasmije i još jedanput zanjiše kabinu.
Tinino bilo ubrza.
Zine da vrisne. Ali ne izaĊe nikakav zvuk. Prsti joj skliznu sa sigurnosne preĉke. Chris zanji-še kabinu još jaĉe. Padam, pomisli ona. Umrijet ću!
Ona zatvori oĉi i poĉne padati.
Tina se uspravi i zaškilji u tamu. Trnci joj proĊu leĊima.
– Holly, jesi li to ti? – Nema odgovora. – Josh?
Moram upaliti svjetlo, odluĉi.
Ali što ako je netko u sobi sa mnom? Što ako me šĉepa kad ustanem? Tina naćuli uši. Ĉula je samo udaranje svoga srca. Sklizne iz kreveta i naslijepo prijeĊe preko saga.
Upali svjetlo. Oĉima provršlja po sobi – prazna.
– Ti bokca, promrmlja Tina. – Ispalila sam na ţivce. Sad mi se već i priĉinjaju zvukovi.
Ukipi se. Vrata sobe su otvorena. Netko je doista bio u njezinoj sobi. IziĊe u hodnik i pogle-da lijevo-desno. Nema nikoga. Jeziva tišina zavladala je u paviljonu. Usplahirena, Tina se vrati u sobu, zatvori i zakljuĉa vrata.
Strgne deku s kreveta, omota je oko ramena i poĉne nervozno koraĉati po sobi. Ne mogu vjerovati da sam ostavila otkljuĉana vrata, pomisli Tina. Tko je bio ovdje? Digitalni sat pokazi-vao je ĉetiri sata. Ĉetiri! A još nema Holly. Gdje li je ona? Tina se kroz prozor zagleda u noć. Tmasti oblaci valjali su se nebom. Sto posto će oluja, pomisli ona i ĉvršće se omota dekom.
Tina zamisli Josha kako spava u jeftinoj hotelskoj sobi, a ţohari gmiţu po ispucanim zido-vima.
Tako ti i treba, Josh, pomisli ona. Zašto si morao na put baš ovaj tjedan? Tina se odvuĉe do Joshova radnog stola, izvuĉe stolac i sjedne. Na stolu spazi svoje posljednje pismo Joshu i nas-miješi se. Saĉuvao ga je, baš kao što se i nadala,
Prekopa po hrpici na stolu: raĉuni za CD-ove, nešto sitniša i tablica minerala. Sa strane se nalazilo izvješće o istraţivanju stjenjaka. Kad je podigla izvješće, za oko joj zapne poznati ka-men. Nije li to privjesak za kljuĉeve koji sam mu poklonila za prošli Boţić? upita se. Što radi ovdje?
Podigne pravokutni komad kvarca: Joshovi su kljuĉevi visjeli na lanĉiću. Kako se Josh mo-gao odvesti u prirodu bez svojih kljuĉeva? Uvijek je tvrdio da mu taj kvare donosi sreću. Nika-da nije išao skupljati kamenje bez njega.
– Nazvat ću Chrisa, promrmlja. – On će znati odgovor. Ne, ne mogu ga sad zvati, predomisli se. – Gluho je doba noći.
Ma, sjajno. Sad i razgovaram sama sa sobom, pomisli.
Priberi se. Prestani biti toliko sumnjiĉava. Osim toga, Josh je maloprije nazvao.
Vraćam se u krevet. Tako je. A kad se probudim, bit ujutro. Sve uvijek izgleda puno bolje ujutro. Barem mi je tako rekla moja mama ĉetiri tisuće puta.
Ona se uvuĉe natrag u krevet.
– Što je to? – reĉe naglas.
Nešto je lupnulo o prozor. Tina se zagleda u noć. Teška kiša bubnjala je po staklu. Munje su sijevale. Gromovi praskali.
Tina privuĉe deku ĉvrsto na prsa. Kladim se da bi Holly rekla da je oluja loš znak.
Zaspi, Tina, reĉe si ona. Ne razmišljaj. Zaspi. Ne razmišljaj. Ponavljala si je te rijeĉi sve dok joj se vjeĊe nisu polako sklopile.
Kad se probudila, sunĉeva svjetlost preplavila je sobu. Eto ti znaka, i to dobrog, pomisli ona. Nevrijeme je prestalo.
Ona pogleda na sat. Deset i petnaest. Kako sam samo mogla tako dugo spavati? Josh se vra-ća za dva sata! Okrene se na drugu stranu, oĉekujući da će ugledati Holly u njezinu krevetu. Ali krevet je bio netaknut!
Hollyna odjeća bila je još tamo gdje ju je ostavila. Ostala je vani cijelu noć.
Ti joj nisi mama, opomene se Tina. Holly je jedva doĉekala ovaj vikend bez policijskog sata.
Ako Holly neće nazvati mene, onda ja moram nazvati nju, pomisli Tina.
Ona nazove informacije i zatraţi broj Alysse Pryor.
– Ţao mi je. Nemamo nikoga pod tim imenom, odgovori ljupki glas.
Što sad? Odluĉi nazvati Chrisov studio.
– Je li se Josh vratio? – zabrza u telefon kad se Chris javio.
– Vraća se tek za par sati, Tina, podsjeti je Chris.
Tina uzdahne. – Mislila sam da će me moţda jutros nazvati iz motela.
Vikend u koledţu
– Valjda se bojao da će te probuditi. Da svratim i odvedem tebe i Holly u razgledavanje ko-ledţa? – ponudi se Chris.
– Holly se uopće nije vratila kući.
– Vjerojatno je prespavala kod one cure, reĉe Chris.
– Moţda, odgovori Tina vrteći telefonsku ţicu.
– Smiri se. – Chrisov umirujući glas je oraspoloţi. – Samo da dovršim razvijanje ovih nega-tiva i eto mene k tebi.
– Još nešto, Chris, reĉe Tina. – Sinoć sam našla Joshove kljuĉeve.
– Što si? – upita Chris. – Ne Ĉujem te. Prolazi veliki kamion. Zvoni mi tajmer, reĉe. – Sti-ţem uskoro.
Tina je zurila u slušalicu i slušala zvuk slobodne linije. Chris je Ĉak nije ni pozdravio.
Dok se iz susjedne sobe Ĉula zaglušujuća glazba, Tina se odjene.
Osjeti ubod ljubomore. Svi ostali se ludo provode. Svi osim mene. Ona podigne komad zele-nog tinjca. To me podsjeća na moj buket za maturalnu veĉer, pomisli.
Još je gledala u tinjac kad Chris pokuca.
– Mislio sam da si moţda gladna. – Pruţi joj vrećicu s krafnama. – Nadam se da voliš ĉoko-ladne.
Itekako. Ti su joj najdraţi.
Ali je imala vaţnijeg posla od krafni.
– Chris, pogledaj što sam našla, reĉe i podigne Joshove kljuĉeve. – Zar nisi rekao da su otišli njegovim autom?
– Siguran sam da ima rezervne, brzo odgovori Chris.
– Ali zašto ne bi uzeo privjesak za kljuĉeve koji sam mu ja dala? – upita Tina. – Rekao je da mu donosi sreću.
– Moţda se bojao da će ga izgubiti, odgovori Chris. – Ili ga ogrepsti. Kampiraju u dosta ga-dnom podruĉju.
U pravu je, pomisli Tina.
Halapljivo je pojela dvije krafne na putu prema studentskom naselju.
Sunce je prţilo Tinine ruke. Svjeţi povjetarac šuštao je u krošnjama. Chris je hodao dugim, sporim koracima, opuštenih ruku.
Prsti im se dodirnu. Tina gurne ruke u dţepove. Moram se pripaziti, pomisli. Jako me privla-ĉi.
– Ovdje su smještene bratovštine, objasni Chris dok su prolazili pokraj niza kuća u viktori-janskom stilu.
– Jesi li pokušao upasti u neku? – upita Tina. – Kako se ono kaţe? Jesi li prisegnuo nekoj bratovštini?
– Ne, odrješito će Chris. – To me ne zanima.
– Kao ni Josha, odgovori Tina.
– Stvarno? A ja ĉuo da ga primaju sljedeći semestar, reĉe Chris.
– Fakat? – upita Tina osupnuto. Ona i Josh oduvijek su se slagali da su bratovštine i sestrin-stva bezvezni. Zar se toliko promijenio? pitala se Tina.
– Zar vas dvoje u posljednje vrijeme niste razgovarali? – upita Chris.
– Mislim da je moţda to ipak spomenuo, slaţe Tina.
– Koledţ Patterson, objavi Chris dok su se penjali prema glavnom ulazu. – Dom šugavih Mavericksa. Jedan pogodak po utakmici im je limit.
– Zar nikad ne pobjeĊuju? – upita ona.
– Jedva ikad, nasmiješi se Chris. – Da ti pokaţem dramski odsjek. – Chris pokaţe na brdo. – Studenti glume ponekad spavaju u garderobama. Moţda je Holly s njima.
Chris i Tina popnu se uz obronak do impresivne zgrade od cigle.
Kad su ušli, Tina zine u visoke stropove i duge hodnike. Plakati slavnih predstava i glumaca nizali su se duţ zidova.
Maleni dramski odsjek u Shadysideu ovome nije ni do koljena, pomisli Tina.
Oni zavire u nekoliko prostorija.
– Ima li koga? Holly? – zazove Tina.
Nije bilo odgovora.
– Idemo iza pozornice, predloţi Tina.
Odvuĉe Chrisa kroz veliku dvoranu. Koraci su im odzvanjali dok su hodali preko prazne po-zornice.
Jednoga dana defilirat ću pozornicom poput ove, pomisli ona. Šepirit ću se modnom pistom u šminkerskoj odjeći.
– O ĉemu razmišljaš? – upita Chris.
– O manekenstvu, odgovori ona.
– Bila bi sjajna u tome. – On se zadivljeno zagleda u nju.
Njegov pogled uĉini je istovremeno sretnom i nervoznom.
– Idemo pogledati u garderobe, poţuri ga ona.
Tina se popne na pozornicu i poţuri na drugi kraj. Zaviri u svaku garderobu. Prekrasni kos-timi visjeli su na vješalicama. Dugaĉke viktorijanske haljine, plaštevi, košulje, baletni kostimi.
Potom istraţi sobu krcatu rekvizitima. Ovaj koledţ stvarno ima sjajan dramski odsjek, pomi-sli. Kladim se da će se Holly ovamo upisati ujesen.
– Nije ni u jednoj garderobi, dovikne Chris.
– A nije ni ovdje, uzdahne Tina.
Oni krenu prema izlazu. Tina zaĉuje nekakav sušanj.
Uhvati Chrisa za ruku.
Pojavi se domar s metlom.
Moram se smiriti, pomisli ona, tako sam nervozna. – Kamo sad? – upita Tina.
– Pokušajmo u kantini, predloţi Chris. – Holly jede, zar ne? – Tina se nasmije. – Ponekad.
Oni poţure na drugi kraj studentskog naselja. Miris jake kave dopirao je kroz prozore kanti-ne.
Tina utrĉi unutra. – Jesu li ovdje bili nekakvi studenti glume? – upita skupinu djevojaka za dugim stolom.
One odmahnu glavama. – Jutros ne, odgovori djevojka duge crne kose. – Ali mislim da je preko u Petoj ulici bio cjelonoćni tulum.
Tina se okrene prema Chrisu. – Misliš da su molila otišli tamo?
– Moţe biti, odgovori on. – Ali vikendom je na svakom koraku neki tulum!
Da su mi barem starci dopustili da poĊem sama, pomisli Tina, Onda ne bi bilo ovakvih prob-lema.
Oni odu iz kantine. Tina se sva oĉajna svali na travu. – Što sad? – upita. – Ne moţemo se voziti po cijelom gradu. Znam da nisam Hollyna bebisiterica. Ali osjećala bih se bolje kad bih saznala gdje je ona.
– A da pokušamo nazvati njezinu prijateljicu? – predloţi Chris.
– Već sam pokušala. Nema je u imeniku.
– Ja mogu doznati broj, reĉe Chris. – U knjiţari imaju imenik studenata.
Tina priĉeka da Chris otklipše navrh brda do knjiţare. Išĉupa vlat trave i zavrti ga medu prs-tima. Eto je ovdje u predivnom studentskom naselju a ne moţe si dopustiti ni trenutak uţivanja.
– Nabavio sam ga, reĉe Chris i prekine je u razmišljanjima. – Evo ti kovanica za telefon.
Nadu govornicu. Tina ubaci kovanicu i nazove broj. Nade su joj porasle. Alyssa će se javiti, a Holly će imati nekakvu glupu ispriku zašto nije nazvala Tinu.
Ali barem ću znati da je Holly dobro, pomisli. Onda ću se vratiti u paviljon i ĉekati Josha, koji će stići za sat vremena.
Telefon zazvoni dvaput i ukljuĉi se sekretarica. – Ovdje Alyssa, javi se tanki, visoki glas. – Trenutno sam na pozornici i ne mogu se javiti. Ostavite svoje ime i ja ću... – Sekretarica se is-kljuĉi usred reĉenice.
Tini slušalica padne iz ruke i zaklati joj se uz nogu.
Nešto nije u redu. Tina je sada bila potpuno sigurna U to.
Glas na sekretarici nije bio glas Alysse Pryor! Poglavlje 8
– Nešto ovdje ne štima! – zavapi Tina. Zapravo, previše toga ne štima, pomisli. Previše.
Nije htjela priznati, ali Hollyno šesto ĉulo ovog bi puta moglo biti u pravu.
– Sekretarica me prekinula. Nisam mogla ostaviti nikakvu poruku. I to nije bio Alyssin glas.
– Znaš kakve su glumice, odgovori Chris. – Stalno se zezaju s laţnim glasovima i akcentima. Moţda vjeţba za ulogu.
– Moţda, odgovori Tina. – Ali htjela sam obavijestiti Holly da je traţimo.
– Ţeliš li nazvati starce? – predloţi Chris. – Moţeš se posluţiti mojom telefonskom karti-com. – On izvadi svoju lisnicu i poĉne prebirati po kreditnim karticama.
Ti bokca! pomisli Tina. Ima više kartica od moje mame!
– Ne. – Tina se vrati do travnjaka i sjedne. – Ne, ako je Holly otišla s nekim frajerom, samo ĉu je uvaliti u neprilike. A onda ću i ja imati neprilika.
Chris sjedne do nje, ramenom gotovo dodirujući njezino. – Nisi ti kriva.
– Ne znaš ti naše starce, progunĊa Tina. – Nas dvije trebamo paziti jedna na drugu.
Zaljubljeni par prošeće ispred njih. Drţali su se za ruke i smijali. Tina im je zavidjela. Ovo je trebao biti najbolji vikend mojeg ţivota, pomisli ona. A zasad je najgori.
Plava sojka zacvrkuće u krošnji drveta. Tina zaĉuje glazbu negdje u daljini.
– Poĉinje raditi lunapark, objasni Chris. – Na središnjem travnjaku. Hoćeš da odemo pogle-dati?
Tina prstom razmakne travu. – Koliko je sati? – upita.
Chris pogleda na sat. – Deset do dvanaest.
– Skoro je dvanaest? – poskoĉi Tina. – Trebamo natrag u paviljon. Nisi li rekao da se Josh vraća oko podneva?
Chris ne odgovori.
– Chris, reĉe Tina. – Stoje?
– Jeli ono Carla? – upita on i zaškilji.
Carla dotrĉi preko travnjaka. Na njezinoj bijeloj majici kratkih rukava pisalo je PATTER-SON MAVERICKS. Sunĉane naoĉale drţale su joj kosu dalje od lica.
– Napokon! – zavapi ona. – Gdje ste vas dvoje?
– Svugdje, odgovori Tina.
– Zvali su Josh i Steve, objavi Carla.
– Ozbiljno?! – Tinino srce ubrza.
– Najprije je zvao tvoju sobu, objasni Carla. – Ali nije te bilo.
– No? Gdje su? – htjela je znati Tina.
– Još ne mogu nikamo. Mehaniĉar je popravio auto, ali onda se opet pokvario. – Carla zata-kne neposlušnu vlas iza uha. Stalno se okretala i gledala preko ramena.
– Dakle, idem po njih. – Carla se okrene da će otići.
– Ĉekaj! – Tina je uhvati za ruku. – Idem s tobom.
Carla se ugrize za usnu i pogleda Chrisa.
– Ne, reĉe ona Tini. – Ne moţeš! Poglavlje 9
Zašto ne? – Tina nije puštala Carlinu ruku. Nije joj namjeravala dopustiti da ode.
Zašto se ponaša tako ĉudno? pitala se Tina. Ne ţeli me ĉak ni pogledati. Josh je moj deĉko. Ţelim ići s njom po njega.
– Moram ići s tobom, uporno će Tina.
– Nema mjesta, objasni Carla. – Imam dvosjed. – Ona makne Tininu ruku. – Jedan od njih dvojice morat će se stisnuti iza sjedišta.
– A tako. – Tina uzdahne. – Ali Chris ima mjesta u svojem Jeepu. Što kaţeš? – upita puna nade.
– Naravno, odgovori on i pruţi joj kljuĉeve. – Carla, ti vozi. Ja ću ostati ovdje u sluĉaju da se pojavi Holly.
Holly! pomisli Tina. Ne smijem otići dok se ne uvjerim da je dobro.
– Najbolje da i ja ostanem, nevoljko će ona Carli. – Ali vrati se brzo. I reci Joshu da jedva ĉekam da ga vidim.
Carla kimne glavom i brzo se udalji. Tina poloţi ruku na Chrisovo rame. – Ĉudno se ponaša-la, zar ne? Kao da nije ţeljela da idem s njom.
– Moţda će usput svratiti do nekog deĉka, reĉe Chris. – Nikad ne znaš s Carlom.
Da svrati do nekog deĉka? Tinina se usta osuše. Moţda ţeli biti s Joshom. Rekla je da ona i Steve izlaze i s drugima.
Cijeli vikend me pokušava uvaliti Chrisu. Tina odjednom sagleda situaciju iz nove perspek-tive. Moţda je Carla gura ali nju zanima Josh.
– Chris – misliš li da se Carla ţeli naći s Joshom? Moţda zato nije ţeljela da idem s njom?
– Dok je Steve s njima? – upita on.
– Ne, imaš pravo. Ali nekako se ĉudno prema meni ponašala.
– Previše se brineš. – Chris rukom obgrli Tinina ramena. – Slušaj, tebi treba malo zabave. Ne ţelim da ti ovaj tjedan bude totalna katastrofa. Pa evo što predlaţem: jedan moj prijatelj je vlasnik trgovine motociklima. Moţemo unajmiti skuter za danas. Provozat ću te. I snimiti foto-grafije na otvorenom za tvoj album.
– A što je s Holly? – upita Tina.
– Nazivat ćemo sobu dok smo vani. Moţda je ĉak i ugledamo u šetnji gradom.
Pola sata kasnije Tina je sjedila na straţnjem sjedalu skutera. Rukama je uhvatila Chrisa oko struka.
Dok su se vozili po starim ulicama, vjetar joj je šibao kosu. Chris zaustavi skuter na vrhu br-da.
Tina se zagleda u panoramu gradića. Ulice su vijugale u krugovima. Veliki javori nizali su se uz ploĉnike. Grad je završavao u podnoţju planine Ĉiji je vrh bio pokriven snijegom.
Da barem mogu ovdje na fakultet, pomisli ona. Predivno je.
– Ovo je Promatraĉnica, objasni Chris. – Htio bih snimili nekoliko tvojih fotki ovdje.
On izvadi naoĉale ţicanih okvira i natakne ih na nos. – Bez njih se ne mogu koncentrirati, srameţljivo će on.
Dobro mu stoje naoĉale, pomisli Tina.
Chris namjesti opremu. Tina je stajala na vrhu.
– Okej, napokon će on. – Gledaj grad. Neka ti kosa slobodno leprša.
On namjesti blendu. – Samo budi prirodna, Tina.
Ovo je teško, pomisli ona. Kako da budem prirodna kad će ove fotografije moţda vidjeti Rob Roberts? Nije znala što uĉiniti s rukama. Ili s nogama.
– Opusti se, smirivao ju je Chris. – Misli na veĉeras. Na ples.
Tina zamisli kako pleše s Joshom.
– Izvrsno! – usklikne Chris. – Baš to hoću. – On snimi nekoliko uzastopnih snimki.
Kako me pozorno motri, pomisli Tina. Jesu li svi fotografi jednako intenzivni? Ili se meĊu nama dogaĊa nešto posebno?
– U redu, reĉe on i spusti aparat. – Ovdje smo završili.
Odvezu se do knjiţnice, velike stare kamene zgrade s prozorima od obojenog stakla.
Chris snimi nekoliko fotografija Tine na stubama i kako hoda ispred ulaznih stupova.
Pozirati nekome tko zna što radi baš je zabavno, pomisli ona.
– Ove će biti sjajne. – Chris je uhvati za ruku i povede natrag do skutera. – RoĊeni si talent.
Tinino srce zatreperi. – Nadam se, reĉe. – Cijeli ţivot ţelim biti manekenka.
On je na trenutak ĉeznutljivo pogleda, od ĉega ona osjeti grĉ u ţelucu. Tako se sjajno zabav-lja daje potpuno zaboravila na Holly.
– Moramo se vratiti u paviljon. Što ako me Holly ondje traţi?
– Ne – slušaj! Idemo u lunapark. To je logiĉno mjesto na kojem bi se Holly mogla pojaviti. Zna da bi i ti tamo trebala biti.
– U redu, sloţi se Tina.
Sjednu ponovno na skuter i zapute na drugi kraj grada.
Dok je na semaforu bilo upaljeno crveno svjetlo, Chris skoĉi s motora.
Što sad izvodi? pomisli ona.
On uzme svoj fotoaparat i snimi Tinino iznenaĊeno lice.
Kad se upalilo zeleno, on skoĉi natrag na motor, a Tina ga ponovno uhvati oko struka.
Nadam se da će ove slike uspjeti, pomisli ona. U protivnom ne ţelim da ih tko vidi. Posebno ne Rob Roberts.
Kad su se pribliţili središnjem travnjaku, Tina shvati da je Proljetni studentski festival u pu-nom jeku. UzbuĊeni povici razlijegali su se zrakom sa spirale smrti.
Slano-slatki miris kokica i šećerne vune zaţeli joj dobrodošlicu. Chris parkira skuter ispod stabla. Uhvati Tinu za ruku i pomogne joj sići.
Zazovu ih deĉki u majicama kratkih rukava s kojih su bliještali nazivi bratovština. – Tri ba-canja za dolar! Ovamo. Osvoji plišanog medu za svoju curu!
Tina ugleda kako neki slatki djeĉak baca pikado u balon. Osvojio je velikog plišanog medu.
Trebala bih biti ovdje s Joshom, pomisli ona. Chris je divan. Cijelo je vrijeme sa mnom. Ali nije on Josh.
– DoĊi, reĉe Chris i uhvati je za ruku. – Da iskušam sreću s bacanjem teniske loptice. Osvo-jit ću nagradu za tebe. Što kaţeš na velikog ljubiĉastog dinosaura?
– Uf! Ne, hvala, pobuni se Tina.
Chris preda fotoaparat Tini. Prodavaĉ mu da tri loptice da ih baci kroz prstene.
Chris zavrti u rukama prvu lopticu, a zatim nacilja prsten, Baci i pogodi. Prije nego što je bacio drugu, okrene se i nasmiješi Tini. I druga padne kroz prsten.
Tina prestane disati kad je Chris bacio treću lopticu. Ova pogodi rub prstena i padne na pod.
– Ništa zato. – On posegne u dţep i izvadi još sitniša.
Baš dobro, pomisli Tina. Stvarno ne ţelim plišanog dinosaura.
– Tina? – zaĉuje se duboki glas.
– Jack! – klikne Tina. – Bok! – Jack Hampton maturirao je na srednjoj školi Shadyside godi-nu dana prije Josha.
– Što ti ovdje radiš? – upita Jack. Znatiţeljno promotri Chrisa. – Zar više ne hodaš s Jos-hom?
– Jasno da hodam, odgovori Tina. – Došla sam k njemu preko vikenda. Ali znaš ti Josha. Otišao je na teren i pokvario mu se auto.
Jack odmahne glavom. – To je njemu sliĉno.
– Ovo je Chris. – Tina povuĉe Chrisa bliţe. – Joshov cimer. On mi pokazuje koledţ.
Jack pruţi Chrisu ruku. Chris samo nakratko stisne Jackovu ruku.
– Radije krenimo, predloţi Chris. – Ţelim snimiti nekoliko slika na vrtuljku. – Poigravao se remenom svojeg aparata.
Ljubomoran je, pomisli Tina.
– Priĉekaj malo, reĉe ona. – Nisam dugo vidjela Jacka.
– Tvoji starci dopustili su ti da doĊeš sama? – upita Jack. – Ĉudim se.
– Ma nisu, prizna Tina. – Došla sam sa svojom sestriĉnom Holly. Nisi lije moţda negdje vi-dio? Mislim da se skice s Alyssom Pryor.
'Alyssom Pryor? – Jack se namršti. – Iz Shadysidea?
Tina kimne glavom. Krajiĉkom oka ugleda kako Chris nervozno prĉka po svojem aparatu.
– Ĉudno, primijeti Jack. – Alyssa više ne studira ovdje. Prebacila se na neki umjetniĉki faks u Seattleu. Poglavlje 10
To je nemoguće! – zavapi Tina i zarije prste u Chrisovu ruku. – Siguran si? Alyssa Pryor? Kratke plave kose? Ĉiji otac ima butik u šoping centru?
– Sto posto, odgovori Jack. – Ĉuo sam se s njom prošli ijedan telefonom. Ĉak smo razgova-rali o tebi i Joshu. O svima iz Shadysidea.
Tini se zavrti u glavi.
Netko laţe. Sigurno Carla.
– Pa gdje je onda Holly? – upita Tina.
Zamisli Holly kako leţi u nekoj grabi. Ilije zavezana za stolac dok je muĉe pijani bikeri.
– Moţda je s nekom drugom Alyssom, reĉe Jack.
Ne vjerujem, pomisli Tina. Da barem znam što Carla smjera.
PriĊe im zgodna djevojka crvene kose i uhvati Jacka pod ruku. – Svi te ĉekaju, zaguguće.
Djevojka odvuĉe Jacka i on im mahne. – Ne brini se! – vikne – Već ćeš naći Holly. Pozdravi je u moje ime.
– Moramo je potraţiti, Tina će Chrisu. – Moţda se dogodilo nešto grozno. – Ona se progura od štandova u vrevu.
Zaleti se u deĉka koji je nosio kutiju kokica pa okrene na drugu stranu. Meki je klaun trĉka-rao prema njoj. Njegove debele crvene usne podsjete Tinu na krv. Grupica male djece slijedila je klauna. Uz smijeh i vrisku obigravali su Tini oko nogu.
Osjećala se uhvaćena u klopku. Maknite se od mene! pomisli. Ne mogu misliti. Treba mi prostora.
Ona rukama poklopi uši. Holly-gdje si? – Moram se maknuti odavde! – zavapi Tina.
– Smiri se, reĉe Chris. Uhvati je za ruku i odvede do klupe.
– Kako da se smirim? – poviĉe ona. – Sestriĉna mije nestala. Tko zna gdje je! A onaj ĉudan glas na sekretarici zvuĉao je tako jezivo. Nešto tu ne štima.
Chris popravi svoj konjski repić. – Rekla si da Holly ţeli biti sama svoj šef, ne? – On joj se zagleda u oĉi. – I da uvijek traţi dobar provod?
– Da, ali... – Tina zašuti. Znam da pokušava biti razborit, pomisli. A ja sam si obećala da se neću ponovno uzrujati. Ali ovo je nešto drugo. Ovaj put znam da netko laţe. – Moramo nazvati policiju.
– Ne moţeš prijaviti neĉiji nestanak dok ne proĊe dvadeset ĉetiri sata. A prošlo je samo... – Chris pogleda na sat. – Sad je tek dva. A vas dvije ste stigle sinoć u devet.
Zar je samo toliko prošlo? pomisli Tina. Kao da ĉekam Josha cijelu vjeĉnost! – A da nazo-vem tetu i tetka, promrmlja ona.
– Ako ţeliš, odgovori on.
Ne, baš i ne ţelim, pomisli ona. Oni bi nazvali Tinine roditelje i svi bi se štrcali u Patterson. A njezin vikend s Joshom završio bi prije nego što je poĉeo.
– Ne, reĉe ona zamišljeno iscrtavajući nogom lukove po betonu. – Ne znam što da radim.
– Znam što ti treba, reĉe Chris i pljesne rukama po bedrima. – Što kaţeš na ledenu bananu?
Od svih jela u lunaparku, ledena banana bila je Tinino omiljeno jelo. Kako mu to stalno us-pijeva? Ĉita li on misli ili takvo što?
– Moţe, sloţi se ona nevoljko.
Provuku se izmeĊu štandova i voţnji dok nisu stigli do štanda sa sladoledima. Tinine misli odlutaju daleko od lunaparka.
Nisam fer prema Chrisu, pomisli. Ta nije on traţio tla provede cijeli vikend sa mnom. Mo-ram prestati razmišljati i poĉeti se zabavljati.
Poslije ledenih banana, odu do panoramskog kotaĉa. Dok su stajali u redu, Tina se trudila sudjelovati u razgovoru. Ali misli bi joj uporno odlutale na Holly i Josha.
– Pa jesi li ĉula za njih? – upita Chris.
– Ĉula za koga?
– Nije vaţno, odgovori Chris. – Mi smo na redu.
Voditelj ih odvede do kabine. Chris spusti sigurnosnu preĉku. Minutu poslije kotaĉ se pok-rene. Blagi proljetni zrak dahne joj u lice. Zvukovi se izgube u daljini.
Tinin ţeludac zatitra kad se kabina strmoglavila, a osjeti uzlet uzbuĊenja kad se kabina izno-va vinula u zrak.
Chris je namještao svoj fotoaparat. Usmjeri objektiv u Tinu i snimi nekoliko fotografija u voţnji.
Tina je pogledom pretraţivala mnoštvo ispod njih. Nadala se da će ugledati Holly. Kad se sljedeći put budemo spuštali, pomisli, pregledat ću drugu stranu.
Ali kabina se ne spusti, već se prodrma pa se zaustavi.
Tina podigne pogled prema širokom nebu. Gotovo da mogu dodirnuti oblake, pomisli.
– Zaglavili smo, reĉe Chris. – Jesi li se ikada zaglavila mi vrhu?
– Ne, odgovori Tina.
Djeca u kabini ispod njihove rasplaĉu se i poĉnu dozivali roditelje.
Ptica sleti na ţbicu velikog kotaĉa pa odleti.
Da barem ja mogu odletjeti i poĉeti ovaj vikend ispoĉetka, pomisli Tina.
Duboko zamišljena, nije primijetila da joj se Chris primaknuo – sve dok ju nije zagrlio. Pog-ledi im se sretnu.
Ne sad, pomisli ona. Ne mogu ga poljubiti ovdje gore. Ne mogu ga uopće poljubiti. Imam deĉka. Deĉka koji će se vratiti svakog trenutka.
Tina se odmakne. Chris je pogladi po obrazu. – Prestani se brinuti, umirivao ju je on. – Re-kao sam ti da se previše brineŠ. – On je zagrli i prigne se prema njoj.
A onda pritisne svoje mekane usne na njezine. Iako to nije htjela, nije si mogla pomoći – po-pusti i uzvrati poljubac.
Chris je ĉvršće stisne. Njegov poljubac postane strasniji. SviĊa mi se ovo, pomisli ona. Znam da ne bi smjelo, ali sviĊa mi se.
Blagi povjetarac zanjiše kabinu. Djeĉja vriska otplovi u daljinu. Chris joj prstima proĊe kroz kosu. Ruke joj poloţi na obraze. U oĉima mu se pojavi sjetni izraz.
– Chris. – Tina mu dotakne ruku. – Jesi li dobro? – On ne odgovori.
– Chris, ponovi ona. – Reci nešto. – On zaškilji u nju.
Što on to vidi? upita se Tina. Ima tako hladan izraz lica.
Chris skine gumicu s konjskog repica. Kosa mu padne niz vrat i on je protrese.
– Oprosti, reĉe naposljetku. – Samo, nisam bio na panoramskom kotaĉu od... – Glas mu zamre.
– U redu je, blago će Tina. – Carla mi je rekla za nju.
– Stalno vidim njezino lice, promrmlja Chris. – Da ga barem mogu odagnati.
– Za to treba vremena, reĉe Tina. Godi joj tješiti Chrisa. Ta on njoj ugaĊa cijeli dan.
On ponovno pogleda u nju svojim prodornim zelenim oĉima. – Znaš, Josh je napravio glu-post što je otišao, reĉe on. – Što da nisam stigao na kolodvor u pravom trenutku? Znaš li šta ti se moglo dogoditi?
Tina zadrhti. – Ne podsjećaj me.
– Trebao je ostati ovdje, nastavi Chris. – Rekao sam mu, kad bih ja imao curu poput tebe, ne bih nikamo išao. – On se primakne.
– Nadam se da će skoro popraviti kvar, reĉe Tina i pogleda dolje.
– Ĉemu ţurba? – Chris je ponovno obgrli rukom. – Bojim se visina, slaţe Tina.
On je ĉvrsto zagrli. Kosti joj se zabodu u njegova prsa. Jedva je disala.
Daj Boţe da se ovo ĉudo pokrene. Daj Boţe. Preteški srno da budemo na istoj strani kabine.
Tina pogleda u zemlju ispod njih.
Chris je protiv njezine volje poljubi. Usta su mu imala okus po ĉokoladi i banani. Ne ţelim ga više ljubiti, pomisli ona.
– Chris! – vikne Tina i odgurne ga. – Molim te. Nagnuli smo kabinu.
Chris ipak pritisne svoje usne na njezine.
– Prestani, odluĉno će ona i okrene glavu.
– Što ne valja? – prasne Chris. – Kakvu to igru igraš?
– N-ne igram nikakvu igru, zamuca Tina.
Chris je zgrabi i utisne joj vlaţan poljubac na obraz, gurne joj jezik u uho. ProĊu je hladni srsi.
– Prestani! – vikne ona. – Ozbiljno. – Odgurne ga na drugu stranu kabine.
Dajte više pokrenite kotac. Molim vas!
– Mislio sam da osjećaš nešto za mene, ljutilo će Chris. – Prije minutu nije ti bilo mrsko lju-biti se sa mnom. Priznaj, osjećaš nešto!
– Da... hoću reći, sviĊaš mi se, ali znaš što osjećam za Josha.
– A sinoć? – uzrujavao se Chris. – A ovo maloprije? Onda nisi mislila na Josha.
Moram naći prave rijeĉi, pomisli Tina. – U pravu si, poĉne. – Ali Josh i ja smo zajedno dvije godine. – Proguta knedlu.
Chris sijevne pogledom. Stavi ruke na sigurnosnu preĉku i zanjiše kabinu.
– Prevrnut ću ovo ĉudo, zaprijeti. – Ti me samo izazivaš, zar ne? Priznaj. Tina!
Kabina se nagne naprijed.
– Chris! – zavapi Tina. – Prestani. Ispast ćemo.
– Onda me poljubi, uporno će on i primakne joj se. – Poljubi me pa mi reci što osjećaš. Haj-de. Poljubi me!
– Ne! – vikne Tina.
Chris svom teţinom zaljulja kabinu. Naprijed-natrag. Naprijed-natrag. – Prestani! – zahtije-vala je Tina.
Tina osjeti grĉ u ţelucu. Krv joj šikne u glavu i ona se grĉevito uhvati za sigurnosnu preĉku.
Zagleda se u ljude na zemlji. Zamisli se kako pada... pada. Pretvara se u palaĉinku na beto-nu.
– Chris! Jesi poludio? – vrisne ona.
Chris se nasmije i još jedanput zanjiše kabinu.
Tinino bilo ubrza.
Zine da vrisne. Ali ne izaĊe nikakav zvuk. Prsti joj skliznu sa sigurnosne preĉke. Chris zanji-še kabinu još jaĉe. Padam, pomisli ona. Umrijet ću!
Ona zatvori oĉi i poĉne padati.
7 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:42 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 11
Pada... pada. Ne. Ne pada.
Kabina se pokrene. Panoramski se kotaĉ poĉeo okretati. Kabina se zanjiše i ispravi. Tina is-pusti dugi uzdah olakšanja i okrene se prema Chrisu, koji se poigravao remenom svojeg fotoa-parata i Šuteći gledao ravno preda se.
Što mu se mota po glavi? Shvaća li da nas je skoro ubio? Još drhteći, Tina se grĉevito drţala za rub kabine. Kabina se brzo spuštala. Tina se nagne naprijed, spremna iskoĉiti Ĉim se kabina zaustavi.
Ali se kabina ne zaustavi. Što se sad dogaĊa? pomisli ona.
– Hej, Chris! – Voditelj mahne. – Još par rundi jer ste dugo stajali gore.
Ne, pomisli Tina. Moram se maknuti od njega.
– Što kaţeš na još nekoliko fotki? – nehajno upita Chris i izvadi fotoaparat iz torbice.
Ponaša se kao da se ništa nije dogodilo, pomisli Tina. Ne mogu vjerovati.
– Gore je svjetlo sjajno, reĉe on i primijeti njezin preplašen izraz. – Prepao sam te, ha?
Tina kimne glavom.
– Oprosti, promumlja on. Petljao je oko aparata. – Samo sam se šalio. Stvarno mi je ţao.
Glas mu je opet zvuĉao milo. Puno sliĉniji glasu onoga Chrisa koji joj pomaţe cijeli vikend.
Tako mi gaje ţao, pomisli ona. Smrt njegove cure sigurno ga je izbacila iz ravnoteţe. Tina nije rekla ni rijeĉi kad se kabina nastavila okretati. Samo da se maknem s ovog ĉuda, pomisli. Onda ću riješiti to s Chrisom.
Kabina najzad dotakne tlo i zaustavi se.
Tina otetura na klecavim nogama.
– Hej, ĉekaj! – zovne Chris i potrĉi za njom. Uhvati je za ruku. – Tina, molio ju je. – Nemoj se ljutiti. Molim te.
Tina uzdahne. Izgledao je izgubljeno. Da ga nisam poljubila onaj prvi put, ništa se od ovoga ne bi dogodilo.
Ona pogleda u panoramski kotaĉ i zadrhti kad se zamislila kako pada s vrha.
– Molim te, ponovi on. – Trebao sam znati da će se ovo dogoditi. Rekao sam ti, nisam bio u lunaparku od... znaš... od Judyne nesreće.
– Vratimo se u dom, reĉe ona i okrene se od kotaĉa. – Moţda je Holly tamo.
– Moţe, sloţi se Chris i posegne za njezinom rukom.
Tina hitro gurne ruke u dţep. Ne mogu mu više podgrijavati nade. Odsad ću biti jako hladna, jako paţljiva.
Pohita kroz mnoštvo. Neki se klaun smijao preglasno, glazba je treštala, a djeca su vrištala i uzbuĊeno trĉala naokolo.
Još malo i eksplodirat ću! pomisli ona.
Tina spazi skuter i sjedne na njega. Ţelim izgledati super kad se Josh vrati, pomisli dok je Chris palio motor. Namakat ću se u kadi i oprati kosu i... Kamo me on to vodi?
– Hej, Chris. – Ona ga snaţno lupne po ramenu. – Zar dom nije na onoj strani?
– Mislio sam da odemo u moj studio i snimimo još fotki za tvoju mapu! – vikne joj on preko ramena.
– Ne sad! – pobuni se Tina i povuĉe ga za rukav košulje. – Okreni.
Chris zaustavi skuter uz ploĉnik.
– Tek je tri, objasni. – Carla se neće vratiti s deĉkima prije pet. Ovo nam je jedina prilika za slikanje u zatvorenom prostoru.
– Ali izgledam uţasno, izjavi Tina i proĊe rukama kroz svoju rašĉupanu kosu.
– Ne izgledaš. Osim toga, imam ondje odjeće i šminku. Sve što ti je potrebno.
Što ako Chris opet pošandrca? pomisli ona.
– Molim te. Rekao sam ujaku da ću te slikati. Morao sam mu obećati da ću mu pokazati ne-gative.
Ovo je moja šansa, pomisli Tina. Ako se Robu Robertsu svide slike, moţda me pozove da mu poziram!
Morat će pripaziti na Chrisa. Uĉini li nešto ĉudno, otići će.
– U redu, pristane Tina. – Ali samo sat vremena.
– Dogovoreno. – On pruţi desnu ruku.
Tina je oklijevala. Sad pretjerujem, pomisli. Samo se ţeli rukovati.
Ona nevoljko pruţi ruku. Chris je brzo prodrma.
Ukljuĉe se ponovno u promet. Moţda sam preburno reagirala na panoramskom kotaĉu, po-misli. Nije li Josh pokušao izvesti sliĉnu glupost u lunaparku u Ulici Straha? On i Jack Cooper pokušali su izgurati trkaći autić sa staze.
Ne vjerujem da me Chris ţelio povrijediti.
A pokazat će moje fotke svojem ujaku. Barem jedna pozitivna stvar od ovoga groznog vi-kendu. Oni skrenu na prometno raskriţje. Tina spazi neku djevojku kako se ljubi s nekim deĉ-kom pokraj parkiranog automobila.
Djevojka kratke crne kose. U bijeloj majici s natpisom PATTERSON MAVERICKS na le-Ċima. Tina zaškilji da bolje vidi.
Carla!
Carla nije otišla po deĉke. Nije ni krenula iz studentskog naselja!
Što se dogaĊa? Poglavlje 12
Stani! Chris – zaustavi! – vrisne ona i povuĉe ga za ramena.
Chris uspori i zaustavi skuter uz ploĉnik.
– Prošli smo pokraj Carle! – cikne Tina. – Ljubila se s nekim tipom! – Ona pokaţe niz ulicu.
– Opa! – poviĉe Chris. – To je nemoguće!
– Vrati se! – navaljivala je Tina. – Brzo!
– Ovo je jednosmjerna ulica, objasni on. – Morat ću obići blok.
– Brzo! – poţurivala gaje Tina. Ĉvrsto se uhvati za Chrisa kad se on naglo ukljuĉio u pro-met.
Što se dogaĊa? pitala se Tina. Zašto nam je Carla lagala?
Brzo! Brzo! poţurivala je Chrisa u sebi. Moram se suoĉili s Carlom! Moram saznati istinu!
Ali kad je Chris ušao u lijevi zavoj, skuter uspori.
– Neee! – zatuli Tina.
– Ne znam što mu je sad, ispriĉavao se Chris. – Drţte se. Ne miĉi noge s pedala.
On pokuša oţivjeti motor. Ništa od toga.
Automobili su brundajući prolazili pokraj njih.
– Što nije u redu? – nestrpljivo će Tina.
– Ne znam, odgovori on. – SiĊi.
Odgura skuter uz rub ceste i zagleda se u motor.
Mogla bih otrĉati do mjesta gdje sam vidjela Carlu, pomisli Tina. Ali sve te jednosmjerne ulice silno zbunjuju.
Chris je pokušavao upaliti motor. – Mislim da je problem u rasplinjaĉu, promrmlja.
– Potrĉimo! – molila ga je ona. – Sad će, reĉe Chris. – Osjećam. – Motor zakašlje, pa se na-pokon upali. – Uskaĉi! – vikne on.
Ponovno pojure cestom. Chris nekoliko puta skrene lijevo. Kamo on to ide? pomisli ona. Otišao je predaleko natrag. – Ova ulica! – vikne mu ona na uho. – Skreni ovdje. – Gdje?
Tina pogledom pretraţi parkirane automobile. – Tamo! Kod onog kombija!
Chris se zaustavi pokraj kombija. Ni ţive duše.
– Znam da je bila Carla, nije se dala Tina. Side sa skutera. – Zašto je još ovdje?
– Nije, reĉe joj Chris. – Ne moţe biti. Uzela je moj Jeep.
– Ali ponašala se ĉudno. Moţda uopće nije otišla.
– Zašto bi lagala? – zanimalo je Chrisa.
Tina proguta slinu. Netko laţe. I to Carla.
– Mislim da nije otišla jer zbog nekog razloga ne ţeli da se naĊem s Joshom, izleti Tini.
– Carla i Steve veĉeras idu na ples, podsjeti je Chris. – Stalo joj je da se deĉki vrate koliko i tebi.
Dok su se oni prepirali, na drugoj strani ulice proĊu dvije djevojke.
– Pogledaj ih, pokaţe Chris. – Onu nisku.
Djevojka je na sebi imala traperice i bijelu majicu s natpisom PATTERSON MAVERICKS sprijeda i straga. Iz daljine bi se lako moglo pomisliti da je Carla.
– Okej, uvjerio si me, prizna Tina.
– Je li ti bolje? – upita Chris.
– Jest, malo, slaţe Tina. Nije se osjećala nimalo bolje,
Taman da sve djevojke u studentskom naselju nose istu odjeću, djevojka koju je Tina vidjela bila je Carla. U to nije bilo sumnje.
– Krenimo, poţuri je Chris. – Nemamo puno vremena,
Nekoliko minuta potom oni skrenu na usku, neravnu cestu. Tina se ĉvrsto drţala za Chrisa.
On uspori ispred velike stambene zgrade izmeĊu dva prazna gradilišta.
Puzavci su se verali po zidovima i velikim dijelom pokrili ciglu i uokvirili prozore. Chris za-ustavi skuter na kolnom prilazu, zaturira nakratko motor pa ga iskljuĉi. Potom skoĉi sa skutera.
– Studio je u podrumu, reĉe joj Chris i povede je niz stubište na kraju zgrade.
U dnu stepenica otkljuĉa vrata. Tina ugleda dugaĉak, pljesniv hodnik. Jedna jedina ţarulja bacala je slabašno svjetlo na prljavi sag.
– Kako si pobogu našao ovo mjesto? – upita Tina.
– Trebalo mi je dosta dugo, odgovori Chris i ode do vrata u dnu hodnika. – Htio sam neko tiho mjesto. Budući da je u podrumu, gotovo da se ne ĉuje ništa izvana. Savršeno je.
Chris otkljuĉa zasun i dvije brave ispod njega. Zašto ima toliko brava? upita se Tina. Kladim se da nitko ne zna za ovo mjesto.
– Unutra imam puno skupe opreme, objasni on kao da joj ĉita misli. – Opreza nikad dovolj-no.
On širom otvori vrata i pusti Tinu da ude prva.
Kad je ušla u prostoriju, Chris pritisne prekidaĉ. Bijesnu svjetla i zaĉuje se pjesma Psycho Surfersa.
– Cijeli je studio spojen na ovaj prekidaĉ, objasni on i objesi kljuĉeve na ĉavao pokraj vrata. – Znam da je glazba glasna, ali mi to pomaţe da se uţivim u posao.
Tmino srce uzbuĊeno zakuca. Sve u toj prostoriji privlaĉilo joj je pozornost. Nije znala što bi prije pogledala.
Jedino vanjsko svjetlo dopiralo je kroz dva mala prozora u razini zemlje.
Mekani svijetlosmeĊi tapison pokrivao je pod. Fotografije i plakati manekenki u predivnoj odjeći prekrivali su zidove.
Vidi, vidi! pomisli Tina. Prepoznajem neke manekenke. Ove je fotke sigurno snimio njegov ujak.
Ali slike nepoznatih djevojaka bile su jednako dojmljive. Pitam se hoće li moje slike ispasti ovako dobro.
– Pogledaj oko sebe, ponosno će Chris. – Moram provjeriti nešto u tamnoj komori.
On išĉezne kroz vrata na drugom kraju sobe.
Tina polako obiĊe prostoriju, diveći se svemu. Duţ jednog zida pruţao se dugaĉki stol sa svim mogućim rekvizitima. Tronoţac, visoki ventilator i reflektor stajali su pokraj stola. Na polici se nalazilo nekoliko fotoaparata, objektiva i desetak kutijica s filmovima. U kutu na dru-gom kraju sobe ona primijeti njegov radni stol. A pokraj toga liniju i televizor.
Ovo je mrak studio, pomisli.
UzbuĊena, ona odšeta natrag uza zid paţljivije zagledajući fotografije. DoĊe do niza fotogra-fija djevojaka u veĉernjim haljinama. Svaka se djevojka potpisala na svoju sliku. Upadljiva imena poput Gabrielle, Francesca i Tahnee.
Ona promrmlja svoje ime. – Tina. – Dosadno. Morat ću ga promijeniti.
Potom doĊe do niza neobiĉnih fotografija s puno specijalnih efekata.
– Mislio sam i tebe tako slikati, ponudi Chris i poloţi ruke na njezina ramena. Tina se trgne i okrene.
– Kako to radiš? – upita i pokaţe fotografiju na kojoj neka djevojka sjedi na pijesku. Usta i nokti su joj tamnocrveni. Plava lopata zabodena je u pijesak pokraj njezina noţnog prsta. Osta-tak slike bio je crno-bijeli.
– Obojim crno-bijele fotografije ovim posebnim olovkama tla dobijem efekt koji ţelim, ob-jasni Chris. – Mogao bih ti nacrtati smeĊu kosu i zelene oĉi.
– Ti si fotograf. Moţeš sa mnom uĉiniti što te volja, reĉe Tina.
Chris razrogaĉi oĉi. – Što god me volja? Tina osjeti da se zacrvenjela. – Znaš što mislim.
Nisam to smjela reći, prekori se ona. Moram biti oprezna. Ne smijem mu opet podgrijavati nade. Ona se ponovno okrene prema zidu. Pogled joj padne na fotografiju crnokose djevojke zelenih oĉiju. Ona protrne. Tko je to? pomisli. Izgleda poput mene. Mogle bismo biti blizanke – samo što imamo drukĉiju boju kose i oĉiju.
Djevojka se smiješila fotografu. Usta su joj bila poluotvorena, kao da je zaustila nešto reći. Gotovo da joj ĉujem glas, pomisli Tina. Što mi ona to pokušava reći?
Tina zadrhti. Prisili se da se okrene i nastavi razgledavati fotografije. Chris joj je hodao za petama. Ona stigne do fotografije jedrilice ĉije se naranĉasto-bijelo jedro napuhivalo na vjetru. – Je li ovo tvoja jedrilica? – upita Tina.
Chris ne odgovori- Gledao ju je ozbiljna izraza lica.
Opet sam napravila glupost, pomisli ona. Zašto zaboravljam da moram drţati jezik za zubi-ma? Chris se sad sjetio Judy.
On pogledom prijeĊe preko njezina lica, a potom mu pogled odluta preko njezina ramena. Ponovno proţivljava nesreću, pomisli ona.
Isto kao na panoramskom kotaĉu.
Tina suspregne dah. Nemoj opet puknuti, Chris. Molim te.
Chris izvadi naoĉale iz dţepa i natakne ih. Potom prstima proĊe kroz kosu.
– Nekoć je bila, odgovori on gorko, zagledan u fotografiju.
Oni zašute. Tina se pretvarala da prouĉava neku drugu fotku na zidu.
– U kupaonici ima šminke, tiho će Chris. – Našminkaj se. Puno sjenila i ruţa. A onda ćemo odabrati garderobu.
Chris se okrene i pozabavi odabirom leća i fotoaparata. Tina krene na drugu stranu studija. Koja je od ovih prostorija kupaonica, pomisli. Znala je da vrata u dnu vode u tamnu komoru. Još dvoja vrata nalazila su se jedna do drugih.
Tina se odluĉi za lijeva. Posegne za kvakom.
– Ne otvaraj ta vrata! – vrisne Chris.
Tina kao ofurena povuĉe ruku.
Zastoje Chris zazvuĉao tako ljutito? pitala se. On joj priĊe brzim korakom. – Oprosti, ispriĉa se. – Unutra ima puno kemikalija koje se ne smiju izlagati svjetlu.
Tina se opusti. – Mislila sam daje to kupaonica, reĉe. – Znaĉi da je u prostoriji do ove, ha?
Chris kimne glavom. – Trebao sam ti reći. Ja sam kriv.
Tina otvori vrata i upali svjetlo. Ništa se ne dogodi.
– O, zaboravio sam, vikne joj Chris. – Drugi prekidaĉ je kod zrcala.
Tina polako krene po mraĉnoj kupaonici drţeći ruke ispruţene ispred sebe. Ovdje je tako mraĉno, pomisli. Ništa ne vidim.
Stopalo joj udari o nešto tvrdo. Što je to? Tina se spusti na koljena i prstima prijeĊe preko poda.
Tad osjeti kosu. Ljudsku kosu. Netko leţi na podu kupaonice. Nepomiĉno. Potpuno nepomi-ĉno. Nepomiĉno poput smrti. Poglavlje 13
Chris! – vrisne ona. – Chris, upomoć! – Zaĉuje njegove ţurne korake.
On uleti u tamnu prostoriju. Tina zaĉuje kako pali svjetlo. Trepne i s uţasom se zagleda u ti-jelo ispruţeno na podu. Tijelo lutke iz izloga.
Lutka je na sebi imala crvenu haljinu i smeĊu periku. Obojena usta krivila su se u smiješku. Plave oĉi tupo su zurile u Tinu.
– Oh! Ja... oprosti! – zamuckivala je Tina. – Mislila sam...
– To je Mary, objasni Chris. – Na njoj isprobavam rasvjetu. Nisam je trebao ostaviti ovdje. Dobro si?
– Da. Jesam. – Tina se trudila usporili uzbubnjalo srce. – Sad ću se pripremiti. Tina zirne u svoj odraz u zrcalu. Jarka svjetla oko zrcala otkrivala su svaku poru na njezinu licu.
Imam podoĉnjake, pomisli.
U modnim je ĉasopisima ĉitala o šminkanju za snimanje. Ali ovo je bilo njezino prvo pravo snimanje.
Zagleda se u šminku naslaganu na polici. Chris je imao sve. Ruţeve svih boja: kriĉavo crve-na, tamnosmeĊa, ruţiĉasta, bijela. Sjenila i olovke za oĉi. Kreme i puderi, Ovdje bih mogla os-tati cijeli dan, pomisli Tina.
– Poĉni s podlogom, uputi je Chris i podigne ruku do njezina lica. – Ummm. Ne pretamnom.
Tina si istisne tekući puder u ruku i namaze lice. Inaĉe je Tina nosila jako malo šminke, ali danas je druga situacija. Ona iscrta gornju i donju vjeĊu tamnosivom olovkom. Ţalim doda si-vo-smeĊe sjenilo i puno crne maškare. Naglasi jagodiĉne kosti rumenilom boje koralja i stavi ţarkocrveni ruţ.
Osjećala je da Chris prati svaki njezin pokret.
– Još ruţa, predloţi Chris. – A onda upotrijebi ovo. – On joj pruţi tanku ĉetkicu za iscrtava-nje usta. – Stavi tamniju nijansu da naglasiš usne.
– Dobro? – Ona se okrene i nasmiješi mu se.
– Trebaš napudrati lice da se ne sjaji pod svjetlima. – On otvori ladicu i izvadi okruglu kuti-jicu. PriĊe joj. – Ja ću, reĉe.
Ovo je stvarno ĉudan osjećaj, pomisli ona dok joj je Chris pudrao lice. Pritom ju je prodorno gledao, ali je ona imala osjećaj da više ne gleda nju, Tinu Rivers, nego da gleda u nju kao da je ona njegova kreacija.
U modnim Ĉasopisima je proĉitala da Rob Roberts na snimanjima tetoši manekenke koje mu poziraju. Ponaša se prema njima kao da su mu najbolje prijateljice. A onda, kad je posao obav-ljen, provede tjedne na svojoj jahti a da ni sa kim ne progovori ni rijeĉi. Sam sa svojim maĉka-ma.
Ĉini se da je ĉudaštvo u njihovoj obitelji nasljedno, reĉe si Tina.
– Savršeno, reĉe Chris i odmakne se. – Poĉešljaj kosu, neka ti slobodno pada. U ormaru iza tebe ima nešto odjeće. Mogli bismo poĉeti s crvenim minicom i bijelim topom. I obuci crvene štikle, moţe?
– Kako god ti kaţeš, odgovori Tina.
– Vidimo se uskoro. – Chris brzo izaĊe iz kupaonice.
Tina otvori vrata ormara. Uz odjeću koju je Chris predloţio, ugleda još nekoliko bodija, us-kih traperica nisko spuštenih na struku i prekrasnu svilenu bluzu. I šest veĉernjih haljina koje su izgledale skupo.
Ĉovjeĉe! pomisli. Odakle mu ta ova divna odjeća?
Ja bih si kupila baš takve stvari u Dalby'su u Shadysideu. Kad bih mogla tamo kupovati.
Ona prebere po haljinama. Sve su iste veliĉine: njezine. Nije loše imati love, pomisli ona. Chris, ĉini se, nabavlja odjeću za svoje manekenke.
Ona se brzo presvuĉe. Na vratima je visjelo veliko zrcalo. Okretala se na sve strane ispred njega.
Kako mi samo sve savršeno pristaje, pomisli. Joshu bi se jako svidjelo kako izgledam u ovoj odjeći. Moţda je mogu kupiti od Chrisa.
Glazbu koja je sad zasvirala Tina nikad prije nije ĉula. Pitala se koji je to sastav.
– 'Spremna? – Chris vikne da nadjaĉa gromoglasnu glazbu.
Tina otvori vrata. Chris je bio za fotoaparatom, ozbiljna izraza lica. Ponovno je nosio naoĉa-le.
– Gdje da stanem? – upita ona srameţljivo.
– Sjedni na dvosjed i okreni glavu od ventilatora.
Tina uĉini kako joj je rekao. Ventilator joj je mrsio kosu, a jarko svjetlo ţarilo je po licu. Chris poĉne škljocati. Uzastopce.
– Sloţi sanjiv izraz, odsjeĉno će on. Podigne fotoaparat s tronošca i pribliţi se Tini. Spusti se na koljena. – Prekriţi noge. Sad napući usta.
Napeta izraza lica, on joj se unese u lice aparatom. Full se u ovo ufurao, pomisli ona. Nadam se da mi dobro ide.
– Stavi prste na usta, zapovjedi on. – Kao da se pokušavaš neĉega sjetiti.
Škljocne aparatom još nekoliko puta. – Sloţi ljutit izraz. – Chris naglasi rijeĉ ljutit.
To je bar lako, pomisli Tina. Zamisli Carlu i ugrize se za donju usnicu. Teško Carli ako nije otišla po deĉke.
– Sad mi pokaţi da si zaljubljena, zahtijevao je Chris. Zagleda se u nju kroz objektiv.
Tina se sjeti Josha, njegova toplog osmijeha i guste, valovite kose. I njegovih bedastih šala koje bije uvijek nasmijale.
– Zar me nisi ĉula? – uporno će Chris. – Rekoh da si zaljubljena. Daj mi više... više osjećaja. Više!
– Trudim se, promrmlja ona.
Znoj poĉne curiti Tini niz lice. Kosa joj padne u oĉi. Htjela se poĉešati po obrazu. Ali je zna-la da ne smije.
– Ne valja. – Chris uzdahne i odloţi fotoaparat. – Poĉinješ se znojiti.
On ode do kupaonice i vrati se s puderom i dva soka. – Izvoli. – Sjedne do nje na dvosjed.
Tina otpije gutljaj soka i posegne za puderom.
– Ja ću. – Chris joj nanese puder na ĉelo i obraze. Ruka mu se zadrţi malo predugo na njezi-nu licu.
Koji neugodnjak, pomisli ona. Prodorno ju je gledao. Nagne se bliţe.
Tina skrene pogled. Molim te, nemoj me pokušati poljubiti.
– Valjda se moram naviknuti na ova svjetla, reĉe ona. Drţat ću se razgovora o fotografiranju, odluĉi ona. Profesionalno i prijateljski.
– Nema frke, odgovori on. – Ti si najbolji model s kojim sam radio nakon dugo vremena.
– Chris, poĉne Tina, ustane i poravna suknju. – Oboţavam ovu odjeću. Ako je ne trebaš za neku drugu manekenku, kupila bih je.
Chris ne reĉe ništa.
– Ili mi reci gdje si je kupio, pa ću provjeriti imaju li ih još, predloţi ona.
Odsutni izraz vrati mu se na lice.
Što sam rekla? Tinino srce zabubnja u prsima. Rekla sam nešto pogrešno. Osjećam to.
Chris je zurio u nju. Što li sam rekla?
– Bile su Judyne, odgovori on naposljetku dubokim, bezizraţajnim glasom.
Judyna odjeća! Tina protrne: nosim odjeću mrtve djevojke!
Kad se poĉela odmicati, on je šĉepa za ruku. – Kamo bi ti sad? – postavi se on. – Nismo još gotovi.
– Ja... htjela sam obući nešto drugo. Moţda neku od onih haljina, zakriješti ona.
– To je sve Judyna odjeća, reĉe joj Chris. – Ti nosiš isti broj. Saĉuvao je svu odjeću? Zašto? Nemoguće da sve njegove manekenke nose isti broj!
Tina je bila toliko zabezeknuta da se nije mogla pomaknuti.
– Hajde, zapovjedi on. – Vrati se na dvosjed.
Tinu je svrbjela koţa ispod odjeće. Mrtva djevojka nekoć je nosila ovu odjeću. Je li ikad išla na ples u ovoj suknji? Ili u kino? Je li izašla s Chrisom u njoj?
– Sjedni i prekriţi noge, hladno joj reĉe Chris.
Tina uĉini kako je naredio.
– Ne. Na drugu stranu.
Nikako da pogodi pozu. Ne mogu se koncentrirati, pomisli ona. Moram se izvući iz ove suk-nje.
– Znam što ne valja, reĉe Chris.
Odjuri u kupaonicu i vrati se noseći lutkinu periku. – Evo, stavi ovo.
Tina zagura kosu pod periku. Koţa na glavi ju je svrbjela. Kosa joj je padala na ramena u mekim kovrĉama.
– Puno bolje, promrmlja on.
Prisloni aparat na oko ali ne škljocne. Zagleda se netremice u nju. Okretao je blendu lijevo-desno. Nešto nije u redu, shvati Tina. Zašto ne slika?
On joj priĊe i sjedne na pod ispred nje.
– Ne znam zašto si uopće obojila kosu u plavo, prekori je on. – Ha? Što je rekao?
Tina je vrtjela vrhove umjetnih uvojaka, namjerno izbjegavajući pogledati u Chrisa. Ako nam se pogledi ne sretnu i ako ništa ne kaţem, moţda me pusti na miru.
– Judy, obrecne se on. – Pogledaj me. Judy? Nazvao me Judy?
Tina se zagleda u njegove oĉi. I pokuša zadrţati mir.
– Što je tebi danas? – upita Chris i sjedne na dvosjed.
Tina gurne ruke pod bedra. Neću mu dopustiti da me dira. Ali Chris je imao svoj plan. Pre-baci ruku oko njezina ramena i nagne lice do nekoliko centimetara od njezina.
Tina ga odgurne.
– Što ti je? – upita on. – Ti si htjela da te snimam. Zar neću ništa dobiti za uzvrat?
– Chris, preklinjala je Tina. – Molim te...
– Moţe poljubac, Judy? – uporno će on i nagne lice još bliţe njezinu. – Sto kaţeš na polju-bac? Tako mi je drago da si mi se vratila.
Pada... pada. Ne. Ne pada.
Kabina se pokrene. Panoramski se kotaĉ poĉeo okretati. Kabina se zanjiše i ispravi. Tina is-pusti dugi uzdah olakšanja i okrene se prema Chrisu, koji se poigravao remenom svojeg fotoa-parata i Šuteći gledao ravno preda se.
Što mu se mota po glavi? Shvaća li da nas je skoro ubio? Još drhteći, Tina se grĉevito drţala za rub kabine. Kabina se brzo spuštala. Tina se nagne naprijed, spremna iskoĉiti Ĉim se kabina zaustavi.
Ali se kabina ne zaustavi. Što se sad dogaĊa? pomisli ona.
– Hej, Chris! – Voditelj mahne. – Još par rundi jer ste dugo stajali gore.
Ne, pomisli Tina. Moram se maknuti od njega.
– Što kaţeš na još nekoliko fotki? – nehajno upita Chris i izvadi fotoaparat iz torbice.
Ponaša se kao da se ništa nije dogodilo, pomisli Tina. Ne mogu vjerovati.
– Gore je svjetlo sjajno, reĉe on i primijeti njezin preplašen izraz. – Prepao sam te, ha?
Tina kimne glavom.
– Oprosti, promumlja on. Petljao je oko aparata. – Samo sam se šalio. Stvarno mi je ţao.
Glas mu je opet zvuĉao milo. Puno sliĉniji glasu onoga Chrisa koji joj pomaţe cijeli vikend.
Tako mi gaje ţao, pomisli ona. Smrt njegove cure sigurno ga je izbacila iz ravnoteţe. Tina nije rekla ni rijeĉi kad se kabina nastavila okretati. Samo da se maknem s ovog ĉuda, pomisli. Onda ću riješiti to s Chrisom.
Kabina najzad dotakne tlo i zaustavi se.
Tina otetura na klecavim nogama.
– Hej, ĉekaj! – zovne Chris i potrĉi za njom. Uhvati je za ruku. – Tina, molio ju je. – Nemoj se ljutiti. Molim te.
Tina uzdahne. Izgledao je izgubljeno. Da ga nisam poljubila onaj prvi put, ništa se od ovoga ne bi dogodilo.
Ona pogleda u panoramski kotaĉ i zadrhti kad se zamislila kako pada s vrha.
– Molim te, ponovi on. – Trebao sam znati da će se ovo dogoditi. Rekao sam ti, nisam bio u lunaparku od... znaš... od Judyne nesreće.
– Vratimo se u dom, reĉe ona i okrene se od kotaĉa. – Moţda je Holly tamo.
– Moţe, sloţi se Chris i posegne za njezinom rukom.
Tina hitro gurne ruke u dţep. Ne mogu mu više podgrijavati nade. Odsad ću biti jako hladna, jako paţljiva.
Pohita kroz mnoštvo. Neki se klaun smijao preglasno, glazba je treštala, a djeca su vrištala i uzbuĊeno trĉala naokolo.
Još malo i eksplodirat ću! pomisli ona.
Tina spazi skuter i sjedne na njega. Ţelim izgledati super kad se Josh vrati, pomisli dok je Chris palio motor. Namakat ću se u kadi i oprati kosu i... Kamo me on to vodi?
– Hej, Chris. – Ona ga snaţno lupne po ramenu. – Zar dom nije na onoj strani?
– Mislio sam da odemo u moj studio i snimimo još fotki za tvoju mapu! – vikne joj on preko ramena.
– Ne sad! – pobuni se Tina i povuĉe ga za rukav košulje. – Okreni.
Chris zaustavi skuter uz ploĉnik.
– Tek je tri, objasni. – Carla se neće vratiti s deĉkima prije pet. Ovo nam je jedina prilika za slikanje u zatvorenom prostoru.
– Ali izgledam uţasno, izjavi Tina i proĊe rukama kroz svoju rašĉupanu kosu.
– Ne izgledaš. Osim toga, imam ondje odjeće i šminku. Sve što ti je potrebno.
Što ako Chris opet pošandrca? pomisli ona.
– Molim te. Rekao sam ujaku da ću te slikati. Morao sam mu obećati da ću mu pokazati ne-gative.
Ovo je moja šansa, pomisli Tina. Ako se Robu Robertsu svide slike, moţda me pozove da mu poziram!
Morat će pripaziti na Chrisa. Uĉini li nešto ĉudno, otići će.
– U redu, pristane Tina. – Ali samo sat vremena.
– Dogovoreno. – On pruţi desnu ruku.
Tina je oklijevala. Sad pretjerujem, pomisli. Samo se ţeli rukovati.
Ona nevoljko pruţi ruku. Chris je brzo prodrma.
Ukljuĉe se ponovno u promet. Moţda sam preburno reagirala na panoramskom kotaĉu, po-misli. Nije li Josh pokušao izvesti sliĉnu glupost u lunaparku u Ulici Straha? On i Jack Cooper pokušali su izgurati trkaći autić sa staze.
Ne vjerujem da me Chris ţelio povrijediti.
A pokazat će moje fotke svojem ujaku. Barem jedna pozitivna stvar od ovoga groznog vi-kendu. Oni skrenu na prometno raskriţje. Tina spazi neku djevojku kako se ljubi s nekim deĉ-kom pokraj parkiranog automobila.
Djevojka kratke crne kose. U bijeloj majici s natpisom PATTERSON MAVERICKS na le-Ċima. Tina zaškilji da bolje vidi.
Carla!
Carla nije otišla po deĉke. Nije ni krenula iz studentskog naselja!
Što se dogaĊa? Poglavlje 12
Stani! Chris – zaustavi! – vrisne ona i povuĉe ga za ramena.
Chris uspori i zaustavi skuter uz ploĉnik.
– Prošli smo pokraj Carle! – cikne Tina. – Ljubila se s nekim tipom! – Ona pokaţe niz ulicu.
– Opa! – poviĉe Chris. – To je nemoguće!
– Vrati se! – navaljivala je Tina. – Brzo!
– Ovo je jednosmjerna ulica, objasni on. – Morat ću obići blok.
– Brzo! – poţurivala gaje Tina. Ĉvrsto se uhvati za Chrisa kad se on naglo ukljuĉio u pro-met.
Što se dogaĊa? pitala se Tina. Zašto nam je Carla lagala?
Brzo! Brzo! poţurivala je Chrisa u sebi. Moram se suoĉili s Carlom! Moram saznati istinu!
Ali kad je Chris ušao u lijevi zavoj, skuter uspori.
– Neee! – zatuli Tina.
– Ne znam što mu je sad, ispriĉavao se Chris. – Drţte se. Ne miĉi noge s pedala.
On pokuša oţivjeti motor. Ništa od toga.
Automobili su brundajući prolazili pokraj njih.
– Što nije u redu? – nestrpljivo će Tina.
– Ne znam, odgovori on. – SiĊi.
Odgura skuter uz rub ceste i zagleda se u motor.
Mogla bih otrĉati do mjesta gdje sam vidjela Carlu, pomisli Tina. Ali sve te jednosmjerne ulice silno zbunjuju.
Chris je pokušavao upaliti motor. – Mislim da je problem u rasplinjaĉu, promrmlja.
– Potrĉimo! – molila ga je ona. – Sad će, reĉe Chris. – Osjećam. – Motor zakašlje, pa se na-pokon upali. – Uskaĉi! – vikne on.
Ponovno pojure cestom. Chris nekoliko puta skrene lijevo. Kamo on to ide? pomisli ona. Otišao je predaleko natrag. – Ova ulica! – vikne mu ona na uho. – Skreni ovdje. – Gdje?
Tina pogledom pretraţi parkirane automobile. – Tamo! Kod onog kombija!
Chris se zaustavi pokraj kombija. Ni ţive duše.
– Znam da je bila Carla, nije se dala Tina. Side sa skutera. – Zašto je još ovdje?
– Nije, reĉe joj Chris. – Ne moţe biti. Uzela je moj Jeep.
– Ali ponašala se ĉudno. Moţda uopće nije otišla.
– Zašto bi lagala? – zanimalo je Chrisa.
Tina proguta slinu. Netko laţe. I to Carla.
– Mislim da nije otišla jer zbog nekog razloga ne ţeli da se naĊem s Joshom, izleti Tini.
– Carla i Steve veĉeras idu na ples, podsjeti je Chris. – Stalo joj je da se deĉki vrate koliko i tebi.
Dok su se oni prepirali, na drugoj strani ulice proĊu dvije djevojke.
– Pogledaj ih, pokaţe Chris. – Onu nisku.
Djevojka je na sebi imala traperice i bijelu majicu s natpisom PATTERSON MAVERICKS sprijeda i straga. Iz daljine bi se lako moglo pomisliti da je Carla.
– Okej, uvjerio si me, prizna Tina.
– Je li ti bolje? – upita Chris.
– Jest, malo, slaţe Tina. Nije se osjećala nimalo bolje,
Taman da sve djevojke u studentskom naselju nose istu odjeću, djevojka koju je Tina vidjela bila je Carla. U to nije bilo sumnje.
– Krenimo, poţuri je Chris. – Nemamo puno vremena,
Nekoliko minuta potom oni skrenu na usku, neravnu cestu. Tina se ĉvrsto drţala za Chrisa.
On uspori ispred velike stambene zgrade izmeĊu dva prazna gradilišta.
Puzavci su se verali po zidovima i velikim dijelom pokrili ciglu i uokvirili prozore. Chris za-ustavi skuter na kolnom prilazu, zaturira nakratko motor pa ga iskljuĉi. Potom skoĉi sa skutera.
– Studio je u podrumu, reĉe joj Chris i povede je niz stubište na kraju zgrade.
U dnu stepenica otkljuĉa vrata. Tina ugleda dugaĉak, pljesniv hodnik. Jedna jedina ţarulja bacala je slabašno svjetlo na prljavi sag.
– Kako si pobogu našao ovo mjesto? – upita Tina.
– Trebalo mi je dosta dugo, odgovori Chris i ode do vrata u dnu hodnika. – Htio sam neko tiho mjesto. Budući da je u podrumu, gotovo da se ne ĉuje ništa izvana. Savršeno je.
Chris otkljuĉa zasun i dvije brave ispod njega. Zašto ima toliko brava? upita se Tina. Kladim se da nitko ne zna za ovo mjesto.
– Unutra imam puno skupe opreme, objasni on kao da joj ĉita misli. – Opreza nikad dovolj-no.
On širom otvori vrata i pusti Tinu da ude prva.
Kad je ušla u prostoriju, Chris pritisne prekidaĉ. Bijesnu svjetla i zaĉuje se pjesma Psycho Surfersa.
– Cijeli je studio spojen na ovaj prekidaĉ, objasni on i objesi kljuĉeve na ĉavao pokraj vrata. – Znam da je glazba glasna, ali mi to pomaţe da se uţivim u posao.
Tmino srce uzbuĊeno zakuca. Sve u toj prostoriji privlaĉilo joj je pozornost. Nije znala što bi prije pogledala.
Jedino vanjsko svjetlo dopiralo je kroz dva mala prozora u razini zemlje.
Mekani svijetlosmeĊi tapison pokrivao je pod. Fotografije i plakati manekenki u predivnoj odjeći prekrivali su zidove.
Vidi, vidi! pomisli Tina. Prepoznajem neke manekenke. Ove je fotke sigurno snimio njegov ujak.
Ali slike nepoznatih djevojaka bile su jednako dojmljive. Pitam se hoće li moje slike ispasti ovako dobro.
– Pogledaj oko sebe, ponosno će Chris. – Moram provjeriti nešto u tamnoj komori.
On išĉezne kroz vrata na drugom kraju sobe.
Tina polako obiĊe prostoriju, diveći se svemu. Duţ jednog zida pruţao se dugaĉki stol sa svim mogućim rekvizitima. Tronoţac, visoki ventilator i reflektor stajali su pokraj stola. Na polici se nalazilo nekoliko fotoaparata, objektiva i desetak kutijica s filmovima. U kutu na dru-gom kraju sobe ona primijeti njegov radni stol. A pokraj toga liniju i televizor.
Ovo je mrak studio, pomisli.
UzbuĊena, ona odšeta natrag uza zid paţljivije zagledajući fotografije. DoĊe do niza fotogra-fija djevojaka u veĉernjim haljinama. Svaka se djevojka potpisala na svoju sliku. Upadljiva imena poput Gabrielle, Francesca i Tahnee.
Ona promrmlja svoje ime. – Tina. – Dosadno. Morat ću ga promijeniti.
Potom doĊe do niza neobiĉnih fotografija s puno specijalnih efekata.
– Mislio sam i tebe tako slikati, ponudi Chris i poloţi ruke na njezina ramena. Tina se trgne i okrene.
– Kako to radiš? – upita i pokaţe fotografiju na kojoj neka djevojka sjedi na pijesku. Usta i nokti su joj tamnocrveni. Plava lopata zabodena je u pijesak pokraj njezina noţnog prsta. Osta-tak slike bio je crno-bijeli.
– Obojim crno-bijele fotografije ovim posebnim olovkama tla dobijem efekt koji ţelim, ob-jasni Chris. – Mogao bih ti nacrtati smeĊu kosu i zelene oĉi.
– Ti si fotograf. Moţeš sa mnom uĉiniti što te volja, reĉe Tina.
Chris razrogaĉi oĉi. – Što god me volja? Tina osjeti da se zacrvenjela. – Znaš što mislim.
Nisam to smjela reći, prekori se ona. Moram biti oprezna. Ne smijem mu opet podgrijavati nade. Ona se ponovno okrene prema zidu. Pogled joj padne na fotografiju crnokose djevojke zelenih oĉiju. Ona protrne. Tko je to? pomisli. Izgleda poput mene. Mogle bismo biti blizanke – samo što imamo drukĉiju boju kose i oĉiju.
Djevojka se smiješila fotografu. Usta su joj bila poluotvorena, kao da je zaustila nešto reći. Gotovo da joj ĉujem glas, pomisli Tina. Što mi ona to pokušava reći?
Tina zadrhti. Prisili se da se okrene i nastavi razgledavati fotografije. Chris joj je hodao za petama. Ona stigne do fotografije jedrilice ĉije se naranĉasto-bijelo jedro napuhivalo na vjetru. – Je li ovo tvoja jedrilica? – upita Tina.
Chris ne odgovori- Gledao ju je ozbiljna izraza lica.
Opet sam napravila glupost, pomisli ona. Zašto zaboravljam da moram drţati jezik za zubi-ma? Chris se sad sjetio Judy.
On pogledom prijeĊe preko njezina lica, a potom mu pogled odluta preko njezina ramena. Ponovno proţivljava nesreću, pomisli ona.
Isto kao na panoramskom kotaĉu.
Tina suspregne dah. Nemoj opet puknuti, Chris. Molim te.
Chris izvadi naoĉale iz dţepa i natakne ih. Potom prstima proĊe kroz kosu.
– Nekoć je bila, odgovori on gorko, zagledan u fotografiju.
Oni zašute. Tina se pretvarala da prouĉava neku drugu fotku na zidu.
– U kupaonici ima šminke, tiho će Chris. – Našminkaj se. Puno sjenila i ruţa. A onda ćemo odabrati garderobu.
Chris se okrene i pozabavi odabirom leća i fotoaparata. Tina krene na drugu stranu studija. Koja je od ovih prostorija kupaonica, pomisli. Znala je da vrata u dnu vode u tamnu komoru. Još dvoja vrata nalazila su se jedna do drugih.
Tina se odluĉi za lijeva. Posegne za kvakom.
– Ne otvaraj ta vrata! – vrisne Chris.
Tina kao ofurena povuĉe ruku.
Zastoje Chris zazvuĉao tako ljutito? pitala se. On joj priĊe brzim korakom. – Oprosti, ispriĉa se. – Unutra ima puno kemikalija koje se ne smiju izlagati svjetlu.
Tina se opusti. – Mislila sam daje to kupaonica, reĉe. – Znaĉi da je u prostoriji do ove, ha?
Chris kimne glavom. – Trebao sam ti reći. Ja sam kriv.
Tina otvori vrata i upali svjetlo. Ništa se ne dogodi.
– O, zaboravio sam, vikne joj Chris. – Drugi prekidaĉ je kod zrcala.
Tina polako krene po mraĉnoj kupaonici drţeći ruke ispruţene ispred sebe. Ovdje je tako mraĉno, pomisli. Ništa ne vidim.
Stopalo joj udari o nešto tvrdo. Što je to? Tina se spusti na koljena i prstima prijeĊe preko poda.
Tad osjeti kosu. Ljudsku kosu. Netko leţi na podu kupaonice. Nepomiĉno. Potpuno nepomi-ĉno. Nepomiĉno poput smrti. Poglavlje 13
Chris! – vrisne ona. – Chris, upomoć! – Zaĉuje njegove ţurne korake.
On uleti u tamnu prostoriju. Tina zaĉuje kako pali svjetlo. Trepne i s uţasom se zagleda u ti-jelo ispruţeno na podu. Tijelo lutke iz izloga.
Lutka je na sebi imala crvenu haljinu i smeĊu periku. Obojena usta krivila su se u smiješku. Plave oĉi tupo su zurile u Tinu.
– Oh! Ja... oprosti! – zamuckivala je Tina. – Mislila sam...
– To je Mary, objasni Chris. – Na njoj isprobavam rasvjetu. Nisam je trebao ostaviti ovdje. Dobro si?
– Da. Jesam. – Tina se trudila usporili uzbubnjalo srce. – Sad ću se pripremiti. Tina zirne u svoj odraz u zrcalu. Jarka svjetla oko zrcala otkrivala su svaku poru na njezinu licu.
Imam podoĉnjake, pomisli.
U modnim je ĉasopisima ĉitala o šminkanju za snimanje. Ali ovo je bilo njezino prvo pravo snimanje.
Zagleda se u šminku naslaganu na polici. Chris je imao sve. Ruţeve svih boja: kriĉavo crve-na, tamnosmeĊa, ruţiĉasta, bijela. Sjenila i olovke za oĉi. Kreme i puderi, Ovdje bih mogla os-tati cijeli dan, pomisli Tina.
– Poĉni s podlogom, uputi je Chris i podigne ruku do njezina lica. – Ummm. Ne pretamnom.
Tina si istisne tekući puder u ruku i namaze lice. Inaĉe je Tina nosila jako malo šminke, ali danas je druga situacija. Ona iscrta gornju i donju vjeĊu tamnosivom olovkom. Ţalim doda si-vo-smeĊe sjenilo i puno crne maškare. Naglasi jagodiĉne kosti rumenilom boje koralja i stavi ţarkocrveni ruţ.
Osjećala je da Chris prati svaki njezin pokret.
– Još ruţa, predloţi Chris. – A onda upotrijebi ovo. – On joj pruţi tanku ĉetkicu za iscrtava-nje usta. – Stavi tamniju nijansu da naglasiš usne.
– Dobro? – Ona se okrene i nasmiješi mu se.
– Trebaš napudrati lice da se ne sjaji pod svjetlima. – On otvori ladicu i izvadi okruglu kuti-jicu. PriĊe joj. – Ja ću, reĉe.
Ovo je stvarno ĉudan osjećaj, pomisli ona dok joj je Chris pudrao lice. Pritom ju je prodorno gledao, ali je ona imala osjećaj da više ne gleda nju, Tinu Rivers, nego da gleda u nju kao da je ona njegova kreacija.
U modnim Ĉasopisima je proĉitala da Rob Roberts na snimanjima tetoši manekenke koje mu poziraju. Ponaša se prema njima kao da su mu najbolje prijateljice. A onda, kad je posao obav-ljen, provede tjedne na svojoj jahti a da ni sa kim ne progovori ni rijeĉi. Sam sa svojim maĉka-ma.
Ĉini se da je ĉudaštvo u njihovoj obitelji nasljedno, reĉe si Tina.
– Savršeno, reĉe Chris i odmakne se. – Poĉešljaj kosu, neka ti slobodno pada. U ormaru iza tebe ima nešto odjeće. Mogli bismo poĉeti s crvenim minicom i bijelim topom. I obuci crvene štikle, moţe?
– Kako god ti kaţeš, odgovori Tina.
– Vidimo se uskoro. – Chris brzo izaĊe iz kupaonice.
Tina otvori vrata ormara. Uz odjeću koju je Chris predloţio, ugleda još nekoliko bodija, us-kih traperica nisko spuštenih na struku i prekrasnu svilenu bluzu. I šest veĉernjih haljina koje su izgledale skupo.
Ĉovjeĉe! pomisli. Odakle mu ta ova divna odjeća?
Ja bih si kupila baš takve stvari u Dalby'su u Shadysideu. Kad bih mogla tamo kupovati.
Ona prebere po haljinama. Sve su iste veliĉine: njezine. Nije loše imati love, pomisli ona. Chris, ĉini se, nabavlja odjeću za svoje manekenke.
Ona se brzo presvuĉe. Na vratima je visjelo veliko zrcalo. Okretala se na sve strane ispred njega.
Kako mi samo sve savršeno pristaje, pomisli. Joshu bi se jako svidjelo kako izgledam u ovoj odjeći. Moţda je mogu kupiti od Chrisa.
Glazbu koja je sad zasvirala Tina nikad prije nije ĉula. Pitala se koji je to sastav.
– 'Spremna? – Chris vikne da nadjaĉa gromoglasnu glazbu.
Tina otvori vrata. Chris je bio za fotoaparatom, ozbiljna izraza lica. Ponovno je nosio naoĉa-le.
– Gdje da stanem? – upita ona srameţljivo.
– Sjedni na dvosjed i okreni glavu od ventilatora.
Tina uĉini kako joj je rekao. Ventilator joj je mrsio kosu, a jarko svjetlo ţarilo je po licu. Chris poĉne škljocati. Uzastopce.
– Sloţi sanjiv izraz, odsjeĉno će on. Podigne fotoaparat s tronošca i pribliţi se Tini. Spusti se na koljena. – Prekriţi noge. Sad napući usta.
Napeta izraza lica, on joj se unese u lice aparatom. Full se u ovo ufurao, pomisli ona. Nadam se da mi dobro ide.
– Stavi prste na usta, zapovjedi on. – Kao da se pokušavaš neĉega sjetiti.
Škljocne aparatom još nekoliko puta. – Sloţi ljutit izraz. – Chris naglasi rijeĉ ljutit.
To je bar lako, pomisli Tina. Zamisli Carlu i ugrize se za donju usnicu. Teško Carli ako nije otišla po deĉke.
– Sad mi pokaţi da si zaljubljena, zahtijevao je Chris. Zagleda se u nju kroz objektiv.
Tina se sjeti Josha, njegova toplog osmijeha i guste, valovite kose. I njegovih bedastih šala koje bije uvijek nasmijale.
– Zar me nisi ĉula? – uporno će Chris. – Rekoh da si zaljubljena. Daj mi više... više osjećaja. Više!
– Trudim se, promrmlja ona.
Znoj poĉne curiti Tini niz lice. Kosa joj padne u oĉi. Htjela se poĉešati po obrazu. Ali je zna-la da ne smije.
– Ne valja. – Chris uzdahne i odloţi fotoaparat. – Poĉinješ se znojiti.
On ode do kupaonice i vrati se s puderom i dva soka. – Izvoli. – Sjedne do nje na dvosjed.
Tina otpije gutljaj soka i posegne za puderom.
– Ja ću. – Chris joj nanese puder na ĉelo i obraze. Ruka mu se zadrţi malo predugo na njezi-nu licu.
Koji neugodnjak, pomisli ona. Prodorno ju je gledao. Nagne se bliţe.
Tina skrene pogled. Molim te, nemoj me pokušati poljubiti.
– Valjda se moram naviknuti na ova svjetla, reĉe ona. Drţat ću se razgovora o fotografiranju, odluĉi ona. Profesionalno i prijateljski.
– Nema frke, odgovori on. – Ti si najbolji model s kojim sam radio nakon dugo vremena.
– Chris, poĉne Tina, ustane i poravna suknju. – Oboţavam ovu odjeću. Ako je ne trebaš za neku drugu manekenku, kupila bih je.
Chris ne reĉe ništa.
– Ili mi reci gdje si je kupio, pa ću provjeriti imaju li ih još, predloţi ona.
Odsutni izraz vrati mu se na lice.
Što sam rekla? Tinino srce zabubnja u prsima. Rekla sam nešto pogrešno. Osjećam to.
Chris je zurio u nju. Što li sam rekla?
– Bile su Judyne, odgovori on naposljetku dubokim, bezizraţajnim glasom.
Judyna odjeća! Tina protrne: nosim odjeću mrtve djevojke!
Kad se poĉela odmicati, on je šĉepa za ruku. – Kamo bi ti sad? – postavi se on. – Nismo još gotovi.
– Ja... htjela sam obući nešto drugo. Moţda neku od onih haljina, zakriješti ona.
– To je sve Judyna odjeća, reĉe joj Chris. – Ti nosiš isti broj. Saĉuvao je svu odjeću? Zašto? Nemoguće da sve njegove manekenke nose isti broj!
Tina je bila toliko zabezeknuta da se nije mogla pomaknuti.
– Hajde, zapovjedi on. – Vrati se na dvosjed.
Tinu je svrbjela koţa ispod odjeće. Mrtva djevojka nekoć je nosila ovu odjeću. Je li ikad išla na ples u ovoj suknji? Ili u kino? Je li izašla s Chrisom u njoj?
– Sjedni i prekriţi noge, hladno joj reĉe Chris.
Tina uĉini kako je naredio.
– Ne. Na drugu stranu.
Nikako da pogodi pozu. Ne mogu se koncentrirati, pomisli ona. Moram se izvući iz ove suk-nje.
– Znam što ne valja, reĉe Chris.
Odjuri u kupaonicu i vrati se noseći lutkinu periku. – Evo, stavi ovo.
Tina zagura kosu pod periku. Koţa na glavi ju je svrbjela. Kosa joj je padala na ramena u mekim kovrĉama.
– Puno bolje, promrmlja on.
Prisloni aparat na oko ali ne škljocne. Zagleda se netremice u nju. Okretao je blendu lijevo-desno. Nešto nije u redu, shvati Tina. Zašto ne slika?
On joj priĊe i sjedne na pod ispred nje.
– Ne znam zašto si uopće obojila kosu u plavo, prekori je on. – Ha? Što je rekao?
Tina je vrtjela vrhove umjetnih uvojaka, namjerno izbjegavajući pogledati u Chrisa. Ako nam se pogledi ne sretnu i ako ništa ne kaţem, moţda me pusti na miru.
– Judy, obrecne se on. – Pogledaj me. Judy? Nazvao me Judy?
Tina se zagleda u njegove oĉi. I pokuša zadrţati mir.
– Što je tebi danas? – upita Chris i sjedne na dvosjed.
Tina gurne ruke pod bedra. Neću mu dopustiti da me dira. Ali Chris je imao svoj plan. Pre-baci ruku oko njezina ramena i nagne lice do nekoliko centimetara od njezina.
Tina ga odgurne.
– Što ti je? – upita on. – Ti si htjela da te snimam. Zar neću ništa dobiti za uzvrat?
– Chris, preklinjala je Tina. – Molim te...
– Moţe poljubac, Judy? – uporno će on i nagne lice još bliţe njezinu. – Sto kaţeš na polju-bac? Tako mi je drago da si mi se vratila.
8 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:43 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 14
Tina ga odgurne i skoĉi na noge. Lud je, shvati ona. Moram pobjeći odavde. Odmah. Chris skoĉi i krene prema njoj.
Priberi se, reĉe si ona. On misli da sam ja Judy. Volio je Judy. Ne bi joj naudio. Neće ni me-ni.
Duboko udahne On ţeli poljubiti Judy. Ne ţeli poljubiti mene. Misli samo na Judy.
– Chris, mirno će ona. – To sam ja, Tina. Sjećaš se? Joshova djevojka.
On se zagleda u nju, ali ništa ne odgovori.
– Sjećaš se? Došla sam ovamo provesti vikend, ali se Josh zadrţao na terenu. Sjećaš se da je Carla otišla po Stevea i Josha? – nastavi Tina. Molim te, sjeti se.
Chris okrene glavu. Kad je ponovno pogledao u nju, izraz lica mu se promijenio. – Toliko sliĉiš... njoj... – Glas mu se stiša.
– Nisi mi smio staviti ovu periku. I ovu odjeću, promrmlja ona.
– U pravu si, šapne on.
– Chris, znam daje grozno to što se dogodilo. Naĉin na koji si izgubio Judy... To je strašno. Zbilja strašno. Ali vjeruj mi jednog ćeš dana upoznati nekog drugog, reĉe mu Tina. – Vidjet ćeš. Preboljet ćeš. Naći ćeš nekoga tko će te usrećili. Nekoga tko će ti izbrisati bol.
Chris se namršti. – Moţda.
Tina ustane. Moram iz ove odjeće, pomisli. Moram se maknuti od njega.
– Mislim da mije dovoljno snimanja za jedan dan. Stvarno sam umorna. Nisam znala koliko je teško pozirati. Idem se presvući. A onda se vraćam u dom. – Tina krene prema kupaonici.
On je šĉepa za ruku. – Ti si sjajan model, reĉe. – Moj će ujak biti impresioniran ovim fotka-ma.
Tina spusti pogled na njegovu ruku.
– Dobro, odgovori ona. Svejedno joj je hoće li Rob Roberts ikad vidjeti te fotografije. Samo ţeli otići odavde.
– Još nekoliko snimki, ustraje Chris i dalje je drţeći za ruku.
– Ne... – zausti ona. – Stvarno sam umorna, a od reflektora mi je malo muka. Mislim da više nemam snage.
Ona primijeti da su mu oĉi sijevnule. Osjeti da joj je ĉvršće stisnuo ruku. Ponovno je izgle-dao onako ĉudno, opasno.
Bolje mije da mu udovoljim, odluĉi ona. Bit ću poslušna dok mi se ne ukaţe prilika da odem odavde ţiva i zdrava. Ne smijem si dopustiti da ga razljutim.
– Pa, dobro, pristane ona. – Ali samo da se presvuĉem u svoju odjeću. U ovoj se odjeći ne osjećam ugodno, ako me razumiješ.
– Ĉekaj! Imam bolju ideju. – On je odvuĉe u smjeru kupaonice.
Tini se grlo osuši. Što sada?
Iz straţnjeg dijela kupaoniĉkog ormarića on izvuĉe starinsku tamnoplavu haljinu, dugaĉku i tešku.
– Ova je iz 1890-ih, objasni on. – Nosila ju je moja prabaka.
– Prekrasna je! – klike Tina. Malo joj je laknulo. Ova haljina jamaĉno nije pripadala Judy.
– Na stolu za rekvizite pokraj kaktusa leţi kapa. Stavi je, uputi je Chris. – I nanesi još malo ruţa. Neka bude tamnocrven. Moţe?
Tina kimne glavom i Chris ode iz kupaonice.
– Ah da, još nešto, doda on i ponovno gurne glavu kroz vrata. – Hvala što si mi dopustila da snimim sve ove fotografije. Bit će sjajne za moju mapu. – On je zabljesne širokim osmijehom.
Tina se prisili da mu uzvrati osmijeh. Opet se ĉinio normalan, što je na neki naĉin ĉinilo si-tuaciju još jezivijom. Ĉas je bio simpatiĉni Chris s kojim je bilo ugodno razgovarati i zabavljati se, a ĉas napeti, srditi, jezivi Chris. S kojim će Chrisom sad imati posla?
Tina odjene svoju odjeću ispod stare haljine. Planirala je klisnuti odavde ĉim uzmogne. To stoje na sebi imala svoju odjeću nekako joj je pruţalo osjećaj sigurnosti.
Haljina je bila uska u struku, a široka u dnu. Budući da je Tina imala još jedan sloj odjeće na sebi, haljina joj je bila malko tijesna.
Ĉim se ukaţe prilika, kidam odavde, reĉe si ona. Ali moram mu ugaĊati dok mi se ne ukaţe prilika da zbrišem.
Ona duboko udahne. Stara joj se haljina ureze u struk.
Misli pozitivno. Zadrţi mir.
Jedva je uspjela zakopĉati haljinu. Osjećala je grĉ u ţelucu.
Ona pretraţi policu u potrazi za tamnocrvenim ruţem. Podizala je jedan za drugim. Bilo ih je svih boja osim tamnocrvene. Sigurno je u nekoj od ladica.
Ona otvori gornju ladicu. U njoj se zakotrljaju dva ruţa.
Maši se jednog i spazi fotografiju okrenutu naopako. Znatiţeljna, uzme je i okrene. Zastane joj dah. Dlaĉice na rukama joj se nakostriješe. Zagleda se u fotografiju. Okretala ju je na jednu pa na drugu stranu.
– Ne mogu vjerovati! – šapne. Poglavlje 15
Tini zadrhti ruka. Umalo ispusti fotografiju. Svoju fotografiju. Kako spava u svojoj majici kratkih rukava u Joshovu krevetu u studentskom domu. Slika je snimljena sinoć!
Tina rukom pokrije usta.
Ne smijem vrištati. Moram zadrţati mir. Ali kako?
Netko jest bio u njezinoj sobi. Chris. Chris se ušuljao i uslikao je dok je spavala!
Stvarno je lud, shvati ona. Lud je – a moţda i opasan. Što si on zamišlja? Da moţe vratiti Judy?
Misli li da sam ja Judy?
Tina zavuĉe ruku pod haljinu i gurne sliku u dţep. Mozak joj brzo prebere po opcijama.
Imala je samojednu: otići. Pobjeći od njega. Virne kroz vrata kupaonice: Chris je posipao pod pijeskom i dovukao visoku palmu do ruĉnika za plaţu. Tini se stegne grlo.
Ponovno pogleda onu ćelavu lutku. Od raširenih plavih oĉiju i zaleĊena osmijeha Tina za-drhti.
– Zašto to traje toliko dugo? – vikne Chris. – Ponestaje nam vremena. Ţivĉani. Moram pri-paziti.
– Samo sekundu, vikne ona. – Obuvam tenisice.
– Hodaj bosa. Bit ćeš kao na plaţi! – drekne on.
Kad je izašla, Chris je bio nagnut nad svoj radni stol listajući neki ĉasopis. – Vidi ove, reĉe. – Mislio sam da napravimo par ovakvih.
Tina pogleda fotografiju snimljenu na plaţi. Djevojke u dugim, šarenim veĉernjim haljinama smiješile su se drţeći skupe parfeme u rukama.
– Sjedni tamo. – On pokaţe scenografiju plaţe. Pijesak na podu. Plava kulisa umjesto neba. Lopta za plaţu na podu.
Zašto baš oceanski prizor? pitala se ona. Judy je poginula na oceanu. Poziram li ondje, sto posto će pomisliti da sam Judy.
Treba mu odvući pozornost. Onda će moći pobjeći iz studija.
– Lezi. Napravit ću super fotku kako ti pijesak curi kroz prste, predloţi on.
– Nije lako leći u ovoj haljini, ali pokušat ću, odgovori ona. – Samo mi daj malo vremena da skuţim kako da ukrotim donji dio. – Mora odugovlaĉiti. Nema šanse da mu dopusti da to snimi!
Moram otići odavde, reĉe si ona i upregne mozak. Donio mi je sok kad je otišao po puder. U kupaonici nisam vidjela hladnjak ili nešto sliĉno. Jamaĉno drţi sokove u tamnoj komori.
Kad bih ga mogla nekako dobiti da ode u komoru, mogla bih pobjeći.
– Prije nego što poĉnemo, – zamoli ona, – daš mi nešto za piće? Jako je vruće pod ovim svjetlima.
– Naravno, odgovori on. – Sve za moj najbolji model.
Tvoj jedini model, pomisli Tina ogorĉeno. A uskoro nećeš imati ni taj jedan.
Na putu do tamne komore Chris zastane.
Tina ugleda prijenosni hladnjak na polici pokraj objektiva. Zar ĉuva sokove u tome? A kako ću ja onda izaći odavde?
On otvori hladnjak i izvadi boĉicu razvijaĉa. – Hladnjak nije dovoljno velik da u njemu dr-ţim sve zalihe, objasni on.
Dobro! Sokovi nisu u tom hladnjaku. Još nekoliko sekundi, reĉe si ona. A onda trkom!
On polako ode do komore. Gledala je kako otvara vrata i išĉezava unutra. Sad! pomisli Tina.
Zadigne starinsku haljinu i pojuri prema izlazu. Zakljuĉano.
Zašto ima toliko brava? pomisli ona dok je mahnito petljala po gornjoj bravi.
Da okrenem ulijevo? Ne.
Udesno? Daj više! Otvori se! Molim te!
Udesno? Bit će da jest.
Otvori se, preklinjala je. Otvori se! Otvori!
Zasun Škljocne. – To!
Ona ponovno okrene kvaku. Vrata se ne otvore. Srce joj je bubnjalo, a ruke drhtale.
– Eto me odmah! – poviĉe Chris iz tamne komore. – Nešto provjeravam.
Jedna je brava još bila zakljuĉana. Ali koja? Koja? Ona okrene jednu pa drugu. Gurne vrata i ona se otvore.
Ne mogu trĉati u ovoj haljini, shvati. Tina potrĉi niz polutamni hodnik. Moram skinuti halji-nu. Otkopĉavala je puceta u trku. Niz hodnik.
– Au! – zavapi kad joj oštra bol sijevne golim stopalom. Krhotina stakla.
Ona se sagne i išĉupa je. Krv iscuri na prljavi sag.
Stopalo ju je gadno boljelo, ali je znala da mora nastaviti trĉati. Ne zaustavljaj se, reĉe si. Nema vremena za to. Briši odavde! Rukama uhvati kvaku. Zakljuĉano! I vanjska su vrata zak-ljuĉana! Kljuĉevi. Gdje su kljuĉevi? U Chrisovu studiju.
Vraćam se, odluĉi. Pravit ću se da se ovo nije dogodilo. Cbris je sigurno još u komori. Krene natrag, odluĉna doĉepati se kljuĉeva i pobjeći odavde. Krene prema studiju – i sudari se s Chri-som. Lice mu je bilo mrko, izobliĉeno bijesom. – Kamo si ti to krenula, Judy? – strogo će on.
– Chris... ja-ja... – zamuca Tina. – Stvarno, Chris. Moram ići. Ovo poziranje nije za mene. Nisi ti kriv, jednostavno se ne osjećam ugodno. A reflektori... ja-ja... ne podnosim reflektore... Molim te, Chris... Pusti me!
– Vrati se, Judy, zareţi on. – Vrati se. Nemoj me prisiljavati da te ponovno ubijem! Poglavlje 16
Šta? Da me ubije? pomisli Tina uţasnuto. Nije li Judyna smrt bila nesretan sluĉaj?
Obuzme je panika. Hladan znoj okupa joj tijelo. – Pusti me! – zavapi.
Chris se ne obazre na njezinu molbu, već joj svine ruku.
Ona pogleda u njegove oĉi. Mrţnja. Više mrţnje nego stoje ikad vidjela na neĉijem licu.
Chris ju je gurao niz hodnik, natrag u studio.
– Molim te... – zavapi Tina. – Molim te, Chris!
Nitko ne zna gdje sam, pomisli. Nitko.
Chris je dogura do stola za rekvizite i snaţno gurne. Ona leĊima udari o oštre bodlje kaktusa. Zaĉuje kako se haljina potrgala. Bodlje joj se zariju u koţu. – Jesam li te ozlijedio? – vikne on teško dišući.
Tina se ugrize za usnu.
– To je dobar izraz lica, reĉe joj on sijevajući oĉima. – SviĊa mi se. Zadrţi ga. Daj da te sli-kam.
Dobro. Idi po svoj fotoaparat, pomisli ona. Onda ću moći ponovno pokušati šmugnuti.
Ali on ne krene u potragu za aparatom. Umjesto toga prstima oblikuje kruţnicu i podigne je na oĉi. Gledao ju je kroz toboţnji objektiv, pretvarao se da namješta fokus.
– Bili smo tako dobar par. Zašto si morala sve pokvariti? – strogo upita. – Zašto? Odgovori mi, Judy!
On je zavrti i svine joj ruku na leĊima. Drugom je rukom uhvati za vrat.
Tina je jedva disala. Koji mu je sljedeći potez?
– Daj, Judy, zareţi Chris. – Nemoj se i danas opirati.
Tina ga ritne u nogu, zabaci glavu natrag i tresne u zube. On se nasmije.
Svojim se bosim stopalom kresnula o njegov gleţanj. On se ponovno nasmije. Suludi, okrut-ni smijeh. – Pusti me! – cikne ona. – Ja nisam Judy! – Ali je znala da je on više ne sluša. . On Ĉvršće omota ruku oko njezina vrata. Ona ga jako ugrize. – Auu! – zavapi on i popusti stisak. Ona oĉajniĉki vrisne i otrgne mu se.
Ali se on baci na nju i sruši je na pod. Tina obrazom tresne o sag. Bol joj sijevne kroz tijelo.
Ona pokuša otpuzati, ali je on uhvati za gleţnjeve i poĉne vući po podu.
Tina je noktima grebla po sagu, ali se nije mogla osloboditi.
– Chris, molim te, molila je. – Pusti me. Zašto to radiš?
– Nećemo više po tvome, Judy, zareţi on.
– Ali ja nisam Judy. Molim te! – zaplaĉe ona. – Ja sam Tina. Tina.
– Ovaj će put biti po mome. – Chris je odvuĉe u tamnu komoru.
– Dobru zabavu! – vikne on i zalupi vrata. Tina zaĉuje škljocaj brave.
Okruţi je tama.
Zrak je smrdio kiselkasto. Gorak okus navre joj u usta. Kemikalije, pomisli.
Ona drhtavim rukama strgne sa sebe staru haljinu i baci je u tamu. Mišići su je boljeli, a po-rezano stopalo bolno kuckalo.
Moram ostati mirna, pomisli ona. Moram razmišljati jasno To je jedini naĉin da preţivim u društvu luĊaka.
Oĉi joj se polako priviknu na tamu. Predmeti polako poprime obrise.
Aparat za uvećavanje filma, rezao papira, sudoper, dugaĉki stol s pladnjevima kemikalija, metalni ormarić. Iznad njezine glave, filmski negativi visjeli su na najlonskoj uţadi.
Ona pronaĊe nekoliko papirnatih ubrusa i selotejp i naĉini si provizorni zavoj za krvareće stopalo. Htjela je biti spremna za bijeg. Moram pronaći nešto ĉime se mogu obraniti, pomisli. Kad se Chris vrati, moram biti spremna.
Ali hoće li se Chris vratiti? pitala se.
Moţda doĊe Josh i pronaĊe me.
Da.
Ostat ću ovdje dok Josh ne doĊe i ne naĊe me. On se uskoro vraća. Kad vidi da me nema u paviljonu, potraţit će me ovdje. Ostat ću u tamnoj komori dok ne stigne pomoć. U lijepoj, si-gurnoj tamnoj komori.
Zaĉuje Chrisovu dernjavu s druge strane vrata. – Ne i ovaj put, Judy. Ovaj put sam ja glavni. Tini se zavrti u glavi. Kao da je ponovno na panoramskom kotaĉu, i tlo je daleko ispod nje.
Razmišljam poput luĊaka, prekori se ona. Ne mogu ostati ovdje. Tu da sam sigurna? Koga je to zavaravam?
Poludjet ću, pomisli ona. Ovi me zidovi guše.
A svakog trenutka Chris moţe upasti unutra. Trebam oru/je.
Ona spazi stropno svjetlo. Ustane, ispruţi ruku i upali svjetlo. Crvena svjetlost ispuni sobu.
– Ne! – vrisne Tina. – O ne!
Da barem nije upalila svjetlo. Poglavlje 17
Škiljeći na crvenoj svjetlosti, Tina pogledom prijeĊe po zidovima. Fotografije su pokrivale svaki centimetar. Njezine fotografije.
Velika uvećanja njezinih oĉiju. Njezinih usana.
Chris se posluţio slikama koje sam ja slala Joshu, shvati Tina. Zatim bi ih uvećao i izrezao. Ona prepozna djeliće svojeg ţivota.
Njezin ţivot. Njezine uspomene – na zidovima luĊaka. Sve je ovdje, baš sve.
Fotografija snimljena za Boţić, kako sjedi na snijegom zametenom prednjem trijemu. Tina jaše na kobili Buttercup, na imanju svojeg ujaka u Georgiji. Zatim slika nje u bikiniju koju je snimio Josh na svojem maturalnom izletu na Jezero Straha. Pa slika s maturalne proslave.
Tinaje skine i okrene. Poruka koju je napisala Joshu ispunila je poleĊinu. Alije Chris promi-jenio Joshovo ime u svoje.
Molim te, Josh – pronaĊi me! pomisli ona zdvojno.
Trnci joj proširuje tijelom. Ona se obuhvati rukama. Ljuljala se naprijed-natrag gledajući fo-tografije.
Ne mogu vjerovati.
A onda nade najjezovitiju.
Sa ţeljezniĉke postaje! Fotografija njezina prestrašenog lica dok se nateţe s onim ĉovjekom koji ju je htio okrasti,
Chris ju je slikao prije nego što ju je spasio! Bolesnik Slika li me i sada? pitala se. Moţda ima rupicu u zidu. Promatra li me sada? Opsjednut je mnome. Bio je opsjednut s Judy. Ubio je Judy.
A ja sam ga poljubila, pomisli Tina. On je ubojica – a ja sam ga poljubila! Zgrozi se od po-misli na Chrisove ruke koje joj njeţno miluju lice.
Kad bi barem mogla išĉeznuti u neku od tih slika i vratiti se u vrijeme kad se osjećala sigur-no.
– Josh – gdje si? – promrmlja. – Molim te, poţuri. Molim te!
Grlo joj se osušilo i peckalo je. Suze joj se skupe u kutovima oĉiju pa skotrljaju niz obraze. Ne mogu samo sjediti ovdje i ĉekati.
Ĉekati da me ubije.
Moram razvaliti vrata.
Moram otići odavde.
Ona ustane i pogledom potraţi oštar predmet. Trebala je nešto što moţe gurnuti u bravu.
Pogled joj padne na visoki metalni ormarić. Na klecavim nogama ode do njega.
Budi jaka, reĉe si ona. Sve će biti u redu. Ali ĉim je otvorila vrata ormarića, Tina je znala da vise nikad ništa neće biti u redu. Najprije je zapahne miris truleţi. Ţeludac joj se stisne. Na je-ziku osjeti kiseli okus.
– Neee! – Tiho zajeĉi.
Prisili se da pogleda u lice. Odnosno u ono što je od njegu ostalo.
Duplje su slijepo zurile u nju. Poput bjelanjaka. Ta odjeća.
Ona prepozna crnu majicu kratkih rukava s planinskim motivom.
Ona je kupila tu majicu. Kupila ju je onoga dana kad je Josh primljen na koledţ Patterson.
Ne. To nije on. Nije on. Nije.
Ti na vrisne.
Joshovo ukoĉeno tijelo prevali se na pod. Poglavlje 18
Tina se zagrcne suzama. Teškom mukom prevrne truplo na leĊa. Joshovo lice... njegovo li-jepo lice...
Koţa lica bila je neĉime izjedena tako da su se vidjele kosti nosa i lica. Koţa na ćelu mu se odlijepila i Tina ugleda tanke krvne ţile uz rub kose. Njegova prelijepa gusta smeĊa kosa bila je gotovo sasvim spaljena.
Kemikalije? Je li Chris kemikalijama ubio Josha?
Ne. Ona primijeti duboku posjekotinu na Joshovoj glavi. Chris je jamaĉno iznenadio Josha bacivši mu kemikalije u lice, a potom ga je odalamio po glavi.
ProĊu je hladni srsi. Ona posegne za Joshovom rukom. Bila je hladna. Hladna i ukoĉena. Ti-na osjeti kako joj se ţuĉ diţe do grla. Ona pusti Joshovu ruku, okrene glavu i povrati.
Pitala se koje su mu bile posljednje misli. Jesi li mislio na mene, Josh?
Volim te. Jako te volim.
– Judy! – Chrisov povik propara joj misli.
On snaţnim trzajem otvori vrata.
Oĉi mu se razrogaĉe od uţasa. Zine kad ugleda Tinu kako kleĉi pokraj Josha.
Zar ne zna što je uĉinio? upita se Tina u suzama. Zar se ne sjeća?
– Judy, šapne on, uhvati je za ruku i podigne na noge. Smiješeći se, rukama je uhvati za lice.
Koţa mu je bila gruba na dodir dok je prelazio prstima po njezinu obrazu.
On je ubojica, pomisli Tina. A dira me. Tako njeţno. Ne mogu to podnijeti.
– Ništa nas više ne moţe opet razdvojiti. Ništa, šapne on. Vršljao je pogledom po crvenoj sobi, a zatim se zagleda Tini u oĉi.
Tina zadrhti. Lud je sto gradi.
– Skoro sam gotov, šapne on. – Moţemo krenuti za nekoliko minuta.
– Krenuti? – propenta Tina. – Kamo... kamo me vodiš?
– Ne pravi se glupa, Judy. Znaš da to mrzim.
Tina je znala da nije dovoljno snaţna da se obrani od njega. Pokušat ću ga urazumiti, pomis-li. Jednom je upalilo. Moţda upali opet.
– Bit će nam lijepo zajedno. Vidjet ćeš, Judy. – Chris je njihao Tininu ruku naprijed-natrag.
Ponaša se kao da stojimo na ulici i ugodno ĉavrljamo, pomisli ona. A ne u tamnoj komori na ĉijem podu leţi Joshovo truplo.
– Chris, reĉe Tina. Jedva se uspijevala suzdrţati da ne zaplaĉe na sav glas.
– Da? – On joj ĉvrsto stisne prste.
– Nećeš se izvući, promrmlja ona. – Ljudi će poĉeti traţiti mene i... – Ona proguta knedlu. – Josha. Ljudi će se pitati gdje sam.
– Nitko te neće pokušavati naći, Judy. – On pusti njezinu tuku i zagleda se u fotografije. – Ne organiziraju potragu za nekime tko je već mrtav.
– Završit ćeš u zatvoru, Chris. Ţeliš li provesti ostatak ţivota iza rešetaka? – drhtećim gla-som ali odluĉno reĉe Tina.
– Ostatak ţivota provest ću s tobom, Judy. – On je odmjeri od glave do pete, pa je ponovno pogleda u lice.
Trebala sam već na kolodvoru skopĉati daje opsjednut mnome, pomisli ona. Zašto to nisam vidjela?
Chris joj se naceri. Kako lije samo zadovoljan sobom!
Samo mirno, naredi si ona. Zadrţi mir. Jedino ćeš tako odavde izvući ţivu glavu.
– Ako me pustiš, neću nikome reći, obećavam, slaţe ona.
Polako se odmicala od njega.
– Kamo ideš? – oštro upita on.
– Nikamo.
– To je dobro, Judy. – On se pribliţi. – Drago mije da napokon shvaćaš da sam u pravu.
Tina se odmakne još malo. – Shvaćam, Chris, promrmlja. – Shvaćam. Tina napipa kemikali-je za razvijanje filma.
To je to, pomisli ona. Sad ćeš platiti za to što si uĉinio Joshu. Ona dohvati najbliţi pladanj s kiselinom. Jamaĉno ista kiselina kojom je polio Josha. Chris joj se nasmiješi.
Još se smiješio kad je ona zamahnula – i bacila mu kiselinu u lice.
Tina ga odgurne i skoĉi na noge. Lud je, shvati ona. Moram pobjeći odavde. Odmah. Chris skoĉi i krene prema njoj.
Priberi se, reĉe si ona. On misli da sam ja Judy. Volio je Judy. Ne bi joj naudio. Neće ni me-ni.
Duboko udahne On ţeli poljubiti Judy. Ne ţeli poljubiti mene. Misli samo na Judy.
– Chris, mirno će ona. – To sam ja, Tina. Sjećaš se? Joshova djevojka.
On se zagleda u nju, ali ništa ne odgovori.
– Sjećaš se? Došla sam ovamo provesti vikend, ali se Josh zadrţao na terenu. Sjećaš se da je Carla otišla po Stevea i Josha? – nastavi Tina. Molim te, sjeti se.
Chris okrene glavu. Kad je ponovno pogledao u nju, izraz lica mu se promijenio. – Toliko sliĉiš... njoj... – Glas mu se stiša.
– Nisi mi smio staviti ovu periku. I ovu odjeću, promrmlja ona.
– U pravu si, šapne on.
– Chris, znam daje grozno to što se dogodilo. Naĉin na koji si izgubio Judy... To je strašno. Zbilja strašno. Ali vjeruj mi jednog ćeš dana upoznati nekog drugog, reĉe mu Tina. – Vidjet ćeš. Preboljet ćeš. Naći ćeš nekoga tko će te usrećili. Nekoga tko će ti izbrisati bol.
Chris se namršti. – Moţda.
Tina ustane. Moram iz ove odjeće, pomisli. Moram se maknuti od njega.
– Mislim da mije dovoljno snimanja za jedan dan. Stvarno sam umorna. Nisam znala koliko je teško pozirati. Idem se presvući. A onda se vraćam u dom. – Tina krene prema kupaonici.
On je šĉepa za ruku. – Ti si sjajan model, reĉe. – Moj će ujak biti impresioniran ovim fotka-ma.
Tina spusti pogled na njegovu ruku.
– Dobro, odgovori ona. Svejedno joj je hoće li Rob Roberts ikad vidjeti te fotografije. Samo ţeli otići odavde.
– Još nekoliko snimki, ustraje Chris i dalje je drţeći za ruku.
– Ne... – zausti ona. – Stvarno sam umorna, a od reflektora mi je malo muka. Mislim da više nemam snage.
Ona primijeti da su mu oĉi sijevnule. Osjeti da joj je ĉvršće stisnuo ruku. Ponovno je izgle-dao onako ĉudno, opasno.
Bolje mije da mu udovoljim, odluĉi ona. Bit ću poslušna dok mi se ne ukaţe prilika da odem odavde ţiva i zdrava. Ne smijem si dopustiti da ga razljutim.
– Pa, dobro, pristane ona. – Ali samo da se presvuĉem u svoju odjeću. U ovoj se odjeći ne osjećam ugodno, ako me razumiješ.
– Ĉekaj! Imam bolju ideju. – On je odvuĉe u smjeru kupaonice.
Tini se grlo osuši. Što sada?
Iz straţnjeg dijela kupaoniĉkog ormarića on izvuĉe starinsku tamnoplavu haljinu, dugaĉku i tešku.
– Ova je iz 1890-ih, objasni on. – Nosila ju je moja prabaka.
– Prekrasna je! – klike Tina. Malo joj je laknulo. Ova haljina jamaĉno nije pripadala Judy.
– Na stolu za rekvizite pokraj kaktusa leţi kapa. Stavi je, uputi je Chris. – I nanesi još malo ruţa. Neka bude tamnocrven. Moţe?
Tina kimne glavom i Chris ode iz kupaonice.
– Ah da, još nešto, doda on i ponovno gurne glavu kroz vrata. – Hvala što si mi dopustila da snimim sve ove fotografije. Bit će sjajne za moju mapu. – On je zabljesne širokim osmijehom.
Tina se prisili da mu uzvrati osmijeh. Opet se ĉinio normalan, što je na neki naĉin ĉinilo si-tuaciju još jezivijom. Ĉas je bio simpatiĉni Chris s kojim je bilo ugodno razgovarati i zabavljati se, a ĉas napeti, srditi, jezivi Chris. S kojim će Chrisom sad imati posla?
Tina odjene svoju odjeću ispod stare haljine. Planirala je klisnuti odavde ĉim uzmogne. To stoje na sebi imala svoju odjeću nekako joj je pruţalo osjećaj sigurnosti.
Haljina je bila uska u struku, a široka u dnu. Budući da je Tina imala još jedan sloj odjeće na sebi, haljina joj je bila malko tijesna.
Ĉim se ukaţe prilika, kidam odavde, reĉe si ona. Ali moram mu ugaĊati dok mi se ne ukaţe prilika da zbrišem.
Ona duboko udahne. Stara joj se haljina ureze u struk.
Misli pozitivno. Zadrţi mir.
Jedva je uspjela zakopĉati haljinu. Osjećala je grĉ u ţelucu.
Ona pretraţi policu u potrazi za tamnocrvenim ruţem. Podizala je jedan za drugim. Bilo ih je svih boja osim tamnocrvene. Sigurno je u nekoj od ladica.
Ona otvori gornju ladicu. U njoj se zakotrljaju dva ruţa.
Maši se jednog i spazi fotografiju okrenutu naopako. Znatiţeljna, uzme je i okrene. Zastane joj dah. Dlaĉice na rukama joj se nakostriješe. Zagleda se u fotografiju. Okretala ju je na jednu pa na drugu stranu.
– Ne mogu vjerovati! – šapne. Poglavlje 15
Tini zadrhti ruka. Umalo ispusti fotografiju. Svoju fotografiju. Kako spava u svojoj majici kratkih rukava u Joshovu krevetu u studentskom domu. Slika je snimljena sinoć!
Tina rukom pokrije usta.
Ne smijem vrištati. Moram zadrţati mir. Ali kako?
Netko jest bio u njezinoj sobi. Chris. Chris se ušuljao i uslikao je dok je spavala!
Stvarno je lud, shvati ona. Lud je – a moţda i opasan. Što si on zamišlja? Da moţe vratiti Judy?
Misli li da sam ja Judy?
Tina zavuĉe ruku pod haljinu i gurne sliku u dţep. Mozak joj brzo prebere po opcijama.
Imala je samojednu: otići. Pobjeći od njega. Virne kroz vrata kupaonice: Chris je posipao pod pijeskom i dovukao visoku palmu do ruĉnika za plaţu. Tini se stegne grlo.
Ponovno pogleda onu ćelavu lutku. Od raširenih plavih oĉiju i zaleĊena osmijeha Tina za-drhti.
– Zašto to traje toliko dugo? – vikne Chris. – Ponestaje nam vremena. Ţivĉani. Moram pri-paziti.
– Samo sekundu, vikne ona. – Obuvam tenisice.
– Hodaj bosa. Bit ćeš kao na plaţi! – drekne on.
Kad je izašla, Chris je bio nagnut nad svoj radni stol listajući neki ĉasopis. – Vidi ove, reĉe. – Mislio sam da napravimo par ovakvih.
Tina pogleda fotografiju snimljenu na plaţi. Djevojke u dugim, šarenim veĉernjim haljinama smiješile su se drţeći skupe parfeme u rukama.
– Sjedni tamo. – On pokaţe scenografiju plaţe. Pijesak na podu. Plava kulisa umjesto neba. Lopta za plaţu na podu.
Zašto baš oceanski prizor? pitala se ona. Judy je poginula na oceanu. Poziram li ondje, sto posto će pomisliti da sam Judy.
Treba mu odvući pozornost. Onda će moći pobjeći iz studija.
– Lezi. Napravit ću super fotku kako ti pijesak curi kroz prste, predloţi on.
– Nije lako leći u ovoj haljini, ali pokušat ću, odgovori ona. – Samo mi daj malo vremena da skuţim kako da ukrotim donji dio. – Mora odugovlaĉiti. Nema šanse da mu dopusti da to snimi!
Moram otići odavde, reĉe si ona i upregne mozak. Donio mi je sok kad je otišao po puder. U kupaonici nisam vidjela hladnjak ili nešto sliĉno. Jamaĉno drţi sokove u tamnoj komori.
Kad bih ga mogla nekako dobiti da ode u komoru, mogla bih pobjeći.
– Prije nego što poĉnemo, – zamoli ona, – daš mi nešto za piće? Jako je vruće pod ovim svjetlima.
– Naravno, odgovori on. – Sve za moj najbolji model.
Tvoj jedini model, pomisli Tina ogorĉeno. A uskoro nećeš imati ni taj jedan.
Na putu do tamne komore Chris zastane.
Tina ugleda prijenosni hladnjak na polici pokraj objektiva. Zar ĉuva sokove u tome? A kako ću ja onda izaći odavde?
On otvori hladnjak i izvadi boĉicu razvijaĉa. – Hladnjak nije dovoljno velik da u njemu dr-ţim sve zalihe, objasni on.
Dobro! Sokovi nisu u tom hladnjaku. Još nekoliko sekundi, reĉe si ona. A onda trkom!
On polako ode do komore. Gledala je kako otvara vrata i išĉezava unutra. Sad! pomisli Tina.
Zadigne starinsku haljinu i pojuri prema izlazu. Zakljuĉano.
Zašto ima toliko brava? pomisli ona dok je mahnito petljala po gornjoj bravi.
Da okrenem ulijevo? Ne.
Udesno? Daj više! Otvori se! Molim te!
Udesno? Bit će da jest.
Otvori se, preklinjala je. Otvori se! Otvori!
Zasun Škljocne. – To!
Ona ponovno okrene kvaku. Vrata se ne otvore. Srce joj je bubnjalo, a ruke drhtale.
– Eto me odmah! – poviĉe Chris iz tamne komore. – Nešto provjeravam.
Jedna je brava još bila zakljuĉana. Ali koja? Koja? Ona okrene jednu pa drugu. Gurne vrata i ona se otvore.
Ne mogu trĉati u ovoj haljini, shvati. Tina potrĉi niz polutamni hodnik. Moram skinuti halji-nu. Otkopĉavala je puceta u trku. Niz hodnik.
– Au! – zavapi kad joj oštra bol sijevne golim stopalom. Krhotina stakla.
Ona se sagne i išĉupa je. Krv iscuri na prljavi sag.
Stopalo ju je gadno boljelo, ali je znala da mora nastaviti trĉati. Ne zaustavljaj se, reĉe si. Nema vremena za to. Briši odavde! Rukama uhvati kvaku. Zakljuĉano! I vanjska su vrata zak-ljuĉana! Kljuĉevi. Gdje su kljuĉevi? U Chrisovu studiju.
Vraćam se, odluĉi. Pravit ću se da se ovo nije dogodilo. Cbris je sigurno još u komori. Krene natrag, odluĉna doĉepati se kljuĉeva i pobjeći odavde. Krene prema studiju – i sudari se s Chri-som. Lice mu je bilo mrko, izobliĉeno bijesom. – Kamo si ti to krenula, Judy? – strogo će on.
– Chris... ja-ja... – zamuca Tina. – Stvarno, Chris. Moram ići. Ovo poziranje nije za mene. Nisi ti kriv, jednostavno se ne osjećam ugodno. A reflektori... ja-ja... ne podnosim reflektore... Molim te, Chris... Pusti me!
– Vrati se, Judy, zareţi on. – Vrati se. Nemoj me prisiljavati da te ponovno ubijem! Poglavlje 16
Šta? Da me ubije? pomisli Tina uţasnuto. Nije li Judyna smrt bila nesretan sluĉaj?
Obuzme je panika. Hladan znoj okupa joj tijelo. – Pusti me! – zavapi.
Chris se ne obazre na njezinu molbu, već joj svine ruku.
Ona pogleda u njegove oĉi. Mrţnja. Više mrţnje nego stoje ikad vidjela na neĉijem licu.
Chris ju je gurao niz hodnik, natrag u studio.
– Molim te... – zavapi Tina. – Molim te, Chris!
Nitko ne zna gdje sam, pomisli. Nitko.
Chris je dogura do stola za rekvizite i snaţno gurne. Ona leĊima udari o oštre bodlje kaktusa. Zaĉuje kako se haljina potrgala. Bodlje joj se zariju u koţu. – Jesam li te ozlijedio? – vikne on teško dišući.
Tina se ugrize za usnu.
– To je dobar izraz lica, reĉe joj on sijevajući oĉima. – SviĊa mi se. Zadrţi ga. Daj da te sli-kam.
Dobro. Idi po svoj fotoaparat, pomisli ona. Onda ću moći ponovno pokušati šmugnuti.
Ali on ne krene u potragu za aparatom. Umjesto toga prstima oblikuje kruţnicu i podigne je na oĉi. Gledao ju je kroz toboţnji objektiv, pretvarao se da namješta fokus.
– Bili smo tako dobar par. Zašto si morala sve pokvariti? – strogo upita. – Zašto? Odgovori mi, Judy!
On je zavrti i svine joj ruku na leĊima. Drugom je rukom uhvati za vrat.
Tina je jedva disala. Koji mu je sljedeći potez?
– Daj, Judy, zareţi Chris. – Nemoj se i danas opirati.
Tina ga ritne u nogu, zabaci glavu natrag i tresne u zube. On se nasmije.
Svojim se bosim stopalom kresnula o njegov gleţanj. On se ponovno nasmije. Suludi, okrut-ni smijeh. – Pusti me! – cikne ona. – Ja nisam Judy! – Ali je znala da je on više ne sluša. . On Ĉvršće omota ruku oko njezina vrata. Ona ga jako ugrize. – Auu! – zavapi on i popusti stisak. Ona oĉajniĉki vrisne i otrgne mu se.
Ali se on baci na nju i sruši je na pod. Tina obrazom tresne o sag. Bol joj sijevne kroz tijelo.
Ona pokuša otpuzati, ali je on uhvati za gleţnjeve i poĉne vući po podu.
Tina je noktima grebla po sagu, ali se nije mogla osloboditi.
– Chris, molim te, molila je. – Pusti me. Zašto to radiš?
– Nećemo više po tvome, Judy, zareţi on.
– Ali ja nisam Judy. Molim te! – zaplaĉe ona. – Ja sam Tina. Tina.
– Ovaj će put biti po mome. – Chris je odvuĉe u tamnu komoru.
– Dobru zabavu! – vikne on i zalupi vrata. Tina zaĉuje škljocaj brave.
Okruţi je tama.
Zrak je smrdio kiselkasto. Gorak okus navre joj u usta. Kemikalije, pomisli.
Ona drhtavim rukama strgne sa sebe staru haljinu i baci je u tamu. Mišići su je boljeli, a po-rezano stopalo bolno kuckalo.
Moram ostati mirna, pomisli ona. Moram razmišljati jasno To je jedini naĉin da preţivim u društvu luĊaka.
Oĉi joj se polako priviknu na tamu. Predmeti polako poprime obrise.
Aparat za uvećavanje filma, rezao papira, sudoper, dugaĉki stol s pladnjevima kemikalija, metalni ormarić. Iznad njezine glave, filmski negativi visjeli su na najlonskoj uţadi.
Ona pronaĊe nekoliko papirnatih ubrusa i selotejp i naĉini si provizorni zavoj za krvareće stopalo. Htjela je biti spremna za bijeg. Moram pronaći nešto ĉime se mogu obraniti, pomisli. Kad se Chris vrati, moram biti spremna.
Ali hoće li se Chris vratiti? pitala se.
Moţda doĊe Josh i pronaĊe me.
Da.
Ostat ću ovdje dok Josh ne doĊe i ne naĊe me. On se uskoro vraća. Kad vidi da me nema u paviljonu, potraţit će me ovdje. Ostat ću u tamnoj komori dok ne stigne pomoć. U lijepoj, si-gurnoj tamnoj komori.
Zaĉuje Chrisovu dernjavu s druge strane vrata. – Ne i ovaj put, Judy. Ovaj put sam ja glavni. Tini se zavrti u glavi. Kao da je ponovno na panoramskom kotaĉu, i tlo je daleko ispod nje.
Razmišljam poput luĊaka, prekori se ona. Ne mogu ostati ovdje. Tu da sam sigurna? Koga je to zavaravam?
Poludjet ću, pomisli ona. Ovi me zidovi guše.
A svakog trenutka Chris moţe upasti unutra. Trebam oru/je.
Ona spazi stropno svjetlo. Ustane, ispruţi ruku i upali svjetlo. Crvena svjetlost ispuni sobu.
– Ne! – vrisne Tina. – O ne!
Da barem nije upalila svjetlo. Poglavlje 17
Škiljeći na crvenoj svjetlosti, Tina pogledom prijeĊe po zidovima. Fotografije su pokrivale svaki centimetar. Njezine fotografije.
Velika uvećanja njezinih oĉiju. Njezinih usana.
Chris se posluţio slikama koje sam ja slala Joshu, shvati Tina. Zatim bi ih uvećao i izrezao. Ona prepozna djeliće svojeg ţivota.
Njezin ţivot. Njezine uspomene – na zidovima luĊaka. Sve je ovdje, baš sve.
Fotografija snimljena za Boţić, kako sjedi na snijegom zametenom prednjem trijemu. Tina jaše na kobili Buttercup, na imanju svojeg ujaka u Georgiji. Zatim slika nje u bikiniju koju je snimio Josh na svojem maturalnom izletu na Jezero Straha. Pa slika s maturalne proslave.
Tinaje skine i okrene. Poruka koju je napisala Joshu ispunila je poleĊinu. Alije Chris promi-jenio Joshovo ime u svoje.
Molim te, Josh – pronaĊi me! pomisli ona zdvojno.
Trnci joj proširuje tijelom. Ona se obuhvati rukama. Ljuljala se naprijed-natrag gledajući fo-tografije.
Ne mogu vjerovati.
A onda nade najjezovitiju.
Sa ţeljezniĉke postaje! Fotografija njezina prestrašenog lica dok se nateţe s onim ĉovjekom koji ju je htio okrasti,
Chris ju je slikao prije nego što ju je spasio! Bolesnik Slika li me i sada? pitala se. Moţda ima rupicu u zidu. Promatra li me sada? Opsjednut je mnome. Bio je opsjednut s Judy. Ubio je Judy.
A ja sam ga poljubila, pomisli Tina. On je ubojica – a ja sam ga poljubila! Zgrozi se od po-misli na Chrisove ruke koje joj njeţno miluju lice.
Kad bi barem mogla išĉeznuti u neku od tih slika i vratiti se u vrijeme kad se osjećala sigur-no.
– Josh – gdje si? – promrmlja. – Molim te, poţuri. Molim te!
Grlo joj se osušilo i peckalo je. Suze joj se skupe u kutovima oĉiju pa skotrljaju niz obraze. Ne mogu samo sjediti ovdje i ĉekati.
Ĉekati da me ubije.
Moram razvaliti vrata.
Moram otići odavde.
Ona ustane i pogledom potraţi oštar predmet. Trebala je nešto što moţe gurnuti u bravu.
Pogled joj padne na visoki metalni ormarić. Na klecavim nogama ode do njega.
Budi jaka, reĉe si ona. Sve će biti u redu. Ali ĉim je otvorila vrata ormarića, Tina je znala da vise nikad ništa neće biti u redu. Najprije je zapahne miris truleţi. Ţeludac joj se stisne. Na je-ziku osjeti kiseli okus.
– Neee! – Tiho zajeĉi.
Prisili se da pogleda u lice. Odnosno u ono što je od njegu ostalo.
Duplje su slijepo zurile u nju. Poput bjelanjaka. Ta odjeća.
Ona prepozna crnu majicu kratkih rukava s planinskim motivom.
Ona je kupila tu majicu. Kupila ju je onoga dana kad je Josh primljen na koledţ Patterson.
Ne. To nije on. Nije on. Nije.
Ti na vrisne.
Joshovo ukoĉeno tijelo prevali se na pod. Poglavlje 18
Tina se zagrcne suzama. Teškom mukom prevrne truplo na leĊa. Joshovo lice... njegovo li-jepo lice...
Koţa lica bila je neĉime izjedena tako da su se vidjele kosti nosa i lica. Koţa na ćelu mu se odlijepila i Tina ugleda tanke krvne ţile uz rub kose. Njegova prelijepa gusta smeĊa kosa bila je gotovo sasvim spaljena.
Kemikalije? Je li Chris kemikalijama ubio Josha?
Ne. Ona primijeti duboku posjekotinu na Joshovoj glavi. Chris je jamaĉno iznenadio Josha bacivši mu kemikalije u lice, a potom ga je odalamio po glavi.
ProĊu je hladni srsi. Ona posegne za Joshovom rukom. Bila je hladna. Hladna i ukoĉena. Ti-na osjeti kako joj se ţuĉ diţe do grla. Ona pusti Joshovu ruku, okrene glavu i povrati.
Pitala se koje su mu bile posljednje misli. Jesi li mislio na mene, Josh?
Volim te. Jako te volim.
– Judy! – Chrisov povik propara joj misli.
On snaţnim trzajem otvori vrata.
Oĉi mu se razrogaĉe od uţasa. Zine kad ugleda Tinu kako kleĉi pokraj Josha.
Zar ne zna što je uĉinio? upita se Tina u suzama. Zar se ne sjeća?
– Judy, šapne on, uhvati je za ruku i podigne na noge. Smiješeći se, rukama je uhvati za lice.
Koţa mu je bila gruba na dodir dok je prelazio prstima po njezinu obrazu.
On je ubojica, pomisli Tina. A dira me. Tako njeţno. Ne mogu to podnijeti.
– Ništa nas više ne moţe opet razdvojiti. Ništa, šapne on. Vršljao je pogledom po crvenoj sobi, a zatim se zagleda Tini u oĉi.
Tina zadrhti. Lud je sto gradi.
– Skoro sam gotov, šapne on. – Moţemo krenuti za nekoliko minuta.
– Krenuti? – propenta Tina. – Kamo... kamo me vodiš?
– Ne pravi se glupa, Judy. Znaš da to mrzim.
Tina je znala da nije dovoljno snaţna da se obrani od njega. Pokušat ću ga urazumiti, pomis-li. Jednom je upalilo. Moţda upali opet.
– Bit će nam lijepo zajedno. Vidjet ćeš, Judy. – Chris je njihao Tininu ruku naprijed-natrag.
Ponaša se kao da stojimo na ulici i ugodno ĉavrljamo, pomisli ona. A ne u tamnoj komori na ĉijem podu leţi Joshovo truplo.
– Chris, reĉe Tina. Jedva se uspijevala suzdrţati da ne zaplaĉe na sav glas.
– Da? – On joj ĉvrsto stisne prste.
– Nećeš se izvući, promrmlja ona. – Ljudi će poĉeti traţiti mene i... – Ona proguta knedlu. – Josha. Ljudi će se pitati gdje sam.
– Nitko te neće pokušavati naći, Judy. – On pusti njezinu tuku i zagleda se u fotografije. – Ne organiziraju potragu za nekime tko je već mrtav.
– Završit ćeš u zatvoru, Chris. Ţeliš li provesti ostatak ţivota iza rešetaka? – drhtećim gla-som ali odluĉno reĉe Tina.
– Ostatak ţivota provest ću s tobom, Judy. – On je odmjeri od glave do pete, pa je ponovno pogleda u lice.
Trebala sam već na kolodvoru skopĉati daje opsjednut mnome, pomisli ona. Zašto to nisam vidjela?
Chris joj se naceri. Kako lije samo zadovoljan sobom!
Samo mirno, naredi si ona. Zadrţi mir. Jedino ćeš tako odavde izvući ţivu glavu.
– Ako me pustiš, neću nikome reći, obećavam, slaţe ona.
Polako se odmicala od njega.
– Kamo ideš? – oštro upita on.
– Nikamo.
– To je dobro, Judy. – On se pribliţi. – Drago mije da napokon shvaćaš da sam u pravu.
Tina se odmakne još malo. – Shvaćam, Chris, promrmlja. – Shvaćam. Tina napipa kemikali-je za razvijanje filma.
To je to, pomisli ona. Sad ćeš platiti za to što si uĉinio Joshu. Ona dohvati najbliţi pladanj s kiselinom. Jamaĉno ista kiselina kojom je polio Josha. Chris joj se nasmiješi.
Još se smiješio kad je ona zamahnula – i bacila mu kiselinu u lice.
9 Re: R.L.Stine - Vikend u koledzu Pon Jan 09, 2012 12:43 pm
Margita
Administrator
Poglavlje 19
Tekućina zalije Chrisovo lice.
On zaprepašteno vrisne – i protrlja oĉi. Ali kad je spustio ruke, na licu mu se vidio samo bi-jes, ne i bol.
– Izabrala si pogrešni pladanj, Judy, promuklo će on. – To je bila samo voda.
Voda! Tina osjeti kako joj tlo izmiĉe pod nogama.
– Nikad ti nije bilo stalo do mojeg fotografiranja, je li? – optuţi je on i hitro ode na drugi kraj komore. Voda mu je kapala s obraza.
Uzme druga dva pladnja.
Tina naglo udahne. Što će uĉiniti? upita se.
On pogleda fotografije na zidu. – Kako lijepo lice, promrmlja.
Zamahne rukom i pladnjevi se uz štropot nadu na podu. Tekućina prsne u zrak. Tina se lecne i odskoĉi, ali joj kap tekućine padne na ruku.
Ona je uţasnuta gledala kako joj je komadić koţe izgorio i poĉeo se guliti.
Je li i Josh osjetio takvu bol na licu? Prestravljeni jecaj otme joj se iz grla.
– Zar si mislila da ću je baciti na tebe? – strogo će Chris. ProĊe prstom niz njezin obraz. – Ne bih uništio ovako lijepo lice. Zajedno ćemo se obogatiti. Ti i ja.
Moram otići odavde prije nego što me ubije, reĉe si Tina.
Mahnito je pogledom u komori traţila nešto teško. Nešto što moţe baciti na njega. – Već si bogat. Imaš sve.
– Sve? – odgovori on i uhvati je ispod ruke. – Sad imam sve. Sve što sam ikad ţelio si ti, Judy. Ne razumijem zašto to nikad nisi shvatila. Ali sad je to prošlost. PoĊimo.
On je poĉne odvlaĉiti iz komore. Tina ugleda metalni tronoţac na podu pokraj razvijaĉa. Savršeno.
Ako ovo ne upali... Ona pogleda u Joshovo tijelo na podu.
Tad uţasnuto dahne.
– Chris! Josh se miĉe. Ustaje! Poglavlje 20
Ha?
Chris se strelovito okrene. Tina podigne tronoţac – i zamahne svom snagom.
Zaĉuje se oštar udarac kad je tronoţac pogodio Chrisovo lice. Krv mu poteĉe iz nosa. Oĉi mu se iznenaĊeno iskolaĉe. Kad je podigao ruke prema licu, Tina ponovno zamahne tronošcem.
– Mrzim te! – vrisne ona. – Ubio si Josha!
Ona drugi put podigne metalni tronoţac iznad glave.
Chris se napola okrene.
Tronoţac ga zahvati po tjemenu. On jaukne i stropošta se na pod.
Njegovo je tijelo sad leţalo pokraj Joshova. Tina zajeca i baci tronoţac. Oblije ju hladan znoj. Obujmi se rukama. Jesam li ubila Chrisa? Jesam li?
Od pogleda na dva nepomiĉna tijela preplavi je muĉnina.
Nagne se nad sudoper i povrati. Više niĉeg nema u meni, pomisli. Baš niĉeg.
Obriše znojne ruke papirnatim ubrusom.
Hvatajući zrak, Tina otetura iz tamne komore. Policija, pomisli. Moram nazvati policiju. Noge su joj klecale. Jedva stigne do telefona. Budi jaka, reĉe si. Pozovi pomoć.
Moram ugasiti glazbu, odluĉi ona. Osjećam kako mi bubnja u glavi. Dovuĉe se do linije; pri-tiskala je tipke sve dok glazba ne utihne.
U nastaloj tišini Tini se uĉini da je zaĉula tiho kucanje. Iza sebe.
Ona se munjevito okrene. – Chris? – Ne. Nema nikoga.
Tina se zagleda u vrata ostave. Vrata koja joj Chris nije dopustio otvoriti. Što bi moglo biti unutra? Malim, opreznim koracima Tina priĊe vratima.
Moţda ih ne bih trebala otvarati, pomisli. Nasloni uho na vrata.
Moraš ih otvoriti, reĉe si. Moraš saznati što nije ţelio da vidiš.
Od straha je zazebe oko srca. Otvori ih! naredi si. Poloţi ruku na kvaku i otvori vrata. – Holly! – vrisne Tina.
Njezina sestriĉna leţala je mrtva na podu. Poglavlje 21
Mrtva? Ne!
Holly su bile svezane ruke i noge. SmeĊa joj kosa padne preko lica i ona zastenje.
– Hunnnh? – Holly podigne lice. Oĉi su joj još bile zatvorene. Ţiva je!
Tina klekne pokraj nje. – Holly? Holly? Jesi li dobro? Jesi li ţiva? Holly? Molim te, budi dobro, Holly. Molim te!
Suze poteku niz Tinine obraze. Svladana dubokim osjećajima, snaţno zagrli Holly. – Ne mogu vjerovati da sam te napokon našla. Bilo je grozno. Uţasno.
Holly trepne nekoliko puta. Omamljena, zatrese glavom i napokon otvori oĉi. Zaškilji u Ti-nu, pokušavajući se usredotoĉiti. – Tina – to si ti! O, joj... koliko sam dugo u ovoj ostavi?
– N-ne znam, zamuca Tina.
– Tako sam se bojala. Chris se stalno derao da sam mu pokvarila planove. Htio te samo za sebe, zajeca Holly, – Svezao me i ostavio ovdje. U mraku. Nisam znala koliko je vremena proš-lo. Nisam znala što namjerava. Mislila sam... mislila sam da će me zauvijek ovdje drţati!
Tina se muĉila odvezati sestriĉni ruke i noge. Tanka uţad grebla joj je prste. Ruke su joj jako drhtale pa joj se ĉinilo da to odvezivanje traje cijelu vjeĉnost.
– Poţuri se. Molim te poţuri se, molila ju je Holly. – Ĉitavo mi je tijelo odrvenjelo. Moram se pomaknuti, Tina. Moram otići odavde. Tako sam se bojala. Mislila sam da ću umreti. Zbilja.
Holly je bila u ostavi cijelo ovo vrijeme, pomisli Tina. Holly je bila u ostavi.
– Josh je mrtav! – izleti Tini.
Holly vrisne. – O ne! Tina, tako mi je ţao.
Tina je mahnito potezala ĉvorove.
– Mislim... mislim da sam ubila Chrisa, nastavi Tina. – I udarila sam ga. Jako. Po zatiljku.
Holly zatrese glavom, još ošamućena. Ĉinilo se da ne uspijeva shvatiti što joj Tina govori. – Udarila si Chrisa? Ĉime?
– Njegovim tronošcem. Ĉula sam da mu glava puca i,..
– Ubila si ga? – Hollyn glas bio je promukao i drhtav.
– Mislim da jesam, reĉe joj Tina. – Nisam sigurna. Ali mislim da jesam.
Uţe spuzne s Hollynih gleţnjeva. Ona zastenje i protrlja noge. – Ne znam jesam li u stanju hodati. Tako sam dugo ovdje, zakljuĉana u mraku. Od tuluma.
– Kako te on doveo ovamo? – upita Tina.
– Chris me upoznao s jednim tipom, objasni Holly. – Na tulumu. Otišla sam s njim u grad. Otišli smo u klub.
– Nisi se vratila u dom? – upita Tina.
– Jesam, odgovori Holly. – Oko ĉetiri. Ali kad sam stigla do sobe, odnekud je iskoĉio Chris. Valjda me ĉekao. Neĉim me lupio po glavi.
Holly protrlja glavu. Tina ugleda mrlju zgrušane krvi u njezinoj kosi.
– Probudila sam se u ovoj ostavi, reĉe joj Holly, – tako sam se bojala, Tina.
– On je lud, promrmlja Tina. – Chris je skroz-naskroz lud, Umislio je da sam ja Judy, njego-va nekadašnja cura.
– Znala sam da je ĉudan. Ĉim sam ga upoznala, odgovori Holly. Pokušavala se osoviti na noge. – DoĊi. Idemo odavde.
Drţeći se za ruke, one izaĊu iz ostave.
– Sad nam ne prijeti nikakva opasnost, Tina reĉe Holly. Ali neću se osjećati sigurno sve dok ne budem daleko od ovog studija.
Pogleda onaj pijesak. Prije samo pola sata Chris je ţelio da se ona pretvara da uţiva na plaţi. Pretvaranje. To je Chrisov ţivot. Pretvarao se da je mio i drag. Pretvarao se da je Judy još ţiva. Tina zadrhti.
Još pridrţavajući Holly, ona krene prema vratima.
– Što... što je to? – zamuca Holly. – Je li još netko ovdje unutra?
I Tina zaĉuje nešto. Korake.
Tina se strelovito okrene. Chris! Chris! Ţiv je! On istetura iz tamne komore; ţarkocrvena krv slijevala mu se niz lice. Podigne duge, oštre škare iznad glave.
– Pa-pa, Judy, dahne on zamahujući škarama ispred sebe. Oštricama je sjekao zrak.
Cak. Cak. Cak.
– Pa-pa, Judy. – Krv mu iscuri iz usta niz bradu kad je profufljao te rijeĉi.
Kretao se iznenaĊujuće brzo.
Tina se pokuša izmaknuti i spotakne se. Udari o zid. Chris podigne škare iznad glave. Vrata studija se naglo otvore.
Carla i visoki plavokosi deĉko ulete unutra.
– Carla! – pomagaj! – vrisne Tina. – Carla, hvala bogu da si tu!
Chris spusti škare i okrene se prema Carli. Ispusti uzdah olakšanja. – Gdje ste dosad? – stro-go je upita. – Zamalo su se izvukle. Poglavlje 22
Carla? – iznenadi se Tina. – Carla, ta nisi valjda na Chrisovoj strani? Cijelo mu ovo vrijeme pomaţeš?
– Gdje ste dosad? – strogo će Chris i nadlanicom obriše krv s brade. Protrlja se po zatiljku – tamo gdje ga je Tina udarila – i zastenje.
– Carla? – poviĉe Tina.
Carla proĊe pokraj Holly i Tine do Chrisa. – Chris... krv. Tvoja glava. Dobro si? Pun si pos-jekotina.
– Što se ovdje dogodilo? – upita onaj plavokosi mladić. – Kako si se ozlijedio? Da pozove-mo doktora?
– Dobro sam, Steve, tiho odgovori Chris. Pokaţe oko sebe škarama. – Imali smo malu frku ovdje. Ali sad je sve po kontrolom budući da ste ti i Carla stigli. Gdje ste dosad?
Tina je bila toliko ogorĉena, toliko bijesna, da je pomislila da će eksplodirati. – Carla, kako si mu mogla pomoći? – zavapi. – Kako moţeš biti toliko zla?
Steve i Carla je i ne pogledaju, kao da uopće nije u sobi, kao da ne pridrţava svoju onemoća-lu sestriĉnu i ne viĉe na njih.
– Hej, ĉovjeĉe, daj da ti vidim glavu, reĉe Steve i priĊe Chrisu.
Chris prijeteći podigne škare. – Odbij. Rekao sam ti da sam dobro.
Steve podigne obje ruke i brzo ustukne. – Okej, u redu.
Carla se okrene i upre prstom u Tinu i Holly. – Što je s njima?
– On je ubio Josha! – zavapi Tina. – On je ubojica! Ubio je Josha. Kako mu sada moţeš po-magati? On je ubojica! Zar li to ništa ne znaĉi?
Carla i dalje nastavi ignorirati Tinu. PriĊe Chrisu. – Ovdje sam da ti pomognem, Chris. Znaš to. Zar ne?
– Oboje smo ovdje da ti pomognemo, reĉe Steve. – Što moţemo uĉiniti?
Chris se poĉeše po zatiljku i ţmirne od boli. Tina primijeti da mu se pogled muti. – Judy mi više ne ţeli pozirati, reĉe on svojim prijateljima. – Hoću snimiti još nekoliko slika.
– Dobro, odgovori Carla. – Steve i ja ćemo ti pomoći. Što kaţeš na to da ja snimim tebe i Judy zajedno? Za tvoju mapu.
– Ne! – zavapi Tina. – Oboje ste ludi! Ja nisam Judy i neću pozirati s njim!
Carla je osine pogledom.
– Uĉini što ti kaţe, šapne joj Holly.
Ne mogu sjediti pokraj njega, pomisli Tina. I neću. Radije ću umrijeti nego da me on još je-danput dotakne.
– Steve, donesi mi fotoaparat, reĉe Carla ne miĉući pogled s Chrisa.
Steve priĊe stolu, podigne aparat i da ga Carli.
– Izvoli. – Carla ga pruţi Chrisu. – Ti ga namjesti, a ja ću snimati.
Carla se okrene Tini. – Judy, stani ovdje. – Odgura Tinu prema Chrisu. – Poţuri.
Tina proguta slinu. Ne mogu. Ne mogu.
– Uzmi aparat, reĉe Carla Chrisu i da mu ga.
Chris pruţi ruku da uzme aparat.
Carla mu otme škare iz ruku.
– Drţ' ga! – poviĉe Steveu. – Brzo!
Steve se baci, obujmi Chrisa rukama i povuĉe ga na pod.
Tina je u šoku gledala kako Chris polako pada na pod. Nije se opirao. Skutrio se i pokrio lice rukama. – Zašto si opet sve morala pokvariti? – zatuli on. – Zašto?
Carla brzo pride Tini i Holly. – Tako mi je ţao. – Carla zagrli Tinu. – Nisam znala. Nisam znala što radi. Ne mogu vjerovati da je ubio Josha. Zbilja ne mogu vjerovati!
– Ti... ti nisi povezana s njim? – upita Tina. – Nisi mu pomagala u cijelom tom sluĉaju?
– Ne! – vikne Carla. – Nisam. Moraš mi vjerovati. Steve i ja smo se pretvarali da smo na njegovoj strani samo zato da mu uzmemo škare da budemo sigurni da vam se ništa neće dogo-diti.
Tina uzdahne. – Ja... vjerujem ti. Holly ĉvrsto zagrli Tinu. Carla im se pridruţi.
Steve je straţario nad Chrisom ne skidajući pogled s njega. Tina zajeca. – Trebate vidjeti Jo-shovo lice.
– Zovem policiju, reĉe Holly.
– Osjećam se grozno, promrmlja Carla. – Chris mi je rekao daje Josh s nekom drugom cu-rom ovaj vikend. Rekao je da Josh mjesecima potajice izlazi s njom. O, Tina, tako mi je ţao. Chris je rekao da moramo sprijeĉiti da saznaš za tu drugu curu.
– Ja sam kampirao u planinama, reĉe Steve. – Carla mije rekla daje Josh otišao s nekom cu-rom, a da si ti ovdje s Chrisom.
– Tad mi je Steve rekao da sam u zabludi, ubaci se Carla. – Rekao mi je da Chris laţe. Da Josh nije bio ni s kim osim s tobom. Rekao mi je da se Josh cijeli tjedan spremao za tvoj posjet.
– Zato nije išao na kampiranje, objasni Steve.
Tina dopusti do joj se suze sliju niz obraze. Jadni Josh.
– Tad me uhvatila panika, Carla reĉe Tini. – Josh nije s drugom curom i ne kampira sa Ste-veom. Pa gdje je onda? Tad sam shvatila da mu je Chris nešto uĉinio.
– Ubio je i Judy. Rekao mi je, grcala je Tina. – Trebala sam nešto posumnjati. Ja-ja...
– Ma ja sam trebao nešto posumnjati. Padao bi u duboke depresije zbog Judy, ubaci se Steve. – Tad uopće ne bio ĉuo što mu ljudi govore. Govorio je o Judy non-stop.
– Policija će zaĉas stići, reĉe Holly kad se vratila. – Ovaj vikend je prava noćna mora. Uţas-na noćna mora.
Sklupĉan na podu, Chris podigne pogled prema Tini. – Razvit ću tvoje slike, Judy. Sutra. Svidjet će ti se. Ovaj put će ti se stvarno svidjeti. Bit ćeš presretna, Judy. Ja ću te usrećiti. Stvarno.
Tina pokrije uši rukama i istrĉi iz studija. Više ga ne mogu slušati! reĉe si. Ne mogu!
Prestala je trĉati tek kad je osjetila svjeţi zrak. Onda se baci na travu i nekoliko puta duboko udahne. Zrak joj ispuni pluća. Tijelo joj se opusti. U daljini zaĉuje sirene. Naposljetku stiţe pomoć. Tina pogleda u sve tamnije nebo. Oĉi joj se zaustave na prvoj zvijezdi. Veĉeras ništa neću poţeljeti, pomisli. Ama baš ništa.
Tina je znala da nikad neće uspjeti izbrisati ovaj vikend iz sjećanja – koliko god to ţeljela.
Tekućina zalije Chrisovo lice.
On zaprepašteno vrisne – i protrlja oĉi. Ali kad je spustio ruke, na licu mu se vidio samo bi-jes, ne i bol.
– Izabrala si pogrešni pladanj, Judy, promuklo će on. – To je bila samo voda.
Voda! Tina osjeti kako joj tlo izmiĉe pod nogama.
– Nikad ti nije bilo stalo do mojeg fotografiranja, je li? – optuţi je on i hitro ode na drugi kraj komore. Voda mu je kapala s obraza.
Uzme druga dva pladnja.
Tina naglo udahne. Što će uĉiniti? upita se.
On pogleda fotografije na zidu. – Kako lijepo lice, promrmlja.
Zamahne rukom i pladnjevi se uz štropot nadu na podu. Tekućina prsne u zrak. Tina se lecne i odskoĉi, ali joj kap tekućine padne na ruku.
Ona je uţasnuta gledala kako joj je komadić koţe izgorio i poĉeo se guliti.
Je li i Josh osjetio takvu bol na licu? Prestravljeni jecaj otme joj se iz grla.
– Zar si mislila da ću je baciti na tebe? – strogo će Chris. ProĊe prstom niz njezin obraz. – Ne bih uništio ovako lijepo lice. Zajedno ćemo se obogatiti. Ti i ja.
Moram otići odavde prije nego što me ubije, reĉe si Tina.
Mahnito je pogledom u komori traţila nešto teško. Nešto što moţe baciti na njega. – Već si bogat. Imaš sve.
– Sve? – odgovori on i uhvati je ispod ruke. – Sad imam sve. Sve što sam ikad ţelio si ti, Judy. Ne razumijem zašto to nikad nisi shvatila. Ali sad je to prošlost. PoĊimo.
On je poĉne odvlaĉiti iz komore. Tina ugleda metalni tronoţac na podu pokraj razvijaĉa. Savršeno.
Ako ovo ne upali... Ona pogleda u Joshovo tijelo na podu.
Tad uţasnuto dahne.
– Chris! Josh se miĉe. Ustaje! Poglavlje 20
Ha?
Chris se strelovito okrene. Tina podigne tronoţac – i zamahne svom snagom.
Zaĉuje se oštar udarac kad je tronoţac pogodio Chrisovo lice. Krv mu poteĉe iz nosa. Oĉi mu se iznenaĊeno iskolaĉe. Kad je podigao ruke prema licu, Tina ponovno zamahne tronošcem.
– Mrzim te! – vrisne ona. – Ubio si Josha!
Ona drugi put podigne metalni tronoţac iznad glave.
Chris se napola okrene.
Tronoţac ga zahvati po tjemenu. On jaukne i stropošta se na pod.
Njegovo je tijelo sad leţalo pokraj Joshova. Tina zajeca i baci tronoţac. Oblije ju hladan znoj. Obujmi se rukama. Jesam li ubila Chrisa? Jesam li?
Od pogleda na dva nepomiĉna tijela preplavi je muĉnina.
Nagne se nad sudoper i povrati. Više niĉeg nema u meni, pomisli. Baš niĉeg.
Obriše znojne ruke papirnatim ubrusom.
Hvatajući zrak, Tina otetura iz tamne komore. Policija, pomisli. Moram nazvati policiju. Noge su joj klecale. Jedva stigne do telefona. Budi jaka, reĉe si. Pozovi pomoć.
Moram ugasiti glazbu, odluĉi ona. Osjećam kako mi bubnja u glavi. Dovuĉe se do linije; pri-tiskala je tipke sve dok glazba ne utihne.
U nastaloj tišini Tini se uĉini da je zaĉula tiho kucanje. Iza sebe.
Ona se munjevito okrene. – Chris? – Ne. Nema nikoga.
Tina se zagleda u vrata ostave. Vrata koja joj Chris nije dopustio otvoriti. Što bi moglo biti unutra? Malim, opreznim koracima Tina priĊe vratima.
Moţda ih ne bih trebala otvarati, pomisli. Nasloni uho na vrata.
Moraš ih otvoriti, reĉe si. Moraš saznati što nije ţelio da vidiš.
Od straha je zazebe oko srca. Otvori ih! naredi si. Poloţi ruku na kvaku i otvori vrata. – Holly! – vrisne Tina.
Njezina sestriĉna leţala je mrtva na podu. Poglavlje 21
Mrtva? Ne!
Holly su bile svezane ruke i noge. SmeĊa joj kosa padne preko lica i ona zastenje.
– Hunnnh? – Holly podigne lice. Oĉi su joj još bile zatvorene. Ţiva je!
Tina klekne pokraj nje. – Holly? Holly? Jesi li dobro? Jesi li ţiva? Holly? Molim te, budi dobro, Holly. Molim te!
Suze poteku niz Tinine obraze. Svladana dubokim osjećajima, snaţno zagrli Holly. – Ne mogu vjerovati da sam te napokon našla. Bilo je grozno. Uţasno.
Holly trepne nekoliko puta. Omamljena, zatrese glavom i napokon otvori oĉi. Zaškilji u Ti-nu, pokušavajući se usredotoĉiti. – Tina – to si ti! O, joj... koliko sam dugo u ovoj ostavi?
– N-ne znam, zamuca Tina.
– Tako sam se bojala. Chris se stalno derao da sam mu pokvarila planove. Htio te samo za sebe, zajeca Holly, – Svezao me i ostavio ovdje. U mraku. Nisam znala koliko je vremena proš-lo. Nisam znala što namjerava. Mislila sam... mislila sam da će me zauvijek ovdje drţati!
Tina se muĉila odvezati sestriĉni ruke i noge. Tanka uţad grebla joj je prste. Ruke su joj jako drhtale pa joj se ĉinilo da to odvezivanje traje cijelu vjeĉnost.
– Poţuri se. Molim te poţuri se, molila ju je Holly. – Ĉitavo mi je tijelo odrvenjelo. Moram se pomaknuti, Tina. Moram otići odavde. Tako sam se bojala. Mislila sam da ću umreti. Zbilja.
Holly je bila u ostavi cijelo ovo vrijeme, pomisli Tina. Holly je bila u ostavi.
– Josh je mrtav! – izleti Tini.
Holly vrisne. – O ne! Tina, tako mi je ţao.
Tina je mahnito potezala ĉvorove.
– Mislim... mislim da sam ubila Chrisa, nastavi Tina. – I udarila sam ga. Jako. Po zatiljku.
Holly zatrese glavom, još ošamućena. Ĉinilo se da ne uspijeva shvatiti što joj Tina govori. – Udarila si Chrisa? Ĉime?
– Njegovim tronošcem. Ĉula sam da mu glava puca i,..
– Ubila si ga? – Hollyn glas bio je promukao i drhtav.
– Mislim da jesam, reĉe joj Tina. – Nisam sigurna. Ali mislim da jesam.
Uţe spuzne s Hollynih gleţnjeva. Ona zastenje i protrlja noge. – Ne znam jesam li u stanju hodati. Tako sam dugo ovdje, zakljuĉana u mraku. Od tuluma.
– Kako te on doveo ovamo? – upita Tina.
– Chris me upoznao s jednim tipom, objasni Holly. – Na tulumu. Otišla sam s njim u grad. Otišli smo u klub.
– Nisi se vratila u dom? – upita Tina.
– Jesam, odgovori Holly. – Oko ĉetiri. Ali kad sam stigla do sobe, odnekud je iskoĉio Chris. Valjda me ĉekao. Neĉim me lupio po glavi.
Holly protrlja glavu. Tina ugleda mrlju zgrušane krvi u njezinoj kosi.
– Probudila sam se u ovoj ostavi, reĉe joj Holly, – tako sam se bojala, Tina.
– On je lud, promrmlja Tina. – Chris je skroz-naskroz lud, Umislio je da sam ja Judy, njego-va nekadašnja cura.
– Znala sam da je ĉudan. Ĉim sam ga upoznala, odgovori Holly. Pokušavala se osoviti na noge. – DoĊi. Idemo odavde.
Drţeći se za ruke, one izaĊu iz ostave.
– Sad nam ne prijeti nikakva opasnost, Tina reĉe Holly. Ali neću se osjećati sigurno sve dok ne budem daleko od ovog studija.
Pogleda onaj pijesak. Prije samo pola sata Chris je ţelio da se ona pretvara da uţiva na plaţi. Pretvaranje. To je Chrisov ţivot. Pretvarao se da je mio i drag. Pretvarao se da je Judy još ţiva. Tina zadrhti.
Još pridrţavajući Holly, ona krene prema vratima.
– Što... što je to? – zamuca Holly. – Je li još netko ovdje unutra?
I Tina zaĉuje nešto. Korake.
Tina se strelovito okrene. Chris! Chris! Ţiv je! On istetura iz tamne komore; ţarkocrvena krv slijevala mu se niz lice. Podigne duge, oštre škare iznad glave.
– Pa-pa, Judy, dahne on zamahujući škarama ispred sebe. Oštricama je sjekao zrak.
Cak. Cak. Cak.
– Pa-pa, Judy. – Krv mu iscuri iz usta niz bradu kad je profufljao te rijeĉi.
Kretao se iznenaĊujuće brzo.
Tina se pokuša izmaknuti i spotakne se. Udari o zid. Chris podigne škare iznad glave. Vrata studija se naglo otvore.
Carla i visoki plavokosi deĉko ulete unutra.
– Carla! – pomagaj! – vrisne Tina. – Carla, hvala bogu da si tu!
Chris spusti škare i okrene se prema Carli. Ispusti uzdah olakšanja. – Gdje ste dosad? – stro-go je upita. – Zamalo su se izvukle. Poglavlje 22
Carla? – iznenadi se Tina. – Carla, ta nisi valjda na Chrisovoj strani? Cijelo mu ovo vrijeme pomaţeš?
– Gdje ste dosad? – strogo će Chris i nadlanicom obriše krv s brade. Protrlja se po zatiljku – tamo gdje ga je Tina udarila – i zastenje.
– Carla? – poviĉe Tina.
Carla proĊe pokraj Holly i Tine do Chrisa. – Chris... krv. Tvoja glava. Dobro si? Pun si pos-jekotina.
– Što se ovdje dogodilo? – upita onaj plavokosi mladić. – Kako si se ozlijedio? Da pozove-mo doktora?
– Dobro sam, Steve, tiho odgovori Chris. Pokaţe oko sebe škarama. – Imali smo malu frku ovdje. Ali sad je sve po kontrolom budući da ste ti i Carla stigli. Gdje ste dosad?
Tina je bila toliko ogorĉena, toliko bijesna, da je pomislila da će eksplodirati. – Carla, kako si mu mogla pomoći? – zavapi. – Kako moţeš biti toliko zla?
Steve i Carla je i ne pogledaju, kao da uopće nije u sobi, kao da ne pridrţava svoju onemoća-lu sestriĉnu i ne viĉe na njih.
– Hej, ĉovjeĉe, daj da ti vidim glavu, reĉe Steve i priĊe Chrisu.
Chris prijeteći podigne škare. – Odbij. Rekao sam ti da sam dobro.
Steve podigne obje ruke i brzo ustukne. – Okej, u redu.
Carla se okrene i upre prstom u Tinu i Holly. – Što je s njima?
– On je ubio Josha! – zavapi Tina. – On je ubojica! Ubio je Josha. Kako mu sada moţeš po-magati? On je ubojica! Zar li to ništa ne znaĉi?
Carla i dalje nastavi ignorirati Tinu. PriĊe Chrisu. – Ovdje sam da ti pomognem, Chris. Znaš to. Zar ne?
– Oboje smo ovdje da ti pomognemo, reĉe Steve. – Što moţemo uĉiniti?
Chris se poĉeše po zatiljku i ţmirne od boli. Tina primijeti da mu se pogled muti. – Judy mi više ne ţeli pozirati, reĉe on svojim prijateljima. – Hoću snimiti još nekoliko slika.
– Dobro, odgovori Carla. – Steve i ja ćemo ti pomoći. Što kaţeš na to da ja snimim tebe i Judy zajedno? Za tvoju mapu.
– Ne! – zavapi Tina. – Oboje ste ludi! Ja nisam Judy i neću pozirati s njim!
Carla je osine pogledom.
– Uĉini što ti kaţe, šapne joj Holly.
Ne mogu sjediti pokraj njega, pomisli Tina. I neću. Radije ću umrijeti nego da me on još je-danput dotakne.
– Steve, donesi mi fotoaparat, reĉe Carla ne miĉući pogled s Chrisa.
Steve priĊe stolu, podigne aparat i da ga Carli.
– Izvoli. – Carla ga pruţi Chrisu. – Ti ga namjesti, a ja ću snimati.
Carla se okrene Tini. – Judy, stani ovdje. – Odgura Tinu prema Chrisu. – Poţuri.
Tina proguta slinu. Ne mogu. Ne mogu.
– Uzmi aparat, reĉe Carla Chrisu i da mu ga.
Chris pruţi ruku da uzme aparat.
Carla mu otme škare iz ruku.
– Drţ' ga! – poviĉe Steveu. – Brzo!
Steve se baci, obujmi Chrisa rukama i povuĉe ga na pod.
Tina je u šoku gledala kako Chris polako pada na pod. Nije se opirao. Skutrio se i pokrio lice rukama. – Zašto si opet sve morala pokvariti? – zatuli on. – Zašto?
Carla brzo pride Tini i Holly. – Tako mi je ţao. – Carla zagrli Tinu. – Nisam znala. Nisam znala što radi. Ne mogu vjerovati da je ubio Josha. Zbilja ne mogu vjerovati!
– Ti... ti nisi povezana s njim? – upita Tina. – Nisi mu pomagala u cijelom tom sluĉaju?
– Ne! – vikne Carla. – Nisam. Moraš mi vjerovati. Steve i ja smo se pretvarali da smo na njegovoj strani samo zato da mu uzmemo škare da budemo sigurni da vam se ništa neće dogo-diti.
Tina uzdahne. – Ja... vjerujem ti. Holly ĉvrsto zagrli Tinu. Carla im se pridruţi.
Steve je straţario nad Chrisom ne skidajući pogled s njega. Tina zajeca. – Trebate vidjeti Jo-shovo lice.
– Zovem policiju, reĉe Holly.
– Osjećam se grozno, promrmlja Carla. – Chris mi je rekao daje Josh s nekom drugom cu-rom ovaj vikend. Rekao je da Josh mjesecima potajice izlazi s njom. O, Tina, tako mi je ţao. Chris je rekao da moramo sprijeĉiti da saznaš za tu drugu curu.
– Ja sam kampirao u planinama, reĉe Steve. – Carla mije rekla daje Josh otišao s nekom cu-rom, a da si ti ovdje s Chrisom.
– Tad mi je Steve rekao da sam u zabludi, ubaci se Carla. – Rekao mi je da Chris laţe. Da Josh nije bio ni s kim osim s tobom. Rekao mi je da se Josh cijeli tjedan spremao za tvoj posjet.
– Zato nije išao na kampiranje, objasni Steve.
Tina dopusti do joj se suze sliju niz obraze. Jadni Josh.
– Tad me uhvatila panika, Carla reĉe Tini. – Josh nije s drugom curom i ne kampira sa Ste-veom. Pa gdje je onda? Tad sam shvatila da mu je Chris nešto uĉinio.
– Ubio je i Judy. Rekao mi je, grcala je Tina. – Trebala sam nešto posumnjati. Ja-ja...
– Ma ja sam trebao nešto posumnjati. Padao bi u duboke depresije zbog Judy, ubaci se Steve. – Tad uopće ne bio ĉuo što mu ljudi govore. Govorio je o Judy non-stop.
– Policija će zaĉas stići, reĉe Holly kad se vratila. – Ovaj vikend je prava noćna mora. Uţas-na noćna mora.
Sklupĉan na podu, Chris podigne pogled prema Tini. – Razvit ću tvoje slike, Judy. Sutra. Svidjet će ti se. Ovaj put će ti se stvarno svidjeti. Bit ćeš presretna, Judy. Ja ću te usrećiti. Stvarno.
Tina pokrije uši rukama i istrĉi iz studija. Više ga ne mogu slušati! reĉe si. Ne mogu!
Prestala je trĉati tek kad je osjetila svjeţi zrak. Onda se baci na travu i nekoliko puta duboko udahne. Zrak joj ispuni pluća. Tijelo joj se opusti. U daljini zaĉuje sirene. Naposljetku stiţe pomoć. Tina pogleda u sve tamnije nebo. Oĉi joj se zaustave na prvoj zvijezdi. Veĉeras ništa neću poţeljeti, pomisli. Ama baš ništa.
Tina je znala da nikad neće uspjeti izbrisati ovaj vikend iz sjećanja – koliko god to ţeljela.
Poruka [Strana 1 od 1]
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
|
