Na ivici sna i jave,
u sred livade ravne,
ležeći mirno u potkošenoj travi,
otvaram svoje srce blizu mesta gde žive mravi.

U mom srcu zaljubljenom,
nalazi se devojka sa lepotom nestvarnom.
Duše čiste kao planinska voda,
sve oko nje cveta kad hoda.

Ona je kao anđeo bez krila,
svojom pojavom mi je Raj otkrila.
Ljubav koju daje je lepša od povetarca u letnjoj noći,
koji mi je bio jedini drug u mojoj samoći.

Ima oči predivne,
rečima neopisive,
Njeno lice i osmeh ni Mona Liza nema,
jer ona je nadmašila sve boginje Rima.

Nežnim rukama ja je grlim,
da uživamo u ovom susretu vrlim.
Poljubcem su se spojile dve duše,
koje nisu htele da budu rastavljene duže.
Time smo sprečili da nas opet razdvoji sudbina kleta,
da me ne probudi iz ljubavi na livadi u sred leta.

Mali tekst:

Šetam se Kejom usred noći, dok Dunav i košava prave melodiju. Srca usamljenog, ne primećujem to, niti Mesec narandžast kao ogromna pomorandža, ni huktanje sova ni savršeno vreme. Šta je to naspram moje tuge? Moje tuge što moja draga nije tu, što je ne mogu ni zagrliti ni poljubiti, niti makar očima videti. Parovi prolaze i gledaju me kao čudaka, dok oni uživaju, ja patim. Bandere mi osvetljavaju put koji ne želim videti, priroda pravi zvukove koje ne želim čuti, jer me sve podseća na nju. Na nju, moju prelepu princezu, što je lepša i divnija nego ijedna devojka, što je moja voljena i ljubljena. Vetar me tera napred, kamo ne želim ići jer znam da me ni tamo neće čekati moja ljubav, već se borim protiv njega. Idem nazad, kući svojoj,nemam više snage da nastavim, idem leći, sanjati ništavila ili šta god mi već um sprema. Neće biti to bitka dobra, ali to je ono što se prebroditi mora. A ko zna šta sprema sledeći dan? Čekaću i patiću koliko god treba, samo da mi se na kratko vrati moja voljena.