Ali ona ne spuštaše očiju sa točkova drugog vagona koji se, primicahu. Utrenutku kad se sredina vagona poravna s njom, ona odbaci crvenu torbicu,uvuče glavu u ramena, pade pod vagon na ruke, i lakim pokretom, kao spremajućise da odmah ustane, spusti se na kolena. Istog trenutka se zgrozi pred onimšto je učinila. "Gde sam ja? Šta radim? Zašto?" Htede da se digne, da seodbaci natrag, ali nešto ogromno, neumoljivo, lupi je po glavi i povuče zaleđa. "Gospode, oprosti mi sve! progovori osećajući nemogućnost borbe. Maliseljak je nešto govorio i radio oko gvožđa. Sveća, pri kojoj je čitala knjigupunu uzbuđenja, obmana, jada i zla, planu jasnijom no igda dotle, svetlošpu,osvetli joj sve što je pre oilo u mraku, zatreperi, poče puckarati i gasitise, i zauvek se ugasi.