Bio je to starac što je sam samcit, u malom čunu, ribario u Golfskoj struji
a da, eto, za osamdeset i četiri dana, nije ulovio ni jednu jedinu ribu. Prvih
četrdeset dana uz njega se nalazio neki dečak. Ali, posle četrdeset jalovih dana,
roditelji su rekli svome sinu da je starac sada svakako zauvek salao, što je
označavalo nesreću u najtežem vidu, i dečak je na njihovo traženje prešao na
drugi čamac koji je u toku prve tri nedelje ulovio bogat plen. Dečaku je bilo žao
kad bi video starca kako se svakog dana vraća svojim malim čamcem praznih
ruku. I on je silazio svakodnevno da mu pomogne, da iznese užad namotanu u
klupčad i kuke za ribe ili harpune, kao i jedro omotano oko jarbola. Jedro beše
zakrpljeno džakovima od brašna, i savijeno u balu, pa je izgledalo kao zastava
posle beskrajnih poraza.
Starac je bio tanak i suv, s dubokim brazdama na potiljku. Na jagodicama
je imao zagasite mrlje kožnog tumora koji izaziva odsjaj sunca sa površine
tropskog mora. Mrlje su mu pokrivale dobar deo lica a na rukama su mu se
otkrivali duboko urezani ožiljci od neprekidnog izvlaèenja konopaca sa teškim
ribama. Ali, nijedan od onih ožiljaka ne bese svež. Oni su bili isto toliko stari
kao i erozije u kakvoj pustinji bez riba. Na njemu je sve, osim oèiju, izgledalo
staro, a oèi su mu bile boje mora i sijale vedro i nepobedivo.
"Santjago", reče mu dečak kad su se uspeli uz obalu uz koju je pristao
čamac. "Sad mogu da ti se vratim. Puno smo zaradili."
Starac je nauèio deèka ribolovu, i deèak ga je voleo.
"Ne", reèe starac. "Ti si sad na èamcu koji donosi sreæu. Pa, ostani na njemu."
"Ali seæaš li se onih osamdeset sedam dana kada nisi ulovio nijednu ribu,
pa smo zatim svakodnevno èitave tri nedelje lovili velike ribe?"
"Seæam se", reèe starac. "Znam da me nisi napustio iako te je nagrizala sumnja."
"Tata je to bezuslovno želeo, a ja sam još mlad te ga moram slušati."
"Znam", reèe starac. "To je sasvim prirodno."
"On nema mnogo vere."
"Nema", reèe starac. "Ali mi je imamo, je li?"
"Da", reèe deèak. "Da li te smem pozvati na èašu piva na Terasi, a zatim da odnesemo pribor kuæi?"
"Zašto da ne?" reče starac. "Među ribarima..."
Sedeli su na Terasi i mnogi ribari su peckali starca, ali on se nije ljutio.
Nekoliko starijih ribara posmatrali su ga i bili tužni. Ali, oni to nisu pokazivali i
govorili su pristojno o morskim strujama i dubinama, i o stalno lepom vremenu,i o tome šta su sve videli. Ribari, koji su toga dana imali dobar lov, veæ su se
vratili s mora, drali svoje tunjeve i prebacivali ih, u celoj dužini preko dve daske
na èijim su krajevima po dva èoveka posrtala pod teretom, u riblji magacin gde
su èekali na kola-ledenjaèu koja je trebalo da ih preveze na pijacu u Havani.
Oni, koji su ulovili ajkulu, odnosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gde
joj se vadi jetra, odstranjuju peraja, i koža guli, a meso se èereèi i usoljava.
Kad se istočni vetar smiri, širi se pristaništem miris iz fabrike za preradu
ajkulinog mesa. Ali, danas se on jedva osećao, jer je vetar duvao prema severu a
zatim se umirio, i na Terisi je bilo prijatno i sunčano.
"Santjago", reèe deèak.
"Da", izusti starac. Držao je èašu u ruci i razmišljao o davno prohujalim
godinama.
"Hoæeš li da ti za sutra nabavim sardine?"
"Ne. Idi igraj bezbol. Još sam u stanju da veslam sam, a Rodželjo æe
izbaciti mrežu."
"Rado bih išao. Ako ne smem da ribarim s tobom, onda da ti se barem u
bilo èemu naðem pri ruci."
"Pa, eto, platio si mi pivo", reèe starac. "Veæ si èovek."
"Koliko sam imao godina kada si me poveo na more?"
"Pet, i skoro da nisi poginuo kada sam se nagnuo, prerano, da izvuèem
ribu, a ona zamalo da razmrska èamac. Seæaš li se toga?"
"Kako da ne! Rep joj je udarao tamo-amo. Sećam se kako se klupa
slomila i kako je ječala motka. Sećam se kako si me bacio na pramac gde su
ležala savijena mokra užad i kako se ceo čamac tresao i onog treska kada si
nasrnuo maljem na nju, a u ušima mi je zvonilo baš kao kad se stablo obara u
gori, a sećam se i slatkog mirisa krvi svuda oko sebe."
"Sećaš li se zaista ili sam ti ja pričao o tome?"
"Sećam se svega od prvog dana kad smo zajednički isplovili."
Starac ga pogleda svojim od sunca potamnelim i iskrenim očima.
"Da si moj sin poveo bih te sobom, pa kako bude", reče on. "Ali, ti si sin
svoga oca i svoje majke, a nalaziš se u čamcu koji donosi sreću."
"Smem li da se pobrinem za sardine? Znam i gde ću nabaviti četiri
mamca."
"Imam ih još od ranog jutra. Usolio sam ih i stavio u sanduče."
"Daj da ti donesem četiri nova."
"Jednog", reče starac. Nadu i sigurnost nije nikada sasvim gubio. Ali,
sada, i nada i sigurnost se nadimahu u njemu kao da ih je vetar uzvitlao.
"Dva", reče dečak.
"Dva", starac pristade. "Nisi ih ukrao?"
"Ne prezam od toga", reèe mladiæ. "Ali ove sam kupio."
"Hvala", reèe starac. Bio je suviše prostodušan da bi se upitao otkad je
postao tako skrušen i pokoran. Ali, znao je da je takav postao i bio je svestan da
to nije bilo ponižavajuæe i da u tome nema gubitka pravog ponosa.
"Sutrašnji dan biæe plodan u ovoj struji", reèe on.
"Gde æeš loviti?" zapita deèko.
"Daleko na puèini, a kada vetar promeni pravac, vratiæu se natrag.
Isploviæu još pre no što svane."
"Pokušaæu da i onoga moga privolim da lovi daleko na puèini", reèe
mladiæ. "Pa ako naiðeš na kakvu veliku ribu, tada æemo moæi da ti priteknemo u
pomoæ."
"On ne ribari rado daleko na puèini."
"Ne", reèe deèak. "Ali ja æu se napraviti kao da sam ugledao nešto što on
ne može videti, recimo neku ribu grabljivicu i tada æe se on dati u poteru za
delfinima."
"Zar mu je vid tako slab?"
"Skoro je slep."
"Čudnovato", reče starac, "nije išao nikada u lov na kornjače. U tom lovu
se obično izgube oči."
"Ali, i ti si išao godinama u lov na kornjače kraj Moskitove obale, a oči su
ti ipak dobre."
"Ja sam neobičan starac."
"Samo, da li si sada zaista dovoljno snažan da izađeš na kraj sa velikom
ribom?"
"Mislim da jesam. A pored toga, znam ti ja i puno majstorija kojima
čovek sve savlada."
"Hajde da pribor odnesemo kući", reče dečak, "pa da uzmem mrežu i da
pođem u lov na sardine."
Uzeli su alat iz èamca. Starac je nosio jarbol na leðima, a deèak drveni
sanduk sa mrkim, savijenim, èvrsto isprepletanim konopcima, kukom i
harpunom sa ruèicama. Sanduci sa mamcima su ležali pod krmom èamca, pored
malja koji je služio da se dotuku velike ribe. Niko ništa ne bi ukrao starcu, ali je
ipak bilo bolje da se jedro i teški konopci prenesu kuæi, jer rosa nije dobra za
njih, a i pored toga što je bio sasvim siguran da ga niko od meštana neæe
pokrasti, starac je smatrao da ljude izlaže nepotrebnom iskušenju ako ostavi
kuku i harpun u èamcu.

Pošli su zajednièki uz ulicu koja vodi do starèeve kolibe i ušli kroz vrata
koja su bila otvorena. Starac nasloni jarbol sa obavijenim jedrima o zid, a i
mladiæ tu spusti sanduk i ostali alat. Jarbol beše skoro isto toliko dug koliko i
ova jedina prostorija kolibe. Koliba je bila sagraðena od žilave kore pupoljka
kraljevskih palmi, zvane "guano", i u njoj se nalazio krevet, sto, stolice kao i
ognjište na zemljanom podu gde se moglo kuvati na drvenom uglju. Na mrkom
zidu od presovanog, isprepletenog lišæa žilavog guana visila je slika svetog
Isusovog srca u boji kao i slika Gospe od Kobre. Ove relikvije su pripadale
njegovoj ženi. Ranije je visila na zidu i fotografija njegove žene u boji, ali ju je
skinuo, jer se pod pogledom sa slike oseæao suviše usamljen, i sada je slika
njegove žene bila na polici u uglu pod njegovom èistom košuljom.
"Šta imaš za jelo?" upita mladić.
"Lonac žutog pirinča sa ribom. Hoćeš li probati?"
"Ne, ješću kod kuće. Da naložim vatru?"
"Nemoj, naložiću ja kasnije. A mogu pojesti hladan pirinač."
"Da uzmem mrežu?"
"Naravno."
Mreže nigde nije bilo, i mladić se seti časa kada su mu je prodali. Ali, ova
komedija se odigravala svakog dana. Nije postojao nikakav lonac žutog pirinča
sa ribom, a dečko je i za to znao.
"Osamdeset pet je srećan broj", reče starac. "Kako bi ti se dopalo kad bih
doneo ribu, tešku hiljadu funti?"
"Uzeću mrežu i otići po sardine. Sedi ti tu na suncu pored vatre. Hoćeš
li?"
"Da. Imam juèerašnje novine i èitaæu vesti o bezbolu."
Deèak nije znao da li su i juèerašnje novine njegova izmišljotina. Ali
starac ih izvadi ispod kreveta.
"Perino mi ih je dao u 'bodega' ", objasni on.
"Vratiæu se èim uhvatim sardine. Staviæu na led i svoje i tvoje a ujutru
æemo ih podeliti. A kada se vratim, prièaæeš mi nešto o bezbolu."
"Jenki ne mogu izgubiti."
"Ali, plašim se Indijanaca iz Klivlenda."
"Samo se pouzdaj u Jenkije, mladiæu moj. Seti se Velikog Dimadža."
"Plašim se oba tima, Tigrova iz Detrojta kao i Indijanaca iz
Klivlenda."
"Èuvaj se, jer æeš se inaèe plašiti i Crvenih iz Èinèinatija kao i Vajt
Soksa iz Èikaga."
"Prouèi to dobro i isprièaj mi sve kada se vratim."
"Šta misliš, kako bi bilo da kupimo loz koji se završava sa osamdeset pet.
Sutra je osamdeset peti dan."
"Možemo", reèe deèak. "Ali šta misliš o osamdeset sedam? — zbog tvog
velikog rekorda."
",A, to se ne dogaða dva puta. Nego, šta misliš da li bi mogao kupiti jedan
sa brojem osamdeset pet."
"Mogu da pogledam."
"Loz, moj brajko. Za njega ti treba dva i po dolara. Ko bi nam pozajmio?"
"Lako je za to. Dva i po dolara mogu dobiti uvek na zajam."
"Pa i ja mislim da bi ih možda mogao dobiti. Nego, ja pokušavam da se ne
zadužujem. Prvo se zadužiš. A posle si obrao bostan."
"Utopli se, stari", reèe deèak. "Ne zaboravi da je ovo septembar."
"To je mesec velikih riba", reèe starac. "U maju svako može biti ribar."
"Sada idem po sardine", reèe deèak.
Kada se deèak vratio starac je spavao na stolici, a sunce beše veæ zašlo.
Deèak uze sa kreveta staro vojnièko æebe i preko naslona stolice ogrnu njime
starèeva široka pleæa. Bila su to neobièno lepa pleæa, još uvek puna snage
uprkos starosti, i vrat je bio još snažan, i bore behu nevidljive kad je starac
spavao a glava mu padala na grudi. Njegova košulja je bila toliko puta krpljena
da je lièila na jedra, a zakrpe behu od sunca izbledele. Starèeva glava je
izgledala vrlo stara, a kako su mu kapci bili pali na oèi, èovek bi posumnjao da
nema i trunke života u njegovom licu. Novine su mu ležale na kolenu, a težina
njegove ruke držala ih je èvrsto na veèernjem povetarcu. Bio je bosonog.
Dečak ga je tu ostavio, a kada se vratio, starac je još uvek spavao.
"Probudi se, stari", reče dečak, i stavi svoje ruke na starčevo koleno.
Starac podiže kapke i za časak je izgledalo kao da se vraća iz dalekih
krajeva. Zatim se nasmešio.
"No, šta si to doneo?" zausti.
"Večeru", reče dečak. "Večeraćemo."
"Nisam, znaš, ni gladan."
"Hajde, samo jedi. Ne možeš ribariti ako ne jedeš."
"Već sam jeo", reče starac pa ustade, uze novine i presavi ih. Zatim poče
da presavija ćebe.
"Ama ogrni se tim ćebetom", reče dečak. "Dok sam ja živ, nećeš mi, vala,
loviti ribu a da prethodno što ne pojedeš."
"Onda, živeo mi dugo, a vodi računa i o sebi", reče starac. "Dobro, šta ima
za jelo?"
"Crni pasulj, pirinač, pečene banane i kuvano povrće."
Dečko je sve to doneo sa Terase u jednoj dvostrukoj porciji. Dva pribora
za jelo, — noževi, viljuške i kašike — nalazili su mu se u džepu i svaki od njih
bio je omotan papirnom servijetom.
"Odakle ti to?"
"Od Martina. Njegovi su."
"Moram mu se zahvaliti."
"Već sam mu izrazio zahvalnost", reče. "Nije potrebno da mu
zahvaljuješ."
"Daću mu meso sa trbuha neke velike ribe", reče starac. "Da li je to činio
za nas više nego jedanput?"
"Da, čini mi se."
"Onda mu moram dati nešto vrednije od mesa sa trbuha. To je velika
pažnja sa njegove strane."
"Poslao je i pivo."
"Pivo iz konzervi mi je najdraže."
"Da, znam. Ali, ovo je iz boce. Hetijevo pivo, i moram mu vratiti bocu."
"Vrlo si ljubazan", reèe starac. "Da jedemo?"
"Veæ sam te pozvao", reèe mu deèak srdaèno. "Ne bih hteo otvarati kutiju
dok ne sedneš za sto."
"Spreman sam", reèe starac. Trebalo bi još samo da se umijem."
Gde da se umije? razmišljao je deèko. Seoska èesma se nalazila još dve
popreène ulice niže. Moram mu doneti vode, mislio je deèak, i sapun, i ubrus.
Zašto sam tako nebrižljiv? Treba da mu nabavim još jednu košulju i jedan kaput
za zimu i bilo kakve cipele i još jedno æebe.
"Jelo ti je izvrsno", reèe starac.
"Prièaj mi o bezbolu", zamoli ga deèak.
"U amerièkoj ligi Jenki su kao što rekoh", poèe starac sav ozaren.
"Danas su izgubili", reèe mu deèak.
"To je sitnica. Veliki Dimadžo je opet onaj stari."
"Ali u timu sada igraju drugi."
"Naravno. Ali on ih sve prevazilazi. U drugoj ligi, u meèu izmeðu
Bruklina i Filadelfije, navijam za Bruklin. I, tada, mislim uvek na Dik Sislera i
njegove duge udarce preko starog igrališta."
"Bili su jedinstveni. Tukao je najduže lopte koje sam ikada video."
"Seæaš li se kad je dolazio na Terasu? Hteo sam ga povesti u ribolov, ali
sam se suviše ustruèavao da mu to predložim. Tada sam zamolio tebe da ga ti
pozoveš, ali ni ti nisi imao smelosti."

"Znam. Bila je to velika greška. Možda bi pristao. I toga bismo se sećali
celog života."
"Poveo bih rado u ribolov velikog Dimadža", reče starac. "Kažu da je
njegov otac bio ribar. Možda je bio siromašan kao i mi i možda bi nas razumeo."
"Otac velikog Sislera nije bio nikada siromašan, već je i on, otac, igrao u
mojim godinama, u velikim ligama."
"U tvojim godinama putovao sam na nekom jedrenjaku u Afriku i uveče
sam gledao lavove na obali."
"Poznato mi je, već si mi pričao o tome."
"Da govorimo o Africi ili o bezbolu?"
"Radije o bezbolu. Pričaj mi o velikom Jon Mek Grou." Izgovorio je J
mesto Dž.
"I taj je imao katkad obièaj da dolazi na Terasu. Ali, bio je neotesan i
grub, i nesnosan kad bi popio koju više. U glavi su mu se stalno vrteli pored
bezbola i konji. U svakom sluèaju nosio je uvek u džepu listu sa imenima konja i
èesto ih je pominjao na telefonu."
"Beše to veliki menedžer", reèe deèak. "Moj otac ga smatra najveæim."
"Zato, što je ovde boravio najèešæe", reèe starac. "Da je Deroèer produžio
da i dalje svake godine dolazi ovamo, tvoj otac bi ga smatrao za najveæeg."
"Pa ko je zapravo najveæi menadžer? Lik ili Majk Gonzales?"
"Mislim da su jednaki."
"A najbolji ribar si ti."
"Ne, poznajem druge bolje."
"Que va", reèe deèak. "Ima mnogo dobrih, ribara a nekih i sasvim velikih.
Ali, nijednog kao što si ti."
"Hvala. To me èini ponosnim i sreænim. Nadam se da neæu naiæi na baš
tako veliku ribu pa da sve naše preðašnje prièanje ispadne laž."
"Takve ribe nema, samo ako si još uvek jak kao što tvrdiš."
"Možda više i nisam tako jak kao što mi se èini", reèe starac. "Ali ja znam
razne majstorije a pored toga sam još vièan i uporan."
"Sada treba da legneš da bi ujutru bio svež. Ja æu vratiti stvari na Terasu."
"Onda, laku noæ. Doæi æu ujutru po tebe."
"Ti si moj budilnik", reèe deèak.
"Starost je moj budilnik", reèe starac. "Zašto se stari ljudi bude tako rano?
Da li zato da produže svoj dan?"
"Ne znam", reèe deèko. "Znam samo da mladiæi kao što sam ja spavaju
èvrsto i dugo."
"Sećam se toga", reèe starac. "Probudiæu te na vreme."
"Ne volim da me onaj moj budi. Èini mi se onda kao da sam tada daleko
ispod njega."
"Znam."
"Spavaj dobro, stari."
Deèak izaðe. Dok su jeli, svetlost nije gorela na stolu, i starac svuèe
pantalone i u pomrèini priðe krevetu. On savi pantalone i od njih napravi jastuk.
Zatim se uvi æebetom i leže preko starih novina koje su pokrivale federe kreveta.
Zaspao je za tili èas i sanjao o Africi, kada je bio još mlad, i o dugim
zlatnožutim obalama, kao i o belim obalama koje behu tako svetle da ih je bolno
bilo gledati, i o visokim grebenima i velikim tamnim brdima. Sada je veæ svake
noæi živeo na toj obali i u svojim snovima slušao je hujanje mora i gledao kako
èamci uroðenika plove po njemu. Dok je spavao oseæao je miris katrana i kuèine
sa palube, i udisao miris Afrike koji je jutrom donosio vetar s kopna.
Budio se obièno kada bi osetio vetar sa kopna i onda se oblaèio i odlazio
da probudi deèaka. Ali te noæi vetar sa kopna je dunuo suviše rano, i on je u snu
znao da je suviše rano, i zato nastavi sa svojim snovima i vide kako se beli
vrhovi ostrva uzdižu iz mora, a zatim je sanjao o raznim lukama i plovidbama
po Kanarskim ostrvima.
Više nije sanjao o burama, ni ženama, ni velikim dogaðajima, ni grdnim
ribama, ni bojevima, ni o takmièenjima ko æe biti jaèi, ni o svojoj ženi. Sada je
sanjao samo o naseljima, o predelima i lavovima na obali. Oni su se igrali kao
mlade maèke na suncu, i on ih je voleo kao što je voleo i deèaka. Nikada nije
sanjao deèaka. Jednostavno bi se probudio, pogledao kroz otvorena vrata prema
mesecu, razvio pantalone i navukao ih. Pomokrio bi se napolju ispred kolibe i
onda bi stao da se penje uz drum da probudi deèka. Drhtao je od jutarnje
hladnoæe. Ali je znao da æe se od drhtanja i hodanja ugrejati i da æe uskoro
zaveslati.
Vrata kuæe u kojoj je deèak stanovao ne behu zakljuèana, i on ih otvori i
uðe tiho, bosih nogu. Deèak je spavao u prvoj sobi na nekom ležaju i starac ga je
lepo mogao videti pri meseèini koja je sve više bledela. Pažljivo je uzeo njegovu
nogu i držao je sve dotle dok se deèak nije probudio, okrenuo se i pogledao ga.
Starac mu klimnu glavom, i deèak uze pantalone sa stolice kraj kreveta i obuèe
ih, sedeæi na krevetu.
Starac izaðe kroz vrata a deèak poðe za njim. Bio je sanjiv i starac ga
zagrli i reèe: "Žao mi je."
"Que va", na to æe deèak. "Takav je naš život."
Spuštali su se niz obronak sve do starèeve kolibe i za sve vreme, dok su
išli niz ulicu, prolazili su bosonogi ljudi noseæi jarbole svojih čamaca.
Kada su dospeli do starčeve kolibe, dečak uze klupčad konopca i harpun i
udice, a starac je nosio na leđima jarbol sa omotanim jedrima. "Da li bi pio
kafu?" upita dečak.
"Ostavićemo stvari u čamac i zatim ćemo je popiti."
Kafu su pili iz neke kutije kondenzovanog mleka u krčmi gde su ribari
jutrom navraćali.
"Kako si spavao?" zapita dečak. Sada je čilo koračao, mada mu je još bilo
teško da se sasvim rasani.
"Vrlo dobro, Manoline", reče starac. "Danas sam tako siguran u sebe."
"I ja sam", odgovori dečak. "Sada treba da donesem tvoje i svoje sardine,
pa i tvoj svezi mamac. Onaj moj nosi sam naš pribor. On ne želi da mu ga bilo
ko nosi."
"Ja sam drugaèiji", reèe starac. "Dozvolio sam ti da nosiš stvari kad si
imao pet godina."
"Da, znam", reèe deèak. "Vraæam se odmah. Popij još jednu kafu. Ovde
uživamo kredit."
On ode bosonog preko koralnog stenja do ledinice gde su èuvani mamci.
Starac je pio kafu polako. To je bilo sve što æe okusiti celoga tog dana i
bio je svestan da je mora popiti. Odavno veæ nije mario za jelo i nikada nije ništa
nosio sa sobom. Imao je bocu vode u pramcu malog èamca, i to bese sve što mu
je trebalo za ceo dan.
Mladiæ se vratio sa sardinama i sa oba mamca zamotana u novine i oni
poðoše niz stazu prema èamcu; oseæali su šljunak pod nogama, a onda podigoše
èamac i otisnuše ga u vodu.
"Sreæno stari."
"Sreæno", reèe starac.
On namesti vesla obložena konopcem u karike, odupre se i poèe da se
izvlaèi kroz pomrèinu iz luke. I drugi èamci su se otiskivali na more, i sada su se
èula njihova vesla kako pljuskaju po vodi mada ih on sada, kada se mesec
nalazio iza brežuljka, nije mogao videti.
Kadikad bi neko progovorio u èamcu. Ali, najèešæe je na njima vladao
muk i èulo se samo udaranje vesala. Kada su izašli iz luke, svaki se upuæivao
prema onom mestu gde se nadao da æe naæi ribu. Starcu je bilo jasno da je
trebalo iæi daleko na puèinu, i on je ostavljao miris kopna za sobom i veslao je u
èistom, jutarnjem dahu mora. Video je svetlucanje morske trave u vodi kad je
veslao preko onog dela mora koji su ribari nazvali dubokim ponorom jer je tu
nastajala nagla dubina od sedam stotina aršina. Ovde su se nalazile sve moguæe
ribe, jer se udaranjem struje o strme zidove morskog dna stvarao vrtlog. Tu su seokupljale ogromne kolièine sardela i sitne ribe, neki put na najdubljim mestima,
i jato mastiljavih riba i ove su se noæu pele do same površine gde su se sve ribeputnice
hranile njima.

U pomrèini je starac oseæao kako se približuje jutro i, dok je veslao,
raspoznavao je treptavi zvuk leteæih riba koje su izlazile iz vode i siktanje koje
je dolazilo od njihovih ukoèenih krila dok su letele pored njega. Naroèito je
voleo leteæe ribe; one su bile njegovi najbolji prijatelji na okeanu. Bilo mu je žao
ptica, naroèito malih, nežnih morskih lasta, koje su neprestano letele i tražile a
skoro nikada ništa nisu nalazile, i on je mislio da je ptièji život teži od našega
izuzev ptica grabljivica. Zašto se raðaju tako nežne i fine ptice, kao one morske
laste, kada je more u stanju da bude tako grozno. Ono je dobroæudno i èarobno
lepo. Ali ono može biti tako strašno i to iznenada, i te ptice, koje su letele i
lepršale i lovile, sa onim njihovim setnim glasovima, suviše su krhke za more.
Mislio je o moru kao o la mar, kako ga ljudi zovu na španskom, kad ga
vole. Katkad, oni što ga jako vole, govore rđavo o njemu, ali se ipak uvek
izražavaju o njemu kao o ženi. Neki opet od mlađih ribara, koji su raspolagali
motornim čamcima kupljenim onda kada je ajkulina jetra donosila veliki prihod,
govorili su o njemu el mar, dakle u muškom rodu. Govorili su o njemu kao
takmacu ili kakvoj tvrđavi, pa čak i kao o neprijatelju. Ali, starac je uvek mislio
o njemu u ženskom rodu, kao o nečemu što može da uskrati ili pruži veliku
milost, i kada je bilo divlje i rđavo, ono ipak nije bilo krivo. Mesec utiče na
njega kao na ženu, eto, tako je on mislio.
Veslao je sada ravnomerno, i to za njega nije predstavljalo nikakav napor,
jer se držao svoga tempa a površina okeana je bila ravna, izuzev pojedinih
vrtloga u struji. Trećinu svoga rada prepustio je struji a kada poče da sviće, on
vide da se nalazi dalje nego što je verovao da će se u to doba nalaziti.
"Èitavu sam nedelju pretraživao dubine ovog ponora i nisam ništa uradio,
razmišljao je on. Danas æu raditi na otvorenom moru, razmišljao je on, gde se
nalaze jato bonita i albakora a možda æe se meðu njima naæi i kakva velika riba."
Pre nego što je sasvim svanulo, postavio je mamce i prepustio se struji.
Jedan mamac se nalazio na dubini od 40 aršina, drugi na 75 a treæi i èetvrti
duboko dole u plavom moru, u dubini od 100 do 125 aršina. Svi su mamci visili
glavom okrenuti nadole; vrh udice bio je zaboden èvrsto u ribu-mamac a ceo
ostali slobodan deo, luk i drška, behu pokriveni sardinama. Svaka sardina je bila
probodena kroz oèi tako da su one èinile poluvenac oko èelika koji je kroz njih
prolazio. Nije bilo mesta na udici koje svojim dobrim ukusom i prijatnim
mirisom ne bi privuklo kakvu veliku ribu.
Deèak mu je dao dva sitna sveza tunja ili albakore koji su visili na
najdonjim konopcima kao olovni tegovi, a na drugim je imao veliku, plavu
skušu kao i jednu sardelu koju je jednom veæ upotrebio. Ali, one su se nalazile
još uvek u dobrom stanju i bile su okružene ukusnim sardinama koje su ih èinile
još mirisnijim i primamljivijim. Svaki konopac, debeo kao kakva veæa olovka,
bese vezan za svezi, soèni štap, koji je pri najmanjem trazaju ili dodiru mamca
morao zadrhtati, a svaki kanap je imao još po dva klupèeta od 40 aršina koja su
mogla biti privezana za druge rezervne smotuljke, tako da je u sluèaju potrebe
riba mogla da odvije i preko tri stotine metara konopca.
Sada je starac posmatrao položaj tri štapa i veslao pažljivo da bi održavao
konopce u odreðenim dužinama. Bilo je sasvim svetio i sunce tek što nije
granulo.
Bledo sunce se pojavi iz mora, i starac je video druge čamce rasute po
struji dosta blizu obale. Zatim sunce sinu sjajnije i treperenje se osu iznad vode,
i onda, kada se potpuno diglo, bljeskalo je na glatkoj pučini, tako da ga oči
zaboleše, a on je veslao ne gledajući ga. On je gledao u vodu i posmatrao je
konopce koji su se spuštali pravo u tamno more. Držao ih je uspravnije nego iko
drugi, tako da se u svakom sloju mračnih dubina struje nalazio po jedan mamac
za svaku vrstu ribe koja bi plivala tu u blizini. Međutim, udice drugih ribara
nosila je struja i dešavalo se da su one bile u dubini od sto aršina dok su ribari
mislili da se nalaze na šezdeset aršina.
Ali, mislio je, držim ih baš kako treba. Samo, više nemam sreće. Ko zna?
Možda danas? Svaki dan je nov dan. Dobro je kad čovek ima sreću. Tačnost mi
je ipak draža. I onda, kada sreća dođe, spreman si.
Sunce se pelo nebom već puna dva sata i oči ga više nisu bolele kad je
gledao prema istoku. Na vidiku su bila još svega tri čamca, i činilo se da su vrlo
mali i sasvim blizu kopna.
Celoga života jutarnje sunce mi je peklo oči. Pa ipak, one su još dobre.
Svečeri mogu slobodno gledati pravo u njega, oči mi ne zaseni. A ono je svečeri
jače. Ali, jutrom mi zadaje bol.
Tog trenutka spazio je pticu — fregatu, dugih crnih krila kako kruži na
horizontu ispred njega. Brzo je padala: obrušavala se okomito, krila povijenih
unazad, i zatim je ponovo kružila.
"Nešto ima", reče starac. "Ne vreba ona samo tek tako."
Veslao je polako i ravnomerno prema mestu gde je ptica kružila. Nije se
žurio i svoje konopce je i dalje zatezao i popuštao. U struji je plovio nešto brže,
ali je zatezao konopce još uvek besprekorno, mada nešto nervoznije nego pre no
što je pošao za pticom.
Ptica se diže u vazduh i kružila je opet nepokretnih krila. Zatim se
iznenada ustremi, i starac vide kako se, nad površinom, leteæe ribe oèajno
rasprštaše.
"Delfin", glasno zausti starac. "Ogroman delfin."
Ostavi vesla i izvuèe iz pramca neki kratak kanap. Kanap je imao udicu
od žice i udicu srednje velièine, i on prikaèi kao mamac, jednu od sardina.
Prebaci ga preko ograde i prièvrsti za jedan prsten na pramcu. Zatim stavi
mamac i na drugi konopac i ostavi ga sklupèanog pod pramcem u senci. Onda
opet zavesla i posmatraše crnu pticu dugih krila, koja je sada šestarila nad
samim morem.
Dok ju je posmatrao, ptica se ponovo ustremi zabaèenih krila, a kada se
dade u poteru za leteæim ribama, zamahnu snažno i uzaludno krilima. Starac je
video lako nadimanje vode koje prouzrokuju veliki delfini kad idu u poteru za
gonjenim ribama. Delfini su sekli vodu pod leteæim ribama a zatim bi, kada bi se
ptice sunovratile u dubinu, munjevito nestajali pod vodom. To je veliko jato
delfina, mislio je on. Razvili su se široko i leteæe ribe imaju malo izgleda da se
izvuku. A ptica nema nikakvog izgleda. Leteæe ribe su isuviše velike za nju, a uz
to i plivaju strašno brzo.
Posmatrao je leteæe ribe, koje su se neprestano gubile i pojavljivale, kao i
bezuspešno nastojanje ptica. Ovo jato mi je umaklo, mislio je on. Lete ti one i
brzo i daleko. Ali, možda æe mi poæi za rukom da susretnem koju zakasnelu od
njih, a možda ih sada opkoljava moja velika riba. Moja velika riba mora da je
negde u blizini.
Oblaci iznad kopna narastoše sada poput brda, a obala je bila još samo
duga, zelena linija sa sivo-plavim brežuljcima iza sebe. Voda postade
tamnoplava, tako tamna da je izgledala skoro grimizna. Kad bi pogledao u
dubinu, video bi crvene alge planktona u tamnoj vodi i neobičnu svetlost koju je
sada rasipalo sunce. Posmatrao je svoje udice i video kako se gube vertikalno u
vodi, i radovao se što je bilo mnogo planktona, jer je to značilo da tu riba mora
biti obilato. Neobična svetlost kojom je sunce, sada kada je odskočilo, bojilo
vodu, kao i oblici oblaka nad kopnom, predskazivali su dobro vreme. Ptica je,
pak, bila sada skoro izvan vidika i ništa se nije pokazivalo na površini vode sem
nešto žutog, od sunca izbledelog, sargaso-morskog korova i ljubičastih, čvrstih
oblika, svetlucavog piktijastog klobuka otrovne meduze, koja se kretala pored
samog čamca. Naginjala se na stranu, pa se opet uspravljala. Vrtela se veselo
kao mehur sa svojini dugim smrtonosnim crvenim koncima što su se skoro jedan
metar vukli po vodi.
"Agna mola", reèe starac, "ti kurvo."

Stojeæi na mestu najzgodnijem za veslanje, pogleda u vodu i opazi sitne
ribe, iste boje kao i otrovni konci kako plivaju izmeðu njih, i tananu senku koju
su bacale meduze. Ribice su bile imune protiv toga otrova. No ljudi nisu, pa bi
se kada bi, dok se starac bori s ribom, konci obavili užad i ostali tako da vise,
sluzavi i ljubièasti, dobijali plikovi i rane po rukama i šakama. Otrov agna mola
delovao je brzo i pekao kao posle udarca bièem.
Svetlucavi klobuci behu èarobno lepi. Ali su bili najpodmukliji od svega
što se krilo u moru, a starac je gledao sa zadovoljstvom kada bi ih morske
kornjaèe proždirale. Kada ih kornjaèe spaze, približe im se spreda, zatvore oèi,
tako da budu savršeno zaštiæene oklopom, i proždiru ih — otrovne konce, i sve
ostalo. Starac je posmatrao rado kada ih kornjaèe zgrabe, ali on ih je i sam, sa
uživanjem, gazio na obali posle bure, i slušao kako pršte kada bi ih svojim
tvrdim cipelama razmrskavao.
Voleo je zelene kornjaèe kao i one što su im glave sliène jastrebu, zbog
njihove elegancije i brzine i vrednosti, a gajio je prijateljski prezir prema onim
ogromnim, glupim, u žutom oklopu, neobiènim u svojoj ljubavnoj igri, koje su
gutale tako zadovoljne, zatvorenih oèiju, otrovne meduze.
Kornjaèe nisu imale za njega nièeg mistiènog, mada se dugo godina vozio
u èamcima saèinjenim od kornjaèinog oklopa. Žalio ih je sve, èak i velike
kornjaèe, koje su bile duge kao i njegov èamac i težile jednu tonu. Najveæi broj
ljudi nema srca prema kornjaèama, jer srce kornjaèe kuca još mnogo èasova
pošto bude ubijena i raskomadana. Ali, razmišljao je starac, i ja imam isto takvo
srce, a moje noge i ruke su iste kao njihove. Jeo je njihova bela jaja, da bi
ojaèao. Jeo ih je tokom celoga maja da bi se u septembru i oktobru mogao poneti
s velikim ribama.
Pio je, takoðe, svakoga dana, po šolju ribljeg ulja iz suda koji je lièio na
bubanj, i to u kolibi gde su mnogi ribari ostavljali svoj alat. Stavljao ga je svima
ribarima — kad bi ga želeli — na raspolaganje. Ukus toga ulja bio je skoro
svima odvratan. Ali, on ipak nije bio odvratniji nego ustajati u doba kada su se
obièno dizali, a pored toga bio je dobar i protiv svih nazeba i gripa, a koristio
takoðe i oèima.
Starac pogleda uvis i vide kako ptica opet kruži.
"Našla je ribu", reèe starac. Ni jedna leteæa riba nije sekla površinu a nisu
se videle ni male, usamljene ribice. I dok je starac tako posmatrao, jedan mali
tunj skoèi u vazduh, prevrte se i zari se glavaèke u vodu. Tunj zasija poput
srebra na suncu i kada se ponovo naðe u vodi, pojavi se još jedan, zatim drugi, i
oni su skakali u svim pravcima i udarali kao bièem po vodi koja se preli penom i onda se dadoše u poteru, dugim skokovima, za ribicama. Opkoliše ih i poèeše da
im se primièu.
Uhvatio bi ih da ne plivaju suviše brzo, mislio je starac, i gledao kako se
jato probija kroz vodu i kako se ptica spušta i gnjura za ribicama koje su,
obuzete panikom, jurile tamo-amo po površini.
"Ptica je od velike pomoæi", reèe starac. Baš u tom trenutku zateže se uže
pod njegovim nogama i on ostavi veslo i oseti težinu malog tunja koji se
koprcao dok je zatezao uže i poèeo da ga izvlaèi. Trzanje je postajalo sve jaèe
dok je izvlaèio, i on vide u vodi plava leða ribe i zlatnu boju njenih bokova pre
nego što ju je bacio u èamac. Ona je ležala æela celcata i obla na suncu i buljila
svojim neinteligentnim oèima dok je brzim trzajima i udarcima svoga glatkog i
pokretnog repa o bok èamca sebi uništavala život. Starac je udari iz
dobroæudnosti po glavi i baci je, dok joj je telo još drhtalo, u senku ispod èamca.
"Albakora", reče glasno. "To će biti izvrstan mamac. Biće da ima deset
funti." Nije se sećao kada je prvi put, počeo sam sa sobom govoriti naglas. U
staro doba, kada bi bivao sam, pevao je, a nekad je pevao noću, u šmaku ili
čamcu od kornjačinog oklopa, dok bi sam na straži stajao sa veslom. Verovatno
je počeo da govori sam sa sobom, kada bi ostao sasvim sam, onda kada ga je
dečak napustio. No više se ne seća. Kad bi on i dečak zajedno ribarili, govorili
su obično tek kada bi bilo potrebno. Pričali su samo noću ili kada nisu mogli
zbog nevremena da isplove iz luke. Na moru se smatralo vrlinom ne govoriti
suvišno i starac se toga uvek držao i poštovao. Sada je, međutim, svoje misli
glasno izražavao, jer time nikom nije dosađivao.
"Da me drugi čuju kako govorim glasno, mislili bi da sam pošašavio",
reče on. "Ali, pošto ja to nisam, sasvim mi je svejedno. Bogati imaju radio u
čamcu pa im on priča. I slušaju vesti o bezbolu."
Nije sada vreme da se misli na bezbol, razmišljao je. Vreme je sad da se
misli samo na jednu jedinu stvar. Na onu za koju sam roðen. Možda je, eto, neka
velika riba u blizini ovog jata, razmišljao je. Uhvatio sam samo jednu zlehudu
albakoru, ali, one su se dale — daleko na puèini — na posao, a inaèe su vrlo
brze. Sve što danas izlazi na površinu kreæe se brzo i u pravcu severo-istoka. Da
li zbog dnevne svetlosti? Ili je to vremenski predznak, meni nepoznat?
Više nije video zelenilo obale, veæ samo vrhove plavih brežuljaka, koji su
se beleli kao da su bili pokriveni snegom, i oblake koji su se, kao snežna brda,
nadnosili nad njima. More je bilo sasvim tamno a svetlost je stvarala prizme u
vodi. Bezbojni deliæi planktona bili su sada od sunca, koje se visoko diglo, kao
razjedeni, i starac je video još samo visoke prizme u modroj vodi dubokoj jednu
milju, gde su njegovi konopci nestajali pod pravim uglom.
Tunjevi — ribari su zvali sve takve ribe tunjevima i razlikovali ih po
imenu samo onda kada su ih nosili na pijacu ili ih nameravali dati u zamenu za
mamce — opet su išèezli u dubini. Sunce beše sada vrlo jako i starac ga je
oseæao na svom potiljku prilikom veslanja a oseæao je kako mu znoj curi niz
leða.
Mogao bih sasvim prosto da prepustim èamac struji, mislio je on, da
spavam i da vežem konopac nekoliko puta oko prstiju na nogama, kako bi se u
sluèaju potrebe probudio. Ali, danas je osamdeset peti dan, pa bi danas trebalo
da ulovi nešto vredno.
Dok je posmatrao udice, vide kako jedan od svežih pruteva jako zadrhta.
"Da", reèe on, "da", i ostavi vesla i ne udari njima o èamac. On poteže
konopac, uhvati ga izmeðu palca i kažiprsta desne ruke. Nije oseæao ni pritisak
ni težinu; konopac je visio labavo. Ovo se zatim ponovi. To beše sada kao neki
probni trzaj, kratkotrajan i lak, a on je taèno znao šta to znaèi. U dubini od
stotine aršina, marlin je proždirao sardine, koje su pokrivale vrh i koleno udice,
gde je šiljak, iskovan rukom, virio iz glave malog tunja.
Starac je držao pažljivo i labavo konopac i levom rukom ga brižljivo
skinu sa štapa. Sad je mogao pustiti da mu klizi preko ruke a da riba ne oseti ni
najmanji trzaj.
Ovog meseca, pa još kad se uzme u obzir koliko se daleko otisnuo od
obale, riba mora da je ogromno velika, razmišljao je. Jedi, ribo! Jedi! Izvoli
samo! Kako su sveže, kao i ti, ribo, u dubini od šest stotina stopa u mraku ove
hladne vode. Okreni se još jednom u tmini i vrati se i pojedi ih.
On oseti lako, fino trzanje, zatim još jači trzaj, jer se glava sardine sa
udice teže skidala. Posle toga ne dogodi se ništa.
"Dođi", reče starac glasno. "Načini još jedan krug. Samo ih pomiriši. Zar
nisu ukusne. Pojedi ih ljudski a posle njih na redu je tunj. Čvrst i hladan i
ukusan. Ne ustručavaj se, ribo. Pojedi ih!"
Iščekivao je sa konopcem između palca i kažiprsta, gledajući istovremeno
i u ostale konopce, jer je riba mogla isplivati naviše ili se pustiti naniže. Zatim se
oseti opet lak trzaj.
"Zagrišæe", reèe starac glasno. "Daj Bože, da zagrize."
Ipak nije zagrizla. Izgubi se a starac i ne opazi.
"Nije mogla da ode", reèe on. "Za ime Hrista, nije se mogla izgubiti.
Samo se okrenula. Možda se prethodno malo zakaèila za udicu i sada se
prisetila."
Tada on oseti kako nešto lagano dodirnu konopac i on bi sreæan.
"Samo se okrenula", reèe on. "Zagrišæe."

Bio je sreæan što oseæa lagano trzanje, a onda oseti nešto èvrsto i
neverovatno teško. To beše težina ribe i on olabavi konopac, i puštaše ga sve
niže, niže, niže, odmotavajuæi prvi od dva rezervna klupèeta. I dok je konopac
lagano klizio preko starèevih prstiju mogao je još uvek osetiti veliku težinu,
mada je pritisak njegovog palca i kažiprsta bio skoro neprimetan.
"Kakva riba", reèe on. "Sada ju je uhvatila ustima popreko i sada je vuèe
sobom."
Zatim æe se okrenuti i progutati je, mislio je. To nije izgovorio, jer je
znao, kada se govori unapred o neèemu dobrom, može ono i da se izjalovi. Znao
je kakva je to morala biti ogromna riba i on je veæ video u mislima kako se sa
tunjem koga je držala popreko u ustima udaljuje. U tom trenutku on oseti kako
se ona više ne kreæe, ali oseæaj težine još nije izgubio. Zatim, ona posta teža i on
odvi još više konopca. Jednog trenutka on ga pritisnu jaèe palcem i kažiprstom i
težina se poveæa i povuèe pravo u dubinu.
"Zagrizla je", reèe on. "Sada æu je pustiti da pojede natenane."
Dozvolio je da mu kanap klizi niz prste dok je levu, slobodnu ruku pustio
i pokušao da veže slobodne krajeve oba rezervna klupèeta za ušicu dva rezervna
smotuljka sledeæeg kanapa. Sada je bio spreman. Imao je u rezervi tri kanapa od
po èetrdeset aršina, osim klupèeta kojim se sada služio.
"Jedi još malo", reèe on, "dobro progutaj."
Gutaj tako da ti se šiljak zabije pravo u srce i da te ubije, mislio je. Zatim
izaði na površinu i dopusti da te ubodem harpunom. Lepo. Jesi li spremna? Da li
si se dugo gostila?
"Sada", reèe glasno i sa obe ruke izvuèe konopac u dužini od gotovo
jednog metra i onda zape još jednom, i zatim povuèe konopac iz petnih žila.
Ništa se ne zbi. Riba se samo dalje polako kretala i starac je nije mogao
podiæi ni za jedan palac. Njegov konopac beše jak i namenjen teškim ribama, i
on ga je tako zatezao preko leða da kapljice vode poèeše prskati iz njega. Tada
konopac poèe da pravi u vodi tihi, šišteæi šum i on ga je još uvek držao i
odupirao se u trzanju. Èamac stade da se kreæe lagano prema severu.
Riba je plivala mirno i oni su plovili tihom vodom. Ostali mamci behu još
uvek u vodi, ali drugog izlaza nije bilo.
"Želeo bih da se dečak nalazi kraj mene", reče starac glasno. "Jedna me
riba vuče i ja sam u stvari sad zalogaj koji vuku. Mogao bih zategnuti konopac,
ali bi tada ona bila u stanju da ga prekine. Moram ga držati što bolje mogu i po
potrebi ga produžavati. Daj, Bože, da samo putuje i da ne ode dublje.
Držao je kanap, zategnut preko leđa i gledao je u njegov kosi položaj u
vodi, kao i u čamac koji se kretao ravnomerno prema zapadu.
To će je stati glave, razmišljao je starac. Nije u stanju da izdrži dugo. Ali
posle četiri sata riba je još uvek plivala prema otvorenom moru, vukući za
sobom čamac, a on je još uvek držao zategnut konopac preko leđa.
"Bilo je podne kad je zagrizla udicu", reče on. "A još je nisam ni video."
Pre nego što je ulovio ribu, stavio je na glavu veliki slamni šešir i on ga je
sada grebao po čelu. Bio je žedan, te kleče i pažljivo, da ne bi pomerio konopac,
isteže se, što je više mogao, prema boci sa vodom. Otvori je i uze jedan gutljaj.
Zatim se nasloni na pramac da bi se odmorio. Sedeo je na nerazapetom jarbolu i
jedru i nije se trudio da razmišlja, već je samo želeo da to sve izdrži.
Onda se okrenu i vide da se kopno više nije ni naziralo. Sasvim je
svejedno, pomisli on. Mogu se vratiti natrag, orijentišući se pomoću odbleska
svetlosti iznad Havane. Još ima dva sata do zalaska sunca i možda će pre tog
doba ona izroniti. Ako to ne učini sada, onda će izroniti kad mesec zasija. Ako i
tada to ne bude onda će možda izroniti kada sunce grane. Nije me uhvatio još
nikakav grč i osećam se dovoljno snažnim. Najzad, ona ima udicu u ždrelu a ne
ja. Ali, kakva mora da bude riba koja tako vuče! Mora da je dobro zagrizla. Da
mi je samo jednom da je vidim kako bih saznao kakvog imam protivnika.
Cele te noći riba nije promenila kurs, niti pravac, koliko je to starac
mogao da razabere po položaju zvezda. Posle zalaska sunca zahladni i znoj se
sušio hladeći starčeva leđa, njegove ruke i njegove stare noge. U toku dana, uzeo
je džak kojim je bio pokrio sud sa mamcem i prostro ga na suncu da bi se osušio.
Kada je sunce zašlo on ga ogrnu oko vrata, tako da mu je visio niz leđa. I on ga
pažljivo podmetnu pod konopac koji se spuštao preko njegovih leđa. Džak
ublaži, poput jastuka, pritisak konopca i on pronađe položaj u kome se skoro
ugodno osećao. Položaj beše stvarno samo unekoliko manje neugodan nego pre,
ali njemu se činio skoro prijatan.
Ni ja njoj, ni ona meni — jedno drugom ne možemo ništa učiniti,
razmišljao je. Sve dok tako vuče.
U jedan mah ustade i pomokri se preko ivice èamca i pogleda prema
zvezdama i prokontrolisa svoj kurs. Konopac beše kao kakva fosforescentna
pruga koja je padala pravo sa njegovih leða u vodu. Sada su napredovali sporije
i svetlost iznad Havane beše slabija i on je znao da sada struja skreæe prema
istoku. Ako više ne budem video traèke svetlosti nad Havanom, znaèi onda da
idemo dalje prema istoku, razmišljao je. Jer, da je kurs ribe ostao nepromenjen,
trebalo bi da ih vidim još nekoliko èasova. Kakvi li su današnji rezultati Velike
lige, pitao se. Da èovek sada ima radio bilo bi izvanredno. Zatim pomisli, pa,
razmišljaš sve vreme samo o tome. Misli, more, o tome šta sad da radiš. Ne
smeš praviti gluposti.
Onda reèe glasno: "Eh, da mi je deèko sada ovde! Da mi pomogne i da
sve ovo vidi."
Niko ne bi smeo da ostane u starosti sam, razmišljao je. Ali to je
neminovno. Ne smem zaboraviti da pojedem tunja pre nego što se ukvari, da me
snaga ne bi izdala. Ne zaboravi, ma kako to nerado èinio, da ujutru rano jedeš.
Ne zaboravi, reèe sam sebi.
U toku noæi dva delfina približiše se èamcu i on ih je èuo kako se prevræu
i cmokæu. Umeo je da razlikuje duvanje mužjaka, slièno frktanju, od uzdisanja
ženke.
"Dobra biæa", reèe on. "Igraju se i šale i vole se. Oni su nam braæa, kao i
leteæe ribe."
Onda oseti samilost prema velikoj ribi koju je uhvatio. Èudesna je i
neobièna i ko zna koliko je stara, mislio je. Nikada ranije nisam uhvatio ribu
koja je bila tako snažna i koja se tako èudno ponaša. Možda je isuviše pametna
pa æe skoèiti. Mogla bi me svojim skokovima ili iznenadnim izbijanjem na
površinu uništiti. Ili, možda je ranije veæ nekoliko puta progutala udicu pa sad
zna kako se treba boriti. Nema ni pojma da joj je protivnik samo jedan jedini
èovek i da je taj èovek starac. Nego, da grdne li ribe, para æe vredeti ako joj
samo meso bude dobro. Ona je kao èovek zgrabila mamac i vuèe ga baš kao i
èovek i priprema se bez panike za odbranu. Da li je bilo šta smislila, ili je prosto
oèajna kao i ja.
Setio se dana kada je upecao jednog od para marlina. Mužjak pušta uvek
ženku da zagrize prva, i upecana riba, ženka, poèinje da se, obuzeta panikom,
oèajnièki brani i zato se brzo iscrpi, a za sve vreme mužjak je ostao kraj nje,
prolazio ispod konopca i kružio sa njom na površini. Mužjak se nalazio tako
blizu nje da se starac uplašao da æe mužjak svojim repom, oštrim kao kosa, i
skoro iste velièine i oblika, preseæi konopac. Kada je starac probio ženku kukom
za ribe i poèeo je udarati, i onda kada joj je držao èvrsto kljun, nalik na rapir, i
tukao je maljem po glavi sve dotle dok joj boja ne postade slièna onoj na podlozi
ogledala, i kada ju je zu pomoæ deèaka podigao na palubu, mužjak je bio za sve
vreme pored èamca. Zatim, kada je starac pokušavao da razmrsi konopce i
pripremao harpun, mužjak skoèi visoko, sasvim pored èamca, da bi video gde
mu se nalazi ženka i onda ga nestade u dubini; njegova krila, boje lavendera, u
stvari njegova grudna peraja, raširio je svom širinom, i sve su mu se pruge
mogle videti. Bio je divan, starac se seæao, i bio je uporan.
To je bila najžalosnija epizoda koju je ikada doživeo, razmišljao je starac.
I deèak je bio tužan i molili smo je za oproštaj i ubili smo je brzo.

"Hteo bih da je deèak ovde", reèe glasno i namesti se ugodno na daskama
pramca i oseti preko konopca, koji je držao na leðima, snagu ribe koja se
neprekidno kretala prema, bogtepita, kakvom cilju.
Dobro bi bilo da je veæ jednom, pomoæu lukavstva, prisili da izabere cilj,
setio se starac.
Njen cilj je bio da ostane duboko u tamnoj vodi, daleko od svih zamki i
prevara i lukavstva. Moj cilj je bio da odem dalje od svih ljudi. Dalje od svih
ljudi na svetu. Sada smo, od podneva vezani riba i ja. I nikog nema da nam
pomogne.
Možda i nije trebalo da budem ribar, razmišljao je. Nego, roðen sam da
budem to. Moram se svakako podsetiti, èim svane, da pojedem tunja.
U cik zore nešto je povuklo za jedan od mamaca, koji su se nalazili iza
njega. Èu kako se štap lomi i konopac odvija preko ograde èamca. Izvadi u
mraku nož iz korica i kada je uspeo da prebaci svu težinu na svoje levo rame,
onda je povukao unazad i presekao konopac o drvo ograde. Zatim preseèe
konopac najbliži njemu i u mraku prièvrsti slobodne krajeve rezervnog klupèeta.
Radio je spretno jednom rukom, a jednom nogom je stajao na klupèadima da se
ne bi kotrljala dok im je vezivao èvorove. Sada je imao šest rezervnih klupèadi.
Dva od svakog mamca koji je presekao, a pored toga i dva od mamca koje je
riba zagrizla; svi su oni bili povezani.
Kad svane, razmišljao je, vratiæu se mamcu na dubinu od èetrdeset aršina i
njega æu preseæi i privezati za rezervno klupèe. Biæe da sam izgubio dve stotine
aršina dobrog katalonskog cordel-a i udice i ušice. To se može nadoknaditi. Ali
kako nadoknaditi gubitak ako neka riba zagrize konopac i preseèe ga. Koja li je
to riba maloèas zgrabila mamac? Možda marlin ili sabljarica, širokih èeljusti, ili
ajkula. Nisam je osetio. Moram se ove brzo otarasiti.
Glasno je rekao: "Eh, da mi je deèko sada ovde!"
Ali, deèka nemaš, pomisli. Samo si ti, sam i biæe bolje da se vratiš
poslednjem konopcu, ne obziruæi se da li je mraèno ili ne, i preseèeš ga i
prièvrstiš dva rezervna klupèeta.
Tako je i uèinio. Bilo je teško raditi u mraku a jednom prilikom riba
podiže veliki talas koji ga obori na pod i raseèe ga ispod oka. Tanak mlaz krvi
poteèe mu niz obraz. Ali, ona se zgruša i sasuši pre nego što je skliznula do
brade i on se zatim vrati na pramac.i nasloni na drvo. Popravi džak i pažljivo
namesti konopac, tako da mu pade preko još neoptereæenog dela leða, i, dok ga
je tako držao ukotvljenog preko svojih pleæa, ispita pažljivo trzanje ribe i zatim
proceni kojom se brzinom kretao èamac.
Zašto je trgnula u stranu, pomisli on. Žica je sigurno skliznula niz njena
brežuljkasta leða. Svakako, leða je manje bole nego mene, ali, ne može ona vuæi
beskonaèno èamac, ma kolika da je. Sad je sve otklonjeno što bi moglo da pravi
smetnje a, pored toga, ima i mnogo rezervnog kanapa — sve što je potrebno.
"Ribo", reèe on blago i jasno. "Ostaæu s tobom dok ne umrem."
Ostaæe ona sa mnom, starac pomisli, i tako išèekivaše da svane. Bilo je
hladno pred svitanje i on se pripi uz drvo da se zagreje. Izdržaæu toliko koliko i
ona, razmišljao je. I pri prvoj svetlosti vide kako se èamac diže i spušta. Èamac
se neprekidno kretao a kad se ukaza prvi traèak sunca, ono se nalazilo s desne
strane starèevog ramena.
"Kreæe prema severu", reèe starac. "Struja nas je skrenula daleko prema
istoku", mislio je. "Dobro bi bilo da se vrati niz struju. To bi znaèilo da se
umorila."
Kada se sunce još više diglo, shvatio je da se riba nije umorila. Postojao je
samo jedan povoljan znak. Nagib konopca je govorio da je plivala na manjoj
dubini. To još nije znaèilo da æe iskoèiti, pomislio je. Ali mogla je.
"Bože, pusti je da skoèi", reèe starac. "Imam dovoljno konopca."
Možda æe je, ako malo više zategne, žica ozlediti i onda æe skoèiti. Sada,
kada je veæ svanulo, pusti je da skaèe da bi napunila svoje mehurove duž leða
vazduhom i onda se neæe moæi dogoditi da, pre nego što umre, ode u dubinu.
On pokuša da pojaèa zategnutost ali konopac, otkako je riba zagrizla
udicu, nije bio nikada kao sada napet do svojih krajnjih granica i on oseti otpor
dok je vukao i onda shvati da se uže više nije moglo zatezati. Ne smem ga više
vuæi, pomisli. Svaki trzaj proširuje ranu od udice i onda ako skoèi, može se
dogoditi da joj se izvuèe. U svakom sluèaju, oseæam se bolje na suncu a zasada i
nemam potrebe da gledam u njega.
Na konopcu se video žuti korov ali starac je znao da to konopac èini još
težim i zato je bio zadovoljan. To je bio žuti golfski korov koji je u toku noæi
svetlucao tako jako fosforescentnim sjajem.
"Ribo", reèe on, "volim te i mnogo te poštujem. Ali ubiæu te neminovno
pre smiraja sunca."
Nadajmo se tome, pomisli.
Jedna ptièica dolete sa severa do èamca. To je bila neka mala ptica
pevaèica i ona je letela nisko iznad vode. Starac je odmah video da je vrlo
umorna.
Ptica slete na krmu èamca i tu ostade. Zatim napravi nekoliko krugova
oko starèeve glave i zadrža se na kanapu gde beše ugodnije.
"Koliko imaš godina", upita starac pticu. "Da li ti je to prvo putovanje?"
Ptica ga je gledala dok joj je govorio. Bila je suviše umorna da ispita
konopac i ona se zaljula na svojim nežnim nožicama.
"Jak je", reèe joj starac. "Suviše je jak. Da ti je noæ bila spokojna, ne bi
bila tako umorna. Kakve te ptice gone?"
Jastrebovi, pomisli on. Lete prema moru da bi naišli na vas. Ali, on ptici
ne reèe ništa, ona ga nije mogla razumeti a uskoro æe saznati za jastreba.
"Odmori se dobro, ptièice", reèe on. "Zatim odleti i potraži svoju sreæu
kao i svaki èovek, kao i svaka ptica, kao i svaka riba."
Govorio joj je to jer su mu leða noæas utrnula i sada su ga užasno bolela.
"Ostani kod mene, ptièice", reèe. "Žao mi je što ne mogu razapeti jedro i
povesti te sobom pri lakom povetarcu što se diže. No, bar je sa mnom jedan
prijatelj." I baš tada riba trže i starac pade na pramac a možda bi ga i bacila
preko ivice da se nije pridržao i popustio konopac.
Ptica odlete kad kanap zadrhta a starac nije video kad je uzletela. Desnom
rukom pažljivo dodirnu konopac i primeti da mu je ruka krvavila.
"Nešto mi je ozleðeno", reèe glasno i povuèe konopac da bi video da li æe
riba skrenuti. Ali, kad je zategnuo do krajnje granice, on prestade s tim i odmeri
težinu.
"Oseæaš ga sada, ribo", reèe on. "A, boga mi, isto tako i ja."
On se osvrnu za pticom jer je želeo njeno društvo. Ptica se izgubila.
Nisi ostala dugo, pomisli starac. No, tamo je svakako još surovije, tamo
gde si odletela, sem ako se nisi dokopala obale. Kako sam mogao dozvoliti da
me riba povredi tako naglim trzajem? Mora da sam bio glup. Ili možda zbog
toga što sam posmatrao ptièicu i razmišljao o njoj. Sad treba da obratim veæu
pažnju na svoj posao, a onda da pojedem tunja kako bih saèuvao snagu.
"Želeo bih da je deèak ovde i da imam soli", reèe glasno.
Prebacujuæi teret konopca na levo rame i kleknuv pažljivo, on opra ruku u
okeanu i držao je više od jednog minuta tako zagnjurenu i posmatrao krvavi trag
i neprestano penušanje vode oko ruke, a s kretanjem èamca nestajalo je krvi.
"Mnogo je usporila", reèe on.
Starac bi još držao ruku u slanoj vodi, ali plašio se drugog iznenadnog
trzanja ribe i zato ustade i ispruži ruku prema suncu. Konopac je samo lako
ozledio ruku. Ali, to beše najpokretljiviji deo ruke. Znao je dobro da æe mu ruke
biti potrebne pre nego što se sve to svrši, a zatim nije ni želeo da bude povreðen
pre no što postigne cilj.
"Sada", reèe kada mu se ruka osušila, "moram pojesti malo tunja. Mogu
ga dohvatiti rukom i pojesti ga na miru."
On kleče i nađe tunja pomoću kuke koja se nalazila ispod pramca i
privuče ga k sebi, ali pazeći da ne dodirne zategnute konopce. Opet je držao
konopac na levom ramenu i održavajući levom rukom ravnotežu, on svuče ribu s
kuke a ovu vrati na staro mesto. Zatim kleče jednim kolenom na ribu i guleći s
leđa, od glave pa sve do repa skinu tamno crveno meso ribe. Kada je tako zgulio
šest traka, raširi ih preko drveta na pramcu, obrisa nož o pantalone i uze kostur
ribe za rep i baci ga u vodu.
"Sumnjam da ću je celu pojesti", reče i pređe nožem preko jedne od traka.
Osećao je hladan oštar pritisak konopca, a levu mu ruku zahvati grč. Ona se
čvrsto pripi uz konopac i on je pogleda s puno prekora.
"I to mi je neka ruka", reče. "Dobro, grči se ako hoćeš. Pretvori se u
kandžu. Ništa ti neće pomoći."
Dođi samo, pomisli on i pogleda pod kojim je uglom konopac padao u
tamno more. Jedi sada, i to će ti ojačati ruku. Ruka nije kriva a ti si mnogo
časova proveo sa ribom. Ali, sa njom si u stanju da budeš večno. Pojedi tunja
sada.
On kleče i nađe tunja pomoću kuke koja se nalazila ispod pramca i
privuče ga k sebi, ali pazeći da ne dodirne zategnute konopce. Opet je držao
konopac na levom ramenu i održavajući levom rukom ravnotežu, on svuče ribu s
kuke a ovu vrati na staro mesto. Zatim kleče jednim kolenom na ribu i guleći s
leđa, od glave pa sve do repa skinu tamno crveno meso ribe. Kada je tako zgulio
šest traka, raširi ih preko drveta na pramcu, obrisa nož o pantalone i uze kostur
ribe za rep i baci ga u vodu.
"Sumnjam da ću je celu pojesti", reče i pređe nožem preko jedne od traka.
Osećao je hladan oštar pritisak konopca, a levu mu ruku zahvati grč. Ona se
čvrsto pripi uz konopac i on je pogleda s puno prekora.
"I to mi je neka ruka", reče. "Dobro, grči se ako hoćeš. Pretvori se u
kandžu. Ništa ti neće pomoći."
Dođi samo, pomisli on i pogleda pod kojim je uglom konopac padao u
tamno more. Jedi sada, i to će ti ojačati ruku. Ruka nije kriva a ti si mnogo
časova proveo sa ribom. Ali, sa njom si u stanju da budeš večno. Pojedi tunja
sada.
Uzeo je jedno parče i metnuo ga u usta i polako žvakao. Nije bilo
neprijatno.
Dobro žvaći, mislio je, i izvuci sve sokove. Ne bi bilo loše da se jede sa
malo limuna i soli.
"Kako si, ruko?" zapita ruku, ukočenu skoro kao mrtvu. "Poješću više, u
tvoje zdravlje."
On pojede drugo parče koje je presekao nadvoje. Žvakao je pažljivo i
zatim ispljuva kožu.
"Kako ti je, ruko? Da li je možda suviše rano da se zna?"
On zagrize još jedno veliko parče i poče ga žvakati.
"To je izvanredno punokrvna riba", mislio je. "Srećan sam što nisam
uhvatio delfina umesto nje. Delfin je suviše sladak. A ova nije takva, i u njoj se
još uvek nalazi sva snaga."
Èovek mora biti praktièan, pomisli. Dobro bi bilo da imam soli. A ne
znam da li æe sunce ukvaritiili osušiti ono što ostane i zato æe biti bolje da sve
pojedem mada nisam gladan. Riba je mirna i istrajna. Poješæu sve i onda sam
spreman.
"Strpi se, ruko", reèe on. "To èinim zbog tebe."
Hteo bih nahraniti ribu. Ona mi je brat. Ali moram je ubiti i zato biti
dovoljno snažan. Polako i svesno on pojede sve što je ostalo od ribljih traka.
On se uspravi, èisteæi ruku o pantalone.

"Sada", reče, "možeš pustiti konopac, ruko, ja ću raditi desnom dok se ne
opametiš." Levom nogom stade na teško uže koje je leva ruka držala i povuče
unazad da bi se suprotstavio pritisku na leđima.
"Pomozi mi Bože, da me grč prođe", reče on, "jer ne znam šta riba
namerava." Ali, ona je izgleda mirna, mislio je, i radi sve po planu. A kakav je
moj plan? Moram ga prilagoditi njenom, s obzirom na njezinu veličinu. Ako
skoči, mogu je ubiti. Ali, ona će se zauvek zadržati dole. Onda ću i ja, zajedno s
njom, ostati zauvek na dnu.
On protrlja zgrčenu ruku o pantalone i pokuša da otvori šaku. Ali, ona se
nije otvarala. Možda će se otvoriti na suncu, pomisli on. Možda će se otvoriti
kad svarim sirovog, jakog tunja. Ako hoću da je otvorim, otvoriću je bez obzira
na sve. Ali, neću je otvarati silom. Neka se otvori sama od sebe. Uostalom,
zloupotrebljavao sam je noćas kada je bilo potrebno da presečem i vežem razne
konopce.
On baci pogled po moru i oseti kako je sada sam. Ali, vide prizme u
tamnim morskim dubinama i zategnuti konopac ispred sebe, i neobično talasanje
u nepokretnom vazduhu. Oblaci su se gomilali pod pritiskom pasata i on ispred
sebe vide jato divljih plovki koje su se ocrtavale na nebu iznad vode. Jato zatim
nestade i onda se opet pojavi, i on je znao da čovek nije nikada sam na moru.
Setio se kako se neki ljudi plaše kada ploveći u malom čamcu izgube
kopno iz vida a znaju da se nalaze u mesecu koji obiluje nevremenom. Sada se
nalazio u periodu uragana a kad on ne duva, vreme je u tom mesecu najlepše u
toku cele godine.
Ako predstoji uragan čovek na moru opaža uvek dan ranije znake na nebu.
Oni, na obali, ne mogu ih videti jer ne znaju u šta da gledaju, razmišljao je.
Svakako da i obala prouzrokuje razlike u oblicima oblaka, ali, sada se uragan
neće dići.
On pogleda nagore i vide bele humuluse izvajane u nežne grudve
sladoleda, a visoko iznad njih na septembarskom nebu behu perjasti tragovi
cirusa.
"Lak brisa", reče on, "lepše vreme za mene nego za tebe, ribo."
Leva mu ruka beše još uvek zgrčena ali se sada poče polako otvarati.
Mrzim grč, pomisli on. To je podvala sopstvenog tela. Ponižavajući je da
se u prisustvu drugih dobije proliv usled trovanja hranom ili da se zbog toga
povraća. Ali, grč — uvek ga je smatrao za calambre — ponižava čoveka,
naročito onda kada je sam.
Da je dečak ovde mogao bi je protrljati i povratiti, mislio je. Ipak će se
otvoriti.
Zatim mu desna ruka oseti razliku u pritisku konopca i to pre nego što je
opazio promenu njegovog nagiba u vodi. A kada je konopac povukao k sebi i
udario levom šakom snažno i neočekivano o butinu, spazi kako nagib konopca
postaje sve blaži.
"Penje se", reče on. "Pridruži se, ruko, molim te, hajde, pridruži se."
Konopac se dizao lagano i ravnomerno a zatim se ispred čamca nabra
površina okeana i riba se pojavi. Izlazila je beskrajna i voda se slivala niz njene
bokove. Blještala je na suncu a njena glava i leđa behu tamni i crveni dok su joj
se pruge na slabinama prelivale u otvorenoj plavoj boji. Njen kljun beše dug kao
štap za bezbol i zaoštren kao rapir, telo joj postoja paralelno s površinom vode,
zatim kao gnjurac ponovo zaroni, i starac vide kako tone, s repom nalik na
veliku kosu, i kako konopac stade da se sve više zateže.
"Duža je dve stope od èamca", reèe starac. Konopac se kretao brzo ali
ravnomerno i ribu nije obuzela panika. Starac je pokušavao da obema rukama
drži konopac ispod njegove krajnje granice zategnutosti. Znao je, ako
neprekidnim pritezanjem ne privoli ribu da uspori ona bi mogla da odmota ceo
konopac i prekine ga.
To je velika riba i moram je umiriti. Ne smem nikada dozvoliti da postane
svesna svoje snage, ni svih onih moguænosti koje nastaju njenim trzanjem. Da
sam na njenom mestu, zapeo bih iz sve snage i povukao — pa kud puklo da
puklo. Ali, hvala Bogu, one nisu tako inteligentne kao mi koji ih ubijamo; mada
su plemenitije i sposobnije.
Starac je video mnogo velikih riba. Imao je prilike da vidi mnoge teške i
preko pet stotina kilograma i ulovio je dve takve grdosije u toku celog svog
života. Ali, nikada sasvim sam. Sada, sam, i daleko od kopna, privezan je za
najveæu ribu koju je ikada video, veæu od svih za koje je ikada èuo, a leva ruka
mu je bila još uvek zgrèena kao kandže u orla.
Ipak æe oživeti, mislio je starac. Sigurno æe oživeti da pomogne desnoj.
Postoje tri stvari u bratskom meðusobnom odnosu: riba i moje ruke. Mora se
otvoriti. Nedostojno je nje da bude zgrèena. Riba je opet plivala sporije i kretala
se uobièajenom brzinom.
Zašto je skoèila, razmišljao je starac. Kao da je htela da pokaže koliko je
velika. Sad doduše znam. Hteo bih i ja da joj pokažem kakav sam. Ali, onda bi
videla i zgrèenu ruku. Neka misli da sam više èovek nego što sam, a takav æu
svakako i biti. Hteo bih da sam riba, baš ova riba, u takvim okolnostima u
kojima je i ona sada, pod uslovom da mi ostane volja i razum.
On se nasloni udobno na drvo i izdrža strpljivo sav bol, dok je riba plivala
ravnomerno, a èamac se probijao lagano kroz tamnu vodu. Kada je dunuo vetar
s kopna, more se malo uzburka i u podne starèeva leva ruka živahnu.
"Ribo, rðave vesti za tebe", reèe on i podiže konopac preko džaka koji mu
je pokrivao leða.
Oseæao se ugodnije, ali je patio, mada to nije priznavao.
"Nisam pobožan", reèe on. "Ali, izgovoriæu deset Oèenaša i
Bogorodice djevo samo da uhvatim ribu, a ako bude moja, otiæu æu na
poklonjenje Kobreanskoj devici. Eto obeæanja!"
I on poèe da se moli mehanièki. Katkad je bio toliko umoran da se molitve
nije mogao setiti i onda je reci izgovarao brzo da bi saèuvao automatizam.
Bogorodice djevo je lakše oèitati nego Oèenaš, pomisli on.
"Zdravo Marija, puna milosti gospodnje. Blagoslovena ti jesi meðu
ženama i blagosloven plod utrobe tvoje. Majko božja, moli sad za nas, grešnike,
kao i u èasu naše smrti, amen." Zatim dodade: "Blažena device, moli se za smrt
ove ribe. Ma koliko da je divna."
Kada je oèitao obe molitve i oseæajuæi se sad mnogo bolje, ali još uvek
pateæi u istoj meri a možda još i više, on se nasloni na pramac i poèe mehanièki
da mrda prstima leve ruke.
Sunce je sada grejalo, mada je laki povetarac pirkao.
"Biæe bolje da promenim mamac na ovoj maloj udici kod pramca", reèe
on. "Ako se riba resi da izdrži još jednu noæ, biæe opet potrebno da jedem a vode
ima još malo u boci. Ne verujem da ovde mogu uhvatiti što drugo do delfina.
Ali, ako ga pojedem svežeg, neæe biti na odmet. Želeo bih da se leteæa riba
spusti noæas na èamac. Ali, nemam svetlosti da ih privuèem. Leteæa riba, ma
koliko bila sirova, izvrsna je za jelo, i èovek nema potrebe da je èereèi. Moram
sada štedeti svaki deliæ svoje snage. Isuse, nisam znao da je tako velika."
"Ipak æu je ubiti", reèe on. "U svoj njenoj velièini i slavi."
Mada to nije pošteno, mislio je, ali pokazaæu joj šta sve jedan èovek može
uèiniti i izdržati.
"Rekao sam deèaku da sam neobièan èovek. Sada je trenutak kad to treba
i dokazati."
Hiljadu puta je to veæ dokazao, pa ipak to još nije znaèilo ništa. Sada je
opet dokazivao. Uvek je morao ponovo dokazivati, a nikada nije mislio o
prošlosti kada se nalazio u takvim trenucima.
Bilo bi dobro da riba zaspi i onda bih i ja spavao i sanjao lavove. Zašto li
su mi to lavovi najsnažnija uspomena? "Ne misli o tome, starce", reèe sam sebi.
"Odmaraj se sada naslonjen na drvo i ne misli ni na šta. Ona se napreže. A ti radi
što manje možeš."
Podne je sve više odmicalo a èamac se još uvek kretao lagano i
ravnomerno. Ali sa istoka dunu jaèi vetar i starac je plovio tiho lako
uznemirenim morem i rana od konopca na leðima sada ga je prijatno dražila.
Jednog trenutka, u toku popodneva, konopac se opet poèeo dizati. Ali, riba
produži da pliva samo na nešto višem nivou. Sunce pade na starèevu levu ruku i
ramena i leða. Bilo mu je jasno da je riba skrenula sa severa ka istoku.
Sada, kada je svoju ribu veæ jednom video, mogao ju je predstaviti sa
njenim purpurnim grudnim perajima, širokim kao krilo, i velikim uzdignutim
repom, kojim je sekla tamnu vodu. Koliko li vidi u dubinu, zapita se starac.
Njeno oko je ogromno, a konj mnogo sitnijih oèiju vidi u pomrèini. Nekad sam
mogao da vidim sasvim dobro po mraku. Ne u potpunom mraku. Ali, skoro, kao
maèka.
"Ako se nisi umorila, ribo", reče glasno "mora da si vrlo čudna."
Osetio je veliki zamor, a znao je da će se uskoro spustiti noć i zato pokuša
da razmišlja o drugim stvarima. Mislio je o velikim ligama, za njega su to bile
Gran Ligas, i on je znao da su Jenkiji iz Njujorka igrali sada protiv Tigrova
iz Detrojta.
Već je drugi dan kako ne znam rezultate, pomisli on. Ali, moram imati
pouzdanja i biti dostojan velikog Dimadža koji obavlja sve stvari savršeno, čak i
kada ga boli petna kost. Kakav li je bol petne kosti, upita samog sebe. Un
espuela de hueso. Tako nešto mi nemamo. Da li je isto tako mučno, kao kad ti
petao-megdandžija zarije mamuze u petu? Čini mi se da ne bih mogao ni to, a ni
gubitak jednog ili oba oka izdržati i nastaviti, poput petlova, borbu. Čovek se ne
nalazi mnogo iznad ptica i zveri. Ipak bih radije bio životinja — ovde, u tami
mora.
"Sve dok se ajkula ne pojavi", reče glasno. "Ako ajkula dođe onda teško i
njoj i meni."
Veruješ li da bi veliki Dimadžo ostao, kao ja, tako dugo sa ribom, pomisli
on. Sigurno da bi ostao, ako ne i duže, jer je snažan i mlad. I njegov je otac bio
ribar. Pitam se ipak da li bi mu bol petne kosti toliko smetao?
"Ne znam", reče glasno. "Nikada me nije bolela petna kost."
Kada je sunce zašlo setio se, da bi ulio sebi više samopouzdanja, doba
provedenog u Kazablanki, kada se u jednoj tamošnjoj krčmi takmičio s moćnimcrncem iz Sijenfugosa, kojeg su smatrali najjaèim na doku. Dvoboj je trajao dan
i noæ, s laktovima iznad kredom povuèene linije na stolu, koso ispruženih
podlaktica i èvrsto stisnutnih šaka. Obojica su se trudila iz petnih žila da
primoraju jedan drugog da svine ruku na sto. Mnogi su se kladili i svet je ulazio
i izlazio u sobu osvetljenu petrolejskom lampom, i on je gledao kako se posle
prvih osam èasova sudije menjaju, svaka èetiri èasa, da bi otišli na spavanje. Pod
noktima njegove i crnèeve ruke pojavi se krv i oni su piljili jedan drugome u oèi,
šake i laktove, a posmatrali su ih oni koji su se kladili i dalje se šetajuæi po sobi,
ili sedeæi na visokim stolicama uza sam zid. Zidovi behu od drveta, premazani
svetloplavom bojom, a svetiljke su po njima bacale senke megdandžija. Crnèeva
senka beše ogromna i lelujala se po zidu kad godi bi plamen zatitrao.

Izgledi na pobedu menjali su se stalno tokom cele noći i crncu su davali
da pije rum i puši cigarete. Crnac bi posle ruma pokušavao da učini strahoviti
napor. Jednog trenutka uspeo je da poljulja ravnotežu starčeve ruke — tada on
još ne beše starac, već Santjago El Campeon — za čitava tri palca. Starac je ipak
vratio ruku na mrtvu tačku. Istog trenutka bi mu jasno da će pobediti crnca koji
beše zgodan čovek i atletski razvijen. Kada sutradan oni koji su se kladili
zahteše da se borba proglasi nerešenom a sudija stade da klima glavom, on zape
iz sve snage i poče sve više da obara crnčevu ruku naniže dok ova najzad ne leže
na drvo. Dvoboj je počeo u nedelju ujutru, a završio se u ponedeljak ujutru.
Mnogi od prisutnih tražili su da se borba proglasi nerešenom, jer je trebalo da
odu na dokove da utovaruju vreće sa šećerom ili do Havanske kompanije za
ugalj. Oni su nestrpljivo očekivali krajnji ishod. A on je okončao borbu pre nego
što je ijedan otišao na posao.
Dugo vremena posle toga zvali su ga svi "šampion", a u proleæe održao se
revanš. Svet se nije mnogo kladio i on je pobedio vrlo lako, jer je još u prvom
susretu slomio samopouzdanje crncu iz Sijenfugosa. Posle toga borio se još
nekoliko puta i zatim je prestao. Došao je do zakljuèka da je mogao pobediti
svakoga ako bi to samo stvarno hteo, ali je isto tako uvideo da bi u ribolovu
takve borbe smetale njegovoj desnoj ruci. Pokušao je da se bori levom. Ali leva
ruka ga je obmanjivala, nije èinila ono što je želeo, i zato joj nije verovao.
Sunce æe je sada dobro ispržiti, pomisli on. Neæe mi se više zgrèiti sem
ako noæas ne zahladi. Da mi je znati šta li æe se ove noæi dogoditi?
Jedan avion prelete mu visoko iznad glave na putu za Majami i on je
ugledao kako njegova senka unese paniku meðu jatom leteæih riba.
"Pored toliko leteæih riba mora da je tu sigurno i delfin", reèe on, i cimnu
konopac da bi video ne bi li se mogao izvuæi za još koji metar. Nije bilo moguæe
i konopac ostade èvrst a kapljice iz njega stadoše vrcati, što beše znak da tek što nije pukao. Èamac se okretao lagano i on je pratio avion sve dok ga je mogao
videti.
Mora da je vrlo neobično u avionu, pomisli on. Želeo bih da vidim kako
izgleda more sa visine? Mora biti da se dobro vidi riba — ako ne leti suviše
visoko. Leteo bih vrlo nisko, na 200 aršina, i odozgo posmatrao ribu. Stajao sam
jednom na gredi što spaja jarbole u čamcu od kornjačina oklopa i već sa te
visine video sam sasvim lepo. Delfin je tada izgledao zeleniji i mogle su se
videti njegove pruge i purpurne tačke a mogao se videti i ceo roj. Zbog čega
brze ribe koje žive u tamnim morskim strujama imaju purpurna leđa ili, obično,
crvene pruge ili mrlje. Delfin izgleda naravno zelen jer je u stvari zlatan. Ali,
kada želi da se nahrani, propisno gladan, tada se vide purpurne pruge kao i kod
marlina. Da li to dolazi od ljutine ili veće brzine?
Upravo dok su, pre no što se smrklo, prolazili kraj velikog ostrva od
morskog korova sagraso, koje se ljuljalo na lako uzburkanom moru i davalo
utisak kao da je okean obljubljivao nekog ispod žutog pokrivaèa, u njegovu
manju udicu zagrize delfin. Video ga je tek kada je skoèio u vazduh sasvim
zlatan pod poslednjim zracima sunca, izvijajuæi se i koprcajuæi se divlje u zraku.
Skakao je akrobatski, gonjen strahom, a starac se vrati krmi i èuènu držeæi deblji
konopac desnom rukom i šakom i levom poèe vuæi delfina i svaki put na
izvuèeni deo stao bi svojom bosom levom nogom. Kada se riba naðe na krmi,
praæakajuæi se oèajnièki, starac se saže i podiže tamnozelenu ribu sa crvenim
mrljama. Njena usta su grèevitim pokretima pokušavala da se oslobode udice i
ona tresnu o dno èamca svojim dugim trupom, repom i glavom. Zatim je on
udari maljem po glavi i ona se strese i umiri.
Starac otkaèi udicu, namesti novi mamac i baci je u more. Potom se
dovukao do pramca. Opra levu ruku i obrisa je o pantalone. Zatim premesti
konopac s desne ruke na levu i opra desnu šaku, dok je istovremeno gledao kako
sunce tone u okean. A iz vida nije ispuštao ni nagib debelog konopca.
"Nije ga uopšte izmenila", reèe on. Ali, ispitujuæi pritisak vode o svoju
ruku, utvrdio je da se kretao primetno sporije.
"Staviæu oba vesla ispred pramca i to æe još više usporiti hod u toku noæi",
reèe on. "Dobra je noæu, a i ja sam isto tako dobar."
Biæe bolje da delfina rasporim malo kasnije da bi krv ostala u mesu. Mogu
to uèiniti docnije, a u isti mah æu namestiti i vesla tako da pojaèaju otpor èamca.
Bolje je da ribu ostavim sada na miru i da je mnogo ne uznemiravam dok se ne
smrkne. Zalazak sunca je muèan trenutak za ribu.
On osuši ruku na vazduhu, pa zatim zgrabi konopac i oslobodi se njega
koliko god je mogao i nasloni ga na drvo kako bi isti toliki, ako ne još i veći,
teret prebacio na čamac.
Sada se učim kako treba raditi. U najmanju ruku barem ovaj posao. Zatim
se, takođe, priseti da riba, od kako je zagrizla udicu, nije ništa jela i da je
ogromna i da joj je potrebno mnogo hrane. Ja sam pojeo celog tunja. Sutra ću
pojesti delfina. On ga nazva dorado. Možda ću morati pojesti nešto od njega
kada ga budem očistio. Ješće se teže nego tunj. Ali, najzad, ništa nije lako.
"Kako si ribo?" upita glasno! "Ja sam sada dobro i moja leva ruka je
dobro a imam hrane za ceo dan i noć. Vuci čamac, ribo."
U stvari, nije se osećao najbolje, jer bol od konopca, zategnutog preko
njegovih leđa, koji skoro prestade da bude bol, pređe u potmulo osećanje koje ga
onespokoji. Ali desile su mu se i gore stvari, pomisli on. Ruka mi je samo malo
povređena a druga se oslobodila grča. Noge su mi u redu. Dakle, u pogledu
izdržljivosti, nadmoćniji sam od nje.
Sumrak rano pade, jer se, uopšte, po zalasku sunca, rano smrkava u
septembru. On se nasloni na drvo i predade se odmoru koliko mu je to bilo
mogućno. Pojaviše se prve zvezde. Nije im znao imena ali ih je video i bio
uveren da će se na kraju pojaviti sve i da će nad njim bdeti svi njegovi daleki
prijatelji.
"Riba je takođe moj prijatelj", reče glasno. "Takvu ribu nisam nikada
video niti čuo o njoj. Ali, moram je ubiti. Drago mi je što nas niko ne prisiljava
da ubijamo zvezde."
Zamisli, kad bi svakog dana morali ubijati mesec. Mesec beži. A zamisli
šta bi bilo kad bi svakodnevno morali ubijati sunce? Ipak smo rođeni pod
srećnom zvezdom, pomisli on.
Tada mu bi žao velike ribe koja nema šta da jede, no odlučnost da je ubije,
ni za časak ne popusti uprkos toga što ju je žalio. Koliko će ona ljudi nahraniti.
Pa, ipak jesu li svi oni dostojni da je pojedu. Ne svakako da nisu. Nema nijednog
dostojnog da je pojede, kada čovek pomisli na njen podvig i na njeno
dostojanstvo.
Te mi stvari nisu jasne, reèe u sebi. Dobro je, ipak, što se ne moramo
truditi da ubijamo sunce, ili mesec, ili zvezde. Dosta je veæ i to što živimo na
moru i ubijamo svoju braæu.
A sada, pomisli on, vreme je da porazmislim kako da je zaustavim. To se
može izvræi i na zlo i na dobro. Moglo bi se desiti da odvijem i suviše konopca, i
pritom da vesla još koèe i sasvim uspore kretanje èamca, pa da tako izgubim
moju ribu èim poène da trza. Njeno sporo vuèenje èamca produžuje u isti mahnaše patnje, ali me èini bezbednim, jer ona može da jurne takvom brzinom koju
još ni jedanput nije razvila. Ma šta se desilo, moram rasporiti delfina da se ne bi
ukvario i uzeti koji zalogaj kako bih bio oran i snažan.
Odmaraæu se još jedan sat i ispitivati njenu snagu i postojanost pre nego
što poènem posao i donesem odluku. U meðuvremenu, videæu šta radi, ima li
kakvih promena. Vesla — dobar je to trik — ali došlo je vreme koje ne trpi
rizik. Još uvek je to velika riba, a svojim oèima sam video udicu u uglu njenih
èeljusti èvrsto zatvorenih. Udica nije tako strašna. Ali, glad je ono, što joj nanosi
bol i protiv èega nije u stanju da se bori. Odmori se sada, starce, pusti je nek radi
šta joj je volja sve dok ti se ne ukaže prilika da doðeš na red.
Uèinilo mu se da je otpoèivao puna dva sata. Mesec se kasno ukazivao i
stoga nije znao da se orijentiše u vremenu. Baš se i nije ljudski odmorio. Na
leðima je oseæao još uvek pritisak koji je prouzrokovala riba i zato se rukom
osloni na ivicu, želeæi da na èamac prenese što više tereta.
Kako bi bilo jednostavno da zategnem konopac, pomisli on. Ali, ona bi ga
mogla prekinuti i najmanjim trzajem. Moram ublažiti pritisak konopca na telo i
biti u svako doba spreman da ga popuštam obema rukama.
"Pa ti još nisi spavao, starèe", reèe glasno. "Ima veæ pola dana i jedna cela
noæ a, evo, sada i drugi dan kako ne spavaš. Moraš nekako izmudrovati da malo
odremaš u sluèaju da zapliva mirno i ravnomerno. Ako ne odspavaš može ti se
pomutiti u glavi."
Glava mi je dovoljno bistra, pomisli on. Suviše bistra. Bistar sam isto
toliko koliko i zvezde, moje sestre. Ipak moram da spavam. One spavaju, i
mesec i sunce isto tako spavaju, i okean katkad spava — kad nema struja i kada
je savršeno mirno.
Ne zaboravi da spavaš, mislio je. Sasvim prosto zaspi a što se tièe
konopca, reši to pitanje na neki prost ali siguran naèin. Sada, natrag, i oèisti
delfina. Suviše je opasno služiti se veslima kao koènicom ako se mora
odspavati.
"Možda æu izdržati bez spavanja", reèe sam sebi. "Ali to je suviše
opasno."
On stade da se privlači krmi na rukama i kolenima pazeći budno da ne
uznemiri ribu. Možda je u polusnu, pomisli on. Ali, ja neću da se ona odmara.
Mora da tegli dok ne umre.
Kad je došao do krme on se okrenu tako da mu ceo teret užeta pade na
levu ruku a desnom izvuče nož iz korica. Zvezde behu sada sjajne i on vide
jasno delfina, zabode mu oštricu noža u glavu i svuče ga pod krmu. Zatim
jednom nogom stade na ribu i hitro je raspori od trbuha pa do pod samo grlo.

Onda ostavi nož i desnom joj rukom izvadi creva, oèisti je i istrže škrge. Oseti
težinu njenog želuca i otvori ga. Dve leteæe ribe su se nalazile u njenoj utrobi.
Bile su sveže, on ih stavi na stranu i izbaci creva i želudac preko krme.
Potonuše, ostavljajuæi za sobom fosforescentni trag u vodi. Delfin beše hladan i
nekako leprozno beo pri svetlosti zvezda i starac oguli jednu njegovu polovinu
dok mu je desnom nogom stajao na glavi. Zatim ga okrete i zguli drugu
polovinu i onda iseèe obe strane, od glave do repa.
On baci kostur preko ograde i pogleda za njim ne bi li spazio virove u
vodi. Video je samo njegovo svetlucanje dok je tonuo. Zatim se okrete i stavi
obe leteæe ribe pored ribljih fileta i dok je uvlaèio nož u korice vrati se polako
pramcu. Leða mu behu povijena pod teretom konopca koji je vodoravno ležao
preko njih, a ribu je držao u desnoj ruci.
Kada se vratio na pramac stavi oba riblja fileta na drvo a leteće ribe pored
njih. Posle toga prebaci konopac s jedne strane leđa na drugu, i držao ga je opet
levom rukom koja je mirovala na ogradi. Naže se u stranu i opra leteće ribe u
vodi, ocenjujući pritom brzinu vode po tome kako se ona trala o ruku. Ruka mu
beše fosforescentna od guljenja ribe i on je posmatrao kako je voda zapljuskuje.
Otpor vode je popustio i kada je protrljao ruku o dasku čamca fosforescentne
kapljice prsnuše i padoše polako u vodu.
"Umorna je ili se odmara", reče starac. "Sada da malo probam ovog
delfina, pa da se i ja odmorim i malo odspavam."
Pod zvezdama i u noći, hladnijoj no prethodnoj, on pojede pola fileta od
delfina i jednu leteću ribu očišćenu, odsečene glave.
"Kako je izvrstan kuvan delfin", reče on "a kako je strašan sirov. Neću
više nikada poći čamcem bez soli ili limuna."
Da sam bio pametan sipao bih celog dana vodu po pramcu i ona bi
isparila, pa bih dobio so. Ali delfina sam upecao skoro u sam sumrak. Ipak je to
greška. Srećom, dobro sam ga sažvakao i nije mi muka.
Nebo se na istoku ogrnulo oblacima, i zvezde, koje je poznavao, gasile su
se jedna za drugom. Èinilo mu se da je upadao u veliki kanjon oblaka. Vetar
prestade da pirka.
"Kroz tri ili èetiri dana promeniæe se vreme", reèe on. "Ali ne ni noæas ni
sutra. A sada na spavanje, starce, dok je riba mirna i sigurna."
Držao je konopac èvrsto stisnut u desnoj ruci, zatim je pod desnu ruku
podmetnuo butinu i tada se svom težinom odupro o drvo pramca. Kad se tako
namestio, spusti konopac nešto niže preko leða, podržavajuæi ga levom rukom.
Desna mi ruka može izdržati sve dok se tako opire, mislio je. Ako se
otpusti u snu leva æe me probuditi, jer æe se tada konopac podiæi. To je naporno za desnu ruku. Ali, ona je naviknuta na teškoæe. Ako odspavam dvadaset minuta
ili pola sata, dosta je. On se naže, suprotstavi celo svoje telo konopcu, i premesti
svu svoju težinu na desnu ruku i onda zaspa.
Nije sanjao lavove već veliki roj delfina koji se razastro po površini od
osam do deset milja, u doba parenja, a delfini su skakali visoko u vazduh i
padali u onaj kovitlac što se stvarao na mestu gde su iskakali.
Zatim je sanjao da leži u svom krevetu, i da severac duva, da mu je vrlo
hladno a njegova desna ruka utrnula, jer mu je glava ležala na njoj umesto na
jastuku.
Posle toga je sanjao o dugačkoj žutoj obali i vide kako se prvi lav, u rani
sumrak spusti do nje i kako za njim dođoše drugi lavovi, i on ostade brade
podbočene o ogradu čamca koji se tu ukotvio, dok je za to vreme duvao večernji
povetarac sa mora, a on iščekivao da vidi nove lavove, i bio je tada srećan.
Mesec je već dugo lebdeo na nebu, ali on je spavao i riba je ravnomerno
vukla, a čamac se kretao prema tunelu od oblaka.
On se probudi kad ga desna šaka udari po licu a uže mu stade da peče
desnu ruku. Levu ruku nije osećao, ali povuče što je jače mogao desnom i zbaci
konopac. Najzad mu leva ruka nađe konopac i on se odupre o njega, a konopac
mu je sada pekao leđa i levu ruku, koja je sad preuzela ceo teret i opako ga
bolela. Pogleda u klupčad koja su se glatko odmotavala. Baš tada riba skoči i
zapenuša okean i onda teško pade. Zatim ponovo skoči nekoliko puta i čamac je
plovio brzo, mada se konopac još uvek odvijao, a starac ga zatezao tako da je
mislio da će se prekinuti. Bio je pritešnjen o sam pramac a lice mu zabodeno u
iskomadano meso delfina i on se nije mogao mrdnuti.
To smo i očekivali, pomisli on. Sada napred.
Naplati joj se za konopac. Naplati joj se.
Nije mogao da vidi kako riba skače, već je samo čuo kako se okean lomi i
kako tupo pljeska kada je riba padala. Zbog brzine kojom se odvijao, konopac
mu je sekao gadno ruke, ali on je znao da se to mora dogoditi, te pokuša da
konopac prebaci na žuljevi te delove pazeći da ne povredi dlan i prste.
Da je tu deèko, on bi kvasio konopac, pomisli. Da, da je tu deèko. Da je tu
deèko.
Konopac se odvijao, ali sada poèe da se odmotava sporije i on je
primoravao ribu da se bori za svaki palac. Sada je oslobodio glavu od
uklještenosti meðu daskom i komadima ribe koju je njegov obraz zgnjeèio.
Zatim kleèe, a onda se uspravi na noge. Konopac se i dalje odvijao, ali sve
sporije. On se dotetura do mesta gde je osetio pod nogom rezervno klupèe konopca, koje nije bio video. Imao je još mnogo i trebalo je sada da riba odmota
celo novo klupče.
Da, razmišljao je on. Skoèila je više no dvanaest puta i napunila je
mehurove na leðima vazduhom i sada ne može da potraži smrt u dubinama iz
koje je ja ne bih mogao izvuæi. Uskoro æe poèeti da kruži i onda moram na
posao. Šta li ju je to tako iznenada uplašilo? Da li je od gladi tako oèajna ili ju je
nešto uplašilo u noæi? Možda je iznenada osetila strah. Ali, ona je bila tako
mirna, snažna riba i izgledala je tako neustrašiva i sigurna u sebe. Èudnovato.
"Bolje æe biti da ti sam budeš neustrašiv i siguran u sebe, starce", reèe on.
"Držiš je doduše ali nisi u stanju da povuèeš k sebi ni milimetar konopca.
Uskoro æe ipak morati da kruži."
Sada je starac držao konopac levom rukom i ramenima pa se saže te
zahvati desnom rukom vodu da bi sprao ostatke delfinovog mesa s lica. Plašio se
da mu ne pozli, jer bi tada povraæao i izgubio snagu. Kada je umio i oprao lice,
desnu ruku zadrža i dalje u slanoj vodi posmatrajuæi istovremeno i prvu svetlost
koja je najavljivala jutro. Kreæe se skoro prema istoku, pomisli on. To znaèi da
je umorna i da pliva niz struju. Uskoro æe praviti krugove i onda tek poèinje
pravi posao.
Pošto je došao do zakljuèka da mu je desna ruka bila dovoljno u vodi, on
je izvadi i pogleda u nju.
"Nije rðava", reèe on. "A bol za èoveka ne znaèi ništa."
On pažljivo savi konopac da ne bi zakaèio sveže ozlede i premesti ga tako
da je mogao s druge strane èamca zagnjuriti levu ruku u vodu.
"Kad se radilo o kakvoj sitnici nisi bila tako loša", reèe on svojoj levoj
ruci. "Ali ipak je bilo trenutaka kada si otkazala poslušnost."
Zašto nisam roðen sa dve dobre ruke? Možda je greška što je nisam
trenirao kako treba. Ali, sam Bog zna, da je imala dovoljno moguænosti da se
popravi. Nije bila tako loša noæas — svega ju je jedanput uhvatio grè. Ako se
opet zgrèi, neka je onda konopac odseèe. Tog trenutka, dok je o ovome
razmišljao, oseæao je da mu se muti svest. Zato mu se uèini da bi trebalo da
pojede još malo delfinova mesa.
"Ali, ne mogu", reèe samom sebi. "Bolje je biti pri èistoj svesti nego
malaksati od bljuvanja. Jedem li sad, znam da neæu izdržati, jer mi je lice bilo
zabodeno u meso. Suviše je kasno sada da pomoæu hrane ostanem pri snazi. Ti si
lud", reèe samom sebi. "Pojedi drugu leteæu ribu."
Bila je tu, zgotovljena i oèišæena, i on je zgrabi levom rukom i poèe
pažljivo da gloðe košèice i pojede je svu sem repa.
Hranljivija je skoro nego i jedna riba, pomisli on. Barem u onim
sastojcima koji su mi i potrebni. Uèinio sam sve što sam mogao. Neka poène da
kruži i neka otpoène borba.
Sunce se raðalo treæi put otkako se otisnuo na more, i riba je tada poèela
da kruži.
Po nagibu konopca nije mogao primetiti da riba kruži. Bilo je suviše rano
za to. Osetio je samo da je pritisak konopca nešto popustio i on ga poèe lako
vuæi desnom rukom. Konopac je bio krajnje zategnut kao i uvek, ali baš kad je
hteo da se prekine poèe da izlazi iz vode. On izvuèe glavu i ramena ispod
konopca i stade ga izvlaèiti polako i sigurno. Radio je obema rukama
pokušavajuæi da vuèe i telom i nogama što je više mogao. Njegove stare noge i
ramena okretala su se u ritmu izvlaèenja.
"Pravi vrlo veliki krug", reèe. "Ali kruži."
Tad se konopac zateže, a i on ga je zatezao sve dok sa njega kapljice nisu
poèele prskati na suncu. 'Zatim konopac poèe padati i starac kleèe i preko volje
ga pusti da nestane u tamnoj vodi.
"Sada se u kruženju najviše udaljila", reče. Moram držati što čvršće,
pomisli. Usled naprezanja smanjivaće krug. Možda ću je videti kroz jedan sat.
Sada je moram savladati a potom ubiti.
Ali je riba nastavila da kruži polako i starac je dva sata docnije bio mokar
od znoja i mrtav umoran. Ali, sada su krugovi bili mnogo kraći i po nagibu
konopca mogao je zaključiti da se riba neprekidno dizala plivajući.
Već se čitav sat smrkavalo starcu pred očima, a znoj mu je pekao oči i
opekotinu iznad očiju na čelu. Nije se plašio svetlaca koji su mu igrali pred
očima. To je bilo razumljivo zbog napornog izvlačenja konopca. Ali dvaput je
osetio vrtoglavicu i nesvesticu — a to ga je zabrinjavalo.
"Ne smem malaksati i umreti zbog ovakve ribe", reče. "Sad kad mi se tako
lepo približava, neka mi Bog pomogne da izdržim. Očitaću stotinu Očenaša, i
stotinu Bogorodice djevo. Ali nisam u stanju da ih očitam."
Recimo da sam se pomolio, pomisli. Naglas ću se moliti docnije.
Baš tada oseti iznenadno trzanje konopca, koji je držao obema rukama.
Bilo je oštro i teško.
To ona udara o žicu na konopcu svojim kopljastim kljunom, pomisli. To
je neminovno, morala je to uèiniti. To æe je možda naterati da skoèi, a ja bih više
voleo da sad nastavi da kruži. Skokovi su joj potrebni da bi uzela vazduha. Ali
svaki skok može joj proširiti ranu i onda bi mogla da se oslobodi udice.
"Ne skaèi, ribo", reèe. "Ne skaèi."

Riba je udarila o žicu još nekoliko puta, i kad god je zatresla glavom,
starac je pomalo popuštao konopac.
Ne sme joj se povećati bol, pomisli. Ne mari što mene boli. Ovaj bol
mogu podneti. Ali ona bi mogla pobesneti od njenog.
Posle kratkog vremena riba prestade udarati o žicu i opet stade da kruži
polako. Sad je starac neprestano izvlačio konopac. Ali nesvestica ga obuze
ponovo. On zahvati malo morske vode levom rukom i sasu je sebi na glavu.
Zatim sasu još malo i protrlja potiljak.
"Ne hvata me grč", reče. "Opet će se uskoro pojaviti, ali ja ću izdržati.
Moraš izdržati. Nemoj to ni spominjati."
On kleče, oduprevši se o pramac, i za trenutak prebaci opet konopac preko
leđa. Ja ću se sad odmarati a ona neka kruži, pa kada se primakne ustaću i
nastaviću da izvlačim konopac, odluči on.
Bilo je to pravo iskušenje odmarati se na pramcu i pustiti ribu da sama
kruži, ne izvlaèeæi konopac ni za milimetar. Ali, kad je popuštanje napetosti
pokazalo da se riba okrenula prema èamcu, starac skoèi na noge i poèe da se
okreæe i njiše, izvlaèeæi olabavljeni konopac.
Umorniji sam nego što sam ikad bio, pomisli on. A, eto i pasat se podiže.
Ali, sve æe biti u redu kad je vidim u èamcu. To mi je strašno potrebno.
"Odmaraæu se dok se ona bude udaljavala u iduæem krugu", reèe.
"Oseæam se mnogo bolje. Još dva-tri kruga i moja je." Šešir je zabacio na
potiljak, i on se spusti na pramac, oseæajuæi kako se konopac zateže, dok se riba
kružeæi udaljavala.
Bori se sad, ribo, pomisli. Ja æu te izvuæi kad se budeš okretala.
More se osetno uzburkalo. Ali, to je bio povetarac, bezopasan i koristan,
starcu preko potreban da bi dospeo do kuæe.
"Upraviæu èamac jednostavno prema jugozapadu", reèe. "Èovek nikad
nije izgubljen na moru, a i moje ostrvo je veliko."
Ribu je ugledao kad je zapoèela treæi krug.
Video ju je prvo kao tamnu senku, kojoj je trebalo toliko dugo vremena da
proðe ispod èamca da prosto nije mogao verovati svojim oèima.
"Ne", reèe. "Tako ogromna ipak ne može biti."
Ali, ona je bila tako velika i kad je opisala potpun krug naðe se svega
trideset metara udaljena od njega i èovek vide njen rep kako strci iz vode. Bio je
veæi od oštrice najveæe kose i jasno svetloljubièast iznad tamnoplave vode. On
pljušnu opet po moru, i dok je riba plivala tik ispod površine, starac je mogao da
vidi njen ogromni trup i purpurne linije koje su ga obmotavale. Njeno leðno
peraje bilo je oboreno, a džinovska grudna peraja široko raširena.
Dok je kružila, starac je mogao da vidi njeno oko i dve sive remora-ribe
koje su plivale oko nje. Katkad su se kaèile o nju. Katkad su hitro odletale.
Katkad su bezbrižno plivale u njenoj senci. Svaka je bila tridesetak santimetara
dugaèka i kad su brzo plivale izvijale su kao jegulje svojim telima.
Starac se sad znojio ne samo zbog sunca nego i zbog neèeg drugog. Svaki
put kad bi se riba mirno i polako okrenula, on je vukao sebi konopac i bio je
siguran da æe je posle još dva okreta moæi probosti harpunom.
Moram je privuæi sasvim blizu, mislio je. Ne smem je gaðati u glavu.
Moram je pogoditi u srce.
"Budi miran i jak, starèe", reèe.
U iduæem krugu ribina leða su bila nad vodom, ali je ona bila suviše
daleko od èamca. U sledeæem krugu bila je još suviše daleko, ali joj je trup
izlazio nešto više iz vode i starac je bio siguran da æe je privuæi kad privuèe i
konopac.
Sad je riba tiha i lepa prilazila kružeæi, pokreæuæi samo svoju repinu.
Starac je vukao što je jaèe mogao, da bi je primakao bliže. Za trenutak riba se
okrenula njemu. Ispravila se zatim i zapoèela drugi krug.
"Uznemirio sam je", reèe starac. "Prerano sam je uznemirio."
Sad je opet osetio vrtoglavicu, ali se naprezao svom snagom da nadjaèa
veliku ribu. Uznemirio sam je, mislio je. Možda æu je ovog puta moæi da
savladam. Vucite, ruke, mislio je. Držite se, noge! Istraj, glavo moja! Istraj za
mene! Nikada me nisi izdala. Ovog puta æu je izvuæi.
Ali kad se napregao iz sve snage i vukao što je jaèe mogao, znatno ranije
no što se približila èamcu, riba nadvuèe, a zatim se ispravi i otpliva.
"Ribo", reèe starac. "Ribo, ti æeš u svakom sluèaju umreti. Moraš li i mene
ubiti?"
Time ništa nije uèinjeno, pomisli. Usta su mu bila suviše suva da bi
mogao govoriti, ali sad nije mogao da dohvati vodu. Ovaj put je moram privuæi
èamcu, pomisli. Nisam u stanju da izdržim još nekoliko krugova. "Jesi" reèe
samom sebi. "Dobar si ti."
U iduæem krugu skoro ju je savladao. Ali se riba opet ispravi i polako
otpliva.
Ubiæeš me, ribo, pomislio je starac. Ali imaš i pravo na to. Nikad nisam
video veæe, lepše, mirnije i plemenitije stvorenje od tebe, brate. Doði i ubij me.
Svejedno mi je ko æe koga ubiti.
Sad ti se sve zbrkalo u glavi, pomisli. Moraš biti priseban i spretan kao
èovek. Ili kao riba, pomisli.
"Razbistri se, glavo", reèe jedva èujno. "Razbistri se."
Još dvaput ga je hvatala vrtoglavica prilikom okretanja.
Ne shvatam, mislio je starac. Svaki put je bio na ivici svesti. Ne shvatam.
Ali ću pokušati još jedanput.
Pokušao je još jednom i osetio da se onesvešćuje u trenutku kad je uspeo
da zaokrene ribu. Riba se ispravi i opet polako otpliva, mašući repom u vazduhu.
Opet ću pokušati, obeća starac, iako su mu sad ruke bile mlitave, a vid ga
je služio samo s vremena na vreme. Opet je pokušao i opet se desilo isto.
Tako, pomisli, i oseti da malaksava još pre no što je započeo; pokušaću
još jedanput.
Svu svoju pažnju, sve ono što mu je još ostalo od snage i davno
izgubljenog ponosa, suprostavi sad agoniji ribe, i riba mu priđe i zapliva lagano,
skoro dodirujući kljunom daske čamca, i poče da prolazi kraj njega, dugačka,
visoka, široka, srebrnasta s purpurnim prugama, i beskrajna u vodi.
Starac ispusti konopac, stade na njega nogom i podiže harpun što je više
mogao, zabode ga svom svojom snagom koju je u tom trenutku dobio, i još
jednom u bok ribe, baš tamo iza velikog grudnog peraja, koje se dizalo visoko u
vazduh do visine čovečjih grudi. On oseti kako gvožđe ulazi i naže se nad njega
i žabi ga još dublje, a onda se navali na njega čitavom težinom svog tela.
Tada se riba pojavi živa, mada je smrt bila u njoj, i diže se visoko iz vode
pokazujući svu svoju ogromnu dužinu i širinu, svu svoju snagu i lepotu.
Izgledalo je kao da visi u vazduhu iznad starca u čamcu. A onda pade pljesnuvši
u more i preli vodom starca i ceo čamac.
Starac oseti nesvesticu i muku i skoro obnevide. Ali ipak je očistio uže
harpuna i pustio ga polako kroz ranjave šake i kad je opet progledao, video je da
riba leži na leđima, pokazujući svoj srebrnasti trbuh. Držak harpuna je strčao
ukoso iz ribinog tela, a more se bilo obojilo crvenom krvlju iz njenog srca. Krv
je prvo bila tamna kao ponor u plavoj vodi, dubljoj od jedne milje. A onda se
raširi kao oblak. Riba je bila srebrnasta i mirna i ljuljala se na talasima.
Starac je pažljivo gledao u prolaznu viziju pred sobom.
Onda dvaputa obmota uže harpuna oko preèke na èamcu i spusti glavu u
ruke.
"Razbistri se, glavo", reèe oslanjajuæi se na drvo èamca. "Ja sam umoran
starac. Ali sam ubio ribu koja je moja sestra i sad moram da obavim ropski
posao."
Sad moram pripremiti zamke i užad da bi je privezao uz èamac, pomisli
on. Èak da smo i dvojica pa da je utovarimo na èamac, èamac ipak ne bi izdržao
pod njom. Moram sve pripremiti, pa da je privuèem, dobro svežem, ispravim
katarku i razvijem jedra za povratak.
On stade da vuèe ribu k sebi u nameri da je priveže uz èamac po celoj
dužini i da joj provuèe konopac kroz škrge i usta, a glavu joj priljubi uz pramac.
Hoæu da je gledam, mislio je, i da je dodirujem i da oseæam njeno prisustvo. Ona
je moj imetak. To ipak nije razlog što želim da oseæam njeno prisustvo. Èini mi
se, da sam osetio njeno srce kada sam drugi put potegao harpunom. Dovuæi je i
prièvrsti i nabaci jednu omèu oko njenog repa, a drugu oko sredine trupa da bi je
èvrsto privezao za èamac.
"Na posao, starce", reèe on. Srknuo je samo malo vode. "Još treba dobro
kuluèiti posle ove borbe."
On pogleda u nebo a zatim u ribu. Gledao je pažljivo u sunce. Podne nije
mnogo odmaklo a pasat se diže. Konopci me se sada ne tièu mnogo. Deèak i ja
namotaæemo ih kad se vratim kuæi.
"Doði, ribo", reèe on. Ali riba ne doðe. Umesto toga ležala je ljuljajuæi se
na moru i starac privuèe èamac.
Kada joj se približio i njena se glava nalazila uz sam pramac, još jednom
ga silno iznenadi njena velièina. On odveza zatim konopac od harpuna sa
koèiæa, provuèe ga kroz riblju škrgu, namota joj ga jedanput oko kljuna i onda
provuèe konopac kroz drugu škrgu, omota ga još jedanput oko kljuna i veza ga
dvostukim èvorom o koèiæ. Zatim odseèe konopac i vrati se na zadnji deo èamca
da priveže rep. Prvobitna purpurna i srebrna boja ribe postala je sada srebrnasta
a pruge su joj bile iste bledoljubièaste boje kao i rep. Bile su šire od èoveèje
šake raširenih prstiju a oèi ribe izgledale su ukoèene kao ogledalo periskopa ili
kao svetac u litiji.
"Postojao je samo jedan naèin da je ubijem", reèe starac. Oseæao se bolje
posle gutljaja vode a glava mu je bila bistrija. Teška je preko 1.500 funti, takva
kakva je, pomisli on. Možda još i teža. Šta misliš ako èista mera iznosi dve
treæine njene težine i to po 30 centi za funtu?
"Ne mogu bez olovke", reče on. U glavi mi nije sve u redu. Ali, čini mi se,
da bi danas veliki Dimadžo bio ponosan na mene. Nije me bolela petna kost.
Zato me ruke i leđa propisno bole. Hteo bih da znam kako boli petna kost,
pomisli on. Možda nas i boli a da mi to ne znamo.
On pričvrsti ribu uz pramac i krmu i pored srednjeg sedišta. Bila je tako
velika da je čamac pored nje izgledao mali. Odseče parče konopca i priveza
gornju vilicu ribe za škrge da joj se usta ne bi otvarala i da bi plovila što lakše.
Zatim namesti jarbol na motku, u stvari njegovu kuku, i zategnu letve, a
iskrpljeno jedro se nape, čamac pođe i on je poluležeći na krmi, upravljao prema
jugozapadu.

Kompas mu nije bio potreban da odredi gde se nalazi jugozapad. Trebalo
je samo da oseti pasat kao i da vidi gde jedro vuèe. Biæe bolje da izbacim kakvu
malu specijalnu udicu i da pokušam da uhvatim nešto za jelo i piæe. Ali, udicu
nije mogao naæi, a sardine se behu ukvarile. Zato on izvadi kukom malo žutog
morskog korova i tresao ga je sve dotle, dok sitne garmele, koje su se nalazile
unutra, ne padoše na dno èamca. Bilo ih je više nego jedno tuce i one su skakale
i vrtele se kao pešèane buve. Starac im otkide glave palcem i kažiprstom i
pojede ih, ispljuva njihove ljuske i repove. Bile su vrlo tanke ali znao je da su
vrlo hranljive i ukusne.
U boci je imao vode još samo za dva gutljaja, i on popi pola od toga kada
je pojeo garmele. Čamac je dobro jedrio s obzirom na sve teškoće i on je
krmanio, ručicama pod miškom. Gledao je u ribu i bilo je potrebno da vidi samo
svoje ruke i dodirne leđima drvo, da bi mu bilo jasno da se to sve zaista
dogodilo i da to sve nije bio san. U jednom mahu, kada se pri kraju osećao vrlo
mučno, učinilo mu se da je sve samo san. I kada je ugledao kako riba izlazi iz
vode i kako, pre nego što je pala, visi nepomično u vazduhu, bio je siguran da je
sve to neobično i nije mogao verovati. Onda mu vid nije bio najbolji dok sada
vidi isto tako dobro kao i ranije. Sada je znao da se tu nalazila riba i da njegove
ruke i leđa nisu samo san. Ruke će brzo zarasti, mislio je. Dobro su krvarile a
slana voda će ih izlečiti. Slana voda ovog zaliva je najbolje sredstvo za lečenje.
Najvažnije je da mi se ne pomuti u glavi. Ruke su učinile svoje i mi dobro
jedrimo. Ustiju zatvorenih, i uspravnog repa plovimo kao braća. Tada mu se u
glavi poče lako da muti i on pomisli, da li me ona vuče ili ja nju. Da je ja vučem
ne bi bilo ništa neobično. Ni da se riba nalazi u čamcu, lišena svoga
dostojanstva, ne bi ni to bilo ništa neobično. Ali, oni su plovili zajedno, vezani
jedno uz drugo i starac je mislio, — neka me vuèe ako hoæe. Bolji sam od nje
samo zbog svoga lukavstva a prema meni ona nema zle namere.
Plovili su dobro i starac umoči ruku u slanu vodu i trudio se i dalje da mu
svest ne mrkne. Bilo je oblaka kumulusa i cirusa iznad njih i starac je znao da će
povetarac duvati preko cele noći. Starac je gledao neprekidno u ribu da bi bio
siguran da je sve to java. Bilo je to jedan sat pre nego što ga je napala prva
ajkula.
Morski pas se nije pojavio iznebuha. Digao se iz dubine kad je tamni
oblak krvi potonuo i raširio se po moru dobokom jednu milju. Isplivao je tako
brzo i tako odlučno da je razbio površinu plave vode i obreo se na suncu. Onda
se spustio u more i omirisao krv i počeo plivati u pravcu čamca i ribe.
Katkad bi izgubio trag. Ali bi ga opet nanjušio ili samo naslutio i onda je
plivao brzo i bez oklevanja pravcem kojim ga je trag vodio. Bio je to vrlo veliki mako, morski pas, graðen da pliva brzo kao najbrža riba u moru, i sve na njemu
je bilo divno osim èeljusti. Leða su mu bila plava kao i leða ribe sabljarke, trbuh
srebrnast, a koža glatka i lepa. U svemu je bio graðen kao i riba sabljarka, sem
ogromnih èeljusti, koje su bile èvrsto stegnute dok je brzo plivao ispod same
površine, a visoko nepokretno leðno peraje mu je paralo vodu kao nož. Iza
zatvorenih duplih usana njegovih èeljusti, svih osam redova belih zuba su bili
savijeni unutra. Nisu imali oblik piramide, kao u veæine morskih pasa, lièili su
na ljudske prste, zgrèeni poput kandža. Bili su dugaèki skoro kao starèevi prsti i
sa obe strane ivice oštri kao seèivo. Bila je to riba stvorena da se hrani svim
morskim ribama, èak i onim brzim, jakim i tako dobro naoružanim da im
nijedan drugi neprijatelj ne bi mogao nauditi. Morski pas je sad brzao, oseæajuæi
jaèi miris a njegovo plavo leðno peraje paralo je vodu.
Kad ga je starac ugledao kako se približuje znao je da je to morski pas
koji ne zna za strah i koji èini taèno ono što hoæe. On spremi harpun i prièvrsti
uže, gledajuæi kako se morski pas približava. Uže je bilo kratko, jer je
nedostajalo parèe koje je odsekao da bi njime vezao ribu.
U starèevoj glavi bilo je sad sve potaman, oseæao se odluèan, ali s malo
nade na uspeh. Bilo je suviše lepo da bi moglo da traje, pomisli. Bacio je pogled
na veliku ribu, istovremeno posmatrajuæi kako se morski pas približava. Možda
je sve samo san, pomislio je. Ne mogu ga spreèiti da me napadne, ali æu možda
uspeti da ga savladam. Dentuso, pomisli, proklet da si!
Morski pas brzo priðe zadnjem delu èamca i kad napade ribu, starac mu
vide razjapljene èeljusti i èudne oèi i èu kako mu škljocnuše zubi kad ih zabode
u meso baš iznad repa. Glava morskog psa bila je iznad vode, a i leða su se
pojavljivala i starac je èuo kako èupa kožu i meso velike ribe baš kad mu zabi
harpun u glavu, u taèku gde se preseca linija izmeðu njegovih oèiju sa linijom
koja mu ide pravo od nosa. Tih linija nije ni bilo. Postojala je samo teška,
zašiljena plava glava i velike oèi i škljocave, nasrtljive strašno proždrljive
èeljusti. Ali, bilo je to mesto gde se nalazi mozak, i starac je tu pogodio.
Pogodio je svojim mlitavim, iskrvavljenim rukama zabadajuæi harpun svom
svojom snagom. Pogodio je bez ikakve nade, ali odluèno i s mržnjom.
Morski pas se prevrte, a starac vide da su mu oči beživotne, i onda se
obrte još jedanput, zaplićući se o dve zamke konopca. Starac je znao da je
morski pas bio gotov, no ovaj to nije hteo priznati. Zatim, poleđuške, šibajući
repom i škljocajući čeljustima, morski pas zapara vodom kao jurišni čamac.
Voda je pobelela na mestu gde bi mu rep udario, a tri četvrtine njegovog tela
bilo je potpuno izvan vode kad se uže zateže, zadrhta, a onda prekide. Morski pas je ležao jedan èas mirno na površini i starac ga je posmatrao. Zatim je
polako tonuo.
"Otkinuo je oko èetrdeset funti", reèe starac glasno. "Odneo je moj harpun
i celo uže, i sad moja riba opet krvari, pa æe namamiti i druge."
Ovako unakaženu ribu nije rado posmatrao. Èinilo mu se da je morski pas
napadajuæi ribu nasrnuo na njega samog.
No ja sam ubio morskog psa koji je napao moju ribu, pomisli. To je bio
najveæi dentuso koga sam ikada video, a Bog mi je svedok da sam ih video
ogromne.
Sve je išlo suviše dobro da bi i dalje tako potrajalo. Divno bi bilo da je sve
ovo bio san, da nisam uopšte ni ulovio ribu i da se sada nalazim u krevetu na
hartiji od novina.
"Ali èovek nije stvoren za poraze", reèe on. "Èovek može biti uništen ali
ne i pobeðen." Ipak mi je žao što sam ubio ribu. Približuje se rðavo vreme, a ja
èak nemam ni harpun. Dentuso je svirep i okretan i jak i inteligentan. Ali ja sam
bio inteligentniji. Možda i ne, pomisli on. Možda sam bio samo bolje naoružan.
"Ne razbijaj glavu, starce", reèe glasno. "Jedri ovim pravcem pa kud
puklo da puklo."
Ali ipak moram razmisliti. To je sve što mi je ostalo. To i bezbol. Kako bi
se velikom Dimadžu dopao naèin na koji sam joj probio mozak? Nije to veliki
podvig, pomisli on. Svako bi to mogao uèiniti. Ali, da li su moje ruke bile isto
tako hendikepirane kao kada boli petna kost? Ne znam. Nikada nisam imao
muke sa petom, izuzev što me je ubola bodljikava roja kada sam plivajuæi na nju
nagazio, posle èega mi se oduzela noga i nastupio nepodnošljiv bol.
"Misli na nešto veselo, starce", reèe on. "Svakog minuta si bliži kuæi.
Ploviš brže posle gubitka od èetrdeset funti."
Znao je sasvim dobro šta se sve može odigrati kad zaðe u unutrašnji pojas
struje. Ali, ništa mu drugo nije preostajalo. "Setio sam se", reèe glasno.
"Privezaæu nož za jednu dršku od vesla."
To i uradi, pa stavi ruèicu od krme pod mišku a sita od jedra pod nogu.
"Sada, eto, i dalje sam samo zlehudi starac", reèe. "Ali ne više
obezoružan."
Dunuo je svež povetarac i on je dobro jedrio. Gledao je samo u prednji
deo ribe i u njemu opet bijesnu iskra nade.
Glupo je ne nadati se. Pored toga, smatram to za greh. Ne razmišljaj o
grehu, pomisli on. Ima dovoljno problema i bez greha. A i onako za sve to
nemam razumevanja.
Nemam razumevanja a nisam siguran da u to i verujem. Možda je greh
ubiti ribu. Mislim da je to greh, mada sam je ubio da bi održao svoj život i da bi
se nahranilo mnogo sveta. Onda je sve greh. Ne razmišljaj o grehu. Suviše je
kasno, a i postoje ljudi koji su plaæeni za to. Neka oni lupaju glavu o tome.
Roðen si da budeš ribar kao što je i riba roðena da bude riba. San Pedro je bio
ribar kao i otac velikog Dimadža.
Ali, voleo je da razmišlja o svim stvarima u koje je bio upleten i, s
obzirom da nije imao šta za èitanje a nije imao ni radio, razmišljao je mnogo pa
tako produži da misli o grehu.
Ribu nisi ubio samo zbog toga da bi uživao i da bi je prodao na pijaci,
pomisli on. Ubio si je iz ponosa i zbog toga što si ribar. Voleo si je živu, a voliš
je i mrtvu. Ako je voliš, nije greh ubiti je. Ili je onda još veæi?
"Suviše razmišljaš, starce", reèe glasno.
Uživao si dok si ubijao dentusa. On živi od živih riba kao ti. On nije
lešinar ili najobiènija lutajuæa gladnica kao neke ajkule. On je lep i ponosit i ne
zna ni za kakav strah.
"Ubio sam ga u samoodbrani", reèe starac glasno. "Ubio sam ga po
propisu."
Uostalom, pomisli on, svi se meðusobno ubijaju, ovako ili onako.
Ribarenje me isto toliko ubija kao što me i održava u životu. Deèko me održava
u životu. Ne smem samog sebe suviše razoèarati.
On se naže preko ograde i odseèe parèe ribljeg mesa sa mesta gde je
ajkula zagrizla. Sažvaka ga i primeti da je dobrog kvaliteta i ukusa. Bilo je
èvrsto i ukusno kao stoèno meso ali ne i crveno. Nije bilo žilavo i bio je svestan
da æe ga prodati po najskupljoj tržišnoj ceni. Ali, nije postojala nikakva
moguænost da se ono saèuva zbog mirisa koji se širio vodom i starac je znao da
se približuje rðavo vreme.
Povetarac je duvao ravnomerno. Okrenuo je malo jedra prema
severoistoku i po tome je starac znao da neæe jenjati. On pogleda preda se ali ne
opazi ni jedro, ni trup, ni dim nikakvoga broda. Video je samo kako leteæe ribe s
obe strane èamca jure ka pramcu, i žute mrlje morskog korova. Nije èak
primetio ni jednu jedinu pticu.
Plovio je dva sata, odmarajući se kraj kormila i žvaćući s vremena na
vreme po koje parče mesa od marlina da bi se osvežio i osnažio, a onda vide
prvu od dve ajkule.
"Au", reče glasno. Ta reč se ne može prevesti, a možda je to samo jek što
se i nehotice izmami čoveku kad oseti kako mu ruke prikivaju za krst.

"Galanos", reèe glasno. Video je sada kako se iza prvih ukazuju i druga
peraja i utvrdio je da su to ajkule sa štapastim ustima, trouglastim perajima i
repom kojim su mahale kao metlom. Njušile su i besnele i bile izbezumljene od
gladi, gubile se, u svojoj razdraženosti, i opet pronalazile miris. Ali su se stalno
sve više približavale.
Starac uèvrsti jedra. Zatim uze veslo na kome je bio prièvršæen nož.
Podiže ga što je mogao lakše, jer su mu ruke usled rana bile osetljive. Zatim ih
raširi i steže da bi ih uèinio što savitljivijim. Stegnu ih snažno da bi ih privikao
na bol, da ne bi kasnije otkazale, i zatim stade da posmatra ajkule koje su se
primicale. Sada je mogao videti ravne, široke loptaste glave i njihova belièasta
široka grudna peraja. To su bile odvratne ajkule, neprijatnog mirisa, isto toliko
lešinari koliko i ubice, a kada ih je morila glad grizle bi vesla ili kormilo èamca.
Te ajkule imale su obièaj da pregrizu noge i peraja kornjaèa kada bi ove spavale
na površini vode a u stanju su da, morene glaðu, napadnu i èoveka na moru, èak
i kada nije mirisao na riblju krv, èak i kada na njemu nije bilo riblje sluzi.
"Au", reèe starac. "Galanos. Doði Galanos."
One doðoše. Ali nisu došle kao što je mako došao. Jedna se iskrenu i
nestade je pod èamcem a starac je osetio kako se èamac zaljulja kad je napala
ribu. Druga je posmatrala starca svojim žutim oèima i onda se munjevito približi
razjapljenih, poluokruglih èeljusti u nameri da zagrize ribu tamo gde je veæ bila
naèeta. Ukazaše se jasno linije, jedna na vrhu tanine glave druga na leðima gde
je mozak prelazio u kièmenu moždinu, i starac u to mesto žabi nož prièvršæen na
veslo, pa ga izvuèe i zatim ga ponovo žabi u ajkuline žute oèi, sliène maèjim.
Ajkula pusti ribu i skliznu s nje, i gutala je dok je umirala ono što je uspela
odgristi.
Èamac se još uvek ljuljao, jer je druga ajkula nastavila komadanje ribe i
starac podiže ruèicu jedra kako bi se èamac nagnuo u stranu i primorao ajkulu da
izroni. Kad je ugledao ajkulu, starac se naže preko ivice i navali na nju. Pogodio
ju je u samo meso, a koža beše èvrsto zategnuta i nož jedva proðe kroz nju. Od
udarca ga nisu zabolele samo ruke, veæ i leða. Ali, ajkula se pojavi ponovo i
starac je pogodi taèno po sredini pljosnate glave, u trenutku kada su joj se usta
pojavljivala iz vode, ustremljena na ribu. Starac izvuèe seèivo i ubode je taèno u
isto mesto. Ona je još uvek visila zubima zakaèenim za ribu i starac je tada
ubode u levo oko. Ajkula je i dalje visila.
"Neæeš", starac reèe i zari joj oštricu izmeðu kième i mozga. To je sad sve
izgledalo vrlo jednostavno i on oseti kako joj puca rskavica na kièmi. Starac
obrnu veslo i žabi joj nož meðu škrge da ih rascepi. Zareza još jednom seèivom i kada se ajkula odlepi, reèe: "Idi, galano. Potoni jednu milju duboko, idi da vidiš
svoju prijateljicu, ili ti je ona možda majka."
Starac obrisa oštricu noža i ostavi veslo u stranu. Zatim naðe ruèicu i jedra
se zategoše i èamac je ponova plovio ranijim pravcem.
"Mora da su joj pojele èetvrtinu tela i najbolji deo mesa", reèe glasno.
"Kamo sreæe da je sve ovo samo san i da je nisam nikada ulovio. Žao mi je, ribo.
Sad je sve propalo." On uæuta i više nije hteo ni da pogleda u ribu. Iskrvavljena i
oprana vodom, sad je ona imala boju srebrne podloge ogledala ali su se njene
pruge još mogle videti.
"Nisam se smeo otisnuti tako daleko, ribo", reèe on "i zbog sebe i zbog
tebe. Žao mi je, ribo."
"Pa, eto", reèe samom sebi. "Pogledaj sad kako je nož vezan. Da li su veze
još èitave. Potom ruku dovedi u red, jer æe se još mnoge ajkule pojaviti."
"Bolje bi bilo da umesto noža imaš kamen", reèe starac, pošto je ispitao
veze na dršci od vesala. "Trebalo je da sobom ponesem bar jedan kamen."
Trebalo je poneti mnogo štošta, pomisli on. Ali nisi poneo, starce. Sada nije
vreme da misliš o onome što nemaš. Misli šta možeš uèiniti sa ovim èime sada
raspolažeš.
"Daješ mi mnogo dobrih saveta", reče glasno "umorio sam se od njih."
Držao je ručicu od krme pod miškom i kvasio je obe ruke u vodi dok je
čamac odmicao napred.
"Sam Bog zna koliko je ova poslednja odgrizla", reče on. "Sada je mnogo
lakša." Nije želeo da misli o iskasapljenoj donjoj strani ribe. Znao je da je svaki
ajkulin trzaj značio kidanje mesa, i da riba ostavlja sada za sobom trag svim
ajkulama, širok kao drum preko mora.
Bila je to riba, dovoljna da ishrani čoveka preko cele zime. Ne misli o
tome. Samo se odmaraj i trudi se da opet osposobiš ruku da brani ono što je
ostalo. Miris krvi s moje ruke ne znači ništa prema ovoj silnoj masi u vodi. Osim
toga, one i ne krvare mnogo. Ozlede nisu tako strašne. Krvavljenje će možda
onemogućiti da mi se leva ruka ponovo zgrči.
O čemu sad da razmišljam? pomisli on. Ni o čemu. Hajde da ne mislim,
pa tako da sačekam druge ajkule. Zašto sve to nije bio san? Ali ko zna? Može se
okSledeæa ajkula imala je štapastu njušku. Prišla je kao svinja valovu, ako
uopšte ijedna svinja ima usta tako široka da bi se kroz njih mogla provuæi glava.
Starac je pusti da zagrize u ribu a onda joj žabi u mozak onaj nož što je bio na veslu.
veslu. Ali, ajkula se trže unazad i nož se prelomi.
Starac se namesti kraj krme. Nije èak ni pratio kako velika ajkula tone
polako u vodu, ispoèetka u svoj svojoj velièini, zatim nešto manja i onda sasvim
sitna. Taj prizor je uvek fascinirao starca. Ali, sada je bio šlep za sve to.
"Ostala je još kuka za ribe", reèe on. "Na žalost neæe mi koristiti. Imam i
dva vesla i ruèicu od krme i kratku batinu."
Sad su me pobedile, pomisli on. Suviše sam star da udaram po ajkuli dok
ne umre. Ali, ipak æu se boriti dokle god imam vesla i kratku batinu i ruèicu od
krme.
On zagnjuri ponovo ruku u vodu da bi je ovlažio. Dan se bližio kraju i on
je video samo more i nebo. Vetar je sada duvao jaèe i on se nadao da æe se
uskoro pojaviti kopno.
"Umoran si, starce", reèe on. "Umoran si u duši."
Ajkule ga nisu napadale sve do sumraka.
Starac je video kako se približuju tamna peraja uz široki trag koji je
ostavljala riba u vodi. Èak nisu ni njuškale za tragom. Išle su pravo prema
èamcu plivajuæi jedna pored druge.
On stisnu ruèicu od krme, podesi jedro da mu èamac plovi brže i ispruži
ruku prema malju. To je bilo u stvari držalje slomljenog vesla, u dužini od dve i
po stope. Zahvaljujuæi dršci mogao se njom poslužiti efikasno jednom rukom te
je sad zgrabi desnom šakom, steže je još èvršæe, dok je posmatrao kako se ajkule
približuju. Obe su bile galanos.
Pustiæu prvu da dobro zahvati i onda æu je udariti povrh usta ili pravo po
glavi, pomisli on.
Obe ajkule se približiše zajedno i kad spazi bližu od njih, razjapljenih
èeljusti, spremnu da zagrize u srebrni bok ribe, zamahnu maljem snažno i udari
jako i praskavo preko široke ajkuline glave. Oseti elastiènu èvrstinu kad ju je
malj klepio. Osetio je takoðe i èvrstinu kostiju, pa je udari još jednom po njušci
kad je skliznula sa njegove velike ribe.
Druga ajkula se gubila i pojavljivala, i sada se opet pojavi razjapljenih
čeljusti. Starac je mogao da vidi parče ribljeg mesa kako visi sa krajeva njenih
čeljusti, pošto je maločas već bila zagrizla u ribu a sad zatvorila usta. On se
stušti na nju i udari je samo po glavi i ona ga pogleda i kidaše sad ribu nešto
sporije. Starac je udari ponovo maljem u trenutku kad se otkačila da bi progutala
svoj plen i oseti samo da je udario u nešto teško, čvrsto, elastično.
"Dođi, galano", reče starac, "dođi opet."
Ajkula navali i starac je udari baš kad je zatvarala čeljust. Tresnuo ju je
snažno, sa najveće visine do koje je mogao da podigne malj. Ovoga puta jeosetio kosti na dnu lobanje i udari opet u isto mesto, dok je ajkula, lako
ošamuæena, kidala meso, da bi zatim skliznula sa njegove ribe.
Starac je očekivao da će se ponovo pojaviti, ali se nijedna od ajkula više
ne ukaza. Zatim vide jednu kako pliva u krugovima po površini. Peraja druge
ajkule nije video.
Nije sigurno da sam ih ubio. U svoje vreme mogao sam ih ubiti. Ali, teško
sam ih povredio i nijedna od njih se ne oseća dobro. Da sam mogao da se služim
batinom obema rukama, ubio bih prvu sasvim sigurno. Čak i sada, pomisli on.
Nije hteo da gleda svoju ribu. Znao je da je pola od nje uništeno. Sunce je
zašlo dok se borio s ajkulama.
"Uskoro će se smračiti", reče on. "Tada ću videti svetlost sa Havane. Ako
nisam odmakao daleko na istok ugledaću svetlost sa neke od novih plaža."
Nemoguće je da se sada nalazim odveć daleko. Nadam se da se niko nije
suviše zabrinuo zbog mene. Naravno, samo se dečko može zabrinuti. Ali,
siguran sam da se uzda u mene. Mnogi od starijih ribara će se zabrinuti. A ostali
takođe, pomisli on. Dobri su ljudi u mom mestu.
Više nije mogao da govori s ribom jer je bila previše upropašæena. Tada
mu nešto sinu u pameti. "Pola-ribo", reèe on. "Bivša-ribo. Žao mi je što sam se
tako daleko otisnuo. Upropastio sam nas oboje. Ali, ubili smo mnoge ajkule, ti i
ja, i upropastili mnoge druge. Koliko si ih ukupno ubila, stara ribo? Nije ti tek
onako to koplje na glavi."
Voleo je da razmišlja o ribi i o onome šta bi uradio s ajkulom da je imao
odrešene ruke. Trebalo je da odseèem kljun pa da je njime tresnem, pomisli on.
No, nisam imao sekira, a i noža nije bilo.
Ali, da sam ga imao i da sam ga mogao prikaèiti za veslo, kakvo bi to tek
bilo oružje! Tada bismo se zajednièki mogli boriti s njima. Šta æeš raditi ako
doðu nove? Šta možeš da radiš?
"Bori se", reèe on. "Boriæu se dok ne umrem."
Ali, sada u noæi bez traèka svetlosti, u prisustvu vetra i ravnomernog
laparanja jedra, uèuni mu se da je veæ možda i mrtav. On sklopi ruke i oseti
svoje dlanove. Nisu pripadali lešu, mogao je da oseti bol života kad bi ih samo
otvorio i stisnuo. On nasloni leða na dasku, siguran da nije mrtav. Leða su mu to
potvrdila.
Treba da oèitam sve one molitve koje sam obeæao da æu izgovoriti naglas
u sluèaju da uhvatim ribu, pomisli on. Ali sada sam suviše umoran da to uèinim.
Biæe bolje da uzmem džak i da ga prebacim preko leða.
Ležao je pokraj krme i upravljao i motrio ne bi li se ukazala svetlost na
nebu. Ostala mi je polovina ribe, pomisli on. Možda æe me sreæa poslužiti da odvučem bar ovu polovinu. Trebalo bi da imam malo sreće. Ne, reče on. Ti si
proigrao svoju sreću čim si otišao tako daleko.

"Ne budi luckast", reèe glasno. "Motri budno i krmani. Još uvek ti sreæa
može doæi."
"Baš bih je kupio ako se uopšte igde sreæa prodaje", reèe on.
Èime bi je kupio, upita se. Mogu li je kupiti izgubljenim harpunom i
slomljenim nožem i dvema lošim rukama.
"Možda", reèe on. "Pokušao si da je kupiš osamdeset èetvorodnevnim
krstarenjem po moru. Trebalo je još malo pa da je kupiš."
Ne treba da razmišljam o besmislicama, pomisli on. Sreæa je nešto što
dolazi u raznim oblicima i ko je taj koji æe je prepoznati? Ipak bih je uzeo u bilo
kakvom obliku i platio najveæu cenu. Hteo bih da vidim odsjaj svetlosti, pomisli
on. Želim i suviše mnogo stvari. Ali, sad želim svetlost. Zatim, on pokuša da se
namesti bolje kod kormila a po bolovima je znao da nije mrtav.
On vide odsjaj svetlosti grada. Sada je moralo biti oko deset èasova uveèe.
Isprva je bio jedva vidljiv, kao god svetlost na nebu pred meseèevo raðanje.
Zatim vide kako lebdi postojano iznad okeana, koji beše nemiran pod sve jaèim
vetrom. Upravljao je prema svetlosti i mislio je da æe uskoro dospeti do ivice
morske struje.
Sada je sve prošlo, mislio je on. Napašće me možda još jedanput. Ali šta
može učiniti jedan čovek u mraku bez oružja?
Bio je sad ukočen i slomljen. I njegove povrede kao i svi prenapregnuti
delovi tela boleli su ga u noćnoj hladnoći. Nadam se da više neće biti potrebe da
se borim. Tako se žarko nadam da se neću više morati da borim.
Ali u ponoć se borio, i, ovoga puta, znao je da je borba uzaludna. Došle su
u čoporu i ugledao je samo linije koje su njihova peraja pravila po vodi i njihovo
fosforescentno svetlucanje kad su se bacale na njegovu ribu. Udarao ih je po
glavama i čuo je kako se čeljusti cepaju i osetio je kako se čamac ljulja dok su
zagrizale pod vodom. Udarao je očajnički u sve što je osećao i čuo, i onda oseti
kako nešto zgrabi njegov malj i kako ga zatim odvuče.
Zgrabio je ručicu od krme i počeo je udarati i mlatiti njome, držeći je
obema rukama pa je potom ponovo uzmahivao i udarao. Ali, sada su se
približavale samom kljunu čamca, i, navaljujući jedna za drugom i u grupi,
kidale su parčad mesa koje se videlo kako sjaji pod morem i opet su se vraćale
istom mestu.
Došao je, najzad, red i na glavu. I on je sada znao da je sve svršeno. On
zavitla ruèicom po ajkulinoj glavi, koja je zarila zube u masivnu glavu njegove
ribe, po glavi koja se nije dala rascepiti. On zamahnu ponovo, zatim još jednom, pa treći put. Čuo je kako se ručica prelomila i sad navali sa njenim ostatkom na
ajkulu. Osetio je kako mu ručica tone u meso i kako je znao da je ona oštra
mahnu njome još jedanput. Ajkula se otkači i otkotrlja. To je bila poslednja
ajkula iz čopora. Više nije bilo ničeg što bi mogle da pojedu.
Starac je jedva disao i on oseti neobičan ukus u ustima, bakaran i sladak, i
on se jednog trenutka od njega uplaši. Ali, to nije trajalo dugo.
On pljunu u okean i reče: "Jedite to galanos. I sanjajte o tome da ste ubili
jednog čoveka."
Znao je da je sada konačno potučen, nepovratno i vide da će se slomljeni
ostatak ručice moći užljebiti u otvor kormila i da će se njime moći dosta dobro
upravljati. Ogrnu ramena džakom i dade čamcu pravac. Jedrio je sada lako i u
njemu nije bilo nikakvih misli niti osećanja. Sada je sve prošlo i jedrio je
čamcem što je bolje i savesnije mogao kako bi došao do svog pristaništa. U toku
noći ajkule su navaljivale na kostur, te je izgledalo kao da su kupile mrvice sa
kakve gozbe. Starac nije obraćao pažnju ninašta drugo izuzev na krmu. Primetio
je samo kako sada čamac lako i dobro plovi, kada se kraj njega ne nalazi veliki
teret.
Dobar čamac, pomisli on. Dobar je i neoštećen izuzev ručice. To se da
lako nadoknaditi.
Mogao je da oseti da je sada ušao u struju i da vidi svetlost duž kolonija
na obali. Znao je gde se nalazi, i stići kući sad je bilo vrlo lako.
Vetar je bar naš prijatelj, pomisli on. Zatim dodade, ponekad doista. Pa i
pučina, sa svim našim prijateljima i neprijateljima. I krevet, pomisli on. Krevet
mi je prijatelj. Zapravo samo krevet. Krevet, to će biti velika stvar. Nije strašno
kad je čovek pobeđen, pomisli on. Nikada nisam ni pomislio da se poraz otrpi
tako lako. A šta te je potuklo?
"Ništa", reče glasno. "Isplovio sam suviše daleko."
Kada je uplovio u malu luku svetla sa Terase behu ugašena i on je znao da
se svi nalaze u krevetu. Vetar je bio sve jači i sada je duvao snažno. I pored toga,
bilo je mirno u luci i on otplovi do uske kamene obale pod stenom. Nikoga nije
bilo da mu pomogne i on zato usidri čamac dosta daleko od uobičajenog mesta.
Zatim se iskrca i priveza čamac za stenu.
Izneo je jarbol i oko njega omotano jedro i sve je dobro vezao. Zatim je
prebacio jarbol na rame i stao da se penje. Tek je tada osetio svu težinu umora.
On zasta za trenutak i osvrnu se unazad i vide u odblesku ulične svetiljke, kako
veliki rep ribe strci iza pramca. Vide belu liniju kičme i tamnu masu njene glave
sa isturenim kljunom i svom ostalom golotinjom.
Produžio je da se penje i pri vrhu pade i ostade tako neko vreme ležeæi, s
jarbolom preko leða. On pokuša da se uspravi, ali bilo je suviše teško i sede tu s
jarbolom na leðima i gledaše u pravcu druma. Jedna maèka proðe s druge strane
iduæi za svojim poslom i starac je posmatraše. Zatim posmatraše samo drum.
Najzad skide jarbol i ustade. Zatim uze jarbol i prebaci ga na leða i
produži da se penje putem. Morao je da zastaje i seda pet puta dok je došao do
svoje kolibe. U kolibi, on nasloni jarbol o zid. U mraku naðe bocu vode i popi
nekoliko gutljaja. Zatim leže na krevet. Navuèe æebe preko ramena i onda preko
leða i nogu i zaspa licem okrenutim novinama, raširenih ruku i dlanova izvinutih
nagore. Spavao je kad deèak proviri kroz kljuèaonicu. Duvalo je tako snažno da
ribarski èamci nisu mogli isploviti a deèak je spavao do kasnog jutra i onda
navratio do starèeve kolibe, kako je po obièaju èinio svakog jutra. Deèak vide da
starac diše i onda ugleda starèeve ruke i poèe plakati. Otišao je sasvim tiho da
mu donese malo kafe, i plakao je silazeæi.
Mnogi ribari su se skupili oko èamca i gledali u ono što je bilo vezano uz
njega i jedan je stojao u vodi, zavrnutih pantalona mereæi kostur nekim
kanapom.
Deèko ne siðe dole. Bio je tu ranije, a jedan od ribara vodio je, umesto
njega, brigu o èamcu.
"Kako mu je", doviknu neki ribar.
"Spava", odgovori deèko. Nije mario što æe ga videti uplakanog. "Neka ga
niko ne uznemirava!"
"Ima osamnaest stopa od njuške do repa", uzviknu ribar koji je merio.
"Verujem", reèe deèko.
On ode do Terase i zaiska kafu.
"Toplu i s puno mleka i šeæera."
"Još nešto?"
"Ne treba. Kasnije æu videti šta æemo jesti."
"Kakva je to riba", upita vlasnik. "Takva se riba još nikada nije videla.
Obe one ribe, koje si juèe upecao, bile su takoðe lepe."
"Do vraga sa mojim ribama", reèe deèak. I on poèe ponovo da plaèe.
"Hoæeš li nešto da popiješ", upita vlasnik.
"Ne", reèe deèak. "Reci da ne uznemiravaju starca. Vratiæu se opet."
"Reci mu da mi je vrlo žao."
"Hvala", reèe deèak.
Deèak ponese šolju tople kafe do starèeve kolibe i sedeo je pored njega
sve dok se nije probudio. Jednom mu se uèinilo da se budi, ali starac ponovo pade u težak san i dečak ode preko druma da pozajmi malo drva kako bi
zagrejao starčevu sobicu.
Najzad se starac probudio.
"Ne diži se", reče dečak. "Popij ovo." On usu malo kafe u čašu.
Starac je uze i popi.
"Potukle su me, Manoline", reče on. "Istinski su me potukle."
"Riba te nije pobedila."
"Nije, zaista. To je bilo tek kasnije."
"Pedriko se stara o čamcu i alatu. Šta ćeš uraditi sa glavom?"
"Neka je Pedriko odseče i upotrebi za vrške."
"A kljun?"
"Uzmi ga ako želiš."
"Uzeću ga rado", reče dečak. "A sada moramo razmišljati o ostalom."
"Da li su me tražili?"
"Naravno. Obalske patrole i avioni."
"Okean je veliki a čamac mali i teško ga je videti", reče starac. Opazi kako
je prijatno kad se može govoriti s nekim umesto sa samim sobom. "Nedostajao
si mi", reče on. "Šta si ulovio?"
"Jednu prvog dana, jednu drugog dana i dve treæeg."
"Vrlo dobro."
"Sada æemo opet ribariti zajedno."
"Ne. Nisam sreæne ruke. Više nemam sreæe."
"Do ðavola sa sreæom", reèe deèak. "Poneæu sobom sreæu."
"Šta æe reæi tvoja porodica?"
"Ne tièe me se. Dve sam uhvatio juèe. Odsada æemo ribariti zajedno, jer
imam još mnogo da nauèim."
"Moramo nabaviti jedno dobro ubojito koplje i uvek ga nositi sobom.
Seèivo možeš napraviti od blat-federa nekog starog forda. Naoštriæu ga u
Guanabakoji. Treba da bude oštro i nežareno jer æe se inaèe prelomiti. Moj nož
se slomio."
"Nabaviæu drugi nož i izbrusiti ga. Koliko dana æe duvati ovaj teški
brisa?"
"Možda tri, možda više."
"Za to vreme æu sve dovesti u red", reèe deèak. "Gledaj da ti ruke budu
opet u redu, stari."
"Znam kako æu ih izleèiti. Noæas sam ispljuvao nešto neobièno i osetio
sam da se nešto prekinulo u mojim grudima."

"Gledaj da i njih dovedeš u red", reče dečak. "Lezi, stari, a ja ću ti doneti
čistu košulju. I nešto za jelo."
"Donesi sve novine koje su izašle dok sam se nalazio na moru", reče
starac.
"Moraš se brzo oporaviti jer ima puno stvari koje treba da naučim, a ti me
možeš poučiti u svemu. Kako si se napatio!"
"Mnogo", reče starac.
"Doneću hranu i novine", reče dečko. "Odmaraj se, stari. Kupicu mast za
tvoje ruke."
"Ne zaboravi da kažeš Pedriku da mu glava pripada."
"Ne. Neću zaboraviti."
Kada je dečak izašao i uputio se izgaženom stazom preko koralnih stena,
ponovo zaplaka.
Toga popodneva, na Terasi se nalazilo neko društvo turista, pa
posmatrajući more preko praznih kantica za pivo i mršavih barracudas, neka
žena vide krupnu, dugu belu kičmu sa ogromnim repom, koji se ljuljao tamoamo
na talasima, dok je istočni vetar neprekidno dizao velike talase, pred
ulazom u luku.
"Šta je ono?" upita kelnera i pokaza na dugu kičmu velike ribe koja je
sada bila samo olupina što je čekala samo na to da nestane zajedno sa osekom.
"Tiburon", reče kelner "jedna ajkula." Mislio je da će time objasniti sve
što se dogodilo.
"Nisam znala da ajkule imaju tako lepe i fino izrezane repove."
"Ni ja nisam znao", reče njen saputnik.
Gore u kolibi na starčeve oči ponovo se navukao san. Spavao je još uvek s
licem zagnjurenim u postelju, a dečak je sedeo kraj njega, posmatrajući ga.
Starac je sanjao o lavovima.