PAŽNJA!

PRIBLIŽAVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!
(JOŠ TRI STRANE)




PAŽNJA!

PRIBLIŽAVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!!
(JOŠ DVE STRANE)



PAŽNJA!

PRIBLIŽAVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!!!
(JOŠ JEDNA STRANA)



ULAZ

Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom da ste i pored tolikihupozorenja stigli dovde, sad možete malo da se opustite i pripremite za ono što sledi. Nemoguće je precizno reći koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Možda bi najtačnije bilo konstatovati da "nije mali, nije mali...". Ipak, njegova veličina se progresivnosmanjuje, usled nekih do sada nedovoljno proučenih pojava. To smanjivanje najteže pogađa upravo živi svet.Raznovrsnost živog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva različitost nekih vrstaod njihovih rođaka koji žive u drugim podnebljima, glavni su razlozi što se pristupilo izradiovakvog priručnika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu Nacionalnog parkaSRBIJA da se u njemu što brže i što bolje snađe, a ako mu to ne uspe, da barem lakšeshvati šta mu se to, unutar Parka, događa. Na sledećim stranicama upoznaćete, ako već niste, predstavnike nekih vrsta koje žive u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova staništa, ishrana, razmnožavanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama, samo su neke od tema u ovoj,ozbiljno zamišljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. S obzirom da je izabran socio-etno-psihološko-kulturološko-patološki pristup, bilo je neophodno pomoći se i
šarlatinskim
jezikom kod bližeg određivanja imena vrsta, pojava i epoha
(šarlatinski -
šareni latinski, latinski prošaran srpskim). Nemoguće je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi baš sve vrste koje postoje u Parku.Odabrane su samo one koje su nastale ili najviše mutirale u poslednjoj deceniji
XX
veka.Pri tom, treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekihvrsta i nije završen proces. On je u toku čak i dok ovo čitate. A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, možete slobodno da priđete. Rampa će se ubrzo podići i vi ćete biti u prilici da se bliže upoznate sa Nacionalnim parkom SRBIJA i njegovimnajživopisnijim žiteljima.



Rampa na ulazu u
Nacionalni park

SRBIJA
se, posle više od sata čekanja, podigla i vozač je starto-vao motor kako bi, konačno, prešao granicu. A onda se tik ispred kola stvorio On. Namrgođen, brkat i raskopčan. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao jerukom da se ugasi motor i lagano obišao oko kola, sa izrazom na licu kao danešto smrdi. Zastao je kod vozačevih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor."Putne isprave...", promrmljao je. Vozač je pružio od ranije pripremljene pasošesvih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i šumno dišući. "Izađitenapolje...", rekao je vozaču, stavljajući pasoše u džep na bluzi. Vozač je izašao istao pored kola, u iščekivanju. Krupni gaje oštro pogledao: "Šta si mislio, da ti ja persiram?!
IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-MA'!"
Dok su putnicinavrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz džepa tanke,hirurške rukavice i počeo pažljivo da ih navlači na jednu, pa na drugu ruku.
"ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU SKABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, UĐI U KABINU, NASLONISE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MIŠIĆ I ČEKAJ DALJA NAREĐENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NEŠTOSLUČAJNO PREMEŠT'O IZ DŽEPA U DŽEP, ILI IZ NEČEGDRUGOG U DŽEP! JE L TO JASNO?!?"

Nadrndani
(ponekadsemoženaći i kao
Frustrirani) Carinski Službenik je
vrsta koja je nastala ukrštanjem tri različite vrste:
Normalnog Carinskog Službenika
(šarlatinski -
Drndus pasport),

Mrkog UličnogPandura

(Mupus murius)
I
Divljeg ŠalterskogSlužbenika

(Nervozus shicanorum pauza).
8

Potreba da seulazak u Nacionalni park SRBIJAiizlazak iznjegakontrolišu drndanjem postoji odavno. Pošto nije bilo moguće postaviti
Mrkog UličnogPandura
da samkontroliše granicu Parka sa
NeprijateljskimSvetom
(Truluszapadus) -+,
a s obzirom da postavljanje samo
Normalnog CarinskogSlužbenika iliDivljeg Šalterskog Službenika
nije bilo dovoljnokom plikovano, pristupilo seukrštanjute dve vrste sa
Divljim ŠalterskimSlužbenikom,
kako binovostvorenihibrid zadovoljio sveneophodnekriterijume za takvu kontrolu

NADRNDANI CARINSKI SLUZBENIK



-»Podmitljivost
Osobina nastala delovanjem biljke
Mito
(Mitus),
koja izvanredno us-peva u ćelom Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj biljci će biti više reci kasnije, kod vrste
PodmitljiviLekar
(Primarius mitus).
Što se tiče podmitljivosti, ta osobina se pojavljuje u tri faze:
a) kategorička faza
(ne može
ništa),b) taktička feza
(može
nešto za nešto),c) strateška faza
(sve može za
nešto).-nadrndanost
(urođeno, iliuvežbanoodsustvo dobrog raspoloženja),
- panduravost
(njuškanjezasvim i svačim, uvlačenje pretpostavljenom),
-divljost
(agresivnost u ponižavanjužrtve),
-šalteravost
(snalažljivost u birokratskom komplikovanju),
- pauzofilija
(ljubav prema izlaganju žrtve bezrazložnom čekanju).Eksperiment je uspeo u potpunosti itakose rodio
Nadrndani Carinski Službenik.
Danasu Nacionalnom parku SRBIJA ima mnogo više
Nadrndanih od Normalnih CarinskihSlužbenika.
Posledica eksperi- menta su i neki neželjeni efekti. Na primer,
pauzofilija je
postala toliko dominantnaosobina da se čekanje više nemeri minulimai satima, već danimai nedeljama. Kao jedan od neželjenih efekata, pojavila sei
podmitljivost <-.Nadrndani Carinski Službenik je vrsta koja je stvorena za lov na sve ono što hoće dapređe granicuParka.
To jenjegova jedina funkci jai zato jenasvim ostalim planovimamnogomanje zanimljiv. Trebarećida ima istančan njuh i daje istreniran da otkrije sve ono štomiriše naluksuznu robu (u Nacionalnom parku SRBIJA luksuz su salama,sir,ulje, toalet papir, gorivoitd.).U tom procesu Nadrndani Carinski Službenik često doživi i
šmek-šok (mirisniudar),
naročito kadnjuška po prljavim gaćama onih žrtava koje su već upotrebljen veš morale ponovo daoblače, čekajući danima da pređu granicu.



-
»Neprijateljski Svet
(Trulus zapadus)
Neprijateljski Svet je sve ono što se nalazi izvan granica Parka,a ne zove se Kina, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Libija, Irak,Severna Koreja, Kuba, Indija, Zimbabve i, ponekad, Grčka…

Pet sati ujutro u Nacionalnom parku SRBIJA. Većina žitelja još uvek spava. Tiho je. Tišinuremeti samo jedan zvuk... To je šuškav zvuk savijanja upotrebljavane najlon kese koja sesprema da primi u sebe novine na koje se pomisli kad se kaže "novine" i - još jednu najlonkesu. Onu iz koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko koje živi jako kratko - samo veomarano ujutro, jer ga tada grabi jedna od najugroženijih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA...
12


Jedan naučni tim je došao do zaključkadase
za vreme tzv. Grejne Sezone
(Cvokotarium)
izgodine ugodinu svevišesmanjuje brojvrsta u Nacionalnom parkuSRBIJA,a daje GoluždraviPenzioner jedna od onih vrsta koje najbrže nestaju. Razlogeza tonajverova- tnije treba tražitiuneprirodnomfenomenu pod imenom
"kašnjenje Penzijice"

Razlikujemovišepodvrsta Goluždravog penzionera.
To su:
Civilni Penzioner
(Penzos comunalis),
Vojni Penzioner
(Penzosmilitaris),
Invalidski Penzioner
(Penzos apotecus).





Podvrste Goluždravog Penzionera se međusobno ne razlikuju po izgledu, već po mestu gdesegnezde.Vojni Penzioner se,recimo,najčešće gnezdi na šestom i višimspratovimašume novobeogradskih solitera, gde se mogu naći čitave kolonije. Druge dve vrste, pak, voleda se gnezde u redovima. Civilni Penzioner -
Penzos comunalis -
kao štomu iime kaže, naj-češće pravi gnezdo od svakojakih papirairačuna,na šalterima zastruju i
komunalije
i tosredinom meseca, dok InvalidskiPen- zioner -
Penzos apotecus –
gnezdo pravi od gomilauputa irecepatana šalterima zdravstvenihustanova ito preko ćele godine. Zanimljivo je da, usled fenomena kašnjenja Penzijice, gotovo
svepodvrsteGoluždravogPenzioneraveoma retkoi malo jedu,a i kad
jedu
uglavnom zobaju mrvice. Ono
štoih,međutim, bitno razlikujeod drugihu Nacionalnom parku SRBIJA ještokodsvih ostalih vrsta odraslihrane svojemladunče, dok jeovdeuglavnom suprotno:
mladunci Golu ždra-vog Penzionera hrane svoje roditelje.
Jedino čimese GoluždraviPenzioner samhranisu informacijesadržavnih medija koje veoma uredno, rado i lakogutai touvelikim količi- nama, ali one su,nanesreću,najčešćeotrovneza njega.
Mužjaka i ženku
Goluždravog Penzionera jeveoma teško razlikovati. Na primer, nijedno ni drugonemaju bogato perje, kreću sesporo i povijeno, po ceo dan pevaju istu pesmu,a zanimljivo jeito dau
sezoni glasanja
i jedno idrugo daju od sebeistiglas.
14

Doduše, jednaod razlika jeu tomešto se mužjaci preko dana sjate u parkuigledaju kako dvojicaod njih jedu jedan drugog.
Goluždravi Penzioner je dobar lovac.
Naoko nije preterano gibak I pokretljiv, ali dođeli do prilikeza bilo kakav ulov-spremanje na mačji skok. To se naročito vidi u situacijama kada smatra da je ugroženo njegovo prirodno mesto ureduzanamirniceili pred šalterom. Tadadobija neverovatnu snagui, takorazjaren, u stanju jeda protiv nikaizgurana smrt.
Goluždravi Penzioner ima više prirodnih neprijatelja.
Tosu, presvih:
RepublikaSrbija
(Yugoslavius)
i Divlji Salterski Službenik
(Nervozus shicanorum pauza).
Međutim,moždanajveću opasnost za Goluždravog Penzionera predstavljaju - njegovi mladunci,kojimau jednomtrenutku možeda dosadi to što hranesvojeroditelje, pamogu darese daih prepuste samima sebi,snadom dačese tako najlakše i najbržedočepati njihovog gnezda.Pri tom zaboravljajuda svi u Nacionalnom parku SRBIJA, paioni, jednogdana postaju Goluždravi Penzioneri.



Kašnjenje Penzijice
Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka
GoluždravogPenzionera
iz Nacionalnog parka SRBIJA.Ishrana Goluždravog Penzionera u potpunosti zavisi od jednomesečne biljke koja se zovePenzijica
(Mizeria).
Tačnije, to je
nekad
bila biljka koja je plod donosila jednom mesečno. Naglom promenom političko-ekonomske klime u Nacionalnom parku SRBIJA, plodPenzijice je malo-pomalo počeo da zakržljava, da kasni sa pojavljivanjem i po više mesecii da, kada se pojavi, traje samo nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne poremećaje u ionakokrhkom metabolizmu Goluždravog Penzionera i od tada se broj primeraka ove vrsteubrzano smanjuje, a Penzijica je od tolikog zakržljavanja postala mikroskopski mala i čimse pojavi - gotovo trenutno ispari, ostavljajući iza sebe samo plaćen račun za struju.

Teško je proći Nacionalnim parkom SRBIJA a ne primetiti markantno stvorenje koje stojina ćošku i specifičnim zvukom pronalazi partnereza jedan od najneobičnijih rituala u Nacionalnim parkom SRBIJA: ritual kupoprodaje deviza.Upoznajmo sada pripadnika vrste koja je nastala nedavno, alise većsmatra jednom odnajžilavijih i najizdržljivijihučitavom Nacionalnom parku. To je...



LAŽNI PROIZVOD

(SLUŽI DA SE DILER

MASKIRA l ZAVARA

PROTIVNIKE)



Markantni UličniDiler
živi isključivo u predelima siveicrne ekonomije.
Odličnose prilagodio jer su tu česte i obilne pa-davinedinara, pa je stoga i veoma bujna inflacija.MarkantnogUličnog Dilera posebno mnogo imaname-stima gde ima
Kesa
(Gotovinae),
relativno retke biljke sa novčanicama umesto listova.
Markantni Ulični Diler je po prirodi samac,
ali ponekadmožemo videti i ponekoliko primeraka najednom mestu, što obaveznoznačidaje u izgledu dobar ulov.Ipak, Markantni Ulični Diler veoma poštuje tuđu teritoriju.
Uglavnom ga možemo naći
naćoškovima Nacionalnog parka SRBIJA, oko pijačnih pojila,ispred ušća u banke, dakle, na svim onim mestimagde često prolaze pripadnici drugih vrsta.Uskrovištu ga je nemoguće videti, jer ga odlično krije.
18

Metabolizam MarkantnogUličnogDilera u potpunostizavisiod plavičasto-zelene biljke Devize
(Devizus), po kojoj je i dobio ime, akojau Nacionalnom parkuSrbija uspeva samo u uslovima nestabilne ekonomskeklime.Kada zbog stabilne ekonomskeklime na ulici ponestane deviza, Markantnog Uličnog Dilera jednostavno nema, kaodaje izumrla ćela vrsta.Međutim, upravo tadanjegova žilavost dolazi do izražaja: onogtrenutka kada seusled pogoršanja ekonomske klime naoblači toliko da ponovo počne da pada dinar, eto i Markantnog Uličnog Dilera, koji izlazi iz svog skrovišta i nastavlja da se pari.
Markantni Ulični Diler živi radi parenja.
To se kod njega zove "oparenje". Ima potrebuda se opari svakog dana, pa i po nekoliko puta dnevno. Zanimljivo je da mu za to nije potrebna ženka, već žrtva. Sam proces je veoma brz i obavlja se uglavnom po tamnimulazima I zatvorenim automobilima. Tek, posle samog oparenja, oplođen sa barem 10%, ada bi nastavio vrstu, kratko leži na parama i brzo ih, da bi se razmnožile, pušta na ulicu.Kad je kesa dovoljno na ulici, formiraju se, kao pečurke posle kiše, novi Markantni UličniDileri. Unutar vrste Markantnog Uličnog Dilera
postoje i podvrste
koje se međusobnorazlikuju isključivo po mestima na kojima sačeku-ju svoje žrtve. To su:
- Francuski Ulični Diler
(Devizusdevizus),
o kome smo ovdeuglavnom i pričali, zatim
- Pijačni Diler
(Devizus ispodtezgus),
i na kraju
- Državni Diler
(Devizus ispredbankus).



Zanimljivo je da se
poreklo
Markantnog Uličnog Dilera kao vrste vezuje za jednu vrlokomplikovanu promenu političko-ekonomske klime koja se dogodila u Nacionalnom parkuSRBIJA pre izvesnog vremena. Ta promena je
izazvala
degeneraciju i skoro potpuni nesta-nak mnogih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, ali malo šta se može uporediti sa kata-strofom koja se dogodila jednoj, u tom periodu otpornoj i dugovečnojvrsti -
Dinarsaurusu
(Dinarsaurus convertibilius)
->.Prirodni neprijatelji Markantnog Uličnog Dilera jesu upravo
Dinarsaurus,
u onim retkim periodima kada je jak i stabilan i
Slobodno Tržište Deviza
(Libero marconi).
Svojevremeno je Markantnom Uličnom Dileru pretila svakodnevna opasnost i od pripadnika vrste
Mrki Ulični Pandur
(Mupus murius),
s kojim deli isto stanište - ulicu, ikoji ga je ranije često i rado lovio, ali danas te opasnosti gotovo i da nema pa MarkantniUlični Diler može slobodnije i mirnije nego ikad da živiu Nacionalnom parku SRBIJA.



-»Dinarsaurus
(Dinarsaurus convertibilius)
Posle dužeg perioda loše ekonomske klime došlo je, bukvalno preko noći, do fantastičnograzvedravanja. Sve je počelo da buja, da se razvija, da cveta. Postojali su idealni uslovi zarast i razvoj Dinarsaurusa, koji je tada bio toliko moćan daje mogao, bez po muke, da se pretvori u bilo šta - recimo u
Markosaurusa
(Marcosaurus germanus)
ili u
Dolarsaurusa
(Dolar-saurus americanus) -
u zavisnosti od potrebe. Ta osobina se zvala konvertibilnost, ačitav taj period smo zvali
Anteozoik.
Međutim, to nije dovoljno dugo potrajalo. Ponovo preko noći dolazi do burnih klimatsko-ekonomskih promena i dejstvom raznoraznih kata-strofičnih pojava
(Ratus, Sanctius,Vugoscandicus, Dafimenticus),
od kojih su se neke ciklično ponavljale, rast i razvojDinarsaurusa biva surovo prekinut. On gubi svoju prirodnu osobinu pretvaranja uMarkosaurusa i Dolarsaurusa, sve više slabi i po stopi od desetak i više posto mesečno-počinje da izumire.Tada stupa na scenu
Markantni Ulični Diler,
koji živi od toga što, imitirajućikonvertibilnost kao zakržljalu osobinu zakržljalog Dinarsaurusa, određuje u procesu svogoparenja kada će se, u kom odnosu i u šta Dinarsaurus pretvoriti, pretvarajući ga tako, izdana u dan, u finansij-skog patuljka.

Mrkog Uličnog Pandura ćemo lako prepoznati:
pandur je, mrkog jeizgleda, na ulici je. Dok se većinastanovnika Nacionalnog parka SRBIJA trudi danaulicuizađe samo kad mora,ai tada nakratko,Mrki UličniPandur je na ulici stalno i tusesnalazi kao riba u moru. Tu on pronalazi sebe (i sve druge), tuživi,lovi, a tu se u slučaju potrebeiumnožava u
Kordon
(Cordonum batinarium) ->.
Mrki UličniPandur niti ima podvrste, nitimutira u biloštadru-go,čak ni kadse penzoniše. Za njega važi izreka:
Jednom Murius - uvek Murius.Mrki Ulični Pandur je svaštojed.
Ipak,uglavnom se ne usuđuje da lovi nekog krupnijeg
Domaćeg Kriminalca,
kao što je
Teški Mafijaš
(Crimos mafiosus),
jer je on prevelik zalogaj za njega. Čak izbegavada se ustremi i na nešto sitnijeg
Ćelavca Običnog
(Glavusobrianus).
Tu i tamo skače na
Švercera Cigareta
(Torbacus tobacus)
ili, rede, na
Markantnog Uličnog Dilera ^
22

(Devizus devizus devizus),
koji mu ječak ineki dalji rođak, po ulici. Poštoodtog ulova ne može da nahraničak ni sujetu, to ga čini još mrkijim.
Mrki Ulični Pandurselako dresira zarazličitezadatke:
dadonesešvercovanu robu, dase pritaji u žbunjui iskoči suključenim radarom, davidi i najsitnije prekršaje, adaisto- vremeno ne vidi one najkrupnije itd. Dalji rođak Mrkog Uličnog Pandura je
Ležeći UličniPandur
(Mupus carterlupus).
Mrki Ulični Pandur se posebno dresira dalovipojedine primerke ili vrste.
Tosu:
1. Promenljivi Student
(Academus meander),
koji naulici često traži promene (što mu iime kaže).Tada MrkiUlični Pandur koristi I
Pendrek
(?)-».
2. Zapostavljeni Građanin
(Trinaestus prasus),
kadaseokuplja na ulicigladan plodova biljke
Ustavna prava i slobode
(Civilizatium minimum),
koji su mu neophodnida biuopšte mogao da preživi kaovrsta.
3.Goluždravi Penzioner
(Penzos vulgaris),
ito sve tri podvrste
(P.Comunalis, P.Militaris, P. Apotecus),
kome Mrki UličniPandur uživadanaplati prelazak van pešačkog prelaza kad seovaj okupinaulici povodom kašnjenja
Penzijice
(Myzeria).
-
Pendrek
(?)
Tvrdog porekla.
Nedovoljno ispitan. Ko god je prišao dovoljno blizu da ga ispita, poslega je bolela glava i nije mogao ničeg da se seti.



Sa Mrkim Uličnim Pandurom se jednostavno komunicira. On
koristisamo desetrečenica. Akoihznate, nećete imati problemau sporazumevanjusanjim.



1.
Dobroveče,vozačku, saobraćajnu.
2.
Jestenešto popili"?
3.
'Ajde malodaduneš...
4.
Imateli nekog oružja"?
5.
Otvori gepek!
6.
Jel' znate koji ste prekršaj napravili"?
7.
'Oćeš da platiš il' da pišem prijavu? S. Jel' mnogo 20dinara?
9.
U kom pravcu idete ?
10.
Je l' bi' mog' o ja svama donekle"?
-»Kordon
(Cordonum batinarium)
]
24

Sasvim poseban organizam,
sastavljen od više Mrkih Uličnih Pandura povezanih ujedno. Na iste podražaje reaguje potpuno drugačije nego Mrki Ulični Pandur-jedinka. Iako bi semoglo očekivati da je to biće naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime,
Kordon jena nižem stupnju razvoja,
nije u stanju da sam rasuđuje, niti je u stanju da sesamoorganizu-je. Potpuno je zavisan od
Komandira
(Mrki Ulični Pandur sa čvarcima).Logično je da tako jednostavan stvor kao što je Kordon ima i jed- stajanje I

jurišanje.
Stajanjeobuhvata i
sprečavanje,
a jurišanje podraumeva i
batinanje.
Prosto k'o pasulj. Zato ifunkcioniše.

Lovi u mutnom.
25

Leži na parama.Jede po kafana-ma.Pije po kafićima.Ima ga svuda.Uvek je "u neviđenoj gužvi".



Srpski Biznismen
spada među najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku SRBIJA.I on I Pokvareni Političar
(Smradusbescru pulozus)
vuku poreklo od istog pretka. To je
Snalažljvi Srbin
(Srbianus flexibilia),
vrsta koja je nastala I opstala na ovom podneblju.
Ako neko želi da Srpskog Biznismena izvuče iz jazbine,
dovoljno je da upotrebi starisrpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne žrtvu koja ima specifičan miris. To je mi-ris lakog posla,saminimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkraće mogućevreme.
Srpski Biznismen je svaštojed.
U njegovoj jazbini se uvek mogunaći:maline, kafa,ulošci, zejtin, žvake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana građa,čokolade,toilet papir,lekovi, deterdžent, šećer I dizelgorivo.Poneki primerak Srpskog Biznismena
može dabude i veoma opasan
ukoliko primeti danekodrugi upada na njegovu
Ekonomskuteritoriju
(Quotum contigentum).
Tada počinje bespoštedna borba za enor mnuzaradu,kojase ponekad završavaionim najgorimštoSrpskog Biznismena možeda snađe – carinjenjem.
Srpski Biznismen se lako prepoznaje
po karakterističnomzvuku
Mobilnog telefona
(Zvrndus nonsto- pus)-*.
Naime, stoje melodija kojom Mobilni zvoni nežnija, umilni- ja, to je Srpski Biznismen spremniji na sve. Najoprezniji treba biti kada se začujeBetovenova"Fiir Elise". Zanimljiv jeinačin
komunikacije
Srpskog Biznismena saonim ko mu treba. Sledi
telefonski razgovor
između Srpskog Biznismena i pripadnikadegenerisane vrste
Alavi Društveni Direktor
(Pustahius economiae)
-».Oniveć dugodi$kretno $arađuju, na obo$trano zadovolj$tvo.



PRIVATNIK:Halo?DRUŠTVENJAK:
Ja sam...
PRIVATNIK:
Ooooo, moje poštovanje, jestedobro, štaima novo?
DRUŠTVENJAK:
Ma, nije dobro... Nešto mise pokvarioauto...PRIVATNIK:Nikakav problem. Poslaćudečkada ga odvezeipopravi.
DRUŠTVENJAK:
Dobro,nego... mojaženabi malo u Rim... porodično...
PRIVATNIK:
Samo recite datumi koliko bi daostane... saporodicom.
DRUŠTVENJAK:
Ma,desetakdana...nego nemakesa. A, kaže - skupoćo!...
PRIVATNIK:
Doneće dečko. Nego...,'oče limoći onoštosmopričali?...
DRUŠTVENJAK:
Slušaj, za tebesve ima damože... Javisekadsevratim.



Postoji i ženka Srpskog Biznismena,
koja ne samo da liči na
mužjaka
već pokazuje itendenciju da se pretvori u njega. To je zanimljivo zbog toga što kod Srpskog Biznismena
do oparenja dolazi isključivo među mužjacima.
Kada oni jedan drugog u sezoni opa – renja namirišu, odmah dolazi do Ijubavno-finansijske igre: sve počinje nežnom razmenomvizitkarti, zatim dolaze strasni pozivi Mobilnim u svako doba dana i noći,kaoi slanje per-verznih profaktura. Zatim slede sastanci udvoje uz šaputanje procenatanauvo i pominjanje bezobraznih, ali uzbudljivih reci (šticung, ulični kurs), kaoiuvođenje nekih elemenatasado -mazohizma (Hoću I ja da budem dobar... Nemoj mnogo da me odereš... Slobodnogazavrni, boli me dupe...). Po uspešnozavršenom poslu, sve se kruniše
intimnim obrokom,
koji obojicumužjakaostavlja potpuno opijenimneko vreme (obično do jutra).



Mobilni telefon
(Zvndus nonstopus)
To je izraslinakojaspaja ruku i uvo Srpskog Biznismena.
Imaju je još nekevrste. Imaneobičnu osobinu da
zvrnda non-stop
(otud ime). Budućida MobilniSrpskomBiznismenu predstavlja
seksual-no-finansijski simbol,
on ga uvek drži u ruci, sem ako gane zadene zakaiš. Kad ima dodatnu potrebuda muse čujeida mu ga vide, on ga izvadii stavi ganasto.
Mnogo je nesrećan ako je nečiji manji od njegovog
(što, priznaćete,nezvuči logično s obzirom daje reč o mužjaku).Akomu Mobilni slučajno crkne, SrpskiBiznismen deluje potpunoizgubljeno, sve dok mune izrasle novi, skuplji-i manji. Cesto se mogu videti dva primerka SrpskogBiznismena kako sede ukafiću/kafani i svakorazgovarasvojim Mobilnim. To ne samo da nije nepristojnou njihovomsvetuveć jei poželjno, jer ostavlja utisak srpsko-biznismenskegužvei srpsko-biznismenskezaposlenosti, stoje opetdeo igre zavođenja predoparenje. Ponekad oni Mobilnimrazgovaraju imeđusobno, dok su za istimstolom, jer ihtododatno sti-muliše.

-»Alavi Društveni Direktor
(Pustahius economiae)
Pripadnik degenerisane vrste koja postoji samo još u Nacionalnom parku SRBIJA. Drugde je izumro usled sasvim prirodne pojave u svim Socijalističkim nacionalnim parkovima,koja se zove
Transformacija Društvenog Kapitala
(Pocradus firmus).
Transformacija jeveoma složen i nedovoljno objašnjen proces koji nikome, pa ni Alavom DruštvenomDirektoru nije jasan, ali mu to ne smeta da tokom tog, i bilo kog drugog procesa, pokažesvu svoju alavost.Mnogo je, međutim, lakše razumeti podelu Alavih DruštvenihDirektora na tri podvrste, prema onome šta jedu:
Prasista
(Prasus terminator),
Janjičar
(Yagus brigadus),

JEDAN DAN ŽIVOTA

Jutro. Džipom ulazi u butik. Srča, šali maranje, vika, tupi udarci, tišina. Izlazi s novcem.Ulazi u džip. Staje pred poslovnom zgradom. Ulazeći, nokautira portira koji pokušava daga legitimiše. Liftom do vrha. Posle deset minuta silazi, brišući sa cevi pištolja pljuvačkufinan-sijskog direktora. Pare su u džepu. On je u džipu. Podne. Ruča u skupom restoranu sa jeftinom ženkom. Dnevnom ženkom. Ide u kafić. Sreće pripadnike svoje vrste i ritualno seljube. Ide u drugi kafić. Sreće pripadnike svoje vrste i ritualno se ljube. Ide u treći kafić.Sreće pripadnike svoje vrste i ritualno se ljube. Veče. Noćna ženka. Kockarnica, stotine plavih novčanica, rulet. Viski u ogromnim količinama. Galama, smeh, provokacije. Dvasata kasnije
izlazi,
glavom kroz staklo. Krvav je. Ustaje, vadi pištolj i vraća se unutra.Repetira i puca po prisutnima. Nailazi obezbeđenje. Puca i na njih. Oni uzvraćaju. Imaranjenih. Izlazi u trenutku kad se začuje policijska sirena. Puca i na njih. Oni gase sirenu i beže. On prebacuje ranjenu ženku preko ramena, pali kockarnicu, pali džip i pali u noć.Rat? Anarhija? Snimanje "Terminatora 3"? Ne. Jedan sasvim običan radni dan u životu
Domaćeg Kriminalca,
vrste koja je strah itrepet u Nacionalnom parku SRBIJA.



Vrstakoja jenapravilaBUM!U Nacionalnom parkuSRBIJA tokom poslednjih desetak godina. Postoje dva osnovna tipa Domaćeg kriminalca:
Teški Mafijaš
(Crimos mafiosus)
i
Celavac Obični (glavus obrianus)
TeškiMafijaš sjajno živi, ali mračnoumire.Zato je kriva biljka
Sačekuša

(Ra-ta-ta-tatum),
koja raste u žbunju,mračnimulazima ili tik uz njegov parkiraniautomobil. Osim nje, TeškiMafijaš nema prirodnih neprijatelja ine plašiseničega i nikoga.
Celavac Obični je
druga priča.Sitniji je, nije tolikazverka kao TeškiMafijaš, pamora više da se kiti I kočoperi.Zatonjemu oko vrata izrasta
Kajla
(Debello žuto) ,
u početku jedna,akasnije,kadse razmnoži, iviše njih. Svojomtežinom mu povija gornji deo tela, čineći daizgleda jošstrasnije i jošćelavije. Karakterističniznacizaraspoznavanje:
Džip
(Paierus),
Pištolj

(Utocaria),
VelikiKrstnaRetrovizoru
(Magnum crudfix retrovizorum)
i, naravno,
Lutkasta Sponzoruša
(Barbicaria lovans)
->.
Domaći Kriminalci se pozdravljaju
tako što, dok se rukuju, jedandrugog slobodnomrukomritualnohvataju za potiljak i brzoizmenjujutri poljupca,uz nekoliko puta iz- govoreno "brate". To "brate" jeI inače najčešći oblik obraćanja među primercima Doma-ćegKriminalcaI nema nikakve veze sakrvnimsrodstvom. Kada se sretnudva primerka Domaćeg Kriminalca,to otprilikeizgleda ovako:



-»Kajla
(Debello žuto)
Parazitski organizam (parazitski - posledica velike količine para), koji napada
DomaćegKriminalca
i to tako što mu sve gušće raste oko vrata.Kajla ne samo da nije izlečiva, nego se stalno razmnožava, a svaka nova je sve deblja i sveteža. Samo zahvaljujući tome što Domaći Kriminalac ne živi dugo, ona ne stigne da ga potpuno usmrti svojom količinom, težinom i skupoćom.Zna se da postoje primerci Kajle dugi više od metar i teški preko pet kilograma, a takvi primerci su pravi "ka-pitalci" među kajlama, ili
Kajlapitalci.



-»Lutkasta Sponzoruša
(Barbicaria lovans)



Jednostavan organizam. Pripada
grabljivicama.
Ako već ne živi sa
DomaćimKriminalcem,
onda živi za onaj trenutak kada će se upoznati sa njim i potom ga
ugrabiti,
da bi živela parazitski (s velikom količinom para). Građom tela lako privlači pažnju kakoDomaćeg Kriminalca, tako i drugih žitelja Parka. Građom mozga teško da bilo koga možeda privuče.Deli se na dve grupe:
plavuše,

namiguše
(one koje nisu plavuše, pa moraju da buduaktivnije).Plavuše se dele na:
prave
(ili donje) plavuše,
lažne
(ili gornje) plavuše.

Radni dan u Nacionalnom parku SRBIJA. Dugačak red pripadnikaraznih vrsta stoji pokorno, mirno, kao na pojilu, ispred providnepreprekenakojoj je mala, sasvim mala rupa. S druge strane terupe živi jedno od najagresivnijih sedećih bića, biće koje drugi sta-novnici Nacionalnog parka SRBIJAizbegavaju kad god mogu. To je...



Svaki stanovnik Nacionalnog parka SRBIJA se barem jednom u životu susreo sa
DivljimŠalterskim Službenikom.
Nimalo prijatno iskustvo.To je veoma agresivna vrsta, karakteristična pre svega po onome šta jede. Naime,
DivljiŠalterski Službenik
obožava da jede džigerice i živce svih koje ulovi s one strane malerupe. Vrlo rado se hrani i njihovom bespomoćnošću. Međutim, ništa od toga ne može nida proguta, ni da svari, bez velike količine raznoraznih hartijastih biljaka iz porodice
Formu- lari
(Papjrologia)
-», posebno ako su neuredno popunjene, nepotpisane inepečatirane.Postoji i
Pitomi Šalterski Službenik,
ali ga ima u neuporedivo manjem broju od Divljeg injegova je sušta suprotnost – ljubazan je, predusretljiv, sa osmehom, hoće da pomogne čak I
Zapostavljenom Građa-ninu,
izgubljenom među Formularima. Međutim, postoje dani umesecu kada i najpitomiji Pitomi Šalterski Službenik može postati Divlji Šalterski Službe-nik (obrnut proces nije zabeležen). To su oni retki dani kada plod donosi biljka
Penzijica
(Myzeria),
pa se Goluždravi Penzioneri okupljaju u enormnom broju pred šalterom, zbogčega se stvara mnogo nervoze
(neruozus)
s one strane male rupe.Ovde treba napomenuti da Divlji Šalterski Službenik razlikuje dve vrste radnog vremena.Jedno se zove
Pauza
->
,
a drugo –
Rad Sa Strankama
->. Oba su bitna jer utiču na
koeficijent divljine
-» Divljeg Šalterskog Službenika.Ponekad
Divlji Šalterski Službenik lovi tako što imitira osobine Pitomog ŠalterskogSlužbenika
samo da bi namamio žrtvu da se opusti, da olako pomisli da ima svu potrebnudokumentaciju, te da će sve zbog čega je došla pred šalter brzo I uspešno završiti. I onda,taman kada žrtva pomisli da opasnosti više nema - hop! Ulovljena je.Uostalom, evo kako izgleda kada Divlji Šalterski Službenik lovi
ZapostavljenogGrađanina
(Trinaestus prasus),
čija bespomoćnost mu je omiljena hrana.



Munjevito,zar ne?Ali, ako želimoda pogledamo detalje, moramo sve usporiti 10 puta, do birokratske brzine.To onda izgleda ovako:
-Dobar da...

-
KAŽI!

- Izvinite, hteo sam da overim......
-
Šalter 4!

- Molim?
-ŠALTER 4 JESI GLUV?
-
Ali,sad su me sa šaltera 4 poslali

kod vas, jer prvo treba......
-
Nemoj ti meni da objašnjavaš šta

treba!

- Ja se izvinjavam......

-
Čekaj!

- Molim?
- Daj toVamo!......
--Izvolite...
-......Pa, da! Nemaš potvrdu o plaćenom porezu!
- AIL.
-Drži!
Kad donesešpotvrdu......
- Ali, moja supruga je juče pročitala da ne
treba......
-E, onda nek ti overi supruga!!!
-Pa, nemojte tako......

-Slušaj, bre, nemam

ja vremena da se zajebavam stobom!!...
- Pa, čekajte, vi ste tu zbog mene, a
ne

PAUZA!!!

Kako sadpauza, pa do maločas ste jeli

burek?...
- E, sad ću da pijem jogurt!!! Jel

imaš nešto protiv?!?

-Izvinite,sačekaću...



-»Formulari
(Papyrologia)
Puno ime ove porodice hartijastih biljaka je
Formulari sa Potrebnom Dokumentacijom.
To su biljke koje imaju važnu ulogu u procesu varenja
Divljeg Šalterskog Službenika,
jer pomažu da se žrtva, kojoj su već pojedene džigerice i načeti živci, još više natopi gnevom,da joj krv proključa i da se, samim tim, učini sočnijom i laganijom za varenje.Formulara sa Potrebnom Dokumentacijom nema malo, jer se stalno i brzo umnožavaju. Ponajjednostavnijoj mogućoj klasifikaciji dele se na
lične dokumente, uverenja, rešenja,zahteve, potvrde, izvode, podneske, uplatnice, molbe i žalbe.
Ali to nije kraj. Shartijastim biljkama se nikad ne zna - taman kada žrtva pomisli da je na šalter stigla sasvim gore nabrojanim - Divljem Šalterskom Službeniku je potrebno još nešto, po praviluono što žrtva nema.



Evo sada primera šta će od Formulara sa Potrebnom Dokumentacijom Divlji ŠalterskiSlužbenik tražiti
Zapostavljenom Građaninu
za, recimo,
registraciju vozila:
- Original ugovora o kupoprodaji vozila;- Overenu fotokopiju ugovora;- Overen dokaz o overavanju fotokopije;- Dokaz o uplati doprinosa;- Dokaz o plaćenom porezu;- Overen dokaz o očevom plaćenom porezu, za one rođene pre 1965;- Dokaz o utvrđivanju očinstva (očeva obaveza, ako ježiv, a ako nije - original izvoda iz matične knjigeumrlih, za očeve umrle posle 1997);- Posebnu taksu na promet usluga;- Poseban savezni porez na promet usluga u paušalnomiznosu;- Dokaz o prebivalištu;- Uverenje o državljanstvu ne starije od šest meseci;- Izvod iz matične knjige rođenih, ne mlađi od dve go-dine ;- Uverenje o neosuđivanosti (a ako je lice osuđivanoPravosnažnu presudu i Overenu pravosnažnu fotokopiju presude, kao i Potvrdu da se protiv podnosioca ne vodikrivični postupak);- Taksu za isticanje firme;- Ako neko slučajno nema firmu, onda Overenu potvrduo nemanju firme.Da bi spreman dočekao barem prvi napad Divljeg Šalterskog Službenika, ZapostavljeniGrađanin mora uz sebe da ima makar jednu
Overenu potvrdu o dokazu uplate takse naoriginal fotokopije rešenja o zahtevu.
U suprotnom - biće ekspresno ulovljen, progutan,svaren i ispljunut (a možda i nešto gore od toga) istog trenutka kad se nađe pred malomšalterskom rupom, jazbinom Divljeg Šalterskog Službenika.



--»Pauza (Pauza)Vrhunac šalterskog zadovoljstva koji svaki Divlji Šalterski Službenik pokušava daproduži stoje više moguće. Ima raznih tehnika kojima se Pauza produžava: Tehnikaproduženog doručka, Tehnika blokiranog terminala, Tehnika podnevne smene,Tehnika rada samo jednog šaltera i Tehnika najobičnijeg bezobrazluka, koja senajčešće kombinuje sa nekom od prethodnih.-»Rad Sa Strankama (Antipauza)Treptaj između dve Pauze.-»Koeficijent divljineVrednost koja se izračunava kada se podeli broj Pauza sa brojem stranaka predšalterom, pa rezultat pomnoži vremenskom udaljenošću od vikenda, državnogpraznika, godišnjeg odmora ili primanja plate.

Primetio je podignutu ruku i zamućen pogled za najbučnijim stolom, onimunikad dovoljno odvojenomdelukafane. Osam
Srpskih Biznismena
(Camionusavionus)
na poslovnom ručku.Odisalo jećirilicom...



Znao je napamet:8 telećih čorbi,8 predjela (kajmak, sir, pršuta, jaja) - na dva ovala,8"srpskih sa sirom" - na dva ovala,8 porcija mešanog mesa - na dva ovala, 12 pogača.Za piće - šest "viljemovki"i dve "domaće", plus - 9 puta po kilo stonog belogi dva puta toliko sifona.Još jednom je osmehom potvrdio da je video podignutu ruku i hitrim korakom se uputio prema njima, uzevši usput olovku I izgužvani papir sa nerazumljivim slovima i nečitkim brojevima - njihov račun, napisan njegovom rukom. "Usvirali su se k' o majke, abartovaćuim račun bar trista nasto", odlučio je usput. Bio je to tipičan...



Obogaćeni Ugostitelj
jevrsta koja sena prvi pogled gotovo i ne razlikuje od
KlasičnogUgostitelja
(Drpuspicollo).
I jedanI drugi su spolja i unutra crno-beli, nose prave leptir-mašneilažneosmehe. Naravno, niObogaćeniUgostitelj (kaoni Klasični Ugostitelj)ne bi pripadaorodu
Ugostitelja
(Drpus)
da nema neke
tipičnekarakteristikevrste:
-
nema ga kad vam je najpotrebniji,aikad je tu nikako da pogleda kavašem stolu;- uživadavam uvali kuvano jelo koje jeostalo odjuče (nikad ga ne pitati šta bi preporučio);- odličan je lovac.
Svaki, pa i Obogaćeni Ugostitelj
mora da lovi dabi održao vrstu.
Najčešće lovi tako što udari žrtvu poušima ili je ošajdari po džepu.Da bi opravdao ime (Obogaćeni) on svakog dana mora da ulovi nekog od predstavnikaostalih vrsta iz Nacionalnog parka SRBIJA. Najviše voli da lovi one malo debljeu predelunovčanika:
Srpskog Biznismena
(Camionus avionus),
PokvarenogPolitičara
(Smradusbescrupulozus)
ili
GologuzuPevaljku
(Vrisca dupetaria),
ali nemaništa protivni ako mu naleti
Podmitljivi Lekar
(Primarius mitus).
Ni najmanjemu, pak, nisu zanimljive zaulovvrste sa mršavim primanjima:
GoluždraviPenzioner
(Penzos vulgaris),
Prinudni (Ne)radnik
(Arbaitus paradaiz),
ProsvetniJadnik
(Profus yadibedus)
i
ZapostavljeniGrađanin
(Trinaestus pra sus),
jer sanjimateško dolazi do
procesa oparenja
->,
a samim tim Ido oplodnjedžepa ObogaćenogUgostitelja putem
grupnogovalnog seksa -».
Ono što je veoma zanimljivo u ponašanjuObogaćenog Ugostitelja je ritual Dugog TraženjaKusura
(Millenium cusur).
Tada, na samom kraju procesa oparenja ObogaćeniUgostitelj zavlači prvo jednu, pa drugu ruku u jedan, pa u drugi džep, uz glasno pratećezveckanje sitninom koju nikako da izvadi iz istog, pri tom
uporno s i muli raj ućižarkuželju da vrati razliku nastaluizmeđuonoga što mu je datoiiznosa koji jena računu.



Koliko dugo taj ritual može da potraje možda najbolje govori slučaj kada je jedanObogaćeni Ugostitelj uporno pokušavao da se opari od grupe
Južnih SrpskihBiznismena
(Camionus avionus pirotarium).
Epilog - ni posle dvosatnog zveckanja obema rukama posvim mogućim džepovima nije došlodooplodnje džepa Obogaćenog Ugostitelja Inesuđenim žrtvama je na kraju, teška srca, vraćen odgovarajući Kusur.
49

-»Proces oparenja/grupni ovalni seks
Proces oparenja je kod Obogaćenog Ugostitelja izuzetno zanimljiv i moramo ga posmatratikao deo procesa lova. Naime, Obogaćeni Ugostitelj može da se opari samo putem grupnogovalnog seksa. I kod njega, kao i kod Markantnog Uličnog Dilera i još nekih vrsta, zaoparenje nije potrebna ženka nego žrtva. Razlika je jedino što Obogaćenom Ugostitelju, da bi se dobro opario, nije dovoljna jedna žrtva, već više njih odjednom. Kada nanjuši žrtve udovoljnom broju i raspoloženju, on otpočinje zamršeni ritual grupnog naručivanja I odlo-ženog donošenja, zavodeći žrtve ne samo dodatnim "pogrešno" shvaćenim narudžbama,već i brojem porcija u ovalu, kao i brojem samih ovala, pa na kraju više niko nema tačnu predstavu o tome staje naručio, staje dobio, a ko, šta i koliko plaća. Ovo poslednje saznajutek kada posle višečasovnog obroka dobiju Obogaćeni račun (Saldo ohoho). Sve se, narav-no, ritualno završava
Dugim Traženjem Kusura.

P
ogledala se u ogledalu poslednji put pred izlazak na binu: natapirana izblajhana kosa saljubičastim pramenovima, parisko-plava senka iznad očiju, braon krejonom izvučena linijagornjih kapaka, narandžasto napuderisani obrazi, plameno crveni ruž... Odmakla se izadovoljno odmerila tesnu mini haljinu sa plastičnim rajsferšlusom sa strane, koja senaizmenično presijavala šerpa plavim i zelenkastim sjajem. "Pa što i da mi se ne presijavaza dve 'iljade maraka...", pomislila je, prevlačeći prstima sa crno nalakiranim noktima po polugolim grudima, kipućem stomaku i kukovima. Zategla je još jednom limun žute likračarape i sagla se da obriše prašinu sa blještavo belih cipela."'De baš večeras da zaboravim dijademu...Osećam se k'o gola bez nje!", rekla je svom odrazu u ogledalu, cokćući kako bi sklonila zaostalo parče semenke između gornjetrojke i četvorke. A tamo, u pregrejanoj hali, publika je već počela da skandira njeno ime.Vreme je da izađe...Ne, nije u pitanju cirkus, večeras u vašem gradu nastupa...







Gologuza Pevaljka je relativno mlada vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA. Nastala jeukrštanjem
Nabeđenog Umetnika
(Mrsus mudus)
i
Baba-Sere
(Baca-caca).
Od Nabeđe-nog Umetnika Gologuza Pevaljka je nasledila afinitet prema Umetnosti i afinitet prema Nabeđenosti
(projekat/materijal)
-> a od Baba-Sere – afinitet prema najgorim sranjima.
Gologuza Pevaljka veoma podseća na pticu
i to ne na jednu, nego na više njih: oblačise kao papagaj, šepuri se kao paun, ima nokte kao orao i poseduje pileći mozak. Ipak, odsvih njih (kao i odvećineostalih vrsta u Nacionalnom parkuSRBIJA) imaskuplje perje. Jedna od dve najvažnije sličnosti sa pticom je u tome što povremeno
pušta od sebe glaskoji podseća na pevanje,
po kome je, ironijom sudbine, i dobila ime. Kažemo- podsećana pevanje, jer je to ustvari
pištanje u potrazi za hranom ->.
Kao što ima raznih vrsta pištanja, tako imairaznih (pod)vrsta Gologuzih Pevaljki. Evo dveosnovne:
Lažni Narodnjak
(Pseudomelos turbofolcus),
Lažni Zabavnjak
(Pseudopopus technodensus).
Gologuza Pevaljka često putujezbog tezgi, pa spada u
tezgarice.
Dobar je letač, madaleti isključivo vikendom i to u inostranstvo. Točini jer jeizuzetno alava na pare igutaih u ogromnimkoličinama.Kakou Nacionalnom parkuSRBIJAnema dovoljno paraza sve alaveGologuze Pevaljke koje su setu namnožile, one su prinuđene da lete u inostranstvo, gde ih tamošnji brojni ljubitelji Gologuzih Pevaljki prosto kljukaju parama. Otud je u Nacionalnom parkuSRBIJA tokom vikenda neprirodno tiho, jer tada u njemu nema nijedne jedine GologuzePevaljke iole sposobne da od sebe pusti glas.
Gologuza Pevaljka je vrsta koja nema mužjaka
(pojam
Gologuzi Pevač
pre označavaimovinsko stanje nego posebnu vrstu), pa je zato prinuđena da se opari sama, što ona i čini, bez kompleksa.
Gologuza Pevaljka nema mnogo neprijatelja.
Istina, ne voleje one pevaljke koje ne pripadaju istoj vrsti, što će reći - one koje stvarno pevaju, a ne hvataju na "gologuzost"(gologuzost - otkrivanje golog dupeta i sisa, i vrtenje istima do iznemoglosti ili do uga-nuća). Tu je još i
Zapostavljeni Građanin
(Trinaestus prasus),
koji ne podnosi GologuzuPevaljku, ali je i on njoj potpuno nezanimljiv.
54

Ipak,
najveći neprijatelj Gologuze Pevaljke je – druga Gologuza Pevaljka.
Najčešćese njihovi sukobi završavaju međusobnim pljuvanjem, mada ima i situacija gde jednadrugoj skaču za oči i podmeću noge. No, to ih uopšte ne sprečava da vikendom zajedno, uistom JAT-u, odlete u bogatije krajeve.



-» Pištanje u potrazi za hranom
Ćela filozofija života Gologuze Pevaljke sastoji se u tome da svojim grlom namerno ikontrolisano proizvodi zvuke zbog kojih će je neko redovno kljukati parama. Kada jednaGologuza Pevaljka pronađe tu čarobnu zvučnu formulu, više nikada ne ostaje gladna u Nacionalnom parku SRBIJA.Razlikujemo: dranje, zapomaganje, arlaukanje, kreštanje i gilikanje. U svetu GologuzihPevaljki sve se to zove pevanje.Ideal za svaku Gologuzu Pevaljku je da proizvede sve te zvuke odjednom i to svaki put, učemu mnoge i uspevaju. Ne zna se baš uvek kada tačno prestaje dranje a počinje zapoma-ganje, ili kada gilikanje prelazi u kreštanje, pa u arlaukanje, ali u tome i jeste čar gologuzog pevanja.



-»Projekat/material
Zbog potrebe da pridoda dublje značenje onome što radi (nabeđenost koju je nasledila od Nabeđenog Umetnika (Mrsus mudus)), Gologuza Pevaljka lako poseže za teškim recima.Otuda: "novi projekat", "kvalitetan materijal", "timski rad", "moja publika", "moje cenjenekoleginice", "humanitarni koncert", "uvek rado dolazim u vaš grad/selo/kafanu/emisiju","hvala, od srca", "sve vas puno, puno volim" itd. Najčešće korišćeni pojmovi su, ipak, projekat i materijal.Gologuza Pevaljka ne propušta da pomene svoj novi projekat, za koji je dugo i pažljivosakupljala materijal. Veoma vodi računa o tome da, ako je u prethodnoj rečenici pomenulamaterijal, u sledećoj bude bar jedan projekat. Ne beži ni od ćele fraze materijal za novi projekat, a ako proceni da ni to nije dovoljno, pomenuće i materijalni projekat ili projekatnovog materijala.

N
arandžastom ladom-karavan skoro daje ušao u ulaz solitera. Pre nego što je ugasiomotor desetak puta gaje isturirao, kako bi ujutru lakše upalio. Otvorio je vrata i izašao u prljavoj majici bez rukava i bos. Zatim je obuo papuče i proizveo karakterističan krkljavizvuk, posle koga je ispljunuo nešto zeleno na trotoar, tik ispred komšijske dece koja su setu igrala. Ugledavši "to" na trotoaru, deca su se vrišteći razbežala. Nasmejao se, prdnuo, azatim otvo rio gepek ijednom rukom izvadio kantu sa gorivom, a drugom živo, vezano prase. Prase se skičeći pobunilo, pokušavši da se oslobodi, ali bez uspeha. Temeljno je za-ključao kola i jedva se provukao pored njih da bi ušao u ulaz. U liftu je prase toliko skičaloi otimalo se da je oborilo kantu iz koje se prolilo malo benzina. Iskobeljao se iz lifta nadevetom spratu, psujući prasetu celu moravsku lozu, sve do jorkširskih rođaka. Zastavšiispred stana iz koga je dopirala neverovatno glasna (i neverovatno turska) narodna muzika,izuo je papuče i ostavio ih među gomilom ostale izuvene obuće koja je tu stajala. Nogom jeotvorio već odškrinuta vrata i ulazeći gotovo pao saplevši se na kokoške koje su zobalemrve u predsoblju.Vikanje i psovanje pomešalo se sa skičanjem i kokodakanjem. Sad je već i najgluvljikomšija saznao daje kući stigao..



Gradski Seljak je neobična vrsta. Važno je reći da on nije nastao mešanjemZapostavljenog Građanina (Trinaestus prasus) i Seoskog Seljaka (Humus ora-torium) ->, već da je u pitanju sasvim treća vrsta, koja urbani život nasilnokombinuje sa seoskim ponašanjem. Kao posledica nasilnog spajanja dve nespojivesredine rodilo se i kontroverzno ime vrste - Gradski Seljak.Jedino što Gradski Seljak ima zajedničko sa Zapostavljenim Građaninom je -stanište, odnosno zgradište sa staništima, gde se oni bore za životni prostor.Gradski Seljak je, međutim, žilavija vrsta i postoji opasnost da potpuno istisneZapostavljenog Građanina. Gradski Seljak je prost organizam. Zato živi u prostimčoporima. Obično su to prosti mužjak I prosta ženka sa čoporom prostih mladunaca,ali je moguće da na jednom mestu bude i više prostih parova sa prostim mladuncimaI prostim pobočnim rođacima (i njihovim prostim mladuncima, p.kumovima, p. prijateljima, p. komšijama i p. poznanicima).Prosti čopor je Gradskom Seljaku neophodan da bi, bez obzira na život u gradu,održao tzv. autentični seoski šmek ->•.Gradski Seljak je neverovatno inventivan kad je reč o prostomživljenju. Evo sada prilike da se kroz igru pitalica upoznamo sa onim što Gradskog Seljaka činidoajenom prostote u Nacionalnomparku SRBIJA:
1) Šta je to: smrdi, a leti?
- Kesa sa
đubretom, koju Gradski Seljak baca
s 9. sprafa
na ulicu.
2)

Šta je to: smrdi, a ide gore-dole?
- Đubre, koje Gradski Seljak sa 9. spra-ta ostavlja u liftu.
3)

Šta je to: narandžasto, ušlo u ulazsolitera?
- "Idealno" parkirana lađa GradskogSeljaka.
4)

Šta je to: zeleno, ima ga puno poliftu i hodniku?
59

- Pljuvačka Gradskog Seljaka.
5)

Šta je to: visoko je, skici, vrišti,kokodače?
- Živina koju Gradski Seljak gaji na 9.spratu.
6)

Šta je to: visoko je, skici, vrišti,arlauče?
- Preglasni turkoidni narodnjaci sa 9.sorata.
7)

Šta je to: visoko je, skici, vrišti,psuje?
-
Porodica Gradskog Seljaka na okupuna 9. spratu.
8)

Šta je to: dere se kad priča tele-fonom?
-
Potpuno normalan Gradski Seljak.
9)
Šta je to: lupa u svako doba dana inoći?
-
Potpuno normalan Gradski Seljak.
10) Šta je to: kroz otvorena vratausmrdelo ceo hodnik?
-
Ručak Gradskog Seljaka.
u
Šta je to: može do praga, a nemože u kuću?
-
Obuća Gradskog Seljaka i njegovih gostiju



-» Seoski Seljak (Humus oratorium)
Samim tim što živi na selu i bavi se obradom zemlje (Humus orato-rium), Seoski Seljak je onemogućen da radi većinu stvari koje radiGradski Seljak (vidi igru pitalica). Međutim, i Seoskom Seljaku jeostavljeno nekoliko mogućnosti da opravda, pa i prevaziđe svojeime. Izdvojićemo dve:- mogućnost iznošenja neograničene količine blata na traktorskim točkovimasa njive na autoput;- mogućnost prskanja voća i povrća pesticidima do iznemoglosti (i po trideset puta), samo zato što se time neće hraniti njegovi, već nečiji drugi mladunci(citat: 'To je za pijacu, a ne za jelo!').



-»Autentični seoski šmek
To je sve ono stoje neophodno Gradskom Seljaku da bi zadržao štoseoskiji osećaj u gradu: galama, žive životinje, slobodno shvatanje ek-sterijera (pljuvanje, mokrenje i obavljanje drugih radnji uz drvo, u ha-ustoru, u liftu, u podrumu i uopšte van prostora predviđenog za tunamenu). S obzirom da šmek znači "miris", treba reći daje prisustvoraznih mirisa (drugima najčešće neprijatnih) Gradskom Seljaku od su-štinske važnosti za normalan život i razvoj. Zato se mladunci Grad-skog Seljaka od malih nogu uče kako da, jednog dana kad dovoljnoodrastu, što spontanije i bez mnogo napora omoguće sebi i čitavomsvom gradskom komšiluku uživanje u autentičnom seoskom šmeku.[/right]

Č
im je helikopter dodirnuo zemlju, pomoćnik se okrenuo i počeo da ga budi:"Gos'n šefe, stiglismo!"Sef se trgao, sanjivo pogledao oko sebe, pa kroz prozor, zevnuo, protegao se, a zatim seuspravio I popravio kravatu."Je l' ovde bese požar il' poplava?", upitao je pomoćnika."Zemljotres, gos'n šefe. Poplavu smo obišli pre podne."Tačno,zemljotres... Setio se da je sinoć u aktentašnu pored fascikle sa govorom na kojoj je pisalo
'za poplave'
ubacio i onu
'za zemljotrese'.
"Slabiji ili jači?", upita, a pomoćnik se primače i gotovo šapnu:"Jači. 7 Rihtera, 9 Merkalija..." Sad se i on malo primakao, zaglađujući kosu rukom."Mnogo žrtava, a?", pitao je."Kol'ko god 'oćete...", uzvratio je pomoćnik."E, onda ostajemo najmanje pola sata!", reče odlučno, vadeći iz džepa crni flor i kačeći gana rever sakoa."Jesi organizov'o slikanje sa povređenima?""Jesam. Prvo u bolnici, sa seljakom kome je štala pala na glavu, a onda u štali domaćinakoji je glava u selu.""A taj je... naš?", upitao je oprezno. "Svim srcem.""Šta je s televizijom?""Tu je. Slikaće dok obilazimo mesto nesreće i, naravno, ceo govor."Klimnuo je, ustao i krenuo prema vratima. Onda je zastao."Još nešto. Nađi mi neko uplakano siroče, da ga nosim u naručju dok me slikaju naruševinama... Ali, nemoj neko debelo, k'o ono prošli put, neću da se iskilavim."



Sredina u kojoj prebiva Pokvareni Političar učinila gaje sposobnim ne samo da menja boju,kao kameleon, već i oblik, a po potrebi i agregatno stanje: pretvara se daje čvrst, u suštini je ljigav, a kad zagusti, ume i da ispari. Sledi, dakle, podela prema agregatnom stanju: .



Legenda kaže da negde u Nacionalnom parku SRBIJA postoji ijedan primerak
Neiskvarenog Političara (Smradus scrupulozus),
ali je zanimljivo da ga nikodosad nije video, pa se nameće zaključak daje verovatno i taj poslednji prime-rak (politički) umro.Ceo svoj (politički) život Pokvareni Političar provede na Vlasti (Privilegius)i oko nje. To je višegodišnja biljka izuzetno slatkog ploda, za koju važi pravilo:stoje viša i šira - to je veći asortiman krupnijih i slađih plodova.Pokvareni Političar voli da se popne na Vlast i da bude na njoj, ali ne voli da gas nje skidaju. Za njega, Vlast predstavlja Drvo života. Dok je na Vlasti,Pokvareni Političar pažljivo bira i ubira sve najslađe plodove koje može dadohvati, halapljivo ih konzumirajući sam ili u krugu porodice. Za to vreme, sveone preko čijih leđa se popeo tu gde jeste, gleda s visine, bacajući im, tu i tamo, po neki ogrizak. Zbog tih osobina je i dobio takav šarlatinski naziv - Smradus bescrupulozus -».Kada je Pokvareni Političar na Vlasti koja je izuzetno visoka i široka (aume da bude neverovatno ogromna), tada je veliki deo Nacionalnog parkaSRBIJA u njenoj senci i malo šta uspeva. Najviše trpe ionako slabe i neotpornevrste kao što su: Zapostavljeni Građanin (gladan Ustavnih prava i sloboda(Civilizatium minimum), kojih u senci Vlasti nema ni od korova) i GoluždraviPenzioner (čija ishrana se svodi na Penzijicu (Myzeria), a koja zakržljava usenci Vlasti Pokvarenog Političara). Za proces penjanja Pokvarenog Političarana Vlast važna je i mirišljava biljka Demagogija (Uvlacus populis) -»Jedinakoja dobro uspeva u podnožju svake Vlasti.



-»Poreklo imena Smradus bescrupulozus
Postoji teorija o tome da prvi deo imena, smradus, dolazi od potrebe Pokvarenog Poli-tičara da se popne na Vlast i da odande ne siđe sve dok se ne usmrdi.Međutim, ništa manje ubedIjivi nisu ni oni koji tvrde da smradus dolazi od njegovog'smrdljivog' odnosa prema onima preko čijih leđa se popeo na Vlast, a kojima baca samoogriske njenih slatkih plodova. Treća teorija kaže da ova druga osobina (smrdljivi odnos)ne može biti zaslužna za prvi, već isključivo za drugi deo njegovogšarlatinskog imena - bescrupulozus, objašnjavajući to ukupnim odnosom Pokvarenog Poli-tičara prema svemu i svima oko sebe, dok je na Vlasti.Svaka od tih, tzv. Smrdljivih teorija sadrži u sebi deo istine. O tome će još biti govora predsam kraj knjige, kod SMRADOVA - kao posebne kategorije.
-»Demagogija (Uvlacus populis)
Teško da Pokvareni Političar uopšte i može da se popne na vlast bez Demagogije. Ona jeneka vrsta halucinogene, mirišljave puzavice, koja obavija Vlast od korena do samog vrha.Pokvareni Političar koristi Demagogiju u procesu penjanja na Vlast, ali i da bi se na njojodržao.

D
obro veče, poštovani gledaoci. Evo nas ponovo u emisiji 'Veče s prorokom'. Gošća ustudiju je gospoda Vidovita Dara... Dobro veče...Dobro veče, dušo, dobro veče. Ona ćeodgovarati na pitanja koja ćete joj vi direktno postavljati, ako okrenete broj koji je ispisanna ekranu. Evo, javljaju mi da već imamo nekog na vezi... Izvolite, gospođa Daro. Halo, tusam, dušo, recite...
Htela sam da pitam da li veza u kojoj sam trenutno ima budućnost....
Ima, dušo. Vidi, ti si rođena da patiš i rođena si da budeš srećna, 'el me razumeš?...
Da?...
Ali nije to ništa straobalno. Imali ste jednu jaku krizu, 'el me čuješ?...
Da?...
Ali to će proći, jer sve mora proći, što kaže naš narod, 'el me razumeš?...
Da?...
Eto toliko za vezu, šta te još interesuje?...
Zdravlje...
Znala sam! Zdravlje... uglavnom dobro, dušo, čuvajte se sao- braćaja...^! me čujete?...
Da?...
Imate jedan ožiljak na telu... ijedan udarac po glavi, jeste tu?...
Da?...
Jeste blizu ekrana?...
Molim?...
Kažem, jeste blizu ekrana?...
Da?...
Ajde, dušo, nemoj da vas mrzi, pipajte ekran levom rukom... Samo malo... Je l' pipate,dušo, nemamo ceo dan, drugi čekaju...Evo, pipam...Pipajte, pipajte ćelom rukom... tako... nemo' da dišete sad... tako... sad opet dišite... Dobro,tako sam I mislila... Sve je u redu sa zdravljem. Samo malo više tečnosti da uzimate. Ikretanje. Samo kretanje! Evo, dođite do mojega kabineta peške... Eto, dušo, jestezadovoljni?...Jesam, samo...Prijatno! Je l'imamo još nekog?... Halo?... Izvol'te, dušo, recite...Zovem u vezi sa bračnom situacijom...Znam, dušo, sve znam, i nije ti lako, odma' da ti kažem...Vi ste dva suprotna sveta...Ti si sever, dušo, on je jug, 'el me razumeš?...Da?...
70

I u zadnje dve godine unazad, došlo je do jedne, da kažemo, situacije...'el tako, dušo?...Pa, jeste...Sigurno da jeste,srce... Da ti kažem, dušo, ti si poštena žena, ali si naivna kao čovek iljudi te zloupotrebljavaju, jer ti im sve veruješ, 'el me razumeš?...Da,da!...E, to je ta crna magija i to ćemo da skinemo, samo treba da dođeš u mom kabinetu, lično, učetiri oka mogu neke stvari da ti kažem, samo pre toga da se javiš mom sekretaru da tizakaže, je l' u redu?...U redu, hvala...Idemo dalje, 'alo...I ja bih htela da pitam u vezisa zdravljem...Sve je dobro, male tegobe sa zatvorom, ali to će da 'otčepi', što kaže naš narod... A ostaliu kući?... Deca su dobro, muž vam je zdrav k'o dren...
Ali muž mi je umro!...
Pa znam, dušo, sačekajte da završim: muž vam je zdrav k'o dren bio, dok nije umro...Fosilni ostaci naivnih žrtava govore da se moderne Vidovite Proročice u Nacionalnom par-ku SRBIJA pojavljuju negde krajem Anteozoika, znači pre skoro deset godina. One su,inače, veoma rasprostranjene, ali ih je uvek najviše u predelima sa lošom ekonomskomklimom I neizvesnom budućnošću. Vidovita Proročica živi (i lovi) u simbiozi saHipnovizijom (Ecranela hipnotica) ->.Pored toga, Vidovita Proročica voli da lovi i na starinski način - tako što gleda u pasulj ili u plećku. Ali ona nije jedina vrsta koja to voli da radi. I Goluždravi Penzioner bi rado gledaou pasulj (doduše, sa drugačijim porivima), samo kad bi bio malo jeftiniji. O plećki da i negovorimo.Osim u pasulj i plećku, Vidovita Proročica uspešno gleda i u solju, kao i u karte.Mužjak Vidovite Proročice zove se Vidoviti Prorok (Nostradamus profiterius). Mnogo jeredi od

ženke, a ponekad iz nepoznatih razloga teži da se pretvori u ženku.Ta pojava se zove Kleopatri/a m.U Nacionalnom parku SRBIJA postoje i Magovi-». Ovde ih po- minjemo jer i oni, kao iVidovita Proročica, najčešće love uz pomoć Hipnovizije.
71

-»Hipnovizija (Ecranela hipnotica)
Halucinogena, lepljiva biljka, rasprostranjena počitavom Nacionalnom parku SRBIJA. Najradije se hrani mozgom žrtve, koji prethodnodugotrajno I temeljno ispira.



-»Magovi (Magus magicus)
Magovi su bića koja se mogu videti samo na Hipnoviziji i to svake večeri oko 19,30. Onikoriste lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve one naivne žrtve kojima se za Hipnovizijuzalepe oči, uši i mozak, pa ne mogu da ih odlepe. Veliki su majstori da od svega napraveništa, a da to predstave kao nešto; da govore nešto, što ne znači ništa, a da za to vreme pouzimaju sve; da obećaju svašta, podele bonove za ponešto, a posle i za bonove teško damože da se nađe išta.I nikom ništa.A za sve to, priznaćete, treba puno magije.

P
a šta ti misliš, da ja ovo radim za džabe? A?!", reče čovek u belom mantilu, sastetoskopom oko vrata. "Ne, ne!... Samo sam mislio da će biti... jeftinije...", odgovoriskrušeno čovek u sivom kaputu, osećajući se zavijenim u crno. "Pa kakvi ste vi to ljudi,majku mu! Doš'o u državnu bolnicu, don'o flašu Džonija, pa misli - zaslužio da budeoperisan! Da ti pokažem ja nešto..."Ustao je i pošao prema plakaru u dnu ordinacije, a zatim ga otvorio tako da se videlaunutrašnjost. "Gledaj! Ovo je sve viski koji mi donosite ti i tebi slični! Ima sigurno tri'esflaša. Šta da radim ja s tim? Da otvorim fri-šop?! A!?!", grmeo je, sve ljući i ljući. "Nećuviski!!! Ocu pare!!! Razumeš?! Keke!! Đenge!! Zelene, plave, u koverti, bez koverte,kakve god oćeš... Evo, dobro – primam čak i ove naše, usmrdele, da ti učinim. Ali samokrupne. One od dva'es dinara su bakteriološki neispravne." Čovek u sivom je bivao svemanji i sve više ličio na makovo zrno. "Jeftinije...", nastavio je onaj drugi, rugajući se."Može jeftinije... ali bez anestezije!..." Čovek u sivom je podigao pogled. "Ali... kako? Daostanem budan za vreme operacije?" Čovek u belom je seo i podigao noge na sto. "Budan,nego šta! Ma, nemoj... Ja da operišem - a ti da konjošeš. More, ne samo da ćeš da budeš budan, nego ima i da mi dodaješ instrumente!"U Nacionalnom parku SRBIJA već dugo postoji vrsta Lekar (Primarius), koja je i dobilaime po tome što se prima na razne stvari. Lekar se pre svega prima na obolele predstavnikesvih ostalih vrsta i liže im rane da bi što pre zacelile, u nedostatku lekova. Ali, prima se oni na druge stvari, pa je po tome i napravljena sledeća podela.
Lekar se, dakle, deli na tri podvrste: Neplaćeni (ili Državni) Lekar (Primarius platus) ->•, Plaćeni (ili Privatni) Lekar (Primarius marcus) -», Podmitljivi Lekar (Primarius mitus).



Ovde nas prevashodno interesuje treća podvrsta - Podmitljivi Lekar, jer ona nanajzanimljiviji način odslikava stanje vrste Lekara u Nacionalnom parku SRBIJA.Podmitljivi Lekar poseduje fantastičnu prilagodljivost za opstanak u Nacionalnom parkuSRBIJA. On je svaštojed. Kao i kod još nekih vrsta (Obogaćeni Ugostitelj, Divlji SalterskiSlužbenik), ne mora da izlazi iz jazbine, već mu lovina sama dolazi. To su uglavnom stari i bolesni primerci drugih vrsta, dakle, oni koji se najlakše love.Osnovna razlika između Podmitljivog Lekara i ostale dve podvrste je to što se PodmitljiviLekar prima na Mito (Mitus) ->.Mito je biljka koja blagotvornodeluje na aktivnost Podmitljivog Lekara jer, kad god sePodmitljivi Lekar primi na Mito, kod njega dolazi do pojačanog lučenja pljuvačke iadrenalina, spontanog padanja donje čeljusti i grča svih mišića. Od tog trenutka on postajehiperaktivan i ultrazainteresovan, ali samo za onoga od koga dobija Mito.Iznenada, sve stoje do tada bilo nemoguće, postaje stvarno i moguće.Oni primerci koji, pak, nemaju Mito za njega, uopšte mu nisu interesantni i brzo ih seoslobađa, dajući im bilo kakvu Terapiju ->•.Zbog velikog broja plodova Mita na koje se Podmitljivi Lekar primi u kratkom periodu,njegova jazbina podseća na magacin mešovite robe. Ima tu raznih plodova, što živih, a štou obliku mrtve prirode: prasići, jagnjići, pilići; kartoni jaja, kajmak, sir, slatko, med, gajbes voćem i povrćem; kartoni viskija, flaše vina, piva i domaće rakije; pakovanja kafe, bo-ksovi i master-boksovi cigareta. Naravno, tu je i oveća gomila koverata koji nemaju marke spolja, ali imaju marke unutra.
-»Terapija (Terapia)
Tretman u kome Podmitljivi, ali i svaki drugi Lekar svoju žrtvu tera da pije ono što inačežrtva sama ni u snu ne bi popila.



-»Neplaćeni (ili Državni) Lekar (Primarius platus)
Podvrsta Neplaćeni Lekar iz dana u dan ima sve manje pripadnika, zbog fenomena sličnogkašnjenju Penzijice (Penzijica - Myzeria<-kržljava biljka zbog koje izumire GoluždraviPenzioner),koji se zove kašnjenje Platice (Platica - Smejuria - takođe izuzetno kržljava biljka, zbog čijeg kašnjenja pored ove podvrste izumiru još neke vrste u Nacionalnom parku SRBIJA, kao što su Prosvetni Jadnik i Zapostavljeni Građanin).
-»Plaćeni (ili Privatni) Lekar
(Primarius marcus)Podvrsta Privatni Lekar je jednom davno postojala, pa onda nije posto- jala, pa sad opet postoji i dobro je (po)stojeća. Postoje dve ravnopravne teorije o poreklu prvog dela imena: Privatni, po jednima, vodi poreklo od njegovog odnosa prema pred-stavnicima drugih vrsta, koje (za razliku od Podmitljivog Lekara) ume I hoće da pri'vati ida se na njih primi nezavisno od plodova Mita. Po drugima, to ime duguje činjenici da jeuvek
pri vati
, to jest da poseduje medicinski materijal, neophodan za svakodnevneintervenecije (vata, gaza, rukavice, špricevi).



-»Mito (Mitus)
Mito je biljka iz porodice Korupcija (Coruptia), koja cveta u svim delovima Nacionalnog parka SRBIJA, a čiji plodovi rastu i dozrevaju po torbama, gajbama, flašama, džepovima ikovertama žrtava koje dolaze u jazbinu Podmitljivog Lekara, a koje on vredno prikuplja iskladišti. To su, dakle, neobični i različiti plodovi. Razlikujemo ih prema formi u kojoj se pojavljuju, pa su tako najpopularnije dve forme: kovertirani Mito (Mitus covertus) I Fla-širani Mito, poznatiji kao Mito Bekrijo (Mitus becrius). Jedna je od retkih biljaka kojojsmeta sunčevo svetio. Najbolje uspeva u senci, u zamračenim delovima Nacionalnog parkaSRBIJA. Tek u poslednje vreme može se videti i na otvorenom, usred bela dana.

"...
I
što kažeš, drža' te je vascijeli dan na stend baj?... Aaaa, bruke i sramote! Pa jesi lizavršio što?... Jesi... Je l' ti se naša' neko?... Savo? Čiji Savo?... A, Savo, Svetov mali... E,onaj mali Savo, ono je ljudina, dajebeoca!... Jes, bogomi... A, moga' si I mene zvati... Daznaš da me vrijeđa što me nijesi zva'... Obraza mi, sredili bi to za pe' minuta... Imam,kako nemam... Pa, znaš ko ti je onde naš čovjek?... Rodo... Rodo, Veskov brat... E, Rodo ti je pustio korijenje na tom mjestu, ima već dvije godine... A znaš ko ga je postavio tamo?...Jovo... Jovo, Žarkov kum... Naša' mu se, jer se Veskov i Rođov otac naša' onome malomeJovovom - e, jes, Krsto se zove - da doktorira na prava, u Beograd... Ne, nije stiga' dazavrši, samo da doktorira... Vidi, onaj što je treba' da mu završi da završi, bio je na godišnjiodmor, tako daje mali mora' prvo da doktorira... Isto ka' i Luka... Luka, Đonov... Ne, no jeVesko njegov zet... Ne Đonov, no Jovov zet... Orodili se od onda otkad se Vesko naša' Jovukad se posvađa' s Milom, zbog Roda... Zato što se Rodo jednom ranije naša' Mi-lu... Ne, no se sredilo tek kad je Rodo prebega' Momu... Momu, znaš čijem... E, jes... Nego,odemo li se gledat' ovijeh dana?...Moga' bi... A moga' bi i ti kod mene jednom da svratiš...Kad god ti oćeš!... Evo, da rečemo, sjutra... Ne, no je bolje prije posla, taman da odemoneđe da ručamo..."Crnogorski Vanzemaljac je vrsta koja potiče iz Nacionalnog parka CRNA GORA, ali gaima na svim mogućim mestima osim tamo. Jedno od tih mesta gde ga ima, i to u ne bašmalom broju, je I Nacionalni park SRBIJA. Nastao je od vrste Crnogorski Crnogorac(Montenegrus montenegro). Spolja su gotovo identični,razlikuju se samo po tome štoCrnogorski Crnogorac i dalje živi u Nacionalnom parku CRNA GORA.Crnogorski Vanzemaljac je i do bio takvo ime (Vanzemaljac) jer već odavno ne živi nateritoriji Nacionalnog parka CRNA GORA. No, bez obzira što se brojni pripadnici ovevrste i rađaju i žive u Nacionalnom parku SRBIJA, oni i dalje zadržavaju ponašanje,navike I dijalekt nekoga ko nikada nije ni napuštao Nacionalni park CRNA GORA.Crnogorskog Vanzemaljca ima širom Nacionalnog parka SRBIJA, ali ga ipak možemo podeliti na dve glavne podgrupe. To su:- povojvođeni Crnogorac (postoje kolonije u severnim delovima Nacionalnog parkaSRBIJA),- pobeograđeni Crnogorac (postoje kolonije u svim delovima Beograda).Postoje Crnogorski Crnogorac dugo živeo u Plemenskoj Zajednici (Tsutsus piperus), iCrnogorski Vanzemaljac ima od njega nasleđen osećaj pripadnosti plemenu. Doduše, to jesada pripadnost nekim sasvim drugim plemenima (npr. Eleze, Armani, Versaće, kao i zbra-timljena plemena Dolce i Gabana).
80

Crnogorski Vanzemaljac instinktivno oseća daje pleme nešto jako važno, pa zato uvek nasebi nosi obeležja ne jednog, već svih plemena kojima pripada (Guči, Bruno Malji...).Posledica bliskosti u okviru plemena je i uzgajanje jedne biljke bez koje CrnogorskiVanzemaljac ne može da preživi. To je biljka
Veza (Cumusrodbinus)-*,
koju on veoma pažljivo i predano gaji i nikada ne zapušta. Osim gajenja Veze, po čemu je dobro poznat, postoje još neke osobenosti Crnogorskog Vanzemaljca, koje ne nalazimo ni kod jedne dru-ge vrste u Nacinalnom parku SRBIJA. To su:Dajebeoca (Tatuscoitus)->,SvijetliObraz (Obrazusluminozus)^>, Serdarizacija (Serdarusvoyvodus)->, Mobilna Kompenzacija Imobiliteta -»i još neke, o kojima se više može saznati u Nacionalnom parku CRNA GORA.
-»•Veza (Cumus rodbinus)
Višegodišnja biljka, koju Crnogorski Vanzemaljac gaji generacijama.Ukoliko se posadi u pravo vreme i na pravom mestu, Veza se lako razgrana i proširi na sve strane, omogu-ćavajući Crnogorskom Vanzemaljcuda se popne do neslućenih visina, odnosno dokle godVeza dopire. Ako se pažljivo neguje, Veza odlično uspeva i na najteže dostupnim mestima,do kojih bi Crnogorski Vanzemaljac, bez nje, teško uspeo da stigne.
-»Dajebeoca (Tatus coitus)
Izraz, kojim se iskazuje vrhunac poštovanja nečije majke.



-»Svijetli Obraz (Obrazus luminozus)
Deo tela koji Crnogorski Vanzemaljac stalno mora od nekoga ili nečega da brani. Inače, poSvijetlom Obrazu se Crnogorski Vanzemaljac prepoznaje, jer mu svetli u mraku kao svilac. Na njega su spremni da mu udare (u želji da mu ga potamne, ili, u najmanju ruku, isprljaju) predstavnici raznih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, pa čak i pripadnici njegove so- pstvene vrste. Svijetli Obraz se sastoji od tri elementa: Čojstvo, Junaštvo i Riječ. Ne zna sekoji je od koga važniji.



-»Serdarizacija (Serdarus voyvodus)
Suština ove pojave je u tome što se neki mužjaci otvoreno udvaraju jedan drugom, među-sobno se hvaleći bez ikakvog osnova. Zvuči perverzno, ali se svodi na izreku: "Ja tebeserdarom, ti mene vojvodom, a šta smo – to samo mi znamo."
»Mobilna Kompenzacija Imobiliteta
Pojava novijeg datuma. Prvo je zabeležena kod Crnogorskog Crnogorca u Nacionalnom parku CRNA GORA, a onda se prenela i na Crnogorske Vanzemaljce koji žive u Naci-onalnom parku SRBIJA. Reč je o neverovatno velikom broju Mobilnih Telefona (Zvrndusnonstopus) po glavi stanovnika, među pripadnicima neverovatno imobilne (nepokretne, ilislabo pokretne) vrste. U pitanju je čista potreba za kompenzovanjem nekretanja, što se postiže imanjem i korišćenjem što više Mobilnih Telefona u jedinici vremena.

Osnovci: Stala je nasred učionice i počela: "Deco, da vidimo: ko zna šta je u ponedeljak?"Jedan dečak je podigao ruku. "Stefane, hajde ti." Mališan je ustao i ispalio kao recitaciju:"Osmi mart, Dan žena! Sve žene tada imaju pravo da dobiju poklon!" Osmehnula se zado-voljno. 'Tako je, Stefane. Sedi. E, pa, deco, pošto sam ja žena a istovremeno i vaša učite-ljica, mislim da bi bilo lepo da me u ponedeljak iznenadite nekim poklonom. Ne mora toda bude nešto mnogo skupo, samo da može da se jede. A onda ćemo da organizujemo malotakmičenje: svakog ko mi donese jestiv poklon, pohvaliću pred celim razredom. Je l' važi?"Svi su zagrajali: "Važi!!!" "Još nešto, ako vas mame pitaju odakle vam ta ideja, recite daste se svega sami setili, jer volite vašu učiteljicu. Je l' važi?" "Važi!!!" "A one koji budu protiv toga da mi donosite poklone, slobodno tužite meni, pa ću ja onda znati čiji mama itata me vole, a čiji me ne vole, pa ćemo onda da vidimo kako da nateramo ove druge da mevole, k'o bele lale.Jel'važi?""Važi!!!"



Srednjoškolci: Profesor je taman zaustio da kaže: "Zatvorite, barem, vrata za sobom, promaja je..." , a vrata su se s jezivim treskom zatvorila iza Pešićeve i Lazarevićeve, kojesu, po svemu sudeći, ponovo otišle da zamene brushaltere. Nije stigao ni da podigne po- padale papire sa poda, a vrata su se ponovo otvorila, ovaj put da prime Mihajlovića, kojimu je deset minuta ranije uzeo 'na zajam' poslednjih deset dinara, jer mu je toliko falilo za još osam piva. Grupica u zadnjoj klupi do zida, koja je na portabl TV-u pratila prenos uta-kmice, bučno je pozdravila donosioca piva. Kad se klicanje stišalo, pokušao je na tre nutak da nadglasa žamor, barem da bi upisao čas, ali zatišje nije dugo potrajalo jer je pao gol.Žalio je za prepodnevnom smenom, kada svi spavaju do trećeg časa, pa se ne bune čak ikad nešto predaje, ako to radi tiho. Pogledao je na sat, a zatim ustao, polako skupio svojestvari, vratio pištolj u futrolu i izašao mnogo pre zvona. Niko nije ni primetio.



Prosvetni Jadnik
(Profus yadibedus) je jedna od onih vrsta koje su nastale mutacijom, i tood vrste Prosvetni Radnik (Profus autoritetus) -», a usled intenzivnih klimatsko-socijalnih promena. Problem je u tome što je Prosvetni Jadnik vrsta koja još nije dovoljno prilagođe-na životu u Nacionalnom parku SRBIJA, a Prosvetni Radnik je, kao vrsta, gotovo izumro.Kao što mu je i ime mutiralo iz
Radnika u Jadnika
, kod njega je, sledstveno tome, sve poremećeno:tako radni dan postaje jadni dan,radna subota -jadna subota,radni vek -jadni vek,minuli rad – minuli jad, broj radnih dana u godini – broj jadnih dana itd.Kod Prosvetnog Jadnika, dakle,upada u oči jedna pojava koja označava neprilagođenostživotu u Nacionalnom parku SRBIJA i koja se zove -
Jadnost
(kod nekih autora -
Jadnitet
ili
Jadnoća
). Količina Jad nosti se izražava Jadnosnim faktorom-^ , koji ide od nula pa dou beskonačno. Kao i neke druge vrste
(Neplaćeni (Državni) Lekar, Zapostavljeni Gra-đanin) i Prosvetni Jadnik
ima hroničnih problema sa održanjem vrste, usled fenomena poznatog kao kašnjenje Platice (Smeyuria). Postoje životni ciklus Prosvetnog Jadnikaoduvek bio vezan za Platicu, a ova ima tendenciju da sve redovnije i redovnije kasni, Pro-svetni Jadnik je morao da razvije neke paralelene tehnike zaštite kako bi uopšte mogao daopstane u Nacionalnom parku SRBIJA. Neke od tih tehnika su:- tehnika tvrdoglave nezainteresovanosti (poznata i kao: "Divljajte vi,a ja ću da predajem, pa kome pre dosadi...");- tehnika dopunskog popodnevnog posla (tzv. multi-level tehnika, ili "Mali vam je dobar, ali može da bude i bolji ako od menekupite Super Secka/Čistka/Briska...");- tehnika zloupotrebe imovnog stanja roditelja (funkcioniše po sistemu unakrsnog ispitiva-nja: "Sta ti je tata/mama po zanimanju?", "Tvoji bi baš mogli da kupe epruvete/knjige /kasetofon/televizor za školu...");- tehnika zloupotrebe ekskurzije (Prosvetni Jadnik vodi svoje mladunče na ekskurziju besplatno, preko turističke agencije s kojom je u dogovoru);- tehnika zaljubljenosti u svoj posao (tehnika koja kratkoročno koristi, ali dugoročno štetiProsvetnom Jadniku, čineći ga na kraju još jadnijim).



-»Jadnosni factor
To je vrednost (tačnije, bezvrednost) kojom se izražava borba Prosvetnog Jadnika za goliživot usled neprilagođenosti životu u Nacionalnom parku SRBIJA. Stoje faktor veći ineprilagođenost je veća te, samim tim, borba za goli život teža. Maksimum jadnosti još nijeizmeren, ali se pretpostavlja da u Nacionalnom parku SRBIJA žive neprikosnoveni svetskirekorderi u prosvetnoj jadnosti. Jedini koji iole mogu da im konkurišu u ovoj kategoriji su primerci iz nekih afričkih ili, eventualno, azijskih nacionalnih parkova.

AFRIČKI JADNOSNI FAKTOR



-»Prosvetni Radnik (Profus autoritetus)
Legenda kaže da je gotovo izumrli Prosvetni Radnik bio neka vrsta mitskog stvorenja, ikao takav ne samo daje bio u stanju da uđe i izađe iz učionice kad god hoće (bez potrebe daeskivira kredu ili sunđer kojim bi ga danas redovno gađali), već je često uspevao i nečemuda nauči tuđe mladunče, i to putem predavanja. Postoje i oni koji idu i korak dalje, tvrdećidaje Prosvetni Radnik predstavljao čak i autoritet tim istim tuđim mladuncima, u šta jedanas teško poverovati.

Na primeru jedne (ne)radne nedelje u životu
Prinudnog (Ne)radnika
saznaćemoapsolutno sve što je potrebno znati o toj vrsti. I o
Paradajzu ->



mužiak:
PONEDELJAK: Ustao je u 9, ignorisao ukućane, doručkovao, stavio hleb, paradajz i pivou kesu i otišao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predveče. Ignorisao ukućane, večerao, po-gledao omiljenu seriju i legao.UTORAK: Ustao je u 9, ignorisao ukućane, doručkovao, stavio hleb, paradajz i pivo ukesu i otišao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predveče. Ignorisao ukućane, večerao, po-gledao omiljenu seriju i legao.SREDA: Ustao je u 9, ignorisao ukućane, doručkovao, stavio hleb, paradajz i pivo u kesu iotišao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predveče. Ignorisao ukućane, večerao, pogledaoomiljenu seriju i legao.ČETVRTAK: Ustao je u 9, ignorisao ukućane, doručkovao, stavio hleb i paradajz (piva je ponestalo) u kesu i otišao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predveče. Ignorisao ukućane,večerao, pogledao omiljenu seriju i legao.PETAK: Ustao je u 9, ignorisao ukućane, doručkovao, stavio hleb i paradajz pod mišku(kesa se pocepala) i otišao na Adu Ciganliju. Odande telefonirao u firmu da se raspita kadse deli pretposlednji deo od 70% od plate. Vratio se tek predveče. Ignorisao ukućane, ve-čerao, pogledao omiljenu seriju i legao. NAPOMENA: Zimi, Adu Ciganliju zamenjuje Buvljak



ženka:
PONEDELJAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila muža i decu iz kuće iostala da sprema kuću i ručak. Završila je tek predveče. Spremila svima večeru, pogledalaomiljenu seriju i legla.UTORAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila muža i decu iz kuće i ostalada sprema kuću i ručak. Završila je tek predveče. Spremila svima večeru, pogledala omi-ljenu seriju i legla.SREDA: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila muža i decu iz kuće i ostalada sprema kuću i ručak. Završila je tek predveče. Spremila svima večeru, pogledala omi-ljenu seriju i legla.ČETVRTAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila muža i decu iz kuće iostala da sprema kuću i ručak. Završila je tek predveče. Spremila svima večeru, pogledalaomiljenu seriju i legla.PETAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila muža i decu iz kuće i ostala dasprema kuću i ručak. Završila je tek predveče. Spremila svima večeru, legla i zaspala nesačekavši seriju.SUBOTA/NEDELJA: Skoknuli u selo, po paradajz za sledeću nedelju.Paradajz (Paradaiz)a) Biljka čijim se plodom hrani vrsta Prinudni neradnik b) Raj

Zadržite vazduh. Na redu su...



Većina vrsta koje pripadaju ovoj kategoriji nisu detaljno prikazane, jer nisu mogle bitiadekvatno proučene. Zašto? Najblaže rečeno - zato što ne mirišu prijatno, pa nije prepo-ručljivo prilaziti im blizu. A postoje, grublje rečeno, u pitanju veoma specifičan smrad, tunikakvo pranje ne pomaže. To je posledica teškog samozapuštanja po pitanju moralne, pro-fesionalne i mentalne higijene i to baš od strane onih koji nose veću odgovornost od drugihza izgled i sudbinu Parka. Zato ćemo neke od tih vrsta ovde spomenuti, ali ćemo zadržatidistancu, iz higijenskih razloga:ZLOUPOTREBLJIVI INTELEKTUALAC (Smračim inteleclualis)PSEUDO-SVEŠTENIK (Smradus alastus)KAPARISANI UMETNIK (Smradu* artistus)POSLUŠNI SUDIJA (Smradus arbitara)PRISTRASN1 NOVINAR (Smradu* informatio)KORISTOIJUBIVI HUMANISTA (Smnidtts humanu*) NESTRUČNI STRUČNJAK (Smradus ?xpertus)

ZLOUPOTREBLJIVI ZLOUPOTREBLJIVI PSEUDO KAPARISANI



...Ima ih još, ali je vrlo teško biti sa većim brojem njih u isto vreme, na istom mestu.Od svih pobrojanih Smradova, jedini koji je mogao biti detaljnije proučen na prethodnimstranicama (pa ga zato i nema na spisku) je Pokvareni Političar <- (Smradus bescrupulo-zus), i to zahvaljujući intenzivnom, bljutavo-slatkastom, kamuflirajućem mirisu Demago-gije, mirisu koji ga svuda prati i koji može privremeno da priguši njegov snažni autentičnismrad. Zato za Pokvarenim Političarem često ide (potpuno pogrešna) priča da "nit" smrdinit' miriše". Pre svega zato što se nisu stekli (mirisni) uslovi za njihovo temeljnije izučava-nje, ali i s obzirom na njihov trenutni doprinos unapređenju Nacionalnog parka SRBIJA,Smradovi su tu gde jesu - na samom kraju.

Vi uskoro napuštate Nacionalni park SRBIJA.Videćete da izlazak nije ništa manje komplikovana i rizična procedura od ulaska. Potrebno je, pre svega, da znate da nije ni preporučljivo ni moguće previše brzo i lako izaći izSRBIJE. Izlazak mora biti postepen, kao što ronilac mora postepeno da izlazi na površinu.Za takav, ne previše nagao, ponekad do bola usporen izlazak iz SRBIJE, pobrinuli su se Naplaćivači takse za izlazak iz Parka (Caznus exitus), Osmišljavači disfunkcionalnosti benzinskih pumpi (Sipus iscantus), kao i Izmeštači najbližeg internacionalnog aerodromaizvan granica SRBIJE (Budim pestus).Ako ste proveli duže vreme u SRBIJI, ne izlazeći van Parka, treba prilikom izlaska da budete spremni na izvestan gubitak orijentacije u vremenu i prostoru, jer duži boravak uSRBIJI ima efekat vremeplova, zaglavljenog u prošlosti najmanje jednu deceniju. Nije nemoguće da po izlasku osetite izvesnu dozu nostalgije za svojevrsnim neoptereću- jućim, hedonističkim stavom prema životu, onim koji je u SRBIJI oduvek postojao, kao iza druženjem sa toplim, srdačnim, komunikativnim i obrazovanim predstavnicima poje-dinih vrsta. Moguće je, čak, da zbog toga poželite da ponovo posetite SRBIJU. Samoizvolite, ali znajte da će vam trebati jedna viza i puno deviza...I na kraju, kada izađete iz SRBIJE, nemojte misliti da ste poludeli ako vam gotovo svestoje izvan Parka bude izgledalo lepše, uređenije, jednostavnije, logičnije i perspektivnije.Tako i treba da vam izgleda. Nacionalni park SRBIJA, sa svim svojim vrstama i pojavama, predstavlja samo zanimljiv eksperiment kojim se završava jedan i počinje drugi vek, ekspe-riment kome niti naziremo kraj, niti shvatamo cilj, pa samim tim još uvek nismo u mogu-ćnosti da ustanovimo da lije uspeo, ili propao.