Roman Poslednja Nova godina koji je kao samostalno delo objavljen 1998. godine izašao je po prvi put dve godine ranije u Ammanitijevoj zbirci priča Fango i odmah po izlasku postao kultni tekst "pulp" književnosti. Stoga se ne treba čuditi što je ovaj Amanitijev roman ne samo prenet na filmsko platno već se pojavio i u strip varijanti.

Ovo zanimljivo delo koje sam autor naziva "horor komedijom" poštuje jedinstvo vremena i mesta (Amaniti nam opisuje poslednjih nekoliko sati dočeka Nove godine u dve zgrade stambenog kompleksa "Ostrva" na periferiji Rima).

Niccolo Ammaniti nas najpre upoznaje sa svim dešavanjima u dve zgrade, a potom vešto spaja sudbine najrazličitijih stanara i njihovih gostiju. S primicanjem "najradosnijeg trenutka u godini" sudbine junaka se sve više ukrštaju a priča postaje sve dinamičnija i interesantnija.
Ovaj roman sigurno nećete ispustiti iz ruku pre nego što ga pročitate do kraja jer ćete goreti od želje da otkrijete šta će Nova godina doneti stanarima i gostima stambenog kompleksa "Ostrva".

Pošto je videla da je ţurka u potpunosti uspela i da se gosti smeju i igraju, Šeri Rouz je pomislila:
„Kako to da se svi osim mene ludo zabavljaju?“
Šeri nije imala pojma da su u tom istom trenutku svi prisutni pomislili isto to.
Klajv Blati

Ako krenete ulicom Kasija i stignete do dvanaestog kilometra, taĉnije do broja 1043, preci vama će se ukazati stambeni kompleks „Ostrva”. Naći ćete se ispred dve moderne zgrade (Kapri i Ponca)1 koje predstavljaju pravi primer arhitekture osmišljene po meri ĉoveka, sa puno zelenila i pogledom na bujna rimska polja. Sa svojim olimpijskim bazenom. zemljanim teniskim terenom i prostranim parkingom, „Ostrva” predstavljaju idealno rešenje za sve one koji ţele da ţive u dodiru sa prirodom, ali pri tom nemaju nameru da se odreknu blagodeti modernog doba. U neposrednoj blizini ovog ekskluzivnog naselja nalazi se trţni centar sa samoposlugom, buticima, frizerskim salonom, perionicom itd. Uskoro će biti završena i izgradnja bioskopa i diskoteke.
Za ţivot u ovom kompleksu opredeliće se svi oni koji ţele da ţive u oazi mira i vedrine, kao i zaposleni koji rade u gradu, budući da se do centra Rima kolima stiţe za samo petnaest minuta...”
Iz prospekta stambenog kompleksa „Ostrva” (1972)

Utorak, 31 decembar 199…

1. KRISTIJANO KARUČI – 19:00

Kristijano Karuĉi je imao tri mogućnosti da otalja tu prokletu noć. Mogućnost broj jedan. Da sa svojim društvom ode do doma omladine „Argonaut”. Te veĉeri na programu su bili novogodišnja mega-duvka i koncert grupe „Animal Death”. Ali ta grupa mu je išla na kurac. Jebeni vegetarijanski integralisti. Omiljena animacija bila im je da gaĊaju publiku sirovim, krvavim šniclama. Prošli put kada je bio na njihovom koncertu vratio se kući sav umrljan od krvi. A osim toga, svirali su nekakav odvratni provincijski rok iz Ankone.
Mogućnost broj dva.
Da zove Riblju Kost, da sednu u 126-icu i da odu da vide šta se dešava po gradu. Moţda uspeju i da se uvale na neku ţurku. U ponoć bi se sigurno zaglavili u opštem piĉvajzu i nazdravili Novoj godini, okruţeni morem napaljenih kretena naleglih na sirene svojih kola. Boţe koji bedak!
Okrenuo se na drugu stranu kreveta. Sa komode je uzeo paklu kamela i zapalio pljugu. Kamo sreće da su tu Esmeralda i Faola. Ali njih dve su otperjale u Teraĉinu. Nikom ţivom se nisu javile. Mora da je u pitanju neka šema. Da su tu, sigurno bi pao neki seks. Kad god hi se Paola olešila od alkohola dozvolila bi Kristijanu da je kresne. Ko jebe za novaka ribe će mu dati svaka.
Mogućnost broj tri.
Oterati sve u materinu. U lepu materinu. Ne mariti nizašta. Kulirati. Biti Buda. Ostati u sobi. Zabarikadirati se u svom bunkeru. Staviti neku ploĉu i praviti se da to nije nikakva a specijalna noć, već najobiĉnija noć, ista kao i svaka druga. Ova nije loša, pomisli u sebi.
Ali postoji i problem. Njegova majka je još od pet ujutro u kuhinji spremala jebenu novogodišnju veĉeru
Ko li ju je na to nagovorio? – zapitao se. Nije znao odgovor.
Organizovala je krkanjac za portira u Ponci. Marija Ĉinkvea i njegovu porodicu (troje dece+logorejiĉna ţena+tašta parkinsonka), baštovana Đovanija Trekazea i njegovu suprugu i ĉuvara Paskvalea Ćerkvetija koji će doći sa svojom dvadesetĉetvorogodišnjom sestrom Marijarozarijom (odron riba). Falio je samu Stefano Rikardi koji te veĉeri bio na deţurstvu na portirnici. Pozvala je sve zaposlene u kompleksu.
Ne, nije pozvala Salvatorea Trufarelija, koji se brinuo oko odrţavanja zajedniĉkog bazena. S njim se posvaĊala.
Moja majka je neverovatna!... zapalila ih je sve i za 10vaka.
Gospoda Karuĉi bila je portirka u Ka priju.
Svi zajedno, razdragani. Zdudani u ćumezu u kome su ţiveli kao miševi. Da se razbiju od klope. Da urnišu jetru od prţoljaka.
Kristijano se pridigao iz kreveta i poĉeo da se proteţe. Zevnuo je i pogledao se u ugledalo.
Lice mu je bilo ţivi uţas. Oĉi crvene, kosa puna peruti. Poslednje brijanje palo je pre dva dana. Isplazio je jezik. Liĉio je na tenisku ĉarapu. Pomislio je šta bi sve trebalo da uradi ako se odluĉi da izaĊe iz sobe.
Da se umije, obrije. obuĉe i stoje najstrašnije da proĊe kroz kuhinju i pozdravi sve.
Herojski ĉin.
Ne... nema šanse.
Dakle, usvaja se opcija broj tri.
Zakljuĉao je sobu. Poĉeo je da njuška vazduh poput lovaĉkog psa.
U sobu se uvukao neki jak, teţak miris.
Šta li to sprema! Prokelj? Pasulj?
Kakav je to jezivi smrad?
Nije ni čudo, moja majka se snabdeva na Veranu2.
Pustio je muziku. “Nirvana”. Uĉinilo mu se da se poneo kao heroj, gotovo kao asketa. Uţivao je u svom preziru prema svetu i zabavi po svaku cenu.
Moţeš li to druškane. Budi jebeni budistički monah. To je prava stvar za tebe!
I ponovo zaroni u krevet.

2. TJERI MARŠAN – 19:30

Tjeri Marašan je najzad uspeo da pronaĊe parking za svoj kombi. Bilo je krajnje ĉudno videli tu kršinu od folksvagena, sa anarhistiĉkim znakom na vratima, usred mercedesa 7000, saba 9000 i ostalih limuzina.
Proveo je dva sala u krkljancu na Kasiji rizikujući da mu rikne motor. Uspeo je da se probije, mic po mic, proklinjući Rimljane.
Ono Sto ga je posebno nerviralo bilo je to što su ti luĊaci, nabijeni u svojim kolima, izgledali srećno i zadovoljno. Smejali su se. Trubili.
I sve to zbog Nove godine. Kakvo ludilo! Koji primitivci.
IzmeĊu nogu drţao je flašu volke Kasatski koja se proizvodi i puni u Ariĉi, seocetu kraj Rima. Šest hiljada lira flaša. Povukao je gutljaj i podrignuo. Potom je iz dţepa izbledele teksas košulje izvadio nekakav izguţvani papirić. Odmotao ga je.
Diskoteka „Vukodlak”, ulica Kasija 1041. pisalo je na njemu.
Eno je tamo.
Baš ispred samog kombija. Velika diskoteka sa svet leći m natpisom. Ispred ulaza otegao se red lepo odevenog sveta. Muškarci su svi od reda imali teget odela, poneki su ĉak nosili i smoking, dok su ţene bile u dugim sveĉanim haljinama preko kojih su nosile nekakve jezive bunde. Na samom ulazu izbacivaĉi u narandţastim jaknama. 2 Groblje u Rimu
Na pedesetak metara od diskoteke, iza benzinske pumpe Adip, ugledao je nekakvo zdanje sa kapijom.
Kolone kola non-stop su ulazile i izlazile odande.
Šta li je to?
Naĉkiljio je oĉi.
Na zidu je ugledao ogromnu mesinganu tablu na kojoj je pisalo „Stambeni kompleks Ostrva”. S love strane kapije nalazila se osvetljena portirnica, dok je s desne bila jelka ukrašena mnogobrojnim svetlećim kuglama. Kroz borovo granje i ogradu koja je opasavala kompleks uspeo je da vidi dve zgrade iz sedamdesetih godina. Krov od braon crepa. Satelitske antene. Fasadna cigla. Terase prepune biljaka promrzlih od zime. Mansarde. Veliki osvetljeni prozori.
Šik mesto.
Tjeri otvori vrata i izaĊe iz kombija.
Bilo je strašno hladno. Duvao je vetar od koga su otpadale uši. Veliki tamni oblaci prekrili su nebo.
Pucnjava. Mini eksplozije. Meze pred glavno jelo u ponoć.
Ah da, pucnjava. Naravno za Novu godinu se i puca...
Tjeri je zapalio ţitan bez filtera a onda otvorio vrata svog kombija. Izvadio je Reţin. Svoju keltsku harfu. Bila je uvijena u debelu teget ĉoju. Uzeo je u naruĉje, nogom zatvorio vrata i krenuo ka ulazu u „Vukodlak”. Prošao je pored vijugavog reda ljudi koji su nepomiĉno ĉekali ispred lokala.
Od one jevtine hemije koju je sasuo u sebe poĉeo je da ga peĉe ţeludac, dok su mu noge omlitavile kao da su pipci hobotnice.
Jebo te, već sam pijan, sjajno je postavio dijagnozu samom sebi.
Dvojica izbacivaĉa koji su kontrolisali pozivnice videli su ga kako dolazi. Teturao se tamo-amo. U rukama je stiskao nekavu uzanu stvarĉicu.
Ko li je taj ĉudak?
Ţutih i masnih brkova i buljavih oĉiju nalik na kuvanog barbu na. A tek ta kosa... plava, duga, prljava.
Da nije moţda neki matori viking? Ili neki nemaĉki hipos koga
je pregazilo vreme?
„Kud si krenuo?”, procedi besno bizgov niskog ĉela. Imao je jaknu od kamilje dlake koja mu je bila za broj manja. Ispod nje virila je kragna štraftaste košulje koja je stezala njegov svinjski vrat.
,,Ko? Je l ja?”
„Jok, moj deda.”
„Ja sviram veĉeras.”
„A šta to nosiš?”
„Reţin. Svoju harfu,”
Tjeri je odluĉnim korakom krenuo ka vratima, ne mareći za izbacivaĉe. Reţin je bila teška kao tuĉ. Ali jedna ruĉerda prepreĉi mu put.
Gosti sa plaćenim ulaznicama gledali su ga belo.
„Ĉekaj malo. Samo trenutak... Kud si krenuo?! Ni makac!
Bizgov je pozvao nekog interfonom i poĉeo da razgovara. Razgovor je kratko trajao.
,,U redu. Moţeš da uĊes. Ali nikako tako. Ma imaš li ti ogledalo!? Ovi ljudi plaćaju. Nema šanse da uĊeš takav!”, jetko je rekao mladić, odmahujući glavom.
Tjeri je postajao sve nervozniji.
„Takav?”
„Tako obuĉen.”
Tjeri spusti harfu na zemlju i poĉe da proverava svoju odeću.
Nosio je svoju staru jaknu od jelenske koţe sa resama. Ne bi je skinuo nizašta na svetu. Ispod nje nezaobilazna teksas košulja. Farmerke sa par fleka od ulja. Menjaĉ mu se slomio na autoputu. Kaiš sa šnalom u obliku bizonske glave. Kaubojke.
Dakle sve regularno.
Podigao je ruke uvis i upitao:
„Pa dobro prijatelju! Šta to nije u redu?”

3. ĐULIJA ĐOVANINI – 19:32
Đulija Đovanini je ţivela u stanu na drugom spratu Ponce, upravo preko puta Kristijana Karuĉija.
Taj stan kupila je pre šest meseci od novca koji joj je u nasledstvo ostavio otac. S obzirom da je bila veoma energiĉna, preuredila ga je bez iĉije pomoći. Zidove je okreĉila u jarkoruţiĉasto, napravila gipsane ukrase, promenila ragastove i kupila šarene zavese Lora Ešli.
Ţivela je sama, premda je od nedavno tu boravio i Enco Di Đirolamo. njen novi deĉko. Pre nedelju dana dala mu je kljuĉeve od stana a on je istog ĉasa preneo sve svoje stvari.
„Baš sam se zajebala!”, prokomentarisala je Đulija za samu sebe, dok je ulazila u prazan stan sa kesama iz samoposluge u ruci.
Enco je napravio svinjac i mrtav ladan negde zapalio.
Na stoĉiću ispred televizora stajala je gomila prljavih tanjira i prazna limenka od piva. Po podu mrvice na sve strane.
Boli te uvo, ionako će Ručana sve da počisti.
„Daš mu prst a on odmah zgrabi celu ruku. Svi su oni isti”, nastavila je da uzdiše.
Ustvari nije bila ljuta.
Mora se priznali da joj je prijalo što joj je u ţivot ušao muškarac koji će pomalo poremetiti njenu bolesnu maniju da sve bude cakum pakum.
Na brzinu je sve sredila.
Već je neviĊeno kasnila u odnosu na raspored koji je imala. Imala je još gomilu stvari da obavi. Gosti će stići u devet.
Za nepuna dva sata.
Zadrţala se kod frizerke i u prodavnici veša. Pljunula je silnu lovu na crvene podvezice, gaćice i brushalter.
Ušla je u kuhinju i gurnula teleće peĉenje u rernu. Sve ostalo pripremila je ranije i poredala na kuhinjski sto. Otvorila je friţider i uzela flašu prošeka. Potom je sebi napunila ĉašu i otišla u kupatilo.
Morala je da se okupa, presvuĉe i našminka.
Odvrnula je ĉesmu na kadi i skinula se.
Đulija je bila vitka, ali su joj sifoni bili poveliki. Uprkos pozamašnoj teţini, sise su joj stajale uspravno i prkosile zakonu gravitacije. Imala je duge noge i jedru, zategnutu guzu.
Pogledala se u ogledalo.
Liĉila je na devojku sa „Plejbojove” duplerice. Gola, laţna riĊokosa sa loknicama i ĉašom vina u ruci.
Nije mogla da odoli.
Morala je po svaku cenu da proba stvarĉico koje je kupila.
Otrĉala je u sobu i izvadila veš i z kese.
Na stoĉiću pored kreveta nalazila se telefonska sekretarica. Svetio na njoj je treptalo, što je bio znak da je neko zvao. Pritisnula je taster za preslušavanje poruka i ponovo otišla u kupatilo. Dok je oblaĉila podvezice, slušala je prvo poruku.
Bila je to mamicina poruka iz Ovindolija.
„Srećna Nova! Srećna Nova godina! Mamino zlato! Sve najbolje. Nadam se da će sledeća godina da ti bude uspešna. Bolja od prethodne. Ţelim ti puno para. sreće. Ljubavi. Da, naroĉito ljubavi za moju jedinu oboţavanu ćerkicu. Pilence mamino, ljubi te tvoja majka!”
Nije mogla da podnese taj ton.
Matora ţena sa glasom devojĉice.
Bolja od prethodne.
Ali nije baš mogla da ss poţali na proteklu godinu. Pronašla je ĉoveka koji joj se dopada (moglo bi se reći da ga voli), stan u luksuznom stambenom kompleksu i stalan posao sekretarice u super firmi u centru grada.
Šta bi još mogla da poţeli?
Ništa.
Obula je cipele sa visokim štiklama.
Riba i po.
Druga poruka bila je Klemova.
„Ćao Đulija ovde Klemo. Samo da ti kaţem da Fjorenca ne moţe da doĊe... Boli je glava. Puno se izvinjava. Nadam se da se ne ljutiš.
Pričam ti priču. Opet su se posvaĎali.
Obukla je svoj novi brus. Sise su joj bile ţivi blam. Kao topovska Ċulad.
Treća poruka bila je Deborina.
„Ćao Đulija, Debi. U strašnoj sam frci. Šta ćeš ti da obuĉ...”
„Halo!? Halo Debi, ovde Enco”
„Enco!?”
Enco je podigao slušalicu ali je zaboravio da iskljuĉi sekretaricu, pa je ceo razgovor ostao zabeleţen na kaseti. „Da. Ja sam. Đulija nije kod kuće. Šta ti radiš?” „Ništa... Koji kiĉ! Baš mi nije do veĉere kod Đulije. Uf! Jedva ću da izdrţim veĉeras. Novu godinu treba proslaviti u nekoj muslimanskoj zemlji! Tamo su svi već u deset u krevetu.
Vidi vidi! Baš je slatka, pomislila je Đulija dok je sipala penu za kupanje u kadu, ma vidi molim te tu kravetinu. A otkud samo tolika prisnost sa Encom?
„Je l‟ baš moram da doĊem?”
„Naravno. Znaš i sama da i meni nije do slavlja... ali kad se mora, mora se.”
Đulija se vratila u spavaću sobu i sela na krevet.
„U redu, onda ću da doĊem. Ali molim te da sedneš pored mene. Ţrtvovaću se se samo zbog tebe Pimpiću. A sad svrati do mene. moraš da me malo pomaziš kako bih izdrţala celo veĉe... Strašno mi nedostaješ!”
Jebo te!
„I ti meni. Puno puno.”
Jebo te.
Đulija oseti kako joj se grĉi ţeludac. Razjapila je usta pokušavajući da udahne vazduh ali kroz dušnik nije moglo da proĊe ama baš ništa.
„OK... Ali ne mogu dugo da ostanem. Đulija će brzo da sevrati. Obećao sam da ću da joj pomognem.”
„OK. Ĉekam te.”
Kraj razgovora.
Đuliji je sve poĉelo da se vrti, soba, krevet, luster. Hladan znoj poĉeo je da joj curi ispod miške, dok joj je lice gorelo od vrućine. Na iskap je popila preostali prošek.
Nisi dobro čula. Smiri se. Lepo preslušaj poruku i videćeš da si pogrešno čula. Bila je to halucinacija. Najobičnija zvučna halucinacija. Pa da, nisi dobro čula...
Preslušala je poruku tri puta.
Konaĉno je ukapirala da je sve to taĉno. Da nije reĉ o šali. Daje ia kurveštija njenog deĉka nazivala Pimpićem, a da je njemu Debora puno, puno nedostajala.
Bol se u meĊuvremenu iz dušnika proširio do grla. Đulija je opruţena na krevetu krkljala:
„Mili Boţe. Mili Boţe kako mi je muka... Osećam se grozno. Jezivo.”
Nepomiĉno je leţala polugola na krevetu.
Zatim je pokušala da zaplaĉe.
Ništa. Ni suzu da pust;.
Oĉi su joj bile suve kao pustinjske stene. Pa ipak nešto je u njoj vrilo. Spremala se oluja. Nije to bio bol i luga zato što ju je prevario Enco, kome je dala kljuĉeve od kuće i Debora njena najbolja prijateljica, drugarica još od gimnazijskih dana. Ne, u dubini duše, kroz taj kovitlac opreĉnih osećanja, klijalo je nešto drugo, nešto opako i oporo. U jednom trenutku izbilo je na površinu i nateralo Đuliju da poĉne da se smeje i cereka poput hijene.
Srdţba. Bes. Mrţnja. Prezir.
Eto to je klijalo u njoj.
Prema toj profuknjaĉi koja drugima skida frajere i lom pokvarenom jebivetru.
Jaooo. Ima da mi platite. Tako mi svega na svetu platićete mi”, prasnula je pošto se konaĉno uspravila na krevetu. Izvadila je kasetu iz telefonske sekretarice i podigla u vazduh. Stezala ju jesa obe ruke kao da drţi Sveti Gral. Zatim je poljubila, ubacila u fioku noćnog stoĉića, zakljuĉala i stavila kljuĉ u brushalter.
Otišla je do dnevne sobe i šĉepala dva srebrna rama za slike.
U jednom se nalazila fotografija Enca sa upecanom kernjom u ruci, a u drugom slika Debore u ski opremi na stazama Madone di Kampiljo. Tresnula ih je o pod. Slomila je staklo i ram u paramparĉad, skaĉući po njima. Uzela je flašu s alkoholom, sve lepo polila a zatim zapalila. Istog trenutka liznuo je plaviĉasti plamen, pa je Đulija shvatila da je bolje da odmah ugasi vatru da ne bi upropastila parket i zapalila stan.
Raskreĉila je noge i išorala se na plamen.
4. MIKELE TRODINI – 19:48
„Deda! Deda! DoĊi da vidiš!”, rekao je Mikele Trodini dok je zajedno sa svojim dedom Anselmom Praskom pokušavao da skemba svoj pirotehniĉki arsenal u mamine saksije sa cvećemi.
Obojica su bili na kuhinjskoj terasi. Ţiveli su na trećem spratu Kaprija.
„Šta je bilo Mikele?”
„Tamo je... tamo je neka ţena. Ona je gola i..."
„I?”
„I... Upravo piški u dnevnoj sobi ”
Starac je sedeo na plastiĉnoj stolici.
Bio je u priliĉno dobroj formi za svoje godine, ali mu je vid naĉisto popustio otkada su mu operisali levo oko.
„Gde je?”
„Baš preko puta nas. U Ponci. Da li je vidiš?”
Deda poĉe da ĉkilji i da izduţuje vrat poput matore kratkovide kornjaĉe.
„Šta kaţeš, jel potpuno gola?”
„Ne, ima brushalter...”
„Kako izgleda? Je l‟ lepa?”
„Prelepa deko.”
Iako je imao samo jedanaest godina Mikele je znao kako izgleda lepo ţensko telo, a telo pišaĉice preko puta bilo je jedno od najlepših koje je ikada video. Ĉak je i roĊaka AnĊela bila za klasu ispod nje.
„Trkni do moje sobe. Poţuri sinko. Donesi mi dogled. Hoću i ja da je vidim.”
Mikele je ustao i otrĉao u starĉevu sobu. Znao je da se dedi strašno dopadaju gole ţene. Svake veĉeri bi zaspao gledajući „Colpo Grosso”. Na svojoj fotelji, otvorenih usta, sa daljinskim u ruci.
Njegov deda bio je alpinac i u svom sobiĉku još uvek drţao zastavice i crno-bele fotografije svog puka. Otvorio je orman i pored opeglanih košulja koje su mirisale na lavandu, pronašao stari dogled. Uzeo gaje. Hitro je projurio kroz dnevnu sobu. Njegova mama i sestra Marcija su postavljale sto. Stolnjak za sveĉane prilike i srebrni escajg.
„Mikele, mogao bi malo da nam pomogneš.”
Mamin glas gaje sasekao pred vratima kuhinjske terase.
„Evo sad ću, samo da...”
„I kaţi dedi da uĊe. Ima da nazebe ako još malo ostane napolju. Šta će ti taj dogled?”
Mikele je na trenutak razmišljao.
Da li da kaţe istinu mami?
„Gledamo vatromet.”
Izašao je na terasu. Ţena je još uvek bila tamo. Dodao je dogled dedi. Anselmo je istog trenutka pogledao kroz njega.
„Mikelino. Mikelino. Kakvo ĉeljade. Kakvo ĉeljade”, rekao je deda zadovoljno.
Da, to su muška posla.
5. RIBU A KOST – 19:50
Masimo Ruso zvani Riblja Kost vozio se, na svom crvenom moriniju 350 kubika, mostom koji je vodio ka bulevaru Franĉa.
Vozio se, kakva krupna reĉ. Bolje reĉeno milio.
Milio je potpuno opušten u razdraganom prazniĉnom krkljancu.
Bio je raspoloţen za velike misli.
Moram da naĎeni oslonac, razmišljao je u sebi. Čvrst, solidan oslonac koji će mi pomoći da promenim svoj ţivot. Počinje nova godina i red je da i ja postanem novi čovek. Kurtalisaću se starih navika i prestaću da češkam jaja. Uozbiljiću se.
Koliko dugo nisam poloţio neki ispit, zapitao se.
Bilo je to jedno od onih pitanja koje je obiĉno izbegavao da postavi samom sebi. Ali to je bio specijalan dan. Poslednji dan u godini. Dan koji je bio mnogo bolji za preispitivanje sopstvenog ţivota, nego za provod.
Poduţe. A koliko dugo? Osam, devet meseci. Ali sada je tome došao kraj. Nema frke. U februaru ću da dam ispit iz i talijanske knjiţevnosti. U aprilu ispit iz suvremene istorije, a u junu neki od izbornih predmeta... Ima da okrenem list. Boga mi, potpuno ću da okrenem list. Ako krenem tim tempom, lako je moguće da ču za par godina da diplomiram.
Da, od sutra, od prvog januara, poĉinje novi ţivot
Ujutro tuširanje. Soba cakum-pakum. Telefoniranje ukinuto. .Nema buljenja u televizor. Zajebancija. Dţokavaca. Zbogom sendviĉi u baru i izleti na motoru sa Kristijanom u Areco. Samo biflanje. Tri sata prepodne i tri popodne.
Ni minut manje.
Prava pravcata reforma.
A kad malo bolje promislim stvarno se loše osećam ako ne mrdnem dupetom ceo dan, moram nečim da se bavim, inače neću moći da cenim ni lepe stvari u ţivotu, ponavljao je samom sebi u nastupu iskrenosti i preispitivanja ţivota. Bio je više nego prijatno iznenaĊen vlastitim mislima.
No, u tom trenutku rodila mu se potpuno opravdana sumnja.
Ma jel' ja ovako razmišljam samo zato što sam sa svojim bratom Andreom izdavao dţoint vutre veličine tulumbe? Hoću li kada proĎe njegovo dejstvo biti opet onaj isti stari Riblja Kost?
Trom, lenj i uvek spreman samo za duvku.
Nije ni primetio, obuzet ovim uzvišenim mislima, da mu se stari plavi autobus, napuljske registracije, prikovao tik uz bok. Kroz prozor su se vijorile zastavice spotrskog kluba Nola.
U autobusu se nalazila grupa razularenih navijaĉa. Zviţdali su. Drali se. Pravili neviĊenu buku.
Autobus je poĉeo da ga potiskuje ka zaštitnoj ogradi.
Riblja Kost se malo pemerio i poĉeo da trubi.
Ma vidi molim te ove morone! Mrdnite se malo!
Nije mogao da ih pretekne jer nije bilo dovoljno prostora izmeĊu autobusa i banki ne pa je bio primoran da naglo zakoĉi, kako ne bi lupio u ogradu.
Ponovo je dao gas prateći autobus koji je u meĊuvremenu prešao u traku za preticanje.
Poĉeo je da ga pretiĉe. Došao je do vozaĉke kabine. S obzirom da nije spadao medu one koji će olako da preĊu preko svega, Riblja Kost poĉe da viĉe:
„Seljaĉine! Vratite se na jug kad ne znate da vozite!"
Zapitao se da li su ga ĉuli. Moţda su njegove reĉi završile u vetru? Zbog toga je, ĉisto da bi stvar bila potpuno jasna, pruţio ruku i pokazao im srednji prst
Odluke i postupci su mu bili krajnje usporeni jer je trava koju je popušio bila jaka kao grom
Vozaĉev prozor poĉeo je da se spušta.
Čuli su. Čuli su, pederčine.
Riblja Kosi je bio spreman za verbalni okršaj. Oĉekivao je da će vozaĉ da ga ĉasti svim i svaĉim, odnosno da mu se najebe majke. MeĊutim, umesto toga video je kako neka seljaĉka ruĉerda izvire kroz prozor i baca nešto ka njemu.
Da nije moţda upaljena cigareta?
Opušak je završio na sedištu, baš izmeĊu njegovih nogu.
Kakva preciznost!
Pokušao je da savije glavu da bi video gde je pljuga završila. ali mu je zasmetala kaciga. Sloga je poĉeo naslepo da traţi rukama ali nije mogao da je napipa sa rukavicama.
A onda se zaĉula eksplozija.
Veoma snaţna.
U grlu mu se steglo. Na trenutak je izgubio kontrolu nad motorom koji je poĉeo da ševrda levo-desno. Umalo nije udario u neka kola. Stegao je zube i uspeo, psujući kao koĉijaš. da ga ispravi.
GaĎali su me petardom. Ti govnari su me gaĎali petardom. Ne mogu da verujem!
U meĊuvremenu autobus je odmaglio. Riblja Kost stisnu gas. Dvocilindriĉni motor njegovog morinija stade besno da zavija. Zapoĉeo je neviĊeni slalom izmeĊu kola koja su ga razdvajala od autobusa. Vozio je kao lud i najzad ponovo uspeo da se pribliţi kabini vozaĉa autobusa.
„IzaĊi! IzaĊi ako smeš! IzaĊi!”, prodrao se iz sveg glasa na tog majmuna koji je vozio.
Nije mogao da ga vidi jer je staklo bilo prljavo.
Legao je na sirenu.
„IzaĊi! IzaĊi, gnjido jedna!”
Bednici u autobusu su i dalje zviţdali i mahali zastavicama ne pokazujući ni mrvicu interesovanja za njega.
Izveli su svoj jebeni štos i...
Ali Riblja Kost je bio tvrda tikva, nije mogao da dopusti da se priĉa tek lako završi. Pribliţio se autobusu i poĉeo nogom da šutira vrata, ne prestajući sa bujicom pogrdnih reĉi:
„IzaĊi! IzaĊi ako smeš! IzaĊi kurvin sine!”
Krntija iznenada skrenu udesno i poĉe da koĉi.
Vidiš kako pominjanje majke uvek pali, reĉe zadovoljno samom sebi.
Autobus se parkirao kraj trotoara. Riblja Kost se zaustavio dvadesetak metara iza njega. Skinuo je kacigu i sišao sa motora. Poĉeo je da ĉkilji kako bi mu pogled izgledao preteći. Hteo je da izgleda kao inspektor Kalahan.
Riblja Kost je dobio ovaj nadimak zahvaljujući svom mršavom i šiljastom telu. Prava saraga. Uzan strukić, izbaĉena rebra. Štule mesto nogu. Stopalo 46. Visok gotovo dva metra. Mala glava i umesto nosa neverovatan tukanov kljun.
Autobus je i dalje stajao kraj trotoara. Zastave se više nisu vijorile. Smotali su ih. Navijaĉi su iznenada potpuno zaćutali. Jedino je crni dim kuljao kroz zarĊali auspuh.
Niko nije izlazio.
Riblja Kosi je skinuo rukavice.
Gomila kola prozujala je kraj njega.
Nisu mi potrebne ni rukavice da ga naučim pameti.
Odluĉio je da tom smradu koji je vozio autobus da dodatni motiv da izaĊe.
„Znaš li kako si se ti rodio? Majku su ti jebali svi igraĉi usrane Nole. Kopile jedno! IzaĊi! IzaĊi ako smeš! IzaĊi!"
Deĉko je stvarno imao muda.
Vrata autobusa su polako poĉela da se otvaraju. Scena je podsećala na ameriĉke filmove. Samo što se iza autobusa nije videla pustinja Arizone, starica i benzinska pumpa koju neštedimice prţi sunce, već ĉetvrt Fleming sa zdudanim kućama obasjanim ţutom svetlošću bandera i ponekom jadnom bengalskom vatrom.
„IzaĊi! IzaĊi ako smeš... Iz...”
Ribljoj Kosti je zastao dah. Govno mu se smrznuto u dupetu.
Iz autobusa nije izašao ĉovek već trokrilni orman. Dţin. Zver. Bio je tako krupan da se od njegovih ramena nije videla ni ulica, ni nadvoţnjak iznad Olimpike, ni bilo šta drugo.
Ko si sad pa ti? Rambo?
Riblja Kost je na trenutak zadivljeno posmatrao tu masu mišića, remek delo testosterona, sa šakama koje su podsećale na pekarske lopate i glupavim svinjskim oĉima koje su zurile u njega pune mrţnje. No u trenutku mu se u glavi odvio film šta bi te ruĉerde mogle da naprave od njegovog krhkog telašca. te stade istovremeno da vrišti, cmizdri i zapomaţe:
„Vozi! Samo ti vozi! Vozi!”
Akrobatskim skokom zajahao je svog morinija. Zabio je nogu na polugu menjaĉa, dao gas i klisnuo vozeći na jednom toĉku.

6. FILOMENA BELPEDIO 19:53
Filomena Belpedio je zakljuĉila da joj ţivot nije dao gotovo ništa.
Da joj nije dao porodicu na koju moţe da raĉuna? Nije.
Sama sam kao ker. Moj muţ ţivi u drugom gradu. Sa drugom ţenom. Deset godina mladom od mene. Moj sin se odselio. Ţivi u Los AnĎelesu. Hteo je da postane reţiser. Radi kao kelner u nekoj italijanskoj piceriji.
Da joj nije dao posao od koga moţe da ţivi? Nije.
Na poslednji posao, prodavačice polisa ţivotnog osiguranja, gotovo sam i zaboravila. A s obzirom da nisam nizašta nadarena, sigurna sam da neću pronaći drugi. A osim toga smočilo mi se da se potucam po biroima i kukumavčim da mi nadu bilo šta.
Da joj nije dao lepotu? Nije.
Mu tora sam i ruţna kao lopov. Kosa kao slama. Usne gotovo nevidljive. Koţa ţućkasta i masna. Da barem izgledam pristojno mogla bih da se kurvam po ulicama. Barem bih zaradila za ţivot. Ne bi mi to bilo problem. Nisam laţna puritanka.
Pa šta joj je ţivot onda dao? Ništa. Apsolutno ništa.
Ne, to nije istina. Imam ovaj stan.
Sve što joj je u ţivotu ostalo bio je taj stan. Stan koji više nije mogla da plaća. Stan u luksuznom stambenom kompleksu „Ostrva” Najmirnijem i najvedrijem stambenom naselju na celoj Kasiji.
Pogledala je kroz prozor.
U pravcu osvetljenih prozora Kaprija. Kakvi srećnici! Porodice, ljudi koji su verovali u budućnost. Svi tako spokojni. Svi obuzeti slavljeni i klopom. Spremni da u ponoć otvore šampanjac i proslave dolazak Nove godine. Da nazdrave budućim uspesima.
Na jednoj terasi videla je starca i dete kako dogledom posmatraju vatromet.
Ta idiliĉna porodiĉna slika potpuno ju je bacila u oĉaj.
A ti draga moja, šta ti imaš da slaviš. Šta očekuješ od nove godine?
Pa... Moţda... Mogla bih... Dosta! Nemoj ni da pokušavaš. Ništa. Ama baš ništa. Ti si se već dovoljno najela govana, štaviše preterala si, cele godine si se kljukala govnima. Sad si sita. Stoga ne lupetaj.
Nije bila ĉak ni tuţna. Samo je racionalno razmatrala stvari.
Da zaključimo.
Dţaba ti analiza.
U ponoć će se završiti godina. A potom će otpoĉeti nova, garantovano lobija od prethodne, a Filomeni se smuĉilo i da se nada, a kamoli da strahuje.
Umorno se pridigla sa kauĉa i odvukla u kuhinju kao prebijen pas.
Otvorila je vrata ispod sudopere i izvadila nekakvu plastiĉnu kesu. Iz friţidera je izvukla flašu koka-kole lajt, uzela praznu ĉašu i vratila se u dnevnu sobu. Sve to stavila je na stoĉić ispred kauĉa. Šĉepala je kristalnu ĉiniju u kojoj je drţala stare medene bombone i istresla ih u kantu. Sela je. Uzela je daljinski i udahnula ţivot televizoru.
Na ekranu su bili Mara Venije. Drupi, Alba Parijeti i Fabricio Frici koji su vodili „Novodogišnju mega noć.”
„Šta oĉekuješ od nove godine Drupi?”, pitala je Mara.
Pa... Voleo bih da svi budemo opušteniji i mirniji. Da ţivimo bez jurnjave, da ne letimo ko muve bez glave. Maro, moram da ti kaţem da je ove godine moj roĊak umro od stresa...” rekao je Drupi.
Filomena je poĉela da vadi kutije sa lekovima iz kese.
Apaurin. Bensedin. Leksilijum. Demetrin. Valijum. Bromazepam.
Otvarala ih je, vadila tablete i ubacivala u ĉiniju.
Kao da ĉisti grašak.
Napunila je ĉiniju do pola. Potom je pojaĉala ton na televizoru, sipala malo koka-kole i podigla noge na stoĉić. Stavila je ĉiniju medu noge i poĉela da tamani tablete kao da jede kokice.
7. ADVOKAT RINALDI – 20:00
Advokat Atilio Rinaldi onanisao je ispred upaljenog televizora, zavaljen na koţnom kauĉu svoje kancelarije.
Predsednik Republike upravo je poĉeo svoj novogodišnji govor.
Njegovo onanisanje bilo je preventivna mera koju je praktikovao pre susreta sa Dudlinom.
Ta devojka ga je neverovatno palila. Poslednji put kada su se sreli svršio je odmah. Dok si rekao keks. To ga je ne samo deprimiralo, već se i uţasno izblamirao.
Bolje da se ja olakšam!
Pred njima je bila celoveĉernja zabava, te nije hteo odmah da ispali svu municiju. Dobro se organizovao za novogodišnji doĉek. Mesecima je planirao tu vatrenu noć. A sada je ona konaĉno stigla.
Kupio joj je ostrige i Šampanjac. Iskljuĉio je telefone i faks. Spustio sve roletne. Pogasio svetla.
U jebenom stambenom kompleksu „Ostrva” omiljena zabava stanara bilo je špijuniranje komšija. Prokleti voajeri.
Dok je u tom poloţaju, zabaĉene glave, spuštenih pantalona i otvorenih usta, obraĊivao alatku i slušao predsednikov govor, iznenada mu zazvoni mobilni telefon u sakou.
„Ufff! Ko li je pa sad?”, uzdahnuo je i prekinuo ĉin samozadovoljavanja.
Ma neću ni da odgovorim!
A šta ako ga zove Dudlina jer ne moţe da pronaĊe adresu?
Odgovorio je.
„Halo!?”
„Halo Atilio!”
U tri lepe, moja ţena...
Sav silni trud uloţen na obradu, u trenutku je propao. Od nabrekle alatke u ruci nije ostalo ama baš ništa.
„Ćao ljubavi?! Kako si?”
„Onako... A vi?„Sve je OK. Paolo danas nije hteo da se skija. Ostao je kod kuće. Rekao je da neće da se skija bez svog tate. Andrea pak kuka za novim vezovima, znaš one...”
„Jel ima snega?”
„Koliko voliš. Samo nam ti fališ... Došla je i moja mama.”
I matori izlapitis je tamo... Kakvo gušenje!
Jao super! I vi meni puno nedostajete. Jedva ĉekam da vas vidim...”
„Kakvo je vreme u Kaljariju?”
„Maaaa... šta da ti kaţem. Oblaĉnjikavo”, lupio je advokat.
„A kako je na kongresu?”
„NeviĊeni daveţ... Puno mi pozdravi mamu, Paola i Andreu i ĉestitaj im Novu godinu... Moram da prekinem.”
„ U redu ljubavi... I tebi sve najbolje. Strašno mi nedostaješ... Volim...”
„I ja tebe. I ja tebe. Izvini što moram da prekinem. Ovde je advokat Mastrantuono... Vidimo se prekosutra u Kortini. Ćao ljubavi."
Prekinuo je razgovor i poĉeo da piĉkara.
Morao je da poĉne sve iz poĉetka.
8. 20:10
Advokat Rinaldi nije bio jedina osoba koja je gledala predsednika na televiziji. Svi stanari i njihovi gosti seli su ispred ekrana, pa je stambeni kompleks „Ostrva” tokom tog polusatnog govora izgledao ĉudno. Opušten, ozbiljan, zamišljen. Razmišljanja o godini na izmaku i nade koju polaţemo u sleĊeću stišali su sve od reda. Svi su, prikovani za ekran, pomno slušali govor. Ĉak je i pirotehnika na trenutak utihnula. Jedino je Mikele Trodini hladnokrvno nastavio da ispaljuje petarde. Njegov otac i deda sedeli su za stolom. Jeli su salamu i psovali predsednika. Majka je toboţe pokušavala da sluša govor, ali je ipak prevashodno bila zabrinuta zbog toga što torta u remi neće da se nadigne.
I u velikoj mansardi notara Rigozija, na poslednjem spratu Kaprija, sve zvanice su se, sa ĉašom porta u jednoj i tostom sa kavijarom u drugoj ruci, tiskale ispred gigantskog ekrana televizora Nordmende i komentarisale reĉi starog predsednika.
Najupeĉatljiviji je svakako bio lifting koji je staru ludu pretvorio u egipatsku mumiju. Raspravljalo se i o tome kako je sloţio boje. Kakav neukus!
Teget i braon, neopevani seljober.
Kristijano Karuĉi je u svom bunkeru, iza kuhinje portirskog stana, ukljuĉio svoj mini crno-beli televizor i psovao. Kako tog morona nije sramota da kaţe da se Italijani zalaţu da pomognu nerazvijenim zemljama.
Đulija Đovanini se posle ĉišćenja poda dnevne sobe najzad obukla i poĉela da sprema zimsku ĉorbu. Pevala je Koĉanteovu 'Margeritu' sa utuljenim tonom na televizoru.
Filomena Belpedio je pokušavala da prati predsednikove reĉi ali nije uspevala. Kapci su joj bili sve teţi i teţi. Nije mogla da drţi otvorene oĉi, a glava je poĉela da joj pada.
Stanari na prvom spratu Kaprija, general Rispoli i njegova supruga koji su uveliko prevalili sedamdesetu, leţali su u krevetu i kao po obiĉaju kljukali se svojim pasiranim povrćem. Na Rete Oro gledali su crno-beli film sa Amedeom Nazarijem.
9. RIBU A KOST – 20:15
Riblja Kost je bukvalno oboţavao pohovane tikvice. Bile su mu slaba taĉka.
Sedeo je za stolom sa svim lim portirima i krkao kao lud. Niko se nije obazirao na to što ih je tamanio. GospoĊa Karuci, Kristijanova majka, ispohovala je neviĊenu koliĉinu, kao daje planirala da nahrani celu kasarnu.
„GospoĊo svaka vam ĉast. Izvrsne su... A gde vam je sin?“, upitao je portirku Riblja Kost, punih usta. „U svojoj sobi. Rekao je da mu nije dobro. Ja ga stvarno ne razumem, ko neki pustinjak. Sto mu ti ne odneseš malo? Proba« da ga ubediš da nam se pridruţi."
„Naravno gospoĊo. Odoh odmah."
Kako je samo voleo da izigrava kavaljera.
A sem toga Kristijanova mama bila je zgodnjikava. Imala je super usta. Mora da je bila radodajka kad je bila mlaĊa.
Ko zna...
Postoje utolio glad izazvanu dţokavcem, ustao je sa stola i pozdravio sve portire koji su gledali predsednika na televiziji. Sa tanjirom pohovanih tikvica zakucao je na prijateljeva vrata.
„Ko je?", zaĉuo je rezanje s druge strane.
„Ja sam."
„Koji ja?”
„Riblja Kosi. Otvaraj.”
Ušao je. Kristijano je još uvek bio u piţami. Leţao je na krevetu sa televizorĉićem izmeĊu nogu.
Liĉio je na robijaša.
„Šta si se kog kurca zavukao u sobu? Koji ti je Ċavo?”, upitao je Kristijana dok je spuštao tanjir na krevet.
„Uhvatila me je neka gadna depresija. Jebi ga, znao sam. Gore nego za Boţić. Uvek me uhvati kad su neki praznici.”
„Nema frke. Ja ću to da sredim. Stigao je Deda Mraz sa poklonćićima.”
Riblja Kost je sa leda skinuo narandţasti „Invikta” ranac. Otvorio ga je i izvadio plastiĉnu kesu. Prineo je svom drugu daje pomiriše.
„Vutra?"
„Iz Kalabrije. Orma ţešće. Veĉeras ima da se uradimo kao nikad, dragi moj Kristijano. Ja sam već na dobrom putu.”
Kristijano nije baš bio ubeĊen.
„Ne znam. nije mi do duvke. Kad dunem poĉne da me drma neka paranoja i poĉinjem da razmišljam šta sve treba da uradim i..."
„Ma od ove ti neće biti ništa. Ĉasna reĉ. A osim toga vidi šta još imam. Gledaj samo.”
„Koji ti je to kurac?”
Riblja Kost je iz ranca izvukao dve duge tamne šipke.
„Dinamit. Dinamit, moj brale. Nije normalno kolko je jak. Mogao bi da sruši zgradu od deset sprat ova. Moramo da ga kresnemo u ponoć. Mogli bismo da ga frljnemo u jarak iza doma omladine. Biće to eksplozija koja će se pamtiti godinama. Tako jaka da će se svi oni beduini sa petardicama izblamirati kao nikada.
Riblja Kost je priĉao tipiĉnim tonom puvadţije sveznalice koji je Kristijano prezirao.
„Ma potpuno si pošandrcao. Znaš li šta radiš? A šta ako ti eksplodira u ruci... A osim toga odakle ti to. Sigurno nisi kupio u radnji.”
„Top secret. Top secret. A sad se ti lepo obuci dok ja smotam dţokavac, da se malo povratiš. Pred nama je naporna noć.”
10. ENCO DI ĐIROLAMO – 20:18
Enco di Đirolamo, momak Đulije Đovanini, ostavio je svoj teget ĉiroki na parkingu stambenog kompleksa, a zatim krenuo putem oiviĉenim drvoredom, koji je razdvajao Poncu od Kaprija. Hodao je mimo dok su mu se misli rojile u glavi.
Bio je zadovoljan.
U ţivotu mu je sve išlo kao po loju.
Bio je efikasan menadţer. Ekonomista koga niko nije mogao da prejebe.
Tog jutra uspeo je da završi pisanje dokumenta od neverovatne vaţnosti. Jedinstvenog. Izveštaj o stanju i mogućnostima razvoja malih i srednjih preduzeća u juţnoj Ĉoĉariji. Radio je na njemu šest meseci. Taj izveštaj će mu sigurno pomoći da se sledeće godine dokopa visokog poloţaja u Institutu za obnovu industrije.
A osim loga dopadao se ţenama. Dopadao se Đuliji. Dopadao se Debori.
To mora da je zbog toga sto je istovremeno odisao mirnoćom i ulivao sigurnost. To je ţene naprosto obaralo s nogu.
Ko bi ti ga znao. U svakom sluĉaju dopadao im se.
Zapitao se da li je zaljubljen u Debi.
Već mu je nedostajala. Baš mu je prijao tajni susret sa njom. Osveţio ga je. Sada je imao dovoljno energije da izdrţi celo veĉe, slavlje i ljubavnu farsu sa Đulijom.
Kucnuo je ĉas da se o svemu dobro porazmisli. O svim tim ţenama. A pre svega neophodno je isplanirati buduću strategiju kada je reĉ o ljubavi.
Da li da razgovara sa Đulijom?
Da joj saopšti da ne ţeli više da bude sa njom? Da joj kaţe da je u vezi sa njenom najboljom prijateljicom? Da bude iskren?
Nikako.
To ni pod taĉkom razno.
Imao je dve mogućnosti.
Pošto je bio vispren ekonomista uzeo je u obzir najvaţnije faktore za obe mogućnosti.
Mogućnost A: Napustili Đuliju.
Cele noći svuda. NeviĎene scene. Moţda popijem i neki šamar. Ta se toliko prikrljila uz mene (svaki put kad se tucamo kao pokvarena gramofonskit ploča ponavlja: volimte, volimte... Nimalo me ne pali). Treba li da se odselim iz super gajbe? Pokupim sve svoje stvari i preĎeni kod Debi (a da li bi me ona uopšte primila?) u njenu mračnu garsonjeru na Trasievereu. Svi Đulijini prijatelji bi me smatrali poslednjim Ďubretom, morao bih da naĎem novo društvo (vrlo teško). A tu je i tešenje Debi koju će da uhvati griţa savesti što je skinula frajera najboljoj drugarici, ponovno menjanje broja telefona, a pre svega mogu da se pozdravim sa turanjem Ďoke medu Đulijine sise.
Mogućnost B: Ostati sa Đulijom
U tom slučaju i dalje bih imao dve ţene i svu jebadu oko vremena i obaveza koje takva situacija donosi. Debi bi mi sigurno rekla da sam šonja, Đulija bi moţde sve prokljuvila, morao bih obe da tucam (pozitivno ili negativno?)...
Ĉime ga je to Debi oĉarala?
Bila je ruţnija od Đulije. Zatvorenija. Neupadljiva. Imala je anosreksiĉno telašce. Nije znala da kuva, imala je manje para od Đulije, u stanu je drţala one smrdljive maĉketine, pa ipak... Enco nikada nije upoznao takvu ţenu. Sa takvim mozgom...
Prava scenaristkinja.
Neko ko razmišlja o problemima dubljim od celulita, pocepanog šava i boje visećih kuhinjskih elemenata. Neko ko zna ko su Hese i Milan Kundera.
Otvorio je staklena vrata zgrade i ušao u lift.
A šta fali Đuliji?
Đulija je duduk. Totalni duduk. Ko zna da li je u ţivotu pročitala više od tri romana? Moţda Suzanu Tamaro i poneki ljubić Barbare Kartland. A sem toga neviĎena je dţiberka... Podseća na trećerazrednu porno glumicu. S onim sisurdačama. Ofarbanom kosom. Debelim usnama.
Otvorio je vrata još uvek obuzet uporeĊivanjem. Nije ni primetio miris paljevine. Skinuo je kaput, obesio ga na ĉiviluk i ušao u kuhinju. U ruci je i dalje drţao aktovku.
Đulija je redala filete lososa na duguljasti tanjir.
„Najzad sam uspeo. Ljubavi moja jedina..." rekao joj je a ţalim poljubio u vrat dok je prstima iz tanjira uzimao komadić ribe. Strpao ga je u usta.
„A šta to?”, upitala je Đulija dok je stavljala novi reţanj na prazno mesto.
„Kao što vidiš kasnim. Ali uspeo sam da završim godišnji izveštaj za Institut za obnovu industrije. Ne moţeš ni da zamisliš kakvo je to gušenje. Ali u pitanju je vaţna stvar... Ako ja to ne uradim... Saĉeka j samo sekund da odneseni aktn tašnu pa ću da doĊem da li pomognem...” rekao je sa punim ustima i šmugnuo u dnevnu sobu.
„Ništa ti ne brini. Samo se ti odmori. Još malo pa će poĉeli da pristiţu gosti. Hoćeš li nešto da popiješ, ljubavi?” povikala je Đulija iz kuhinje. „Da. hvala Pilence moje. Ĉašu prošeka."
Ma je l' moguće da se onako unakazi, pitao se Enco sav najeţen i skamenjen od uţasa. Kakva je ono grozota od haljine iz koje ispadaju sise? Blam. Što je mnogo mnogo je. Večeras ću sve da joj kaţem. Kad odu gosti. Kud puklo da puklo. Ne mogu više da ostanem sa njom.
A sad dosta.
Počinje Nova godina!

11. ĐULIJA ĐOVANINI – 20:25

Kada je Enco ušao u kuću Đulija je stavljala filete lososa na tanjir. On se odmah nacrtao u kuhinju. S aktovkom u ruci i razvezanom kravatom. Oĉi kao u neke dobre kuće.
Na licu izraz paćenika koji je ceo dan rintao na poslu. Đulija ga je definitivno i u potpunosti omrznuta.
U njenoj duši nije bilo nikakvih drugih osećanja.
Sve što je imala dala je tom ĉoveku, ljubav, dom, poverenje, a on je sa tim obrisao dupe.
A samo pre nekoliko dana taj smrad je traţio da mu ga popuši i da potom sve proguta, a ona je muĉenica to i uradila, iako joj se sve to gadilo. Prvi put u ţivotu. Iz ljubavi je pristala i na njegove ogavne spermatozoide.
Uţas ţivi.
Pljunula je u sudoperu.
Šta li je taj govnar umislio da je...
Godišnji izveštaj za Institut za obnovu industrije. Ceo dan na poslu. Ako to ja ne uradim.
Ma ne seri laţovčino. Đubre pokvareno.
„Ništa ti ne brini. Samo se ti odmori. Još malo pa će poĉeti da pristiţu gosti. Hoćeš li nešto da popiješ ljubavi?”, rekla je pokušavajući da zvuĉi krajnje normalno.
„Da, hvala Pilence moje. Ĉašu prošeka” zaĉuo se njegov odgovor.
Sa zlobnim osmehom na usnama izvadila je flašu i napunila ĉašu. Zatim je iz neke fioke izvukle providnu boĉicu.
Ricinus.
Poĉela je prostaĉki da se cereka i sunula pola boĉice u prošek.

12. ROBERTA PALMIJERI – 20:28

Cela halabuka oko Nove godine nije imala nikakav uticaj na Robertu Palmijeri. Ţivela je na prvom spratu Ponce.
Meditirala je. Gola. U poloţaju lotosovog cveta. OslobaĊala se stresa. Krepila duh.
Oĉekivala je posetu.
„To je samo još jedna budalaština. Još jedan proizvod ovog kretenskog, konzumistiĉkog društva. Te Boţić, te Nova godina, te ovo te ono. Budalaština. Najobiĉnija budalaština. Mir i sreća se kriju u najdubljem kutku naše svesti, l amo je stalno slavlje, treba samo da pronaĊemo vrata kako bismo tu ušli", rekla je Davidu Raciniju pre nekoliko dana tokom seanse tantriĉke meditacije koju je organizovalo udruţenje „Prijatelji Plejada”.
Osećala je prema tom mladiću nekakvu empatiju, ţelju za fuzijom, pa ga je pozvala da provede novogodišnje veĉe kod nje.
„Ne znam da li ću moći. Znaš kako je... porodica... veĉera i ostali bakraĉi”, rekao je zbunjeni Davide.
„Ma daj. DoĊi kod mene. Osećam snaţnu privlaĉnost prema tebi, mogli bismo da vodimo ljubav. Da pomešamo naše sokove. Tokom boravka u Kaliforniji nauĉila sam od gurua Ravaldija tehniku dostizanja ĉetiri kosmiĉka orgazma. Vodenog, vatrenog, vazdušnog i zemljanog.
Davide je istog momenta prihvatio ponudu.
Roberta je završila sa meditacijom. Obukla je pareo sa Balija i poĉela da sprema veĉeru na bazi kozjeg mleka, krastavaca i grĉkog feta sira. Iz zvuĉnika se ĉulo komešanje, nešto nalik na plaĉ novoroĊenĉeta.
Bila je to kaseta na kojoj su bili pomešani zviţdanje kitova sa Aljaske i fijuk vetra u ruskoj slepi.
Stavila je glinene posude na stoĉić od abonosa i upalila dve velike marokanske voštanice.
Sve je bilo spremno.
Bila je opuštena. Karma joj je bila idealna.
Nedostajao je samo Davide.

13. TJERI MARŠAN – 20:45

Tjeri Maršan je sedeo na maloj bini vip sale „Vukodlaka”.
Bio je pijan.
Presvukli su ga od glave do pete. Nosio je frak sa plavim šljokicama. Na glavi je imao mini cilindar od crvenog kartona priĉvršćen lastišom. U rukama je stiskao Reţin, svoju harfu. Ispred njega nalazilo se dvadesetak postavljenih stolova sa svećom na sredini. Ukrasne trake bile su okaĉene po zidovima i plafonu. Gosti su takoĊe imali novogodišnje kape. Vikali su, duvali u pištaljke i bacali konfete. Livrejisani konobari već su doneli predjelo.
Ostrige, salata i komadići parmezana.
Tjeri se osećao kao daje iz neke potpuno druge priĉe.
Zveckanje escajga. Ćaskanje. Preterani smeh.
Sve to bilo je s druge strane zavese od alkohola.
Osećam se kao riba mi slivom.
Video je u daljini kako ga mnoštvo oĉiju posmatra. Hitro je razvukao usta u nekakav idiotski osmeh.
Ali u dubini duše besnela mu je sibirska zima. U grlu mu se stegla knedla kao olovna kugla.
Godinama se nije osećao tako jadno.
Gledaj samo nasla sam spao. Obučen kao pajac. Ja, veliki bretonski muzičar. Sam kao pas u ovom jebenom mestu. Nemam nijednog prijatelja, ni kučeta ni mačeta.
Poĉeo je da gladi harfu.
Osećao je da je doterao do duvara.
To putovanje u Italiju bilo je potpuni promašaj.
Krenuo je u junu sa svojom ţenom i ćerkicom od tri godine iz Buniksa, seoceta u Bretanji. Sve troje u kombiju pretvorenom u kuću na toĉkovima. Zamisao je bila da obiĊu Italiju, zarade svirkom nešto para, a potoni odu u Indiju i tamo ostanu. Njegova ţena, lepa dvadesetšestogodišnja plavuša, bila je sjajna mama, a Tjeri je bio ubeĊen da je i on sjajan tata.
U poĉetku je sve išlo kao po loju.
Tjeri je svirao po malim lokalima, Anet se brinula oko male Dafne. UšteĊeni novac stavljali su u teglu od dţema koju su skrivali u motoru.
Potom je Tjeri ponovo poĉeo da pije. Sve pare koje bi zaradio od koncerta spiskao bi na piće. Vraćao se mrtav pijan u kombi, legao kraj ţene i ćerke koja je spavala u maminom naruĉju i nepomiĉan posmatrao, kroz prljavi prozor, kako se mesec kreće.
Zašto je pio?
Pio je zato što je pio njegov otac, zato što je pio njegov deda i zato što su svi odreda u selu pili. Osim toga, u dubini duše osećao je daje mogao da postane slavan i da snimi ploĉu daje više verovao u sebe. Umesto toga prevalio je ĉetrdeset i petu i ţiveo u usranom kombiju kome je curilo ulje iz motora. Ni priĉe o ţivotu „on the road” koje je prodavao svojoj ţeni nisu ga više oĉaravale.
Onda je jednog dana Anet otvorila teglu dţema i videla da je potpuno prazna. Pokupila je malu i otišla. Nije ĉak bila ni ljuta, jednostavno je otišla i taĉka.
Tjeri je nastavio da se potuca po Italiji. Sad je mogao na miru da urniše jetru. Poĉeo je da svira po ulicama. Trgovima i pijacama. Za siću.
Nisi je zvao čak ni za Boţić.
Sada mu je u vip sali „Vukodlaka” došlo da zaplaĉe.
Smogao je snage.
Šĉepao je mikrofon.
„Dobro veĉe svima. Pardon! Moj italijanski nije najbolji. Dakle kako ste? Jeste li spremni za godina punu? Punu ĉega?
Naravno punu tri ‟p‟. U mojoj zemlji se uvek tako kaţe. U ţivotu vaţna su samo tri ‟p‟. Zar ne znate šta su tri ‟p‟? Hajde probajte. Ništa lakše. Ne znate? Bien, onda ću vam ja reći. Pare! Poljupci! Posao!”
Zaĉuo se mlak aplauz.
„Dakle ne ĉujem vas, moţete vi to bolje! Tako je. Jaĉe. Hajdemo. Još jaĉe! Super. Sjajni ste.”

14. GAETANO KOCAMAR A – 20:57

Gaetano Kocamara, rodom iz Nole. imao je dvadeset Osam godina, orlovski nos. dva parĉenceta uglja umesto oĉiju, crni perĉn, široka ramena i firmiranu garderobu.
Bavio se poslovnom pratnjom. Ţigolo. Ako ćemo da budemo vulgarni – muška kurva za bogate dame.
Znao je kako da ih zabavi. Kako da se ponaša. Rukoljub. Ĉvrst stisak ruke. Iskren osmeh. Dobra ţvaka. Otarasio se seljaĉkog akcenta iz Nole, oĉuvao je samo šarmantan juţnjaĉki izgovor. Morao je dobro da se pomuĉi da bi sve to postigao. Da zna ko su Frojd, Darvin, Renata Tambeli, Moravija. Nauĉio je da prepoznaje ljude po kroju odela i boji ĉarapa.
Tog jutra u pola osam bukvalno je pao s kreveta kada mu je zazvonio telefon.
Bili su to njegovi stari drugovi i saigraĉi iz Sportskog kluba Nola.
Šta li samo hoće, zapitao se još uvek bunovan.
Nije ih video pet godina.
Gaetano je tri godine bio neumoran i ţustar bek koga su oboţavali kako navijaĉi tako i saigraĉi. Kada je rešio da promeni ţivot i potraţi sreću u Rimu, na stadionu i u samoj Noli, mogle su se videti scene oĉajanja i neverice.
Sada je cela ekipa na ĉelu sa trenerom Anjelom Petinikjom, maserom Gvaltijerom Trekjom i tri autobusa navijaĉa, došla u Rim kako bi drugog januara odigrala prijateljsku utakmicu sa Kazalotijem.
Hteli su da ga vide po svaku cenu.
Namerno su došli ranije kako bi proveli Novu godinu sa Gaetanom. U Noli se priĉalo da se druţi sa rimskim dţet setom, da je uspeo da se ubaci u najuţi, za smrtnike nedostiţni, krug filmskih i televizijskih zvezda.
Postao je lokalni heroj.
„Gaeta“ svi smo došli. Cela severna tribina. Moraš da nas malo provedeš po rimskim zabavama. Hoćemo da vidimo Albu Parijeti. Jel istina da ti je Alberto Kastanja prijatelj?". upitao ga je telefonom kapiten tima Antonio Škara mela.
Gaetana je oblio ledeni znoj.
Nije bilo šanse da ih sretne.
Te veĉeri bio je pozvan na doĉek za odabrani krug kod grofice Šimile Sinibaldi del Orio.
Ma da li su oni normalni...
Sasekao je krila Skarameli.
Objasnio mu je da Kastanju zna iz viĊenja i da su se par puta sreli, dok sa Albom više nije tako prisan kao nekada. A onda je poĉeo da reda izgovore. Jedan za drugim.
„Ma dragi moji što mi se niste ranije javili? Veĉeras sam zaista zauzet. Nema šanse da se vidimo. Kunem ti se, strašno mi je ţao. Reĉ je o privatnoj proslavi. U kući grofice. Znaš, biće tamo i par ministara. Moţda sutra. Vodiĉu vas da vidite Koloseum, Svetog Petra..."
Skaramela je popišanim glasom rekao da ga potpuno razume. Ministri. Grofica. Budţe. Svima će biti strašno ţao. Ali šta je tu je. U svakom sluĉaju ostavio mu je adresu pansiona „Italikus” u kome je tim odseo. Pansion „Italikus”, ulica Kavur365.
Gaetano je spustio slušalicu i odahnuo.
Spasao sam se najstrasnije more.
Ipak celog dana osećao se kao poslednji smrad. Nije mogao da se odrekne posla, a nije dolazilo u obzir da ih povede sa sobom. Lepo će se zabavili i bez njega. Rim je prepun mesta gde se moţe super provesti Nova godina.
Ne mogu da me gnjave...
Popodne je otišao u solarijum i kod manikira i zaboravio na njih. Uzeo je svoj porše iz garaţe, protutnjao Kasijom i stigao do stambenog kompleksa „Ostrva”.
Portir mu je rekao da grofica Sinibaldi del Orto ţivi u potkrovlju Ponce.
Nikada nije bio sa groficom. Slabo ju je poznavao. Upoznali su se na otvaranju nekakve umetniĉke galerije. Znao je da je priliĉno bogata. Da pripada mondenskom društvu. Da su joj sva vrata otvorena.
Sa njom gaje upoznala Rozeta Intertengi, mlada udovica koja ga je i uvela u otmeno društvo.
„Pozvaću vas. Pozvaću vas. Za Novu godinu. Spremam doĉek za najuţi krug poznanika, ništa posebno.”
Zvala gaje posle dva dana.
Rekla mu je da doĊe ranije. Pre ostalih. Htela je da mu pokaţe svoju kolekciju slika.
Grofica nije imala stan već pravi pravcati dvorac. Kristalni lustri. Moderne slike. Srebrnine koliko li duša ište. Persijski tepisi. Preterana raskoš.
Ĉeta livrejisanih konobra postavljala je dugaĉak sto za sveĉanu veĉeru.
Tek sada, kada ju je ponovo video, Gaetano je primetio koliki je grofica gabor. Liĉila je na neandertalca u veĉernjoj haljini. Mora daje imala najmanje sedamdeset godina. Oĉigledno daje palo više plastiĉnih operacija. Zategla je sve što se dalo zategnuti.
Kakva lopata, pomislio je u sebi zgaĊeni Gaetano.
Odmah je shvatio daje kolekcija slika bila samo dobar izgovor. Da je s njim imala drugaĉije planove. Da je htela da poĉne novu godinu u velikom stilu.
Šta sve mora da se radi da bi se preţivelo...
Već je bila nacvrcana i gledala je u Gaetana kao što mali šećeraš gleda u reform tortu. Obletala je oko njega sa ĉašom dţin-fica u ruci.
„Kako si samo lep Gaetano. DoĊi, sedi kraj mene... rekla mu je
grofica pošto se strovalila na ogromni kauĉ od plavog pliša i prekrstila svoje sparušene i ukoĉene noge.
Tri odvratna kuĉeta muvala su se oko kauĉa i reţala na Gaetana.
On je smerno seo. Prilepila se uz njega.
Zapitao se gde li su sada njegovi zemljaci. Kamo lepe sreće da moţe da provede veĉe sa njima.
„Ah, kako si samo elegantan... To odelo ti stvarno daje poseban šmek. Kakva lepa kravata. Slušaj, nešto mi je palo napamet. Mogli bismo zajedno da skoknemo sledeće nedelje do Palme. Postoji boţanstveno mestašce na Majorci. Markiz i markiza Serţi tamo imaju predivnu vilu. Pozvali su naš u goste...”
„I mene su zvali?”
Gaetanu se ideja nije ni najmanje dopadala. Dobro je poznavao Serţijeve. Pravi metuzalemi. Dosadni kao proliv.
„Naravno srećice”, rekla je ona iskapivši piće do kraja.
Grofica je odmah dopunila ĉašu a zatim pruţila ruke i svojim lakiranim kandţama poĉela da ga miluje po bedrima.
„Ĉuj Gaetano, otprati me do sobe, hoću nešto da ti pokaţem...”, rekla je grofica. Oĉi su joj se zaţarile kao lavici koju drmaju hormoni.
„Opet,..”, u sebi je uzdahnuo Gaetano.
Morao je da je poduhvati ispod miške. Nije mogla više ni da se drţi na nogama.”
Koliko si ih samo sljuštila napaljena ispičuturo?
U sobi se strovalila na krevet kao Ċule, a onda se okrenula kao na usporenom snimku. Procvrkutala je hrapavim glasom:
„Bacimo se na posao. Bacimo se na posao Gaetano. Baš me svrbi Gaetano. Hoću da spektakularno završim ovu godinu.”
„Sada? Ali... uskoro će da stignu gosti grofice...", promrmljao je Gaetano kome je poĉelo da se prevrće u stomaku.
,.Baš me briga... Ja te plaćam. Skidaj se. Hoću da vidim kakvom alatkom raspolaţeš."
Mili Roţe! Mili Boţe! Mili moj Boţe!
Skinuo je sve. Osim gaća.
„A njih nećeš da skineš?”
Skinuo je i njih.
„Gaetano kako si samo lep. Pomozi mi da se skinem. Molim te. Ne mogu sama...” gunĊala je ona.
Gaetano je poĉeo da se bakće oko rajsferšlusa Feragamove haljine koji nije hteo se spusti. Grofica se bacakala levo-desno kao neka marioneta. Tri mala kevtavca poĉela su da se igraju s njegovim Armanijevim pantalonama.
„Dţukele! Puštajte moje pantalone!”
„Pusti ih da se... igraj... igra..." reĉe ona i pade beţivotno u Gaetanovo naruĉje
U pičku materinu! Pandrknula je! Pandrknula je!
Naslonio je uvo na njene matore kokošije grudi. Zaĉuo je kucanje. Hvala Bogu kucalo je.
Bila je samo mrtva pijana.
Postoje smestio leš na krevet i išutirao tri kevtavca, Gaetano se ponovo obukao.
Dobro! Odoh ja, ponavljao je u sebi. Nova godina je. Ne dolazi u obzir da ostanem ovde. Večeras hoću i ja lepo da se provedem. Odmah ću pozvati Skaramelu i pridruţiću im se. Nadam se da su još uvek u pansionu.
Uzeo je telefon koji je stajao kraj kreveta i okrenuo broj.
Bili su. Još uvek su bili tamo.
Super!
Dok je ĉekao da mu prebace Skaramelinu sobu sinula mu je genijalna ideja. Apsolutno genijalna. Ideja koja će ga pretvoriti u najpopularnijeg ĉoveka u Noli.
Da li da to uradim? Ma zašto da ne! Baš me briga.
Halo, ko je to?” odgovorio je Skaramela.
„Ja sam. Gaetano!”
„Gaetano! Ipak si nas zvao!? Kakvo predivno iznenaĊenje!”
„Šta ste planirali?”
„Ma... ništa specijalno. Mislili da naĊemo neki restoranĉić ili piceriju i tamo doĉekamo Novu godinu. Da ne znaš ti neko jevtino mesio.. ”
„Ma kakva crna picerija! Ja ću se pobrinuti za vas momci. Organizovao sam vam doĉek. Samo za vas. U potkrovlju na Kasiji. Jedno od ‟in‟ mesta u gradu...”
„Kod tebe kući?”
„Pa ne baš... Ali slušaj me dobro, doĊi samo sa igraĉima iz tima. Molim te! Nemoj da kaţeš nikom drugom. U pitanju je vrlo ekskluzivna proslava. Ĉekam vas tamo. Picnite se. Nemojte da me izbrukate...”
Dao mu je adresu i spustio slušalicu.

15. ANTONIO SKARAMELA – 21:00

Antonio Skaramela, centarfor i kapiten Sportskog kluba Nola spustio je slušalicu i zadovoljno poĉeo da trlja ruke. Stari dobri Gaetano.
Kada gaje jutros zvao uĉinio mu se pomalo hladnim, odjebao ga je na brzaka. Kao da ne ţeli da se ponovo sretne sa svojim starim drugarima, već se puvaka što je uspeo da se dokopa visokog društva.
Ma ni govora.
Kako je samo pogrešio. To je bio stari dobri Gaetano.
Proslava!!
Ekskluzivni doĉek u potkrovlju na Kasiji. Samo za rimski dţet-set.
Nema šale. Stvar je vrlo ozbiljna.
Treba se obući. Picnuti se. Da, najbolje je da obuĉem dvoredni teget sako i svilenu kravatu u klupskim bojama.
„Koje zvao?”, upitao je Gvaltijero Trekja, maser tima dok se u sobiĉku pansiona „Italikus ' zapirao ispod pazuha vodom iz lavaboa.
Prava pravcata rupetina. Dva razvaljena kreveta. Na jastuku dlake na sve strane. Bez televizora. Bez mini bara. Smrad iz tuniskog restorana koji se nalazio ispod pansiona, širio se po celoj sobi.
„Gaetano...”
„A šta je hteo?”, upita Trekja brišući miške toalet papirom.
Nisu im dali ni peškire.
Skaramela se zapitao da li srne da kaţe Trekji. Bio je suviše veliki prostak za takvu proslavu. Pravi seljo koji je do juĉe radio na polju.
Ali ipak i on je deo tima, morao je da prizna.
Pripadnik tima. Strašno bi se uvredio. Morao je da mu kaţe. Nije bilo šanse da to izbegne.
„Idemo na doĉek. Na Kasiji. Pozvani smo samo mi, hoću reći samo tim. Pazi da se ne izlaneš pred nekim.”
„Nema frke. Nikome neću ni da zucnem”, rekao je Trekja zavereniĉki a onda se pogledao u ogledalo i zapitao: „Šta misliš da li da obrijem brkove?”

16. GAETANO KOCAMARA – 21:02
Gaetano je zakljuĉan vrata grofiĉine spavaće sobe.
Ionako će se matori akrep probuditi tek sutra ujutro. Nema
problema
Uputio se ka salonu popravljajući ĉvor na kravati.
Konobari u belim uniformama ĉekali su goste.
„Da li je sve u redu?”, upitao je dok je proveravao predjela i
domaće pogaĉe na srebrnim posluţavnicima.
„Naravno gospodine! Nedostaju samo gosti. Jeste li moţda za
jedan belini3?”, upitao je stari, prosedi konobar.
„Hvala!”
Uzeo je ĉašu belinija i polako poĉeo da ga pijucka.
Divota!
„A grofica? Da li da joj odnesem nešto?” upitao je konobar.
„Nikako! Grofica je umorna i ne oseća se dobro. Ako ima bilo
kakvih problema obratite se meni”, reĉe Gaetano smirenim
3
Koktel na bazi prošeka
W&N

glasom.
„U redu gospodine”, odgovori konobar pun poštovanja.
17. DUDLINA – 21:05
Patricija del Turko, umetniĉki Dudlina, izašla je iz taksija,
platila i odluĉnim korakom krenula ka ulazu u stambeni kompleks
„Ostrva”.
Dudlina je imala dvadeset i dve godine ali je izgledala znatno
mlade. Nikojoj ne bi dao više od petnaest. Šiparica iz školske
klupe.
Telo joj je bilo priliĉno mršavo, grudi jedva primetne ispod
bele bluze i teget dţempera na zakopĉavanje. Noge dugaĉke i
mršave kao kod divokoze. Dugaĉka plava kosa skupljena u dve
kike. Na malom pegavom prćastom nosu nosila je velike naoĉare
sa gvozdenim ramom. Imala je mantil od providne plastike,
Školsku suknjicu, teget vunene dokolenice i ravne crne lakovane
cipele. U ruci je drţala staru školsku koţnu torbu.
Nije joj bilo ţao što veĉe provodi radno.
Nije davala ni pet para ni za Boţić ni za Uskrs, a kamo li za
Novu godinu.
Dan kao i svaki drugi. Mora da se radi.
Bila je pravi profesionalac.
Te veĉeri imala je zakazana dva sastanka. Prvi sa advokatom
Rinaldijem a drugi, negde oko tri, na Prenestini gde su nekakvi
lezbosi organizovali grupnjak.
Okrenula se oko sebe da proveri da li je neko gleda, a onda
pozvonila na interfon.
Njene mušterije su zahtevale diskreciju.
Ušla je u lift zajedno sa grupom fino obuĉenih klinaca. Nije
marila što su buljili u njene noge.
Sišla je na drugom sprat u. Pešice se popela do trećeg.
Bila je zadovoljna. Advokat Rinaldi joj se dopadao. Bio je
savršen rob na kome je mogla u potpunosti da oproba strašnu i
W&N

neograniĉenu moć koju ima domina odnosno gospodarica. Ništa
mu nije smetalo, nikad se nije bunio, s radošću je primao kazne i
poniţavanje. Bio je perverznjak starog kova. Palio se na foot
fetish (fetiš stopala) i bondage (vezivanje).
Jedina mana bila je to što je uvek zahtevao isto i što bi svršio
dok kaţeš keks.
Zakljuĉila je. dok je zvonila na vrata njegove kancelarije, daje
advokat spreman za visi nivo degradacije.
Pa ipak, treba lepo zapoĉeti novu godinu, zar ne?
18.RIBIJA KOST – 21:08
Riblja Kost je skinuo ribok patike. Posledice su se odmah
osetile. Sobom se raširio neopevani smrad.
„Imamo više mogućnosti za veĉeras. Znam za mega ţurezu u
Đencanu i za ţurku na nekom splavu na Tibru...”, rekao je dok je
motao drugi dţokavac.
„Jesi li pozvan?”
„Jok.”
„Nisam ni sumnjao. Da lije tebe iko ikada pozvao? Kao da si
poslednji gubavac ili šugavac... A ko pravi ţurku na Tibru?”. reĉe
zevajući Kristijano.
Još uvek je bio u piţami. Umesio oĉiju imao je dva mala
crvena klikera.
„Nemam pojma... Valjda neki Marinelijev ortak. Uspećemo
nekako da se ufuramo. Ja sam već bio na tom splavu. Prošli put
sam morao da se uspentram uz brodsko uţe...”
„Daj molim te... Moţeš misliti kakav će udav da bude ţurka
Marinelijevog ortaka. Likovi u sakou i kravatama i cupike koje
misle da im je riba od zlata. Bolje metak u ĉelo nego...”
„OK. Kristijano, ukapirao sam... veĉeras si u ţešćoj minus
fazi...”
„Zašto onda ne digneš svoje cenjeno dupe i ne odeš, a mene
ostaviš da na miru kuliram kod kuće!”
W&N

„Ne lupetaj, nećeš ti uopšte da kuliraš. Nemoj da misliš da
moţeš da izbegneš kermes. Ja sam dugo razmišljao i konaĉno sam
ukapirao šta je u stvari Nova godina. To je lavina koja nosi sve
pred sobom. Sad ću ja lepo da ti objasnim...”, rekao je Riblja Kost
i legao kraj Kristijana.
„Mili Boţe, moţeš li ti malo da olabaviš? Ponašaš se kao da si
u svojoj kući? Izgurao si me skroz iz vlastitog kreveta..
Bolje bi ti bilo da to hemijsko oruţje drţiš podalje od mene!”,
rekao je pokazujući zgroţen na prijateljeva stopala.
19. DAVIDE RACINI – 21:11
„Dakle kako ti se dopadaju kolutići krastavca sa jogurtom i
Ċumbirom?” upitala je Roberta Palmijeri Davida Racinija dok je
prinosila kašiku njegovim ustima.
„Kako su samo... ukusni. Svaka ĉast domaćici.“
Nikada u ţivotu nije probao nešto odvratnije. A osim toga, ta
moronka je bila zrela za ludnicu.
Oĉi su joj bile razrogaĉene.
Davide je sedeo na tepihu, u turskom sedu, ispred niskog
stoĉića. Preko puta je sedela New Age veštica.
Osećao se nelagodno.
Podilazila ga je jeza.
Bila je potpuni bolid. NeviĊeno ga je smorila. Nekakvom
priĉom o Neidentifikovanim letećim objektima. O telepatskom
kontaktu koji se moţe ostvariti sa vanzemaljcima u trenuku
orgazma.
Gorko je ţalio što nije otišao na veĉeru sa svojim društvom sa
malog fudbala i svojom devojkom Loredanom.
Kakvi crni krastavci. Kakvo crno kozje mleko. U tom istom
trenutku njegovi ortaci su se u „Zlatnom lavu” razbijali od
špageta, mesišta i svakojakih drugih Ċakonija. Sve to zaliveno
potocima najboljeg vina.
A koji ću moj ja ovde!
W&N

Zeznuo ga je njen konkretan poziv. Prvi put ga je neka riba
zvala na gajbu s jasnom i neskrivenom namerom da se kresne sa
njim. A osim toga upecao se na priĉu o ĉetiri planetarna orgazma.
Kako samo tada nije uspeo da shvati da je riba potpuni fijuk.
Kako sam se samo zajebao!, prekorevao je samog sebe.
„Davide, kaţi mi kako to da si se odluĉio da pohaĊaš kurs za
samosvest i ponovno otkrivanje samog sobe”, upitala ga je
Roberta dok je prinosila novu kašiku.
Opasno se pribliţila. Poĉela je da mu miluje leĊa i da
netremice bulji u njega.
„Ako baš hoćeš da znaš... u kancelariji smo organizovali
tombolu. Ja sam kao nagradu dobio upis na kurs. Nisam imao
pojma o meditaciji, svesti..."
Dosta! Sad ću da ustanem i da krenem.
„Izvini moram da krenem. Mama mi je boles...", rekao je
slabašnim glasom Davide, ali nije uspeo da završi reĉenicu.
Osećao se ĉudno.
Te oĉi. Bilo je neĉeg ĉudnog u tim oĉima. Privlaĉile su ga kao
magnet.
Taj Ċavolski pogled ga je potpuno zbunio, opĉinio.
Hajde. Hajde. Hajde. Diţi dupe.
Ustao je pokušavajući da je ne gleda. Noge su mu bile potpuno
mlitave.
„Ode si krenuo?”, upitala gaje Roberta, ošinuvši ga pogledom.
„Izvini... stvarno mi je ţao. Moram da krenem. Setio sam se da
nisam zamenio plinsku bocu svojoj majci. Mor..."
„Sedaj”, naredila mu je ona.
Davide se zaĉudio kako su mu noge i telo poslušali
oštrokondinu naredbu.
„A sad me pogledaj!”
Davide nije mogao da se odupre njenoj naredbi. Pogledao ju je.
W&N

20. MIKELE TRODINI – 21:12
Mikele Troelini je sedeo za stolom zajedno sa celom
porodicom. Trpao je lazanje u usta kao automat. Nije ĉak slušao
ni šta drugi priĉaju.
Povremeno bi mu pogled odlutao ka prozoru. Gledao je u nebo
na kome su zbog vatrometa veliki crni oblaci puni kiše postali
purpurni.
Bio je uzbuĊen.
Njegove misli već su bile okrenute ka odsudnom ĉasu. Ka
ponoći. Ka trenutku kada će ispaliti sav boţji arsenal koji je
skrivao ispod kreveta. One raketice koje je zajedno sa dedom
zabo u saksije sa muškatlama, bile su maĉji kašalj u odnosu na
ono što se nalazilo ispod kreveta. Potrošio je sve pare koje su mu
dali deda, baba i roditelji za Boţić na razne petarde i rakete.
Doneo mu ih je drug iz odeljenja iz Napulja.
Prvoklasna roba. Dinamitare, Maradonine lopte, bengalske
vatre i rakete. Pravi pravcati arsenal.
„Mikele! Mikele! Šta li je Jesi li gluv? Sestra te je zamolila da
joj dodaš vodu.”
„Šta?”, upitao je majku.
„Vodu Mikele. Vodu.”
Mikele joj je dodao vino.
21. ROBERTA PALMIJERI – 21:15
„Kad ti ja kaţem... Kad ti ja kaţem.. Dobro! Dobro! Tako je!
Tako je! Pogledaj me! Pogledaj me!”, rekla je Roberta Palmijeri
Davidu Raciniju. „A sad se skini!”
On je poslušao. Skinuo je sve sa sebe i ostao potpuno go.
Dobro je graĎen. Doduše ne bi mu škodilo da skine malo
škembeta. pomislila je zadovoljno Roberta.
Davide je postao najobiĉniji robot koji izvršava njena
nareĊenja. Usta raširena u osmeh. Razrogaĉene oĉi.
W&N

„Osećaš se dobro. Sjajno. A sad lezi na pod.”
Ukoĉeni Davide izvršio je nareĊenje.
„A sad se lepo koncentriši. Napaljen si, veoma napaljen.
Najnapaljeniji ĉovek na zemaljskoj kugli. Ţeliš da zadovoljiš sve
ţene sveta. Pravi si rasplodni bik. Tvoj ud postaje ogroman,
dţinovski... Tvrd kao stena.”
I zaista ĉim je to izgovorila Davidova alatka poĉe da se podiţe
i mrda. Od mlohave glistice pretvorila se u dugu i tvrdu jegulju.
„Super. Mora veĉno da ti ostane takav. Od ĉelika. Ne smeš da
svršiš! Jel jasno? Ne smeš da svršiš. Ponovi za mnom. Ne smem
da svršim.”
„Ne smem da svršim”, ponovio je on kao papagaj.
Roberta je bila zadovljna što je hipnoza tako lako uspela. Ispila
je do kraja kozje mleko i oslobodila se parea koji je pao na pod.
Okrenula je drugu stranu kasete. Zaĉulo se kreštanje,
ornitološka vokaliza i rika.
Zvuci prašume u Amazoniji.
„Rrrrrrrrr”, zareţala je ona a potom se bacila na alatku sirotog
Davida koji je poput Big Dţima4 zadovoljno zurio u plafon.
22. GVALTIJERO TREKJA – 21:16
Gvaltijero Trekja je zakljuĉao sobu i krenuo dugim i
zapuštenim hodnikom pansiona „Italikus”. Tri neonske cevi koje
su zujale i pucketale na plafonu bacale su ţućkastu svetlost na
oguljene zidove izjedene vlagom. Zastao je na sekund da se
pogleda u mutnom ogledalu.
Dobro je što je obrijao brkove. Lice mu je izgledalo urednije i
mlade. Slavio je i briljantin u kosu. Nosio je teget sakoiĉić koji
mu je dopirao do kukova. Moderan kroj. Sa reverima od crnog
satena. Sive pumparice. Mokasine od isprepletene stavljene koţe i
poznata lutka mišićavog heroja iz
osamdesetih godina XX veku, prim prev.
4
W&N

belu košulju bez okovratnika. Svu tu garderobu pozajmio mu je
njegov zet, svetski ĉovek. Drţao je disko pab u Aĉeri.
Dobro je što se neće obrukati. Na jedvite jade uspeo je da
slegne kaiš za još jednu rupu, a onda odluĉnim korakom krenuo
niz stepenice. Momci su ga dole ĉekali.
Nekakva mraĉna prilika izronila je iz sobe na kraju hodnika i
krenula ka njemu.
Gvaltijero je zastao. I opsovao.
Do Ďavola koji sam ja baksuz!
Ka njemu se kretao Mauricio Kolela zvani Gica Ubica, voĊa
najvatreniji navijaĉa Nole. Kud taj proĊe tu trava ne raste.
Gvaltijero Trekja je odluĉio da hrabro nastavi pravo. Da se ne
zaustavlja. Promrmljao je nekakav pozdrav i s olakšanjem
uzdahnuo.
Ali u tom trenutku je na ramenima osetio medveĊu šapu koja
ga je bukvalno prikovala za pod.
„Pederĉiću, gde si krenuo tako napirlitan? U provod?”, zaĉuo
je reţanje iza svojih leĊa. „Pusti me na miru. Imam posla...”,
poĉeo je da zamuckuje Gvaltijero pokušavajući da se otarasi tog
dţelata.
Mrzeo ga je. Kad te taj uhvati nema ti spasa. Jednom navijaĉu
Frozinonea je glavom rascopao tikvu. Zver bez trunke milosti.
Spreman na sve.
„Pa dobro gde je naš lepotan krenuo? Zar nećeš sa nama u
piceriju?”
„Ne. Imam posla”, ponovio je Gvaltijero tresući se kao prut.
„Tako obuĉen?... Onda mora da je u pitanju nešto zaista
specijalno...”
„Ma kakvi... Ništa naroĉito”, pokušao je da umanji znaĉaj
Gvaltijero.
„Reci mi o ĉemu je reĉ...”
„Ne, ne mogu...”
Gica Ubica mu je šĉepao šaku i poĉeo daje stiska. Gvaltijero je
osetio kako zglobovi prstiju poĉinju da mu krĉkaju. Zvuk je
podsećao na škripu šarki na zarĊalim vratima.
W&N

„Nemoj. Nemoj ruku. Kako ću da radim: Molim te. Kako ću da
masiram igraĉe ako mi slomiš prste”, zavapio je Gvaltijero
obnevideo od bola.
Pao je niĉice pred Gicom Ubicom.
„Onda mi sve lepo reci. Inaĉe će ova ruĉica moći da posluţi
samo za paprikaš.”
Gvaltijero Trekja je sve priznao.
23. ADVOKAT RINALDI – 21:20
„Gospodariĉice moja, oboţavam tvoja divna stopala. Molim
teeeeeeee... Molim te... dozvoli mi da ih još malo liţem” rekao je
advokat Rinaldi koji je poput zeca ĉetvoronoške trĉkarao po
svojoj kancelariji.
„Kakano dete! No no! Beţi!” vikala je na njega Dudlina dok
ga je dţokejskim biĉom udarala po mlohavoj i beloj guzici.
Advokat je liĉio na bebu. Nosio je belu vunenu kapicu vezanu
ispod brade, plavo-belu mornarsku majicu na bretele i soknice.
Dudlina ga je još jednom ošinula po zadnjici na kojoj je ostao
crveni trag biĉa.
Jaooooo! Gospodariĉice moja mogu li sada. posto si me
nauĉila kako se dobro dete ponaša, opet da ti liţem prste na
stopalima?
Glas mu je bio pokajniĉki kao kod deteta uhvaćenog u kradi
slatkog iz tegle.
„Kretenu, da nisi pisnuo!”
Ponovo je proradio biĉ.
Dudlina je sela na udobnu stolicu pisaćeg stola i raširila noge.
Sada je na sebi imala samo ĉipkani korset i to jedan od onih sa
hiljade vezica. Sisići su joj bili utegnuti u prsluk. Pica joj je bila
glatko izbrijana, te su se jasno videle dve tetovirane vijugave
zmije ĉiji su repovi bili na kukovima, dok su im glave bile kod
vagine kao da se na njoj napaja.
„DoĊi „vamo! Ĉetvoronoške!”. rekla je Dudlina slinavcu.
W&N

Stezala je i savijala biĉ u ruci.
Advokat se istog trena stvorio ispred nje i odmah pokušao da
joj sisa prste na nogama.
„Ĉekaj malo. Donesi ostrige.”
Nije morala dva puta da mu naredi. Jurnuo je u kuhinju i za tili
ĉas se vratio sa tanjirom otvorenih ostriga ukrašenih kriškama
limuna.
„Stavi mi ih izmeĊu prstiju."
Rinaldi je poĉeo da ih vadi iz ljuske i da ih stavlja izmeĊu
prstiju. One su bile velike i ljigave, te se njihova teĉnost slivala
niz Dudlinina stopala. Advokat je ciĉao od zadovoljstva dok je
obavljao tu delikatnu operaciju.
Dudlina je imala elegantna stopala.
Mala, ali ne i premala. Broj 37. Mršava. Kao izvajana. S
mekanom petom. Urednim noktima lakiranim u crveno. Bez
ijednog ţulja ili zadebljanja koje bi narušilo savršenstvo.
Bila su to idealana stopala za matorog fetišistu kakav je bio
advokat Rinaldi.
A tek sada kada su se izmeĊu prstiju nalazili morski mekušci
još uvek puni ţivota...
Pošto ih je sve stavio, Rinaldi se ustremio na njene prste kao
mladunĉe ţeljno majĉine sise, ali ga je biĉ ponovo ošinuo, ovog
puta po jeziku.
„Gospodariĉice!? Pa šta sam sad pogrešio?”
„Kretenu! Limun!”
Jao da. Zaboravio je da stavi limun.
Iscedio gaje brzinom svetlosti, a onda se konaĉno bacio na
obrok koji je teškom mukom zaradio.
24. ĐULIJA ĐOVANIN1 – 21:27
Mnogi gosti su već pristigli. Đulija Đovanini se ponašala kao
idealna domaćica. Priĉala je sa svima, predstavljala novopridošle
goste onima koji ih ne poznaju, iznosila meze. Bila je opuštena,
W&N

ali bi povremeno, u trenucima kada je bila sigurna da je niko ne
vidi, zavlaĉila ruku u grudi gde je drţala kljuĉ i istog trenutka lice
bi joj se raširilo u osmeh.
25. MONECA
Moneci se cela ta akcija sa presvlaĉenjem ĉinila kao
nepotrebna jebada. A sem toga smoking koji su mu nabavili bio je
barem za broj manji. Stezao ga je u ramenima a svaki put kada bi
se savio imao je osećaj da će pantalone da se rasparaju.
Još se i ugušio od dosade. Nije razumeo šta se kog vraga ĉeka.
Već više od dva sala sedeo je na zadnjem sedištu Bujakarovog
starog tristaća krem boje.
„Hoćemo li već jednom da izaĊemo?“ udahnuo je. „Još nije
kucnuo pravi ĉas. Ljudi još uvek izlaze... Uskoro ćemo”, rekao je
Bujnkaro koji je sedeo na mestu vozaĉa. I on je nosio smoking, ali
je njegov bio beo.
Liĉio je na izboranog i prosedog matorog kelnera.
„Još uvek se puno ljudi muva! Slan u potkrovlju je potpuno
osvetljen. Ne moţete ni da zamislite kakav nameštaj, kakvo
srebrno posuĊe. Mogli bismo da uletimo i da im pomaţnjavamo
sve ţivo...” rekao je Orekino. Mladić, od dvadesetak godina. crne
i dugaĉke kose, sa velikim zlatnim minĊušama u obliku alke. Pred
oĉima je drţao dogled kojim je posmatrao stan grofice Sinibaldi
„Smanji doţivljaj... Ne bih baš hteo da otpoĉnem novu godinu
u bajboku... Nego da mi lepo ispunimo ono što smo naumili i
pravac kući”, rekao je Moneca.
Orekino je bio suviše mlad i oĉito preveliki zaljubljenik u
filmove sa Rodţerom Murom. On je bio taj kome je pala napamet
genijalna ideja da obuku smoking kako nikome ne bi upali u oĉi.
Svima će izgledati kao tri otmena gospodina koji su pozvani na
proslavu u potkrovlju. Taj mrsomud Orekino je i dalje drvio sa
priĉom o Arsenu Lupenu, 'opovu i dţentlmenu, ali se Moneca,
razuman i veoma iskusan ĉovek, nije zanosio lime daje nešto više
W&N

od klasiĉnog provalnika. Spadao je u onu vrstu lopova koji
nogom razvale vrata, ulete u stan i ponesu sa sobom šio je više
moguće sivari. Nije se libio da, kad mu si' ukaţe prilika, uzme i
mašinu za pranje sudova i toster
„Jesmo li sigurni daje stan prazan? Ne bih voleo neprijatna
iznenaĊenja”, rekao je Bukajaro otimajući dogled iz Orekinovih
ruku
„Nema frke. A ko bi mogao da bude u advokatskoj kancelariji
u novogodišnjoj noći... Niko. Imaćemo puno vremena da sa
sobom ponesemo kompjutere, faks i sve ostalo. Sigurno da postoji
i ne'.i sef. Treba samo još malo da saĉekamo...”
Moneca je iz kese izvukao plastiĉnu porciju. Otvorio ju je. U
njoj se nalazio pasulj sa kobasicama koji mu je spremila njegova
ţena Ines.
Jebo te, kako je hladno. Baš smo našli divan naĉin da
provedemo Novu godinu”, mrmljao je Moneca stisnutih zuba.
Prstima je zgrabio kobasicu. Baš kada se spremao da je strpa u
usta. ona mu je iskliznula iz ruke i šljisnula po sneţno beloj
košulji. Opsovao je.
26. DEBORA IMPERATORE KORDELA – 21:38
U stan Đulije Đovanini konaĉno su pristigli svi gosti. Bilo ih je
ukupno petnaestom. Sedeli su za stolom. Svi su bili veoma
elegantni. Amaro Averna je pomogao da atmosfera postane
intimna, spokojna i opuštena, što je potpuno odudaralo od
raketnog napada koji su mogli da posmatraju na rimskom nebu.
Enco je sedeo preko puta Debore. Đulija je sela na ĉelo stola.
„Debora ĉuo sam da si napisala novi scenario... O ĉemu se
radi?”, upitao je proćelavi mladić obuĉen u crvenu košulju i sako
od tvida.
„Ne volim da priĉam o svom poslu”, rekla je Debora
Imperatore Kordela koja je u ruci drţala štapić sa susamom i
mahala njime kao da je šiba neke stroge uĉiteljice.
W&N

Bila je mršava. Kosa smeĊa, kratka, muška frizura. Nos u
obliku kormila delio je njeno usko lice na dva dela. Podsećala je
na nekakvu nemaĉku feministkinju zbog malih okruglih naoĉara.
„Ma daj Debi, reci nam bar nešto!”, sauĉesniĉki je navaljivao
Enco.
Enco se dobro osećao. Na svom terenu. Ipak istog trenutka
sinulo mu je da se suviše prisno obratio Debori. Okrenuo se i
pogledao ka Đuliji, ali je na nje mom licu kao i uvek bio onaj lupi
pogled.
Moţeš misliti!
Scenaristkinja se protegnula, izduţila svoj ćureći vrat i poĉela
da mlatara onim štapićem kao da diriguje orkestrom, a onda rekla:
„U redu. Kad ste baš navalili. Reći ću vam samo da sam
krenula od gnusnog iskorišćavanja ţivotinja za potrebe filma... Da
ne poverujete. Neću ni da pominjem šta se sve radi sa konjima.
Svi se sigurno sećate Furije konja sa divljeg zapada. Šta da vam
kaţem. Kastrirali su ga da bi postao krotak" A psi... Lesi, Rin tin
tin, Betoven i pudlice iz „Ribe zvana Vanda” daju najuţasniju
stereotipnu sliku o psima... Dobri, verni i simpatiĉni. Tu i tamo
nešto zabrljaju. Tome mora već jednom da dotle kraj! Stoga sam i
napisala scenario o Ţući, policijskom psu. On je muĉeni policijski
pas-narkić koji na aerodromu u Rimu umire od prevelike doze
pošto pojede statuu Bude iz Tajlanda. Kasnije se ispostavlja daje
statua bila od heroina. To je veoma dramatiĉna, hrabra i sloţena
priĉa. Ali naravno potrebni su mi najbolji glumci. Producent
Emilio Spaventa predloţio je da lik Ţuće tumaĉi koker iz „Klikera
i kengura Tomija”... Videćemo. Nisam sigurna da li je njegovo
lice dovoljno upeĉatljivo. MeĊutim, to je samo poĉetak. Htela bih
da napišem još jedan scenario o rak rani modrenog društva,
problemu pasa lutalica...”, reĉe i teatralnim gestom umoĉi štapić u
salatu od tunjevine a ţalim ga strpa u usta.
W&N

27. DUDLINA – 21:41
Dudlinu je njen posao još uvek uzbuĊivao le nije ni ĉudo da je
i dalje bila pravi majstor svog zanata.
A te veĉeri bila je posebno inspirisana.
Pošlo je advokat završio sa ostrigama, izbubecala ga je
praherom po turu. Moţda je malĉice preterala, ali je on toliko
ciĉao od sreće da je bilo pravo zadovoljstvo pretvorili njegovo
dupe u krvavu šniclu.
Pa, nema sumnje Rinaldi je zasluţio vrhunski tretman.
Morala je da ga dovede do najvišeg stepena poniţenja, da ga
pretvori u krpu za brisanje poda, u biće bez ikakvog dostojanstva.
U poslednje govno.
Jedino takt) će biti potpuno srećan.
Advokatova ekstaza.
„Skidaj to sa sebe!”, naredila mu je.
On je poslušao pognule glave. Skinuo je deĉju odeću i
sklupĉao se potpuno go na podu. Stvarno je izgledao uţasno sa
tom trbušinom. kratkim i dlakavim nogama, unakaţenim dupetom
i nabreklim kurĉićem.
„Fuj! Gadiš mi se! Sad ću da li pokaţem tvoga Boga!"
Dudlina je zgrabila torbu i iz nje izvukla najsmrtonosnije
oruţje is svog arsenala. Nije postojao mazohista koji nije umirao
od sreće kada bi ga video. Uzela ga je u ruku, iskezila se, a zatim
zavukla šteker u utiĉnicu.
U kancelariji se zaĉulo neprijatno brujanje.
Advokat je rukama pokrio lice i plakao. Kada je zaĉuo taj zvuk
i video paklenu mašinu koju njegova krvnica namerava da
upotrebi poĉeo je da zamuckuje.
„Nee! Mooolim te! Samo „Epiledi" ne!"
Ali dţaba je trošio reĉi.
Dudlina je već usmerila strašnu napravu ka šumi koja se'
nalazila na njegovim grudima.

28. ENCO DI ĐIROLAMO – 21:44
Enco di Đirolamo je bio u potpunom transu.
Kakva ţena. Kakav senzibilitet. Kakva moć analitičkog
rasuĎivanja... razmišljao je u sebi dok je Debora nastavila da
priĉa o krizi italijanskog filma.
Imati kraj sebe ovakvu osobu je nešto sasvim drugo.
Stimulativno. Zaista stimulativno. S njom se ne priča o banalnoj
svakodnevici i besmislenim koještarijama.
Pre samo nedelju dana otišli su u banju Saturniju. Tamo su,
zagrljeni ispod vode, do duboko u noć priĉali o smislu ţivota,
svojim nadama, strahu da smo sami u hladnom i beskrajnom
kosmosu. Potom su vodili ljubav u sumpornoj vodi. Neţno.
Stidljivo, kao da im je prvi put.
Hiljadu puta lepše od akrobatskog i vulgarnog seksa sa
Đulijom.
Pruţio je stopalo i dotakao Deborinu nogu. Ona je sedela preko
puta njega. Taj kratkotrajni potajni dodir pomogao mu je da se
oseti bolje.
Bolje.
Malo bolje.
Već desetak minuta osećao je nekakvo vrvotanje u stomaku.
Poput oluje na Pacifiĉkom okeanu. Osećao je jezive grĉeve i
neodloţnu potrebu da ode u kupatilo.
Šta li sam to danas pojeo? Nešto me je proteralo, razmišljao je
stisnutih zuba i guzova.
Nije više mogao da izdrţi. Morao je da se olakša
Ustao je pokušavajući da zadrţi opušteni izraz lica. Kao da se
odjednom selio da treba da obavi telefonski razgovor. Pravi kuler.
Ali ĉim je prošao kroz vrata dnevne sobe pojurio je poput Karla
Luisa ka klonji.
W&N

29. TJERI MARŠAN – 21:45
Tjeri Maršan je pokušao da bude duhovit. Vickast. Ali sada mu
više nije bilo do toga. Knedla u grlu mu je bivala sve veća te je
disao sve teţe i teţe.
Obuzeo ga je totalni, mraĉni, kosmiĉki pesimizam. Gori nego
kod Leopardija. Poĉeo je da svira nekakvu tuţnu pesmu. Od svih
pesama iz ogromnog bretonskog opusa ta je najviše odisala
melanholijom i nostalgijom.
Tradicionalna tuţbalica ţena ribara sa ostrva Sen Mišel.
Već posle prvih turobnih tonova, gosti koji su sedeli za
stolovima poĉeli su da ţamore, zviţde i viĉu, a nedugo zatim na
pozornicu su pale i prve kajzerice sa anisom i tost sa paštetom od
brancina i rikule.
„Kakva je to kuknjava?! Dosta! Uaaaa. Uaaaa. Idi kući! Zar
smo ovo platili? Vratite nam pare!", vikali su gosti.
Tjeri je neustrašivo nastavio da svira iako mu se niz obraze već
slivao sos od vrganja i krem sira. Nije pevao za njih već za sebe.
Istog trenutka na bini se stvorio onaj izbacivaĉ u narandţastoj
jakni i svojom ĉvornovatom šakom opauĉio muziĉara po brnjici, a
potom procedio kroz zube:
„Kunem ti se da ću ti, ako odmah ne poĉneš da sviraš neku
veselu pesmicu za dušku, rascopati tu tvoju usranu liru o tintaru.
30. GVALTIJERO TREKJA – 21:48
Gvaltijero Trekja je sedeo u autobusu zajedno sa ostalima iz
ekipe i masirao bolnu šaku. Ćutao je premda se u autobusu sve
orilo od euforiĉnog smeha i razdraganog razgovora.
Pitao se da li treba da im saopšti da je propevao. Da je odao
tajnu. Da mu je Gica Ubica primenom sile izvukao adresu
odrţavanja ţurke.
Ma on ionako neće doći. Moţeš misliti koliko nekog takvog
briga za ţurku na Kasiji.
W&N

Ponovo se bacio na masiranje šake.
31. MONECA – 21:58
„Vidi samo kako si usrao košulju! Kako ĉovek moţe da radi sa
takvim paĉerima, najobiĉnijim amaterina” rekao je utuĉeno
Orekino.
„Ma ništa se ne vidi. Dovoljno je da zakopĉam sako...“, rekao
je Moneta koji je pokušavao da prstima obriše fleku. Izašli su iz
tristaća i poĉeli da se šunjaju ka Ponci. Kucnuo je ĉas za akciju.
„Sada ćemo da pozvonimo Sinibaldijevima, oni će lepo da nam
otvore. Prostudirao sam plan do najsitnijih detalja.”
Orekino odluĉno pritisnu dugme interfona.
„Koje?”
Muški glas.
„Ovde Duĉo Trekani. Molim vas otvorite”. rekao je
izveštaĉeno Orekino pokušavajući da mu glas zvuĉi aristokratski i
ravnodušno. Potom je pun sebe prišapnuo ostaloj dvojici:
„Sve je pod kontrolom...”
„Ĉujte, ţao mi je, na spisku ne:na vašeg imena...” „Mora da je
u pitanju neka greška. To je nemoguće.” „Ţao mi je. Ne znam šta
da vam kaţem.”
Moneca i Bujakaro poĉeli su da se kikoću.
„To je nemoguće. Kakav skandal. Mene je pozvao...” „Ko? Ko
vas je pozvao?”, upitao je isledniĉkim tonom glas iz potkrovlja.
Orekino se u trenutku smrzao ali je, postoje pogledao u
interfon, smireno odgovorio;
„Gospodin Sinibaldi del Orto. Glavom i bradom.”
„Ne postoji nikakav gospodin Sinibaldi. Vi ste laţov” rekao je
trijumfalno glas.
Sada su se Moneca i Bujakaro valjali od smeha i drţali za
stomake. Orekino ih je prostrelio pogledom, a onda je na površinu
izbio sav njegov prostakluk:
„Slušaj bre majmunĉino. Koga bre ti nazivaš laţovom? Nemoj
W&N

da ti rascopam njonju!”
Istog trenutka zaĉuo se odgovor.
„Jedi govna! Smradu najobiĉniji!”
„A je l tako govnaru? More otvaraj ta vrata inaĉe ĉu ti jebati
sve po spisku!"
„Moţeš samo da mi ga popušiš. Idiote jedan!”
„Ma popuši ga ti meni pederĉino.”
„Peder ti tata koji te je napravio!"
Sigurno bi tako nastavili cele noći da odmeren Monecin šut
nije razvalio vrata.
„Vidi kako se to radi Oreki‟”, rekao je Moneca. Orekino ĉije je
lice bilo crveno kao bulka reĉe:
„Ko te jebe. Sad ću da ti doĊem tamo.“
„Ma samo doĊi. Pokazaću ti tvoga Boga. Ĉekam te. Njih
trojica se obazreše oko sebe a zatim neĉujnim koracima uĊoše u
zgradu.
32. GAETANO KOCAMARA – 21:59
Padobranci! Uvek probaju da se uvale na neku ţurku. Kakav
crni Dučo Trekani! Gde im je mašta, mogli bi da budu malo
originalniji. Sva sreća što kod mene to ne pali, pomislio je
zadovoljno. Gaetano Kocamara.
Bio je srećan. Jedina obaveza bila mu je da kontroliše situaciju.
Smešila se vrhunska proslava.
Otišao je da popije još jedan belini.
33. GICA UBICA – 22:00
Gica Ubica preuzeo je organizaciju na sebe.
Stajao je na vozaĉkom sedištu autobusi sa megafonom u ruci:
„Dakle, veĉeras idemo u provod. Vaš Gica vas vodi na
proslavu! Proslavu organizovanu u ĉast Nole”, povikao je a onda
W&N

poĉeo da skaĉe i urla:
„Ko ne skoĉi odmah sad Kazalotijev je smrad... Ko ne skoĉi...”
Svi navijaĉi koji su se tiskali u autobusu, poĉeše da skaĉu uz
neviĊenu buku i ponavljanje slogana. A onda svi odreda poĉeše
da skandiraju svom voĊi:
„Gico Ubico najbolji si ti, ako treba ginućemo mi za tebe svi.”
Gica je seo za volan i krenuo praćen zviţducima i
prangijanjem. Pratila su ga još dva autobusa.
Odredište?
Ulica Kasija, broj 1043.
34. MIKELE TRODINI 22:07
Najzad su stigli do kolaĉa. Mikele je osećao sve veće i veće
uzbuĊenje ali se istovremeno i sve više plašio. Nije znao kako će
njegov otac da reaguje kada bude otkrio da je sve pare potrošio na
rakete i petarde.
Tata je govorio da su to opasne stvari. Da svake godine milioni
osoba izgube ruku ili oko igrajući se sa eksplozivnim napravama.
Reći ću mu da moţe i on da ih ispaljuje. Tako će moći da me
kontroliše.
A osim loga tu je bio i deda.
Deda Anselmo je dobar. Pomoći će mi.
Cela porodica buljila je u ekran. Gledali su gušiteljski šou
program sa Marom Venije. Ţeleli su da doĉekaju Novu godinu sa
svojom mezimicom. Kakav daveţ. Mikele se vrteo po sobi kao
zver u kavezu.
„Tvoj sin bi hteo da ispali par raketa.., rekao je Anselmo
Fraska svom zetu i namignuo Mikeleu.
Mikeleu je stao dah u išĉekivanju oĉevog odgovora.
„Još je rano... Sedi. Moraš da se nauĉiš da budeš strpljiv. Kada
kucne ĉas otići ćemo na terasu i ispalili par raketa...”
„Zar ne mogu sad da ispalim neku. Barem one male...”, rekao
je smušeno i tugaljivo Mikele sklopljenih ruku i pognute glave.
W&N

„Kome ja priĉam? Kasnije. Sedi ovde..,“rekao je otac ne
skidajući pogled sa Mare Venije u medveĊem kostimu.
„Ali...”
„Sedi ovde pored mene. Strpi se malĉice...”, rekao je deda
napravivši mu mesto na fotelji.
Mikele je seo kraj dede.
35 MONECA
„Kako ćemo sada da uĊemo?”, upitao je Orekino ispred
kancelarije advokata Rinaldija.
Posle razgovora sa onim kretenom izgubio je dosta od svoje
poletnosti.
„Na stari dobri naĉin. Dodaj mi ĉekić i pajser”, rekao je
Moneca koji je preuzeo kontrolu nad situacijom.
„A ti Bujakaro idi do stepenica i gledaj da li neko dolazi.”
Vrata Rinaldijeve kancelarije otvorila su se posle samo jednog
dobro odmerenog udarca po kljuĉaonici.
Nije bilo nikakvog alarma.
Nije se moglo poţeleti ništa bolje...
Moneca, Bujakaro i Orekino oprezno uĊoše i za sobom
zatvoriše vrata.
36. FILOMENA BELPEDIO – 22:12
Filomena Belpedio leţala je bez svesti na kauĉu u dnevnoj
sobi. Kristalna ĉinija prevrnuta. Pilule rasute po podu. Daljinski
upravljaĉ u ruci.
Na ekranu je upravo bio duet. Iva Zaniki i pevaĉ grupe
Sepultura. Pevali su „I Love You Just the Way You Are”.
W&N

37. ĐULIJA ĐOVANINI – 22:13
Đulija Đovanini je i dalje donosila razna jela, dosipala piće i
ćaskala sa gostima upotrebljavajući pet posto svog mozga.
Preostalih devedeset i pet posto bilo je zauzeto unutrašnjim
dijalogom sa mamicom.
Jesi videla? Nisi htela da ideš u klasičnu gimnaziju nego si se
zadovoljila birotehničkom školom, Niti si htela da se upišeš na
fakultet kao što sam ti ja savetovala. Pa šta onda hoćeš? Ne
moţeš da se ţališ što ti je ova namigušica, ravna kao daska,
maznula momku. Tako ti i treba. Ţivot je takav. Čupav i dlakav.
Ali mama ti si mi rekla da ju nisam dovoljno pametna... Da
ţena pre svega mora da bude prava ţena...
Kakve sad pa to veze ima? Trebalo je da mi dokaţeš da si
sposobna. Da nisi slinava balavica koja se drţi za majčine skute.
A ti to nisi učinila. Zato ti je sada ta kurvica skinula frajera. Po
mnogo čemu nije ti ni prineti. Pogledaj je. Ruţna kao lopov. Ne
zna da kuva. Ne ume da ugosti. Ali ona je umetnica,
intelektualka... Ti vrediš hiljadu puta više od nje. Gadno joj se
osveti. I njoj i njemu. Naročito njemu. Obo... "
Đulija. Đulija šta ste ti i Enco planirali za Befanu?5
Đulija se vratila na planetu Zemlju.
„Šta kaţeš?”
Obratio joj se Klemo, proćelavi tridesetogodišnjak, koji je
sedeo s njene desne sirane.
„Zanima te šta će ove godine da donese Befana? Ugalj! Ugalj
za nevaljalu decu.”
5
praznik koji se slavi u Kaliji na dan
Bogojavljenja. Dobra veštica Befana u noći
izmeĊu 5. i 6. januara donosi poklone svoj
deci osim nevaljaloj koja dobijaju ugalj.
W&N

38. DUDLINA – 22:15
„Ko je to? Ĉuo sam nekakaaaav šuuum tamooooooo”, kmeĉao
je advokat Rinaldi.
„Umukni. Da nisi pisnuo!”, reĉe besno Dudlina.
Tog trideset prvog decembra Dudlinin mozak radio je kao sat.
Bingo.
Pronikla je u advokatovu najskriveniju tajnu. I sada će
trijumfalno daje iznese na svetio dana, kao daje u pitanju
sumersko blago vekovima zatrpano ispod tona i tona zemlje.
Nije se dţabe upisala na psihologiju.
Advokat je bio shit lover (ljubitelj izmeta).
Jedna od najbezazlenijih deĉjih perverzija. Nikada nije izašao
iz edipovske analne faze koji imaju svi trogodišnjaci.
A Dudlina je to sada znala.
Zbog toga gaje onako golog lisicama vezala za veliki pisaći sto
od mahagonija. Potom ga je opkoraĉila i poĉela da sere po njemu.
39. ENCO DI ĐIROLAMO – 22:17
„A šta sad da radim?”, pomislio je sav oĉajan Enco Di
Đirolamo pola sata posle svog ulaska u WC.
Još uvek je sedeo na šolji u koju je iskenjao i sopstvenu dušu.
Bio je u mraku jer je nestalo struje.
Tek tako.
Ali problem nije bio u tome.
Problem je bio u lome što u tom jebenom WC-u nije bilo
toalet-papira. A s obzirom da je ona glupaĉa od Đulije proĉitala u
„Gente Casa” da su u otmenim engleskim kućama WC i kupatilo
uvek razdvojeni, u ovom šupku nije bilo ni jebenog bidea ni
jebenog lavaboa gde bi mogao da opere bulju.
„Šta ću sada?”, mrmljao je sav utuĉen.
Nije mogao da navuĉe gaće na usranu guzicu i da izaĊe, a nije
mogao ni da se dokopa kupatila spuštenih pantalona.
W&N

Kakav je baksuz, struja bi došla baš u trenutku dok bi se u tako
jezivom stanju vukao hodnikom.
Svi bi ga videli.
I Debora.
„Šta da radim?"
Otškrinuo je vrata. Hodnik je bio u potpunom mraku. Samo se
u daljini, u dnevnoj sobi, video traĉak svetlosti. Sveće. Ĉuo je
smeli i ţagor gostiju.
„Đulija! Đulija!". bojaţljivo je poĉeo da viĉe.
Saĉekao je. Ništa. Nije ĉula.
„Đulija. Đulijaaaaa!" povikao je glasnije.
Još uvek ništa.
Gluva je kao top!
„Đulijaaaaaaa! Đulijaaaaaaa!", prodraose na sav glas.
Konaĉno je ĉuo korake u tami. Bat potpetica koje se
pribliţavaju. Najzad je ĉula.
„Ko je?". upitao je sumnjiĉavo glasom vojnika na noćnoj
straţi. „Đulija jesi li to ti?”
„Ja sam ljubavi. Šta ti je?”
„Ništa. U tri lepe! Em je nestalo svetla, em u ovom jebenom
klozetu nema toalet-papira. Donesi mi jednu rolnu.”
„Samo sekund...”
Ĉuo je kako Đulija odlazi niz hodnik. Ponovo je seo na solju.
Zar sam morao da fasujem i prolivčinu..
Đulija se brzo vratila.
„Enco zaista mi je ţao. Zaboravila sam da kupim toaletpapir.
Nemamo ni trunke..."
„Pa šta ću jadan da radim?” cmizdrio je on.
„Ništa ne brini. Našla sam ris hartije. Donela sam ti nekoliko
listova A4. Ništa drugo nisam našla u kući. Moţda su pomalo
tvrdi...
„Daj ili „vamo”. zareţao je Enco.
Enco je uzeo papir i uz gomilu psovki, u mraku, poĉeo da briše
dupe tvrdim i hrapavim papirom. U trenutku kada se spremao da
izaĊe iz WC-a najzad je došla struja.
W&N

Jebem ti... ne mogu da verujem!” rekao je i stavio ruku na usta.
Đulija mu je dala njegov izveštaj za Institut za obnovu
industrije, a on je njime obrisao bulju.
40. ROBERTA PALMIJERI – 22:20
Roberta Palmijeri je uzjahala Davida Racinija. koji je i dalje
bio ukoĉen i nepomiĉan. Spremala se da doţivi drugi od ĉetiri
kosmiĉka orgazma. Zemljani.
Poĉela je da se dilita kao mahnita.
„To! To! To! Tako! Taaaaaaako! Zaurlala je Roberta kada je
osetila kako joj se orgazam penje uz kiĉmenu moţdinu. Još više
se uzbudila i poĉela da skaĉe po nesrećnom Davidu koji je i dalje
na licu imao onaj isti idiotski osmeh.
41. ENCO DI ĐIROLAMO – 22:21
Đulija zna. Sve zna. Sve je ukapirala.
To je bilo jasno kao dan.
Znala je za njegovu šemu sa Deborom. Znala je da delje njenu
najbolju drugaricu.
Enco je bio siguran u to.
Mogao je to da proĉita u njenim ledenim luĊaĉkim oĉima.
Enco di Đirolamo je sedeo za stolom i drhtao kao prut. Pravio
se da jede peĉenje koje je imalo nekakav ĉudan plastiĉan ukus.
Drhtao je od straha. Vilica mu je podrhtavala, a usta bila
potpuno suva.
Kako li je kog vraga saznala. Rio sam oprezan. Krajnje
oprezan. Nisam pravio gluposti. Nemoguće. Pa ipak ona zna.
Zna. 'Zna.
Ta je spremna na sve. Da ga premlati. Da mu uništi ţivot. Da
mu sjebe dţip.
Pre dve nedelje otišli su zajedno u samoposlugu. Kada je došla
W&N

do delikatesnog odeljenja zatraţila je dvesta grama praške šunke.
Mesar joj je lepo izmerio, stavio u plastiĉni tanjirić i obmotao
folijom.
Đuliji je pao mrak na oĉi.
„Već treći put vam kaţem. Hoću da mi šunku umotate u papir!
A vi mi svaki put uvalite ovaj idiotski tanjirić.”
„Ali gospoĊo, tako će se saĉuvati miris i sveţina šunke”, rekao
je pomirljivim glasom mesar.
„Gluposti. Ja sam oduvek jela šunku uvijenu u papir. A onda ti
se pojavi neki pametnjaković koji kaţe da šunka mora da se stavi
u jebeni plastiĉni tanjir i onda svi treba da ih trpaju u friţidere...
Vi to namerno radite. Dobro vas poznajem. Ovo je ĉetvrti put. Ja
sam se do sada uzdrţavala, nisam htela da planem...”
„Gospodo ja radim. Ne mogu da se zamajavam sa vama. Ne
znam ni ko ste. Sledeći put mi recite unapred šta hoćete ili još
bolje naĊite neko drugo mesto za kupovinu.”
Enco je pokušao da je smiri, ali uzalud, nije ga uopšte slušala.
Urlala je na onog jadniĉka koji je samo obavljao svoj posao. Na
kraju mu je zafrljaĉila tanjirić u glavu, te je on, besan kao ris,
izašao da se obraĉuna sa njom.
Da propadneš od blama.
Malo je falilo da Enco popije i par šamara pokušavajući daje
odbrani.
Odlepila je. Skroz je odlepila. Odvrnula je osigurač i
podmetnula mi da obrišem dupe svojim izveštajem.
Morao je da upozori Debi. Da joj objasni situaciju. Po svaku
cenu mora da je obavesti. Nešto mora da se preduzme.
Trebalo bi da pobegnu. Uhvate maglu. I to što pre.
Poĉeo je netremice da pilji u Deboru ne bi li privukao njenu
paţnju.
W&N

40. TJERI MARŠAN – 22:25
Izbacili su ga napolje kada je poĉeo da plaĉe na pozornici i da
jadikuje kako mu nedostaju ţena i ćerka.
Sada je Tjeri Maršan leţao u kombiju. Još uvek je nosio onaj
smešni frak. Ispijao je drugu flašu vodke.
Izbacivaĉi su mu slomili Reţin. Smrtno ranjena leţala je kraj
njega, polomljenog rama i pokidanih ţica.
Da se sve to desilo samo dan ranije ti moroni bi skupo platili,
ali te veĉeri nije mu bilo ni do ĉega.
Osećao se suviše loše.
Moţda je to bio znak sudbine.
Da prestane da svira Da završi jednom za svagda.
Tako je, tako je... vraćam se u Bretanju. Idem kući. Kod svoje
ţene i svoje ćerke. Mogao bih da radim kao zidar na nekom
gradilištu. Zaradio bih neku crkavicu. Moţda bi mi i otac, kada bi
video da sam se prizvao pameti pomogao oko plaćanja stanarine.
Sada je bio gotovo srećan što su mu slomili tu prokletu harfu.
Mogao je da poĉne sve iz poĉetka.
Ko zna šta li radi Anet. upita se dok je ispijao poslednji gutljaj
iz flaše.
Mora da je kod kuće, sa svojima. Verovatno će pojesti čorbu
od crnog luka, a potom će otići da gledaju ribarske brodiće,
posebno osvetljene za tu priliku, kako se vračaju u luku... A šta ja
koji kurac radini ovde? Ma sad ću odmah da krenem!
A onda je ponovo poĉeo da razmišlja. Pokušao je da upregne
svu svoju pamet, u onolikoj meri koliko mu je to alkohol
dozvoljavao.
A gde ću jadan sada? Nemam ni prebijenu paru. Evo šta ću da
uradim, sutra ću lepo da prodam kombi i da sednem na voz. Ali
sad hoću da pozovem Anet.
Pridigao se. Strašno mu se vrtelo u glavi. Osećao se kao daje
na ringišpilu. Ĉetvoronoške je poĉeo da baulja po podu kombija u
potrazi za sitnišem koji je tu pao. Našao je nekoliko novĉića ispod
sedišta.
W&N

Suma je bila mala. Jedva dovoljna za kratak razgovor. Taman
toliko da poţeli srećnu Novu godinu i kaţe da se vraća.
Otvorio je vrata i izašao. Podigao je glavu i video kako
iskriĉave rakete praskaju i paraju nebo, sve dok se ne izgube u
daljini iza nekog drveća. Bile su predivne.
Krenuo je. teturajući se, u potragu za telefonskom govornicom.

43. DEBORA IMPERATORE KORDELA – 22:30
Debora Imperatore Kordela se dobro zabavljala iako društvo
nije baš bilo bogzna kakvo.
Priĉalo se o njenoj omiljenoj temi.
O njoj.
Znala je daje u tom društvu ona prava pravcata zvezda. U lom
trećerazrednom svetu sekretarica, bankarskih ĉinovniku i
grafiĉara ona je bila jedina koja se bavila kreativnim poslom.
Jedinu koja je imala dobru ţvaku. Svi su paţljivo upijali svaku
njenu reĉ.
„Glavni junak je tuniski muziĉar koji svira stari arapski
instrument üd. Govori se o njegovom postepenom razdvajanju od
vlastite zemlje. On napušta majku i dolazi u Evropu gde će
pokušati da svoju muziku satkanu od peska, tišine i hladnog
pustinjskog vetra, ponudi zapadnoj kulturi. Naravno tu je i ljubav
prema izvesnoj Evropljanki. Na kraju se priĉa o njegovom
povratku na rodnu grudu. Sedokosa starinu vraĉu se u Tunis da se
ponovo sjedini sa svojim svetom..."
Govorila je o projektu za svoj novi roman. Mladić kojeg je tek
upoznala i koji je sedeo kraj nje bukvalno se pretvorio u uvo. Ali
Debora nije mogla da se koncentriše i da iskaţe priĉu onako kako
je ţelela. Enco je non-stop piljio u nju. meškoljio se i davao joj
nekakve znake. To ju je potpuno dekoncentrisalo.
Kakav daveţ, šta li pa sad hoće?
Prekinula je sa priĉom i prosiktala:
„Enco šta ti je? Šta hoćeš? Zar ne vidiš da razgovaram?”
W&N

„Ništa... Hteo bih da porazgovaram sa tobom... Imam da ti
kaţem nešto vrlo vaţno”, reĉe on tiho i tajanstvenim glasom,
nagnuvši se iznad stola.
„Kasnije. Ĉekaj malo. Zar ne vidiš da priĉam ovom mladiću o
svom romanu. Šta to kog Ċavola moţe da bude toliko vaţno?”
44. GICA UBICA – 22:36
Gica Ubica je ušao u Poncu bez ikakvih problema.
Vrata su već bila razvaljena
„Haj'mo. Napreci. Svi uz stepenice!” zaurlao je razularen masi
koja ga je pratila.
Da je imao bradu liĉio bi na Mojsija koji vodi Jevreje u
Palestinu.
45. ADVOKAT RINALDI – 22:42
Advokat Rinaldi nikada nije doţiveo toliku degradaciju i
poniţenje kao te novogodišnje veĉeri.
I sve to zahvaljujući svojoj poniţavateljki Dudlini.
„Da. ja sam tvoja klozetska šulja. Klozetska šolja u koju ti
moja gospodariĉice moţeš da kakiš do mile volje”, rekao je on
drhteći kao list na vetru.
Bio je vezan lisicama za pisaći sto tako da je mogao da vidi
samo dupe i noge svoje gospodarice. Na stomaku je osetio topli
izmet. Od silnog uzbuĊenja lupio je glavom u pisaći sto.
„Još! Još!” urlao je od sreće ali dok je vikao imao je utisak da
nisu sami u sobi. Da je neko ušao.
Okrenuo se ka vratima i video neverovatnu scenu.
Tri ĉoveka.
U smokingu.
Stajali su kraj vrata i gledali ga. Jedan je u ruci drţao njegov
faks, drugi, nešto krupniji, s ogromnom flekom na košulji, nosio
W&N

je pod miškom foto-kopir mašinu, dok je treći u ruci ĉvrsto stezao
kopiju Rodenovog „.Mislioca” koju je Rinaldi kupio u Parizu na
braĉnom putovanju.
46. MONECA – 22:43
Ušli su u sobu i ugledali nešto neverovatno.
Go ĉovek bio je vezan lisicama za pisaći sto dok se mlada ţena
natrćila iznad njega i kenjala po njegovom tetu. A vezani je vikao:
„Još! Još!”
Njih trojica bili su potpuno šokirani. Nisu znali ni šta da rade
ni šta da pomisle.
Prva koja je razbila tu neprirodnu tišinu bila je ţena. Hitro se
uspravila i obukla brzinom svetlosti.
„Dobro veĉe gospodo, ko ste vi?”, upitala je dok je
zakopĉavala poslednje dugme na svojoj bluzi."
,,Ko... ko mi?”, mrmljao je Moneca gledajući oko sebe.
„Vi! Vas trojica! Ko ste vi?”
„Ovaj. mi smo... mi smo...”
„Lopovi. Zar ne?”
Njih trojica potvrdno klimnuše glavom.
„Lopovi! Kuku meni lopovi!!!”, povikao je ĉovek vezan
lisicama za pisaći sto.
„Umukni!”, odbrusi mu devojka. Odmah je prestao da viĉe i
poĉeo tiho da cmizdri.
„A ko ste vi?”, upitao je postiĊeni Moneca.
„Zovu me Dudlina a onaj ĉovek vezan za stoje advokat
Rinaldi. Dakle gospodo, pretpostavljam da vi niste došli ovde da
provedete prijatno novogodišnje veće već da kradete, zar ne?”
„Tako je”, odgovoriše uglas Moneca, Bujakaro i Orekino.
„Dobro. To se mene ne tiĉe. Samo da uzmem pare koje mi
pripadaju i odlazim. Vi radite svoj posao...”
Dudlina je uzela novĉanik iz advokatovog teget sakoa i iz
njega izvukla sveţanj novĉanica. Stavila ih je u torbu a zatim iz
W&N

nje izvadila tri vizit karte koje je podelila svoj trojici.
„Ako imate neke posebne ţelje, ako vam treba nešto vruće,
slobodno pozovite. Imate i moj mobilni. Gospodo doviĊenja... i
srećna Nova godina” reĉe ona i odluĉnim korakom krenu ka
vratima. Advokatov plaĉ postajao je sve glasniji.
„Ali zašto ste se posrali na njega?” upitao je Moneca koji je u
jednoj ruci drţao vizit kartu dok je pod drugom drţao foto-kopir.
Devojka zastade, nasmeši se i anĊeoskim glasom reĉe: „Zato
što on to voli.”
A potom nestade u noć.
47. RIBU A KOST – 22:47
„Dakle jesi li skapirao? Nova godina je u nama, a ne spolja. To
je jebeni ispit i ne postoji dobra strategija da se s njim suoĉiš,
uvek te zajebe. Jaĉi je od tebe. Nemaš nikakve šanse. Iscepkate na
parĉiće. Uništi te. Ništa ti ne vredi. Moţeš da budeš na nekakvom
indoneţanskom koralnom ostrvu, da meditiraš u nepalskom
hramu ili da si na nekoj mega ţurci. Nema ti spasa. Uvek ćeš se u
jednom trenutku te veĉeri upitati: Dakle šta sam radio ove
godine? Šta ću da uradim sledeće? Da li ĉu se promeniti? Da h ću
uspeti da se promenim? Onda pogledaš oko sebe i vidiš ljude koji
slave, zabavljaju se i hvataju te pod ruku. Kaţu da te vole. Ljube
te. Prošle godine za novaka zatekao sam se sa neka dva matora
debeljka koji su me grlili i ljubili kao da smo najbolji prijatelji
dok su mi ĉestitali Novu godinu. Uţas! Koji ste mi vi andrak? A
ovde nema nikog. Samo ti i ja. Boţanstveno. Kako nam je samo
dobro! Nema nikakvog davljenja, nikakvog.., govorio je Riblja
Kost sa dţointom u ustima i praznim pogledom uperenim ka
plafonu, kada je zaĉuo kako neko kuca na vratima.
Lenjo je okrenuo glavu.
„Vidi, vidi. Neko kuca!”, rekao je drmusajući Kristijanovu
ruku. On je spavao kao top.
„Halo! Koje? Staje? Šta se dešava?”, promrmljao je Kristijano.
W&N

„Neko kuca! Ko li je to?”, upitao je zabrinuto Riblja Kost.
„A ko bi pa bio? Moja majka. Gasi taj dţoint!". frknu na njega
Kristijano i ustade.
47. GAETANO KOCAMARA – 22:56
Nije mogao da poveruje.
Gaetano Kocamara nije mogao da poveruje svojim oĉima.
Scena je bila neverovatna.
Ko su bili svi ti ljudi? Ko ih je pozvao? Kako su ušli?
Nemoguće.
U ogromnom salonu grofice Sinibaldi vladao je totalni haos.
Više od dvesta ljudi.
Ako ta stvorenja uopšte moţemo da nazovemo ljudima.
Onaj kreten od Skaramele je pozvao celu severnu tribinu
Nolinog stadiona. Sa sve roĊacima.
Bacili su se kao kurjaci na posluţenje i sve ţivo poĉistili.
Pevali su. Igrali. Slavili Nolu. Povremeno bi u moru tih seljobera
prepoznao i po neko ljudsko biće. Bili su to pravi gosti koje je
lavina fanatika nosila sa sobom.
Zabezeknuta stara elegantna gospoĊa. Potpuno sluĊene rimske
dame.
Gaetano se osećao uţasno. Poţeleo je da se nikada nije ni
rodio. Da nestane sa zemljine kugle. Da se zavuĉe u mišiju rupu.
Ali ništa nije vredelo.
Morao se nekako da ih se reši. Da spase kuću.
Slike!
Ti divljaci naslanjali su se na slike Gatuza, Mondrijana. De
Kirika.
Povraćalo mu se.
Ubiću ga. Ako naĎem tog 'kurvinog sina od Skaremele kunem
se gospom sa Faita6 da ću da ga ubijem.
6
Najviša planina u oblasti Napulja. Najviši vrh Sani
W&N

Propao je. Moraće da se odseli. Da ponovo poĉne iz poĉetka.
Sa Rimom je zapeĉatio. Za sva vremena. Posle bruke kao šio je
ova nema šta tu više da traţi. Grofica bi ga ubila.
Nekakav Pithecanthropus erectus sa flašom volke u ruci igrao
je tarantelu na stolu na kome je stajalo posluţenje. Gackao je po
tostu sa kavijarom i domaćim kiflicama sa sirom i ponavljao:
„Kazaloti nek se sruši! Kazaloti nek nam puši'"
Odmah ga je prepoznao. Da, to je on. Ko bi mogao da zaboravi
to lice. VoĊa najvatrenijih navijaĉa. Zver poznata pod imenom
Gica Ubica. Taj je jedanput svojom glavurdţom rascopao tintaru
nekom navijaĉi Frozinonea. Robijaš. U kući grofice.
Preneraţen, Gaetano posmatrao je taj uţasni prizor. Morao je
nešto da preduzme. Ali nije znao šta.
Policija.
Da, treba pozvati policija. Odmah.
Krenuo je da se probija ka telefonu, tefon je bio zauzet. Neki
ĉovek je razgovarao. Drao se:
„Halo! Halo, je l‟ to Pjetro!? Ovde Paskvale. Tako je. Paskvale
Kazolaro tvoj roĊak. Srećna Nova godina. Tebi i celoj porodici.
Koliko je sati sada kod vas u Australiji? Ovde je skoro ponoć. Tu
smo na nekakvoj predivnoj proslavi...”
Besno mu je oteo slušalicu iz ruke. Upravo se spremao da
okrene 113 kada je u kuhinji video Skarainelu kako bezbriţno
otvara friţider u potrazi za pićem. Istog trenutka zaboravio je na
telefon i poput tigra skoĉio na kapitena Nole. Šĉepao ga je za
gušu urlajući:
„Svinjo! Svinjo! Ţivot si mi upropastio. Ubiću te!”
Bilo je potrebno deset ljudi da ih razdvoji.
AnĊelo visok je 1444 m. Sa ove planine vidi se
napuljski zaliv
W&N

49. MIKELE TRODINI – 23:00
Mikele je najzad nekako uspeo da privoli celu porodicu,
ukljuĉujući i majku i sestricu, da izaĊu na terasu. Svi su obukli
debele zimske kapute i obavili vunene šalove oko vrata.
„Deda, koliko još?"
Deda je priljubio nos uz sat.
„Još jedan sat. Ima još vremena.”
„Sada me svi paţljivo slušajte. U pitanju su opasne stvari.
Morate da uradite onako kako vam ja kaţem. Marcija, ovo se
posebno odnosi na tebe”, rekao je gospodin Trodini.
Tatica je baš voleo da komanduje.
To mu je u krvi.
„Šta? Kakava Marcija? Nije valjda da će...?”, ljutnuo se
Mikele.
Marcija, devojĉica od deset godina, sa velikim naoĉarima na
nosu. povikala je:
„Hoću i ja, hoću i ja!”
„I tvoja sestra hoće da ispaljuje rakete. Mikele, nemoj da
izvodiš besne gliste”, rekla je gospoda Trodini uobiĉajenim
pomirljivim glasom.
50. KRISTIJANO KARUČI – 23:02
„Iznela sam tortu. Pridruţite nam se. Kristijano, dovedi tvog
druga. Napravila sam i ĉokoladne bombice”, rekla je gospoda
Karuĉi dok je pokušavala da otvori vrata koja je Kristijano
blokirao nogom.
„Mama, prestani molim te. Ne ţelim nikakvu tortu. A znaš i
sama da mrzim bombice.”
„Kristijano, šta to smrdi? Nešto Ĉudno. Da ne gori nešto?”,
rekla je gospoda Karuĉi postoje zavukla nos izmeĊu vrata i
ragastova.
„Ništa naroĉito mama. Moj drug je skinuo patike.”
W&N

„Šta kaţete bombice? Boţe dragi, oboţavam bombice...” „Ti
umukni‟”, rekao je Kristijano Ribljoj Kosti pošlo ga je mrko
pogledao.
„Mama molim te pusti nas na miru. Spremamo se da
izaĊemo...”
„Kako god hoćeš. Jadna ja. Uvek ista priĉa...Ponašaš se kao
neki pustinjak”
„Da mama... u redu”, rekao je Kristijano i blago odgurnuo
majku. Ponovo je zakljuĉao vrata.
„Ne moţemo više da ostanemo ovde. Moja majka je sve
ukapirala. Do Ċavola!”, obratio se Kristijan svom prijatelju
pokušavajući da rastera dimĉinu.
„Lezi na krevet, smiri se. Nemoj da se ţivciraš. Kuliraj... Jel to
tvoja keva pomenula bombice?”
„Zar ne vidiš kako je ovde? Kao da smo u nekakvoj tajlandskoj
pušionici. Ako keva uleti ima daje drmne šlog.” „Eto kakvi ste vi
portiri! Bitišete u teskobnoj tami suterena kao neke krtice pod
zemljom... Takvi ste... Ostaćete bez oĉiju... I ako je, izgubićete
vid. Koţa će vam pobeleti...” „Prestani da sereš. Osim toga ja
nisam portir.”
„Ti si portirsko dete. To ti je zapisano u DNK. U genima ti si
vratar.”
„Jedi govna. U svakom sluĉaju dobro je što si se izuo. Misliš li
daje moja keva uspela da prepozna miris trave?” „Ma nema
šanse...”
Kristijano se i dalje vrpoljio po sobi a onda rekao: „Dosta!
Neću više ni sekund da ostanem ovde. Hajdemo negde. Smuĉila
mi se ova soba.”
„A gde ćemo?”
„Šta ja znam... Spomenuo si gomilu ţurki...”
„Ma moţeš misliti kakav su kiĉ. Ovde nam je super. Baš nas
briga. A osim toga nikada nismo proslavili pederašku novu
godinu, samo ti i ja. Da mi lepo legnemo na krevet, uzmemo flašu
šampanjca i bombice i Bog da nas vidi.” Kristijano se dvoumio i
razmišljao.
W&N

„A dinamit?”
„Ma frknućemo ga kasnije. Iza Doma omladine. Nemam snage
da se sada bakćem sa saobraćajem, guţvom, ne osećam se baš
najbolje.”
„U redu. Kako ti kaţeš. Idem po kolaĉe. Ti ostani ovde, ne
mrdaj, lice ti je kao..."
51. GROFICA SINIBALDI DEL ORTO – 23:08
Grofica Šintila Sinibaldi del Orto je i dalje spavala.
Olešila se od dţin-fica. Leţala je u svojoj sobi na lavljoj koţi
prostrutoj na krevetu sa baldahinom. Njena veĉernja Feragamova
haljina bila je svuĉena do pola. Pradine cipele na podu.
Razjapljena usta s usnama punim kolagena.
Hrkala je kao testera.
Dugaĉka kosa boje šargarepe, obiĉno skupljena u punĊu,
neuredno je padala po leĊima.
Viski. Loptica i Vodka, njena tri mala škotska terijera, lizali su
joj lice i lajali iza zatvorenih vrata. S druge strane vrata nalazila se
sluškinja. Filipinka, koja je smernim kucanjem pokušavala da
probudi svoju gospodaricu.
„Grofice, grofice, tamo su neki ĉudni gosti... Ima ih puno...
Grofice... Kuća..." ponavljala je sva uplakana.
Ali grofica nije ĉula ni nju ni buĉne goste. Nisu mogle da je
probude ni eksplozije raketa na rimskom nebu.
52. MIKELE TRODINI – 23:20
„Tata! Tata! Pogledaj! Vidiš li ih? Tamo. tamo gore!”, rekao je
Mikele Trodini ocu u ĉijoj je ruci gorela prskalica koja je bacala
iskre na sve strane.
„Gde Mikele?”
„Tamo preko puta nas, pogledaj.”
W&N

Gospodin Trodini je uperio pogled ka mestu koje mu je
pokazivao sin i najzad uspeo da vidi.
U zgradi preko puta. u potkrovlju Ponce, totalni rusvaj.
Ludnica. Crvene dimne bombe.
Kao krug pakla.
Drali su se kao ludi. Od silnih petardi nije moglo da se razazna
šta viĉu. Nešto kao: Nola, Nola, dobra je do bola.”
Nekoliko petardi palo je na teniske terene kompleksa. Liznulo
je nekoliko plamiĉaka.
„Ko ţivi u tom stanu?”, upitao je gospodin Trodini dedu.
Anselmo Fraska koji je sedeo na ligeštulu namesti svoj dogled.
Liĉio je na austrijskog generala koji posmatra neprijateljske trupe
s druge sirane doline.
„Grofica Sinibaldi. Ona sa kuĉićima”, rekao je starac koji je
znao svaku sitnicu vezanu za „Ostrva”.
„Kakva kul.. ”
Hteo je da kaţe kulovka ali se uzdrţao. Zbog dece.
„Kakve je to goste pozvala?“, upitao je potpuno zabezeknut.
Gospodin Trodini je mrzeo groficu kao najvećeg zlotvora.
Kada je sa svojim mercedcsom ulazila na parking kompleksa
ponadala se kao da je ceo parking njen. Već tri puta se parkirala
na mesto koje je pripadalo Trodinijevima i što je najgore bolela je
štikla za to.
Aristokratska kurvetina. Sa ona tri antipatiĉna kućišta.
Gospodin Trodini je protestvovao na zboru stanara ali je grofica
mrtva ladna nastavila da parkira svoja kola gde god joj se ćefne i
da sve gleda sa visine.
Ma šta li je samo ta babeskera umislila?
„Tamo gore je potpuni haos". rekao je opet deda a onda
povikao: „Pazite!"
Porodica Trodini se zaklonila iza saksija sa cvećem. Jedna
raketa pogodila je krov njihove zgrade. Zaĉuo se snaţan prasak a
malo je falilo da fasuju komadiće crepa i maltera.
„Ma jesu li poludeli? Šta im je?!", povikao je gospodin Trodini
dok je gurao ţenu i ćerku u kuću.
W&N

„Pucaju na nas. Evo stiţe novi projektil. Imaju odliĉan
strateški poloţaj", rekao je hladnokrvno deda.
Druga raketa završila je tik iznad njihovih glava. IzmeĊu
trećeg i ĉetvrtog sprata. Novi komadići maltera.
„Kurveštijo matora. Grofice mog kurca! Hoćeš sve da nas
pobiješ”. nije više mogao da se uzdrţi gospodin Trodini.
„Ipolita! Pozovi karabinjere, inaĉe ćemo ostati bez zgrade!”.
povikao je ţeni.
U meĊuvremenu Mikele je, zaklonjen saksijama sa cvećem,
osmatrao neprijateljski tabor. Video je da su poĉeli da bacaju sve i
svašta sa terase.
„Tata, pogledaj!"
Iz crvene izmaglice koja je prekrivala grofiĉino potkrovlje i
terase izronila je dţinovska crna prilika. Teturala se.
U rukama je drţala ogromnu saksiju sa cvećem. Od barem sto
kila.
,.Šta li namerava?”. upitao je Mikele.
Niko mu nije odgovorio.
Bio je to Ċavo koji je pobegao iz pakla. Uterivao je strah u
kosti. Stigao je do ograde i uz neljudski krik zafrljaĉi saksiju.
Pala je na parking.
Pravo na opel astru gospodinu Trodinija.
Probila joj je krov. Pretvorila u beţivotnu olupinu.
Deda Anselmo, gospodin Trodini i Mikele stajali su
nepomiĉno. Kao tri kipa. Zabezeknuti.
Nemoguće.
Taj moron bacio je saksiju sa cvećem na njihov opel. Opel koji
još nisu otplatili. Opel od koga su ih delile samo tri rate. Opel sa
klimom, elektronskim podizanjem prozora i sedištima od
alkantare7.
Gospodin Trodini se prvi pribrao od tog neviĊenog ĉuda. Pao
je na kolena, podigao pesnice ka nebu i zavapio:
„Opel niste smeli da dirate... To ćete mi skupo platiti vi usrani
7
materijal koji podseća na jelensku koţu
W&N

plemići! Hteli ste rat? Evo vam ga!"
Pridigao se. Zgrabio je plastiĉni sto i od njega napravio zaklon.
„Vitorio šta nameravaš? Šta nameravaš? Vrati se unutra
Vitorio. Nemoj da izigravaš ludaka!" poĉela je da cvili gospoĊa
Trodini iza vrata od balkona.
„Umukni ţeno! Ti i Marcija ostanite u kuhinju! A ti Mikele
poţuri. Uzmi sve rakete i petarde koje si sakrio ispod kreveta.
Deda Anselmo, skloni se ovde."
Gospodin Trodini bio je komandant.
Srĉani komandant sa ĉeticom heroja u ratu koji postoji od kada
je sveta i veka.
Ratu Izrabljenih protiv gnusnog Plemstva.
Mikeleovo lice razvuklo se u osmeh. Samo je rekao: „Odmah
tata."
53. ĐULIJA ĐOVANINI – 23:23
Mila moja majčice. Sve sam pogrešila. Ja uopšte ne poznajem
ove ljude. Zašto su došli kod mene? Zašto jedu za mojim stolom?
Ja sam sve to kupila. Mamice ne ţelim ih više ovde.
Đulija Đovanini je gledala sve te uljeze kako sede za njenim
stolom. Daje imala hrabrosti ustala bi i zamolila ih da odu. Sve od
reda.
Pustite me na miru. Hoću samo da spavam.
Ali hrabrosti imala nije. I znala je daje nikada u ţivotu nije
imala.
Ti si mu dala ključeve od stana... Ti si ih pozvala.
Zašto nije bila jaĉa? Zašto uopšte nije kapirala ljudski rod?
Zašto je svako mogao da je zezne? Zašto je ona pametnjakovićka,
ravna kao daska, vedrila i oblaĉila u njenoj kući, za njenom
trpezom? I zašto ju je onaj bednik i dalje gledao zadivljenim
pogledom?
A ja? Ja ti nisam ništa, bedniče? Poslednja rupa na svirali.
Nula. Dobra samo da ti spremim večeru, operem gaće i popušim?
W&N

Potom joj se majĉica ponovo obratila:
Mamino zlato. Prestani. Prestani. Učini to za tvoju mamicu.
Nema problema. Šta je tata uvek govorio? Za svaku boljku postoji
lek. A lek je jednostavan.
Osveti mu se.
Pokaţi mu ko si. Koliko vrediš?
Jesi li shvatila malecka moja?
Moraš da mu se osvetiš.
Da majčice. Da. draga mamice. Po ka začu ti da nisam
nesposobnjaković. Videćeš da će tvoja ćerka, od sada pa nadalje,
okrenuti potpuno novi list.
Neki frajer kojem nije znala ni ime prilepio se uz nju. Priĉao je
kao navijen.
Šta li samo hoće? Zaštoje ne pusti na miru? Samo joj je on
falio.
Prisilila se da na trenutak izbaci mamicu iz glave.
Ne bi bilo loše. Malo muzike. Mogli bismo da Ċuskamo, da se
malo opustimo. Ima još ĉetrdeset minuta do ponoći, da li bi
pustila neku muziku?” govorio je taj tipus sa smeškom koji se
Đuliji nimalo nije dopadao.
Folirant. Teţak foliram. I on je mislio da je ona nula.
„Šta kaţeš? Izvini, nisam ĉula.”
„Zar ne moţeš da pustiš neki CD. ploĉu ili kasetu?”
Đulija mu se nasmešila. Divan laţni osmeh. Savršen osmeli
domaćice.
Moja kuća je tvoja kuća.
Hoćeš muziku? E onda ćeš je i dobiti.
Ustala je sa stola i provukla prste kroz kosu kako bi popravila
frizuru.
„Naravno, Naravno. Malo muzike. Divna kaseta za dobar
štimung...”. rekla je i krenula ka svojoj sobi.
W&N

54. GAETANO KOCAMARA – 23:25
Gaetano Kocamara bio je u kuhinji. Pod ĉesmom je hladio nos
naduven kao babura.
Onaj nitkov od Skaramele mu ga je garantovano razbio.
Ali ni on nije ništa bolje prošao. Gaetano mu je slomio
jagodicu.
Uzeo je nekakvu krpu i prislonio je na nos. Prošao je kraj
grupe navijaĉa koji su, pošlo su prvo opustošili špajz, pravili
špagete sa paradajzom i bosiljkom kraj uplakane filipinske
kuvarice koja je sedela na stolici.
Nije više znao šta da radi. Salon se pretvorio u ogroman
podijum za igru. Dede. Babe. Deca. Ko god je imao dve noge
Ċuskao je kao lud. Zabavljali su se.
Gaetana je taj prizor zaista oĉarao. U jednom trenutku pomislio
je daje uprkos svega, ipak napravio pravu stvar.
Organizovao je slavlje za svoje zemljake. Verovatno niko od
njih nikada nije bio u kući kao što je bila grofiĉina.
„Gaetano! Gaetano!”, zaĉulo se iza njegovih leda.
Okrenuo se i ugledno starog markiza Serţija potpuno
pomodrelog u licu.
Hteo je da propadne u zemlju od blama.
„Saznao sam da si ti orrganizator ovog kerrmesa. Svaka ti ĉast.
Godinama se nisam ovako lepo zabavio. Brravo!”, nastavio je
markiz izgovarajući svoje karakteristiĉno grleno „r” i tapšući ga
po ramenima.
Nije imao vremena ni da odgovori jer je markiz istog momenta
nastavio sa razuzdanim plesom.
Ma da vidiš kada ovo na kraju još ispadne dobro, pomislio je.
Ugledao je neku devojku kako pleše. Devojku koju je već
odnekud znao. Verovatno iz Nole. Nije bio siguran ko je ona. Bila
je baš rasna ribetina. Sa tim svojim karakteristiĉnim crnim
uvojcima i tamnim oĉima ciganke. Nosila je minić dopiĉnjak i
majicu koja nije pokrivala baš ništa.
Gaetano se na trenutak pogledao u ogledalu.
W&N

Nos mu je bio nadut i pomalo crven. Ali ne mnogo. Sredio je
frizuru, uvukao košulju u pantalone i korakom frajerĉine prišao
devojci.
„Izvini! Ja sam Gaetano Kocamara organizator ovog partija...
Siguran sam da smo se negde već sreli... Ali ne sećam se gde...
Moţda na Majorei?”
Devojka je prestala da igra i sva zadihana uputila mu široki
osmeh koji je otkrio savršenu belinu njenih zuba, u potpunoj
suprotnosti sa tamnim usnama.
„U ugostiteljskoj... Naravno da se poznajemo. Ja sam Kotikone
AnĊela. Ja se tebe odliĉno sećam. Išli smo zajedno u odeljenje u
prvom razredu ugostiteljske. Onda si ti okinuo godinu..."
„Nisam baš uĉio.... mrmljao je on postiĊen.
Kotikone AnĎela. Ona iz prve klupe. Bila je neopevani gabor.
Sva bubuljičava a sada... Porasla je, postala ţenu. A telo joj je
stvarno boli glava.
„Da, bio si neverovatan duduk. Sećaš li se profesorke Pini?”
„Kako da ne... profesorka italijanskog je 1‟ tako?
Mala će večeras da padne. Moraću malo da je muvam ali već
je viĎena za snošku. Odvešću je kući...
„Ne. Profesorka engleskog... kako je se ne sećaš? Moram da ti
priznam da sam bila zacopana do ušiju u tebe kada smo išli
zajedno u odeljenje. Ispisivala sam stranice i stranice svog
dnevnika sa Kocamara, Kocamara. Kocamara... A znam da sada
ţiviš u Rimu i svi kaţu da poznaješ ljude sa televizije...", reĉe ona
zavodniĉki.
Okej. Okej. Kotikone AnĎela hoće da provocira... ima da
padne kazna!
„Slušaj! Zašto ti i ja ne bismo lepo zapalili sa ove ţurke. Ovde
je strašno dosadno. Bili bismo sami. Samo ti i ja. Ne moţeš ni da
zamisliš kakva je sad atmosfera u centru Rima. Kola su mi na
parkingu. Mogli bismo da odemo na neki splav na Tibru...”
Ona se oĉigledno zainteresovala ali se još uvek nećkala.
„Šta ti je AnĊela? Ne ide ti se?"
„Naravno da mi se ide. Nemaš pojma koliko bih to volela ali
W&N

ovde je i moj momak...”
Gaetana je nešto probolo u stomaku. Na trenutak mu se stošilo,
ali je bio uveren da je njegov šarm dovoljan da je natera da
zaboravi na svog deĉka.
„Zar ti srce ne poigrava od radosti što sa svojom starom
simpatijom moţeš da zapališ plamen ljubavi...”
„Kako da ne... ali...”
Mula se ne da. ali nema joj spasa, pomislio je ponovo Gaetano
prostrelivši je pogledom u stilu Antonija Banderasa.

55. MONECA – 23:28
Pošto je kurva otišla, Bujakaro i Orekino poĉeše da se svaĊaju.
„Ovo Ċubre nam je svima videlo lice”, drao se Bujakaro
pokazujući na advokata Rinaldija koji je hroptao poput zaklane
svinje. „Svoj trojici... Najebali smo. Ja ne ţelim da poĉnem Novu
godinu u bajboku...”
„Ma kakav crni bajbok... na konju smo...”, rekao je Orekino
koji je savršeno ukapirao situaciju i nije izvaljivao gluposti kao
njegov kolega.
„Kako to misliš na konju!?”
„Zbog advokata. Slušaj me dobro. Mi jesmo lopovi... ali
pogledaj njega. Njemu kurve seru po telu. Jesi li ukapirao? Šta je
gore od ta dva? Ajde reci mi..."
Bujakaro je ispalio odgovor kao iz topa. Bez trenutka
premišljanja.
„On je svinja... Mi smo samo lopovi. Đubre nastrano.”
Advokat nije prestajao da cmizdri. Njegov plaĉ bio je praćen
nekakvim kreštanjem koje je zaglušivalo ĉak i vatromet.
Kakva mora.
„Ogluveću od ove svinje”, uzdahnuo je Orekino a onda se pun
jeda obratio advokatu: „Svinjo... Umukni!”
Nije pomoglo. Nastavio je da tuli:
„Kuku lele! Jao meni! Nemojte da me povredite, preklinjem
W&N

vas. Sve ću da vam dam... Šta god zatraţite!”
„Moneca molim te pobrini se za ovog skota. Potpuno mi je
razbio koncentraciju”, rekao je umorni Orckin.
Moneca je sedeo za pisaćim stolom i briţljivo ĉistio fioke.
Pokupio je sav kancelarijski pribor. Nalivpera, flomastere, sveske,
spajalice i gumice za brisanje. Dobro će doći njegovom sinu
Erosu koji je išao u peti razred osnovne škole.
„Moneca, govorim tebi. Hoćeš li da mi pomogneš?” „Šta
kaţeš? Na trenutak sam se nešto zaneo.”
„Pobrini se za advokata, ako boga znaš!”
Moneca je ustao sa dţepovima punim grafitnih i hemijskih
olavaka i prišao advokatu koji se koprcao, urlao i dilitao poput
deteta kome treba da daju injekciju.
Pogledao gaje na sekund a onda. bez mnogo premišljanja,
opauĉio otvorenom šakom. Udarac je bio tako jak da je gotovo
soljoštio advokatovo lice.
„Jaoooooooj”, zajeĉao je advokat skvrĉivši se kao jastog u
kljuĉaloj vodi.
U tom poviku nijs se osećala samo patnja, bilo je tu još neĉega.
Moţda nekakvog zadovoljstva. Da bilo je tu i zadovoljstva.
Još jednom ga je zviznuo da bi potvrdio svoju teoriju.
Jaooooooj, kako je dobro. Još!” kriknuo je advokat. Uţiva! Ma jel
ovo moguće? Ova svinja vrli da je neko maklja! Skapirao je u tom
trenutku Moneca.
Uţivao je sklupĉan i vezan za sto. Oĉi su mu bile
poluzatvorene poput maĉke koja prede. Usta vlaţna i balava.
„Provalio sam te! Ti si svinja, jedan...”
Nije mu padala na pamet prava reĉ.
„...jedan perverznjak, eto to si ti!”
I ponovo ga zavali pesnicom.
56. ENCO DI ĐIROLAMO – 23:30
,Je I‟ neko za dušku? Hajde da malo razmrdamo noge. Ima još
W&N

samo pola sala do ponoći. Ustajte!", rekao je mladić koji je
zamolio Đuliju da stavi muziku. A onda je poĉeo da vuĉe za ruku
one koji su i dalje lenjo sedeli i jeli sladoled od vanile preliven
ĉokoladom. Povukao je i Enca.
„Hajde Enco, razmrdaj kosti. Pokaţi kako igra stara garda...”
„Ne sada. Ne igra mi se. Malo kasnije...”, rekao je Enco sav
rasejan.
Nikako da porazgovaram sa onom kretenkom od Deltore. Ta
ne prestaje da trabunja, uopšte me ne zarezuje. Moţda bi trebalo
da je ščepam za ruku i nateram da me sasluša. Ne verujem da će
da mi poveruje. Reći će da sam lud... Skoro da bih mogao da
zapalim bez nje. Da je ostavim ovde.
Imao je nekakav predosećaj. Uţasan predosećaj.
Pogledao je u Đulijine oĉi. Nimalo mu se nije dopalo to što je
video. Oĉi luĊakinje. Shvatio je da je kucnuo ĉas da kidne.
Svi su poĉeli da ustaju. Neki ljudi su otvorili vrata od balkona
da bi gledali vatromet koji je sve više ukrašavao rimsko nebo.
Neki mladić je podelio devojkama prskalice koje je poneo sa
sobom. Nekoliko gostiju je selo na veliki kauĉ i gledalo doĉek na
RAI UNO. Voditelji Mara Venije i Fabricio Frici imali su gomilu
gostiju. U uglu ekrana nalazila se štoperica na kojoj se videlo
koliko je ostalo do ponoći.
Debora je sada stajala u sredini dnevne sobe. I dalje je priĉala
kao navijena i objašnjavala nešto nekolicini gostiju.
Izgledala je priliĉno opuštena sa ĉašom viskija u ruci. Kraljica
vasione. Zlatousta mudrica.
Enco je i dalje sedeo i razmišljao.
57. KRISTIJANO KARUČI – 23:32
„Ovo je super mesto. Nisi mi ga ranije pokazao. Boli glava.
Prava pravcata jazbina”, rekao je pun divljenja Riblja Kost.
Kristijano i Riblja Kost ušli su u kotlamicu. Tamo su bili
bezbedniji u sluĉaju da gospoda Karuĉi nastavi da ih maltretira i
W&N

da ih svaki ĉas tera da se pridruţe gostima. U kotlarnicu su ušli
kroz vrata u Kristijanovoj sobi. Spustili su se niz nekoliko stepe ni
ka i stigli do mesta koje je bilo nekoliko hiljada svetlosnih godina
udaljeno od rimskog neba na kome su prštale rakete i vatromet.
Riblja Kost je u ruci drţao tanjir sa bombicama dok je
šampanjac bio kod Kristijana.
Kotlarnica je bila povelika. Temperatura idealna. Sjedne strane
sušio se okaĉeni veš dok je s druge strane bio nekakav prastari sto
na kome su bile nabacane razne drangulije, alat i zamršeni
kablovi. Kraj stola nalazila se razvaljena mašina za pranje veša.
Pored nje kartonske kutije. A u samom središtu prostorije
ponosno se uzdizao stari ogromni kotao koji je blago podrhtavao.
Grejao je ceo kompleks.
Ribija Kost je pogledao oko sebe. Video je olupinu starog
mopeda malaguti i fotografije nabijene u kutiju za cipele.
Pribliţio se mraĉnom uglu u kome je ugledao obris nekakvog
stoĉića.
„A šta je ovo?”, upitao je.
„Ništa naroĉito. To je bio hobi moga oca. Da pravi modele.
Znao je da provede celu noć ovde.”
Kristijanov otac umro je pre tri godine. Preminuo je od raka.
„Stalno ponavljam majci da ih baci ali ona neće ni da ĉuje.
Vezala se za njih. Po meni nisu ništa naroĉito.”
„Mogu ti reći da lije otac bio priliĉno talentovan. Pogledaj
ovo.”
Riblja Kost je drţao u rukama savršenu reprodukciju vikinškog
broda sa poznatim zmajem na pramcu, crveno-belim prugastim
jedrima, klupicama za veslaĉe i podignutim veslima.
„Ĉuj, ako ti nije ţao, mogao bi da mi pokloniš...”, upitao je
oprezno.
Kristijano je ćutao nekoliko trenutaka a onda stisnutih zuba s
uzdahom procedio:
„Uzmi ga.”
„Stvarno?”
„Rekao sam da ga uzmeš.”
W&N

„Hvala!”
Kristijano se petljao oko nekog starog i razvaljenog kauĉa na
razvlaĉenje. Uspeo je da razvuĉe krevet i poĉeo da zavija dţoint.
Riblja Kost se i dalje zabavljao modelima. U jednom trenutku oĉi
su me se zaţarile poput maĉijih.
„Nećeš mi verovati... Kristijano. Nećeš mi verovati... Nećeš mi
verovati šta sam pronašao.”
„Šta si pronašao?”, upitao je potpuno nezainteresovano
Kristijano. Upravo je jezikom lizao rizlu.
„RazreĊivaĉ. RazreĊivaĉ za farbanje modela.
„Pa šta onda?”
„To je halucinogeni materija. Siguran sam u to. I moj roĊak
Franko je bio napaljen za modelarstvo a posle je postao okoreli
narkoman. Priĉao mi je da je povremeno udisao razreĊivaĉ i da
mu je prijao više nego LSD. Hajde da probamo.”
„Kakva glupost...“, rekao je Kristijano koji se u meĊuvremenu
skroz ispruţio na krevetu.
„Hej, stvarno mi ideš na ganglije. Neverni Toma je u
poreĊenju s tobom bio malo dete. Ne bi mi poverovao bilo šta da
ti kaţem.“
Riblja Kost je u meĊuvremenu poĉeo šrafcigerom da otvara
konzervu sa razreĊivaĉem. Odluĉnim udarcem uspeo je da skine
poklopac.
Prineo je svoju dugu njonju konzervi. Osećao se sintetiĉki
miris laka, lepka.
„Nemaš pojma na kakav super trip ovo luĉe moţe da te
pošalje.”
„Hvala, ja sam već skroz ustondiran. Ovaj poslednji dţoint me
je baš lepo drmnuo”, rekao je opušteno Kristijano kao daje neki
drevni mudrac.
„Jedi govna! Veĉeras je Nova godina. Ako se ne uradimo za
novaka kad ćemo? Hajde da udahnemo malo razreĊivaĉa. Samo
malo. Tek toliko da vidimo da li stvarno deluje. Evo. ja ću prvi da
probam.”
Kristijano je znao da će njegov drug da proba. Bio je tvrdoglav
W&N

kao mazga. Ako taj nešto nameri da uĉini, nije bilo šanse da ga
odgovoriš.
,,Mislim da praviš veliku glupost...”
Riblja Kost je seo i razrogaĉio oĉi posmatrajući magiĉnu
konzervu. Više puta je proĉitao ime i sastav proizvoda.
Amonijum-hlorid. Azot oksid. Zatim je oberuĉke prineo konzervu
svom nosu i snaţno udahnuo. Zatvori' je oĉi i iskrivio usta u
bolnu grimasu. Glava mu je klonula na rame, prsti oko konzerve
potpuno pobeleli.
„Oh! Oh! Riblja Kosti. Šta ti je? Kako se osećaš?”, rekao je
Kristijano skoĉivši iz kreveta kao oparen. Pritrĉao je prijatelju, ali
je u trenutku kada mu se pribliţio. Riblja Kost ponovo otvorio
oĉi. One su mu bile crvenije nego ikad, ali su mu se usta razvukla
u širok osmeh.
„Ĉoveĉe, kako drma. Pravo u mozak. Nema nikakvih hemato-
encefalitiĉnih prepreka da ga spreĉe. Sjajno. Probaj. Već mi je
bolje. Moraš da probaš.”
„Malo morgen. Posle samo jednog udisaja moţeš da s»;
pozdraviš sa milion nervnih ćelija.
„Boli te uvo. Milion više, milion manje. Obavezno moraš da
probaš. Videćeš kako će da ti prostruji kroz vrat, kroz potiljak.”
Kristijano je zgrabio konzervu i poĉeo da bulji u nju.
„Probaj. Nemoj da si pizda kao i uvek."
„Je l' stvarno super?”
„Boli glava.”
Kristijano je oklevajući prineo konzervu nosu i rekao: „Jao
kako smrdi!”, a onda je i on udahnuo.
58. MIKELE TRODINI – 23:37
Na terasi Trodinijevih organizacija je bila na vrhunskom
nivou.
„Bravo Mikele! Kupio si ĉitav arsenal. Svaka ti ĉast!”, govorio
je gospodin Trodini prouĉavajući pirotehniku koju je sin izneo
W&N

pred njega.
„A koliko je tehnika samo napredovala. U moje vreme
postojale su samo bombice. A ovde vidim ima svega i svaĉega. od
raketa do bengalskih vatri”, dodao je deda.
Mikele je bio srećan.
„U boj. Moramo da im pokaţemo s kim imaju posla”, rekao je
gospodin Trodini dok je ispaljivao jednu nimalo naivnu raketu ka
grofiĉinom potkrovlju.
59. DULIJA ĐOVANINI – 23:40
Đulija Đovanini se prcnula iz katatoniĉkog stanja u koje je
zapala.
Koliko je vremena provela na krevetu sećajući se prošlih dana?
Kojih prošlih dana?
Nje i Debore u gimnaziji. Zajedniĉkog putovanja u Grĉku.
Ţurki. Enca. Prvog susreta. Prvog poljubca. Dana kada ga je
upoznala sa Deborom.
Tek sada kada se prisetila svega, kockice su se najzad sloţile u
glavi.
Svi su je oduvok smatrali potpunom idiotkinjom. Smejali su joj
se iza leĊa. Debora. Enco. Svi.
Ustala je.
Zašlo li je ono beše došla u spavaću sobu?
Kaseta. Stavi kasetu!
Mamiĉin glas.
Zavukla je ruku u grudi i izvadila kljuĉ. Tajni kljuĉ. Otvorila je
fioku stoĉića koji je stajao kraj kreveta. Uzela je kasetu.
Simpatiĉina stvarĉica koja će neoborivo dokazati krivicu to
dvoje pokvarenih laţovĉina ' izdajnika.
„Draga majĉice, da li je ispravno ovo što radim?”, mrmljala j i
u sebi dok je odlazila ka dnevnoj sobi.
Imala je super moderan stereo ureĊaj Sansui sa zvuĉnicima u
svim sobama. Ukljuĉila ga je. Upalilo se mnoštvo simpatiĉnih
W&N

zelenih svetlašaca. Pritisnula je dugme za aktiviranje zvuĉnika u
dnevnoj sobi. Otvorila je vratanca i ubacila kasetu. Zatim je
zatvorila vratanca kasetofona i odvrnula ton do daske.
„Narode, hajde da Ċuskamo!”, rekla je cerekajući se i pritisnula
taster „play”.
60. TJERI MARŠAN – 23:40
Nikako nije uspeo da ga pronaĊe, ali nije gubio nadu da će ga
naći.
Telefon. Dajte mi jebeni telefon! Ko zna koliko već dugo lutam.
Tjeri Maršan je ušao u stambeni kompleks „Ostrva” i tumarao
potpuno izgubljen po parkingu. Sa sitnišem u ruci, presamićen od
alkohola, bauljao je izmeĊu kola. Na oĉi mu se spustila roletna.
Non-stop je udarao u kola. Ništa nije video, ali je ĉuo kako se
iznad njegove glave odvija rat. Pravi pravcati rat.
Pucnjava. Eksplozije. Krici. Cigle koje padaju svuda unaokolo.
Šta li se to dešava? Ah, da. Nova godina je.
Sad mu je zaista pripala uţasna muka. Alkohol mu je sprţio
creva. Morao je da sedne na trenutak. Samo na sekund. Posle će
ponovo da nastavi da traţi telefon. Imao je utisak da pojedine
eksplozije i nisu tako daleko. Moţda su ĉak i tu negde, u blizini
kola. U nozdrvama je osećao miris sumpora.
Bolje da potraţim sklonište.
Dobauljao je do zgrade koja mu je bila bliţa i seo.
U redu. Sutra. Sutra ću da zovem Anet. Sutra ću joj reći da
sam se skroz promenio. Sutra ću da prodam kombi. Sutra se
vraćam kući. Sutra.
61. ENCO Dl ĐIROLAMO – 23:40
„Ćao Đulija. Debi. U strašnoj sam frci. Šta ćeš ti da obuĉ.”
Enco je poskoĉio sa kauĉa.
W&N

Šta je sad pa ovo?
Deborin glas. Vrlo snaţan. Nekako pojaĉan. Odakle li je
dopirao? Okrenuo se oko sebe, pogledao unaokolo. Iz zvuĉnika.
Dopirao je iz zvuĉnika stereo ureĊaja.
Otkud to?
„Halo!? Halo Debi ovde Enco,”
„Enco!?”
Odmah je prepoznao svoj glas. Svoj glas na snimku. A drugi
glas bio je Deborin. Telefonski razgovor. Obavljen tog
popodneva. Pao je dogovor da se vide kod Debi. Pokušao je da
povrati dah, ali u sobi više nije bilo kiseonika. .. Stomak mu je bio
kao mešalica za beton. Pokušao je da ustane ali nije uspeo. Enco
je podigao slušalicu a da nije iskljuĉio sekretaricu pa je ceo
razgovor ostao zabeleţen na traci.
„Da. Ja sam. Đulija nije kod kuće? Šta ti radiš?”
„Ništa... Koji kiĉ! Baš mi nije do veĉere kod Đulije. Uf! Jedva
ću da izdrţim veĉeras. Novu godinu treba proslaviti u nekoj
muslimanskoj zemlji! Tamo su svi već u deset u krevetu.
Gosti su zaćutali. Svaki razgovor je zamro. Svi su pomno
slušali. Enco je podigao pogled i primetio da su sve oĉi uperene u
njega.
„Jel baš moram da doĊem?”
„Naravno. Znaš i sama da i meni nije do slavlja... ali kad se
mora, mora se.”
Potraţio je Deboru. Stajala je na sredini sobe. Sa ĉašom vina u
ruci. Lice joj je bilo crveno kao bulka. I ona je pogledom traţila
njega. Dva pogleda su se ukrstila. I dok je on bio preplašen, ona je
bila postiĊena, uvreĊena, osramoćena. Stajala je kao kip u centru
sobe.
Draga moja ništa ti nisi ukapirala...
U redu, onda ću da doĊem. Ali molim te da sedneš pored
mene. Ţrtvovaću se samo zbog tebe Pimpiću. A sad svrati do
mene, moraš da me malo pomaziš kako bih izdrţala celo veĉe...
Strašno mi nedostaješ!"
„I ti meni. Puno puno.”
W&N

I gosti koji su bili na terasi u meĊuvremenu su ušli u sobu.
Gledali su ga. Ponovo je pokušao da ustane ali nije uspeo. Noge
su mu bile potpuno utrnule.
„OK... Ali ne mogu dugo da ostanem. Đulija će brzo da se
vrati. Obećao sam da ću da joj pomognem.”
„OK. Ĉekam te.”
A onda je uletela Đulija sa jezivim krikom:
„Pomolite se jer za vas Nove godine više biti neće.
62. ĐULIJA ĐOVANINI – 23:40
Postoje pritisnula „play” Đulija Đovanini je otišla u ostavu iza
kuhinje. U njoj su bile nabacane Encove stvari. Njegovi koferi.
Njegove cipele. Njegova odeća. Poĉela je da prevrće po stvarima i
najzad našla ono stoje traţila.
Pušku za podvodni ribolov.
Encov „Aquagun 3500”.
Ubojitu napravu kojom je taj pokvareni kurvar tamanio listove,
kovaĉe i ostale ugroţene vrste u Sredozemnom moru.
Lako ju je napunila.
Mamica joj je objasnila kako se to radi.
Golim rukama je ţivotinjski napela oprugu tako da su joj
dlanovi brideli. Uspela je da harpun uglavi do kraja. Ĉula je kako
je okidaĉ kliknuo..
Spremna!
Jurnula je s krikom na usnama. Ka dnevnoj sobi. Ka megdanu.
Ka pobedi. Stezala je to smrtonosno oruţje kao da je pruski vojnik
koji se zavetovao na borbu do poslednje kapi krvi.
Uletela je u dnevnu sobu i povikala:
„Pomolite se jer za vas Nove godine više biti neće.
W&N

63. ENCO Dl ĐIROLAMO – 23:41
Izgledala je ogromna. Kao dţin. Zli dţin.
Tamo kraj vrata s tom puškom za podvodni ribolov u rukama.
Oĉi iskolaĉene, pogled tup. U njemu se nije više videla ni
mrvica zdravog razuma.
Došla je po njega.
Ţeljna osvete. Urlala je traţeći ono što joj je uskraćeno.
Poštovanje.
Enco di Đirolamo je to znao. Znao je to suviše dobro.
Ona je i dalje napredovala... Stigla je do sredine sobe. Svi gosti
su se uz urlike doĉepali zidova i pripili se uz njih.
Kukavice. Svi ste vi budne kukavice.
„Šta radiš? Đulija...”. uspeo je da prozbori Enco.
Nije bilo odgovora.
U centru sobe sada je ostala samo Debora koja je bila potpuno
skamenjena. Kao da se igrala „ledenog ĉikice”. Iznenada je
smogla snage da se pribliţi Đuliji ne mareći za pušku. Ispruţila je
ruke u pokušaju da se dokopa tog oruţja.
Junakinja filma.
„Đulija! Đulija! Molim je. Daj mi tu pušku. Hajde. Nemoj da
napraviš neku glupost. Ono što se desilo nema nikakvu vaţnost.
„Daj mije”, rekla je scenaristkinja.
Mislila je da će moći da filozofira. Da razgovara sa njom.
Đulija je kundakom opauĉila po licu, Debora se srušila na pod.
Glava joj je bila ispod kauĉa. Usne raseĉenc. Nos razbijen. Ostala
je tamo. Krvavo liceje obojilo rese na kauĉu u crveno, dok joj je
pogled bio uperen u mrak.
Đulija se još više pribliţila Encu.
On priteran uza zid.
Ona s tom puškom u ruci.
Uperila je pušku ka njemu.
Enco je zurio u šiljasti harpun uperen prav« u njegove grudi.
Stisnuo je oznojene pesnice i upišao se u gaće.
U pičku materinu... toliko toga je preda mnom. Čitav jebeni
W&N

ţivot. Nije fer. Moram ponovo da napišem izveštaj. Izem ti
sudbinu. Neću. Neću da skonačam ovako. Zbog čega?
Hteo je da sazna.
Hteo je logiĉko objašnjenje.
Moţda bi. daje postojalo logiĉko i razumno objašnjenje zbog
ĉega umire i prihvatio sopstvenu smrt. Ali znao je da do
razgovora neće doći. Da tu nema šta da se shvati. Da će postali
vest u crnoj hronici. Jedan od onih bezveznih zloĉina koje
zaboravljamo ĉim završimo s ĉitanjem. Samo Što će ovaj put
ĉlanak bili o njemu. 7ir je od tri miliona Rimljana baš njemu
moralo :o da se desi? Zar je baš on. budući rukovodilac Instituta
za obnovu industrije morao da naleti na lujku kojoj je nešto
kvrcnulo u glavi?
Do Ďavola! Nije fer.
„Dala sam ti kljuĉeve. Dala sam ti svoj ţivot. Dala sam ti svoj
stan. Dala sam ti svoju prijateljicu. A šta si li meni zauzvrat dao?
Odgovori, kurvin sine!“, vikala je.
Šta hoće?
Ništa nije shvatio. Šta gaje ta luĊakinja pitala?
Baš kao u filmu. Pre nego što te ubiju uvek ti postave neko
pitanje. Pitanje na koje li uvek pogrešno odgovoriš. Ĉemu onda
uopšte odogovor. A osim toga o ĉemu je priĉala... Kakvi crni
kljuĉevi?
,.Ne, ja nisam...”, bile su jedine reĉi koje je uspeo da izgovori.
To nije bio odgovor, bile su to samo reĉi.
Đulijino lice se izobliĉilo od gaĊenja. Povukla je okidaĉ. Enco,
koji je sedeo na crvenoj plišanoj stolici, ugledao je kako harpun
kreće ka njemu i kako mu se zariva pravo u grudi. Osetio je kako
mu grudna kost eksplodira u dodiru sa šiljkom i kako ţelezno
koplje, pošto je prošlo kroz meko tkivo, para njegov grudni koš.
U magnovenju je shvatio, po iznenadnom drmanju stolice koje je
osetio ispod guzice, da ga je proburazila kao prase na raţnju i da
se harpun zabio u naslon stolice.
Spustio je pogled ka sipki koja mu je štrcala iz grudi. Nova
Trusardijeva košulja obojila se u crveno. Ruke su mu beţivotno
W&N

visile kao u krpene lutke.
Moţda ću, ako uspem da ga ščepam s obe ruke, uspeti da ga
izvučem, pomislio je u sebi.
Pokušao je.
Šĉepao je harpun i povukao ga.
Jezivi bol preplavio mu je grudi. Osetio je slanksasti okus krvi
u grlu. Harpun mu je probio leĊa. Nije bilo šanse da ga izvuĉe.
Ponovo je spustio ruke i poĉeo da plaĉe.
Bio je potpuno svestan svega.
Osetio je kako mu se suze kotrljaju niz lice. Shvatio je da
umire. Umorno je podigao pogled uvis. Ka Đuliji.
Eno je tamo.
Još uvek je stajala. Kao mumija. S tom puškom u ruci i tim
konopcem koji ih je spajao kao pupĉana vrpca smrti.
„Đulija. Kumim te. Preklinjem. Izvuci mi ovo iz grudi.”
Pogledala ga je. U tim bezizraţajnim oĉima nije bilo više
niĉeg. Ni trunĉice ljudske samilosti. Ni trunĉice kajanja.
„Izvuci ga sam, bedniĉe!”, rekla je umornim glasom robota
kome su se istrošile baterije. Bacila je pušku na sto. MeĊu flaše
šampanjca i sladoled.
„Ne mogu...”, bile su jedine reĉi koje je Enco uspeo da izusti.
64. MONECA – 23:42
„Došlo je do obrta! Zar ne shvataš! Ako se sazna kakav je
perverznjak ode mast u propast. Posao. Porodica. Sve ţivo. Ništa
od njega neće ostati. Kapiraš?", rekao je Orekino s osmehom od
uva do uva.
„A kako ćemo da ga ucenjujemo?". upitao je Bujakaro s
izrazom lica paţljivog uĉenika.
„Ništa lakše. Napravićemo simpatiĉnu fotografiju. Ne. još
bolje ispucaćemo ceo film. A na njima advokat go kao od majke
roĊen. Sa govnetom na stomaku. Obogatićemo se...”
Taj mladić je zaista imao kliker.
W&N

„Sjajno! Sjajno!”, ponavljao je mehaniĉki presrećni Bujakaro.
Njih dvoje su se pomerili ujedan kraj kancelarije i tihim
glasom nastavili da prave plan. Razgovor je prekinuo Moneca.
„Izvinite. Mogu li da vas prekinem na trenutak? Hteo bih da
vam nešto pokaţem...”
„Šta hoćeš?”, upitao je Bujakaro.
Moneca se lecnuo.
„Moţete li da doĊete na sekund?”
Bujakaro i Orekino se na trenutak pogledaše a zatim krenuše
ka stolu za koji je bio vezan advokat.
Rinaldijevo lice bilo je naduto kao da ga je izujedao roj pĉela.
Usne raseĉene. Krv iz nosa. Masnice na oĉima. No uprkos
svemu, s njegovog lica nije se skidao osmeh.
„Šta je sad pa ovo, jebem ti...”, nije uspeo da izusti do kraja
Orekino jer je Moneca opet zavalio advokata po licu.
Ĉulo se jedno mmmmmmmm.
„Kakav luĊak! Kapirate? Voli da ga neko taba. Takav je.
Jebeni perverznjak”, rekao je Moneca kao da se obraća širokim
narodnim masama.
Liĉio je na one nadobudne novinare koji nam otkrivaju rupu u
saksiji.
Orekinu je pao mrak na oĉi. Bacio se na Monecu. Završili su
na podu.
„Ti si moron. Cilecluj šta si mu uradio. Unakazio si ga. A šta
sad? Sve si upropastio. I ako ga fotografišemo izgledaće kao da
smo ga mi pretukli i povredili. Ko će da nam poveruje? Usrali
smo motku... Ubiću te. Zadaviću te golim rukama!”. govorio je
Orekino pokušavajući da odgrize Monecino uvo.
Njih dvojica poĉeše tla se luku, grizu i vuku za kosu kotrljajući
se po podu dok je advokat Rinaldi istovremeno plakao i smejao
se.
W&N

65. MIKELE TRODINI 23:49
Mikeleova moćna raketa od petnaest hiljada lira koju je ranije
briţljivo sakrio medu maminim muškatlama sada je bila uperena
ka terasi.
Nema šanse da omane.
Upalio je šibicu i zapalio fitilj koji je brzo goreo.
Raketa je poletela neviĊenom brzinom ostavljajući za sobom
trag u vidu crvenog dima. Krenula je pravo ka ţeljenom cilju ali
je na pola puta poĉela nekako ĉudno da rotira (moţda zbog nekog
slomljenog krilca?) a zatim da pikira. Mikele je video kako uleće
kroz prozor na prvom spratu. Prvo se videla neka plaviĉasta
svetlost a potom zaĉula strašna eksplozija.
Okrenuo se ka tati i dedi pomiren sa tim da će oni da ga oleše
od batina zbog gluposti koju je napravio, ali su njih dvojica bili
suviše zauzeli ratnim operacijama.
Mikele je stisnuo zube i praveći se da se ništa nije desilo uzeo
sledeću raketu.
POČINJE ODBROJAVANJE
Deset!
66. ROBERTA PALMIJERI
Roberta Palmijeri bila je na putu da doţivi ĉetvrti i poslednji
orgazam. Vatreni. Orgazam koji će je uzneti do neslućenih visina,
do najvišeg zadovoljstvu. Do potpune ekstaze. Do nirvane. Do
kontakta sa Plejadama.
Da, da, samo što nije.
Ĉoveĉe, kako je samo ţestok.
Osećala gaje kako joj se nezaustavljivo penje i širi kao bujica
moćne reke koja je probila branu.
W&N

Taj orgazam će je prodrmati i ispuniti neverovatnim
zadovoljstom.
U glavi joj je bio potpuni haos.
Sve je prštalo od eksplozija. Na trenutak se zapitala da to nije
nešto uletelo kroz prozor. Ne. nemoguće, sve joj se to samo
priĉinjava.
Poĉela je da ubrzava ritam. Kao pomahnitala. jahala je
hipnotisanog Davida Racinija koji je i dalje, ukoĉen kao bakalar
leţao na podu.
„Tako je Davide! Sjajno Davide! Evo ga... evo gaaaa”
Stigao je.
Uz prasak od kojeg su joj pukle obe bubne opne.
Ali umesto oĉekivanog zadovoljstva osećala je bol. Jezivi bol.
Osetila je kako joj nekakva neviĊena vatra pali utrobu.
Otvorila je oĉi.
Londonska magla ispunila je sobu. Njen orijentalni salon bio je
potpuno uništen.
Pogledala je svoj trbuh. Videla je da su njeni unutrašnji organi
poslali spoljašnji. Creva koja su podsećala na dţinovsku kišnu
glistu curila su joj na pod. Ljigava, crvena i speĉena.
Pokušala je da ustane.
Nije uspela.
Noge.
Njene noge odvojene od trupe leţale su na metar od nje u lokvi
krvi pomešane sa ugljeni.
Shvatila je, lelujajući se, daje u ravnoteţi odrţava samo to štoje
nataknuta na Davideov ukrućeni organ.
Ali Davide je otvorio oĉi.
Izgleda daje zbog eksplozije prestalo dejstvo hipnoze. Istog
trenutka njegova erekcija je nestala.
Roberta se stropoštala s licem okrenutim ka podu.
W&N

67. GAETANO KOCAMARA
Ništa od akcije.
Gaetano je bio oĉajan.
Ta AnĊela je stvarno volela da tvrdi pazar. Dobra kao leb ali
daleko od radodajke. Da ti malo da onjušiš, ali ništa od ribe. Ali
otkud samo tolika vernost prema nekom seljoberu iz Nole kada je
pred njom stajao liĉno Mister Mokra Tanga „92?
„Znaĉi nećeš... Nećeš da proslaviš poĉetak godine u zagrljaju
nekog drugog ĉoveka”. rekao je pomiren sa porazom.
I njegovo udvaranje izgubilo je na kvalitetu.
„Rekla sam ti, išla bih vrlo rado... Ali šta ako moj momak to
otkrije...”
„Pa dobro ko je taj tvoj momak?”
„Eno ga. Pogledaj tamo!”
Gaetano se okrenuo i video momka AnĊele Kotikone.
„Onaj tamo?", upitao je razjapivši usta od neverice.
„Da. Toje on. To je moje luĉe!”
Ĉitav svet sruĉio se na Gaetana po drugi put le veĉeri.
Ĉovek koga je AnĊela Kolikone pokazivala bio je Gica Ubica.
Gaetano je ukapirao da mu ništa u ţivotu više nije jasno.
Kako je moguće da takvo predivno stovrenje bude u vezi sa
tim prolaznim oblikom izmeĊu majmuna i polu-majmuna?
Ništa na ovom svetu nije normalno. Ne postoji ni moral, ni
pravda. Ništa ţivo.
Koliki je samo napor uloţio kako bi postao profinjen, izgradio
svoj ukus i postao bolji. I to sve zbog njih. ţena. Sanjao je da će
postali model koji će drugima da posluţi za ugled. Da će poslali
seksualni objekat oko koga će se ţene otimati. Oduvek je bio lep.
A sada je priĊe bio i obrazovan, s otmenim manirima i dobrim
ukusom za oblaĉenje, pa ipak... Pa ipak ĉinjenica je bila da je on u
krevet odlazio sa nakazama od rimskih plemkinja za nekakvu
bednu crkavicu. A jedna AnĊela Kolikone, koja je završila
ugostiteljsku i nije znala dve unakrsi, umesto da padne niĉice pred
njim. bila je zaljubljena u tu ţivotinju, a njega uopšte nije fermala.
W&N

„Ma jesi li ti slepa?", nije uspeo da se uzdrţi.
Gica Ubica bio je mrtav pijan. Zombi. Teturao se sa svojih sto
deset kila. Oĉi kao dramlije. Usta iskeţena od nekakvog uţasnog
cerekanja. U tregeruši. Sav oznojen. Smrdljiv kao tvor. Gde god
je prolazio svi su se sa gaĊenjem sklanjali.
Gica je istrgao nekoj devojci flašu volke i na iskap popio.
„Oni iz zgrade preko puta odgovaraju na vatru. Mora da su to
neki usrani navijaĉi Kazalotija. Mrze nas zato šio smo juţnjaci.
Zato što smo siromašni. Ali sad će da vide svoga boga, jebeni
autonomaši...“. zaurlao je okrenut ka masi.
Na trenutak se osvrnuo kao da ne zna šta da uradi, a onda se
obrušio ka najnovijem modelu Sonija sa gigantskim ekranom i
gomilom kanala. Obgrlio ga je i poĉupao ţice iz zida kao da su
trulo korenje. Ambra8 koja se bacakala po ekranu nestala je istog
momenta. Stavio je televizor na rame i krenuo ka terasi i magli.
Video rekorderi i dekoderi povezani sa televizorm visili su iza
njegovili leda kao fetusi vezani pupĉanom vrpcom za majku.
„Jesi li videla!? On je potpuni luĊak. Prava ţivotinja. Kako
moţeš da voliš nekog takvog?‟‟, rekao je oĉajni Gaetano
drmusajući devojku za ruku.
„Baš je maĉo... To mi se strašno dopada.”
„Jebi se! Ja moram da spreĉim tog morona!” rekao je Gaetano
i otrĉao ka terasi.
Devet!
68. KRISTIJANO KARUČI
Kristijano i Riblja Kost leţali su jedan kraj drugoga na
medveĊoj koţi na ogromnom hrastovom krevetu. Cerekali su se
kao ludi.
Šta li se nalazilo u lom razreĊivaĉu?
8 poznata ilalijanska vodileljka i pevaćica, prim. prev.
W&N

Šta god da je bilo u pitanju funkcionisalo je savršeno. Ma ne
daje funkcionisalo nego boli glava.
Više nisu bili u kotlarnici nego na nekoj vikinškoj gozbi.
Sa velikih drvenih greda tavanice visili su lanci na ĉijim je
krajevima bio obruĉ sa pobodenim bakljama,
Preostala svetlost dolazila je iz primitivnog kamina sa
ukrasnim mermernim prekladima. Na vatrici se okretao jelen sa
sve rogovima. Iznad je stajao natpis ispisan goticom: Srećna 836.
godina nove ere. Sve najbolje svima.
Grupa vikinških ratnika koja je sedela u sredini ogromnog
stola, krcatog svim mogućim Ċakonijama. gotovo da se skljokala
od silne hrane koju su natrpali u sebe. Ţdrali su kao svinje.
Grabili su svojim ruĉerdama peĉene piliće i trpali ih cele u usta.
Sve to zalivali su burićima piva „Jelen” uz radosne poklike i
zdravice. Podrigivali su kao ţivotinje. Govorili su nekakvim
nepoznatim jezikom. Bili su ogromni i ruţni sa dugom i prljavom
kosom upletenom koţnim trakicama. Na glavi su imali šlemove
sa rogovima ili sokolovim krilima. Preko mišićavih plećki nosili
su krzno. Na nogama opanci. Oni koji su bili nešto profinjeniji
koristili su svoj maĉ za seckanje sira. a jedan je maĉem vrteo
nešto šio je liĉilo na špagete katrbonara. Devojke koje su
posluţivale bile su rasne lepotice. S dugom plavom kosom.
Švedskim jagodicama. Mini suknjama od jelenske koţe.
Bluzicama sa ĉetvrtastim izrezom iz kojeg su ispadali ogromni
sifoni.
„Ĉoveĉe, kako ovo super drma!” ponavljali su ĉas jedan ĉas
drugi. Sve izgleda stvarno. Jesi video kakva ribetina...”, rekao je
Kristijano.
Kristijano pogledaj! Na ĉelu stola je Obeliks! Eno ga!”,
povikao je Riblja Kost priljubivši se uz prijatelja.
„Ma šta lupetaš? Ovo su bre vikinzi. Nemaju blage veze sa
Obeliksom. Obeliks je Gal."
„Baš si tupav. Zar ti misliš da se Asteriks i Obeliks nikada nisu
sreli sa Vikinzima?”
„Naravno da nisu.”
W&N

„Znaš li ti u ĉemu je tvoj problem? U tome što si i neznalica i
uobraţenko. Da li si ikada proĉitao epizodu „Asteriks u
Americi”? Pa reci mi onda pametnjakoviću s kim je Asteriks
otišao tamo? Sa Vikinzima, naravno.”
69. ANSELMO FRASKA
Anselmo Fraska bio je presrećan.
Ĉinilo mu se da se vratio u mladost. U ratne dane.
U vreme kada je bio alpinac. Nije se plašio granata. Zašto bi se
plašio kad je već jednom nogom u grobu.
Video je kako kraj njega proleću i praskaju rakete koju su
pogaĊale fasadu zgrade. Ona Ċubrad iz potkrovlja su se zaista
dobro organizovala. Arsenal im je bio bogat i raznovrstan. Ali
starac je znao da boj ne bije svijetlo oruţje već boj bije srce u
junaka. Jedna dinamitrara letela je ka njemu. Zgrabio ju je u
poslednji ĉas, jer je fitilj gotovo potpuno izgoreo, a zatim
zafrljaĉio na parking.
„Deda ti si prava junaĉina!" rekao je zadivljeni Mikele.
„Hvala, sinko!" odgovori deda blistajući od ponosa. Izašao je
iz zaklona. Prkosio je neprijateljskim snajperistima.
Zaklonjen stolom gospodin Trodini povika:
„Deda Anselmo, ne izigravaj budalu, vrati se u zaklon."
Ali deda ga nije slušao.
Imao je keca u rukavu.
Otrĉao je u sobu. Sagao se uprkos uţasnom bolu od artritisa i
izvukao ispod kreveta svoj stari karabin iz rata. Sav zadihan
otvorio je orman i uzeo municiju. Napunio je ubojito oniţje.
Povikao je „Za kralja i otadţbinu" i poput strele pojurio ka
terasi.
W&N

70. GAETANO KOCAMARA
Gaetano Kocamara probijao se kroz maglu na terasi u potrazi
za Gicom Ubicom.
Morao je da ga zaustavi. Da ga spreĉi. Da mu ne dozvoli da
baci televizor sa teiase.
Ali ništa nije video. Video je samo obrise nekih ljudi u dimu.
Navijaĉka obeleţja Nole.
Ti luĊaci bili su najvatreniji navijaĉi. Razularena banda kretena
ĉiji je predvodnik bio Gica Ubica. Ĉesto su znali da ulete u teren
ili premlate sudije.
Sada su pretvorili terasu u poligon sa koga su lansirali
projektile na zgradu preko puta. Video je petoricu-šestoricu. kako
s licem prekrivenim maramom, hvataju zalet i bacaju nekakve
ruĉne bombe. Te bombe mahom su ekspolodirale na krovu zgrade
preko puta. ali su neke završavale i na terasama ili na parkingu.
Najzad je uspeo da kroz raznobojni dim ugleda monstruozni
lik Gice Ubicc. Stajao je na balustradi i iznad glave drţao kameni
blok u vidu televizora. Podsećao je na King Konga.
Gaetano je potrĉao ka njemu. Popeo se na sims uprkos toga što
je patio od vrtoglavice. Šĉepao ga je za nogu.
Zver se okrenula i besno zareţala:
„Šta hoćeš?”
„Gico.To sam ja, Kocamara. Kocamara Gaetano. Bek. Kumim
te, preklinjem. Ne bacaj taj telev...“
Osam!
W&N

71. ANSELMO FRASKA
Anselmo Fraska je natukao debele naoĉari s ogromnom
dioptrijom, nanišanio i opalio na tu zverinu koja se spremala da
zafrljaĉi televizor.
Sedam!
72. GAETANO KOCAMARA
Metak mu je prošao kroz vrat i izašao kroz potiljak.
Šta li je to. upitao se Gaetano.
Nešto kao ubod pĉele. Ali milijardu puta bolniji. Stavio je ruku
na mesto koje ga je bolelo i otkrio rupu. Rupu u koju je mogao da
zavuĉe pola kaţiprsta. Pogledao je ruku. Crvena od krvi.
Istog trenutka oseti slabost u nogama.
Ĉvrsto je prigrlio Gicinu nogu kako ne bi pao. Izustio je:
„Šta su mi to uradili Gico?”
Gica Ubica bio je potpuno skamenjen. S televizorom iznad
glave. Gaetano nije uspeo da mu vidi ni oĉi ni lice.
Mutilo mu se pred oĉima.
Zaĉuo je samo glas u daljini:
„Oni govnari su pucali na tebe. Pogodili su te u glavu...”
Ruke koje su obgrlile Gicinu nogu odjednom su izgubile svu
snagu. Gaetano oseti da bi mogao da se strovali u bezdan. Video
je kako mu ruke klize niz Gicine farmerke.
Pokušao je da se poput maĉke okaĉi o njegove pantalone, ali su
mu prsti bili kao od plastelina.
„Pašću. Pomozi mi!”, prošaputao je.
Moţda je to rekao suviše tiho jer je taj moron i dalje
nepomiĉno stajao i iznad glave drţao jebeni televizor. Najzad mu
se upalila lampica. Zafrljaĉio je televizor i pruţio ruku Gaetanu.
W&N

I Gaetano je pruţio ruku.
Prekasno.
Njihove jagodice su se samo na trenutak okrznule.
Gaetano shvati da je priĉa završena, da ne mora više da lupa
glavu oko „padobranaca” grofice Kotikone AnĊele, ţena i svoje
budućnosti.
Šest!
73. TJERI MARŠAN
Tjeri Maršan je ţmureo. Ĉekao je da mu pijanstvo proĊe kako
bi mogao da ustane.
Najnoviji model Soni Trinitron, sruĉio mu se na glavu.
Raspolutio mu je lobanju i ubio ga na licu mesta.
Nije se muĉio.
Samo nekoliko trenutaka kasnije na tu ĉudnu mešavinu
francuskog mesa i japanske tehnologije palo je i beţivotno telo
Gaetana Koeamare.
74. ANSELMO FRASKA
„Proklete matore oĉi!”, promrmljao je za sebe Anselmo
Fraska.
Pogodio je nekog ko je pao sa terase.
Odlično!
Ali nije uspeo da pogodi zver koju je nišanio. Promašio je za
nokat.
Hitro je napunio pušku. Plašio se da bi zver mogla da se
ponovo zavuĉe u jazbinu.
Nanišanio je i ponovo zapucao.
Puška mu je eksplodirala u rukama.

75. MIKELE TRODINI
Mikele Trodini je najpre zaĉuo prasak iza svojih leda a onda
dedu kako se dere kao da ga kolju.
Okrenuo se i video kako doda Anselmo Ċipa po terasi kao
oparen. Skakao je kao mladić. Gotovo za olimpijsku normu u
skoku u vis.
Potom je primetio da dedi nešto fali. Nedostajala mu je jedna
šaka. Imao je ruku do ruĉnog zgloba. Bez dlana, bez prstiju. Bez
iĉeg.
Tata je bio suviše zauzet ratnim operacijama da bi primetio šta
se oko njega dešava. Lice mu je bilo garavo, košulja pokidana, oĉi
uspaljene.
„Tata! Tata!”, reĉe mu Mikele drmajući ga za ruku.
„Šta je? Zar ne vidiš da je pobeda na vidiku? Zašto ne
ispaljuješ rakete...”
„Tata! Deda...”, rekao je uplakani Mikele.
„Ma šta si navalio ko lud na braš...”
Gospodin Trodini je slavio ruku na usta. Deda se stropoštao na
pod drţeći obogaljenu ruku zdravom.
„Deda Anselmo!”, rekao je gospodin Trodini.
„Nije to ništa... Nije to ništa. To se dešava u bitkama”, krkljao
je starac s bolnom grimasom na licu.
„Šta to znaĉi ‟dešavaše‟?! Deda...”
„Ne brinite za mene. Smak‟o sam jednog. Vi samo nastavite.
Bliţi im se kraj.”
„Mikele zapamti ovo što ti kaţem! Tvoj deda je heroj. Moramo
odmah da ga odvezemo u bolnicu. Hajde da potraţimo šaku.
Mogu da mu je prišiju.
Otac i sin se baciše u potragu dok je deda stoiĉki podnosio bol
bez ijedne reĉi. Neprijateljska vatra postajala je sve ţešća i ţešća.
Nigde nisu mogli da je pronaĊu.
Nigde nisu mogli da pronaĊu tu jebenu šaku. Gledali su svuda.
Medu muškatlama. Medu ruţama. U betonskoj kaditi za ribice.
Nigde.
W&N

Šake nije bilo.
A onda je Mikele iznenada ugledao.
„Eno je lamo, eno je tata!”
Pala je dole. Na parking. Na haubu jednog ford eskorta.
„Mikele poţuri. Idi daje pokupiš.”
Nije morao dva puta da ponovi jer se Mikele istog trena stuštio
ka parkingu.
Pet!
76. KRISTIJANO KARUČI
Posle zajedniĉkog putovanja u svet vikinga Kristijano i Riblja
Kost su. ispruţeni na kauĉu na razvlaĉenje, krenuli razliĉitim
psihodeliĉnini putevima. Riblja Kost se osećao kao Dajtan 3.
japanski robot. Imao je kostim od hromvanadijuma, pesnice od
titanijuma i spremao se za borbu protiv vanzemaljaca koji su došli
ko zna odakle.
Kristijano je pak vadio i vraćao u futrolu svoj srebrni kolt.
Osećao se dobro. Bio je obuĉen kao lovac na ucenjene glave. U
ĉizmamama prašnjavim od peska Sijera Nevade, s prebaĉenim
daslerom i šeširćinom nabijenom na oĉi.
„Slušaj, jesi li još uvek raspoloţen za izlazak? Smuĉilo mi se
da budem ovde... Umorio sam se od išĉekivanja Crne Smrti.
Osećam da sam spreman za akciju. Hoću da skoknem do doma
omladine i da im potprašim guzice”, reĉe Riblja Kost metalnim
glasam.
„Ko ti je sad pa Crna Smrt?”
„Nije vaţno. Koliko lije sati?”
„Otkud ja znam... Valjda negde oko ponoći. Jesi li siguran da
si za izlazak. U ovom salunu uopšte nije loše.” „Hajde da
izaĊemo”, reĉe Riblja Kost ĉiji su pokreti bili potpuno mehaniĉki.
„U redu. Izaći ćemo. Ali pred nama je opasan zadatak.
Moramo da proĊemo kroz kuhinju a obojica smo se uradi li kao
W&N

nikada. Ako me majka vidi ovakvog ne gine mi centar za
rehabilitaciju. Dakle moramo da se koncentrišemo. Da se
ponašamo potpuno normalno. Da kuliramo. Najbolje da izaĊemo
jedan po jedan. Ako krenemo zajedno poĉećemo da se smejemo i
ona će sve da ukopĉa”
„U redu.”
„Onda kreni li prvi. Ali slušaj me dobro. Prvo ćeš da otvoriš
vrata i da malineš svima. Drţi jezik za zubima da ne bi sve zasrao.
Ustvari ne, loje još sumnjivije. Moraš da kaţeš: Srećna Nova
godina i sve najbolje. To će da izgleda savršeno normalno. A
onda mrtav ‟ladan kreneš ka vratima, izaĊeš i saĉekaš me. Jel
jasno?”
„Jasno ko dan!”
„Moţeš li ti to?”
„Ma kako ne bih mogao!.”
„Dobro. Onda kreni. Ja ću za tobom.
„Da krenem?”, rekao je Riblja Kost zbunivši se na trenutak.
„Kreni. Moţeš li to."
Riblja Kost je ogrnuo svoj oklopni volframski ogrtaĉ u vidu
svoje koţne jakne i stavio ranac na leda.
Četiri!
77. DULIJA ĐOVANINI
Gosti su se razbeţali glavom bez obzira. Svi su jedan za drugim
nagrnuli ka radnoj sobi. Odatle su zaţdili u hodnik, da bi se
polom dokopali svetlarnika.
„Mila moja majĉice jesi li videla kako sam bila dobra? Tvoja
devojĉica je bila dobra... Oterala sam ili”, rekla je Đulija glasao.
Znala je da njena majka ni je tu.
Nisam baš toliko luda
Znala je da je mamica otišla na odmor u Ovindoli. Ali zar ima
iĉeg lošeg u tome da zamisli daje i ona tu? Da je došla, da zajedno
W&N

sa svojom milom ćerkicom, doĉeka Novu godinu.
Baš bi bilo lepo.
Kakav su samo svinjac napravili od njenog stana.
Skoro da bih mogla da pospremim ovaj nered.
A onda se setila da još nije ponoć.
Prvo treba da nazdravi
Da nazdravi novoj Đuliji. Ţeni koja zna kako da natera ljude
daje poštuju. Ţeni koju niko ne tretira kao paĉavru.
Ugledala je kako Ravna kao daska ispod kauĉa polako dolazi k
sebi. Jedva se micala, cvileći. Tiho je nakukavala. Ispod nosa
lokvica krvi.
Đulija se primakla. Pogledala je na trenutak. Podboĉila se i
šutnula je, ne baš jako, pravo u rebra.
„Ej?! Ej?! Hajde! Briši!”
Ona je pridigla glavu. Otvorila je jedno oko i povratila.
Sve ono štoje pojela te veĉeri. Špagete sa školjkama, lososa.
Ispovraćala se na parket koji je Đulija izglancala pre nekoliko
dana.
„Vidi šta si uradila, idiotkinjo jedna. Moj parket! Sad ćeš sve
lepo da obrišeš!”
Debora je poĉela da ĉisti povraćku rukama pokušavajući da
sve skupi na gomilicu. Nije prestajala sa plaĉem.
„Pusti to! Ništa ti ne znaš da uradiš kako treba. Ja ću... Briši!”
rekla joj je Đulija. Po glasu se videlo daje klonula i malaksala.
Ravna kao daska se pridigla i s rukom na slomljenom nosu
krenula ka hodniku jecajući.
Zaĉuo se tresak vrata.
Đulija je uzela flašu dobrog šampanjca i kristalnu ĉašu. Sela je
ispred televizora.
Bila je spremna.
U ponoć će da nazdravi novom ţivotu.
Tri!
W&N

78. DAVIDE RACINI
Gde lije? Šta mu se desilo?
Mora da je umro.
U nozdrvama je osetio miris sumpora pomešan sa mirisom krvi
i šnicle na ţaru. U ušima su mu odjekivale eksplozije i urlici.
Mora da sam završio u paklu.
Niĉega se nije sećao. Njegovo sećanje dopirale je do trenutka
kada je odluĉio da ode. a posle toga potpuni blekaut.
Ustao sam, rekao sam da moram da odem da pomognem majci
i...
Crna rupa.
Kosti su ga toliko bolele da nije mogao da se pokrene. Ţmurio
je. Teško disao. Osećao se kao da mu je neko isisao svit energiju.
Kita ga je luĊaĉki bolela. Kao da je neko vukao pokušavajući daje
išĉupa.
Drhtao je i cvokotao od zime.
Shvatio je daje go i mokar. Osećao je nekakvu ljigavu i
lepljivu teĉnost po celom telu. Na dlakavim delovima sva se
skorila.
Zar je moguće da u paklu nije toplo?
Pokušao je da podigne glavu. Uspeo je da je malo pomeri. Tek
toliko da ustanovi da mu je vrat u redu. Mogao je da savija i prste.
Moţda je još uvek ţiv.
Ali gde li je kog Ċavola?
Otvorio je oĉi.
Bio je u polumraku nekakve sobe. Odblesci daleke vatre na
trenutak bi bojili u plavo ili crveno. Bilo je oĉigledno daje u toj
sobi došlo do eksplozije. Slike po podu. Srĉa od slomljenih
prozora. Komadići maltera.
Prepoznao je gde se nalazi.
To je lujkina dnevna soba.
Osećao je kako ga nešto pritiska. Pruţio je ruku i odgurao teret
sa stomaka. Nešto se otkotrljalo kraj njega.
W&N

Naslonio se na laktove.
I tada je ugledao Robert u Palmijeri ili bolje reĉeno delove
Roberte Palmijeri. dve sprţene noge u razliĉitim uglovima sobe.
utrobu na persijskom tepihu i leš koji se još uvek pušio.
Ni Rita Levi Montalĉini9 uz pomoć Strašnog Subolnika10 i
Centra za teške opekotine ne bi uspela da ponovo sastavi sve te
delove tela.
Ustao je i kriknuo.
Urlao je i skakao po sobi.
Shvatio je.
Sve je shvatio.
On je to uĉinio. On je napravio taj masakar. Liĉno on. Ubio ju
je i iseckao na komadiće.
Ko bi drugi to mogao da uradi?
On je ludi manijak i ubica. Izbrisao je iz sećanja jezivi zloĉin
koji je poĉinio.
Uz povik. „Ubio sam je! Ubio sam je! Moram da umrem!”
bacio se naglavaĉke, go golcat, kroz prozor Robertinog stana.
Ali stan je bio na prvom spratu.
79. ENCO Dl ĐIROLAMO
Gledao je Ambru. Ambru i njene mlade saradnice u
novogodišnjem izdanju emisije „Ovo nije RAI”.
Na televizijskom ekranu koji je bio pred njim.
Bile su (ako blizu a tako daleko.
Imao je utisak daje i on negde u loj razdraganoj masi mladih.
Kako bi bilo lepo da je tamo.
Enco Di Đirolamo se malo pomerio i odmah osetio takav jeziv
bol da mu se pred oĉima sve zamaglio.
9
slavna italijansku nauĉnica, dobitnicu
Nobelovc nagrade za medicinu. prim. prev.
10
Lik iz Amanitijevog romana „Škrge”
W&N

Jebo te, pa ja umireni...”
Krv je i dalje šikljala iz rane. Osetio je da su mu od nje
nakvašene i bokserice i ĉarape koje su šljiskale u mokasinama.
Video je Đuliju kako seda ispred televizora. Bila je potpuno
paralizovana. Nepomiĉna. S flašom šampanjca u ruci. Zurila je u
ekran ali nije pratila šta se na njemu dešava.
Enco nije uspeo dobro da ĉuje šta kaţe Ambra. Zvuci su do
njega dopirali u naletima, poput plime. Pokušao je da se
koncentriše ali su mu se oĉi sklapale. Kapci su mu bili teški.
Spuštali su se kao slomljene roletne.
O ĉemu je priĉala Ambra?
Tri minuta do ponoći.
Još tri minuta. Samo tri.
Zaklinjem se da ću od sledeće godine da izbegavam bilo kakve
ljubavne veze. Hoću da budem sam. Singl. Ponovo ću da uradim
izveštaj, mogu ja još bolje da ga uradim...
Na televiziji je neki ogroman crnac pokušavao da obori rekord
u obaranju balona sa toplom vodom. Obarao ih je duvaljkom,
jedan za drugim. I on bi voleo to da proba.
Zakašljao se i osetio kako ga nešto uţasno probada. Bol je bio
toliko nepodnošljiv da se ĉinio nestvarnim. Nije bilo moguće
odrediti ĉak ni odakle potiĉe.
Ispljunuo je krv.
Ambra je poĉela da pleše. Bacakala se kao nikada. Vrtela se
oko crnca koji se i dalje baktao sa balonima i pevala:
„U veĉnu ljubav ja ti se kunem, ako ni je veĉna nek‟ u paklu
trunem”
Enco je sklopio oĉi.
Sve je bilo belo.
80. RIBLJA KOST
Riblja Kost se potpuno koncentrisao na teţak zadatak koji je
bio pred njim. Soba se vrtela oko njega kao brod u kovitlacu
W&N

oluje, ali on nije mario za to.
Moram da mahnem rukom. Da Kaţem: Dobro veće svima.
Srećna Novu godina i sve najbolje. A onda krenem ka vratima i
izaĎem. Prosto. Prosto kao pasulj.
Zaţmurio je kako bi izbegao teturanje. Duboko je uzdahnuo.
Stavio ruku na kvaku od kuhinjskih vrata. Hladan kao špricer.
Super se osećaš. Treba samo da pozdraviš.
Pokušao je da se ispravi. Da izgleda dostojanstveno. Pritisnuo
je kvaku.
Taĉno je znao šta treba da uradi. Znao je da će uspeti, pod
uslovom da se dobro koncentrišc i da u neki daleki delić mozga
smesti sve te jebene halucinacije koje su mu se motale po glavi
poput roja pĉela u lobanji. Nije bitno koliko dugo će uspeti da ih
odagna, vaţno je da uspe da pozdravi sve te ušljive portire.
Pritisnuo je kvaku do kraja.
Otškrinuo je vrata i video jako svetio u kuhinji. Ĉuo je i ton
televizora odvrnut do daske, smeh i graju.
Divno. Predivno. Sve normalno.
Otvorio je širom vrata, zaţmurio i poĉeo da mrmlja:
„Dobro veće svima. Srećna Nova godina i sve najbolje!”
Polako je otvorio oĉi i poĉeo da izoštrava slike koje su se
ukazale pred njim.
Samo što se nije skamenio od neverovatnog prizora.
Razjapio je usta.
Uĉinilo mu se da su mu noge od gipsa po kome neko udara
ĉekićem. Srce mu je kucalo kao ludo. Morao je da se pridrţi za
vrata kako ne bi pao.
Ispred njega je bilo...
...sto policajaca.
Svi su imali crne uniforme kakve nosi policija u Los Andelesu.
U jednoj ruci pendrek, u drugoj pištolj. S pobesnelim vuĉjacima
koji su lajali na njega. S kapama sa znaĉkom.
A u sred te gomile pajkana Riblja Kost je prepoznao dvojac iz
„Majami Vajsa", crnca i belca. Ta dva jebena picopevca svuda su
se koĉoperili u svojim majicama i satenskim sakoiĉićima. Nije se
W&N

ĉak sećao ni njihovih imena. Oberuĉke stiskajući magnum, uperili
su ga u njega.
„Gnjido dilerska. Ruke uvis. Ako probaš da pobegneš
izbušićemo ti bulju kao rešeto, pa ćeš moći da prdiš na šest rupa.
Robu na sunce!”, povikao je na njega ĉoveĉuljak sa plavom
kosom.
Dva!
81. MARIO ČINKVE
Mario Ĉinkve, portir Ponce, bio je umoran.
Ţdrao je kao svinja. Pio kao kamila. Cele noći slušao je
besmislene Ĉerkvetijeve viceve. Probao je i da se nasmeje.
Sad mu je već bilo svega dosta.
Bio je umoran.
U mislima mu je bio jedino krevet. Ĉekao je da otkuca ponoć
kako bi na brzinu mogao da nazdravi i da se sa svojom suprugom,
koja se oĉigledno zabavljala bolje nego on, vrati kući.
Srećom nedostajalo je samo dva minuta
„ Idu dva papira ulicom i jedan se pocepa od smeha.”
Dosta! Ne mogu više da izdrţim, pomislio je Mario a polom
poĉeo da jadikuje:
„Zamislile samo šta nas sve sutra ĉeka. Baštica potpuno
sprţena od raketa. Đubre na sve strane. Povraćka po stepenicama.
Slušajte samo kakav je haos napolju.”
„Mili Boţe, Mario. Ti si uvek isti. Pa zar ne moţeš bar jednom
da budeš optimista. Da se malo opustiš... Svi smo sada lako srećni
i zadovoljni, a ti hoćeš sve da nam upropastiš...”. rekla je gospoda
Karuĉi, dok je uklanjala staniol sa zapušaĉa na šampanjcu.
Odjednom se otvoriše vrata.
Mario se pm okrenuo. Na vratima je bio visoki i mršavi
mladić, Kristijanov drug. Izgledao je kao da gaje drmnula struja.
Noge raskreĉene ruke uz telo.
W&N

Svi gosti su jedan za drugim prestajali sa razgovorom u
trenutku kada su postajali svesni njegovog prisustva.
Bile je neĉeg uznemirujućeg u njemu. Bio je ukoĉen i
nepomiĉan, zatvorenih oĉiju. Klatio se napred-nazad.
Iznenada je podigao jednu od svoje dve orangutanske ruke i ne
otvarajući oĉi rekao glasom koji je podsećao na zvuk interfona:
„Dobro veĉe svima. Srećna Nova godina i sve najbolje.”
A onda je otvorio oĉi.
Umesto oĉiju imao je dramlije, dva mala crvena klikera.
Razjapio je usta i uplašio se kao da je video pred sobom Glad,
Kugu i Koleru, kako, ruku pod ruku, idu ka njemu. Skoro da se
stropoštao ali je uspeo jednom rukom da se uhvati za ragastov.
„U redu. Podići ću ruke uvis. Ali preklinjem vas, preklinjem
vas nemojte da pucate”, reĉe drhtavim glasom i podiţe ruke uvis.
Mario Ĉinkve, gospoda Karuĉi i ostali gosti bili su
zaprepašćeni.
Nisu ništa razumeli.
On je nastavio:
„U redu. Evo vam je. Daću vam je. Daću vam je. Kunem vam
sc. Samo nemojte da pucate.”
„Mašimo! Šta ti je? Jesi li poludeo? Da ti nije pozlilo?”, uspela
je da kaţe gospoda Karuĉi koja je od šoka drţala ruku na ustima.
„ U redu. Sad ću da je izvadim. U redu. Evo je!”
„Šta? Šta to?”
„Evo je. To je najobiĉnija „domaćinka”. Nemam ništa drugo.
Kunem se ţivotom. Ja nisam diler.”
Riblja Kost je teatralno, ali krajnje oprezno, skinuo ranac sa
leda. Zbog takvog postupka gospodinu Mariju se uĉinilo da Riblja
Kost zaista veruje daje neko uperio pištolj u njega. Zatim je
mladić otvorio ranac i izvukao plastiĉnu kesu punu trave.
„Evo vam je. Uverite se i sami. Ma jel ovo mnogo? Ma kakvi,
vidite kolicko ima.”
Koji mu je Ďavo? Pitao se preneraţeni gospodin Mario.
Sigurno je šizofreničar. Kao da su mu svrake popile mozak.
LuĊak mu se u meĊuvremenu pribliţio i stao da bulji u njega
W&N

tim svojim izbeĉenim klikerima.
U sobi je vladao potpuni muk.
„Šefe. Evo je. Ali ja te znam kao zlu paru. Ja ću da ti predam
robu a ti ćeš da mi pucaš u leda."
„Deĉko, smiri se. Niko ne ţeli da ti naudi”, uspeo je da kaţe
gospodin Mario.
Bolid mu je pruţio kesu. Mario se spremao da je uzme
(luĊacima nikada ne treba protivreĉiti) ali je Riblja Kost
neviĊenim trzajem povukao ruku. strpao kesu u torbu i šmugnuo u
Kristijanovu sobu. Za sobom je zatvorio vrata i povikao:
„Đubrad jedna pajkanska. Nikada se nećete dokopati moje
trave.”
Jedan!
82. MONECA
„Dosta. Pomirile se. Stisnite jedan drugom ruku.” Bujakaro je
posle upornih pokušaja, prilikom kojih je fasovao i poneki udarac,
najzad uspeo da ih razdvoji.
Sada su njih dvojica stajala na suprotnim siranama kancelarije
i gledali jedan drugoga popreko. Orekinovo lice krasila je
masnica na oku. Sako mu je bio rasparan a ruka poderana.
Moneca je dahtao kao asmatiĉni bizon. Imao je ogrebotinu na licu
a jednom rukom pridrţavao je pantalone koje su bile u fronclama.
„Ne. On je idiot. Upropastio nas je... Skroz na skroz... Nikada
se neću pomirili sa njim”, rekao je Orekino s knedlom u grlu.
„On je luĊak! Promeniću mu liĉni opis...”, gunĊao je za sebe
Moneca.
„Prestanite sa kurĉenjem. Da ste se odmah pomirili i ĉestitali
jedan drugom Novu godinu!”, rekao je Bujakaro gledajući na sat.
Njih dvojica su se kao dva psa muţjaka oprezno motali oko
njega.
„Dosta više! Taĉno je ponoć. Stisnite jedan drugom ruku."
W&N

Moneca je poslušno pruţio ruku. Orekino je svoju pruţio
nevoljko.
A tad je kancelariju prodrmala snaţna eksplozija.
Nula!
POČINJU NOVA GODINA
83. KRISTIJANO KARUĆI
Kristijano je na tenane oblaĉio kaput i stavljao Šal, spremajući
se da se suoĉi sa majkom i gostima, kada ugleda Riblju Kost kako
utrĉava u sobu i viĉe:
„Kristijano! Kristijano. Najebali smo. Pali smo. Kao mladi
majmuni. Policija! Moramo da se kurtališemo robe.”
Jurcao je po sobi u potpunoj panici.
Kristijano ga je zbunjeno gledao.
Mora da je u pitanju novi trip.
Njegov ortak Riblja Kost već ga ĉeka napolju. Ovaj trip nije
bio tako impresivan kao onaj sa Vikinzima ili onaj sa
revolverašom, ali je u svakom sluĉaju mnogo relaniji. Ova opsena
urlala je kao manijak i gurala plakar sa njegovom odećom ka
vratima sobe.
„Šta radiš to?”
„DoĊi! DoĊi!”, rekao je zgrabivši ga snaţno za ĉlanak.
Kristijano je ĉuo majku i ostale goste kako viĉu pokušavaju da
otvore vrata zabarikadirana ormanom.
„Otvorite! Otvorile! Kristijano! Kristijano otvori! Šta se
desilo?”
Riblja Kosi gaje uprkos njegovom protivljenju povukao Ka
kotlarnici.
„Pusti me! Molim le, pusti me! Moja majka hoće da uĊe...”
„Ne to nije tvoja majka. Slušaj me! Dobro me slušaj! To su oni
iz „Majami Vajsa”. Hoće travu. Nauĉili su da savršeno imitiraju
W&N

glas tvoje majke. DoĊi!”
Riblja Kost je sav zadihan otrĉao do kotla. Nervozno je otvorio
vratanca plamenika.
Svetlost vatre obasjala je mraĉnu sobu.
Okrenuo se ka Kristijanu.
LuĊaĉki se cerekao.
Drhtao je. Ĉkiljio oĉima. Balio. Smejao se.
„Šta si naumio?”, mucao je Kristijano postoje shvatio da nije
reĉ o još jednom tripu.
Bila je to stvarnost.
Gola stvarnost.
„Da se oslobodim dokaza.”
„Ĉekaj! Ĉek...”, prodra se Kristijano i skoĉio na njega.
Ali Riblja Kost je bio brţi. jednim jedinim pokretom ubacio je
ranac u plamenik.
Kristijanu se grlo steglo.
Nije ni pokušao da istrĉi. Da pobegne.
Bilo je kasno.
Prekasno.
Bez ikakvog smisla.
Jedino je stigao da prozbori:
„Unutra je dinamit, moronĉino!
Ni Mašimo Russo zvani Riblja Kost, ni Kristijano Karuĉi neće
doĉekati sledeću Novu godinu.
Taĉno u ponoć eksplodirala je zgrada Kapri.
84.
Svi prozori su popucali te se srca obrušila na parking, parkić sa
borovima, tobogane i zarĊali ringišpil luna parka. Padala je po
Kasiji, po Ponci, po okolnim stambenim kompleksima. Zbog
vazdušnogstrujanja izazvanog eksplozijom mnoga kola na
parkingu poletela su nekoliko metara uvis. Portirnica je završila s
druge strane ulice. Boţiĉna jelka potpuno je spaljena. Njene
W&N

raznobojne kugle su zbog silne toplote takoĊe eksplodirale.
Patuljaste palme, posaĊene u velike saksije, završile su na zidu
koji je opasavao kompleks.
Izbio je poţar.
Širio se ogromnom brzinom. Od suterena ka potkrovlju. Preko
stepeništa i otvora za lift. Stanovi su se pretvorili u lomaĉe.
Paklena stihija nemilosrdno je gutala sve pred sobom pre nego što
bi plamen pobedniĉki poĉeo da kulja kroz prozor.
Vatra je zahvatila i stare podzemne cevovode za gas koji su
sjedinjavali Poncu i Kapri kao sijamske blizance.
85.
Pedest osam sekundi posle ponoći eksplodirala je i Ponca.
Eksplozija je bila mnogo jaĉa jer su u suterenu bili rezervoari
za gas.
Krov je poleieo kao zapušaĉ na šampanjcu a ţalim se na
parking. Kasiju i celu okolnu zonu. obrušio crep i fasadna cigla.
Peĉurka sa ogromnom glavom od vatre, dima i gareţi, podigla
se u vazduh iznad Kasije. Nabubrila je od gasova nastalih
sagorevanjem.
Vatromet koji je parao rimsko nebo svojim kometama i
zvezdama padalicama izgledao je kao jad i beda u poreĊenju sa
tim paklenim ĉudovištem koje je bojilo oblake pune kiše u crveno
i crno.
Nakazni dţin u svetu veslaĉkih patuljaka.
Video se u ćelom gradu.
Svud od reda.
Parioli. Prati. Tras tevere. San Đovani. A eksplozija se ĉula i u
okolini Kima, iza kruţnog puta. ĉak do Fraskatija i
Kastelgandolfa.
A Rimljani koji su proslavljali Novu godinu po kućama, na
terasama, ulicama ili trgovima, u kolima ili na obali Tibra,
razjapili su usta u neverici. Ali nedugo zatim razlegaše spontani
W&N

aplauz koji se pretvorio u ovacije sa zviţducima, plesom i
radosnim zagrljajima. Reke i reke šampanjca propratile su raĊanje
tog pirotehniĉkog ĉuda.
Priĉalo se da je taj vatromet iznenaĊenje koje je svojim
graĊanima spremio gradonaĉelnik Rima.
Riblja Kost bio je u pravu kada je rekao:
„Biće to eksplozija koja će se pamtiti godinama. Iako jaka da
će se svi oni beduini sa petardicama izblamirati kao nikada,"
86. – 3:20
Najzad se na grad svalio snaţan pljusak i prekinuo slavlje. I
najupornije lutalice kojima nikada nije dosta cunjanja po gradu
morale su da se vrate kući.
Neki su bili iscrpljeni i srećni što mogu da se bace u krevet.
Neki nisu.
Ta jaka kiša najzad je uspela da ukroti vatrenu neman.
87. – 6:52
U šest i pedeset dva po ruševinama je još uvek padala dosadna
sitna kiša. Bilo je hladno ali nije bilo vetra. Nebo je bilo
prekriveno oblacima, dok je obliţnja dolina utonula u maglu.
Zgrade i dim formirale su jedinstvenu sivu masu. Miris gareţi,
spaljene plastike, benzina i borovine nakvašene kišom, štipao je
za oĉi.
Tu i tamo u zgarištu se video još poneki plamiĉak, dok je dim
pokrivao ostatke zgrada.
Kasija je zatvorena. Postavljene su blokade kako bi se spreĉio
prolazak kola i radoznalaca koji su svuda voleli da ture svoj nos.
Kompleks je ostao bez skoro dvesta metara asfalta. Sa sobom ga
je odnela eksplozija. Izuvijane olupine automobila, razbacane
svuda po ulici, još uvek su se pušile. Od zida koji je opasavao
W&N

kompleks nije ostalo baš ništa. Sada je izgorele zgrade okruţivalo
samo poneko spaljeno stablo bora. Ogromni natpis „Vukodlak”
potpuno se istopio i rasuo po krovu ĉaĊave zgrade diskoteke.
Vodovodne cevi pukle su od toplote i napravile pravo jezero. Kad
god bi neka od sluţbenih kola tu prošla podigao bi se takav mlaz,
kao da prolaze gliseri.
Vozila hitne pomoći, vatrogasni kamioni i policijska kola Sili
su bez ikakvog reda parkirani ispred ulaza u kompleks.
Vatrogasne ekipe, u svojim karakteristiĉnim narandţastim
uniformama, pokušavale su da razgrnu ruševine i pronaĊu
preţivele. Niko nije razgovarao. Na sve strane ĉuo se zvuk
elektriĉnih testera i pijuka koji su udarali po betonu.
„Evo jednog. Ovde je! DoĊite da mi pomognete”, reĉe
iznenada jedan vatrogasac pokušavajući da podigne neku tešku
gredi Lice mu je bilo pokriveno kapuljaĉom po kojoj je lila kiša.
„Leš! Galava mu je raspolućena na dva dela. Pozovite
bolniĉare...”, povikao je uklonivši gredu. Umorno je poloţio ruke
na svoje bokove.
Uzaludan trud.
Dosada su pronašli samo mrtvace.
Nada da će uspeti da pronaĊu nekog preţivelog bila je priliĉno
mala. Eksplozija je bila suviše jaka.
Vatrogasac, kome su dva ĉoveka priskoĉila u pomoć, grabio je
telo za ruke i izvukao ga.
Ţena.
Nosila je dugaĉku crvenu sveĉanu haljinu progorelu na više
mesta. Starija ţena. Imala je mršave i smeţurane staraĉke ruke
koje su uz to bile i pocrnele od plamena. Na prstima nekoliko
velikih prstenovi a na zglobovima zlatne narukvice i sat koji je još
uvek radio. Od glave nije ostalo gotovo ništa. I to malo šio je
preostalo bilo je potpuno ugljenisano.
W&N

88. FILOMENA BELPEDIO – 7:00
Ceo film bio joj je pred oĉima.
Policija razvaljuje vrate i ulazi u njen stan. Znatiţeljne kom
šije muvaju se po stepeništu. Na kauĉu njen leš. Lekar podiţe
glavu sa njenih grudi i klima glavom. Da, mrtva je. Videla je kako
je ukoĉenu i bledu stavljaju u crnu plastiĉnu vreću.
A onda misa.
„Usamljenost moţe da dovede do oĉajniĉkog koraka. Duţnost
Crkve je da razume takav ĉin. Pomolimo se. Pomolimo se za dušu
Filomene, dobre ţene...", rekao je sveštenik.
Njenom sinu. muţu i njegovoj novoj supruzi oĉi su bile pune
suza.
A onda je otac zagrlio sina i obojica su poĉela da plaĉu.
Eto vidiš da su te voleli!
Videla je i onih par muĉenika koji su je poznavali kako prate
kovĉeg s njenim telom. Verano. Raka. Zemlja.
I na kraju mrak...
A gde je završio mrak?, upitala se Filomena.
Bilo je nekakvog svetla. Jedva primetnog, ali ga je ipak bilo.
Bledunjavo i slabašno svetio probijalo se kroz ruševine koje su
je pokrivale.
Ruševine?! Kakve sad pa ruševine?
Ne znam. Kunem se u Boga da ne znam. A ne ţelim ni da
saznam.
Leţala je potrbuške. Krv joj se slivala u glavu. U nekom
ĉudnom poloţaju. Osećala je jezivi pritisak u predelu vrata.
Ogromna greda pritiskala joj je leda i spreĉavala je da se
pomeri ili okrene. Morala je da ostane nepomiĉna u tom veoma
neugodnom poloţaju.
Nije osećala noge. Štaviše kao da joj se u samim nogama
razmilelo milion mrava. Pomerila je ruku i poĉela da ĉeprka po
komadićima maltera, a onda uštinula samu sebe za butinu.
Ništa.
Kao daje uštinula neĉiju tuĊu nogu, ili leš.
W&N

Noge su mi polomljene.
Probala je da zaboravi na bol i smisli nešto pametno.
Nisi mrtva. Nisi uspela da izvršiš samoubistvo, Ţiva si. Ţiva!
U daljini, iznad te grobnice od cigala, drva i betona kojom je
bila zatrpana, ĉula je zavijanje sirena i brujanje elektriĉnih testera.
Mora daje dan.
Bila je mokra i smrznut...
Nisi uspela da se ubiješ. Tolika si kilava da ni to nisi uspela!
Svaka ti čast!
Vrat ju je boleo. Osećala je kako joj se mišići zateţu kao
strune.
Sad ću da počnem da vičem. Potraţiću pomoć
Ali nije to uradila. Pokušala je da pomeri prste na stopalima.
Pokreću se! Pokreću se!
IzluĊivala je greda na leĊima. Ĉak i pri najmanjem pokretu
greda joj je prelazila preko odranog mesa. Morala je da pronaĊe
naĉin da promeni poloţaj.
Pozobala sam sve pilule za spavanje... Kako to da nisam
umrla?
Zato što tvoj gospodar, onaj koji upravlja tvojim ţivotom, to
nije hteo.
Tvoj jedini gospodar.
Peh.
Uspela je nekako da rukama zgrabi gredu. Pokušavala je daje
odgurne. Nije se pomerila ni za milimetar. Moţda je gurala na
pogrešnu stranu. Morala je da iskoristi leĊa. Bez obzira na uţasan
bol.
Hajde matora. Duboko udahni i gurni leĎima. Zaboravi na bol.
Tako je i uradila. Uspela je da se oslobodi grede.
Kiša maltera i cigle sruĉila joj se pravo na glavu. I na ranu na
leĊima. Ostala je da leţi u tom poloţaju. Sa zemljom u ustima.
Hajde matora, vidiš da nisi riknula ni ovaj put izlazi iz te rupe.
Pokrenula je nogu. A onda i drugu.
Dakle nisu slomljene. Sumo su utrnule.
Poĉela je da razgrće rukama. Kao pobesneli bernardinac.
W&N

Lomila je nokte, grebala ruke. Uspela je da pomeri ogromnu
drvenu ploĉu i da najzad iznad sebe ugleda sivo nebo.
Kiša joj je po kvasila lice. Na trenutak je ostala u lom poloţaju.
Zatvorenih oĉiju. Zaslepljena svetlom. Pustila je da joj ta hladna
kiša opere lice.
Nije umrla.
Šta čekaš? Da padne, noć?
Urlajući od bola okaĉila se na neku betonsku gredu i rukama
izdigla na površinu.
Izašla je. Poput peĉurke.
Pogledala je oko sebe.
Ništa nije shvatala.
A onda je prepoznala pocrnele borove na koje je gledala njena
terasa. Videla je Kasiju i zgrade preko puta.
Samo što sada nije bilo ni njenog stana, ni zgrade preko puta.
Sve je sravnjeno sa zemljom. Pretvoreno u ruševine iz kojih je tu i
tamo kuljao dim.
Mora da je došlo do neke eksplozije.
S mukom se pridigla.
Na sebi je imala potpuno pokidanu spavaćicu. Vrat bi je
zaboleo ĉak i pri najmanjem pokretu glave. Ruke su joj bile
izgrebane, rana na leĊima bolno je pulsirala, ali osim toga ništa joj
nije falilo.
Šta čekaš? Hoćeš da uţivaš u prizoru? Mrdaj dupe!
Poĉela je da se ĉetvornoške pentra uz ruševine. Vatrogasne
ekipe i dalje su ĉeprkale po kamenju. Dizalica je kopala. Na
ambulantnim kolima treperilo je pjavo svetio. A najednom delu
parkinga, koji je nekim ĉudom preţiveo kataklizmu, bili su
poredani leševi. Desetak. Potpuno ugljenisani. Neprepoznatljivi.
Mrtvaci u svojoj super garderobi.
Svi su poginuli. Svi do jednoga. Samo sam ja preţivela.
Bila je sigurna u to.
Niko je nije ni primetio.
Niko nije obratio paţnju na tu ruţnu i debelu ţenu u spavaćici,
na tu spododbu sa slepljenom kosom koje je ĉetvornoške bauljala
W&N

po ruševinama.
Prešla je preko zgarišta kao nevidljivi duh.
A moţda je to zaista i bila.
Bili su suviše zauzeti iskopavanjem.
Prošla je nesigurnim korakom pored ostataka kapije kompleksa
„Ostrva" i bosonoga, po kiši. krenula Kasijom.
Kuda je krenula?
Da ţivi.