Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 2]

1 Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 6:59 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member



2 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:14 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Doba se vraća.
Moto Lorenca de Medičija



Samo vreme je krug; sve se vraća.
Fridrih Niče



Ono što se vrti ide ukrug.
Moto Anđela pakla


PEĆINA

Upoznati nisu sa budućom tajnom, niti se razabiru u stvarima drevnim. A ne znaju ni šta šta će dogoditi se, i neće duše spasiti od buduće tajne.

Svici Mrtvog mora, proročanstvo Esenovo



Otpočelo je poslednje doba pesme Kume. Iz obnovljenog duha Doba rođen je novi Poredak. Sada se Devica vraća, vraća se vladavina Saturna. Novo pokolenje poslalo je dole sa nebesa u visinama.

Vergilije, Četvrtu ekloga, Sibilino mesijansko proročanstvo



Kuma, Italija: jesen, godine Gospodnje 1870.

Vreme je pred sumrak. Izgledalo je kao da vulkanske jezero Avernus, visoko iznad Kume, lebdi u vazduhu, delimično obavljeno metalnom izmaglicom. Između pramenova magle, staklasta površina jezera odslikavala je oblake koji su se prelivali poput opala dok su klizili preko srebrnog polu-meseca.
Po zidovima kratera divlje su rasli zakržljali hrastovi koji su menjali boju od krvavocrvene do purpurne u sutonu. Miris koji se širio iz tamnog sumpornog jezera ispunjavao je vazduh opasnošću. Sam predeo oko ovog drevnog, svetog mesta kao daje nešto iščekivao, nešto što je predskaziva-no hiljadama godina. Nešto što će se upravo večeras dogoditi.
Kada je tama postala dublja, između drveća koje se protezalo duž ivice vode pojavila se jedna neprimetna prilika. Žurno su je sledile još tri prilike. Iako su svo četvoro na sebi imali otporne kožne pantalone, kožne ha-Ijetke i šlemove, na osnovu držanja i stasa lako se dalo zaključiti daje njihov vođa žena. Preko ramena je nosila prebačene pijuk, urolanu i nauljenu ceradu, jak konopac, i ostalu opremu za penjanje. Muški saputnici su je bez reci sledili duž naspramne ivice jezera.
Žena se ponovo povukla među senkc, gde je gusto drveće zaklanjalo nadnoseću stenu. Stala je da opipava u mraku pročelje stene prekriveno puzavicama dok ponovo nije pronašla skrivenu pukotinu. Navukavši debele rukavice, uklonila je kamenje koje je s toliko pažnje ranije vratila na mesto. Srce joj je luđački tuklo dok se postrance provlačila kroz uski pro-cep u stenju; trojica saputnika su je sledili.
Kada se našla sa druge strane stene, žena je hitro razmotala ceradu i uz pomoć ostalih nagurala je u pukotinu. Posle toga se više nikakav trag svetlo-sti iz pećine nije mogao nazreti spolja, te je skinula metalni šlem i upalila karbidnu rudarsku lampu na njemu. Zabacivši unazad grivu plave kose, zagledala se u trojicu kršnih saputnika čije su oči svetlucale pri svetlosti lampe. Zatim se osvrnula po pećini.
Zidovi nepregledne šupljine, nastali od lave, uzdizali su se preko stotinu stopa iznad njih. Zastao joj je dah kada je shvatila da stoje na samoj ivici ponora koji se obrušavao u prazninu crnu poput katrana. Čula je zvuk vode koja je proticala nekoliko stotina metara ispod njih. Ovim prolazom nekada su hodili oni koji su tragali za tajnama duboko u utrobi ugašenog vulkana. Ovo je bilo legendarno mesto koje su mnogobrojni tražili tokom vekova, pećina koja je nekada služila kao dom najdrevnijoj od svih proročica: Sibilino proročištc.
Dok je sada prelazila snopom iz svetiljke preko svetlucavih zidova, žena je dobro znala staje pronašla; nemoguće daje došlo do greške. Pećina je bila upravo onakva kakvom su je opisali oni koji su je posećivali od najranijih vremena - Heraklit, Plutarh, Pauzanije i pesnik Vergilije, koji ju je ovekovečio u stihu kao mesto na kome je Eneja ušao u podzemni svet. Bila je i te kako svesna da su ona i trojica njenih saputnika možda prvi koji su ugledali ovo mitsko mesto posle dva milenijuma.
Kada se car Avgust dočepao vlasti u Rimu 27. godine pre n.e., prvo šio je uradio bilo je da prikupi sve primerkc knjiga njenih proročanstava, pod nazivom "Sibilina proročanstva". Spalio je sva koja je smatrao za "neautentična" - to jest ona koja nisu podržavala njegova prava ili su proročki zagovarala povratak Republike. Potom je naredio da se kumanska pećina zapečati. Zvanični ulaz u nju, koji se nalazio ne ovde nego u podnožju vulkana, bio je zatrpan čitavom planinom kamenja. Svaki trag o postojanju čuvene pećine bio je izgubljen za čovečanstvo. Sve do sada.
Mlada žena je spustila svoju opremu i ponovo stavila na glavu rudarski šlem sa malim izvorom svetlosti. Iz kožnog haljetka je izvadila grubo iscrtanu mapu koju je ponela sa sobom i predala je najvišem od Irojice muškaraca. Po prvi put mu se tada glasno obratila.
"Aši, ti ćeš poći sa mnom. Tvoja starija braća moraju da ostanu ovde i čuvaju ovaj ulaz. Ako dole naiđemo na neku prepreku, ova pukotina biće jedini izlaz kroz koji ćemo moći da umakncmo." Okrenuvši se na ivici ponora, neustrašivo je dodala: ,,Ja ću da siđem prva."
Međutim, on ju je uhvatio za zglavak. Bio je zgodan. Zabrinuto se zagledao u nju. Zatim ju je privukao i nežno poljubio u čelo.
"Ne, dopusti meni da siđem prvi, Klio", reče on. "Znaš da sam rođen na stenama, karita; verem se poput koze. Moja braća će te spustiti za mnom." Kada je odmahnula glavom, on joj reče: "Bez obzira šta je tvoj otac ucrtao u tu mapu pre nego stoje umro, to je samo mišljenje jednog učenog čove-ka, nastalo na osnovu iščitavanja prašnjavih knjiga. Tvoj otac nije uspeo da pronađe to mesto iako je proputovao gotovo ceo svet. I sama dobro znaš da su proročišta često opasna. Ono u Delfima krije leglo smrtonosnih pilona u pećini. Ne možeš znati šla ćemo zateći u svetilišlu za koje pretpostavljaš da se nalazi tamo dole, u tami."
Klio se slresla na tu pomisao, a dvojica kršnih muškaraca klimnuše podržavši hrabru odluku svoga brata. Aši upali i drugu svetiljku koju pričvrsti za svoj šlem. Muškarci svezaše jak konopac za stenu. Njihov mlađi brat dohvati golim šakama konopac, a čizmama sa kramponima odupre se o zid i nestade u tami pošto im je uputio kratak, očaravajući osmeh.
Proteklo je naizgled strašno mnogo vremena pre nego što je konopac omlilaveo, što je bio znak za ostale da je dodirnuo dno. Klio je provukla vlastiti konopac između nogu i napravila ormu, koju su braća privezala za alavni konopac kao dvostruko obezbeđenje ako se oklizne. Potom je i ona nestala preko ivice.
Dok se Klio spuštala niz strmo pročelje stene, sama u tišini, proučavala je škriljac pri svetlosli svoje svetiljke kao da on sadrži ključ nekakve zagonelke. Da su zidovi imali uši, pomisli ona, ovaj ovde bi mogao da otkrije hiljade godina tajni. Isto kao i sama Sibila, žena koja je mogla da vidi i budućnost i prošlost.
Najstarija proročica u istoriji, žena koja je živela u mnogim zemljama tokom više od dvanaesl pokolenja. Sibila je bila rođena na brdu Ida, sa koga su bogovi nekada nadgledali rat u ravnici oko Troje. Više od pet stotina godina pre Hrista, Sibila je otputovala u Rim i ponudila kralju Tark-viniju da kupi knjige njenih proročanstava koje su obuhvatale narednih dvanaest hiljada godina. Kada je odbio da plati cenu koju je tražila, spalila je prva tri toma, zatim još tri, dok nisu preostale samo još tri knjige. Njih je Tarkvinije kupio po prvobitnoj ceni i smestio ih u Jupiterov hram, gde su ostale dok i to zdanje nije bilo spaljeno do temelja, 83. godine pre Hrista, zajedno sa dragocenim sadržajem.
Sibilina vidovitosl zadirala je veoma duboko i daleko. Čak su joj i bogovi ispunjavali sve želje. Međulim, kada je zalražila da pozivi hiljadu godina, zaboravila je da poželi i večitu mladost. Kada se primakao kraj njenog života, loliko se smanjila da je od nje ostao samo glas, koji je nastavio da proriče iz staklene bočice smeštene u ovu drevnu pećinu tajni. Ljudi su dolazili izdaleka da čuju njenu pesmu - dok je Avgust nije ućut-kao napuljskom glinom za vjeke vjekova.
Klio se svim srcem nadala da je tačno obaveštenje koje je njen otac iščeprkao iz mnoštva pročilanih drevnih tekstova, ta vizija koju je u celo-sti shvatio tek na samrtničkoj postelji. Bilo daje tačno ili ne, već je žrtvovala sve što je naučila u svom mladom životu da bi ispunila tu najveću želju čoveka na samrti.
Kada je stigla do dna, osetila je Ašijeve snažne šake oko svog struka. Pomogao joj je da nađe oslonac na klizavom kamenju koje se nalazilo s obe strane podzemne bujice.
Više od sata napredovali su kroz pećine ispod vulkana, sledeći uput-slva koja im je njen oiac ostavio na mapi. Konačno su stigli do šupljine, visoko u steni, ispod koje su Sibiline naslednice, mlade seljančice, veko-vima sedele na zlalnom prestolu - od koga je ostala samo gomila izmrvljenog kamenja - prenoseći proročanstva iz uma drevne boginje.
Aši je zastao pored Klio. Iznenada se sagnuo i poljubio joj usne. Osme-hnuo se. "Još malo pa ćeš biti slobodna", reče on.
Ne rekavši više ništa, stao je da se penje uz gomilu izmrvljenog kamenja ka šupljini. Uz preostali deo stene izvukao se zahvaljujući snazi svojih mišica. Klio je zadržavala dah dok je napredovao uz stenu zabadajući u nju krampone. Videla je kako ispruža ruku i zavlači šaku u visoku šupljinu, opipavajući tu mračnu rupu iznad svoje glave. Posle jednog trenutka izvukao je nešto iz nje.
Kada se vratio, pružio je taj predmet Klio. Svetlucao je i podsećao na bočicu, ne veću od njenog dlana. Klio nikada nije poverovala daje Sibilin glas čuvan u ampuli, već je smatrala da su njene proročke reci bile pohranjene u drevnu bočicu. Plutarh je rekao da su njena proročanstva bila ispisana na komadićima metala tako lakim da bi ih vetar odneo ako bi mu bili prepušteni.
Klio je pažljivo otvorila bočicu i sićušni listići joj ispadoše na dlan. Bili su veličine nokta i ispisani na grčkom. Dodirnula je jedan listić i zagledala se u Ašijeve tamnopurpurne oči koje su zurile u njene.
"Šta piše?", prošaputa on.
"Na ovom piše na grčkom En to pan", reče mu ona. "To znači: Jedan su svi."
Sibila je predvidela šta će se dogoditi u svakoj kritičnoj tački preokreta u isloriji - a što je još važnije, znala je u kakvoj vezi je ona sa svakim kritičnim događajem iz prošlosti. Priča se daje predvidela dolazak novog nebeskog doba odmah posle njenog doba - doba Ribe, čiji će avatar biti kralj koga će roditi devica. Sibila je bila u stanju da sagleda tajanstvene veze, nalik na paukove niti, koje su se protezale preko mnogo hiljada godina, povezujući eru Ribe sa erom Vodolije, vodonošom, erom koja će nastupiti tek dvadeset vekova kasnije - a to je otprilike sada.
Klio je vratila listiće nazad u bočicu. Kada su ona i Aši krenuli nazad istim putem kroz pećine ka površini, obuzeo ju je strah, jer je shvatila pravo značenje ovog trenutka. Bilo je upravo onako kako je njen otac uvek zamišljao. Izvadivši iz zemlje jednu ovakvu bočicu, bočicu napunjenu vremenom - otčepivši odavno zamrli glas prošlosti - otvorila je vrata koja je možda trebalo da ostanu zatvorena. Otvorila je Pandorinu kutiju.
Večeras je Sibilina pesma koja je ležala nema u tami ispod vulkana još jednom bila probuđena da bi je ponovo čula ljudska bića po prvi put posle skoro dve hiljade godina.

ULAŽENJE U KRUG

I tako nam je Isus rekao da obrazujemo krug, da se uhvatimo za ruke. On je stao u sredinu i rekao: "Odgovarajte mi sa Amen." l poče da peva i da govori...
Plešite, svi vi...
Plesač pripada vaseljeni.
Onaj ko ne pleše ne zna šta se dešava...
Ako me budete sledili u plesu, videćete sebe u meni koji govorim, a kada budete videli šta radim, ne govorite nikom o mojim tajnama.
Poskočih: ali da li shvatam celinu?
Dela Jovanova, Apokrif Novog zavela
Jerusalim: rano proleće, godine Gospodnje 32. PONEDELJAK
Pontije Pilat bio je u nevolji, velikoj i ozbiljnoj nevolji. Smatrao je daje najveća ironija to što po prvi put za sedam godina koje je proveo na položaju rimskog prefekta, guvernera Judeje, prokleti Jevreji nisu bili krivi.
Sedeo je sam visoko iznad grada Jerusalima, na terasi palate koju je sagradio Irod Veliki i koja je gledala na zapadni zid i kapiju Jafa. Ispod njega je sunce na zalasku pronosilo požar kroz lišće nara u kraljevskim vrtovima, obasjavajući Irodovu baštinu - zlatne kaveze ispunjene golubicama. Iza tih vrtova uzdizala se Sionska gora gusto zasađena rascvalim bagremovima. Pilat nikako nije mogao da se usredsredi na ono što ga je okružavalo. Kroz pola sata moraće da izvrši smotru trupa dovedenih radi jevrejskog praznika koji će se slaviti nedelju dana. Uvek bi nešto pošlo naopako u takvim prilikama kada se u gradu okupi mnogo hodočasnika. Strepeo je od kakve nesreće nalik onima kojima je imao prilike da prisustvuje u prošlosti. Ali to ni izdaleka nije bio njegov najveći problem.
Za nekoga na tako visokom položaju, Pontije Pilat je bio čovek iznenađujuće skromnog porekla. Kao što je to samo njegovo ime isticalo, bio je potomak bivših robova. Imao je pretka kome je podaren pileus - kapa obe-ležje oslobođenog čoveka koji je, zahvaljujući plemenitim delima i ličnim postignućima, unapređen u građanina Rimskog carstva. Bez ikakvog obrazovanja ili prednosti stečenih rođenjem, već samo zahvaljujući kombinaciji inteligencije i velikog zalaganja, Pontije Pilat se uzdigao do staleža konjanika u Rimu i sada je bio vitez Carstva. Ali tek kada gaje otkrio Lu-cije Elij Sejan, Pilatova zvezda, zajedno sa zvezdom njegovog gazde, jur-nula je uvis poput meteora preko neba.
Tokom ovih proteklih šest godina - koje je car Tiberije proveo u vele-lepnom utočištu, zabavljajući se na Kapriju kolale su glasine da voli de-čake, decu koja su još sisala i egzotični zoološki vrt pun uvezenih zveri -Sejan je postao najmoćniji i najomraženiji čovek u Rimu od koga su svi strepeli. U svojstvu kokonzula, sa Tiberijem, Sejan je imao odrešene ruke da vlada Senatom po vlastitoj volji. Hapsio je neprijatelje na osnovu izmišljenih optužbi i širio kontrolu u inostranstvu postavljajući svoje kandidate na tamošnje visoke pložaje - isto kao što je postavio Pontija Pilata ovde u Judeji. Ukratko, problem Pontija Pilata bio je u tome što je Lucije Elij Sejan bio ubijen.
I ne samo daje Sejan bio mrtav, već je bio pogubljen zbog izdaje i za- vere po naređenju samog Tiberija. Optužili su ga daje zaveo carevu snaju, Livilu, koja mu je pomogla da otruje njenog muža, Tiberijevog jedinog sina. Kada je prošle jeseni pred rimskim senatom pročitan naglas dokument koji im je uputio car sa Kaprija, nemilosrdni, hladnokrvni Sejan - koga je ova izdaja pogodila kao grom iz vedra neba - potpuno je klonuo i nije bio u stanju čak ni sam da iziđe iz prostorije. Iste te noći, po naređenju rimskog senata, Lucije Elij Sejan bio je zadavljen u zatvoru. Sa njegovog beživotnog tela skinuta je sva odcća i potom je bilo bačeno na stepenice Kapito-la, gde je ostalo da leži tri dana uveseljavajući građane Rima koji su mu vraćali milo za drago, pljujući ga, urinirajući i prazneći svoje utrobe nad njim, ubadajući ga i puštajući svoje životinje na njega. Na kraju su ga bacili u Tibar da ribe dokrajče ono što je ostalo od njega. Međutim, Sejanov kraj nije bio i kraj priče.
Pohvatani su i pobijeni svi članovi Sejanove porodice - čak i njegova mala kćer koja je bila devica i po rimskom zakonu nije mogla da bude kažnjena smrću. Zato su je vojnici prvo silovali, a potom joj prerezali grlo. Sejanova otuđena žena izvršila je samoubistvo; saučesnicu Livilu je vlastita porodica zaključala u sobu i ostavila da umre od gladi. Do sada, a još nije proteklo ni pola godine od njegove smrti, svi Sejanovi saveznici ili saradnici, koji još nisu bili pogubljeni, izvršili su samoubistva popivši otrov ili se bacivši na vlastite mačeve.
Pontija Pilata nisu užasavale takve stvari. Veoma dobro je poznavao Rimljane, mada nikada neće biti jedan od njih. Tu grešku je Sejan počinio: želeo je da bude Rimljanin plemić i da ženidbom uđe u carsku porodicu. Mislio je da će moći da ih istisne sa tog položaja. Sejan je verovao da će njegova krv obogatiti krv careva. Umesto toga, sada je obogaćivala rečni mulj.
Pilat se nije zavaravao, tačno je znao daje u velikoj nevolji. Bez ob.i-ra na to koliko bio kvalifikovan za ovaj položaj i bez obzira na to koliko je provincija Judeja bila udaljena od Rima, on je svoje ime ukaljao čim mu je pokojni dobročinitelj, sa kojim su ga povezivale i mnoge druge stvari, učinio prvu uslugu i on je prihvatio. Možda će Pilatove postupke prema Jevrejima, na primer, posmatrati u svetlu Sejanovih, koji je započeo vlastitu političku karijeru progonom rimskih Jevreja i okončao je pro-terivanjem svih Jevreja iz Rima - dotično naređenje je nedavno opozvao car lično. Tiberije se pobunio tvrdeći da nikada nije želeo da ijedan njegov podanik oseti netrpeljivost ostalih, daje sve to bilo Sejanovo maslo. To je samo još više pojačalo nervozu Pontija Pilata, i to s pravom. Tokom proteklih sedam godina, Pilat se često suprotstavljao tom judejskom ološu koji je toliko prezirao.
Iz nekog razloga, koji Pontiju Pilatu nikako nije bio jasan, za Jevreje nisu važili rimski zakoni kojih su ostali porobljeni narodi morali da se pridržavaju - oni nisu morali da služe u rimskoj vojsci i gotovo da nisu plaćali nikakve poreze, uključujući tu čak i one koje su plaćali Samarićani, pa čak i rimski građani koji su živeli u ovim provincijama. Rimski senat je izglasao zakon prema kome čak i čistokrvni rimski građanin može biti osuđen na smrt samo zato stoje neovlašćeno prešao preko jevrejskog brda sa Hramom.
A kada je Pilat morao da sakupi sredstva da bi završio akvadukt i do-neo život u ovu nedođiju, šta su prokleti Jevreji uradili? Odbili su da plate za podizanje nasipa akvadukta, tvrdeći da su Rimljani dužni da se brinu o narodu koji su porobili i pretvorili u roblje. Pretvorili u roblje - baš zabavno. Nije im mnogo trebalo da zaborave svoje boravke u Egiptu i Vavi-lonu. I tako je on "pozajmio" potrebna sredstva od desetine koju su ubirali za hram, završio akvadukt i okončao jadikovke. Međutim, to nije bio kraj njegovim mukama sa Jevrejima i njihovim poslanicama upućivanim Rimu, iako je on odneo pobedu. Razume se, to je bilo još za Sejanova života. Sada se nešto novo pomaljalo na obzorju. Nešto što bi ga moglo spasti, skrenuti Tiberijev gnev. Njegova ruka bila je dugačka i stisak snažan kada je reč o odmazdi prema podređenima koji su pali u njegovu nemilost.
Pilat ustade i uznemireno stade da Sparta po balkonu.
Saznao je od svojih upravnih organa - gnezda uhoda i doušnika koji su od najveće važnosti za svakog guvernera kolonije u kojoj živi porobljen narod - za nekog tamo Jevrejina koji luta unaokolo po divljini tvrdeći, kao i toliki drugi, daje inunctus - onaj koji je primio pomazanje. Takvog su Grci zvali christos, što znači pomazan svetim uljem, a Jevreji mashiah, što je značilo isto, koliko je on razumeo. Ta drevna stvar, tako mu je rečeno, imala je duboke korene u istoriji njihove vere: verovali su da neko dolazi, da će iznenada stići i da će ih osloboditi svih stega koje su smatrali da ih sputavaju i da će taj neko pretvoriti ceo svet u raj u kome vladaju Jevreji. U poslednje vreme je njihova želja da ugledaju potencijalnog pomazanog kralja izgleda dostigla vrhunac - a za Pontija Pilata je to bio blagoslov kome se nadao. Jevreji će biti ti koji će da ga spasu!
Kako su stvari sada stajale, Sanhedrin, jevrejsko veće staraca, podržavalo je ovog novog kandidata, isto kao i veliki broj učenika iz esenske kolo-nije, sledbenika luđaka koji je pre nekoliko godina hodio unaokolo uranjajući ljude u vodu. Kolale su glasine da gaje pogubio Irod Antipa, jevrejski tetrarh u Galileji, jer je nazvao Antipovu ženu Irodijadu kurvom - i da je Antipa skratio momka za glavu na zahtev svoje pastorke, Salome. Zar nije "rio kraja neveri tih ljudi? Antipa se plašio tog novog pomazanog; verovao je da je on reinkarnacija onog koji je uranjao ljude u vodu i koga je skratio za glavu i da se vratio da bi se osvetio tetrarhu.
Postajao je, međutim, i treći takmičar u ovoj igri. koji je doveo Pilata u još bolji položaj: jevrejski vrhovni sveštenik Kajafa, rimska marioneta sa većom policijskom silom u Jerusalimu od samog Pilata, koji se takođe zalagao za to da se otarase mutivoda čiji je cilj bio da sruše rimsko carstvo i civilizovanu upravu. Sajafa i Antipa mrzeli su tog Jevrejina i pribojavali ga se, a Sanhedrin i uronjeni u vodu su ga podržavali. Sve bolje od boljega. Kada taj momak padne, povući će sve njih za sobom.
Pilat se zagledao preko ravnice s druge strane zapadnog zida ka mestu na kome je upravo zalazilo sunce. Čuo je okupljanje novih trupa u dvorištu, kao i uvek u vreme praznika. Motriće na reku hodočasnika koja će doći da proslavi prolećnu ravnodnevicu, koju su, kao i obično, Jevreji že-leli da izjednače sa vlastitim jedinstvenim verskim uzbuđenjima: u ovom slučaju, sa prelaskom nekog duha u Egiptu preko njihovih kuća pre više od hiljadu godina.
Pilat je slušao kako oficir zadužen za obuku izvikuje naređenja novim trupama. Čuo je zvuk njihovih kožnih donova po mermernim pločicama u dvorištu ispod. Konačno se Pilat okrenuo da pogleda preko zida balkona trupe ispod sebe, koje su začkiljivši podigle poglede prema njemu, jer ga je sunce koje mu je bilo za leđima obavijalo poput plamenog oreola, tako da su mogli da nazru samo njegov neodređeni obris. Uvek je birao ovaj čas i ovo mesto upravo iz tog razloga.
"Vojnici Rima", poče on, "morate biti spremni za predstojeću nedelju, za gomile hodočasnika koji će preplaviti ovaj grad. Morate biti spremni da iziđete na kraj sa svime što može da se desi i što bi moglo da predstavlja nepotreban teret za carstvo. Kolaju glasine da će pristići i huškači čiji je cilj da miroljubivu proslavu pretvore u pobunu, da pogaze red i zakon. Vojnici Rima, možda će tokom predstojeće nedelje ono što će svako od nas ponaosob uraditi izmeniti tok carstva, možda čak i tok istorije. Ne zaboravimo daje naša najvažnija obaveza da sprečimo bilo kakav čin uperen protiv države ili statusa kvo od strane onih koji žele, radi religijskog žara ili lične slave, da izmene sudbinu Rimskog carstva - da izmene tok naše sudbine."



3 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:18 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
UTORAK

Još nije bilo svanulo kada je Josif iz Arimateje, zamagljenog pogleda i iscrpljen od putovanja, stigao blizu Jerusalima. U tami svoga uma još je mogao da čuje zvuke prethodne noći - vodu koja udara o bokove velikih brodova, uranjanje vesala u vodu, šapate preko površine mora neobasjanog mesečinom - dok se mali čamac približavao njegovoj trgovačkoj floti koja je bila ukotvljena izvan luke Jopa, čekajući prvu svetlost da uđe u luku.
Čak i pre nego što se Nikodemov glasnik identifikovao i ukrcao na brod, čak i pre nego što je Josif video poruku koju je čak ovamo došao da mu preda, osetio je da im se sprema propast. Uopšte se nije iznenadio što je
poruka bila šifrovana; pošiljalac nije želeo da je vidi i shvati bilo ko drugi. Ali za Josifa ona je uzburkala hiljadu duhova već i samim onim što nije govorila. Još i sada je mogao da vidi reci poruke:
Požuri. Kucnuo je čas. Nikodem.
Pisalo je da je čas kucnuo. Ali kako je to bilo moguće? pomislio je Josif ispunjen strepnjom. Još nije bilo pravo vreme za to!
Prenebregavši vlastito mišljenje i oprez. Josif je probudio svoju usnulu posadu i naredio da njegov zapovednički brod oslobode od ostalih - sme-sta, u ovo gluvo doba noći - i da samo ovaj brod odvezu u luku Jopu.
Njegovi ljudi su se žučno usprotivili tome, očigledno smatrajući daje poludeo. I kada su konačno pristali u luci, Josif je nastavio sumanuto da se ponaša. Ostavio je posadu da obezbedi njegov dragoceni tovar - nečuveni postupak za vlasnika jedne tako velike trgovačke flote - i ne obazirući se na rimski policijski čas, odtutnjao je ulicama, zatim probudio sluge da mu izvedu konje i da ih upregnu i otputio se sam samcijat u noć. Sanhedrin, jevrejsko veće staraca, sastaće se u zoru. Neizostavno je morao da prisustvuje tom okupljanju.
Vozeći se opasnim putevima zaleđa - u mukloj tišini koju je narušavao samo topot konjskih kopita po izlomljenom kamenju, njihov topao dah po-mešan sa penom i glasanje evrčaka u udaljenim gajevima - Josif je slušao nemu misao koja se šapatom ponavljala u dubinama njegovog uma: Šta lije Učitelj učinio?
Kada je Josif iz Arimateje ušao u grad, nebom je tek počela da krvari blaga izmaglica crvenila iznad Maslinske gore, ističući siluete iskrivljenih obličja tog drevnog drveća. Josif je zadobovao pesnicama po vratima da bi podigao konjušara iz postelje i ostavio mu konje da ih napoji i istimari. Zatim se žurno uputio peške ka gornjem gradu, preskačući po dva kamena stepenika.
U vlažnoj tami pred svitanje koja ga je okruživala, primetio je leluja-nje bagremova na ranojutarnjem povetarcu. Ovo drveće krhkih grana ote-žalih od cvetova, svakog proleća bi odenulo Jerusalim u bogatu zlatnu halju. Vireći iz niša i kroz lukove, ono kao da je prodirale u svaku poru ovog grada-lavirinta. Čak i sada, dok je Josif išao krivudavim uličicama i peo se uz brdo, udisao je njihov težak miris, koji je podsećao na miris tamjana što se izvija iz kandila, uvlačeći se u pukotine u senci usnulog grada i vrtložeći se u pijanim virovima oko podnožja Sionske gore.
Bagrem: sveto drvo.
"Neka mi naprave svetilište, kako bih mogao da boravim medu njima",
naglas je recitovao Josif.
Visoki Nikodem kraljevskog držanja iznenada se obreo ispred njega i Josif shvati daje već stigao do poznate kapije parka koji je okruživao Nikodemovu palatu. Sluga je zaključavao kapiju za njim, kada je Nikodem, sa šumom kose koja se nesputano vijorila oko njegovih širokih ramena, raširio ruke u znak dobrodošlice. Josif mu je srdačno uzvratio zagrljaj.
"Kada sam bio dečak u Arimateji", reče Josif, zagledavši se preko mora zlatnih grana, "duž ćele reke protezali su se nasipi zasađeni chittahom, drvećem koje Rimljani nazivaju akacija zbog oštrog trnja. Jahve nam je naložio da od tog drveta sagradimo prvi zavetni šator, rešetke i oltar, svetinju nad svetinjama, čak i zavetni kovčeg. I Kelti i Grci su to drvo smatrali svetim isto kao i mi. Oni ga zovu "zlatna grana"."
"Suviše dugo si ostao među paganima, prijatelju moj", primeti Nikodem, odmahujući glavom. "Bog verovatno i sam tvoj izgled smatra za bogohuljenje."
To je teško bilo poreći, skrušeno pomisli Josif. U kratkoj togi i sandalama čiji su mu kaišići bili upleteni do polovine listova, sa mišićavim, po-tamnelim udovima, izbrijanim licem - kože ispucale i ogrubele od dugog boravka na slanom morskom vazduhu - kose nepodšišane na propisan način, upletene i podignute s vrata kao u Norvežanina, znao je da sigurno više liči na kakvog Kelta sa severa nego na sebe sama: uglednog i poštovanog judejskog trgovca i, poput Nikoderna, zvaničnog člana veća "se-damdesetorice", kako su obično nazivali Sanhedrin.
"Hrabrio si Učitelja, dok je još bio dečak, da sledi način života stranaca koji može da odvede samo u propast", istaknu Nikodem kada krenuše nizbrdo. "Uprkos tome, poslednjih nekoliko ncdelja molio sam se da stigneš pre nego što bude suviše kasno. Jer možda jedino ti možeš da umanjiš štetu počinjenu tokom poslednjih godinu dana dok si bio odsutan."
Bilo je tačno daje Josif odgajao mladog Učitelja kao vlastito dete, od kada je dečakov otac - drvodelja koji se takođe zvao Josif - umro. Vodio ga je na mnogobrojna putovanja u inostranstvo kako bi se upoznao sa drevnom mudrošću raznih kultura. Uprkos toj svojoj roditeljskoj ulozi, Josif iz Arimateje, koji je već bio napunio četrdeset godina neophodnih za ulazak u Sanhedrin, bio je samo sedam godina stariji od svog štićenika, o kome nikako drugačije nije mogao da razmišlja osim kao o Učitelju. Ne samo kao o rabhiju, što znači moj gospodar ili učitelj, već kao o velikom duhovnom vođi kakav je postao. Nikodemov komentar mu ipak nije bio sasvim jasan.
"Štetu koju ja mogu da umanjim? Došao sam čim sam mogao, pošto sam primio tvoju poruku", stade da ga uverava Josif, odbacivši i samu pomisao da je time ugrozio svoje bogatstvo i sam život. "Pretpostavio sam daje nekakva politička kriza - nekakav hitan slučaj - nepredviđena nesreća dovela do toga da promenimo plan..."
Nikodem zaslade i zagleda se u Josifa svojim tužnim, tamnim očima, koje kao da su prodirale do najvećih dubina - mada su danas bile okružene crvenilom usled iscrpljenosti, a možda i od plakanja. Josif je iznenada primetio koliko je njegov prijatelj ostareo tokom ove jedne kratke godine koliko je bio odsutan. Spustio je šake na Nikodemova ramena i smrknuto čekao, osetivši kako ga ponovo obuzima ista ona jeza, mada je vazduh postajao sve topliji i miomirisniji. Nebo sad više nije bilo boje lavande već breskve, jer se sunce primaklo obodu. Nije bio siguran da želi da čuje odgovor.
"Nije nastupila nikakva politička kriza", odvrati Nikodem, "bar još nije. Ali se dogodilo nešto možda još gore; pretpostavljam da bi se to moglo nazvati krizom vere. On sam predstavlja tu krizu, razumeš. Toliko se pro-menio da bi ga jedva prepoznao. Čak ni njegova vlastita majka to ne shvata. Kao ni njegovi najbliži učenici - dvanaestorica koje naziva magični krug."
"Promenio se? Kako se promenio?" upita Josif.
Dok je Nikodem birao reci, Josif se zagledao u grad ispod njih u kome su bagremovi šumeli na povetarcu, pomerajući grane poput prstiju, milujući ga šuštavim uzdasima. Pomolio se - molio se za neku vrstu uverenja, vere koja će ga pripremiti za ono što je osećao da se sprema. U trenutku kada je osetio nagoveštaj nade, sunce se izdiglo iznad Sionske gore u eksploziji svetlosti, odbijajući se o fasade vila i palata koje su se izdizale iznad njih visoko na padinama Sionske gore, probijajući se čak u lavirintske prolaze donjeg grada. S druge strane, u daljini, nalazio se veličanstveni Solomonov hram, a ispod njega, odaja od klesanog kamena u kojoj će se Sanhedrin sastati ovog jutra.
Solomonov otac, David, prvi kralj Izraela, zamislio je taj hram u snu. Ponovo podizan i popravljan posle svake nesreće, i ukrašavan zahvaljujući blagu koje su podarili mnogi veliki kraljevi, taj hram je predstavljao dušu jevrejskog naroda. Hram je blistao u dolini poput sunca izdižući se iz mora otvorenih dvorišta; njegovi beli mermerni stubovi presijavali su se podse-ćajući na šumu utvarnog drveća na jutarnjoj svetlosti. Svetlucavi crepovi od čistog zlata na krovovima - poklon Iroda Velikog - zaslepili bi oko u zoru, stoje upravo bio slučaj sada, i mogli su da oslepe odbijajući svetlost u podne.
Međutim, dok je to zračenje ispunjavalo Josifovo srce, Nikodem mu je prošaputao u uvo.
"Dragi moj Josife, ne mogu da smislim nijedan drugi način da to objasnim. Svi se pribojavamo daje Učitelj najverovatnije potpuno poludeo."
Odaja od isklesanog kamena uvek je bila hladna i vlažna. Voda je izbijala iz zidova i napajala lišajeve koji su tamo rasli u svim duginim bojala- Isklesana u samoj steni brda na kome je počivao hram, ta odaja je obrazovala jajoliku nadsvođenu komoru ispod svešteničkog suda i visokog oltara, negdašnjeg gumna Davidovog. Do nje se stizalo zavojitim stepeništem od trideset tri stepenika uklesana u drevnu stenu. Josif je oduvek imao utisak daje sam ulazak u tu odaju izvestan oblik obrednog upućivanja. U letnjim danima je lepljiva svežina koja je u njoj vladala predstavljala pravo olakšanje. Ali danas, ona je samo doprinosila predosećanju propasti koje je obuzelo Josifa kada je saslušao Nikodemove reci.
lako su veće obično nazivali "sedamdesetorica", zapravo se sastojalo od sedamdeset jednog člana kada se ubroji i vrhovni sveštenik, i to je bilo u skladu sa brojem članova sličnih veća još od Mojsijevog vremena.
Korpulentni vrhovni sveštenik Josif Kajafa, umotan u purpurni molitveni šal i žutu odoru, prvi je sišao niz stepenice. Na vrhu njegovog štapa nalazio se raskošan ananas od čistog zlata, koji je simbolizovao život, plodnost i podmlađivanje naroda. Kao i svi vrhovni sveštenici pre njega, Kajafa je bio zvanični predsednik Sanhedrina zahvaljujući svom religijskom statusu, što je podrazumevalo i pravni status, jer su zakon i Tora bili jedno.
Od drevnih vremena, vrhovni sveštenici poticali su iz roda Sadukeja -sinova Sadoka, prvobitnog vrhovnog sveštenika kralja Solomona. Ali posle rimske okupacije, prvo stoje uradio kralj Irod Veliki, marioneta Rima koji gaje postavio, bilo je da pogubi potomke mnogih uglednih porodica, zamenivši ih u Sanhedrinu svojim ljudima. Ovo čišćenje značajno je poboljšalo situaciju fariseja, liberalnije i narodnije stranke koju su sačinjavali izučavaoci Tore i prepisivači i kojoj su pripadali i Nikodem i Josif.
Fariseji su kontrolisali većinu glasova, tako da je vođa njihove stranke, Gamaliel, unuk legendarnog rabhija Hilela, bio zapravo predvodnik Sanhedrina, i trn u oku Josifu Kajafi. Fariseji nisu mogli da se suzdrže i ne istaknu u svakoj prilici da Kajafa nije došao na ovaj položaj zahvaljujući poreklu, što je bio slučaj sa saducejskom aristokratijom, niti zahvaljujući učenosti, poput fariseja, već tako što se oženio kćerkom jednog nasija, princa.
Postojala je jedna osoba koju je vrhovni sveštenik mrzeo više od nekog fariseja, naslućivao je Josif dok je silazio za svojim sadruzima niz kameno stepenište u odaju. Ta osoba bio je Učitelj lično. Tokom prethodne tri godine Kajafa nije dao svojoj policiji u hramu da predahne, držao ih je kao čopor pasa koji je pratio svaki Učiteljev korak. Pokušao je da uhapsi Učitelja zbog podsticanja nemira posle prevrtanja stolova u dvorištu hrama gde je već pokolenjima porodica Josifa Kajafe držala unosnu koncesiju nad golubicama. Zaista, bogatstvo koje je zgrnuo od prodaje ptica za žrtvovanje tokom svetih dana i hodočašća platilo je sadašnju Kajafinu sinekuru zajedno sa mirazom jevrejske princeze kojom se oženio.
Kada je njih sedamdeset i jedan sišlo niz zavojito stepenište i zauzelo svoja mesta, vrhovni sveštenik Kajafa ih je blagoslovio i sklonio se u stranu kada je plemeniti rabhi Gamaliel, oko koga su se vijorili dugačka kosa i bogata odora, istupio da otvori sastanak veća.
"Bog nam je udelio težak zadatak", počeo je Gamaliel na svoj dramatičan način, glasom koji je odzvanjao poput zvona. "Bez obzira na našu misiju, bez obzira na naše želje i bez obzira na ishod današnjeg okupljanja osećam da govorim u ime svih nas kada kažem da niko neće napustiti ovu prostoriju potpuno zadovoljan, jer moramo raspraviti tužan slučaj Ješue ben Josifa iz Nazareta. Pošto je naše breme teško, voleo bih da počnem nečim što nas može nadahnuti. Kao što vidite, upravo nam se vratio najveći lutalica među našom nomadskom braćom - Josif iz Arimateje."
Svi okupljeni oko stola okrenuše se i zagledaše u Josifa. Mnogi klim-nuše u njegovom pravcu.
Gamaliel nastavi: "Pre tačno godinu dana Josif iz Arimateje je pristao, na nagovor galilejskog letraha, Iroda Antipe, i mene lično, da krene na tajni zadatak u Rim u ime potomaka Izraela. Taj zadatak trebalo je da uklopi u svoje uobičajene planove za putovanja. Njegova trgovačka flota je kao i uvek trebalo radi trgovine da obiđe Britaniju, Iberiju i Grčku. Ali kada je izdalo naređenje da svi Jevreji budu proterani iz Rima, zamolili smo Josifa da otputuje direktno na Kapri..."
Samo što je Gamaliel pomenuo Kapri, začuo se žamor glasova i članovi veća su se uzbuđeno okrenuli svaki prema svom susedu.
"Neću vas držati u neizvesnosti, jer je većina vas već sigurno pogodila šta se spremam da kažem. Uz pomoć carevog sestrića Klaudija, koji poznaje Irode još od ranije, Josif od Arimateje ugovorio je sastanak sa carem Tiberijem u njegovoj palati na Kapriju. Za vreme tog sastanka, i zahvaljujući umnogome pravovremenoj smrti Lucija Sejana, Josif iz Arimateje uspeo je da ubedi cara da bi bilo veoma mudro da odobri povratak Jevreja u Rim."
Odjednom su svi zalupali šakama po stolu i nekolicina onih koji su sedeli u blizini od srca je stisnula Josifove šake, uključujući i Nikodema. Svi članovi veća su još pre nekoliko meseci čuli za rimski proglas koji im je išao naruku. Ali sve do sada, dok se Josif nije bezbedno vratio sa svojih putovanja, njegova umešanost ostala je dobro čuvana tajna.
"Shvatam da će moj zahtev izgledati prilično neuobičajen", nastavio je Gamaliel, "ali pošto nam je Josif iz Arimateje učinio veliku uslugu i imajući u vidu jedinstvenu prirodu njegovog odnosa sa Ješuom ben Josifom iz Nazareta, voleo bih na početku njega da pitam kako bi on želeo da nastavimo ovaj sastanak. Josif je među prisutnima jedini koji nije upoznat sa svim okolnostima koje su dovele do krize."
Nijednom nije pogledao vrhovnog sveštenika Kajafu koji se mrštio iza njegovih leđa zbog ove promene u protokolu. Ostali su, međutim, zaklimali glavama u znak saglasnosti, tako daje Josif odgovorio.
"Svima vam najtoplije od srca zahvaljujem. Stigao sam jutros nešto pre svitanja, i dok mi ovde sedimo, moja flota još nije ušla u luku, niti sam ja imao vremena da odspavam, da se okupam i presvučem. To vam je dokaz sa kolikom hitnjom sam pristupio rešavanju problema koji je pred nama. Zapravo, nisam imao vremena ni da saznam s čim smo to suočeni, znam samo to daje Ješua, Učitelj - koga, kao što većina vas zna, smatram svojom jedinom porodicom - u nekoj velikoj i ozbiljnoj nevolji koja se odnosi i na sve nas."
"Onda moramo sve da ti ispričamo", reče Gamaliel, "i to mora da učini svaki od nas ponaosob, jer je većina nas učestvovala u pojedinačnim događajima, ali ne u svima. Priča treba da krene od mene."
Prošle jeseni je sam stigao u Jerusalim, u vreme Proslave zavetnog šatora. To je zaprepastilo sve koji ga poznaju. Učenici su ga tri puta zvali da siđe s njima s gore Galilejske da širi reč Božju kao stoje to činio prilikom svih svetih događaja i da isceljuje svetinu okupljenu na proslavi. Tri puta je odbio i poslao ih same. A onda je sam sišao u potaji, pojavivši se iznenada, neočekivano u spoljašnjim dvorištima hrama. Igledao je čudno i tajanstveno, nimalo nalik na sebe - kao daje sledio nekakvo unutrašnje vlastito ustrojstvo.
Tokom Sukota, za vreme jesenje ravnodnevice, kada slavimo prvi za-vetni šator sačinjen od grana bagrema, po Gospodovom naređenju, a tokom našeg egzodusa iz Egipta, takođe slavimo i uspomenu na grube kolibe ili šatore podizane u divljini u kojima se živelo tokom tog hodočašća. Za vreme proslave prošle jeseni, svaki vrt, dvorište i privatni park u Jerusali-mu bili su ispunjeni kao i uvek improvizovanim šatorima podignutim na brzinu od grana ukrašenih cvetovima kroz koje su zvezde mogle da sijaju, povetarac da duva i kiša prska po našim porodicama i posetiocima koji su u njima živeli i gostili se ćele nedelje, sve do kraja praznika. Sukot se okončava u hramu čitanjem poslednjeg poglavlja i?. Tore o smrti Mojsije-voj, čime je označen završetak starog ciklusa i što predstavlja isto što i smrt Mojsijeva za naš narod.
Na završetku slavlja osme noći, domaćin ustaje od večere u svakom dvorištu ili vrtu i čita molitvu koja je najstarija u hagadskoj tradiciji, starija je i od samog praznika. Za šta se on to moli? Traži od Boga uslugu, jer je nedelju dana "živeo u daščari": naredne godine, možda će zaslužiti da sedi u Levijatanovoj daščari. A šta označava daščara Levijatanova? Dolazak novog doba, doba mesijanskog kraljevstva koje počinje pojavom mesije, onog koji je pomazan i koji će pobediti morsku neman, upotrebiv-ši njenu kožu za daščaru pravednih, a njeno meso za mesijanski banket. On će nas osloboditi stega, ujediniti nas u jedno kraljevstvo, vratiti kovčeg i slaviti hram poput Davida i Solomona. Kao prirodni potomak ovih moćnih prinčeva, povešće izabrani narod u slavu i dozvati zlatnu zoru -ne samo nove godine, već novog eona.
Kao što vidiš, nipošto nije slučajno stoje Učitelj sam sišao sa gore Galilejske da prisustvuje baš ovom prazniku.
Te osme noći pojavio se upravo u vrtu Nikodemovom, za Simhat Toru. Nikodemov vrt je velik i gusto pošumljen. Kao i uvek u ovakvim prilikama, bilo je mnogo šatora od granja i cveća i baklji koje su osvetljavale eozbu tako da su kapije mogle da ostanu otvorene za hodočasnike i sve ostale.
Na kraju praznika, kada je Nikodem ustao da ih blagoslovi i zamoli .a
čast da naredne godine u ovo doba sedi u šatoru morske nemani. Učitelj je ustao sa svog mesta u jednoj od obližnjih daščara. Uputio se ka Nikodemu u svojoj lepršavoj beloj odori dok se kosa vijorila oko njega. Pomerio je rukom u stranu činije i pehare i popeo se na niski, mesingani sto.
Podigao je uvis krčag sa vodom koji je držao u jednoj ruci dok se drugom pridržavao za grane senice radi ravnoteže i počeo da sipa vodu posvuda - po stolu, tlu - poprskao je čak i goste koji su se još naslanjali na sto i koji uznemireni poskakaše na noge. Svi su bili ili zapanjeni ili zbunjeni, niko nije znao staje hteo ovim činom niti su mogli da pretpostave. Zatim je Učitelj bacio krčag na tie. Podigao je ruke i povikao:
"Ja sam voda! Izlivam se za vas; svako ko je žedan treba da dođe da se napije mene! Ako verujete u mene, reke žive vode će poteći iz vas..."
Oni koji su prisustvovali ovom činu posle su se prisećali da je njegov glas bio veoma bogat i reci pune nadahnuća, tako da su tek kasnije shvatili da niko nije imao pojma o čemu on to govori.
Kada je večera završena i ljudi počeli da izlaze kroz njegove kapije. Nikodem je načuo razgovor koji je vodila nekolicina njegovih sadruga fa-riseja. Na brzinu su sazvali tajno veće koje je trebalo da se održi kasnije te noći u Kajafinoj palati na drugom kraju grada. Nikodem je resio, mada nije bio pozvan, da prisustvuje, jer je bilo jasno da je Učitelj uspeo da uzdrma i zbuni čak i svoje najveće pristaše svojim čudnim postupkom.
Narednog jutra, Nikodem je rano otišao do dvorišta hrama u potrazi za Učiteljem pre nego što ga ostali pronađu. Želeo je da ga zaštiti od svega sto bi mogao da uradi ili kaže, jer su često čak i njegovi učenici pogrešno shvatali njegove reci. Prethodne noći, uprkos žučnom protivljenju Niko-derna i ostalih - čak i vlastite policije u hramu - Kajafa je zatražio da se obave pripreme za Učiteljevo hapšenje čim se on ujutro pojavi.
Učitelj je stigao neposredno posle Nikodema. Na sebi je imao istu onu belu odoru. Čim je stupio u dvorište hrama, oko njega se obrazovao veliki krug - koji su sačinjavali i mnogi od onih što su prisustvovali tajnom sastanku. Ovog puta su bili bolje pripremljeni. Na Kajafin nagovor, danas Su sa sobom doveli preljubnicu. Gurnuli su je pred Učitelja i zapitali ga da 1 °n smatra da bi trebalo daje kamenuju, što joj je po zakonu, razume se, sledovalo. To je bila zamka: svima je bilo poznato da Učitelj - poput Hilela, koji je bio slobodouman kada je reč bila o ponašanju u braku i koji je naročito poštovanje gajio prema ženama - veruje u praštanje takvih greha ako se počinilac iskreno pokaje.
Na zaprepašćenje svih, Učitelj nije ni reč izustio. Nemo je čučao u prašini i crtao po njoj vrhom prsta kao da nije čuo ni jednu jedinu izgovorenu reč. Do tada se oko njega okupila poveća skupina znatiželjna da vidi šta će da uradi i spremna da se ruga ženi, koju su držali neposredno ispred njega poput komada mesa koji se klati na kuki.
Posto su ga prilično dugo saletali, on ustade i ćutke odmeri gomilu -prodorno se zagleda u svaki par očiju, kao da izriče konačni sud o pojedinačnoj duši svakog čoveka. A onda progovori:
,,Neka prvi kamen baci onaj među nama koji sebe smatra bezgrešnim", reče im on.
Zatim je ponovo čučnuo u prašinu i ćutke nastavio da crta prstom. Posle dosta vremena, podigao je pogled i ugledao ženu pred sobom. Bila je potpuno sama.
,,Pođi i ne greši više", rekao joj je.
Čuvši te reci, Nikodem koji je sve to promatrao iz prikrajka, shvati koliko je bilo važno ono što je Učitelj učinio. Rizikovao je vlastiti život zbog žene za koju je znao daje kriva za ono za staje optužuju, jer je rekao "ne greši više". Učitelj je naterao sve prisutne da budu sami sebi sudije - uključujući tu i ženu, jer će i ona morati da uvidi veličinu onoga što je za nju bilo učinjeno.
Kada se žena udaljila i Učitelj ostao sam, Nikodem mu je prišao dok je ovaj još crtao prstom po pesku. Nikodema je zanimalo da vidi šta to Učitelj crta. Spustio je pogled i u prašini ugledao nacrtanu neku vrstu čvora -veoma složenog čvora, jer je teško bilo razabrati početak ili kraj; činilo se da stalno ide ukrug.
Učitelj je osetio Nikodemovo prisustvo i ustao iz prašine. Stopalom je izbrisao sliku koju je nacrtao. Kada je Nikodem započeo razgovor o riziku kome se Učitelj izložio došavši sam iz Galileje bez ikakvog upozorenja, Učitelj se osmehnuo i samo je rekao:
,,Dragi moj Nikodeme, da li ti se čini da sam sam? Nisam. Došao sam ovamo sa svojim Ocem. Nemoj zaboraviti, da shofar duva i u Galileji.
To se, razume se, odnosilo na Dan pomirenja koji su proslavili prethodne sedmice dok je Učitelj još bio u Galileji. Tom prilikom se duvalo u rog ovna kao i uvek na kraju svake godine, što je bio znak svim ljudima da u nastupajućoj godini razmisle o tome kako bi mogli još više da postupaju u duhu Božje volje. Međutim, Nikodema je proželo neprijatno osećanje, jer je Učitelj kao usput pomenuo tu vekovima staru tradiciju. Učinilo mu se da bi ona mogla poprimiti novo značenje u Učiteljevom grozničavom i plodnom umu. Staje zapravo naumio?
Pre nego što je Nikodem stigao da potegne tu temu, Učitelj se žurno uputio ka dvorištu u kome su bili oni koji menjaju novac, a koje se nalazilo unutar zemljišta koje je pripadalo hramu. Nikodem se zaduvao dok ga nije sustigao. Tamo su Učitelja ponovo okružili isti oni koji su mu se napolju rugali - stoje i mogao očekivati i stoje izgleda i želeo - optužujući ga da je izigravao lažnog svedoka. Tada je to uradio, to što je izazvalo glasine daje možda lud.
Kada su ti ljudi rekli da vode poreklo od Avramovog semena i da im nije potreban Učitelj koji će ih podučavati, što je on voleo da radi, i da im se naročito nisu dopale njegove pretenciozne tvrdnje da je on mesija i na-slednik Davidove loze, Učitelj je imao smelosti da izjavi kako je lično poznavao Avrama. Staviše, rekao im je da se Avram silno obradovao kada je čuo za Učiteljevu misiju ovde na zemlji. Oni rekoše da Učitelj nije bio dovoljno star da bi poznavao čoveka koji je bio mrtav, poput Avrama, već hiljadama godina. Učitelj ih je ućutkao jednim pogledom. Potom im je kazao da ih je lično Bog upoznao! Rekao je daje on, Učitelj, sin Božji - lelo Božje! Ali ni to nije bilo sve. Rekao im je, i mnogi ovde prisutni to mogu da potvrde:
"Ja i moj Otac smo jedno. Pre Avrama... ja postojiml" Upotrebio je sveto ime da sebe opiše, što je samo po sebi bogohulno i zaslužuje biče-vanje ili čak kamenovanje.
Ali to je bio samo početak. Pre otprilike tri meseca, dosta posle proslave, Učitelj je bio pozvan u Vitaniju, u dom mladog Lazara, brata Mirjam i Marte iz Magdale, među svoje najbliže učenike. Dečak je bio teško bolestan i žudeo je da ga vidi pre nego što umre. Čak i po tvrđenju dvanaestorice, Učitelj se ružno poneo, odbio je da napusti Galileju i poseti porodicu iako je situacija bila kritična i žene ga preklinjale da pokuša da izleći de-čaka, da ga spase izvesne smrti. Kada je konačno stigao, dete je bilo mrtvo već tri dana. Mirjam im je kazala daje les već počeo da truli i daje zaudarao, i da su ona i sestra odbile da dozvole Učitelju da uđe u kriptu kada je to zatražio.
I tako je ostao da stoji napolju. Stajao je napolju i dozivao Lazara -mladog, mrtvog Lazara - dok ovaj nije ustao iz groba. Podigao ga je iz grobnice predaka. Podigao gaje u stanju raspadanja, umotanog u istrulelu krpu u kojoj se sahranjuju mrtvi sa sve crvima koji su već počeli da izjedaju les. Podigao gaje iz mrtvih. "Blagi Bože", prošaputao je Josif i. Ari-mateje kada je priča bila gotova. Zurio je u ostale za stolom staklastog pogleda ne uspevajući da primora sebe da progovori. Staje uopšte mogao da kaže? Sadukeji su propovedali daje smrt jednostavno kraj života; fariseji su smatrali da dobrog čoveka, koji je dobro proživeo život, možda čeka kao nagrada večni život na nebu. Ali niko nije verovao u uskrsnuće, u vraćanje napola trulog lesa iz groba u život na zemlji. To je predstavljalo nezamislivi užas.
Mnogi od prisutnih za stolom pokušaše da izbegnu njegov pogled kada su videli koliko je to sve Josifa zaprepastilo. Ali se zato vrhovni sve-štenik Kajaf"a, koji ničim nije doprineo priči koju su ostali ispričali, sada udostojio da ih počastvuje vlastitim mišljenjem.
"Sve mi se čini da tvoj bratanac, naš voljeni Ješua ben Josif iz Nazare-ta, sin skromnog drvodelje, pati od iluzije veličine, dragi moj Josife", izjavi on svojim ljigavim glasom koji je svima išao na živce. "Umesto da se ponaša kao vođa - učitelj, rabh ili gospodar, pomazani kralj ili šta god -čemu su se naši ovde prisutni sadruzi nadali, on se izgleda izmetnuo u luđaka koji misli daje, genealoški, potomak jednog i jedinog pravog Boga i da može da odlučuje ko će živeti, a ko umreti. Pitam se kako mu je uopšte tako nešto moglo pasti na pamet?" Pogledao je Josifa i iscerio se.
Josif je dobro znao da su se mnogi prisutni, mada u sebi, sigurno slagali sa vrhovnim sveštenikom. Bog se nije mogao opisati i bio je nedodirljiv: On nije mogao biti prikazan prema čovečjem liku. Kako je do ovoga uopšte moglo da dođe? pomisli Josif. Tokom jedne kratke godine, njegov svet se potpuno izokrenuo.
Josif je morao lično da vidi Učitelja, i to smesta. Poznavao gaje bolje od bilo koga - oduvek je verovao da je jedino on u stanju da sagleda čistoću njegove duše. Morao gaje videti pre ostalih, pre nego što bude suviše kasno.



4 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:19 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
PETAK

Josifovo predivno, ali veoma zaraslo imanje na gori Maslinskoj, koje je retko obilazio u poslednje vreme zbog čestih putovanja, zvalo se Getse-man. Bio je siguran da Učitelj neće odvesti svoje učenike na Getseman, niti će tamo otići sam, bez Josifovog odobrenja. Što znači da je postojalo samo jedno mesto na kome je mogao da odsedne u ovoj brdovitoj zemlji, a to je bilo u gradu Vitaniji - u domu Lazara iz Magdale i njegovih sestara, Mirjani i Marte.
Pri samoj pomisli na sestre iz Magdale, Josif je uvek morao da se bori protiv snažnih osećanja. Mirjam iz Magdale ili Marija kako su je zvali Rimljani, podsećala gaje na sve greške njegovog života, kao Jevrejina i muškarca. Voleo ju je - o tome nije bilo zbora - i to u svakom pogledu, voleo ju je kao što bi muškarac trebalo da voli ženu. Iako je imao četrdeset godina i bio dovoljno star da joj bude otac, već je trebalo da ispuni svoju prokletu jevrejsku dužnost prema Bogu i da zagadi zemlju plodovima svoga semena - kao što bi to Nikodem verovatno rekao.
Mirjam je, međutim, volela drugoga. I samo je Josif iz Arimateje znao zasigurno, mada su mnogi drugi podozrevali, daje predmet njene ljubavi Učitelj. Josif nije mogao daje krivi zbog toga, jer ga je i on voleo. Zbog se nikada nije otvorio pred njom niti će to ikada učiniti, sve dok Učitelj bude živ. Ipak je poslao glasnika u Vitaniju i pozvao se na večeru.
Učitelj će doći iz Galileje u četvrtak, tako da su za petak pripremali formalni ručak i laku večeru kada će, kako je stajalo u Martinom poverlji-vom odgovoru, Učitelj imati nešto važno da objavi. Postoje prilikom poslednje posete Učitelj podigao iz groba mladog domaćina, Josif se zapitao šta li je izopačeno smislio ovog puta.
Josif se u petak ujutro odvezao do Vitanije, grada koji se nalazio nekoliko kilometara dalje od Getsemana. Kada se zaustavio ispred kuće, ugledao je viziju - ili pre utvaru u belom - koja se spuštala niz brdo raširenih ruku. Bio je to Učitelj, ali nekako izmenjen. Oko njega je išlo najmanje stotinu ljudi, i kao i obično, većina njih bile su žene. Svi su takođe bili odeveni u belo, nosili su u naručju naramke oveća i pevali neki čudan, ali proganjajući napev.
Josif je ostao bez reci da sedi u kolima. Kada je Učitelj stigao do njega, u odori koja je obavijala njegove udove poput vode, zagledao se u Josifove oči i osmehnuo se. U tom trenutku je Josif u njemu video dečaka kakav je nekada bio.
"Voljeni Josife", oslovi ga Učitelj, dohvativši njegove šake i povukavši ga da siđe sa kola, "kada bi samo znao koliko sam žudeo za tobom."
A onda, umesto da ga zagrli, Učitelj krenu šakama uz Josifove mišice, preko njegovih ramena i lica, kao da pregledava kakvu životinju ili želi dobro da upamti njegove crte kako bi isklcsao pagansku skulpturu prema njegovom liku. Josif uopšte nije znao šta da misli. Pa ipak - osetio je neku vrstu toplog peckanja duboko ispod kože, u mesu, kostima, kao da se dešava nekakva fizička promena. Bilo mu je nelagodno i povukao se.
Ljudi koji su pevali i mileli oko njih nervirali su Josifa; nije prepoznao nikoga od njih i jedva je čekao da odvuče Učitelja odatle. Kao da mu je pročitao misli, Učitelj reče:
"Hoćeš li ostati uz mene, Josife?"
"Misliš na ručku i preko noći?" upita Josif. "Da, Marta je sve sredila. Ostaću koliko god budeš želeo; zaista moramo da razgovaramo."
"Pitam te, hoćeš li ostati uz mene", ponovio je Učitelj glasom koji Josif nije umeo da protumači.
"Da ostanem uz tebe?" upita Josif. "Ovaj, da, dobro znaš da ću uvek biti uz tebe. Upravo zbog toga moramo..."
"Hoćeš li ostati uz mene, Josife?" ponovi Učitelj, gotovo kao da po-navlja rečenicu da bi je bolje upamtio. Iako se i dalje osmehivao. jedan njegov deo kao daje bio zagledan u veliku daljinu. Josifa proze užasna jeza.
"Moramo da uđemo unutra", reče on brzo. "Jako dugo se nismo videli; moramo da porazgovaramo o mnogim stvarima u četiri oka."
Oteravši ostale, stao je da požuruje Učitelja stazom koja je vodila do kuće. Poslaće nekoga dole da se pobrine za konje. Stigli su do natkrivenog trema sa sluhovima duž velike i nepravilno postavljene kamene kuće.
Kada je Josif zašao među tamne prolaze u dvorištu sa fontanom u hladu drveća, uhvatio je Učitelja za ruku. Kada je vrhovima prstiju dodirnuo hladan laneni rukav, materijal mu je privukao pažnju - setio se da su Ni-kodem i nekolicina drugih pomenuli tu novu belu odoru. Josif, koji je bio dobro upućen u stranu robu koju je uvozio, prepoznao je pod dodirom da to nije bilo u svetu poznato, ali ne preskupo platno iz Galileje, čija je proizvodnja donela bogatstvo porodici Magdali i mnogim drugim stanovnicima Galileje, već je to verovatno bilo daleko skuplje pelusijansko platno iz severnog Egipta - za koje se čak moglo reći da je dragoceno, jer je po ceni konkurisalo drugoj jednoj tkanini koja se takođe dobijala nekim tajanstvenim i tajnim procesom: kineskoj svili, tkanini toliko retkoj daje u Rimu bilo zabranjeno daje nosi bilo ko drugi osim članova carske porodice. Kako li je, za ime sveta, Učitelj došao do takvog bogatstva? Ako se ima u vidu njegova poruka da treba odolevati zamkama ovosvetovnog bogatstva, bilo je krajnje neobično što je zadržao odoru umesto da je proda i razdeli novac siromašnima, kao što je to oduvek radio čak i kada su u pitanju bili mnogo skromniji pokloni.
Martu, stariju sestru, čija je upletena kosa bila prekrivena maramom, a vrat znojav, zatekli su među slugama kod glinenih ognjišta u zadnjem delu kuće.
"Spremam pravu gozbu za danas", ponosno je rekla Marta kada su obojica muškaraca prišli da je zagrle, pazeći da se ne sudare sa slugama koji su nosili poslužavnike prepune hrane. "Marinirana riba u vinu", nastavi ona, "razne vrste hleba i sokova od pečenja, pileća supa, pečeno jagnje, prvo prolećno povrće i trave iz našeg vrta. Danima već kuvam! Pošto je Učitelj, kao i obično, usvojio sve ove posetioce, morala sam da pripremim više hrane nego što sam planirala. Iako Pasha pada tek naredne nedelje, na ovaj način naša porodica želi da zahvali - ne samo za tvoj bezbedni povratak sa mora, Josife, već i za čudo od pre samo tri meseca koje je Učitelj izveo, zahvaljujući svojoj veri; sigurna sam da si već čuo kako je vaskrsao našeg mladog Lazara."
Marta je gledala Učitelja sa uobičajenom naklonošću i izgleda da nije primećivala da nešto nije u redu. Josif je iznenađeno takođe podigao pogled ka njemu i zaista, malopređašnje osećanje da nije sa ovoga sveta je nestalo. Zamenilo ga je iskreno saosećanje koje je Josif oduvek osećao. Ono je verovatno predstavljalo objašnjenje za veliki broj odanih sledbeni-ka koji je Učitelj pridobio tokom veoma kratkog razdoblja. Učitelj kao da je znao svaku mračnu tajnu pokopanu u čovekovim grudima, ali je pose-dovao i sposobnost da oprosti i da da oprost svima.
"Dragi Josife", zaustio je Učitelj, osmehujući se kao da će da mu ispriča neku privatnu šalu, "nemoj, molim te, da poveruješ ni reč od onoga što ti je ova žena rekla! Njena vlastita vera i vera njene sestre podigli su mladog Lazara iz zemlje. Ja sam samo pomogao pri rađanju kao kakva babica, ali samo je Bog u stanju da izvodi čuda kao što su rađanje i ponovno rađanje, bilo iz materice ili grobnice. I to samo zarad onih koji iskreno veruju."
"Naš brat Lazar može s tobom podeliti svoje iskustvo", stade Marta da uverava Josifa. "Trenutno je napolju na terasi, sa ostalim gostima."
"A Mirjam?" upita Josif.
"Zaista bi trebalo nešto da preduzmeš s njom u vezi, Učitelju", reče Marta, blago se ražestivši. "Ćelo jutro đipa po planini s tobom i ostalima; trenutno je u voćnjaku sa učenicima i njihovim porodicama koje nisu odavde. Samo je zanima filozofsko blebetanje dok život ide dalje, i stvarnost je prebačena poput sedla preko ramena nas teretnih životinja. Trebalo bi daje ti javno ukoriš."
Učitelj udalji Martu od sebe kako bi je osmotrio. Progovorio je s takvom hitnjom i strašću daje Josif ostao potpuno ošamućen.
"Volim Mirjam", reče Učitelj njenoj sestri glasom koji je više bio ljut nego pun ljubavi. "Volim je više od svoje majke, više nego što volim ovde prisutnog Josifa, koji me je odgajio. Volim je više od sve moje braće, čak i od onih koji su sa mnom od samog početka. Postoji veza, čvor, koja pomaže Mirjam i meni da se razumemo, koja mora biti dovoljno jaka da sve prevaziđe - čak i smrt. Šta misliš, hoće li Mirjam postati važnija ako ti bude pomagala oko pripreme obroka, pa makar to bio obrok za hiljadu ljudi ili ako bude sedela sat duže kod mojih nogu dok sam još sa vama?"
Josifa je zapanjila Učiteljeva okrutnost. Kako je mogao da kudi ženu koja gaje upravo uzdizala u nebesa što joj je spasao brata i koja je provela tri dana kuvajući za njega, njegove učenike, i stotinu nepozvanih gostiju?
Josif primeti daje Marti zadrhtala brada i da joj se lice zgrčilo. Ali kada je zakoračio da se umeša, Učitelj se ponovo izmenio. Dok je Marta pokušavala da sakrije uplakano lice šakama, Učitelj ju je uhvatio za zglavke, pognuo glavu i poljubio joj dlanove, koji su još bili prekriveni testom i brašnom. Potom je ponovo privukao Martu u zagrljaj, poljubio je u teme i nastavio nežno daje ljulja, dok se nije opustila i prestala da plače. Tada ju je Učitelj odvojio od sebe i pogledao.
"Mirjam je odabrala pravi put, Marta", rekao je nežno. "Svako od nas treba da daje onoliko koliko je u stanju. Nikada nemoj tražiti da neko bude kažnjen zato što se pokorava Očevoj volji." Josif još nije uspeo da se razabere u svemu tome, a Učitelj gaje uhvatio za ruku i skliznuo na terasu.
U ograđenim vrtovima ispod, pozvani gosti su se kretali između stolova, ćilima i ostalih aranžmana postavljenih tu radi njih ispod senica od vinove loze koje su vodile do voćnjaka. S druge strane vrtova nalazili su se izbledeli kameni bedemi na kojima su nepozvani, ali dobrodošli gosti, mogli da se počaste u hladu pored malog potoka.
Ispod senica od vinove loze čije su mladice tek počele da se razmota-vaju, Josifje ugledao ribare iz Galileje: Andriju i njegovog brata Simona koji su se priljubljenih glava došaptavali sa svojim partnerima, Jovanom i Jakovom Zebedejom, koje je on zvao ,,grom i munja", zbog neobuzdanih i eksplozivnih karaktera. Blizu njih je stajao mladi Jovan Marko, koji je izišao radi današnje proslave iz majčine kuće u Jerusalimu.
Josifa je uplašio toliki broj važnih učenika i njihovih porodica okupljenih najednom mestu. Naročito ovde u Judeji, gde su sada bili pod jurisdikcijom Rima i nadohvat Kajafi. Ako su nameravali duže da ostanu, moraće da ih prebaci na svoje imanje Getseman, gde su sluge uvek bile na straži.
Odagnavši takve misli, zaustavio je Učitelja i povukao ga u zaklon rešetkaste senice od čokota pre nego što su oni odozdo uspeli da ih spaze.
"Voljeni moj sine", blago ga oslovi Josif, "toliko si se izmenio za ovih kratkih godinu dana koliko sam bio odsutan da te više ne prepoznajem."
Učitelj skrenu pogled na Josifa. Njegove oči koje su se prelivale poput opala, ta čudna mešavina smeđe, zelene i zlatne, oduvek su za Josifa bile nestvarne. Bile su to oči čoveka naviklog na druge, fantastične svetove.
"Ja se nisam izmenio", tužno je odvratio Učitelj s osmehom. "Svet se menja, Josife. U vremenu promena, kao što je ovo, moramo se usredsre-diti na jednu jedinu stvar koja je nepromenjiva i neprolazna. Uskoro će svanuti dan koji su predviđali još od vremena Enoha, Ilije i Jeremijc. Isto onako kao što sam ja pomogao da mladi Lazar ustane iz groba, naš je zadatak da sada pomognemo svetu da pređe u novo doba: zbog toga sam ovde. Nadam se da ćeš mi se pridružiti, da ćete mi se svi pridružiti. Nadam se da ćete ostati uz mene. Mada ne morate svi da me sledite tamo gde moram da pođem."
Josif nije shvatio ovu poslednju primedbu, ali je žurno nastavio. "Svi smo zabrinuti za tebe, Ješua. Saslušaj me, molim te. Ostali članovi Sanhedrina ispričali su mi o tvom dolasku iz Galileje za vreme praznika prošle jeseni. Ješua, znaš da u Sanhedrinu imaš najjaču potporu. Mislio sam da je sve dogovoreno kada sam otišao prošle godine, da će te pomazali za vreme predstojećeg praznika ujesen. Planirali su da te pomažu kao mesiju - kao našeg izabranog kralja i duhovnog vođu! Zašto si sve to izmenio? Zašto pokušavaš da odbaciš sve što su mnogi mudri ljudi tako dugo planirali?" Učitelj pređe šakom preko očiju. "Sanhedrin nije moja najjača potpora, Josife", reče on. Zvučao je umorno. "To je moj Otac na nebu, i ja slušam samo Njegove zapovesti. Ako se slučajno Njegove ideje kose sa idejama Sanhedrina, bojim se da će morati da odmere snagu s Njim. Potom je uputio Josifu isti onaj zagonetni osmeh i dodao: "A što se tiče onoga što je nepromcnjivo i neprolazno - to je čvornovat problem."
Učitelj je voleo da skriva tajne u zagonetkama i Josifje uočio da se stalno vraća na čvorove. Josifje upravo hteo da pokrene tu temu kada se veo od vinskih pipaka koji ih je okruživao razmaknuo i Mirjam se obrela pred njima. Osmehivala se toplim, senzualnim osmehom koji bi uvek uzburkao Josifova osećanja.
Bujna kosa duginih boja slobodno joj je padala oko ramena nagovešta-vajući divlju raskalašnost, zbog čega su članovi veća - pa čak i mnogi od učenika - smatrali da predstavlja nepotrebnu političku pretnju u Učiteljevoj sviti. Josifje oduvek bio mišljenja da postoji nešto primitivno u vezi s njom, nalik na prirodnu silu. Bila je poput one drevne Lilit koju su najstariji hebrejski tekstovi nazivali Adamovom prvom ženom: zrelo voće koje prosipa život, ništa ne zadržavajući.
"Josif iz Arimateje!" povika ona i baci mu se u naručje. "Svima si nam nedostajao, ali sam ja najviše od svih čeznula za tobom." Malo se udaljila i ozbiljno se zagledala u njega onim svojim krupnim sivim očima ispod gustih trepavica. "Učitelj i ja smo često o tome razgovarali. Kada si ti ovde, nikada se niko ne posvađa, niko ne cvili niti se žali. Ti sve to odagnaš i sve izgleda tako jednostavno kada si ti tu."
"Voleo bih da mogu da shvatim šta se to izmenilo od mog odlaska, jer nešto sigurno jeste", reče joj Josif. "U prošlosti nikada nisu izbijale svađe."
"On ti je sasvim sigurno rekao da se ništa nije promenilo, zar ne?" upita Mirjam Josifa, podrugljivo bacivši pogled na Učitelja. "Sve je kako treba, hvala - da li ti je to kazao? Nije tako; mesecima se krio, čak i od vlastitih sledbenika. I sve to da bi mogao trijumfalno da uđe u grad na Pashu naredne nedelje, okružen..."
"Kako stvari sada stoje, nećeš ići u Jerusalim?" upita Josif Učitelja sav uznemiren. "Mislim da to ne bi bilo mudro. Sanhedrin će sasvim sigurno odbiti da te pomaže naredne jeseni ako budeš nastavio da zakuvavaš stvari za vreme Pashe."
Učitelj zagrli jednom rukom Josifa, a drugom Mirjani, i privuče ih bliže k sebi kao da su njegova deca.
"Ne mogu da čekam do jeseni. Kucnuo je moj čas", jednostavno reče Učitelj. Zatim blago stegnu Josifa i prošaputa mu u uvo. "Ostani uz mene. Josife."
Dok je sunce zalazilo, gomile sledbenika mirno pređoše preko brda, ostavivši za sobom u vrtovima i voćnjacima snežni tepih od cvetnih latica.
Kada se spustila tama, Marta je zapalila vatre u glinenim lampama sa uljem. Prisutna su bila dvanaestorica, mladi Lazar, koji je bio bled i izmučen i koji gotovo da reč nije izustio celog dana, nekoliko starijih žena i sestre. Učiteljeva majka se izvinila, rekavši da može da siđe sa Galileje tŁk po završetku Pashe.
Kada je ova mala skupina zauzela svoja mesta pri treperavoj svetlosti, Učitelj je zahvalio i svi počeše da lorne hleb iznad obilato napunjenih činija vrele supe. Mirjam je ustala i podigla prelepo isklesanu kamenu kutiju koja je počivala pored nje na stolu. Otišla je do mesta na kome je sedeo Josif blizu Učitelja i zamolila ga da joj pridrži kutiju. Zatim je bez reci podigla poklopac i uronila obe šake u nju dok su ostali za stolom zaneme-li i podigli poglede ka njoj, njenom lebdećem obličju koje je podsećalo na anđela sudbine ili proročanstva, pri svetlosti vatre.
Kada je izvukla pune šake, terasa, vinograd i vrtovi istog časa behu obavijeni oblakom sveobuhvatnog pohotnog mirisa despika. Josif je dobro znao daje to ulje bilo izuzetno dragoceno. Šake pune rubina i zlata ne bi bile smatrane za takvo rasipništvo.
Okupljeni su jedan za drugim počeli da shvataju šta se sprema. Simon je odgurnuo svoj tanjir i počeo da ustaje; Jakov i Jovan Zebedej posegnu-še daje zaustave; Juda skoči na noge - ali svi su zakasnili.
Josif je držao kutiju od alabastera i zapanjeno gledao kako Mirjam, čije je lice bilo gotovo blaženo lepo pri ovoj svetlosti, pušta da ulje curi i, njenih skupljenih šaka po Učiteljevoj glavi, da mu kaplje niz lice i vrat na odoru: bio je to tradicionalni, sveti obred pomazanja kralja. Potom je kleknula pred Učitelja i dala Josifu znak da joj doda kutiju. Razvezala je Učiteljeve sandale i ponovo zahvatila obema šakama ulje u vrednosti kraljevske krune ukrašene draguljima, i sipala tečnost preko njegovih bosih stopala. U znak potpunog predavanja i obožavanja, prebacila je napred svoje svilaste uvojke i upotrebila ih da obriše Učiteljeva stopala.
Josif i ostali sedeli su kao zaleđeni. Zaprepastila ih je ova čudna i užasna sprdnja - gotovo seksualno izvrtanje starog obreda pomazanja, koji je ovde izveden bez ovlaštenja sveštenika ili države i to na neposvećenom tlu. I kao da sve to nije bilo dovoljno, izvela gaje žena!
Prvi je progovorio Juda, koji je blagim recima izrazio ono što su svi osećali: sve ostalo na stranu, ali protraćili su pravo bogatstvo u retkom ulju. "Mogli smo da prodamo to ulje i pomognemo siromašnima!" povikao je on, sav plav od besa.
Josif se okrenuo ka Učitelju, pokušavajući da shvati.
Učiteljeve oči su pri svetlosti vatre svetlucale tamnozelenim sjajem. Gledao je u Mirjam, koja je klečala na tlu pored Josifovog kolena. Gledao ju je kao da je nikada više neće videti, kao da želi da ureze u sećanje njene crte lica.
"Zašto si toliko zabrinut za siromašne. Judo?" upitao je Učitelj, ne skidajući pogled sa Mirjam. "Siromašni će uvek biti uz tebe. Ali ja -ja neću biti tu zauvek."
Josifa je ponovo prožela ona užasna jeza. Osećao se bespomoćan dok je sedeo pored Učitelja, nemoćno držeći kutiju sa uljem. Učitelj se okrenuo ka Josifu kao da mu čita misli.
Mirjam će ti kasnije objasniti ono što treba da znaš", rekao je Josifu tihim glasom, jedva pomerajući usne. "Za sada, želim da mi obezbediš "jvotinju na kojoj ću naredne nedelje ujahati u Jerusalim."
"Preklinjem te da zaboraviš na taj rđav plan", žurno prošaputa Josif. Opasno je - i nije samo to u pitanju, u tome nema ničeg svetog. Vulgari-zuješ proročanstva. Iako volim Mirjam, moram da istaknem da nijedan judejski kralj nikada nije bio pomazan na neosvećenom tlu, niti od strane
žene!"
"Nisam došao ovamo da budem kralj Judeje, voljeni moj Josife. Imam
ja drugo kraljevstvo - i kao što si video, imam i drugačiji metod pomazanja. Ali takođe imam još jednu molbu, prijatelju. Do večere za Pashu mnogi će se dati u potragu za mnom. Opasno je otkriti gde ćemo se sastati te večeri. Moraš doći u hram i dovesti ostale. U blizini pijace ugledaćeš čoveka koji će nositi krčag sa vodom. Pođi za njim."
"To su tvoja jedina uputstva? Da odemo tamo i sledimo neku nepoznatu osobu?" upita Josif.
"Sledi vodonošu", reče Učitelj, "i sve će se zbiti onako kako je planirano."



5 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:20 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
SUBOTA

Dogodilo se odmah posle ponoći. Kajafa nikada neće zaboraviti trenutak kada su došli da ga probude, kao ni kucanje na vratima njegove spavaće sobe dok se on meškolji pod prekrivačima, pitajući se koliko je sati. O osećanju koje gaje tada proželo ranije je samo slušao, ali ga nikada nije iskusio: dlake su mu se bukvalno nakostrešile duž kičme! Znao je da će se zbiti nešto opasno i uzbudljivo. Znao je da je na to čekao celog života, iako nije bio u stanju da kaže staje to.
Pred vratima njegove spavaće sobe nalazila se policija iz hrama, koja je čuvala palatu vrhovnog sveštenika i njega lično. Rekli su mu da je na kapiju palate došao neki čovek - čak ovamo, u obezbeđeni deo grada, i to sada, usred noći, mnogo časova po početku rimskog policijskog časa -tražeći da ga vidi. Bio je to crnomanjast, zgodan muškarac, rekli su, snažan, kao isklesanog lica i gustih veda. Odbijao je da razgovara sa bilo kim drugim osim sa vrhovnim sveštenikom Kajafom, o krajnje privatnoj i veoma hitnoj stvari. Nije imao nikakve isprave, nije imao zakazano, niti objašnjenje za svoju posetu, i policija hrama je dobro znala daje njena dužnost da ga uhapsi i ispita ili da ga otera. Ipak su oklevali da učine bilo jedno
bilo drugo.
Duboko u duši Kajafa je znao da ne mora dalje da ih isputuje. Kao što jedan izdajnik razume drugog, Josif Kajafa je shvatio da je oduvek znao ovog čoveka, da ga zna čitavu večnost, Sluga ga je umotao u čauraste nabore njegovog bogatog zelenog kućnog ogrtača i on, u pratnji stražara iz hrama, krenu ćutke tapkajući kamenitim hodnicima ka odaji u kojoj ga je čekao taj stranac. Kajafa je dobro znao daje ovo bio trenutak od sudbinske važnosti. Znao je daje kucnuo
njegov čas.
Ali kasnije, kada su ga pitali o toj noći - zapravo ispitivali, kako Rimljani tako i Sanhedrin - čudno, ali to je bilo sve čega je mogao da se seti. Buđenja u gluvo doba noći, ovog marša duž dugačkog hodnika - i osećanja da se ispunjava njegova lična sudbina, što nikada nije pomenuo, razume se, jer se to ticalo samo njega i nikog drugog. Sam taj stranac, njihov susret, sve je to bilo kao u magli, kao daje Kajafin um bio zamagljen od pića.
Konačno, zašto bi trebalo da ga se seća, kada su se sreli samo na trenutak i to samo te noći? Policija se pobrinula za ostalo: isplatili su mu trideset srebrnjaka za dotični posao. Kako su mogli da očekuju od Kajafe da se posle toliko vremena seća njegovog imena? Bio je to neki momak iz Dar--es-Keriota, mislio je on, ali čak ni u to nije bio siguran. To uopšte nije bilo važno ako se stvar posmatra u široj perspektivi, u velikoj tapiseriji istorijc, pomisli Kajafa. Važan je bio samo trenutak.
Dve hiljade godina od sada, njihova imena biće poput zrnaca prašine nošenih preko nepregledne ravnice. Kroz dve hiljade godina, niko se neće sećati ničega.

NEDELJA

Tiberije Klaudije Neron Cezar mogao je da vidi u mraku.
Dok je stajao u mrkloj noći na parapetu, u noći bez meseca ili zvezda, ipak je jasno razabirao linije i vene na vlastitim snažnim šakama koje su počivale na zidu parapeta. Krupnim tamnim očima osmatrao je more; mogao je da razabere bele kreste talasa sve do napuljskog zaliva, čija se obala protezala kroz mastiljavu tamu.
Imao je tu sposobnost praktično od detinjstva i ona mu je omogućila da majci pomogne pri bekstvu preko livada i planina i kroz pomahnitali šumski požar koji joj je oprljio kosu, dok su je progonile trupe Gaja Okta-vijana, pokušavajući daje uhvate kako bi Oktavijan mogao daje zavede. A onda je Oktavijan postao Avgust, prvi rimski car. Tiberijeva majka se razvela od njegovog oca, kvestora, zapovednika pobedničke aleksandrij-ske flote Julija Cezara i postala prva rimska carica.
To je bila Livija, izuzetna žena, ključni pokrovitelj pax romanae, koju su poštovale vestalske device i gotovo svi u carstvu smatrali za pravo blago. Irod Antipa je u Galileji sagradio grad koji je nazvao po njoj i nekoliko puta je predlagano da bude proglašena za besmrtnu što je dekretom već bilo odobreno Avgustu.
Livija je konačno bila mrtva. Zahvaljujući njoj, Tiberije je postao car. Oa bi ostvarila sinovljeve ambicije, potrovala je sve legitimne naslednike koji su se ispre""li između njega i prestola. Saputalo se da je otrovala čak i božanskog Avgusta. Ili bi možda trebalo reći, da bi ostvarila vlastite nebrojene ambicije. Tiberije se pitao da li i Livija - gde god da se sada nalazila - može da vidi u mraku.
Sećao se kako je prošle godine prestajao na istom ovom mestu najveći deo noći, čekajući da se zapale naručene logorske vatre na kopnu, na Ve-7Aivu, čim postane izvesno u Rimu daje Sejan mrtav.
Osmehnuo se u sebi, sa gorčinom i dubokom i beskrajnom mržnjom prema onome koji se pretvarao daje njegov najveći i jedini prijatelj. Onome koji gaje izdao na kraju, kao i svi ostali.
Činilo mu se daje prošlo hiljadu godina od kada je Tiberije stajao na onom drugom parapetu za vreme svog prvog dobrovoljnog izgnanstva na Rodos, kuda je utekao od svoje žene drolje, Julije, Avgustove kćeri, zbog koje je morao da se razvede od svoje voljene Vispanije. Nedelju dana pošto je Avgust lično prognao Juliju i napisao svom zetu pismo u kome ga preklinje da se vrati u Rim, primećeno je znamenje: orao, ptica koja nikada do tada nije viđena na Rodosu, spustila se na krov njegove kuće. Na osnovu toga je astrolog Trasil ispravno predvideo da će Tiberije naslediti
presto.
Tiberije je verovao da svetom vlada sudbina, da se sudbina može saznati pomoću astrologije, znamenja ili tradicionalnim metodama predviđanja, čitanjem iz kostiju ili iznutrica. Pošto su naše sudbine unapred određene, uzaludno je moliti se bogovima, pokušavati da ih se umilostivi žrtvama ili skupim podizanjem javnih hramova i spomenika,
Ni lekari nisu bili ni od kakve koristi. Sa sedamdeset četiri godine, iako nije bio lečen niti uzimao lekove još od tridesete. Tiberije je bio jak poput bika, skladan i zgodan sa bojom kože kao u kakvog mladog atlete. Mogao je da probije svezu, sočnu jabuku bilo kojim prstom obe šake. Tvrdili su daje tokom svojih vojničkih dana u Nemačkoj na taj način ubio čoveka. Zaista je bio odličan vojnik i državnik par ekselans - bar u početku. Ali ti dani su prošli. Znamenja su se promenila, i to ne u njegovu ko-r]st. Nikada neće moći da se vrati u Rim. Samo godinu dana pre Sejanove afere, Tiberije je krenuo uz Tibar - ali je njegova mala zmija ljubimica, Klaudija, koju je nosio u nednma i hranio iz ruke, pronađena jednog jutra na palubi; napola su je izjeli mravi. Znamenje je govorilo: čuvaj se rulje.
Sada je svake noći stajao na ovom visokom grebenu na kome se nalazila njegova palata, na zarasloj steni čija je istorija ležala uronjena u davninu i misteriju. Nazvali su ga Kapri: jarac. Neki su smatrali daje tako nazvan zbog Pana, polučoveka, polujarca, koga je bog Hermes napravio sa vodenom nimfom. Ostali su verovali da je ime dobio po sazvežđu Jarca, koje se izdiže poput ribe iz mora. Bio je siguran da neki čak govore kako je ime dobio po napaljenom caru koji ih je podsećao na jarca i koji je skupljao devojčice naložnice najednom ostrvu, opterećen seksualnom izopa-čenošću. Bilo mu je svejedno šta govore. Zvezde koje su upravljale njegovom sudbinom bile su i dalje iste kao i kada se rodio. To ništa nije moglo da izmeni.
Iako je Tiberije bio pravnik, vojnik, državnik, car, on je, kao i njegov bratanac Klaudije, u dubini duše bio zaljubljenik u istoriju. U Tiberijo-vom slučaju, to se naročito odnosilo na istoriju bogova, koju je većina u ova moderna vremena smatrala mitom. Najviše je voleo priče o Greima.
A sada, posle tolikih godina koje je proveo u izgnanstvu na ovoj gomili kamenja - godina tokom kojih je samo slušao o tragedijama i izdajama u svakodnevnim poslovima spoljašnjeg sveta - isplivao je na površinu novi mit na samom kraju Rimskog carstva. Zapravo, nije bila u pitanju nikakva nova priča, koliko je Tiberiju bilo poznato, već veoma drevni -možda čak najstariji mit na svetu - koji se mogao naći u svakoj civilizaciji od svitanja zabeležene istorije. Bio je to mit o "bogu koji umire", bogu koji se na kraju žrtvuje kako bi postao besmrtan. Bogu koji, davši vlastiti život kao smrtno biće, uništava stari poredak i omogućava njegovo ponovno rađanje u vidu novog svetskog poretka, novog eona.
Dok je Tiberije tako stajao i osluškivao udaranje tamnog mora o hridi ispod, zagledao se u daljinu ka nejasnim sjajnim obrisima Vezuva u kome se vrela lava bućkala i ključala od pamtiveka, mada je do erupcije dolazilo, bar su tako govorili, samo na kraju svakog eona.
Ali zar upravo ne ulaze u novo doba? Zar ovo nije bio novi eon na koji su astrolozi čekali? Tiberije se pitao da li će dovoljno dugo poživeti da vidi na delu silu boga vulkana kada se oslobodi iz utrobe zemlje. To će se uskoro zbiti; ovoga puta po sredini razdoblja od četiri hiljade godina.
U tom je trenutku, u blizini talasa koji su se razbijali o glavno kopno, ugledao na trenutak veslo; to mora da je bio brod koji je čekao. Proveo je na straži pola noći, a sada, dok se približavao kroz sve redu tamu koja je nagoveštavala skoro svitanje, čvrsto se uhvatio za zid ispred sebe. Taj brod mu je donosio svedoka. Svedoka koji je prisustvovao smrti boga.
Bio je visok i vitak, imao maslinastu kožu, bademaste oči i kosu poput gavranovog krila koja mu je onako sjajna i ravna sezala do ramena. Bio je odeven u belu lanenu tuniku, opasanu ovlaš konopcem, a mišice su mu krasile narukvice od bronze koje su bile uobičajene kod stanovnika južnih krajeva. Tiberije je sedeo pred njim na drugom kraju terase na svom mer-mernom prestolu smeštenom na izdignutu mermernu kocku koja je gledala na more. Iza čoveka su stajali carski stražar kao i kapetan i posada koji u ga prebacili preko mora. Dok je prelazio preko terase i spuštao se da klekne pred Tiberijem, bilo je jasno daje zaplašen - ali ponosan.
,Irne ti je Tamuz i ti si Egipćanin", reče car, davši mu znak da ustane. Kažu da si kormilar trgovačkog broda koji saobraća između Judeje i Rima." Postoje svedok nastavio da ćuti, Tiberije dodade: "Slobodno govori."
"Upravo je onako kao što vaša ekselencija - vaše carsko visočanstvo -kaže", odvrati Tamuz. "Moj gospodar je vlasnik flote trgovačkih brodova. Ja sam kormilar najednom od njih koji ne prevozi samo teret već i veliki
broj putnika."
"Ispričaj mi svojim recima šta si video. Ne žuri."
"Bilo je to kasno jedne noći, posle večere", poče Egipćanin Tamuz. "Niko nije spavao: većina putnika je pričala na palubi završavajući vino koje su pili posle večere. Upravo smo plovili duž obale rimske Grčke u blizini Ehinada. Vetar je prestao i brod je plutao u blizini mračne pošumljene obale ostrva Paksi koje podseća na dvogrbu kamilu. U tom trenutku je preko vode zabrujao duboki glas - glas sa Paksija, koji me je dozivao
po imenu."
"Dozivao je Tamuza", promrmlja car, kao da se setio neke napola zaboravljene melodije.
"Da, gospodaru moj", odvrati Tamuz. "U početku nisam obratio pažnju, jer sam morao da krmanim, i nisam odmah shvatio da to mene neko doziva. Veoma sam se iznenadio posle drugog poziva, jer me niko živ nije znao na tom malom grčkom ostrvu; čak ni putnici na brodu nisu znali moje ime. Kada je po treći put bilo izgovoreno moje ime, putnici su počeli da se osvrću oko sebe, jer je naš brod bio jedini u ovom delu tamnog mora. Nekako sam uspeo da se priberem i da posle trećeg poziva odgovorim tom skrivenom glasu koji me je dozivao preko vode."
"Šta se dogodilo kada si se odazvao?" upita Tiberije, okrenuvši lice od prve jutarnje svetlosti u senku, kako mornari i stražari koji su stajali u blizini ne bi mogli da mu pročitaju misli kada bude čuo Egipćaninov odgovor. Tamuz reče: "Onaj što me je dozivao povika: "Tamuze, kada se nađeš nasuprot Palodu na kopnu, objavi daje veliki Pan mrtav!""
Tiberije skoči na noge i onako visok se nadnese nad sve njih, zagledavši se Tamuzu u oči. "Pan?" obrecnu se on. "O kom to Panu govoriš?"
"Gospodaru moj, on nije jedno od egipatskih božanstava u koja sam odgojen da verujem. I mada sam, postavši stanovnik velikog Rimskog carstva, odbacio te paganske ideje, bojim se da nisam baš najbolje upućen u novu veru koju sam prihvatio. Ali koliko sam shvatio, taj gospodar Pan je Polubožanski sin boga po imenu Hermes, koga u Egiptu zovemo Tot. A Pošto je polubožanstvo, možda je gospodar Pan podložan umiranju. Nadam se da nisam počinio svetogrđe što sam to rekao."
Podložan umiranju! pomisli Tiberije - najveći Bog u hiljadu godina? Kakva je ovo apsurdna priča? Lica poput maske, protrljao je vilicu kao da se ništa neobično nije dogodilo, ponovo seo i klimnuo Tamuzu da nastavi, mada je već počeo da podozreva da nešto nije kako treba.
,,Putnici i posada nisu bili ništa manje zapanjeni od mene", nastavi Ta-muz. "Stali smo između sebe da razmatramo da li bi trebalo da poslušam onaj glas ili možda da odbijem da učestvujem u ovom neobičnom zahtevu. Na kraju sam ovako razrešio dotični problem: ako počne da duva poveta-rac kada budemo prolazili pored Paloda, nastavićemo dalje i ništa neću preduzeti. Ali ako more bilo glatko i ako ne bude vetra, naglas ću objaviti ono što mi je rečeno. Kada smo se konačno obreli nasuprot Palodu, vetra nije bilo i more je bilo glatko - te sam uzviknuo: "Veliki Pan je mrtav!""
"Šta se onda zbilo?" upita Tiberije, nagnuvši se iz senke kako bi se ponovo zagledao kormilaru u oči.
"Istog časa se sa kopna prolomio krik", odvrati Tamuz. "Mnogi glasovi zaplakaše i zakukaše, začu se glasno zapomaganje izazvano čuđenjem i aprepašćenjem. Gospodaru moj, imao sam utisak da su ćela obala i sama unutrašnjost u dubokoj žalosti zbog neke užasne porodične tragedije. Vikali su daje to smak sveta: daje umro sveti jarac!"
Nemoguće! Tiberije umalo nije naglas povikao dok je slušao te fantomske krike u tami koji su mu odzvanjali kroz um. To je bila potpuna ludost! Prvi vrač obavio je prvi žreb za sudbinu Rima u vreme Romula i Rema - koje su odgajili vukovi, što je takođe bilo predskazano. Od tog doba pa sve do današnjih dana, nikada niko nije ni nagovestio ovako mračan događaj. Tiberije je osetio da mu je koža hladna i lepljiva uprkos toplini jutarnjeg sunca.
Nije li ova era predstavljala zoru Rimskog carstva, koje je, zapravo, počelo sa Avgustom? Svi su znali daje "bog koji umire" bio bog samo po imenu, jer bogovi ne mogu stvarno da umru. Odabrana je zamena: novi ,,bog" koji će podmladiti, obnoviti stari mit. Ovog puta je to trebalo da bude siromašni pastir, seljak ili ribar - neko ko upravlja kolima ili ide za plugom - a ne neki od najdrevnijih i najmoćnijih bogova Frigije, Grčke i Rima. Veliku rimsku civilizaciju, odgajenu na grudima vučice, neće srušiti tamo neki stari, ćelavi kralj pustinjak koji skončava život u izgnanstvu na ostrvu nazvanom po jarcu. Ne, to mora daje laž, trik kojim se poslužio neki od njegovih mnogobrojnih neprijatelja. Čak je i kormilarevo ime, Tamuz, zaudaralo na mit, jer to je bilo ime najstarijeg boga koji je umro -starijeg od Orfeja, Adonisa ili Ozirisa.
Car se pribrao, dao znak stražaru da isplati kormilaru nekoliko srebrnih novčića za njegov trud i potom se okrenuo kako bi svima stavio do znanja daje audijencija završena. Ali dok je Tamuz primao novac, Tiberije doda-de: "Kormilaru, pošto je na brodu bilo puno putnika, sigurno postoji još neki svedok koji bi mogao da potvrdi ovu neobičnu priču?"
"Svakako, moj gospodaru", složi se Tamuz, "mnogi su čuli ono što sam ja čuo, prisustvovali su onome što sam učinio." Tiberiju se učini daje u dokučivim dubinama tih crnih očiju primetio neku čudnu svetlost. "Bez " na ono što mislimo da znamo", nastavio je Tamuz, "postoji samo
bzra ° dn svedok koji nam može reći da li je taj Veliki Pan bio smrtnik ili bog
-!eda ,j je živ ili mrtav. Ali taj jedini svedok je samo glas, glas koji doziva
preko vode..."
Tiberije mu nestrpljivo dade znak rukom da se udalji i ode do izdvojenog parapeta - svog zatvora. Ali dok je posmatrao kako kormilara odvode niz padinu ka luci, car pozva svog roba i dade mu zlatan novčić, pokazavši ka Egipćaninu koji je išao stazom ispod. Brzonogi rob siđe stazom i nredade novčić krmanošu, koji podiže pogled ka terasi na kojoj je stajao
Tiberije. .
Car mu nije čak ni mahnuo, već se okrenuo i ušao u prazne odaje palate. Tamo je sipao mirišljavo ulje u amforu na svom oltaru i zapalio ga u
čast bogova.
Znao je da mora da pronađe taj glas - glas koji doziva iz divljine. Mora ga pronaći pre nego što umre. Ili će sam Rim biti uništen.



6 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:21 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
SVEDOK

Jedva i sam pobegoh da kažem ti...
Moja misao
Potamnela kao voda od vetra...
Postoji uvek
Neko ko reći im mora, zar ne?...
Neko izabran zato što mu se pružila prilika da vidi,
Stoje slučajno stekao uvid,
Što se sapleo o pravi trenutak,
Nepripremljen, neupozoren, nespreman,
Ne razmišljajući ni o čemu... a onda se to dogodi, i on to vidi.,
Uhvaćen u tu nerazmrsivu mrežu
Svedoka, očevica...
To sam bio ja.
Samo ja. Niko drugi. Trenutak nas je Zatvorio zajedno u svom razjapljenom kezu Užasne neverice.
Samo ja. Niko drugi, da ti saopštim... Ja koji nisam ništa shvatao, nisam ništa Znao, kome nisu ništa odgovorili.
Bog uvek pobeđuje.
Arčibald Makliš, J. B.

Reka Snejk, Ajdaho: rano proleće, 1989.

Padao je sneg. Padao je već tri dana. Činilo se da nikada neće prestatida pada.
Vozila sam se kroz gusti sneg još od pre svitanja. U ponoć sam stala u Džekpotu, Nevada, jer je to bio jedini ružičasti neonski znak na nebu na koji sam naišla posle najmanje stotinu kilometara stenovite nedođije kroz koju sam prošla vraćajući se iz Kalifornije u Ajdaho, na posao u nuklearki. U Džekpotu sam, ne obazirući se na zveket mašina za kocku, sela za šank, pojela krvavu šniclu sa krompirićima i iskapila čašu škotskog viskija koji sam potom sprala šoljom vruće crne kafe. Bio je to lek za sve, koji je moj ujak Ernest uvek preporučivao za ovakvu vrstu stresa i velikog bola. Potom sam se vratila u hladnu crnu noć i nastavila dalje.
Da nisam zastala radi celodnevnog skijanja u Sijerama kada je pao prvi novi sneg, jer sam iznenada osetila da mi je upravo to neophodno da ublaži bol u mojoj duši, ne bih sada jedrila po crnom snegu usred nedođije. Bar sam dobro poznavala ovu nedođiju - znala sam svaku neravninu na putu od Stenovitih planina do obale. Često sam prolazila tuda na svojim poslovnim putovanjima; radila sam kao stručnjak za nukelarno obez-beđenje. Arijel Ben, nuklearna devojka. Međutim, razlog zbog koga sam pošla na ovo poslednje putovanje najradije bih zaboravila.
Osećala sam da mi se telo pretvara u autopilota na tom dugačkom, monotonom potezu autoputa. Mračne vode uma počele su da me povlače nazad ka mestu na koje nisam želela da se vratim. Kilometri su promicali i mene zahvati snežni kovitlac. Gume sa lancima su drobile crni led pod sobom.
Nisam mogla da izbrišem umrljanu sliku travnate padine u Kaliforniji sa geometrijski savršenim ustrojstvom koje su sačinjavale nadgrobne ploče po njoj, ti tako tanki slojevi kamena i trave. Sve je to razdvajalo život od smrti - sve je to razdvajalo mene od Sema- zauvek.
Trava je bila metalnozelena, one svetlucave, divne zelene boje koja postoji samo u San Francisku i to samo u ovo doba godine. Naspram sjajnog travnjaka, marširale su preko brda poput krede bele nadgrobne ploče lelujavim redovima. Tamno drveće eukaliptusa nadnosilo se nad grobljem među nizova orijentira, a sa njihovih srebrnih listova kapala je voda. Posala sam kroz tamna stakla limuzine dok smo skretali sa glavnog puta i ulazili u Presidio.
Prolazila sam ovuda svaki put kada bih se našla u oblasti zaliva. Bio je to jedini put koji je vodio od mosta Golden Gejt do marine u San Franci-sku, i prolazio je pored vojnog groblja u koje smo upravo ulazili. Danas, dok sam sve to gledala izbliza i usporeno, sve mi je delovalo predivno i zanosno.
"Semu bi se dopalo da ovde počiva", rekoh, progovorivši prvi put za vreme ćele vožnje.
Džersi, koja je sedela pored mene u limuzini, kratko reče: "On i jeste ovde, zar ne? Inače čemu sva ova ujdurma?"
Osetila sam njen dah u zatvorenom prostoru.
"Majko, koliko si već popila?" upitah. "Bazdiš kao pivara."
"Kat i Sark", odvrati ona sa osmehom. "U čast mornarice."
,,Blagi bože, ovo je sahrana", primetih iznervirano.
"Ja sam Irkinja", istaknu ona. "Mi to zovemo bdenje. Tako ispraćamo jadnike na njihov veseli put. Po mom mišljenju, to je mnogo civilizo-vanijc..."
Već je imala muke da izgovori trosložne reci. Strepela sam da ne pokuša na groblju da održi govor u slavu preminulog, jer je to bila dužnost vojske. Ništa me ne bi začudilo kada je ona u pitanju - naročito u ovom stanju početne pripitosti. A u kolima iza naših, vozili su se Avgust i Grejs, moji uštogljeni otac i maćeha koji su imali primedbe na sve i svakoga.
Limuzine su prošle kroz gvozdenu kapiju groblja Presidio i nastavile pored kapela. Nije bila predviđena nikakva služba u kapeli. Kovčeg je bio zatvoren, kako nam je rečeno, iz razloga državne bezbednosti. Malo diskretnije su nam stavili do znanja da bismo teško prepoznali Sema. Porodice žrtava bombardovanja obično nisu volele da im to bude omogućeno.
Pogrebna povorka je išla duž Avenije Linkoln i zaustavila se pored puta zaklonjenog mnoštvom eukaliptusima na suprotnom kraju groblja. Tamo je već bilo parkirano nekoliko kola; sva su imala prepoznatljive bele tablice američke vlade. Na vrhu malog brega nalazio se tek iskopani otvoreni grob oko koga je stajala skupina ljudi. Jedan od njih je bio vojni kapelan, a jedan sa dugačkom debelom pletenicom ličio je na šamana koga sam tražila. Semu bi se to dopalo.
Naše tri limuzine zaustaviše se ispred vladinih vozila: Džersi i ja u porodičnim kolima, Avgust i Grejs iza nas, i Scm u crnoj limuzini na čelu. U kovčegu obloženom olovom. Svi smo izišli i krenuli uz brdo dok su isto-varivali Sema iz mrtvačkih kola. Avgust i Grejs su tiho stajali po strani, ne mešajući se - što sam iskreno rečeno cenila, tako da Džersin dah neće predstavljati problem. Osim ako neko ne upali šibicu blizu nje.
Iz gomile vladinih tipova izdvojio se neki čovek u trenčkotu sa tamnim naočarima i otišao da progovori reč-dve sa druga dva člana porodice. Zatim je prišao Džersi i meni.
Iznenada sam shvatila da nismo obučene za sahranu. Ja sam na sebi
aia jedinu crnu haljinu u mojoj garderobi, sa purpurnim i žutim cveto-. a hibiskusa. Džersi je bila u šik francuskom kostimu one posebne ni-
nse ledenoplave koja je bila njen zaštitni znak dok je još nastupala, jer nj se slagala sa bojom očiju. Nadala sam se da niko neće primetiti ovo naše narušavanje protokola.
Gospođo Ben", čovek se obratio Džersi, "nadam se da nemate ništa protiv da sačekamo još nekoliko minuta? Predsednik bi voleo da prisustvuje
službi."
Nije mislio na sadašnjeg predsednika, razume se, već na bivšeg: onog koga je Džersi nazivala Kikirikaš, i za koga je nastupala dok je bio u Be-
loj kući.
"Do đavola ne", odvrati Džersi. "Meni ne smeta da čekam ako Semu
ne smeta!"
A onda se nasmejala i ponovo me zapahnula svojim dahom. Iako nisam mogla da vidim čovekove oči iza naočara, primetila sam da je stisnuo usne u tanku crtu. Zurila sam u njega u kamenoj tišini.
Helikopter se upravo spuštao s druge strane puta na polju Krisi pored zaliva. Dvoja kola zatamnjenih stakala krenuše prema njemu da pokupe našeg uvaženog gosta.
"Gospođo Ben", nastavi čovek iza naočara šapatom kao u kakvom špijunskom filmu, "naloženo mi je da vam kažem daje predsednik, u ime sadašnje administracije, organizovao sve oko današnje sahrane. Iako vaš sin nije tehnički bio pripadnik vojske, već samo civilni savetnik, izgubio je život u službi - pre bi se moglo reći, radeći kao savetnik vojske. Stoga naša vlada planira da mu oda odgovarajuću počast. Ovo će biti skromna služba; svirače vojni orkestar, zatim će biti ispaljen plotun iz sedamnaest pušaka u znak oproštaja od preminulog. Posle toga predsednik namerava da vam uruči medalju za izuzetne zasluge."
"Zbog čega?" upita Džersi. "Nisam ja umrla, medeni."
Ceremonija nije protekla baš onako kako je bilo planirano.
Avgust i Grejs su se po završetku povukli u svoj apartman na vrhu Mark Hopkinsa na Nob Hilu i uputili mi poruku da me "očekuju" na večeri. Postoje tek bilo vreme ručka, odvela sam Džersi u Buena Vistu na tečni ručak. Pronašle smo drveni sto kod prozora koji su gledali na kejeve i luku.
,,Arijel, dušo, zaista mi je žao zbog onoga što se dogodilo", rekla je Džersi, iskapivši prvu čašu viskija kao daje mleko.
,To ne menja stvar", odvratih, ponovivši njene reci koje mi je govorila dok sam bila mala kada bih nešto zgrešila. "Večeraću sa Avgustom i Grejs. Šta, do đavola, da im kažem?"
,Nek" se nose", reče Džersi, gledajući me onim svojim čuvenim lede-noplavim očima, koje su delovale iznenađujuće jasne, ako se ima u vidu njen trenutni način ishrane. "Kaži im da su me uplašile puške. Istina je. Prepale su me one proklete puške koje su opalile tako blizu mojih ušiju."
"Znala si da će mu odati počast plotunom", istakoh. "Bila sam prisutna kada ti je agent obezhedenja to saopštio. Bila si pijana kao letva. Zbog toga si upala u grob - blagi bože - pred svim tim ljudima!"
Džersi me je povređeno pogledala, a ja sam joj odlučno uzvratila pogled.
A onda me je odjednom spopalo i nisam mogla da se suzdržim. Počela sam da se smejem. Džersi je u prvom trenutku bila iznenađena, a onda je i ona počela da se smeje. Smejale smo se dok nam suze nisu potekle niz obraze. Smejale smo se dok nismo ostale bez daha. Gušile smo se od sme-ha prisećajući se kako je moja majka izgledala ispružena, sa zadnjicom okrenutom naviše, u rupi dubokoj dva metra, pre nego što su uopšte stigli da spuste kovčeg.
"Pred Kikirikašem lično", doslovce je vrisnula Džersi, i mi se ponovo acerekasmo.
"Pred Avguslom i Grcjs", uspeh nekako da izgovorim između histe-ričnog zacenjivanja.
Dugo nam je trebalo da se smirimo; na kraju smo samo dahtale i kiko-tale se. Obrisala sam suze salvetom i sa uzdahom se zavalila u stolici, držeći se za stomak koji me je boleo od smeha.
"Volela bih daje Sem mogao da vidi šta si uradila", rekoh Džersi, stisnuvši joj ruku. "Bilo je tako bizarno - voleo je takve stvari. Umro bi od smeha."
"Ionako je umro", primeti Džersi. I naruči još jedno piće.
U sedam sati stigla sam do Marka u limuzini koju je Avgust poslao po mene. Uvek kada bi posetio neki grad, Avgust je iznajmljivao kola kako ne bi morao da se blamira i zaustavlja taksi. Moj otac je držao do takvih stvari. Rekla sam vozaču da dođe po mene u deset kako bi me vratio do male viktorijanske krčme s druge strane mosta u kojoj sam odsela. Iz iskustva sam znala da će tri sata sa Avgustom i Grejs biti više nego dovoljno.
Njihov apartman u potkrovlju bio je prostran i ispunjen raskošnim cvetnim aranžmanima koje je Grejs morala da ima gde god da se nalazila. Avgust mi je otvorio vrata kada sam pokucala i strogo me pogledao. Moj je otac uvek bio elegantan; imao je srebrnu kosu i prcplanuo ten. U crnom kašmirskom blejzeru i sivim pantalonama, ličio je na pravog feudalnog gospodara. Tu je ulogu uvežbavao celog života.
"Kasniš", reče on, pogledavši na svoj zlatni sat. "Trebalo je da stigneš u pola sedam kako bismo stigli da porazgovaramo u četiri oka pre večere." "Dovoljno mije bilo jutrošnje porodično okupljanje", obavestih ga. Istog časa sam zažalila što sam pomenula prethodne događaje od tog dana.
I o tome želim da razgovaram s tobom; o tvojoj majci", reče Avgust. prvo, šta želiš da popiješ?"
Ručala sam sa Džersi", odvratih. "Mislim da mi ne treba ništa jače od
vode."
Gde god da ode, Avgust je imao dobro opremljen bar, iako je on sam
veoma malo pio. Možda su oko toga nastali problemi dok je bio u braku
sa majkom.
"Napraviću ti blagi špricer", reče on i štrcnu sodu iz boce u mrežici, i
potom mi pruži vinsku čašu.
"Gde je Grejs?" upitah, otpivši gutljaj dok je on sebi razblaživao viski.
"Leži. Prilično ju je uznemirio onaj mali debakl koji je tvoja majka jutros izvela - ko može da je krivi? Bilo je neoprostivo." Avgust je uvek Džersi nazivao "tvoja majka", kao da sam ja odgovorna za njeno postojanje, a ne obrnuto.
"Smatram daje njena predstava ublažila morbidnost celog događaja", rekoh mu. "Hoću da kažem da ne smatram prirodnim to što obezbeđuju vojni orkestar, plotun iz pušaka i dodcljuju nekom medalju samo zato što je raznet u paramparčad poput kakvog raščerečenog pačvorka u službi vlade Sjedinjenih Država."
"Ne menjaj temu dok razgovaraš sa mnom, mlada damo", ukorio me je otac svojim najautoritativnijim glasom. "Ponašanje tvoje majke bilo je najblaže rečeno šokantno. Žalosno. Imali smo sreće što reporterima nije bio dozvoljen pristup."
Avgust nikada ne bi upotrcbio reci kao što su "odvratno" ili "ponižavajuće". One su bile suviše subjektivne i odnosile su se na lična osećanja. Njega je zanimalo samo ono što je objektivno, daleko - stvari kao što su pojava i ugled.
U tom pogledu sam bila dosta na njega, mada to nisam želela da priznam. Međutim, smetalo mi je što ga je više zanimalo ponašanje moje majke za vreme jednog javnog događaja nego Semova nasilna smrt.
,,Pitam se da li ljudi vrište kada umiru na taj način?" upitala sam naglas.
Avgust se okrenuo na peti tako da nisam mogla da mu vidim lice. Otišao je do vrata spavaće sobe. "Probudiću Grejs", obavestio me je preko ramena, "kako bi stigla da se na vreme spremi za večeru."
"Ne znam kako uopšte možemo da pričamo", reče Grejs, brišući oči laduvene od suza, i sklonivši pramen plave kose sa čela nadlanicom. ,.Ne znam kako možemo da jedemo. Neverovatno je da sedimo ovde u restora-nu pokušavajući da se ponašamo kao ljudska bića."
Do tog trenutka mi nikada nije palo na pamet da je neko poput Grejs u°pšte pomišljao na to da se ponaša kao ljudsko biće. Stvari su počele da se popravljaju.
Osmotrila sam zidove restorana, koji su bili prekriveni naslikanim rešetkama sa vinovom lozom. Tu i tamo videli su se sićušni crveni gušteri koji kao da su se grejali na nevidljivom suncu. Skupine stolova bile su odeljene velikim žardinjerama sa svežim hrizantemama - to cveće su Ita-lijani nosili na groblje svojim mrtvima.
Započela sam i završila dan na groblju. Tog popodneva sam potražila dotičnu reč u jednoj knjižari. Poticala je od grčke reci koimeterion, odaja za spavanje; koiman, uspavati; ili latinske cunae, kolevka. Dopalo mi se da zamišljam kako Sema, gde god sada bio, Ijuljuškaju dok spava.
"Bio je tako mlad", izgovorila je Grejs između kratkih jecaja dok je stavljala u usta još jedan zalogaj tartarskog bifteka. Namestila je svoju di-jamantsku narukvicu i pevuckavim glasom dodala: "Nije li tako?"
Grejs, zapravo, nikada nije upoznala Sema. Moja majka se razvela od Avgusta pre skoro dvadeset pet godina, a on i Grejs su bili u braku nešto više od petnaest. U međuvrememenu je proteklo mnogo poslovične vode ispod mosta. Među te događaje ubrajam i onaj kada je Sem postao moj brat iako nije bio sin ni moje majke ni mog oca. U mojoj porodici vladaju prilično složeni međusobni odnosi.
Međutim, nisam imala vremena da razmišljam o torne, jer je Grejs prešla na svoju omiljenu temu: novac. Kada se prebacila na razgovor o novcu, njene suze su nekim čudom presušile i oči su joj zasijale.
"Danas popodne smo iz apartmana nazvali advokate", obavestila me je, naprasno živnuvši i nastavivši s puno poleta. "Kao što znaš, za sutra je zakazano čitanje testamenta - i mislim da bi trebalo da ti kažem da smo dobili neke dobre vesti. Iako nisu hteli da nam saopšte pojedinosti, razume se, izgleda da si ti glavna naslednica!"
"On, superiška", odvratih. "Nije prošlo ni nedelju dana od kada je Sem umro, a ja sam već profitirala. Jesi li iskopala koliko ću stvarno biti bogata? Mogu li odmah da se penzionišem? Ili će mi poreznici uzeti najveći deo?"
"Grejs nije tako mislila i ti to dobro znaš", reče Avgust, koji je crtao po svojoj cremme de volatile dok sam ja bockala kapru na mom škotskom lososu. Kotrljali su se po tanjim i izbegavali moju viljušku. "Grejs i ja samo vodimo računa o tvojim interesima", nastavi on. "Nisam poznavao Sema - bar ga nisam dobro poznavao - ali sam siguran da je tebe veoma voleo. Praktično ste odrasli kao brat i sestra, nije li tako? A kako je on jedini Ernestov naslednik. Sem mora daje bio veoma - to jest, finansijski obezbeđen?"
Moj pokojni stric Ernest koji se bavio vađenjem rude i minerala, bio je očev stariji brat i bio je bogat kao Mida. Povrh svega toga, umro je ne izgubivši nijedan cent koji je zaradio, pošto ga trošenje novca nije zanimalo. Sem je bio njegovo jedino dete.
Kada su se moji roditelji, Avgust i Džersi razveli, ja sam bila još veoma mala. Moja majka je nekoliko godina posle toga jurcala sa mnom unaokolo, obilazeći sve svetske prestonice. Bila je dobrodošla na takvim me-stima, jer je postala čuvena pevačica još mnogo pre nego što se udala za mog oca - tako je i upoznala Kikirikaša i gotovo sve ostale iz visokog društva. Muškarci iz porodice Ben oduvek su voleli glamurozne žene. Ali su često, kao i moj otac, teško podnosili da žive sa njima.
Džersi je pila godinama. Svi su ionako očekivali od operskih pevača da ispijaju šampanjac kao daje voda. Tek kada je Avgust objavio svoju ve-ridbu sa Grejs - koja kao daje bila klonirana Džersi, ali dvadeset godina mlađa - boca je izišla iz Džersinog plakara. Pobegla je sa mnom u Ajdaho, da se posavetuje sa mojim stricem Ernestom, udovcem i pustinjakom, o finansijskim stvarima - moj je otac uložio sav njen prethodno zarađen prihod od muzike na svoje ime, stoje bila još jedna od osobina muškaraca iz porodice Ben - i na iznenađenje svih, Džersi i Ernest su se zaljubili jedno u drugo.
A ja, dete koje je odraslo poput Eloize u Plazi, jedući pate de foie gras pre nego što sam umela to i da izgovorim, odjednom sam se obrela na me-stu koje nisam znala, a koje sam skoro dvadeset godina kasnije nazivala domom.
Tako je pitanje mog oca, naizgled neodređeno, zapravo bilo krajnje otvoreno i zadiralo u srž stvari. Moja majka, koja se udala prvo za jednog pa za drugog brata, nije pila dok je Ernest bio živ. Ali pošto ju je dobro poznavao, Ernest je ostavio sav novac Semu, unevši u testament klauzulu da se stara o njoj i meni "onako kako bude smatrao daje najbolje". Sada je i Sem bio mrtav, a ja sam najverovatnije zahvaljujući toj činjenici postala multimilionerka.
Stric Ernest je umro pre sedam godina, dok sam još bila u koledžu, i niko od nas od tada nije video Sema. Jednostavno je nestao. Džersi i ja smo svakog meseca dobijale naše čekove. Ona bi svoje propila, a ja sam moje stavljala na račun koji nisam dirala. U međuvremenu sam povukla radikalni potez, uradila sam nešto što žene iz porodice Ben nikada nisu radile. Zaposlila sam se.
Prve nedelje pošto sam se zaposlila u obezbeđenju nuklearke, Sem mi se javio. Nazvao je moju kancelariju, mada sam bog zna kako je saznao gde sam.
"Zdravo, maheru." To mu je bio omiljeni nadimak za mene još od de-tinjstva. "Prekinula si porodičnu tradiciju; odrekla si se visokih nota i đipanja među horistkinjama?"
"Život na okrutnoj pozornici nije onakav kao što devojka zamišlja", citirala sam iz svog bogatog muzičkog repertoara koji niko nije tražio da naučim. Bila sam, međutim, veoma srećna što mu čujem glas. "Gde si bio sve ove godine, brate po krvi? Pretpostavljam da tebi nije potrebno probitačno zaposlenje, pošto si postao porodični dobročinitelj sa punim radnim vremenom. Hvala ti za sve one čekove."
"Zapravo primam priličnu nadoknadu za svoje usluge", ispravi me Sem, ,,od velikog broja vlada koje moraju da ostanu anonimne. Obezbe-đujem im usluge koje niko drugi nije u stanju - sem možda onih koje sam lično obučio: tu skupinu sačinjava samo jedna osoba. Možda ćeš jednog dana razmotriti predlog da mi se pridružiš u zajedničkoj pustolovini?"
Posle ove zagonetne ponude za posao, Sem mi se više nijednom nije javio. Tek iz razgovora sa izvršiocem njegovog testamenta, saznala sam nešto novo o Semu.
Osetila sam kako gume proklizavaju po snegu. Kola su klizila po putu.
Osetila sam nalet adrenalina kada sam se trgnula i čvrsto stegla volan. Uloživši svu snagu u to, uspela sam da skrenem nekoliko tona čelika sa ivice izbočine. Ali sada sam jurila u suprotnom pravcu, potpuno van kontrole.
Prokletstvo, nisam smela da sletim s puta! Tamo nije bilo ničega osim snega i samo snega. Bila je takva pomrčina i padao je tako gust sneg da čak nisam mogla da vidim ni šta se nalazilo sa bilo koje strane puta - možda provalija? Čula sam kako moj um, kao iz bunara, vrišti "Budalo! Budalo!" dok sam naprezala mozak da se sctim kada sam prošla pored poslednjeg svetla u tom haosu napolju. Pre pedeset kilometara? Sto?
Dok sam u panici razmišljala o takvim stvarima, uspela sam, zahvaljujući našoj sposobnosti da radimo dve stvari istovremeno, da ovladam mišićima i telesnim sokovima i da povratim kontrolu nad kolima. Cimala sam ih napred-nazad poput kakvog jo-joa trudeći se da auto zadržim na putu. Istovremeno sam se pomahnitalo okretala levo-desrio i pokušavala da ose-tim tie pod sobom - isto bih uradila i da sam na skijama - samo što su mi sada gume bile kao skije hidroaviona i kretale su se po novom snegu koji je obrazovao glatki, mekani sloj povrh dubljeg i smrtonosnog sloja crnog leda tvrdog poput dijamanta.
Imala sam utisak daje moja borba trajala beskrajno dugo pre nego što sam osetila da dobijam ovaj rvački meč i da nekoliko tona čelika polako ponovo uspostavlja ravnotežu. Drhtala sam poput lista dok sam usporavala na trideset, dvadeset pet. Duboko sam udahnula i izdahnula, znajući, kao svaka devojka sa planine, da ne smem potpuno da zaustavim kola kada sneg ovako gusto pada, jer bi se moglo desiti da ih više ne pokrenem.
Dok sam nastavljala kroz crnu i praznu noć, upućujući molitve zahvalnosti uvis, nekoliko puta sam snažno ošamarila samu sebe i spustila prozor na kolima. Snežne iglice u kovitlacu bockale su me po koži. Duboko sam udahnula ledeni vazduh i zadržala ga u plućima ceo minut. Nadlanicom rukavice sam obrisala oči koje su me pekle, sa glave sam strgla skijašku kapu i rastresla kosu na kovitlacu vetra koji je ludovao po unutrašnjosti kola, podižući komadiće hartije. Kada sam ponovo podigla prozor, već sam
se bila vratila u stvarnost i uglavnom se otreznila. Šta to, do đavola, nije
bilo u redu sa mnom?
Razume se da sam znala šta nije bilo u redu. Sem je bio mrtav i ja nisam mogla da zamislim život na ovoj planeti bez njega. Sizofrenik bi to stanje možda nazvao "biti van sebe" od tuge. Iako ovih proteklih sedam godina nisam mnogo viđala Sema niti se često čula s njim, on je uvek bio prisutan šta god da sam radila. On je na neki način bio jedini bliski član porodice koga sam ikada imala. Kada sam to prvi put shvatila tokom njegovog odsustva, počela sam da razgovaram s njim u svom umu. Sada više nisam imala s kim da razgovaram, čak ni u glavi.
Ipak, nisam nameravala da se ovog trenutka pridružim Semu u večnim lovištima. I to tako što ću pasti na testu inteligencije ovde na putu usred noći. Tada sam primetila nekakvu mrlju svetlosti u daljini koju sam jedva razabrala kroz debelu čipkanu snežnu zavesu. Bila je dovoljno velika za grad, kojih nije bilo baš mnogo u ovoj nedođiji. Obradovala sam mu se kao da mi je dom.
Ali to još nije bio kraj moje pustolovine.
Zaustavila sam kola na putu iznad kuće sa šarmantnim podrumom ukopanim duboko u tie, koji sam nazivala svojim domom, i pogledala iscrpljeno i frustrirano naniže. Prilazni put se nije video. Nestao je pod tim umućenim šlagom koji nazivamo sneg i koji je napadao do iznad prozora prvog sprata. Izgleda da ću posle ni sama ne znam koliko kilometara zamorne bitke da održim kola na putu, sada morati da se prihvatim i lopate ako želim uopšte da stignem do kuće, da i ne pominjem otkopavanje svog stana u prizemlju duboko zakopanog u tie. To i zaslužujem kada živim u podrumu u Ajdahu - poput kakvog prokletog krompira.
Isključila sam motor i ostala da sedim i zurim u mrklu tišinu niz strmo brdo na mestu gde se nekada nalazio prilazni put, pokušavajući da doko-nam šta mi valja činiti. Poput svih brđana, u prtljažniku sam tokom ćele godine nosila zalihe za slučaj nužde - pesak, so i vodu, toplu odeću, nepropusne čizme, sve za potpirivanje vatre, rezervne svećice, konopce i lance - ali nisam imala lopatu. Čak i da sam je imala, ne bih bila u stanju da raskrčim ceo prilazni put.
Sedela sam potpuno otupela, posmatrajući mekani, nepostojani pokrov srega koji je padao tiho oko mene. Sem bi u ovom trenutku rekao nešto srnešno, pomislih. Ili bi možda iskočio napolje i zaigrao na snegu - snežni P"es, kao da se kiti radom bogova...
Odmahnula sam glavom i pokušala da odagnam takve misli. Čula sam da telefon zvoni u mom stanu u suterenu. Svetla su bila pogašena u glav-n°j kući, stoje značilo daje moj ekscentrični, iako divni gazda, mormon otišao na skijanje u planine ne želeći da propusti svezi snežni prah - ili se u hramu moli da se prilazni put sam od sebe očisti.
Pošto nisam volela da gacam po dubokom snegu, bilo mi je jasno da jedino na skijama mogu da prevalim strminu između kuće i kola. Srećom u prtljažniku sam, pored ostale opreme, imala skije i čizme za nordijsko skijanje. Kad bih samo uspela da pratim liniju prilaznog puta. Travnjak ispred naše kuće sada je predstavljao zjapeći ponor, gotovo već nevidljiv pod nanosima snega. Ako upadnem u njega, to bi moglo biti smrtonosno, jer se sneg ponašao poput živog peska. Takođe ću morati da ostavim kola ovde gore na putu preko noći, što znači da bi i ona mogla nestati ako se u zoru dovde probiju raonici za sneg pre nego što stignem da ih spašeni od nanosa kojima će ih zasuti.
Izišla sam i izvukla skije iz prtljažnika, kao i platnenu torbu i još neke stvari koje sam mislila da mogu poneti prebačene preko ramena; spustila sam ih na ravan put. Vratila sam se unutra da potražim čizme, kada mi kroz zadnji prozor pogled pade na zastavicu koja je virila iz snežnog nanosa poput kakvog veselog mamca označavajući mesto gde se nala.ilo moje poštansko sanduče. Setih se da sam zaboravila da javim da mi ne isporučuju poštu pre nego što sam na brzinu otišla na sahranu. Zalupivši zadnja vrata kola i uhvativši se za ručku radi ravnoteže, skinula sam gomilu snega sa sandučeta i izvukla poštu koja se gomilala ćele nedelje. Bilo je više pošiljki nego što sam mogla i da zamislim. Pustila sam ručku vrata i posegla za platnenom torbom, slučajno se udaljivši korak-dva od kola.
Posle prvog koraka potonula sam u sneg do pasa i nastavila da tonem. Osetila sam da me obuzima strah dok sam pokušavala da odagnam paniku. Znala sam da bih samo još brže nastavila da propadam ako bih pokušala da se džilitam. Dovoljno dugo sam živela u ovim krajevima i naslušala se priča o ljudima koji su se ugušili kada su upali u beskrajno duboki sneg, gde nisu mogli da pokreću ni ruke ni noge i iz koga nisu uspeli da se izbave. Istog trenutka kada sam počela da tonem, takođe sam se selila da sam otišla na sahranu ne oglasiv.ši to na velika zvona. Samo sam šefu rekla da imamo smrtni slučaj u porodici i ostavila svom gazdi zagonetnu poruku. Bilo je sasvim moguće, iako će sigurno pronaći moja kola, da niko ne nađe mene pre nego što se sneg otopi u proleće!
Gomilu pošte koja mi je smetala, bacila sam na put ispod kola kako ne bi propala u sneg i nestala. Uspela sam da izvučem jedan lakat na čvrstu površinu i nastavila da kopam drugom šakom dok nisam uspela dovoljno da se izmigoljim i obe ruke položim na put. Dok sam se izvlačila na mišiće, imala sam utisak da izlazim iz bazena sa tegovima od dvadeset pet kilograma pričvršćenim za noge: na to sam utrošila svu preostalu snagu. Ostala sam da ležim potrbuške na putu, tresući se i goreći od straha i iscrpljenosti. To nije dugo potrajalo; uskoro je počela da me prožima jeza od hladnoće, jer je led koji se zalepio za moju neodgovarajuću odeću, dok sam bila uronjena u sneg, uspeo daje promoči.
Posrćući sam ustala i otvorila vrata kola. Bila sam smrznuta, mokra, potpuno onemoćala i strašno besna na samu sebe. Zar deca brđana kao obaveznu lektiru nemaju "Kako se pali vatra" od Džeka Londona? U njoj je reč o tipu koji odlazi u tundru na šezdeset stepeni ispod nule, ne slušajući ničije savete. Smrznuo se i umro. Umirao je dugo. Ja to nisam imala u planu.
Izvadila sam iz kola lake čizme za nordijsko skijanje, ušnirala ih smrznutim prstima u natopljenim rukavicama, stala na dugačke nordijske skije lake kao pero, nagurala gomilu pošte u vreću koju sam prebacila preko ramena i spustila se u slalomu do zadnjih vrata. Zašto to nisam odmah uradila i ostavila poštu u sandučetu do jutra?
Telefon je ponovo zazvonio dok sam skidala skije. Otvorila sam vrata i skotrljala se - zajedno sa gomilom snega - niz strmo stepenište do moje udobne podzemne tvrđave. Bar je bila udobna kada sam je napustila pre
nedelju dana.
Upalila sam svetla i ugledala led sa unutrašnje strane prozora i kristalne šare na ogledalima i staklu koje je štitilo slike. To me je podsetilo na "Doktora Živaga". Tiho psujući svog gazdu, koji mi je isključivao greja-nje radi uštede svaki put kada bih izišla iz zgrade, skinula sam čizme koje su se cedile pre nego što sam zakoračila na orijentalne tepihe, potrčala preko dnevne sobe čiji su zidovi bili prekriveni knjigama i bacila se na jastuke da dohvatim slušalicu telefona koji se nalazio na podu.
Najradije bih šutnula samu sebe što sam je podigla; bio je to Avgust. ,, Zašto si otišla?" bilo je prvo što me je pitao. "Grejs i ja samo što nismo poludeli od brige dok smo pokušavali da te pronađemo. Gde si bila?" "Igrala sam se na snegu", rekoh mu, prevrnuvši se na leđa na jastucima i namestivši slušalicu između uveta i ramena. "Mislila sam daje žurka gotova; zar se spremalo još kakvo slavlje?" Otkopčala sam pantalone i pokušala da se izmigoljim iz njih kako ne bih zaradila upalu pluća u ovoj ledenoj tamnici - mada je bilo mnogo verovatnije da bih se uplesnjivila. Videla sam svoj dah u vazduhu.
,Oduvek sam smatrao da je tvoj smisao za humor neprimeren, najblaže rečeno", hladno me je obavestio Avgust. ,,Ili je možda u pitanju tvoj tajming. Kada si nestala neposredno po čitanju testamenta, nazvali smo tvoj hotel i rečeno nam je da si se odjavila još tog jutra. Pošto nam je pročitan testament, Grejs i ja smo, razume se, pristali da održimo konferenci-
ju za štampu..."
,Konferenciju za .vrampu?!" ponovih, naglo se uspravivši u sedeći po-lozaj. Pokušavala sam da zadržim slušalicu prislonjenu uz uvo dok sam skidala mokru parku1 i džemper, ali sam uspela da uhvatim samo Avgustove
P°slednjereči:
"...mora takođe pripasti tebi."
i kaput krojen poput
košulje; nepromočiva bluza s kapuljačom, prim, prev.
"Šta mora da mi pripadne?" upitala sam. Istrljala sam naježenu kožu, ustala i povukla telefon za sobom do kamina. Gurala sam šišarke i hartiju ispod gomile poredanih cepanica kada mi je Avgust odgovorio.
"Rukopisi, razume se. Svi znaju da ih je Sem nasledio i da su veoma vredni. Ali posle Ernestove smrti niko nije mogao da pronađe Sema. Kao da ga je progutao mrak. Kada sam pokušao da povedeni razgovor o tome tokom večere posle sahrane, imao sam utisak da želiš da izbegneš tu temu. Ali sada kada je obelodanjeno da si ti ne samo Semov glavni naslednik već i njegov jedini naslednik, stvari su se, razume se, promcnile..."
"Razume se?" nestrpljivo ponovih dok sam palila šibicu i prinosila je hartiji. Sa olakšanjem sam gledala kako cepanice istog časa zahvataju pla-meni jezičci. "Nemam pojma o kakvim to rukopisima govoriš!"
Pomislih daje veoma čudno što je mom ocu, koji je neizmerno cenio privatnost, uopšte palo na pamet da pristane da održi konferenciju za štampu, bez obzira na moguću vrednost dotičnih rukopisa. To je bilo više nego sumnjivo.
"Hoćeš da kažeš da ne znaš za njih?" upitao me je Avgust čudnim glasom. "Kako je to moguće, kad su svi, Vašington post, London tajms i Inter-nešenal herald tribjun bili prisutni? Razume se, ništa nismo mogli da im kažemo, pošto rukopisi nisu bili kod izvršioca testamenta, a i ti si isparila."
"Možda bi mogao da me uputiš u stvar pre nego što se smrznem", pro-cedih kroz zube koji su mi cvokotali. "Kakve mi je to rukopise Sem ostavio - nemoj mi reći, pusti me da pogađam: pisma Frensisa Bekona upućena Benu Džonsonu u kojima Bekon priznaje, ono što smo oduvek podozre-vali, daje on napisao sve Šekspirove drame."
Na moje iznenađenje, Avgust je istog časa odvratio. "Vrede mnogo više", obavestio me je. Nema sumnje da je moj otac bio čovek koji je shvatao značenje reci kao što su "vredi" i "vrednost". "Istog časa kada saznaš bilo šta o njima, a uopšte ne sumnjam da hoćeš", nastavi on. "moraš smesta da obavestiš mene ili naše pravne zastupnike. Mislim da ne shva-taš u potpunosti šta te je snašlo."
U redu, pomislih, pokušaću još jedanput. Duboko sam udahnula.
"Pretpostavljam daje tako", složih se. "Da li bi mogao da podeliš sa mnom, oče, ono što izgleda već ceo svet zna? Kakvi su to rukopisi?""
"Pandorini", kratko odvrati Avgust. To ime je zvučalo gorko poput pelena kada bi ga on izgovorio - a možda je i bilo takvo.
Pandora je bila moja baka - ljubljena majka moga oca, koja gaje napustila odmah po rođenju. Iako je nikada nisam upoznala, po svemu sudeći je bila najživopisnija, najblistavija i najneobuzdanija od svih žena iz porodice Ben. A kada je reč o našem porodičnom stablu, to je onda nešto značilo.
"Pandora je imala rukopise?" upitala sam oca. "Kakve?"
,Oh, dnevnike, pisma, prepisku sa slavnima i gotovo slavnima, takve stvari", odvrati on nonšalantno. A onda, kao uzgred, dodade: "Čak je moguće daje napisala i neku vrstu memoara."
Možda otac i ja nismo imali iste poglede na mnoge stvari, ali dobro sam znala kada zateže lanac. Mora da me je zvao svakih petnaest minuta u protekla dva dana; zato sam čula dva puta zvonjavu telefona za vreme svog kratkog boravka napolju. Ako je panično pokušavao da me nađe i ako je ta roba bila tako vruća da je morao da pristane na konferenciju za štampu, zašto me je onda sada ovoliko zavlačio?
"Otkud toliko zakasnelo zanimanje?" upitala sam. "Hoću da kažem, najdraža bakica je već godinama mrtva, nije li tako?
"Vladalo je opšte mišljenje da je Pandora ostavila te rukopise... drugoj strani porodice", ukočeno odvrati moj otac. Počela sam da razmišljam o krajnje složenim odnosima koji su vladali u mojoj porodici. "Ernest ih je sigurno držao pod ključem decenijama, iako je dobio mnogobrojne ponude", nastavio je Avgust. "Međutim, nije mogao da proccni njihovu pravu vrednost pošto su očigledno bili ispisani nekom vrstom šifre. Zatim je tvoj rođak Sem..."
Svih mu svetaca!
Stajala sam ispred kamina u donjem rublju, sa slušalicom u ruci, dok je očev glas nastavio da pravi buku bez ikakvog smisla. Blagi bože - bili
su šifrovani!
Sem je nestao upravo u vreme kada mu je umro otac Ernest. Ni sa kim nije bio u vezi sedam godina, a sada je bio mrtav. Šta se poklapalo sa tom vremenskom pukotinom? Semovo nasledstvo - uključujući možda i rukopise. Čime se Sem to bavio, koja je bila njegova profesija? Čemu rne je podučavao još od detinjstva, ne štedeći vreme? Upravo zahvaljujući tome, dobila sam ovaj odlično plaćen posao.
Sem je provaljivao šifre i u tome je bio jedan od najboljih na svetu. Ako je Sem znao za bakine rukopise, teško da je mogao da odoli da ih ne pogleda, naročito ako je njegov otac želeo da utvrdi kolika im je vrednost. Mora da ih je video - verovatno je razbio šifru još mnogo pre Ernestove smrti. U to sam bila ubeđena. Gde se onda nalaze ti rukopisi?
Međutim, u ovom trenutku me je mučilo mnogo važnije pitanje, vezano za jedinstvenu situaciju u kojoj sam se obrela:
Šta se nalazilo u tim dnevnicima moje bake, koje sam sada ja tehnički nasledila, stoje bilo toliko opasno daje zbog njih Sem izgubio život?



7 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:25 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
ČVOR

Kada Aleksandar nije uspeo da razveže Gordijev čvor, čiji su krajevi bili tajanstveno zamršeni i savijeni unutar njega samog, uzeo je mač i presekaoganadvoje. Plutarh
Izgleda daje tajna Gordijevog čvora bila religijske prirode, verovatno se odnosila na neizrecivo ime Dionisa, i predstavljala šifru u unakrsno svezanom čvoru...
Aleksandrovo brutalno presecanje čvora, kada je svečano uveo svoju vojsku u Gordium radi invazije Velike Azije, okončalo je vekovnu božansku vladavinu svetom, jer je moć mača stavio iznad moći religijskih misterija. .
Robert Grejvs, Grčki mitovi
Bilo je skoro tri sata ujutro kada sam odvrnula slavine velike kade na četiri šape, moleći se da se cevi nisu smrzle i gledajući sa olakšanjem toplu vodu kako počinje da puni kadu. Ubacila sam u vodu neke soli i tečnost koja je stvarala mehuriće, skinula se i ušla unutra. Kada je bila tako duboka da mi je voda dopirala do nosa, te sam morala da oduvam mehuriće. Dok sam sapunjala kosu koja se isprljala tokom puta, shvatila sam da o mnogo čemu moram dobro da razmislim. Ali moj mozak je pratio nekakvu nejasnu logiku - što nije bilo nikakvo čudo, ako se uzme u obzir sve što se izdešavalo prethodne nedelje i moje traumatično putovanje kući.
Dok sam se kiselila, vrata kupatila se naglo otvoriše na škripavim šar-kama i unutra bez ikakve najave upade Jason - što je verovatno značilo da se vratio i Olivje, moj gazda. Jason jedva da me je i pogledao onim svojim prodornim zelenim očima. Stao je da baza unaokolo i s prezirom je odmerio moj nakvašeni svileni veš na podu. Zatim je počeo da ga povlači šapom, verovatno pomislivši da bi moje dugačke gaće mogle da posluže kao udobna postelja, ali sam ga preduhitrila ispruživši raku i izvukavši ih ispod njega.
,,E nećeš!" odlučno sam kazala.
Jason je skočio na drvenu ivicu kade, ispružio šapu i počeo da udara po mehurićima. Upitno me je pogledao. To je bio znak da ga poprskam. Koliko je meni bilo poznato, Jason je bio jedina mačka koja je volela vodu - svaku vrstu vode. Njemu je bilo normalno da odvrne slavinu na sudoperi kada je žedan; više je voleo toalet od korpe za spavanje; bio je poznat po tome što je skakao u reku Snejk ispod vodopada da dohvati svoju omiljenu crvenu gumenu lopticu. Umeo je da pliva protiv struje isto onako dobro kao i bilo koji pas.
Ali noćas - pre će biti ovog jutra - bila sam suviše umorna da bih ga sušila. Gurnula sam ga sa ivice kade, izišla i obrisala se. U velikom mekanom bademantilu i sa peškirom obmotanim oko glave otapkala sam do kuhinje i zagrejala vodu za šejk-rum koji sam nameravala da popijem pre nego što pođem u krevet. Dohvatila sam metlu i vrhom drške udarila nekoliko puta po tavanici kako bih Olivjeu stavila do znanja da sam se vratila - mada će to lako moći da zaključi kada bude video moja kola ostavljena na putu.
"Najdraža moja", uskoro začuh Olivjeov glas kako klizi niz stepenice; niao je osoben kvebeški naglasak. "Sjurio sam se na donovima iz džipa do kuće, ali nisam bio siguran da li da ti odmah pošaljem malog argonau-ta - nisam znao da li spavaš. Mogu li i ja da siđem?"
"Možeš. Dođi da na brzinu zajedno popijemo šejk-rum pre nego što se srušim", doviknula sam mu. "I da me obavestiš šta se dešava na poslu."
Olivje Maksfild i ja smo se upoznali pre nekih pet godina, kada smo određeni da radimo na istom projektu. On je predstavljao čudnu mešavinu: bio je nuklearni inženjer i odličan kuvar, pobornik Jenki slenga i kauboj-skih barova, i zadrti ,,Džek" mormon. Rodio se u porodici kanadskih Francuza katolika koja je bila odana la cuisine franaise. Bio je moderni genije za kulinarstvo, a mormonska ograničenja vezana za alkohol i kofein teško su se uklapala u Olivjeovu nouvelle ličnost.
Čim smo se upoznali, Olivje mi je kazao daje unapred znao da ću uskoro ući u njegov život, jer sam mu se javila kao blagoslovena Devica u snu u kome sam se takmičila u igranju flipera sa prorokom Moronijem, Na kraju prve nedelje koju smo proveli zajedno na poslu, Olivjeu je dat znak da bi trebalo da mi ponudi da se za malu stanarinu uselim u njegov stan u prizemlju. Pravi fliper na kome sam ja, kao Devica Marija, pobedila proroka, nekim čudom se pojavio u kaubojskom baru u blizini naše kancelarije.
Možda je to bila posledica mog šašavog odgoja, ali Olivje mi je delo-vao kao pravo osveženje u nuklearnom postrojenju prepunom inženjera i fizičara, koji su svi odreda donosili ručak u smeđim kesama i odlazili kući u pet sati da odgledaju sve televizijske reprize sa svojom decom. Stalno sam posećivala prijeme u domovima "porodica sa terena". Leti su pekli hamburgere i kobasice na roštilju u zadnjem dvorištu; zimi bi ih zamenili špagetima, salatama i hlebom premazanim belim lukom pripremljenim u prostoriji za okupljanje. Kao da niko u ovoj udaljenoj pustinji u brdima nikada nije čuo ni za šta drugo.
Za razliku od svih njih, Olivje je živeo u Montrealu i Parizu i jedno leto je čak proveo u letnjoj radionici na jugu Francuske gde je naučio da sprema kordon ble. Mada je možda škrtario kada su u pitanju bile usluge koje je trebalo da obezbedi jedan kućevlasnik, kao što su grcjanje i čišćenje prilaznog puta, imao je on i svojih dobrih strana. Dok je mleo meso ili ga seckao na kockice, miksirao i topio puter u svojoj ogromnoj industrijskoj kuhinji na spratu, pripremajući savršene obroke za Jasona i mene bar jednom nedeljno, uveseljavao me je pričama o naboljim kuvarima Evrope, protkanim najnovijim modnim ludostima iz kaubojskog bara. Kako bi to Francuzi rekli, bio je "neponovljiv".
"Zbog čega si tako na brzinu otišla?" Kroz napola otvorena vrata koja su vodila na stepenište provirio je Olivje sa svojim privlačnim osmehom i rupicama na obrazima i provukao prste kroz kovrdžavu smeđu kosu dok me je gledao krupnim tamnim očima. "Gde si nestala? Pod se svakog dana raspitivao o tebi, a ja nisam znao šta da mu kažem."
"Pod" je bio često korišćeni nadimak moga šefa, direktora i glavnog upravnika celog ovog nuklearnog postrojenja. Koristili smo ga iza njegovih leđa. Pravo ime mu je bilo Pastor Oven Dart, ali on nimalo nije ličio na pastira. Malom reorganizacijom monograma dobijao se opis koji mu je bolje
odgovarao: Princ Tame.
Volela bih da dokažem kako ovaj nadimak ne odgovara mom šefu. Ali alco želim da budem pravedna prema deset hiljada zaposlenih u ovom postrojenju - pa čak i prema industrijskom đubretu u Vašingtonu s kojim se prisno družio - koliko je meni poznato, ja sam bila jedina koju taj čovek nije oprljio. Bar za sada. Izgleda da sam se Podu iskreno dopadala, odabrao me je za ovaj posao dok sam još bila na fakultetu. Rezultat te neočekivane naklonosti bio je taj da nisu baš sve kolege imale poverenja u mene - što je predstavljalo još jedan razlog zbog koga je Olivje, zanosni kvebeški mormon kauboj i gurman, bio jedan od mojih retkih prisnih prijatelja.
"Izvini", rekoh Olivjeu, sipajući vrelu vodu preko mešavine smeđeg šećera, putera i ruma u dva staklena vrča, i pružajući jedan njemu. "Morala sam iznenada da odem. Neočekivani smrtni slučaj u porodici."
"Oh, nadam se da nije neko koga ja znam?" upita Olivje galantno se osmehnuvši u znak podrške - iako smo oboje znali da nije poznavao nikoga iz moje porodice.
"Sem je umro", rekoh, pokušavši da sperem knedlu u grlu kremastim
toplim napitkom.
"Blagi bože! Tvoj brat?" upita Olivje, skljokavši se na sofu pored kamina.
"Moj rođak", ispravih ga. "Zapravo moj brat-pastorak. Odgajeni smo
kao brat i sestra. Pre mi je brat po krvi. To jest, bio je."
"Pobogu, odnosi u tvojoj porodici baš su složeni", primeti Olivje, ponovivši sa sprdnjom moj vlastiti odgovor kada bi neko počeo da se raspituje o mojoj porodici. "Jesi li sasvim sigurna da si u bilo kakvoj rođačkoj
vezi sa tim tipom?"
"Ja sam njegov jedini naslednik", rekoh mu. "Meni je to dovoljno." "Znači da je bio bogat, ali ne baš blizak rođak, je li to u pitanju?" s
puno nade upita Olivje.
"Pomalo i jedno i drugo", rekoh mu. "Ja sam mu verovatno bila bliža od bilo koga u porodici." Što nije govorilo bog zna šta, ali Olivje to nije
znao.
"Mora da ti je strašno! Ali nešto ne razumem. Zašto nikada nisam čuo ništa o njemu, osim imena? Nikada nije došao da te poseti, niti te je koliko znam zvao, tokom svih ovih godina koje smo proveli radeći zajedno i deleći ovo skromno prebivalište."
"Naša porodica komunicira telepatski", odvratili. Jason se umiljavao °ko mojih nogu kao da pokušava sam samcijat da ukrasi majski stub, te ga podigoh i dodah: "Nama nisu potrebni sateliti ili mobilni..."
"To me podseti", prekinu me Olivje. "Otac te već danima zove. Nije hteo da kaže zbog čega - samo da moraš smesta da mu se javiš."
Upravo u tom trenutku je zazvonio telefon, prepavši Jasona, koji iskoči iz mog naručja.
"Mora da su telepate kada hvataju naše vibracije u ovo doba", primeti Olivje. Dok sam pružala ruku da dohvatim slušalicu, on je dovršio piće i uputio se ka vratima. ,,Napraviću ti palačinke pre posla, u znak dobrodošlice", dobacio je preko ramena. I nestao.
"Gavroše, dušo", bile su prve reci koje sam začula kada sam podigla slušalicu.
Blagi bože, možda su članovi moje porodice zaista iznenada postali telepate. Bio je to moj stric Laf. Nisam se čula s njim vekovima. Oduvck me je zvao Gavroš: francuski naziv za pariškog malog uličara.
"Lafe?" rekoh. "Gde si ti? Zvučiš kao da si udaljen milion milja." "Trenutno sam u Beču, Gavroše", stoje značilo da se nalazi u velikom apartmanu iz osamnaestog veka koji gleda na Hofburg u kome smo Džer-si i ja nekada boravile - i gde je bilo osam časova više nego ovde, to jest, jedanaest sati ujutro po njegovom vremenu. Stric Laf očigledno nikada nije shvatio princip različitih vremenskih zona.
"Strašno mi je bilo žao kada sam čuo za Sema, Gavroše", obavesti me on. "Hteo sam da dođem na sahranu, ali je tvoj otac, razume se..."
"U redu je", stadoh da ga uveravam, ne želeći da otvorim tu konzervu sa crvima. "Bio si prisutan duhom, isto kao i stric Ernest, mada je on mrtav. Pronašla sam šamana koji je izveo mali obred na sahrani, a onda je vojska odala poštu Semu, a Džersi je upala u otvorenu raku."
"Tvoja majka je upala u raku?" ponovio je stric Laf sa oduševljenjem kakvog petogodišnjaka. "Pa loje veličanstveno! Misliš li daje to bilo planirano?"
"Bila je pijana, kao i obično", obavestih ga. "Ali je ipak bilo zabavno. Volela bih da si mogao da vidiš Avgustovo lice!"
"Sada još istinskije žalim što nisam mogao da prisustvujem!" reče Laf sa zadovoljstvom koje mi je bilo nespojivo sa čovekom njegovih godina; ušao je u devedesete.
Moj otac, Avgust i moj stric, Lafsadio Ben nikada se nisu voleli. Možda zato što je moja baka Pandora pobegla s Lafom, pastorkom mog dede iz prethodnog braka, kada je ostavila mog oca odmah po rođenju.
O tome se nikada nije razgovaralo u mojoj porodici, ni u javnosti ni privatno. To je bila samo jedna od stvari o kojima se nije razgovaralo. Iznenada mi je palo na pamet da bih verovatno mogla da zgrnem bogatstvo - da ga upravo nisam nasledila od Sema - ako bih napravila potpuno nov model teorije složenosti, zasnovan samo na vezama unutar moje porodice.
"Striče Lafe", oslovih ga, "želim nešto da te pitam. Znam da nikada ne razgovaramo o porodici, ali hoću da znaš daje Sem sve ostavio meni."
"Gavroše, to sam i očekivao od njega. Ti si dobra devojka i treba samo da ti se dešavaju lepe stvari. Ja imam dovoljno - ne brini za mene."
,Ne brinem ja za tebe, Lafe. Ali želim da se kod tebe raspitam o nečemu što je u vezi s našom porodicom. O čemu možda samo ti nešto znaš. O nečemu stoje Sem očigledno takođe ostavio meni - a nije reč ni o nekretninama ni o novcu."
Moj stric Laf je zanemeo tako da nisam znala da li je još na vezi. Konačno je progovorio. "Gavroše, jasno ti je da se međunarodni telefonski razgovori snimaju?"
"Zaista?" upitah, mada sam to veoma dobro znala zahvaljujući svojoj profesiji. "Ali to ne utiče na naš razgovor", dodadoh.
"Gavroše, zvao sam te s razlogom", reče stric Laf glasom koji je sada zvučao sasvim drugačije nego malopre. "Žao mi je što nisam mogao da dođem na Semovu sahranu. Ali igrom slučaja, narednog vikenda ću biti veoma blizu tebe. Dolazim u onaj veliki hotel u Sunčanoj dolini..."
"Naredne nedelje ćeš biti u Kolibi sunčane doline1, upitah. "Dolaziš iz Austrije u Sunčanu dolinu?"
Hoću da kažem, put od Beča do Kečuma nije idealan ni pod najboljim uslovima - a Laf još malo pa će napuniti devedesetu. Tamo se, u stvari, teško stizalo čak i iz susedne države, jer su planine bile visoke, a vreme promenljivo. Staje njemu?
"Lafe, iako veoma želim da te vidim posle svih ovih godina, mislim da ti to nije baš pametno", rekoh mu. "Pored toga, već sam odsustvovala s posla nedelju dana zhog sahrane. Nisam sigurna da ću moći da se izvučem."
"Dušo", zausti Laf. "Mislim da znam šta to želiš da me pitaš. Takođe znam odgovor. Zato te molim da dođeš."
U trenutku kada su mi se oči već sklapale, setila sam se nečeg o čemu godinama nisam razmišljala. Setila sam se vremena kada me je Sivi Oblak prvi put posekao. Mogla sam da vidim tanku liniju kapljica krvi, nalik na ogrlicu od sićušnih rubina na mojoj nozi po kojoj je prevukao oštrim nožem. Nisam plakala iako sam bila veoma mala. Sećam se boje: prelepa, iznenađujuće crvena - životni sok koji je napuštao moje telo. Ali nisam se plašila.
Od detinjstva nisam sanjala taj san. Iznenada me je posetio, kao daje sve vreme čekao u senkama moga uma...
Bila sam sama u šumi. Izgubila sam se među tamnim drvećem čije su se grane ccdile. Šumsko tie je isparavalo, oblaci pare su se podizali i kovitlali na nekoliko preostalih snopova svetlosti. Vlažne borove iglice obrazovale su sunđerast tepih pod mojim stopalima. Imala sam samo osam godina. Izgubila sam Sema iz vida, a potom sam izgubila i trag. Sve se više smrkavalo, tako da nisam mogla da ga sledim onako kako me je učio. Bila sam sama i uplašena. Šta da radim?
Tog sam jutra jedva čekala da svane. Moj mali ranac je već bio spako-van. Ponela sam sve što sam znala da mi može ustrebati: granulu, jabuku i džemper ako zahladni. Iako nikada do tada nisam ozbiljnije i duže pešači-la, a kampovala sam samo po jednu noć u zadnjem dvorištu, ispunilo me je veliko uzbuđenje što ću potajno slediti Sema ovog prvog dana njegovog tiva-titmasa.
Sem je bio samo četiri godine stariji od mene i počeo je da odlazi na ova putovanja kada je imao osam kao ja u to vreme. Sada je imao dvanaest i ovo mu je bilo peto putovanje - i sva odreda bila su bezuspešna. Svi u plemenu su se molili da ovog puta doživi viziju. Ali malo njih se zapravo nadalo da će se to ostvariti. Konačno, Semov otac stric Ernest bio je ble-doliki koji je stigao izdaleka. Kada je Semova majka, Sjajni Oblak, umrla kao vrlo mlada, otac je odveo dete iz rezervata u Lapvaiju, tako da nije prošlo odgovarajuću obuku svoga naroda. A onda je taj otac uradio nešto grozno: za novu ženu je uzeo Engleskinju Džersi koja je pila previše vatrene vode. Nikoga nije prevarila kada se pojavila sa svojom kćerkom, prestala da pije i čak počela da zahteva da oba deteta provode svako leto sa Semovim dedom i babom u rezervatu. Nikoga nije mogla da prevari takvim trikovima.
Tiva-titmas je bio najvažniji događaj za svakog mladog Nez Persea. Predstavljao je njegovo ili njeno uvođenje u život i vaseljenu. Preduzima-ne su razne mere koje je trebalo da omoguće dotičnoj osobi da doživi viziju - tople kupke, boravak u kolibi sa blatom koje isparava, pročišćavanje pomoću štapića od brezove kore gurnutim u grlo - naročito ako vizija dugo nije dolazila ili ako je bilo mnogo prethodnih pokušaja.
Sem je odrastao u ovim planinama i mogao je da pozdravi svaki kamen, potok i drvo kao da su živi, kao da su mu prijatelji. Pošto je već bio u četiri slične potrage, znao je bez ičije pomoći da pronađe to mesto i po mraku i to vezanih očiju - dok ja, prokleti mali idiot kakav sam bila, nisam mogla da nađem čak ni trag.
I tako sam se jadna ja izgubila. Bila sam mokra do gole kože, jer me je iznenadio planinski pljusak; smrzavala sam se, gladna i umorna, a stopala su mi bila sva u ranama. Bila sam tako mala i mlada - i na smrt preplašena vlastitom glupošću. Sela sam na kamen da razmislim o svojoj situaciji. Jedva vidljivo sunce lebdelo je kroz guste krošnje drveća na dalekom obzorju. Kada zađe, okružiće me potpuna tama. Pretpostavljala sam da sam nekih petnaest kilometara udaljena od mesta sa koga sam jutros krenula. Nisam imala vreću za spavanje, nepromočivu odeću, šibice, niti višak hrane. Da sam i ponela kompas ne bih znala kako da ga upotrebim. Sto je bilo još gore, znala sam da će, kada sunce zađe, oko mene početi kroz tamu da mile razni glodari, zmije, insekti i divlje zveri. Temperatura se sve više spuštala dok je sunce zalazilo i u kosti počeše da mi se uvlače vlaga i jeza. Zaplakala sam dubokim jecajima koji su bili posledica sputanog straha, besa i očajanja.
Jedino što sam umela bilo je da šaljem i primam šifrovane poruke na nt]jjanski način pomoću dimnih signala ili ogledala koje odbija sunčeve zrake. Sem me je tome naučio. Pošto se već bilo skoro smračilo, to mi nije bilo ni od kakve koristi. Ili možda jeste?
Zatomila sam jecaje i zagledala se kroz suze u retlektujuće biciklističke trake na mom malom ruksaku. Obrisala sam oči šakom i nos rukavom, stala na klecave noge i osvrnula se unaokolo.
Kroz sve tamniju izmaglicu u šumi primetila sam da sunce još nije potpuno zašlo. Ali uskoro hoće. Ako bih uspela da se popnem dovoljno visoko pre nego što nestanu poslednji zraci, videla bih daleko. Mogla bih da osmotrim vrhove planina i pronađem mesto u visinama do koga sam znala da Sem mora da stigne pre zalaska sunca: magični krug. Sve je to bilo na dugačkom štapu, ali to je možda bila moja jedina šansa da uputim poruku iskoristivši poslednje reflektovanje svetlosti. Zaboravivši na umor i strah - zaboravivši daje mnogo opasnije noću iznad linije drveća nego ovde u okrilju šume - pojurila sam na svojim malim nogama utrkujući se sa zalazećim suncem.
U snu sam čula zvuke šume koji su mi se sve više primicali dok sam pomahnitalo grabila preko kamenja, a grančice i trava mi nanosile pose-kotine; čula sam kako nešto veliko škljoca zubima iza nekog drveta. U snuje šuma postajala sve mračnija i mračnija, ali sam napokon ipak stigla do najviše tačke, na sam vrh. Pognula sam se i otpuzala do ivice i zagledala se preko planinskih vrhova ispod.
Na jednom planinskom vrhu, ispod mesta na kome sam se nalazila, s druge strane široke provalije, ugledala sam magični krug, a u njegovom središtu Sema. U snu je on sedeo na tlu odeven u odeću od jelenje kože sa resama i kosa mu je slobodno lepršala oko ramena; sedeo je prekrštenih nogu i ruku i meditirao - ali leđima okrenut meni! Bio je okrenut ka suncu na zalasku. Neće moći da vidi moje signale.
I zato sam glasno uzviknula njegovo ime i nastavila da ga dozivam, u nadi da će odjek dopreti do njega. Potom se povik pretvorio u krik. Međutim, on je bio suviše daleko...
Olivje me je drmusao za ramena. Videla sam da svetlost prodire kroz v"soke prozore moje tamnice, što je značilo da se deo snega koji je prekrivao prozore istopio. Koliko li je bilo sati? U glavi mi je tutnjalo. Zbog čega me je Olivje drmusao?
.Jesi li dobro?" upitao je kada je video da sam otvorila oči. Delovao je zaplašeno. "Vrištala si, da znaš. Čuo sam te odozgo. Mali argonaut se za-Vukao pod moj frižider kada te je čuo."
"Vrištala sam?" upitah. "Bio je to samo san. Nisam ga sanjala godina-a- Konačno, nije se sve baš tako dogodilo."
"Sta se nije tako dogodilo?" upita Olivje zbunjeno.
A onda sam shvatila da je Sem stvarno mrtav. Jedino sam još mogla da ga vidim u snu. Iako je taj san predstavljao netačno sećanje, to je bilo sve što mi je preostalo. Sranje. Imala sam utisak da me je u glavu šutnula mazga karme.
"Palačinke su gotove", obavesti me Olivje. "Spremam ti mlečni šejk i litre cikorije kao i one slatke, odvratne svinjske kobasičice - koje imaju dovoljno holesterola da ti zauvek zapuše sve cevi - a uz to još nežno ku-vana jaja..."
"Meko kuvana", ispravih Olivjeov Jenki sleng, pastiš narodnog narečja. "Koliko je tačno sati, gazda?"
"Vreme je za "branč"2, ne za doručak", odvrati Olivje. "Čekao sam te da bih te povezao na posao. Bojim se daje raonik zatrpao tvoja kola."
Odlučila sam da se posle branča natrontam i navučem debele rukavice, te otkopam kola pre nego što se javim na posao. Bilo mi je potrebno raz-mrdavanje posle dva dana provedena za volanom. Ponekad je, posle ovakvog topljenja snega, znao da stegne veliki mraz, što bi značilo mesec dana otkopavanja smrznutog automobila. Takođe mi je bilo potrebno da izve-sno vreme provedem sama i da se psihički prebacim sa sahrane u fabriku. Izvukla sam svoj portabl radio i iznela ga napolje gde sam, okružena svetlucavim snežnim dinama i kućama ukrašenim ledenicama, ručno uklonila bljuzgavi sneg sa moje male "hondc" u ritmu pcsme Boba Sigera koji je zavijao "Vatra ispod mene". Razmišljala sam o raznolikom materijalu iz koga su istkani naši snovi i naša stvarnost.
Zapravo, nisam ja pronašla Sema u onim šumama, već je on pronašao mene. U stvarnoj priči - ne u snu - popela sam se iznad linije drveća, gde je vazduh bio toliko redak da drveće nije moglo da opstane i gde nijedna životinja, bar su tako govorili, nikada nije spavala. Bio je pun mesec i ja sam stajala najednom kamenu, okupana sjajnom belom svetlošću. Sunce je odavno bilo zašlo, i nebo je bilo purpurno-crno i poprskano zvezdama. Gusta mračna šuma protezala se svuda unaokolo ispod mene.
Mislim da nikada nisam osećala veći užas nego tada dok sam stajala na toj mlečnoj svetlosti, zureći naviše u ćelu vaseljenu. Toliko sam bila isprepadana da sam zaboravila i na glad. Suviše sam bila uplašena čak i da bih plakala. Nemam pojma koliko dugo sam tako stajala nesposobna da se pokrenem, znajući da će me, bez obzira na opasnost koja je pretila životinjici poput mene izloženoj na milost i nemilost ovde gore, svaki korak koji napravim odvesti bliže toj mračnoj i neprobojnoj šumi punoj noćnih zvukova iz koje sam upravo umakla.
A onda je on, usred noći, došao kroz šumu u potrazi za mnom. Kada sam primetila kretanje na obodu šume, povukla sam se u strahu. Ali kada
" Branč - međuobrok. prim, prev.
sam uočila odsjaj Semove bele odeće od jelenje kože, potrčala sam preko epreglednog prostranstva i bacila mu se u zagrljaj plačući od olakšanja.
Sve je u redu, maheru", reče Sem, odvojivši me od sebe kako bi me pogledao očima srebrnasto-sivim od mesečine. "Kasnije ćeš mi ispričati kako ti je pala na pamet ta luda ideja da kreneš za mnom. Imala si sreće što sam se vratio istim putem i pronašao tvoje tragove. Nadam se da shva-taš da si ugrozila moj veoma važan noćašnji sastanak sa totemskim duhovima. I zar te nisam učio da se nikada noću ne penješ iznad linije drveća? Zar ti moj deda. Suri Medved, nikada nije rekao zašto čak ni vuk ni jaguar nikada ne provode noć iznad linije drveća?"
Odmahnula sam glavom i nastavila da grcam. On me je jednom rukom zaarlio, а drugom podigao moj ruksak sa tla. Vratili smo se u šumu. Sem me je uhvatio za ruku, a ja sam pokušala da budem hrabra.
"Totemski duhovi žive iznad linije drveća, eto zašto", reče Sem. Dok smo se kretali kroz gusto rastinje, mogla sam da čujem šljapkanje njegovih mokasina po vlažnom tlu ispred mene. "Životinje osećaju da su duhovi tamo gore, iako ne mogu da ih vide niti namirišu. Zbog toga, ako želiš da sretneš duhove, moraš da čekaš na mestu na kome čak ni drveće ne može da opstane. Ali mesto na koje sam se ja uputio zaštićeno je snažnom magijom. Pošto je suviše kasno da te vratim nazad, moraćeš noćas da ostaneš ovde gore sa mnom. Izgleda da ćemo zajedno obaviti naš riva-ntmas, ti i ja. Čekaćemo u krugu da duhovi uđu u nas."
Iako me je preplavilo olakšanje što me je spasao da ne provedem noć sama na Ćelavoj planini, nisam baš bila sigurna za tu rabotu sa totemskim duhovima.
"Zašto želimo da duhovi... uđu u nas?" Jedva sam uspela da izustim.
Sem mi nije odgovorio, samo mije stisnuo šaku stavivši mi do znanja da me je čuo i mi nastavismo da se penjemo kroz mračnu šumu. Posle naizgled jako dugo vremena, konačno smo stigli do kruga. U šumi je još bilo mračno, ali je snop bele mesečine obasjavao to mesto, osvetljavajući goli, nadsvođeni greben i krug od kamenja. Podsećao je na amfiteatar u kome je Džersi jednom nastupala u Rimu.
Jedno pored drugog, držeći se za ruke, Sem i ja izidosmo iz šume. Nešto čudno se dogodilo kada smo stupili u krug. Mesečina je ovde bila drugačija: svetlucava i treperava kao da u vazduhu vise komadići srebra. Podigao se blagi, ali hladni povetarac. Međutim, ja se više nisam plašila; ovo magično mesto me je uistinu zadivilo. Prožeo me je osećaj kao da na neki način pripadam ovde.
Sem, koji nije puštao moju ruku, povede me do središta kruga i kleknu Pred mene. Odvezao je vrećicu pričvršćenu za pojas i izvadio iz nje neke stvarčice za koje sam bila uverena da su talismani - šarene perlice i "sreć-na" pera- koje je redom upleo u moju kosu. Potom je poredao cepanice i grane u sredini kruga i brzo potpalio vatru. Dok sam stajala i grejala šake, shvatila sam koliko mi je užasno bilo hladno - vlaga i hladnoća su mi se uvukle u kosti. Vreli plamenovi plazili su se put neba dok su iskrice ska-kale u mrklu noć, mešajući se sa zvezdama. U grmlju sam čula glasanje jesenjih cvrčaka, a iznad glave sam razabrala Velika i Mala kola.
,,Mi ih zovemo Veliki i Mali medved", reče Sem. prateći moj pogled. Seo je prekrštenih nogu pored mene na tie i prodžarao vatru. "Verujem da bi se moglo dogoditi da na kraju medved bude moj totemski duh - mada je nikada nisam video licem u lice."
"Nju?" upitah, iznenađeno.
"Medved je značajan ženski totem", odvrati Sem. "Isto kao i lavica, ženka štiti mlade - ponekad čak i od oca - i nabavlja im hranu."
"Šta se dešava kada tvoj totemski duh... uđe u tebe?" upitah ga. i dalje zabrinuta zbog svega onoga što je trebalo da se dogodi. "Mislim, da li ti
to nešto uradiT"
Sem se osmehnu svojim ironičnim osmehom. "Nisam siguran, mahc-ru. U mene nikada nije "ušao" - ali mislim da ćemo znati ako se to dogodi nama. Moj deda, Suri Medved, kazao mi je da totemski duh prilazi polako, ponekad u čovečjem obliku, a ponekad kao životinja i prvo proverava da li si spreman. Ako jesi, on ti se obrati i saopšti ti tajnu, sveto ime - ime koje niko drugi sem tebe nikada neće saznati, osim ako ne odlučiš da ga podeliš sa nekim drugim. To ime, kaže moj deda, predstavlja ličnu duhovnu moć svakog indijanskog ratnika, koja je odvojena i na mnogo načina značajnija od naše večne duše."
"Zašto tvoj totemski duh nikada nije ušao u tebe i dao ti tvoje ime?" upitala sam ga. "Toliko dugo se već trudiš."
Semu je kao ahat crna sjajna kosa sezala do ramena i zaklanjala oči dok je džarao vatru, tako da sam nazirala samo njegov profil: tamne trepavice, istaknute jagodične kosti, prav nos i jamicu na bradi. Odjednom mi se pri ovoj svctlosti učinio mnogo stariji od mog dvanaestogodišnjeg bra-ta-pastorka. U tom trenutku mi je sam Sem ličio na nekog drevnog totem-skog duha. A onda se okrenuo ka meni. Njegove oči pri svetlosti vatre bile su jasne i duboke poput dijamanata; smešio se.
"Znaš li zašto te uvek zovem "maher", Arijel?" upita me on, a kada sam odmahnula glavom, on nastavi: "Zato što si, iako imaš samo osam godina, koliko sam i ja imao kada sam krenuo na moj prvi tiva-titmas, mnogo pametnija nego što sam ja onda bio. Možda si pametnija od mene i sada. Prvi put kada sam sam zašao u ove šume bez vodiča, već sam znao svaki prut i kamen na stazi. A ti se nisi plašila tek tako da kreneš sama danas slepo verujući u ono što će ti se dogoditi. To je ono što moj deda naziva potrebna vera."
"Ja sam tebe sledila", istakoh. "I ja mislim da sam možda samo glupal"
Sem zabaci glavu i nasmeja se. "Ne, ne. Nisi glupa", reče on. "Možda će, maheru", dodade on osmehujući se svojim predivnim osmehom, "možda će upravo to što si se izgubila u šumi i gotovo nastradala biti neka vrsta talismana za mene - moja srećna zečja šapa." Povukao me je za kikicu. Možda će se moja sreća promeniti zato što sam te pronašao."
Tako je i bilo. Sem je postao Sivi Oblak i naš totemski duh nas je blagoslovio svetlošću. A kada smo pomešali krv, ja sam postala delom Indijanka. Od te noći pa nadalje, u meni kao da se razvezao nekakav čvor, i moj put kroz život zauvek će biti prav i jasan. To jest, od te noći pa sve do sada.
Vladu Sjedinjenih Država stalno su optuživali da traci dolare poreznika, ali nikada na komforne radne uslove za svoje službenike. Naročito ne ovde u provincijama, gde se štedela svaka para koja je mogla da obezbedi komfor u radnoj sredini. Smatrali su da je probitačnije vratiti je u kasu. Tako je više novca utrošeno na popločavanje šest ari parking prostora koji je okruživao mesto na kome smo radili i na kome su vladini službenici parkirali svoja kola, nego na izgradnju, opremu, popravke, čišćenje ili greja-nje zgrada u kojima su ljudska bića morala da rade.
Dok sam ulazila na nepregledan parking nešto posle pauze za ručak, sa snegom i dalje ponegde prilepljenim za moja kola, osmotrila sam parking koji se protezao dokle mi je pogled sezao. Kao što sam i podozreva-la, u ovako kasno doba dana jedina prazna mesta rezervisana za zaposlene izgleda da su se nalazila u zapadnom Vajomingu. U ovo doba godine i posle topljenja do kakvog je jutros došlo, temperatura je u kasno popodne znala da padne na petnaest stepeni ispod nule; hladnoća je obično bila praćena jakim vetrom. Ledeni klikeri već su dobovali po mom vetrobran-skom staklu. Odlučila sam da rizikujem kaznu i ostavim kola ispred glavnog kompleksa, gde se nalazilo nekoliko parking mesta za posetioce koji su dolazili u službene posete. Zaposlenima je bilo zabranjeno da tamo parkiraju ili da ulaze kroz predvorje za goste. Obično sam uspevala da nagovorim tamošnjeg službenika obezbeđenja da mi dopusti da se upišem u knjigu umesto da zaobilazim ceo nepregledni kompleks kako bih ušla kroz službene zamke za zaposlene sa zadnje strane.
Uvukla sam se na jedno slobodno mesto, obukla kožuh, obmotala dugačak kašmirski šal sa resama oko lica i natulila vunenu skijašku kapu preko ušiju. Potom sam iskočila iz kola, zaključala ih i potrčala ka staklenim ulaznim vratima. Uradila sam to u poslednji čas, jer nalet vetra koji je ušao za mnom umalo nije otkinuo vrata sa šarki. Uspela sam da ih nekako zatvorim, i ušla kroz naredna vrata u predvorje.
Upravo sam odmotavala šal i brisala oči koje su me pekle od vetra kada sam ga ugledala. Stajao je kod recepcije i odjavljivao se. Sledila sam se.
Hoću da kažem, kako sam mogla da zaboravim stihove pesme "Jedne čarobne večeri - ugledaćeš stranca..." - kada ju je Džersi puštala u nedo-gled; pevala ju je sa Ditrihom Fišerom-Diskauom na pozornici Sale Plejela. Znači, to je bio taj stranac. I mada scena nije bila baš idilična - predvorje za posetioce aneksa tehničkih nauka - uopšte nisam sumnjala da je on jedino ljudsko biće na zemlji koje je stvoreno samo za mene. On je bio poklon koji su mi bogovi poslali da me uteše zbog smrti rođaka Sema. Kad samo pomislim da sam mogla da uđem na druga vrata. Kako su samo prefinjene tajne koje nam sudbine ostavljaju iza svakog ugla.
On je zapravo pomalo ličio na kakvog boga - bar na boga iz moje slikovnice. Tamna kosa bila mu je začešljana unazad i sezala do kragne; bio je visok i vitak, i imao kao isklesan makedonski profil koji uvek povezujemo sa junacima. Mekani kaput od kamelhara i beli svileni šal sa resama, nonšalantno su visili sa njegovih širokih ramena. Među dugačkim, gracioznim prstima držao je par skupih italijanskih kožnih rukavica. On sigurno nije bio nikakav kauboj-inženjer koji svira u rog, što bi rekao Olivje.
U njegovom držanju i stavu bilo je nečeg posebnog, kraljevskog, što se graničilo sa arogancijom. Kada se okrenuo od službenice obezbeđenja, Bele - koja je zevala u njega otvorenih usta poput ribe - i uputio prema meni, videla sam da su njegove oči, ispod gustih trepavica, tarnnotirkizne, jasne i neverovatno duboke. Prešao je lagano pogledom preko mene, a ja shvatih da sam ovako odevena privlačna poput kakve polarne medvedice. Uputio se ka meni, to jest ka izlazu. Odlazio je iz zgrade! Uhvatila me je panika, znala sam da nešto moram da uradim - da se srušim na pod, da li da se tobože onesvestim ili da se prostrem koliko sam dugačka? Umesto toga sam zatvorila oči i udahnula njegov miris dok je prolazio: mešavina borovine, kože i limuna od koje mi se blago zavrtelo u glavi.
Možda mi se samo učinilo, ali mislim daje prošaputao nešto prolazeći pored mene: "očaravajuće" ili možda "izuzetno". Ili je možda samo rekao "izvinite", jer sam mu izgleda zasmetala da iziđe. Kada sam otvorila oči, njega više nije bilo.
Otišla sam da pogledam registar, ali kada sam stigla do recepcije, Bela, koja je do tada uspela da se povrati, tresnu list hartije preko otvorene stranice. Iznenađeno sam primetila kako me strelja pogledom ne kao službenik obezbeđenja, već pre kao besna, napaljena mačka.
"Morate da prođete kroz zamke, Benova", obavcsti me ona, pokazavši prema vratima koja su vodila napolje. "Zaposleni nemaju pravo da čitaju registar."
"Svi ostali posetioci mogu da pročitaju koje bio ovde dok se upisuju", istakoh. "Zašto to ne bi mogli i zaposleni? Nikada nisam čula za to pravilo."
"Vi radite u obezbeđenju nuklearke, a ne u obezbeđenju zgrade: zato to ne znate", odbrusi mi ona, kao daje moje polje rada bilo neka vrsta primitivnog atavizma u poređenju sa njenim. ;
Istrgla sam papir ispod njenih svetloljubičastih noktiju pre nego što je hvalila šta se događa. Uzela mi gaje, ali je bilo kasno. Ja sam već bila pročitala ime:
Prof, dr Volfgang K. Mauzer; MAAE", Krems, Austrija. Nisam imala pojma gde se u Austriji nalazi Krems. Ali MAAE je bila Međunarodna agencija za atomsku energiju. Predstavljala je grupu koja je patrolirala ovom industrijom širom sveta - mada poslednjih godina nisu imali baš puno posla. Sama Austrija nije imala atomske centrale. Bez obzira na to, dala je neke od vrhunskih nuklearnih stručnjaka na svetu. Veoma me je zanimalo da bacim pogled na kurikulum vite profesora dr Volfganga K. Hauzera. I to nije bilo sve.
Osmehnula sam se Beli i nažvrljala svoje ime u registar. "Imam hitan sastanak sa šefom, Pastorom Dartom. Zamolio me je da dođem ovamo iz druge zgrade stoje pre moguće", rekoh joj dok sam skidala kožarac i šal i kačila ih na vešalicu u predvorju.
"To je laž. Dr Dart je još na ručku sa nekim posetiocima iz Vašingtona", obavestila me je prezrivo Bela. "Znam, jer se odjavio zajedno s njima pre nešto više od jednog sata. Uverite se sami..."
"To onda znači da je registar sada dostupan i zaposlenima, super", rekoh joj uz osmeh i provukoh se kroz unutrašnja vrata.
Olivje je sedeo u našoj zajedničkoj kancelariji i igrao se kompjuterskim terminalom. Mi smo bili direktori programa zaduženi za pronalaženje, povraćaj i odlaganje "vrelog otpada" kao što su šipke goriva i drugi transu-ranski elementi: to jest, materijali koji imaju atomski broj viši od urana. Ulazili smo im u trag pomoću programa koje su za naše potrebe napravili i razvili naši kompjuteristi.
"Koje profesor dr Volfgang K. Hauzer iz MAAE u Austriji?" upitala sam kada je Olivje podigao pogled sa svoje mašine.
"Oh, bože, nećeš valjda i ti?" zavapi on, odgurnuvši se na stolici sa toč-kićima i protrljavši oči. "Samo što si se vratila na posao. Kako si mogla tako brzo da se zaraziš? Nema žene koja nije podlegla njegovim čarima, do danas. Zaista sam mislio da ćeš ti uspeti da odoliš. Uložio sam dobru lovu na tebe, da znaš. Otvorili smo kladionicu."
"Veličanstven je", rekoh Olivjeu. "Ali ima tu još nečeg. Postoji nešto - ne znam kako to da nazovem - nije pravi životinjski magnetizam..."
"Oh, ne!" povika Olivje, ustavši i položivši mi šake na ramena. "Mnogo Je gore nego što sam zamišljao! Možda sam izgubio i novac za namirnice!"
"Nisi valjda uložio i budžet za egzotične začine?" upitah ga sa osmehom.
Ponovo je seo, spustio glavu u šake i zastenjao. Odjednom mi pade na pamet daje profesor dr Volfgang K. Hauzer posle nedelju dana prvi koji 1111 je izmamio osmeh i naterao me da zaboravim, na celih deset minuta, šta
MAAE IAEA, International Atomic Energy Agency, prim, prev.
se dogodilo Semu. To mi je bila dovolja nadoknada za Olivjeovu izgubljenu opkladu i nekoliko veličanstvenih voćnih čajeva.
Olivje skoči na noge kada se oglasio alarm za uzbunu i začuo glas i zvučnika:
"Ovo je provera sistema za uzbunu. U toku je naša zimska protivpo-žarna vežba. Vreme održavanja vežbe odredili su lokalna vatrogasna služba i federalna bezbednost. Molimo vas da požurite do najbližih izlaza za slučaj nužde i sačekate na parkingu podalje od zgrade dok se ne oglasi alarm za prestanak uzbune."
Svetog mu sranja! Za vreme vatrogasnih vežbi smeli smo da koristimo samo izlaze za slučaj opasnosti. Zatvarali bi sve zamke i sva vrata koja su vodila nazad u zgradu, u kojoj bi ljudi mogli da se nađu u klopci za vreme prave uzbune - tu su spadala i vrata koja su vodila u predvorje u kome se nalazio moj kožarac. Napolju je temperatura spala debelo ispod nule kada sam dolazila, a sada je sigurno bilo još hladnije. Vatrogasna vežba mogla je da potraje i trideset minuta.
"Hajdemo", reče Olivje, oblačeći parku. "Uzmi stvari - idemo!" "Kaput mije u predvorju", rekoh kada sam žurno krenula za njim prema izlazu preko nepreglednog sprata na kome više nikog nije bilo. Reka ljudi je napuštala zgradu kroz četiri izlaza. Napolju je duvao ledeni vetar. "Ti si potpuno luda", obavesti me on. "Koliko puta sam ti kazao da ne prolaziš kroz predvorje? Sada ćeš se pretvoriti u santu leda. Podelio bih s tobom moj kaput, ali ne možemo oboje da stanemo u njega. Ali zato možemo da ga nosimo na smenu. Cekaćemo da onaj drugi poplavi."
"Imam u kolima uložak za parku, a ključevi su mi u tašni", rekoh mu. "Otrčaću do kola i uključiti grejanje. Ako se vežba oduži, odvešću se do kaubojskog bara na čaj."
"U redu, pridružiću ti se", reče Olivje. "Pretpostavljam da si se i nepropisno parkirala, ako si ušla na glavna vrata?"
Osmehnula sam mu se pre nego što smo jurnuli napolje zajedno sa ostalima i nastavili da trčimo oko zgrade.
Kada sam htela da otključam kola, primetila sam da su bravice već podignute. To je bilo čudno; uvek sam zaključavala kola. Možda sam danas bila rastrojena i zaboravila. Uvukla sam se unutra, obukla parku i uključila grejanje dok je Olivje ulazio s druge strane. Motor je s mukom proradio, što znači da je bilo dobro što sam morala da iziđem i pokrenem ga. Po ovakvom vremenu, bez zaštite, ulje u rezervoaru moglo je da se zaledi. A onda sam primetila čvor koji je visio sa mog unutrašnjeg retrovizora. Sem i ja smo kao deca stavili sebi u zadatak da naučimo da vezujemo sve vrste čvorova. Postala sam na neki način stručnjak za to. Većinu čvorova sam mogla da vežem jednom rukom kao pravi mornar. Sem je govorio da su Inke iz Perua koristile čvorove umesto jezika; umeli su da računaju, pa čak i da ispričaju priču pomoću njih. Kao mala slala sam čvornovatc poruke ljudima - čak i sebi samoj, da vidim da li ću kasnije moći da se setim šta su značile - kao kada vežete končić oko prsta.
Imala sam običaj da ostavljam parče konca ili kanapa na raznim mesti-ma - kao što je unutrašnji retrovizor. Kada bih bila pod velikim pritiskom ili kada sam rešavala neki problem, počela bih da ih vezujem i razvezu-jem, ponekad čak i da pravim složeni makrame. Kada bih završila čvorno-vato ustrojstvo, nekim čudom bi se razrešio i moj problem. Ali nišani se sećala da sam videla ovaj komadić konca na povratku kući, pa čak ni danas popodne dok sam išla na posao. Pamćenje je počelo da me izdaje.
Kada sam osetila da se kola zagrevaju, dodirnula sam čvor. Zapravo su postojala dva čvora, ako računate i deo obmotan oko drške retrovizora: bio je to Solomonov čvor koji se odnosio na donošenje izrazito važne odluke i na klizavi teren, i upravo je takav i bio. Na šta li sam mislila kada sam ga tu stavila? Razvezala sam konac i počela da se igram njime.
Olivje je uključio radio i pronašao neku užasnu unjkavu kaubojsku muziku koju je toliko voleo. Zažalila sam što sam ga pozvala da podeli sa mnom moje vozilo, utočište; konačno, provodili smo devedeset posto vremena pod istim krovom. U tom trenutku mi je palo na pamet da nisam videla tragove Olivjeovog ulaska ili izlaska, kao ni bilo čije otiske u snegu kada sam sinoć stigla - ispravka, kada sam jutros stigla - ispred kuće. Sneg je možda neprestano padao i vetar duvao, ali ipak je trebalo da ostane nešto što bi svedočilo o njegovom prisustvu. Zašto nije uneo moju poštu, ako uopšte nije izlazio? Zaplet je postajao sve uzbudljiviji.
"Olivje - gde si bio za vreme mog odsustva?"
Olivje me pogleda svojim tamnim očima i ovlaš me poljubi u obraz. "Dušo, moram da ti priznam", reče mi on, "sreo sam kaubojku kojoj nisam uspeo da odolim."
"Proveo si mećavu sa kaubojkom?" upitah iznenađeno, jer Olivje nije bio od onih koji bi pokupili curu za jednu noć. "Da čujem. Je li lepa? Da li je mormonka kao i ti? I gde je bila moja mačka dok se sve to dešavalo?"
"Ostavio sam malog argonauta sa ogromnom činijom hrane; znaš i sama da sam sebi spravlja piće. A što se tiče dame, naš odnos bi se najbolje mogao opisati u prošlom vremenu. Istopio se zajedno sa snegom; bojim se daje sada već zamrznut kao i taj led napolju."
Krajnje poetski rečeno.
"Naredne nedelje moram u Sunčanu dolinu", rekoh. "Hoćeš li ponovo ostaviti Jasona u onom ledenom podrumu ili da ga povedem sa sobom?"
"Ideš na skijanje?" upita Olivje. "Zašto nas ne povedeš obojicu! Baš sam razmišljao o tome kuda da pođem da uhvatim malo od ovog novog snega. U Sunčanoj dolini imaju osamdeset centimetara podloge na padinama, a u udubljenjima i do metar i po rastresitog snega." Olivje je bio odličan skijaš i klizio je poput pera po takvom snegu. Ja nikada nisam uspela da naučim da skijam kroz duboki sneg, ali sam volela da ga gledam iz daljine.
"Verovatno neću imati prilike da puno vremena provedem na stazama. Stric mi dolazi u posetu. Želi da porazgovaramo o nekim porodičnim .stvarima."
"Mogu da zamislim!" složi se Olivje. ,,Od kada si postala naslednica. ta tvoja inače odsutna porodica, počela je da ti ukazuje veliku pažnju." Odmah je zažalio stoje to uopšte pomenuo.
"U redu je", rekoh Olivjeu. "Polako se oporavljam. Pored toga, moj stric je i sam veoma bogat čovek. On je poznati violinista i dirigent u..."
,,Nije valjda Lafsadio Ben? On je tvoj stric?" upita Olivje. "Pošto je prezime Ben veoma retko, uvek sam se pitao da nisi u rođačkim vezama sa nekim od poznatih."
"Verovatno sa svima njima", rekoh i napravih grimasu. "Benovi su moja sudbina."
Signal za prestanak vežbe oglasio se u trenutku kada sam saopštavala Olivjeu da može da pođe sa mnom ovog vikenda ako želi. Nevoljno sam isključila motor, jer sam ponovo morala da iziđem na tu užasnu hladnoću. Dok sam zaključavala vrata, setila sam se da sam ih bila zaključala i pre nego što sam ušla u predvorje. Nisam imala priviđenja - nekoje provalio u moja kola.
Pogledala sam u prtljažnik gde je zadnje sedište bilo spušteno. Sve što sam obično tamo držala i dalje je bilo tu, ali malo ispomerano. Neko je pretražio kola. Ipak sam zaključala vrata, uradila sam to refleksno. Sledila sam Olivjea do zadnjeg ulaza i umalo se nisam sudarila sa šefom, Pastorom Dartom, dok je ulazio.
"Benova, vratila si se!" reče on i osmeh mu pređe preko ratobornog lica. "Dođi u moju kancelariju za otprilike pola sata, biću slobodan. Da sam znao da se danas vraćaš, raščistio bih palubu. Moram da razgovaram s tobom o mnogim stvarima."
Bela, službenica obezbeđenja, išla je na korak ispred nas; okrenula se i zafrknula nosem preko ramena. Rekla sam Podu da ću doći i vratila se u svoju kancelariju u trenutku kada je zazvonio telefon.
"Ti se javi", reče Olivje. "Zaboravih da ti kažem, pre nego što si došla, javljala se izvesna dama iz nekih novina zbog dokumenata koje kaže da si nasledila. Ali posle je neko celog jutra spuštao slušalicu kada bih se ja javio. Verovatno neki krelac."
Podigla sam slušalicu kada je telefon zazvonio četvrti put. "Arijel Ben, Uprava za otpad", rekoh.
"Zdravo, maheru", reče taj tihi, poznati glas - glas koji sam verovala da ću čuti još samo u snu. "Izvini. Zaista mije žao stoje sve moralo da ispadne ovako - ali ja nisam mrtav", reče Sem. "Međutim, mogao bih uskoro da budem ako mi ti ne pomogne.š. I to brzo."



8 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:29 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
RUNE

MARSIJAS:
Crno, crno, nepodnošljivo crno!
Odlazi, aveti vekova, odlazi!
Dovoljno je što sam ja prešao na drugu stranu.
Pronašao sam tajnu veze
Od misli do misli kroz nebrojeno godina,
Kroz mnogo života, u mnogo sfera.
Dovedenu do tačke tamnog ustrojstva
Ovoe mos postojanja.
Saznao sam svoju tajnu. Sve što sam bio... sve sto jesara
Runa je potpuna kada sve ono što ću biti promakne u trenu
Poput senke na nebu...
OLIMPAS:
Kroz život, kroz smrt, po kopnu i moru
Sasvim sigurno ću pratiti te ja.
Alister Krouli, AHA
ala sam da sednem i to smesta. Krv mi je iscurila iz mozga poput vrtlo-
kroz otvor na sudoperi, kada sam se skljokala na stolicu. Spuštala sam
° lako glavu dok čelom nisam dodirnula kolena, kako se ne bih onesve-
stila.
Sem je bio živ. Živ.
Bio je živ, zar ne? Ili sam možda sanjala. Takve stvari se ponekad dešavaju u snovima - stvari koje mogu da izgledaju veoma stvarne. Međutim Semov glas je i dalje bio tu, zujao je u mom uvetu, iako sam se tek bila vratila sa njegove sahrane. Očigledno je kucnuo čas da proverim jesam li pri zdravoj pameti.
"Jesi li tu, Arijel?" Sem je zvučao zabrinuto. "Ne čujem te da dišeš."
To je bilo tačno: bila sam prestala da dišem. Morala sam da uložim svesni napor da bih ponovo počela, da bih obnovila čak i tu najosnovniju automatsku funkciju. Progutala sam knedlu, stegla naslon stolice, ispravila se i primorala sebe da skvičeći odgovorim.
"Zdravo", izustila sam u slušalicu. Zvučala sam smešno, ali šta je za ime sveta trebalo da kažem?
"Izvini. Znam kroz šta upravo mora da prolaziš, Arijel", reče Sem: to je bio najumereniji iskaz ovog veka. "Ali molim te da mi ne postavljaš nikakava pitanja dok ne budem u stanju da ti sve objasnim. U stvari, opasno je po tebe da bilo šta kažeš ako nisi potpuno sama."
"Nisam", brzo mu rekoh. Sve to vreme pokušavala sam da zauzdam svoj podivljali um i uspostavim kakvu-takvu kontrolu nad samom sobom.
"To sam i mislio", reče Sem. "Zovem te od jutros, ali sam uvek spuštao slušalicu kada bi se javio neko drugi. Pošto sam te sada dobio, prvo sto moramo da uradimo jeste da nađemo čistu telefonsku liniju kako bih mogao što pre da te uputim u sve što se dogodilo."
"Mogao si da me zoveš na kuću", predložih, pažljivo birajući reci. kode sam pomerila stolicu sa točkićima malo dalje od mesta na korne je
eo ™"vje, okrenut leđima prema meni, i dalje kucajući po terminalu.
"Neće moći; prisluškuju ti kućni telefon", reče Sem, koji se razumeo u
vafi. "Ova linija u tvojoj kancelariji je bar za sada čista - što će nam
" ovoljno da razradimo plan. Ni kola ti više nisu bezbedna", dodade
ih " "devši moje naredno pitanje. "Neko je provalio u njih i temeljito
V tražio. Ostavio sam čvoriće da te upozorim. Nadam se da nisi držala
nr c vre"n° ni u kolima ni u kući: ubeđen sam da na tebe motre pravi
Pr°tesionalr4 ; , i ..
"аил, i to skoro sve vreme.
bila UVl roesiona" Staje to trebalo da znači: da sam i ja na neki način ena u ovaj špijunski triler? Samo mi je još to trebalo povrh svega
79
ostalog kroz šta sam prošla u poslednja dvadeset četiri časa. I mada sam se pitala staje Sem mislio kada je rekao "ništa vredno", morala sam da se ograničim na odgovor tipa: ,.Nisam primetila..." I umcsto da dodam "dg išta nedostaje" rekla sam: "...ništa neobično."
Olivje je ustao i protegao se. Kada je pogledao u mom pravcu, ja sam okrenula stolicu prema stolu i pravila se da hvatam važne beleške tehničke prirode. U glavi mi je i dalje dobovalo, ali sam znala da moram brzo da završim razgovor sa Semom. Upitala sam ga: "Šta prcdlažeš?"
"Moramo smisliti način da se čujemo u određeno vreme, a da oni koji motre na tebe ne primete da nešto kriješ. Nema, na primer, ulctanja u telefonske govornice na ulici."
To mi je zapravo prvo palo na pamet. Precrtaj to.
"Putem kompjutera?" upitah, i dalje žvrljajući po blokčetu. Ne znam šta bih dala samo da Olivje iziđe da prošeta.
"Kompjuter?" ponovi Sem. "Nije dovoljno bezbcdno. Svaki seronja može da upadne u vladin kompjuterski sistem - naročito kompjuterski sistem obezbeđenja. Morali bismo da razradimo višeslojnu šifru radi zaštite, a za to nemamo vremena. Malo niže od tvoje kancelarije nalazi se kauboj-ski bar Bezimeni. Nazvaću te tamo kroz petnaest minuta."
"Imam zakazan sastanak sa šefom kroz petnaest minuta", rekoh mu. "Videću da li..."
Izabravši pravi trenutak, Pod je provirio kroz vrata. "Benova, raščistio sam palubu prč nego što sam očekivao. Dođi u moju kancelariju čim završiš razgovor. Moramo da popričamo o nečem veoma važnom."
"U redu, pretpostavljam da moraš da pođeš", začula sam Semov glas u svom uvelu. Olivje je krenuo za Podom na sastanak, a Sem je dodao: "Neka bude onda za jedan sat. Ako i tada još budeš zauzeta, nastaviću da te zovem otprilike svakih petnaest minuta dok te ne dobijem. I, Arije!... Zaista mi je mnogo žao zbog svega ovoga." Potom se veza prekinula.
Šaka mi je podrhtavala dok sam vraćala slušalicu na mesto. Zatim sam pokušala da se osovim na klecave noge.
Pod je zastao na vratima i upravo je govorio Olivjeu: "Tvoje prisustvo neće biti neophodno na ovom sastanku, zvao sam samo Benovu. Pozajmljujem je na nekoliko nedelja za jedan hitan projekat. Da malo "gasi požar" sa Volfgangom Hauzerom iz MAAE."
On iziđe napolje, a Olivje se stenjući skljoka nazad u svoju stolicu.
"Šta sam to skrivio da ovo zaslužim, proroku moj Moroni?" upita on. prevrnuvši oči ka tavanici kao da je očekivao da tamo ugleda mormon-skog proroka kako lebdi. Potom se ljutilo zagledao u mene. "Nadam se da shvataš da ovo znači da sam izgubio celogodišnji budžet za raznobojne rezance sa povrćem iz severne Italije, kao i naknadu za gurmansko vinsko sirce sa travama i začinima?"
80
Oh, Olivje, izvini", rekoh, potapšavši ga po leđima dok sam delimično - rnućena prolazila pored njega na putu ka vratima. Svetog mu sranja - izgleda da će ovo na kraju ispasti veoma zanimljiv
dan-
Lokacija u Ajdahu na kojoj sam ja radila bila je prva u svetu kada je u nitanju bezbednost nuklearnih istraživanja: to jest, mi smo proučavali kako je dolazilo do nesrećnih slučajeva i kako se oni mogu sprečiti.
Tema o kojoj su svi u poslednje vreme govorili - menadžment za otpad _ odlično se uklopila u projekat na kome smo Olivje i ja radili proteklih pet godina. Nas dvoje smo kontrolisali najveću postojeću bazu podataka zahvaljujući kojoj smo mogli da identifikujemo i pratimo gde su toksične, opasne i transuranske materije bile uskladištene ili zakopane. Pošto smo bili pioniri na tom polju, smatrali smo da je naše pravo i da prikupimo najveći broj skatoloških viceva i duhovitih primedbi kao što je: "Otpadni materijal drugih mi mažemo na hleb."
Međutim, Olivje i ja smo bili sitne ribe. Pravi krcm istraživanja koje se vršilo ovde u Ajdahu predstavljali su testovi široke primene vezani z,a otapanje i ostale tipove nesrećnih slučajeva u našim reaktorima u pustinji lave. Iako nije predstavljalo nikakvo iznenađenje što je Međunarodna agencija za atomsku energiju, svetski pas čuvar, poslala predstavnika kao što je Volfgang Hauzer u Ajdaho da sa nama razmeni ideje o toj temi, nisam bila pripremljena na ono što mi je Pod upravo govorio o ovoj predstojećoj misiji.
"Arijel, svesnasi problema koji su trenutno aktuelni u Sovjetskom Savezu", bile su njegove prve reci pošto je zatvorio vrata za mnom.
"Hm - ovaj, svakako. Hoću da kažem, o tome slušamo na veslima u šest svakog dana", odvratila sam. Gorbačov je morao debelo da plati što je uveo slobodu u zemlju koja je zatvorila i pobila rnilione ljudi samo da "" ih sprečila da o tome pričaju za vreme čaja.
"MAAE je zabrinut", nastavio je Pod, "smatra da bi Sovjetski Savez m°gao izgubiti kontrolu nad pojedinim republikama - to jest, da bi mogao 7-auvek izgubiti kontrolu - jer u njima postoje velike zalihe nuklearnog Oružja i materijala, a da i ne pominjemo rasplodne reaktore, koje oni toliko vole a od kojih mnogi predstavljaju muzejske primerke sa neodgovarajućim kontrolnim sistemima. Sve to može da padne u ruke neobučenim Provincijalcima, koji više neće odgovarati centralnoj vlasti i koji neće "toti šta da izgube, a mnogo će moći da dobiju u novonastaloj situaciji." "Svetog mu...", zaustih. "Kako mogu da vam budem od pomoći?" Zabacio je glavu i nasmejao se, iznenađujuće toplo i otvoreno. Bez žira na njegovu uglavnom zasluženu reputaciju, meni se Pastor Oven a|t iskreno dopadao. Taj bivši vojni šampion u boksu i veteran iz Vijet-arna bio je žilav i grub i nosio je svoju čupavu scdu kosu i grubo, izubi-
jano lice kao bedževe koji su odslikavali njegovu unutrašnju prirodu. Гај tek nešto malo viši od mene, Pod je bio borac kavgadžija koji je umeo da se izvuče i kada je sateran u ugao. Ipak mi je bilo drago što do sada nisam morala da ga naljutim. Na nesreću, to će se uskoro promeniti.
"Zanima te u čemu će se sastojati tvoj zadatak?" upitao je Pod. "To ću prepustiti Volfgangu Hauzeru, kada se vrati. Da sam znao da si došla, za-držao bih ga da vas upoznam, ali je otišao da obavi neke poslove na terenu i biće odsutan do kraja nedelje. Samo ovo mogu da ti kažem, a ni to nije za javnost: moraćeš da kreneš sa dr Mauzerom u Rusiju kroz nekoliko nc-delja. Pripreme su već u toku."
U Rusiju? Nisam mogla da idem u Rusiju. Sem samo što je ustao iz groba i za petama mu je bio odred ubica sam bog zna odakle. Malopre se skrivao na nekoliko metara odavde, na parkingu, i ostavio mi je poruku na komadiću konca. Sem i ja smo mislili da trenutno imamo problema da stupimo u vezu, ali koliko je meni bilo poznato, telefoni u Sovjetskom Savezu nisu uopšte radili! Koliko god da mi se dopala ideja o intimnom provodu u inostranstvu sa veličanstvenim dr Volfgangom Hauzerorn koji miriše na borovinu, znala sam da smesta moram ovo da okončam.
"Zahvalna sam vam na ukazanoj prilici, gospodine", rekoh Podu, "ali iskreno rečeno, ne vidim kako bih ja mogla da pomognem u ovom projektu. Nikada nisam bila u Rusiji i ne govorim jezik. Nisam diplomirani he-mičar ni fizičar, tako da ne bih znala šta klasifikujem ni kada bi me ujelo. Moj posao je oduvek bio obezbeđenje - lepljenje nalepnica i ulaženje u trag onome što su drugi već iskopali i identifikovali. Pored toga, rekli ste Olivjeu Maksfildu da će ovaj posao potrajati svega nekoliko nedelja i da me neće odvojiti od našeg zajedničkog projekta."
Toliko sam se trudila da se izvučem iz ovoga da sam ostala bez daha, ali sam na kraju stekla utisak da nisam ništa postigla.
"Ne brini", stade da me razuverava Pod glasom koji me uopšte nije ra-zuverio. "Morao sam Maksfildu nešto da kažem, jer bi se inače zapitao zašto on nije bio uključen u ovo. Konačno, oboje ste direktori vašeg programa."
Htela sam da ga pitam zašto Olivje nije bio uključen. Ali Podov glas je poprimio onaj rezervisani ton koji je često koristio u razgovoru sa onima kojima je već pripremio govor za sahranu. Skočio je na noge i počeo da me gura ka vratima. Prožela me je jeza, jer sam znala šta još moram da uradim.
"Stvar je u tome", dodade on pre nego što smo stigli do vrata, "da te je MAAE odabrao još pre nekoliko meseci, na osnovu tvog izveštaja i moje preporuke. Tvoj izbor je bio podrobno razmotren i to je sada gotova stvar. Iskreno da ti kažem, Benova, trebalo bi da skačeš od sreće zbog prilike koja ti se ukazala. To je zaista vrhunski zadatak. Trebalo bi da mi ljubiš ruku što sam se pobrinuo da ga ti dobiješ."
82
Počela sam da se zanosim od silnih udaraca koji su mi bili zadati od
7i ručak Kada je otvorio vrata, bubnula sam: "Ali ja čak nemam m pauze IM
sređeno", hladno reče Pod. "Vizu će ti izdati sovjetski konzulat
Ponovosam gadno u sebi opsovala. Ali bar sam saznala loše vesti pre ovog telefonskog razgovora sa Semom. Možda će uspeti da smisli - pored " ostalog što moramo da otkrijemo - kako da me spase ovog puta. S Koliko sam shvatio", dodade Pod nešto pomiri j i vije dok sam se spremala da odem, "prošle nedelje si bila odsutna zbog smrtnog slučaja u porodici. Nadam se da ti nije umro niko mnogo blizak?"
"Trenutno je bliži nego što to mogu da izrazim", odvratih sa neobave-zujućim izrazom lica. Dodirnuh Podovu ruku. "Ali hvala na brizi."
Dok sam se udaljavala hodnikom, pogledala sam na sat i zapitala se koliko je zapravo Sem bio udaljen od ovog mesta. Zatim sam otišla da navučem svoju termalnu opremu i uputila se u kaubojski bar Bezimeni.
Mračna unutrašnjost prostorije sa zidovima obloženim drvetom zaudarala je na pivo i dim. Svirao je džuboks. Stigla sam nekih dvadeset pet minuta prerano, sela za sto u blizini telefona na zidu, naručila virgin mary i čekala. Konačno se oglasio telefon. Skočila sam na noge i podigla slušalicu već posle prve zvonjave.
"Arijel." Osetila sam po Semovom glasu da mu je laknulo što sam se javila. "Ne mogu da dođem k sebi od brige još od sahrane, želeo sam sve da objasnim, da te obavestim šta se dogodilo, o čemu je ovde zapravo reč. Ali prvo -jesi li dobro?"
"Mislim da se oporavljam", rekoh mu. "Ne znam da li želim da se sme-jem ili da plačem. Presrećna sam što si živ, ali sam i besna što si sve nas -naročito mene - naterao da prođemo kroz svo to sranje. Za sada moram da ti verujem na reč daje bilo neophodno da se pretvaraš da si mrtav. Ko još zna za ovo osim mene?"
"Trenutno niko ne može da zna za mene, sem tebe", odvrati on glasom napetim kao žica na gitari. "Bićemo u strašnoj opasnosti ako iko drugi sazna da sam živ."
"Ko smo to mi, bledoliki?" citirala sam Tontov odgovor Usamljenom Rendžeru kada su ih opkolili neprijateljski raspoloženi Apači.
"Arijel, ozbiljno to mislim. Trenutno si ti u većoj opasnosti od mene. Strašno sam se plašio da se nećeš odmah vratiti u Ajdaho. Pošto sam otkrio da ti prisluškuju telefon i da su ti ispreturali kola tražeći paket, preostalo mije samo da se molim da si bila dovoljno prisebna da ga skloniš na neko bezbedno..."
Kelnerica je prišla da pokupi bakšiš sa stola i upitno je podigla obrve P"tajući me želim li još jednom isto.
83
Odmahnula sam glavom i rekla Semu na drugom kraju veze: "Ne ra zumem", mada sam se pribojavala da ipak razumem. Kada se kelnerica udaljila, dodala sam promuklim šapatom: "Kakav paket?"
Na drugom kraju je na trenutak zavladala mrtva tišina. Doslovce sam mogla da osetim napetost. Sem je konačno progovorio drhtavim glasom
"Nemoj mi reći da ga nisi primila, Arijel", reče on. "Blagi bože, sarno to nemoj da mi kažeš. Morao sam da ga se resim, i to brzo, pre sahrane Jedino sam tebi mogao da verujem. Ubacio sam ga u poštansko sanduče adresovanog na tebe. Poslao sam ga kao običan paket, sporovozno. Bio sam siguran da niko neće pomisliti da sam toliko smeo, da bih ga mogao poslati običnom poštom. Nadao sam se da ćeš da se vratiš neposredno po njegovom prispeću, da će te čekati u pošti. Kako je moguće da ga nisi primila, osim... ako još nisi otišla da pokupiš poštu?"
"Svetog mu sranja, Seme", prošaputah. "Šta si mi to uradio? Šta si mi to poslao poštom? Nadam se da nije u pitanju moje "nasledstvo"?"
"Da li ga je neko pominjao tokom sahrane?" upita on, lakođe šapatom kao da smo prisluškivani.
"Neko?!" morala sam da prigušim glas. "Naglas je pročitano u testamentu. Avgust i Grejs su priredili konferenciju za štampu! I mediji su za-interesovani, ne prestaju da me zivkaju! Stric Laf stiže ovamo iz Austrije. Da li ti je to dovoljno "nekih"?"
Već je grlo počelo da me boli od šaputanja. Nisam mogla da poveru-jem šta se desilo sa mojim donedavno mirnim i dobro organizovanirn životom, koji mije sada ličio na konfete. Nisam mogla da poverujem daje Sem živ i da želim da ga ubijem.
"Arijel, molim te", reče Sem. Glas mu je zvučao kao da sam sebi čupa kosu. "Jesi li pokupila poštu ili nisi? Da li bismo mogli da smislimo bilo kakvo objašnjenje zašto nisi" - blago se zagrcnuo - "videla paket?"
Osetila sam mučninu u stomaku. Nije mi dugo trebalo da shvatim šta se nalazilo u tom paketu: Pandorini rukopisi. Rukopisi kojih su svi jedva čekali da se dočepaju. Rukopisi zbog kojih sam mislila daje Sem ubijen.
"Zaboravila sam da otkažem isporuku pošte", rekla sam Semu. Čula sam ga kako oštro uvlači vazduh na drugom kraju, pa sam iznervirano dodala: "Bila sam pomalo izvan sebe! Morala sam da idem na sahranu nekome ko mi je bio veoma blizak. Jednostavno sam zaboravila."
"Ako je sve vreme bio u tvom sandučetu", reče Sem i dalje šapućući. "gde je onda sada?"
Sjajno. Nalazio se u gomili pošte na podu moje dnevne sobe - ili možda zatrpan ispod sedam stopa snežnog nanosa. A onda sam se setila kako sam potonula u sneg i bacila poštu ispod kola.
"Izvadila sam svu poštu iz sandučeta kada sam sinoć stigla kući", rekoh Semu, "i bacila sam je na pod kada sam ušla unutra. Nisam je sinoć pregledala. I dalje leži tamo."
84
ivloj bože", zausti Sem. "Ako su ti prisluškivali telefon i pre nego što ,"" vratila kući, onda su do sada sasvim sigurno temeljito pretražili ceo S1. j to možda više puta. Sasvim sigurno su to ponovo uradili pošto si j s otišla na posao. Arijel, umalo me nisu ubili zbog tog paketa, a tvoje rl"no osiguranje je da nastave da misle kako ga još nisi primila. Nije mi J nšte palo na pamet da ću i tebe dovesti u opasnost kada sam ga poslao."
Baš slatko", rekoh mu. "To mu dođe neka vrsta lanca sv. Antuna, koji ne smeš da prekineš ako ne želiš da te strefi grom i da ne budeš osuđen na večno prokletstvo?"
Ne razumeš - bićemo prokleti", reče Sem. Nikada ranije nisam čula ovakvo očajanje u Semovom glasu koji kao da je dolazio sa dna bunara. ,Veoma je važno, Arijel, da ne padne u pogrešne ruke. To je mnogo važnije od nas dvoje - mnogo je važnije od tvog ili mog života..."
"Molim?" upitah. "Jesi li ti potpuno pošašavio? Šta to pokušavaš da mi kažeš? Da bi trebalo da rizikujem život zbog nečega što nikada nisam videla? Zbog nečega za šta čak ni ne želim da znam?"
"To je deo tebe, i ti si deo toga", reče Sem po prvi put razdražljivo. "I madarni je jako, jako žao što sam te upleo u sve ovo, Arijel, staje učinjeno, učinjeno je. Ti si jedina koja može da nađe taj paket - i ti to moraš da uradiš. Ako ne uspeš, uveravam te da u opasnosti neće biti samo naši životi."
Nisam znala šta da radim. Samo sam želela da sve nestane. Želela sam da se sakrijem ispod kreveta i da šišam palac. Ipak sam probala da se sa-berem.
"U redu, počnimo od početka. Kako izgleda taj paket?" upitah Sema.
Izgleda daje pokušao da usredsredi svoje misli. Odsečno je rekao: "Bio je veličine nekoliko araka hartije."
"Pa to je ogromno! U mom sandučetu se nije nalazilo ništa slično." Znala sam to, jer sam svu poštu držala u jednoj ruci kada sam počela da tonem u sneg i uspela sam svu jednom rukom da bacim na put dok sam lonu-la- "Postoji samo jedno objašnjenje", rekoh Semu. "Paket još nije stigao."
"To nam daje vremena da predahnemo, ali ne zadugo", smrknuto odvi ati Sem. "Mogao bi da stigne danas, a ti nisi kod kuće. Ali oni verovatno jesu - ili bar motre na kuću."
veoma me je zanimalo ko su ti "oni", ali sam prvo htela da utvrdim osnovne činjenice.
"Mogla bih danas da stopiram poštu..." zaustih, ali me Sem prekinu.
"Bilo bi suviše sumnjivo. Onda bi znali da stiže poštom. Kao što re-
" smatram da te neće ni dirnuti dok ne budu sigurni da je paket kod
e - ili kod njih ili dok ne budu sigurni da znaju kako će stići - što znači
S1 trenutno bezbedna. Predlažem ti da se vratiš kući u uobičajeno vre-v i kao uzgred proveriš ima li pošte u sandučetu, onako kako to obično . Ah da bismo bili sigurni, pozvaću te ponovo na ovaj telefon sutra u
85
"Primljeno", odvratih, "Ako ranije budeš morao da stupiš sa mnom n vezu, moja e-mail adresa je ABehn@Nukesite. Možeš da šifruješ poruku kako god želiš. Samo mi daj nagoveštaj u drugoj poruci o čemu je reč važi? I, Seme... Stric Laf dolazi za vikend. Naći ću se s njim u Kolibi SUll čane doline. Rekao je da će mi ispričati istorijat... mog nasledstva."
"To će biti krajnje zanimljivo čuti iz njegovih usta. Hvataj beleške1" reče Sem. "Moj otac nikada nije voleo mnogo da priča o porodičnoj isto-riji, isto kao ni tvoj. Ako ćeš odsesti u hotelu, možda bismo mogli da se otresemo tvojih pratilaca i sastanemo se na planini. Oboje je ponajcrno kao vlastiti dlan."
"To je sjajna ideja. Bojim se da će sa mnom poći i moj cimer i moj mačor", rekoh mu, "ali bez obzira na sve, smislićemo već nešto. Pod pretpostavkom da poživimo toliko dugo. Pobogu, Seme, srećna sam što si... hm, tu." Nisam mogla da nateram sebe da prekinem ovu zvučnu pupčanu vrpcu. Videla sam da kelnerica ponovo prilazi mom stolu i znala sam da moram to da učinim.
"I meni je drago što si ti tu. maheru", reče Sem. "Nadam se da ćemo oboje još dugo, dugo biti tu. Ponovo te molim da mi oprostiš, dušo. Nije bilo drugog načina da ovo odradim." "Vreme će pokazati", rekoh mu.
Molila sam se da nam gaje dovoljno preostalo. Bar toliko da se dočepamo tih Pandorinih pogubnih rukopisa.
Olivje je morao da radi do kasno kako bi mogao ovog vikenda da pođe na skijanje, te sam svratila do prodavnice po meso i ostale namirnice za Jasonovu i moju večeru. Već se bilo smrklo kada sam stigla kući. ali me-sec se na mahove probijao kroz oblake i vetar je oduvao dovoljno snega tako da sam gotovo nazirala prilazni put. Izišla sam i nabacala so i šljunak na preostali deo. Zatim sam uvezla kola i pustila Jasona u tamu prošaranu svetlošću da ispita sneg.
Pošto sam odložila kupljene namirnice, krenula sam prilaznim putem, što sam nonšalantnije mogla, da pogledam ima li pošte. U umu mi je odzvanjao Semov glas koji mije govorio da se ponašam što normalnije, iako mi je srce luđački tuklo. Potpuno nesvesno sam posmatrala Jasona kako skače po zaleđenom sncgu koji je još pokrivao strmi travnjak. Molila sam se da me čeka u poštanskom sandučetu - bez obzira na posledice - i da stavim tačku na ovaj lepljivi užas koji bi me obuzeo svaki put kada bih pomislila na to.
Dok sam vadila poštu iz sandučeta, oblaci koji su promicali nebom iznenada zakloniše mesec i put ostade u potpunoj tami. Pod prstima sam mogla da osetim da se unutra ne nalazi nikakav veliki paket. Klonula sam duhom. To je značilo da ću morati da provedem još jedan dan u neizvc-snosti, a možda i više njih i da će moj i Semov život biti u opasnosti sve
86
, ne dočepamo tog paketa. Ali sada će biti hiljadu puta gore, jer više °ću živeti u blagoslovenom neznanju. U tom trenutku mi se u glavi upalila sijalica. Znala sam šta nije u redu
satom slikom.
Niko nije uzeo taj tajanstveni Semov paket. On se uopšte nije našao u
om sandučetu za poštu niti je mogao tamo da se nađe! U moje poštan-
Ico sanduče nije mogao da stane ni jedan jedini ris hartije. A kako je sneg
ečavao ђј|0 iga da stigne do mojih vrata i ostavi paket, u šta sam se i
sama sinoć uverila, to je značilo da poštar uopšte nije bio u prilici da ga
isporuči. U tom slučaju je sigurno ostavio žuti poštanski papirić kojim me
obaveštava da dođem u glavnu poštu u radno vreme i lično podignem
paket.
Ko god da su bili Semovi "profesionalci", znala sam da čak ni kriminalci ni špijuni ne bi bili toliko ludi da čekaju ovde, na otvorenom putu, u ovakvoj jednoj seoskoj zajednici gde svi sve poznaju, ne bi li u mom sandučetu za poštu pronašli žuti papirić. Naročito ako nisu bili sigurni da će ta "vredna" stvar stići običnom poštom.
Čak i da je neko pronašao taj poštanski papirić, da li bi pokušao da pokupi paket sa pošte? To bi bilo veoma rizično u gradu ove veličine, gde bi stranca koji bi probao da podigne tuđu poštu ne samo upamtili već i ispitali na licu mesta. Mi stanovnici Ajdaha smo po prirodi sumnjičavi kada su stranci u pitanju. Ako je paket zaista stigao, žuti papirić se možda još nalazi na vlažnoj gomili pošte u mojoj kući. Međutim, ako su je danas popodne pretražili, verovatno su ga pronašli. Čak i da večeras ne zateknem kod kuće taj papirić, mogu sutra čim se pošta otvori da odem i sama podignem paket - sa papirirćem ili bez njega.
Uputila sam se nazad ka kući noseći današnju poštu sa namerom da pregledam celonedeljnu raskvašenu poštu na podu. Ali kada sam bila ne-gde na polovini prilaznog puta, oblaci su se na trenutak rastvorili i mese-čina je obasjala travnjak prekriven snegom. Videla sam Jasona kako sedi na talasima snega nalik na šlag, udarajući šapom po nekakvom listiću. Počela sam da ga dozivam da se vrati unutra sa mnom obećavajući mu večeru. A onda sam se ukočila. Nije udarao ni po kakvom listiću već po uglu žutog papirića napola zatrpanog snegom - koji je najverovatnije odleteo sa gomile koju sam sinoć bacila pod kola.
Jasno sam ga videla, ali nisam mogla da ga dohvatim. Pokorica je možda bila dovoljno jaka da izdrži malu mačku, ali sigurno ne bi izdržala Pedeset pet kilograma jedne zdrave nuklearne ženske. Ako bih pokušala da odem do mesta na kome se Jason igrao sa papirićem, propala bih kroz Pokoricu i ponovila iskustvo od prethodne noći. Nisam mogla ni da se poslužim nordijskim skijama kao sinoć. Ako su me uhodili, to bi bilo mnogo providnije od uskakanja u telefonske govornice. Sem to ne bi odobrio.
87
" Lrverm
" " "Spru-i| navukli lP
Mogla sam da uradim samo jedno: da se nadam da se Jasonova one ja i talenat da vraća stvari odnosi i na nešto drugo osim na njegovu crv gumenu lopticu.
"Jasone, hvataj", prošaputala sam čučnuvši na prilaznom putu i živši šaku.
Jason me je pogledao i zamahao repom. Oblaci su se ponovo n obavivši nas tamom. I dalje sam mogla da nazrem obris Jasonovog crnog tela naspram čistog belog snega, ali pri ovoj svetlosti - to jest nf nedostatku svetlosti - nisam više videla papirić. Pomolila sam se da ga u igri ne zakopa, jer bih u tom slučaju sutra morala da prekopam ćelu baštu To bi bilo veoma teško uraditi "nonšalantno" kako mi je Sem naložio da se ponašam - i bilo bi gore od ideje da upotrebim nordijske skije.
,,Hajde, Jasone", prošaputala sam nešto glasnije, pitajući se da h moja nevidljiva njuškala nalaze s druge strane puta u šumi.
Ustala sam, pokušavši da se ponašam kao obična žena koja zove svoju običnu mačku na večeru. Nastavila sam da silazim niz prilazni put, ne želeći da budem suviše upadljiva. Pored toga, i sam Jason će postati sumnjičav ako počnem da se ponašam suviše normalno. Bio je navikao da vodi krajnje ekscentričan život pored mene. Ipak je shvatio poruku. Pre nego što sam stigla do zadnjih vrata osetila sam kako se češe o moje čizme kao i uvek kada je želeo da ga podignem. Ponovo sam čučnula u potpunoj pomrčini, skinula rukavice i opipala Jasonovu njuškicu koju nisam mogla da vidim: u ustima je držao parče hartije.
Hvala bogu, pomislih - rešivši da ne razmišljam previše o onome što bi moglo da usledi neposredno po ovom otkriću. Srce mi je ponovo luđački zalupalo dok sam pažljivo izvlačila papirić, držeći ga ovlaš vrhovima drhtavih prstiju.
"Dobra maca!" prošaputah. Jason poče da prede i ja ga potapšah po mekanoj glavici.
U lom trenutku je zaslepljujuća svetlost preplavila prilazni put: počela sam da se davim u toj svetlosti, sleđena poput divljeg zeca na jarkoj svetlosti dok se džinovska mašina urlajući spuštala odozgo prema meni. Uhvatila me je panika, jer nisam znala gde da se sklonim. Jason se sakrio iza mene kao da traži zaštitu pred čudovištem koje proždire sve na svom putu. Ipak sam u tom deliću sekunde uspela da budem toliko prisebna da gurnem žuti papirić u rukav kožarca.
Visoki farovi i motor koji je urlao stuštiše se ka meni niz prilazni put i zakrčiše izlaz. Stajala sam kao prikovana tom bukom, pokušavajući onako zaslepljena da napipam svoja kola i iskoristim ih kao tampon zonu. Iznenada se svetla pogasiše i motor umuknu i ponovo se obresmo u tami. Vrata kola su se otvorila i s treskom zatvorila, i ja začuh Olivjeov glas sa onim njegovim kvebeškim naglaskom kako mi dovikuje:
"Cvrčka mu Džiminija, zar im nikada ne dosadi da se igraju na snegu.
88
su
, :e to čudovište?" doviknuh u prazninu. ,,Sami farovi kao da s
" stopa visoki! Iz straha sam gotovo iskočila od kože."
H ćeš da kažeš da si iskočila iz kože od straha", ispravi me Olivje;
" v glas mi je prilazio kroz tamu. "Smrzlo mi se ulje pre nego što sam П uo s posla. Pretpostavljam da je temperatura pala više nego što sam Г Ho Lari programer mi je pozajmio svoj kamion do sutra. Prvo sam . Odvezao do stana u gradu pre nego što sam došao ovamo."
"Zanimalo me je kako je Olivje uspeo da stigne dovde našim mračnim, napuštenim putem, a da ja ni ne vidim ni ne čujem taj kamion, ali mi je ujedno i laknulo što je to bio Olivje, a ne banda špijuna ubica. Sačekala sam га, zagrlila kada mi je prišao i nas troje zajedno uđosmo u kuću.
"Imam samo jednu šniclu", rekoh Olivjeu na odmorištu gde su se naša stepeništa račvala. "Mislila sam da ćeš pojesti nešto u kancelariji."
"Ccc, cccc." Odmahnuo je rukom. "Iscrpljen sam još od našeg doručka; ništa nisam mogao da stavim u usta. Idem na spavanje, ako ti i argonaut nemate ništa protiv da večerate sami. Možda će zdrav san učiniti čudo."
Čuli smo kako moj telefon zvoni. Olivje izvi obrvu. Nije bilo uobičajeno da imam toliko poziva.
"Nadam se da moj telefon ne stiče loše navike", rekoh. "Možda ću morati da uđem u dvadeseti vek i nabavim neku od onih zlih sekretarica."
Olivje i ja se rastadosmo; pojurih niz stepenice i dohvatiti slušalicu kada je telefon zazvonio po šesti put.
"Arijel Ben?" začuh kreštavi glas neke žene sa upadljivim srednjo-atlantskim naglaskom. "Ovde Helena Vurir Le Blan iz VaSingum posta." Tako mi svega, to mora da je bilo lažno ime. Nikada nisam volela novinarke: suviše su navalentne.
"Gospođice Ben", nastavi ona ne sačekavši odgovor, "nadam se da nemate ništa protiv što vam dosađujem u ovom po vas bolnom trenutku, ali pokušala sam u nekoliko navrata da vas nađem na poslu. Ovaj privatni broj mije dala vaša porodica. Uveravali su me da nećete imati ništa protiv da mi posvetite nekoliko trenutaka. Da li je sada zgodno?"
"Kao i bilo kada", složih se sa uzdahom.
"očinjala je da me boli glava. Nije ni čudo. Koliko puta ovog popodne-va srce samo što mi nije stalo. Moja šnicla se zagrevala, kuća mi se hladi-a " imala sam žuti papirić u rukavu koji je bio vreliji od nobelijuma čiji je
uzivot mn°S° duži nego što će biti moj ako nešto ne preduzmem i to Uskoro. Intervju za Vašington posti Do đavola, zašto da ne? , "v a vas zanima, gospođice... hm, Le Blan?" upitala sam učtivo, izvu-
S1 zuti papirić koji je Jason doneo i gledajući u njega dok sam razgo-a. Da, to je bilo to: poštanski žig San Franciska. Na pečatu je stajalo: suviše veliki paket za poštansko sanduče."
C Sam Па kožnu s°fu " skinula kaput. Zatim sam gurnula papirić u
z H C Sam Па kožnu s°fu " skinula kaput. Zatm sam gurnua papr u J džep pantalona i počela da palim vatru u kaminu gde sam obično
89
spremala večeru. Jason je skočio na policu iznad kamina i pokušao da me line po licu, pa sam ga ovlaš čvrknula po ušima. Na trenutak sam se zapi-tala čije li se raskomadano telo nalazilo u onom sanduku pod crnom cinijom. Ili su samo pokopali komad olova i kakav kamen umesto Sema?
"Vaš pokojni rođak mora daje bio veoma hrabar čovek", tako je glasila prva rečenica koju je gospođica Le Blan smislila kao uvod u naš razgovor.
"Slušajte, gospođice, trenutno baš nisam raspoložena da ćaskam o mom pokojnom rođaku", rekoh joj bacajući cepanice na sinoćnji hladan pepeo. "Čemu toliko iznenadno zanimanje za mene i moju porodicu? Bojim se da mi to niko nije razjasnio."
"Gospođice Ben - Arijel - mogu li da vas zovem Arijel? Sigurno ste svesni da već tri pokolenja vaša porodica daje pojedince na glasu po svom talentu i..." Pohlepi, žudela sam da dodam, ali je ona pronašla diplomat-skiji izraz, "...od svetskog društveno-ekonomskog i kulturnog uticaja? A ipak još niko nije napravio temeljnu studiju o jednoj porodici čiji je doprinos..."
"Vašington post želi da napravi temeljnu studiju o mojoj porodici?" Prekinula sam je. Kakva smejurija. "Mislite, kao nastavci u nedeljnom prilogu?"
"Ha, ha", nasmeja se ona zvonko. Istog časa je prestala, jer se očigledno setila da sam u žalosti. "Svakako da ne. Gospođice Ben, mogu li odmah da pređeni na stvar?"
To je bila moja najveća želja. Konačno, obe smo znale za čim je tragala. Ipak sam samo rekla da.
"Zainteresovani smo, razume se, za rukopise. Naše novine bi želele da dobiju ekskluzivno pravo objavljivanja. Spremni smo da platimo veliku sumu, svakako. Ali ne želimo da uletimo u licitacijski rat." Licitacijski rat?
"Na koje tačno rukopise mislite?" upitah naivno. Neka zaradi platu. Dodirnula sam vrhovima prstiju zapaljivi žuti papirić u džepu pantalona i zatvorila oči; zatim sam potpalila vatru, sve vreme razmišljajući o tome kako bi život bio jednostavniji kada bih ga slučajno ispustila u plamen. Međutim, naredne reci gospođice Helene "Post" vratiše me u stvarnost.



9 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:31 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
"Na pisma i dnevnike Zoe Ben", reče ona. "Mislila sam daje porodica razgovarala s vama..."
"Zoe Ben?!" ponovih, zamalo se ne zagrcnuvši izgovarajući to ime. Ovo je bilo gore od mojih najcrnjih pretpostavki. "Kakve veze ima Zoe s bilo čim?"
"Nemoguće da ne znate šta ste sve nasledili. gospođice Ben." Helenm formalan i snažan glas gotovo se topio od iznenađenja. "Zašto me ne uputite?" predložili.
90
Sada je imala svu moju pažnju. Mnogo štošta je napisano o mojoj užasnoj tetki Zoi - otuđenoj polusestri mog oca i pravoj crnoj ovci porodice. Najveći deo toga je sama Zoe napisala. Ali sada sam prvi put čula da postoje neka pisma i dnevnici. Konačno, staje Zoe još mogla da kaže što bi bilo gore od onoga što je već objavila u štampi diljem sveta?
"Bila sam na konferenciji za štampu u San Francisku, gospođice Ben." Helena duboko uzdahnu. "Rečeno nam je da kao jedina naslednica pokojnog rođaka Semjuela Bena polažete pravo i na dobra koja je on nasledio. U ta dobra spadaju i ostavštine vaše bake, čuvene operske pevačice Pan-dore Ben i vašeg strica, rudarskog magnata Ernesta Bena. Na toj nedavnoj konferenciji za štampu i vaš otac i gospodin Adams, izvršitelj testamenta, rekli su da u ta dobra, koliko su oni shvatili, verovatno spadaju ne samo prepiska Pandore Ben sa ličnostima poznatim u svetskim razmerama i njene privatne beleške već i prepiska i beleške njene pastorke Zoe, čuvene..." Drolje? Ta reč mi je lebdela na usnama, ali je ona završila rečenicu drugačije: "...igračice."
Kao što već rekoh, moji porodični odnosi su veoma složeni. "Sve mi se čini, Helena, pošto ste toliko toga saznali na toj konferenciji za štampu koju sam na nesreću propustila, da je tamo neko morao imati predstavu o tome gde se zapravo nalaze ti važni rukopisi?" Mogu da potvrdim da nisu bili pomenuti pri čitanju testamenta.
"Svakako, gospođice Ben", reče mi ona. "Zbog toga sam vas odmah i pozvala, jer je vreme od suštinskog značaja. Prema recima izvršioca, u slučaju smrti vašeg rođaka sva njegova imovina mora vama biti stavljena na raspolaganje najkasnije nedelju dana od čitanja testamenta."
Svetog mu sranja. Moj život je doveden u opasnost - smešteno mi je -i sve je to uradio niko drugi do moj brat po krvi, Sem.
Zapravo, nije bilo potpuno nemoguće razjasniti drugima odnose u mojoj porodici. Bilo je samo prokleto neprijatno.
Moj deda Hijeronim Ben, Holanđanin, koji je emigrirao u Južnu Afriku, ženio se dva puta, prvo Hermionom, bogatom udovicom, Južnoafrikan-kom holandskog porekla, koja je već imala malog sina, mog strica Lafsa-dija. Njega je deda Hijeronim usvojio i dao mu svoje prezime Ben. U braku Hijeronima i Hermione rođeno je dvoje dece: moj stric Ernest, koji je rođen u Južnoj Africi i moja tetka Zoe, rođena u Beču, gde se porodica preselila na prelasku dva veka. Oni su bili polubrat i polusestra mom stricu Lafu, jer su svo troje imali istu majku.
Prema priči, Hermiona se razbolela u Beču dok su deca još bila mala i m°j deda je na njen zahtev, unajmio privlačnu mladu studentkinju sa Bečkog konzervatorij uma da bude neka vrsta dadilje ili an pair mlađoj deci i da se brine o njihovom muzičkom obrazovanju. Posle Hermionine smrti, ta mlada žena, Pandora, postala je jedno za drugim: dedina druga žena i majka
91
moga oca, Avgusta; a pošto ih je obojicu napustila i pobegla sa mojim stricem Lafom - najpoznatija operska pevačica u postsecesionističkom Beču. Stvar se dalje još više zapetljala kada je moja tetka Zoe, potonja crna ovca porodice, koju je Pandora praktično odgajila i koja se jedva sećala bolesne majke i njene smrti, a još manje svog zaposlenog oca - odlučila da pobegne sa Lafom i Pandorom, prouzrokovavši tim jednim jedinim udarcem, ono što je kasnije postalo poznato kao "porodični raskol". Malo više vremena biće potrebno da se opiše Zoin potonji život kao kraljice noći, najpoznatije demimondenke i pratilje velikih i slavnih još od vremena Lole Montez.
Umirala sam da saznam, da tako kažem, koliko je stric Laf, ključni glumac u porodičnoj drami, znao o tim rukopisima koje sam nasledila; čiji su zapravo bili, Pandorini ili Zoini i kakvu su ulogu igrali u posvemašnjoj slici - nadala sam se da ću to obavcštenje dobiti narednog vikenda. Ako poživim dotle.
I Sem je očigledno znao daleko više nego što je mogao da mi kaže. Ostalo je da se vidi zašto su pisma i dnevnici stari nekoliko decenija predstavljali i danas vruće krompire, zašto je moj otac rekao da su napisani u šiframa kada niko drugi to nije ni pomenuo, zašto je Sem lažirao vlastitu smrt uz pomoć vlade Sjedinjenih Država i namestio mi da ispadnem žrtva na konferenciji za štampu sazvanoj povodom nagvaždanja o testamentu. Zbog ovog poslednjeg i dalje sam se penila u nemoćnom besu. Ali za sada, pošto neću moći da se okomim na Sema, čak ni preko telefona, sve do sutra popodne u kaubojskom baru Bezimeni, moraću da poboljšam svoje izglede da ostanem do tada živa.
Prvi korak bio je da prekinem telefonski razgovor sa Helenom, zvezdom istraživačkog novinarstva za Post koja je mnogo više rekla meni nego ja njoj. Obećala sam joj da ću je pozvati odmah čim dobijem te rukopise.
Moj naredni korak bio je od izuzetne važnosti za dane koji slede. Trebalo je da odlučim da li da ostavim paket još malo da leži anonimno na pošti. U tom slučaju moraću da sakrijem samo ovaj komadić hartije ili da podignem paket i pokušam da smislim šta ću s njim dok ne budem u prilici da ga predam Semu. On je sasvim sigurno zasluživao da mu bude vraćen sa istom revnošću kojom je on meni uvalio taj vrući krompir. Šta god da se u njemu nalazilo - a već sam bila odlučila da ne želim da saznam - biće najbolje da ostane pokopano. Kakva sam samo budala bila kada sam mislila da mogu da umaknem svojoj užasnoj porodici tako što ću se, poput krom-pira, zakopati ovde u Ajdahu.
Te noći, pre nego što sam pošla na spavanje, skinula sam svoj pleteni i poput pera lak ,,hvatač snova" sa mesta iznad kreveta na kome je uvek visio i terao ružne snove. Stavila sam ga u ladicu. Mislila sam da bih možda
4 Demimondenka fr. demimondaine- dama iz polusveta, javna žena. prim, prev.
92
mogla, ako posejem ideju u svoju psihu neposredno pre nego što zaspim, da uhvatim san koji će mi staviti na dlan nit potrebnu da iziđem iz košmar-nog lavirinta u koji se moj život pretvarao velikom brzinom.
Probudila sam se pre zore sva u znoju.
Sanjala sam da sam trčala - ne uspravno, već na sve četiri - što sam najbrže mogla kroz trsku tako gustu da sam jedva nešto videla. Za vratom sam osećala vreli dah neke ogromne tamne životinje koja je čeznula da u mene zarije oštre zube kojima je škljocala. Kroz trsku sam razabrala da ću uskoro izbiti na neku livadu iza koje se nalazio zid. Da li mogu daje pređeni dovoljno brzo, skočim i umaknem zveri koja me progoni? Uložila sam još malo snage, iako su mi pluća već pucala; prešla sam travnjak i skočila
ka zidu.
U tom trenutku sam se probudila i sela u krevetu. Jason, koji je upuzao u postelju i nekako se ugurao ispod mene i toplog jastuka, ležao je postrance, čvrsto zatvorenih očiju. Ali je veslao nogama kao da beži pred nečim užasnim. Počela sam da se smejem.
"Probudi se, Jasone", rekoh. Tresla sam ga dok nije otvorio oči. Koliko čovek mora da bude ošamućen da bi se uklopio u snove svoje mačke?
Dan mi je počeo tako što sam donela važnu odluku. Pokupiću paket iz pošte. Nisam imala drugog izbora. Nikada se neću oporaviti ako to odložim a prokleta stvar nestane. Gde da ga sakrijem bilo je drugo pitanje. Moja kancelarija nije bila bezbedna: suviše ljudi ulazi i izlazi preko celog dana. Dok ne budem videla paket, neću znati da li uopšte mogu da pohranim sva dokumenta na jedno mesto - u neku ladicu ili aktovku, na primer - kad već nije stao u moje sanduče.
Laknulo mi je kada sam izišla i videla da Olivjeov ogromni pozajmljeni kamion više ne blokira prilazni put, tako da sam mogla u rikverc da izvezeni svoja kola ne silazeći s puta. Sigurno je jako rano morao da pokupi
Larija programera.
Zaustavila sam kola ispred pošte otprilike deset minuta po otvaranju. Ispred nje još nije bilo parkiranih automobila kada sam ja došla na parking. Izišla sam i klimnula u znak pozdrava poštanskom radniku koji je posipao kamenu so po stepenicama. Kucanje mog srca i dobovanje u glavi odzvanjali su iznutra poput timpana navučenih na latinoameričke ritmove. Zašto sam bila tako napeta? Ovdc apsolutno niko nije imao pojma šta se nalazi u paketu koji sam se spremala da podignem.
Otišla sam do šaltera i predala Džordžu, poštanskom službeniku, žuti papirić. Otišao je u zadnju sobu i vratio se noseći veliki paket - veći od risa papira, umotan u smeđu hartiju i uvezan kanapom.
"Izvinite što ste morali da dolazite čak ovamo po to, gospođice Ben", procedi Džordž kroz retke zube dok mi gaje predavao. Počcšao se po glavi. "Bilo bi mi drago da sam mogao da ga dam onom tipu koga ste poslali
93
malopre po njega i koji mi je rekao da ste izgubili obavcštenje o prispeć Rekao sam mu da onda morate da dođete lično ili da pošaljete potpisan izjavu da smem da mu ga predam. Izgleda da ste ipak našli obaveštenje prispeću."
Stajala sam kao u transu. Ništa nisam čula, kao da sam se nalazila pod staklenim zvonom. Držala sam paket i ćutala. Džordž me je gledao i vero-vatno razmišljao o tome da bi trebalo da mi ponudi čašu vode, da me rashladi lepezom ili da uradi nešto slično.
"Tako znači", uspela sam da procedim. Zatim sam pročistila grlo. "Sve je u redu, Džordže. Ionako sam morala da prođem ovuda, nije mi bilo teško" Nonšalantno sam krenula ka vratima, smišljajući kako da mu postavim pitanje na koje sam morala da dobijem odgovor. Kada sam stigla do vrata, setila sam se.
"Uzgred budi rečeno", rekoh Džordžu, "zamolila sam nekolicinu ljudi da ga podigne ako budu prolazili ovuda. Koje na kraju svratio, moram da znam kako bih mogla ostalima da kažem da se ne muče?"
Očekivala sam da će reći "neki novi u gradu" ili nešto slično. Ali od njegovog odgovora mi se sledila krv u žilama.
"Bio je to gospodin Maksfild, vaš gazda. Njegova poštanska adresa je odmah ispod vaše. Zato mi je bilo žao što nisam mogao da mu dam paket. Ali pravila su pravila."
Olivje! Osetila sam grč u stomaku. U sećanjc mi se vratila slika onog kamiona sa visokim farovima od sinoć - i prazan prilazni put na kome su se videli samo tragovi guma kada sam jutros krenula. Pokušala sam da se osmehnem i zahvalim Džordžu. Zatim sam izišla, ušla u kola i ostala da sedim sa paketom u krilu.
"Za sve si ti kriv", rekoh mu.
Znala sam da ne bi trebalo, ali morala sam to da uradim. Zavukla sam šaku u odeljak za rukavice i izvadila nož za divljač sa drškom od kosti koji sam tamo držala i koji nikada nije ni dotakao divljač. Prcsekla sam konopac i rastvorila papir. Očajnički sam želela da saznam vrstu otrova pre nego što budem morala da ga popijem. Kada sam ugledala prvu stranu, počela sam da se smejem.
Bila je ispisana jezikom koji nisam umela da čitam, slovima koja čak nisu bila ni slova alfabeta, mada su mi bila neobično poznata. Prelistala sam ostatak kao daje špil karata: otprilike dva risa papira i sve stranice bile su slične, ispisane crnim mastilom, i sve ih je ispisala ista ruka. Prekrivali su ih paperjasti, štapićasti znaci i mestimični kružići i čvorići koji su ličili "a prilike koje plešu preko stranica, poput simbola iscrtanih na indijanskom vigvamu. Na šta su me podsećali?
A onda sam shvatila šta to gledam. Iste znake sam videla jednom na nekom groblju u Irskoj, na koje me je Džersi odvela da obiđemo njene pretke. Bile su to rune: jezik starih Germana koji su nekada živeli diljem
94
. Łvrope. Ceo ovaj prokleti rukopis bio je ispisan jezikom koji je Ł0 mrtav hiljadama godina.
Samo što sam to shvatila, krajičkom oka sam na trenutak uhvatila ne-
" tarnno na parkingu. Podigla sam pogled sa rukopisa i videla Olivjea
ko prilazi mojim kolima preko leda posutog šljunkom i solju! Bacila sam
kopis na suvozačevo sedište i on delimično iskliznu iz hartije u koju je
h"o umotan tako da je nekoliko stranica odlepršalo na pod kola; uopšte
isam na njih obratila pažnju. Pokušavala sam da uvučem ključ u bravu,
ali sam u svojoj histeriji dva puta promašila. Kada sam konačno uspela da
upalim motor, on je već gotovo bio stigao do suvozačevih vrata. U panici
sam spustila laktom dugmence za zaključavanje vrata i zatvorila sva vrata
istovremeno, dok sam istovremeno ubacivala menjač u rikverc.
Olivje je zgrabio kvaku na suvozačevim vratima i pokušao nešto da mi dovikne kroz. prozor. Uopšte nisam na njega obraćala pažnju dok sam ubacivala menjač u prvu. Izletcla sam sa parkinga vukući Olivjea sa sobom sve dok nije konačno pustio kvaku. Pogledala sam mu lice na trenutak pre nego što sam produžila ulicom. Zurio je kroz, staklo u rukopis!
Nastavila sam da vozim sa saznanjem da Olivje juri rukopis, svesna da sada zna daje on kod mene. Hvatala me je sve veća histerija. Šanse da ga u ovom trenutku sakrijem bilo gde u gradu bile su ravne nuli. Znala sam da mi preostaje samo jedno, da ga iznesem iz grada i sakrijem. Ali gde?
Olivje je znao da ću da se nađem sa stricem u Sunčanoj dolini ovog vikenda, što znači da bi to bilo suviše očigledno. Morala sam da i.iđem na put i krenem u nekom pravcu, i to brzo, pre nego što se on vrati do svojih kola i krene za mnom. Apsolutno najgora stvar koja je mogla da mi se dogodi bila je da budem uhvaćena sa ovim rukopisom u kolima.
Pošto nisam imala vremena da razmislim, a ionako mi ništa nije padalo na pamet, nastavila sam punom brzinom ka Sven Veliju, s namerom da pređem preko Tetonskog prelaza u Džeksonovu rupu.
95
ZMIJA
ZMIJA:
Zmija nikada ne umire.
Jednog dana ćeš me videti kako izlazim iz ove
prelepe kože,
nova zmija sa novom i još lepšom kožom. To je rađanje.
EVA:
Već sam to videla. Predivno je.
ZMIJA:
Ako to mogu, postoji li nešto što ne mogu? Kažem ti da sam veoma
suptilna.
Kada ti i Adam razgovarate, čujem kako pitate "Zašto?"
Uvek "Zašto?"
Ugledate nešto i pitate "Zašto?" A ja sanjam stvari
koje nikada nisu bile, i pitam "Zašto da ne?"
Džordž Bernard Šo, Povratak u Metuzalem
Biće mi potrebno dobrih dva sata pri ovakvim zimskim uslovima na putu da pređem preko granice u Ajdaho, a potoni u Vajoming. Ali mi se zato po prvi put °d povratka iz San Franciska - zar je to bilo juče ujutro - pružila prilika da dobro porazmislim o svemu.
Već sam odsustvovala sa posla duže od nedelju dana i šef mi trenutno nije bio baš naklonjen, jer sam se uplašila odlaska u Rusiju. Ako drugog dana po povratku budem odsustvovala bez dozvole, mogu vrlo lako ostati bez posla. Takođe sam se bila dogovorila da danas popodne sačekam Se-mov telefonski poziv u kaubojskom baru Bezimeni. Posle ovog neočekivanog obrta, nisam imala pojma kako ću stupiti ponovo u vezu sa njim. A kao šlag na tortu, setila sam se pre nego što sam stigla do kraja doline da ne mogu da ostavim svoju mačku u kući sa zlikovcem - i to zlikovcem kome još dugujem ovomesečnu kiriju!
Na kraju doline put se strmo i vijugavo spuštao podsećajući na vadičep sve dok se nije sreo sa okukom reke koja se naizgled pojavila niotkuda iz gustog raslinja. Potom je nastavio da je prati. Znala sam napamet svaki zaokret i okuku. Spuštala sam se kao da vozim slalom. Prošavši ispod za-glušujućeg dvostrukog vodopada, spustila sam se u lančano povezane doline koje su izdubile brze vode reke Snejk.5
Snejk je jedna od najlepših reka u Severnoj Americi. Za razliku od širokih, samozadovoljnih reka koje navodnjavaju Srednji zapad, Snejk se ponaša više kao njena imenjakinja: mračan, tajanstven reptil koji se prijatno oseća jedino u divljim i nepristupačnim pukotinama planina. Teče u cikcak gotovo svih tri hiljade vijugavih kilometara od Jeloustouna u Vajo-mingu kroz Ajdaho, Oregon i državu Vašington, gde se uliva u golemu Kolumbiju na njenom putu do okeana. Međutim, staklasti sjaj osoben za najveći deo rečne površine skriva podvodne vrtložne zamke koje iznenada napadaju i često su pogubne. Ta voda je tako brza, struja tako jaka, skriveni vrtlozi tako duboki daje retko koje odneto telo ikada bilo pronađeno. Znala je da proguta čak i ćele automobile koje nikada više ne bi uspeli da lzvuku. Time su se mogla objasniti govorkanja da u njoj živi ogromna vodena neman, koja proždire sve što odvuče u svoju podvodnu jazbinu.
Kao i obično u ovo doba godine, dolina ispod bila je obavijena gustom maglom poput one u močvarama, koja je nastajala kada bi se toplija voda reke sudarila sa ledenohladnim vazduhom. Neposredno pred poslednji sPust, dok je put još bio vidljiv, ovdašnji žitelji bi obično proverili ispred i !za sebe idu li još neka kola s kojima bi mogli da se sudare kada se spuste
" c
snejk - zmija prim, prev.
99
tamo dole u to testo. Tada sam ih ugledala, upravo su izišla iz krivine jza mene - siva vladina kola sa standardnim belim tablicama istovetnim stoti, nama drugih iz naše flote u nuklearki, koja je svaki od deset hiljada ap0. slenih mogao da pozajmi radi obilaska postrojenja ili nekog drugog službenog posla. Šta će ona ovde, na putu za nigde? Bila je predviđena stroga kazna, čak i mogućnost gubitka posla, ako bi neko koristio vladina vozila za lične potrebe ili zabavu.
Možda su korišćena u službenu svrhu, pomislih. Sem je kazao da rne uhode sve vreme, nije li tako? Ako je čak i Olivje zavukao šake u posudu sa kolačićima, ko zna koliko ih je još u igri? Iako nisam mogla da vidim vozača kroz vetrobransko staklo, kada sam ugledala kola kako se pojavljuju iz poslednjeg zaokreta bila sam ubeđena da prate upravo mene. Bila sam sama na putu.
Ali ja sam poznavala svaku krivinu i izbočinu na ovom putu i znala sam daje najbolje mesto da ih se otresem upravo testo. Čim sam stigla do poslednjeg strmog spusta, ubrzala sam i uronila. Videla sam da je i on ubrzao i učinio isto. A onda je po nama pao prekri vač od guste bele magle i ostali smo izolovani u njegovom zagrljaju. Čula sam samo zvuk tišine dok su moja kola jurila niz put prepun oštrih krivina, krećući se poput same zmije kroz maglu.
Imala sam utisak da već satima krivudam po putu kroz mekanu belinu nalik na unutrašnjost jastučnice, ali sam na satu u kolima videla daje prošlo svega dvadeset minuta. Znala sam da će put uskoro ponovo izići iz magle kada se približi prelazu. Tamo gore se put račvao, tako da ste na raspolaganju imali nekoliko puteva kojim ste mogli da stignete u Džekson. Kod prvog znaka za skretanje koji se pojavio, gotovo nevidljiv u kovitlacu magle, prikočila sam i sišla s puta. Potom sam isključila motor i malo otvorila prozor da bih čula druga kola.
Manje od jednog minuta kasnije vladina kola su projurila pored mene. Čula sam zvuk motora i kroz maglu razabrala obris i tamnosrebrnu boju automobila, ali to je bilo sve. Sačekala sam punih pet minuta pre nego što sam ponovo krenula.
Put preko prelaza bio je čist, što mije pružilo mogućnost da malo pre-dahnem i razmislim. Pitala sam se kakav mi je to rukopis dopao šaka, zašto ga svi žele i kako to daje ispisan runama. To sasvim sigurno nije bila nikakava prepiska koja je pripadala baki Pandori ili mojoj pokvarenoj tetki Zoi. Niti su te stranice podsećale na uspomene vezane za bilo koju od legendarnih ličnosti sa kojima su one navodno imale posla tokom svojih dugih života. Iako je keltski jezik sigurno bio star hiljadama godina, ovaj dokument na sedištu pored mene nije ni počeo da žuti: imala sam utisak da je mastilo prilično sveže. Znala sam da je sasvim moguće da ga je Sem lično ispisao runskom šifrom u pokušaju da prepiše ključne elemente ori-
100
ja i najverovatnije opasnije dokumente - a možda i da bi nagovestio cj se nalaze originali, u slučaju da se njemu nešto dogodi. " fsfikako nisam shvatala zašto je Sem "morao da se oslobodi" tog ruko-"a Ako je lažirao smrt, ako su svi na planeti znali da ću ja biti njegov aslednik, ako su čak i novinari znali dovoljno da zatraže konferenciju za "tampu i traže ekskluzivna prava, i ako me je uhodio čovek koji mi je izdao stan, onda je ćela ova situacija trebalo nekoga da istera na čistac: nekoga ko je želeo da se dokopa pravih dokumenata iz ko zna kog razloga, дја sam poslužila kao mamac.
Sada sam tačno znala šta moram da uradim: morala sam da sakrijem ovaj dokument na mestu na kome ga niko sem mene - uključujući tu i Sema- neće moći da pronađe. Tačno sam znala koje je to mesto. Baš dobro što sam ponela skije.
Kod Džeksonove rupe sam ušla na parking okrenut ka Grand Tetoni-ma - ili velikim sisama, kako su francuski traperi krstili ove snegom prekrivene planinske vrhove uperene ka nebu, koji su podsećali na grudi kakve igračice. Gurnula sam rukopis ujedan od mojih platnenih ruksaka sa preklopom koje sam držala u prtljažniku, zgrabila srebrnasto skijaško odelo i parku, termosokne i rukavice koje uvek tamo držim, ušla u kolibu i uputila se do toaleta da se pretvorim u Snežnu kraljicu. Potom sam kupila solju kafe, usitnila novac u kafeteriji i pozvala Poda da mu objasnim zašto odsustvujem s posla tek što sam se vratila s puta. Želela sam da se uverim da nije podilkanio pošto se, posle našeg ne baš prijatnog razgovora juče, nisam pojavila jutros u kancelariji.
"Benova, gde si ti?" upitao je čim me je sekretarica spojila.
"Sinoć sam iznenada shvatila da moram da pokupim neke podatke sa ove zapadne lokacije sa koje vas i zovem", slagala sam.
Nuklearka u Arku u dubokoj pustinji u kojoj su bila smeštena pedeset dva vladina eksperimentalna reaktora, nalazila se na tri sata vožnje u su-protnom smeru od grada i pošte koje sam napustila u velikoj žurbi. Međutim, shvatila sam da je moja laž bila apsurdna i nepotrebna čim sam čula naredne Podove reci.
"Poslao sam Maksfilda da te traži unaokolo čim je jutros došao. Volf Hauzer se neočekivano vratio u grad i pojavio se ovde dosta rano. Bio je oduševljen kada je čuo da ćeš se pridružiti njegovom projektu i želeo je °drnah da te upozna, pošto je morao ponovo da ode iz grada zbog nekog Posla. Zvali smo te na kuću, ali si već bila otišla. Zato sam poslao Maks-
f l J
"Uda da pokuša da te uhvati u pošti..."
"Pošti?" upala sam mu u reč, nadajući se da sam to učinila nonšalant-
n° mada mi je u ušima opet počelo da zvoni, a u glavi da tutnji. Zašto za
lrne sveta u pošti? Privukla sam svoje psihološke karte bliže grudima kako
"h mogla da zavirim u njih: da li je i Pod bio u ovome? Više nikome nisam
101
"on
verovala, a to teško da je bio protivotrov za paranoju. Međutim, o dalje govorio.
"Pošto si juče otišla s posla zvala me je neka predstavnica Vaši posta", objasni on. "Rekla je da već nekoliko dana pokušava da stupi s t bom u vezu zbog nekakvih vrednih papira za koje je na konferenciji ? štampu saznala da su ti poslati; i da Post hitno želi da razgovara s tobom njihovom otkupljivanju. Rekao sam joj da ću se pobrinuti daje danas po zoveš.
Kada se Hauzer jutros iznenada pojavio, palo mi je na pamet da si možda otišla da podigneš poštu -jer si očigledno očekivala važna dokumenta. Odmah sam poslao Maksfilda. Posle mi je ispričao da te je pronašao i da si se krajnje neobično ponašala."
Znala sam šta sada sledi: priča o tome kako sam se odvezla sa pojedinim delovima Olivjeovog tela prikačenim za moja kola i kako sam ostatak pokušala da razmažem po asfaltu. Ispala sam budala i još više od toga. Mada je njegovo objašnjenje delovalo prilično suvislo, bilo je nekoliko nepovezanih stvari. Na primer, da li je bila Podova ili Olivjeova ideja da podignu taj paket. Međutim, nisam mogla da smislim način kako to Poda da pitam, a da mu ne stavim do znanja daje paket fizički već kod mene.
"Toliko nevolja samo zato što sam se ponovo mimoišla sa dr Hauze-rom", rekoh izvinjavajući se. "Šta se tu može. I ja sam bila u velikoj žurbi, tako da nisam shvatila da Olivje stoji tako blizu mojih kola. Izvinite mu se, molim vas, u moje ime što mu umalo nisam prešla preko stopala."Potom sam dodala, opreznije: "Dr Hauzer i ja se izgleda mimoilazimo poput dva broda u noći. Stvari su se poprilično zapetljale, ali uverena sam ćemo se uskoro sresti. Sinoć sam razmišljala o tom projektu. Slažem s onim što ste rekli. To bi zaista mogao biti veliki plus u mojoj karijeri."
Pothranjivala sam Podov ego. Možda je došlo do pometnje u mom smekšalom mozgu posle tolikog stresa i histerije, te sam poverovala kako su svi koje sam ikada upoznala krenuli u poteru za mnorn. Možda mi je zaista bio potreban odlazak u SSSR kako bih se suočila sa potpuno drugačijom stvarnošću od moje, koja je počela da deluje prilično "virtuelno Kucnuo je čas da se sjurim niz brdo i pročistim vijuge.
Rekla sam Podu da ću se vratiti sa lokacije pre kraja radnog vremena i spustila slušalicu. Laknulo mi je stoje Olivje otpao kao kandidat za špiju" na, ubicu i potencijalnog ubicu mačke kakvim sam počela da ga zamišlja"1; Ipak sam nameravala da preduzmem odgovarajuće korake i sakrijem ovaj rukopis tamo gde ga niko nikada neće naći - možda čak ni ja.
Morala sam da sačekam pola sata da kabina bude prikopčana. Kada J i to konačno bilo gotovo, red putnika se toliko odužio da su morali da na naguraju poput sardina i izmere nakrcanu kabinu pre nego što su je pusti da krene preko dubokih provalija po kablu tankom poput vretena. f°
102
u rala među svim tim nemirnim žiteljima Srednjeg zapada i japan-sarn se c našla sam se lica priljubljenog uz staklo prozora što mi je 111 ""l predivan pogled na pad od sedamdeset metara koji ćemo isku-ОГП° pokaže da smo ipak preteški za ovaj narandžasti sanduk. Brže i S"U a tavnije bih stigla da sam se odlučila za ski-lift. Nisam, međutim, J °. urna da ću moći da pronađem mesto koje sam tražila ako ne krenem od Scile i Haribde.
c ila i Haribda bile su dve istovetne stene: džinovske kamene kupe,
l a pored druge, između kojih ste morali da prođete na skijama čim izi-
t te iz gondole - osim ako ne resite da ih zaobiđete i zađete u duboki
što sam veoma retko činila, i što naročito danas nisam imala nameru
da uradim, jer sam morala da održim ravnotežu na ovoj izdajničkoj padini
sa "olovo pet kilograma nezakonitog rukopisa na leđima.
Prolaz između stena visokih gotovo kilomelar bio je uzak, strm i uvek zaleđen, jer je njime prolazilo mnogo skijaša. Podsećao je na slepi tunel u koji je svetlosl dopirala samo kroz usku pukolinu neba. U njemu nije bilo dovoljno prostora za kočenje ili vožnju u plugu, niti bilo čega dovoljno mekog u šta ste mogli da zarijete bridove skija radi kontrole.
Jednom sam tokom leta krenula peške do te livade i pokušala da se popnem kroz pukotinu između Scile i Haribde. Suviše je strma da bi se savladala peške bez klinova i konopaca. Mnogo je jednostavnije spustiti se po snegu: bili su vam neophodni samo čelični živci. Morali sle da savi-jete i spojite kolena, priljubite ruke uz telo, sačuvate ravnotežu, sjurite se kroz pukotinu i nastavite da se molite da ne naletite na led ili kamenje kada ponovo iziđete na svetlost dana.
Izišla sam iz gondole zajedno sa ostalim sardinama. Pronašla sam svoje skije i štapove među gomilom sličnih i izvadila ih. Namerno sam se zadržala pored gornje kolibe za zagrevanje da otresem sneg sa pancerica, stanem na skije, obrišem naočare, kako bih omogućila ostalima, koji su jedva čekali da se sjure niz planinu, da krenu prvi. Želela sam da pred so-°m imam prazno brdo kada iziđem iz prolaza kako ne bih morala da izbe-gavam tela koja su se obično nalazila na padini ispod Scile i Haribde, ali prvenstveno da bih mogla neprimećena da istražim mesto koje sam traži-"a, sto je bilo mnogo važnije.
nala sam da naredna gondola dolazi tek kroz pola sata. Kada se sve
, ."n ° l gomila se razišla, sama sam se otisnula preko brda. Jedini zvuk
J se čuo bio je zvuk mojih skija po snegu kada sam zauzela položaj za
s i zaronila kroz klanac između svetlucavih i mamutski crnih obličja Scile i Haribde.
p0 гга"а sam se na stazi dok nisam izbila na drugu stranu, a onda me je
Sarn Ce udario nalet vetra, svom snagom zahvalivši moj ruksak. Zanela
cirn v" Urna"° n"sam pala, ali sam uspela da podignem levu skiju i preba-
lnu na desno koleno dok vrhovima rukavica nisam očešala tie. Za-
103
tim sam se podigla i prebacila težinu na levo koleno poput klizača. Postojala je opasnost da padnem, sve dok nisam povratila ravnotežu i uhvatila ritam.
Duboko sam udahnula i nastavila da skijam, osmatrajući niz brda - ц daljini se veličanstveno uzdizao Grand Teton koji mi je služio kao orijentir - tragajući za grebenom sa koga sam znala da moram da skočim kako bih pronašla pukotinu i pećinu koje sam tražila. U tom trenutku mi se učinilo da sam čula nekog skijaša iza sebe. Čudno, pošto sam se nalazila na najvišoj skijaškoj padini planine. Ostale žičare nisu vozile ovako visoko i mislila sam da su svi izišli iz gondole pre mene.
"Vaš wedelnje malo nakrivljen", primeti neki hrapavi glas sa nemačkim naglaskom na nekoliko jardi iza mene.
Bilo je mnogo Nemaca koji su tumarali po skijaškim stazama, rekoh sebi. Nemoguće daje on.
Ali bio je. Sustigao me je i nastavio da vozi uporedo sa mnom. Ponovo sam osetila slabost u kolenima dok sam se zaustavljala. Skinuo je nao-čari, navukao ih poput gumene trake oko rukava crnog skijaškog odela i osmehnuo mi se onim svojim zaprepašćujućim tirkiznim očima.
"Dobro jutro, dr Hauzere", uspela sam da prozborim. "Šta vas dovodi ovamo gore na skijanje usred nedelje?" Jedva mi je pošlo za rukom da se priberem. Konačno, ovo teško daje slučajnost. Stoje značilo da bi moglo biti opasno. Zato sam nastavila niz padinu.
"I ja bih mogao vama da postavim isto pitanje, madmoazel Ben", doviknuo je za mnom i ubrzao da me sustigne. "Trebalo bi da radim na izuzetno važnom projektu. Ali izgleda da me vi u tome ometate."
Pogledala sam ga i pomislila da ima zaista predivna usta, a tek jagodice... Odvojili smo pogled jedno od drugog svega nekoliko sekundi pre nego što smo udarili u ispupčenje, doslovce u poslednjem trenutku. Razdvojili smo se i zaobišli kvrgu, a kada smo se ponovo približili jedno drugom dr Hauzer se smejao. Nastavili smo da letimo nizbrdo, jedno pored drugog u savršenom ritmu. Iznenada je zabio štapove u sneg u toku vožnje, podigao obe skije u vazduh i preskočio preko oborenog debla na stazi; njegova snaga i spretnost su me iznenadili. To ga uopšte nije omelo u vožnji; i dalje se kretao lako poput vode preko mora ustalasanih mogula.
Lako se moglo objasniti kako me je prepoznao. Pod mi je kazao da je pregledao moje dosjee, što znači ne samo daje video podatke o meni već i fotografije koje je napravilo obezbeđenje. To ipak nije objašnjavalo šta je tražio ovde na planini, sto pedeset kilometara od grada. Kao da mi čita misli, zaustavio se na mestu gde se staza račvala podigavši oblak snega i okrenuo se ka meni.
"Prevalio sam dve države i popeo se na ovu planinu u poteri za vama. To je sasvim dovoljno za jedno jutro. Kako bi bilo da odemo do skijaške brvnare koja se nalazi malo niže i da vas častim lepim toplim ručkom. Onda
104
. jjjp možda mogli da porazgovaramo, i da se malo bolje upoznamo. Osim ko niste", dodade on, "poneli ručak za sebe u ruksaku?"
Isisam, biće mi drago da vam se pridružim", odvratih, nadam se ne su-jge Žurno. "Izvinite. Nisam znala da me to vi pratite."
prihvatam sva izvinjenja", reče on i nakloni se. "Ali trik koji ste izveli u magli bio je zaista dobar. Kada ste nestali, isprobao sam puteve koji su vodili u tri različita pravca dok nisam shvatio šta ste uradili. Recite mi, kako je jedna mlada žena kao što ste vi naučila da tako stručno - mislim da vi Amerikanci to kažete - "zavara trag"?"
"Pretpostavljam da sam upravo zbog toga odlučila da se bavim obez-beđenjem", odvratih mu. "Oduvek su me zanimale stvari koje su skrivene: praćenje, otkrivanje, hvatanje."
"Kao i rnene", odvrati profesor dr Volfgang K. Hauzer i zagonetno se
osmehnu.
Kada smo završili ručak u restoranu na polovini planine koji je ličio na ptičje gnezdo i u koji su skijaši svraćali da se zagreju, dr Hauzer me je oslovljavao sa Arijel i zahtevao da ja njega zovem Volfgang. Pokazao mi je kako da napravim stolice od naših parki: razapeli smo ih preko skija i štapova koje smo poboli u sneg. Visili smo u njima i sunčali se s druge strane drvene terase, umačući hrskavi crni hleb u gulaš od ostriga i pijući Gliihwein začinjen karanfilićem i posut cimetom.
Volfgang mi je dao mnogo skijaških saveta dok me je sledio do restorana. Bio je neverovatan skijaš, bolji čak i od Olivjea. la sam se skijala po planinama diljem sveta još od detinjstva i umela sam da prepoznam majstora kada bih ga videla. Malo je bilo onih koji su posedovali takvu kombinaciju snage i gracioznosti zahvaljujući kojoj je sve što bi radili na planini
delovalo krajnje lako.
Kada smo nevoljno počeli da skupljamo svoje stvari spremajući se da nastavimo spust niz planinu, moj novi kolega se okrenuo prema meni sa šeretskim izrazom lica. "Baš se nešto pitam šta bi trebalo da tražim od tebe za sve one jutrošnje besplatne lekcije iz skijanja?"
"Ne bi trebalo ništa da mi naplatiš", rekoh mu, vezujući parku oko struka. "Svi znaju da je u prirodi Austrijanaca da dele besplatna skijaška uput-stva, daje za njih to isto kao i disanje. Ne naplaćuje se ono stoje urođeno."
Učinilo mi se da se nasmejao sa izvesnom nelagodnošću.
"Ipak moram da ti postavim jedno ozbiljno pitanje", reče on. "Zaista sam te prepoznao na osnovu fotografija - po očima zapravo - kada si ušla Juče u zgradu, iako si bila sva umotana i ličila na polarnog medveda." Upravo sam i ja to bila pomislila. "Želeo sam još tada da porazgovaram s tobom, ali mi je bilo malo neprijatno pred ostalima."
Uzeo mi je ruksak iz ruku kada sam htela da ga stavim na leđa i spustio 8a na tie; zatim mi je položio šake na ramena. Osetila sam kako toplina iz
105
l
njegovih prstiju prelazi u moje telo. Bio je prvi čovek koga sam ikada srela ili o kome sam sanjala, zbog koga bi mi zaklecala kolena čim bi me po. gledao - a sada me još i dodirivao. A posle onoga što mi je rekao, ostala sam bez teksta.
"Arijel, znaš da ćemo uskoro tesno sarađivati na veoma važnom zadatku. Sasvim sam svestan da imajući u vidu te okolnosti, ne bi trebalo da ti kažem ono što ću sada reći - ali ne mogu da odolim. Moram da ti kažem da će mi biti veoma teško da ne prekoračim poslovni odnos kada si ti u pitanju - onu vrstu odnosa koja je neophodna kako bismo uspešno završili ovaj projekat. Uveravam te da nisam ovo planirao. Tako nešto mi se do sada nikada nije dogodilo..." Polako je zaćutao kao da očekuje od mene da nešto kažem. Kada sam zadržala dah, čekajući da se i druga pancerica otkači, dodao je: "Ne znam kako ovo da ti kažem, ali, Arijel, ti me strašno privlačiš. Veoma... veoma me privlačiš."
Ja ga privlačim? Svetog mu sranja. Našla sam se u nebranom grožđu i bila sam svesna toga. Mogla sam da se utopim u dubinama tih tirkiznih očiju dok je sav napet stajao ispred mene. Ovaj tip je bio opasan u više pogleda - a moj život je već ionako bio u opasnosti, tako da mi dodatne besplatne lekcije iz skijanja zaista nisu bile potrebne. Da samo nije tako... privlačan.
Zaboravi, nije bio privlačan, posedovao je harizmu: bio je magičan. Ja sam to znala, a znali su i svi ostali koji bi ga makar jednom pogledali. Nemoguće da se to meni dešavalo - povrh svega ostalog. Ne sada. Zbog čega je Pod resio da meni servira ovaj otrov? Morala sam da učinim nešto kako bih se vratila u stvarnost, kakva god ona bila.
Zatvorila sam oči i duboko udahnula. Sabravši sve svoje rezerve, zakoračila sam unazad tako da su njegove šake spale s mojih ramena i prekinula vezu među nama. Potom sam otvorila oči.
,,Kako glasi pitanje?" rekoh.
"Pitanje?" ponovi on na trenutak zbunjen.
"Ozbiljno pitanje koje si pre samo nekoliko trenutaka morao da mi postaviš", objasnih.



10 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:32 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Volfgang Hauzer slegnu ramenima pomalo uvređen. Izgleda da nije razmislio o tome kakav odgovor zapravo očekuje od mene - niti šta sledi po scenariju.
"Ne veruješ mi", izjavi on. "U pravu si - zašto bi mi verovala? Sledio sam te poput idiota kroz maglu, jurio sam te niz skijašku stazu i odvukao na ručak. Izblebetao sam šta osećam prema tebi, a dobro znam da je to trebalo da zadržim za sebe. Iskreno se izvinjavam zbog svega toga. Ipak želim nešto da ti kažem..."
Čekala sam. Ali bila sam sasvim nepripremljena za ono stoje usledilo.
"Lično poznajem tvog strica Lafsadija Bena, iz Beča", obavestio me je. "Poslat sam ovamo u Ajdaho da te zaštitim što najbolje znam i umem.
106
pre nego što si se vratila sa sahrane u San Francisku doleteo sam ovamo Ha se postaram da budeš dodeljena mom projektu - ne samo zbog tvoje profesionalne stručnosti, priznajem, već i zato što dokumenti koje si na-sledila ne smeju pasti u pogrešne ruke. Da li me razumeš?"
Svete mu Majke Božje i svih svetaca. Šta on to priča?
"Arijel", nastavi on, "uveravam te da nisam očekivao kada sam preuzeo ovaj zadatak da ću..." Zaćutao je i na trenutak mi se zagledao u oči. "On, Scheiss, kako sam samo ovo zabrljao", izgovori on konačno i okrenu se ja izvuče svoje skije iz snega kako mu ne bih videla lice. "Vratimo se u grad, važi?"
Ova nova sitacija poremetila je moje tek smišljene planove. Pokušala sam da nađem bilo kakav izgovor: da zbog tuge i bola želim malo da budem sama i razmislim. Ali pošto smo se tako lepo sprijateljili zahvaljujući Gliihweinu, i pošto mi je otkrio da poznaje odmetnutu granu rnoje porodice i nagovestio da izgara za mnom, a takođe sam primetila da je u više navrata odmerio moj ruksak, pomislih da bi to bilo suviše providno. I mada me nijednom nije pitao šta tražim ovde gore, shvatila sam da mi jedino preostaje da nekako dobijem na vremenu, spustim se niz planinu i brigu oko toga gde ću pohraniti rukopis odložim za kasnije dok se sama budem
vraćala kući.
Kada smo se obukli i stali na skije, Volfgang je uspeo da povrati svoj šarm i samokontrolu i predložio mi je da ga pratim dok se budemo spuštali niz planinu. Kao što dobri skijaši rano nauče, ako si u stanju da pratiš svoju zamišljenu putanju - ritmičku kombinaciju prebacivanja težine i zabadanja štapova - sledeći nekog superiornog skijaša, to vredi više od deset hiljada časova sa instruktorom koji se dere na nekom stranom jeziku: "Savij zee kolena! Ne vuci zee štapove!" bila sam oduševljena što mi se ukazala ovakva prilika - sve dok nije uleteo u dubok sneg.
Skrenuo je sa utabane padine i sjurio se u gaj jasika pod debelim sne-gom, vozeći slalom između drveća. Bio mi je potreban trenutak da shvatim da se uputio ka velikom udubljenju ispunjenom snegom nalik na šećer u prahu koje je svake godine privlačilo na hiljade turista. Ono se nalazilo na suprotnom kraju ovih šuma. Ali svih ovih godina tokom kojih sam dolazila na ovu planinu, ja sam ga izbegavala kao kugu.
Skijanje po dubokom snegu zahtevalo je sasvim drugačiji pristup od osnovnih nordijskih ili alpskih tehnika. Skijaš mora da se zavali unazad kao u stolici za ljuljanje, primoravajući na taj način vrhove skija da se izdignu visoko iznad snega kako ne bi mogli da se zariju u njega i zaustave skijaša u mestu. Za to su neophodni velika elastičnost kolena i snaga u butinama. Ako se vrhovi zariju u sneg, ako se skijaš zaustavi, zanese i padne, °n istog Časa počne da tone.
107
Pošto nikada nisam uspela da uhvatim taj naročiti ritam, osećala
se potpuno bespomoćna na dubokom snegu. Ali sada sam na leđima
sila težak ruksak i zato sam se hrabro uputila kroz gaj jasika umesto d °
vratim na utabanu padinu sa koje sam upravo došla. e
A onda se dogodilo.
Stigla sam već do ivice šume kada sam shvatila da nešto nije u red Osetila sam da dolazi mnogo pre nego što sam mogla daje čujem. Nije bil zvuka, možda samo šapat kada je zemlja drhtavo i otegnuto uzdahnula Mislim da su moji dlanovi, koji su zabrideli u toplim rukavicama, osetilj šta se sprema pre moje svesti. Onog trenutka kada sam shvatila šta se dešava, takođe sam shvatila da ne znam šta ću.
Tie se pomeralo pod mojim nogama - zapravo ne samo tie, već će pre biti sneg! Planina je odbacivala svoju kožu: jednim naglim cimajem htela je da se oslobodi prekrivača debelog metar i po, koji je nastajao ćele zime. Obrela sam se usred lavine.
A onda se začula buka, prvo tutnjava, zatim i treskanje, kada je sneg počeo da juri, a šljunak i kamenčići da se kotrljaju niz planinu oko mene. Jurila sam duž oboda šume najbrže što sam se usuđivala, trudeći se da ne padnem, ali nisam znala da li da rizikujem i zađem u šumu u kojoj je drveće moglo da padne na mene ili da ostanem ovde gde su se niz planinu, poput cementa, survavale tone snega.
Usta su mi se osušila od užasa, a šake su počele da mi se koče. Samo da se ne onesvestim - a onda pomislih da to možda i ne bi bilo tako loše, jer ne bih ništa osetila kada bi me sneg zatrpao. Kretala sam se, ali sam znala da se sneg kreće brže. S moje leve strane, na otvorenoj padini, podizao je veliko kamenje u vazduh kao da su dečje lopte na naduvavanje. Krajičkom oka sam videla da sa moje desne strane drveće pada kao pokošeno i da mu korenje sada strci put neba. Lavina je bila živo biće koje diše i proždire sve što joj padne u čeljust, poput one nemani u reci Snejk.
Nisam mogla da joj umaknem. Ja nisam bila dobra u spustu, čak i bolji skijaši od mene koji su pokušali da pobede lavinu u prošlosti, nisu u tome imali mnogo uspeha. Nisam znala nijedan trik koji je mogao da me spase. I još sam na leđima teglila taj prokleti ruksak.
U tom trenutku postala sam svesna dve stvari. Prvo, pošto sam jako dobro poznavala planinu, shvatila sam da će ubrzo doći kraj šumi koja se protezala s moje desne strane i koja me je odvajala od udubljenja s dubokim snegom u podnožju padine. Drugo, šta se dogodilo sa tim udubljenjem. Pošto se duboki sneg kretao brže od utabanog snega i prerastao u nekon-trolisanu lavinu, šta se dogodilo sa Volfgangom Hauzerom? Na oba pitanja sam u istom trenutku dobila odgovor. Ispod sebe sam mogla da vidim mesto na kome su se te dve vrste sne ga srele u paklenom kotlu u koji su utabana padina s moje leve strane i udubljenje s dubokim snegom s moje desne strane izručili tone snega, ka-
đubreta. Sa mesta njihovog sudara snežni levak protezao se
do
neba.
108
i
me strašno bolele od naprezanja, svaki mišić je vrištao da sta- edahnem, ali sam dobro znala da bi to značilo sigurnu smrt. A nelT1 m u kovitlacu s desne strane, ugledala neku crnu priliku kako seče rt drveća. Drveće je bilo čupano iz tla i sneg se survavao bez pretka, ali se on i dalje približavao.
b Arijel!" zaurlao je nadjačavši strašnu grmljavinu koja nas je okruži-i" Skoči! Moraš da skočiš!" Upaničeno sam se osvrnula oko sebe, pokušavajući da shvatim šta hoće da kaže - a onda sam shvatila.
Na mestu gde se završavala šuma nalazio se ispust koji je štrcao u vaz-duh poput skakaonice. Nisam mogla da vidim preko vrha, ali sam dobro znala šta je s druge strane. Mnogo puta u prošlosti sam se spuštala tuda. Pustila bih da mi vrhovi skija pređu preko pregiba i potom poput suze skliznula niz strmo pročelje stene u ponor; zatim bih nastavila da vozim slalom kroz šumu kamenja koje je prekrivalo dno klanca.
Ali pri ovoj brzini neću uspeti da usporim na ivici klanca i bezbedno pređem preko pregiba. Ako pokušam da usporim, smlaviće me pokrenuti sneg. Morala sam ili da zaobiđem klanac i rizikujem prelaz preko otvorene padine, mada sam znala da su moje šanse da u tom naumu uspem bile ništavne, jer mi se lavina sve više približavala; ili da skočim, kao što mi je Volfgang savetovao i pomolim se da doskočim na skije posle leta od tri stotine metara i to na sneg umesto na tvrdo, oštro kamenje.
Nisam imala vremena da razmislim, morala sam da delam. Odbacila sam štapove da se ne nabodem na neki od njih kada udarim o tie. Potom sam odbacila i parku vezanu oko struka da bih bila pokretljivija i odletela sto dalje. Znala sam da neću imati dovoljno vremena da otkačim prokleti ruksak pre skoka, tako daje on morao da pođe sa mnom: leteći grbavac iz Notr-Dama.
Oslonila sam se o pancerice kako bih povećala brzinu i kontrolu. Kada am poletela sa stene, ispravila sam telo, ispružila se u svoj svojoj visini a vetru sa rukama priljubljenim na leđima i isturene brade, kako bih odletela što dalje od stene i bezbedno doskočila.
kije su mi počivale na prostoru bez dna. Jurila sam ka klancu, padala.
Je to slobodan pad; znala sarn da moram da se usredsredim, a ne da
... "m; Trudila sam se da mi vrhovi skija ostanu podignuti, a same skije
. J Ijene jedna uz drugu zbog prizemljenja. Sneg i šut su leteli sa stene
i poput mora konfeta oko mene. Nisam prestajala da padam. Dok
sne SVe V"e Približavalo, videla sam koliko je zapravo uska traka
na n " koliko mnogo golemog kamenja ima na dnu. Ponovo su mi
et pale ona zmijolika neman i otvorene čeljusti smrti, istov S £ ave košmarne večnosti, moje skije su udarile o sneg, a ja sam en° rukom lupila o kamen. Nazubljene ivice su mi rasparale ru-
109
kav srebrnog odela poput zupčastog noža; osetila sam da su mi rasparale " meso od lakta do ramena. Usled udarca sam poletela oštro u stranu i i2gu bila ravnotežu. Iako još nisam osećala bol, ruka je počela da mi pulsjra kada je topla krv stala da mi natapa rukav.
Šuma oštrog kamenja promicala je pored mene kao u magli. Davala sam sve od sebe da ostanem na nogama. Zapela sam za nešto ivicom skije koja je poletela u stranu, a ja naglavačke. Napravila sam salto mortale potpuno van kontrole, skije su mi udarale po stenju, vezovi su se otvorili, дц na moje iznenađenje, ruksak me je više puta zaštitio kada sam udarila u kakav kamen.
Ramena i potkolenice nisu imale toliko sreće: imala sam utisak da nisu izbegle nijedan kamen. Osetila sam kako se na njima rascvetavaju tamne modrice dok sam pokušavala da zaštitim glavu povređenom i krvavom rukom. Otkačena skija je poletela naviše i lupila me po čelu. Krv mi je potekla u oko. Na kraju sam bila odbačena na jedan ogromni kamen koji me je zaustavio - ali ne i smirio.
Bila sam sva izubijana i krvarila sam. Počela sam da osećam damare bola, ali me je strašna tutnjava odozgo opominjala da nemam vremena za plakanje. Sneg i šut su padali u klanac sa planine. Vazduh je bio ispunjen prljavštinom koja je potamnela nebo. Ćelo drveće, zajedno sa korenjem i svim ostalim, bacano je u prostor iznad mene. Ovaj skok mije obezbedio dovoljnu prednost tako da sam sada imala šansu da je preteknem, ali samo ako nastavim da se krećem.
S mukom sam ustala i što sam brže mogla namestila skije, koje su mi visile na sigurnosnim uzicama sa članaka. Uskočila sam u vezove i krenula niz couloir od snega, promičući brzo između kamenja, kada me je Volf-gang Hauzer sustigao, teško dišući.
"Pobogu, Arijel, sva si izubijana", reče on dahćući. "Živa sam i ništa nije slomljeno", obavestih ga dok smo jurili jedno pored drugog u želji da izbegnemo nadolazeću lavinu, koja je prigušivala naše glasove. "Kako si ti?"
"Dobro sam", doviknuo mi je. "Hvala bogu da si skočila. Ćelo udub-Ijenje se urušilo. Da si izišla iz šume našla bi se u klopci između dve lavine koje ništa više nije moglo da zaustavi."
"Svetog mu sranja!" rekoh, pogledavši Volfganga. On se nasmejao i zavrteo glavom. "Uzela si mi reč iz usta." Na suprotnom kraju klanca nalazila se još jedna strma litica koja se izdizala iznad nas. Srećom, do nje je vodila zakrivljena rampa od snega koji je prekrivao stenje i mi se popesmo njome ostavljajući u snegu tragove nalik na riblju kost. Na pola puta uz rampu, Volfgang je zastao i pogledao unazad ka kraju klanca koji smo upravo napustili. Kada sam došla do njega, položio mi je ćutke šaku u rukavici na rame i klimnuo u tom pravcu. Već mi se pomalo vrtelo od gubitka krvi, ali kada sam pogledala tamo gde je
110
okazivao, osetila sam kako mi se diže stomak. Čučnula sam i obuhvatila
rukama pancerice.
Dolina više nije postojala. More crnog kamenja između koga smo pravo prošli potpuno je nestalo. Nekadašnji klanac bio je gotovo do vrha ispunjen prljavim belim snegom, korenjem i granama koje su posezale ka nebu. Jedini orijentir koji je ostao bila je isturena stena sa koje smo skočili a koja se uzdizala manje od dva metra iznad sadašnjeg dna doline.
Osetila sam kako me Volfgang nežno miluje po kosi dok sam se tresla u užasu. Gledali smo kako poslednji ostaci snega padaju sa stene kao kroz rešeto, posle čega je padina ostala gola i tamna, lišena svog belog prekri-vača. Po njoj su se sada kotrljali još samo retki kamenčići. Za manje od deset minuta sve je bilo uništeno. Počela sam da plačem. Volfgang me je podigao na noge bez reci, zagrlio me i milovao dok moji jecaji nisu utihnuli. Zatim se odvojio od mene i obrisao mi krv i suze sa lica rukavicom i očešao mi čelo usnama kao da tetoše uplašeno dete.
"Trebalo bi što pre da te očistimo i zakrpimo. Ti si jedno veoma dragoceno stvorenje", rekao mi je uz nežan osmeh. Međutim, naredne reci predivnog dr Hauzera, iako su bile isto tako nežne i utešne, mene su prestravile.
"I više nego dragocena", reče on. "Ti si neverovatna, draga moja - uma-kla si lavini i uspela da sačuvaš taj rukopis u ruksaku." Kada sam ga pogledala sa iskrenim strahom, dodao je: "Oh, ne moram da ga vidim da bih znao staje. Sledio sam te u planinu da se uvcrim da ga nećeš sakriti ili izgubiti. Ako unutra imaš rukopis ispisan runama, što verujem daje slučaj, onda on pripada meni. Lično sam ti ga poslao."
111



11 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:36 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
MATRICA
matrix latinski - materica... ono što obuhvata sve ili rađa sve. Izvor, poreklo ili uzrok. Na grčkom - stvar, majka.
Vekovni rečnik
U tragediji se tragični mit ponovo rađa iz muzičke matrice. On budi najekstravagantnije nade i obećava zaborav i za najgorči bol.
Fridrih Niče
Sve stoje otvorilo matericu je moje.
Izlazak 34:19
Svako može da pogreši, ali ovo je bilo sjajno. I mea culpa, mea culpa, svi zaključci koje sam na brzinu donela bili su moji. Sem nijednom nije po-nienuo rune niti da mi je poslao rukopis - samo je rekao da mi je poslao nešto veličine nekoliko risova hartije. U jednom jedinom danu umalo nisam pregazila svog gazdu, bežala sam preko dve države i za dlaku sam izbegla da me zatrpa lavina dok sam očijukala sa veličanstvenim austrijskim naučnikom. I sve to zbog pogrešnog paketa. Obećala sam bogovima da ću prestati da se bavim nagađanjima ako sudbina prestane da mi baca ovakve nezgodne lopte. Ali ni to nije moglo da mi pomogne u rešavanju nove krize: pravom paketu koji mi je Sem poslao izgubio se svaki trag. A zahvaljujući mojoj ishitrenoj reakciji, možda se trag sada izgubio i Semu.
Dok sam se onako izubijana i okrvavljena spuštala niz planinu, Volf-gang je pokušao da me obavesti o rukopisu ispisanom runama koji mi je poslao - što nije bilo nimalo lako jer smo jurili na skijama i jedva čekali da stignemo do klinike u kampu gde će moći da me zakrpe. Ipak je usput uspeo da mi objasni da je nameravao da mi da rukopis čim je došao u Ajdaho da me angazuje za rad na projektu, ali je otkrio da sam još na Se-movoj sahrani. Pošto sam se zadržala, a on morao da napusti grad zbog drugih poslovnih obaveza, ostavio je rune na pošti da me sačekaju kada se vratim. Jutros kada je Pod poslao Olivjea da me traži, Volfgang se takođe provezao pored pošte. Videvši kako panično bežim, odlučio je da me lično uhvati.
Kada smo se Volfgang i ja spustili niz planinu, upitala sam ga kakve su to rune u mom rancu, i šta treba da radim s njima pošto ne umem ni da ih pročitam. Objasnio mi je daje to kopija dokumenta koji mu je moja porodica iz Evrope poverila i zamolila ga da mi ga donese i da su rune, koliko je on shvatio, na neki način povezane sa rukopisima koje sam upravo nasledila od mog rođaka Sema. Rekao mi je da će mi ispričati sve što zna čim me pogledaju u ambulanti i čim ulučimo priliku da sednemo i obavimo taj poverljivi razgovor.
Proveli smo jedan sat u klinici baznog kampa okruženi bočicama iz kojih su se širili prodorni mirisi, među članovima skijaške patrole koji su jurili unaokolo sa nosilima i pejdžerima izvlačeći povređene sa ranjene planine. U celoj toj gužvi dozvolila sam lekarima da me polože na metalni sto, izbodu, previju mi glavu i stave četrnaest kopči na ruku.
Razume se da Volfgang i ja nismo mogli da nastavimo naše ćaskanje usred tog hirurškog pozorišta u haosu. Ali mogla sam da razmišljam. Znala sam da naš nuklearni projekat nije mogao da bude paravan za službeno putovanje Volfganga Hauzera u Ajdaho. Za početak, on je zaista bio služ-
115
beni visokog ranga u MAAE, jer inače ne bi dobio dozvolu da kroči u našpostrojenje, a još manje da dobije na uvid dosje osobe iz vladinog obefeđenja, koja je takode na visokom položaju i ima velika ovlaštenja. Znaiinije bilo sumnje: sve je bilo po propisu.
|ik nisam imala odgovor na jedno od ključnih pitanja: kako to daje protjor dr Volfgang K. Hauzer stigao u Ajdaho dok sam ja bila na Semo-v°j Irani u San Francisku? Kako je iko mogao znati - a nekoje očigledno tsanapred znao - da će zahvaljujući Semovoj smrti oni drugi dokument koji se još nisu pojavili, pasti meni u ruke?
su me lekari nakljukali lekovima i hirurg mi stavio kopče na ruku, i ja smo zaključili da će biti najbolje da me on odveze kući mojim lilima i da kasnije pošalje nekoga iz kancelarije da pokupi vladino voziliodavde.
Piiratak kući je za mene protekao kao u nekoj izmaglici. Bol se vratio odmalpošto su anestetici prestali da deluju. A onda sam se setila - suviše kasncipošto sam već uzela tabletu koju mi je lekar dao - da obično prete-rano mo reagujem na kodein. Uskoro sam se osećala kao da me je neko udariipo glavi čekićem. Najveći deo puta nisam bila pri sebi, tako da nisarnjobila odgovore na svoja pitanja.
Vit se prilično smračilo kada smo se vratili. Mada kasnije nisam mogla dag setim da sam mu dala uputstva kako da stigne do moje kuće niti kako s"o stigli do nje, ipak sam se sećala da sam sedela u kolima na pri-laznouputu i da me je Volfgang pitao da li da se mojim kolima odveze do ho[i|a ili da uđe i pozove taksi. Moj odgovor kao i sve drugo, ostao je nejasai,
Zanislite onda moje iznenađenje kada sam se probudila u zoru narednog јиц u vlastitom krevetu, a ranac i jučerašnju odeću - zajedno sa crnim skijaš! odelom za koje sam iznenada shvatila da nije moje - zatekla na gomiliprebačenoj preko stolice na drugom kraju sobe! Opipavši se ispod prekrila, shvatila sam da na sebi imam samo rastegljiv svileni dugački zimski eš, koji nije ostavljao mnogo rnašti na volju.
Selisam u krevetu. Prekrivači su skliznuli sa mene i ja ugledah ku-štravu jiivu, preplanulu ruku i gola mišićava ramena profesora dr Volf-ganga ItHauzera kako vire iz moje vreće za spavanje na podu. Promeškoljio se iprevrnuo na leđa. Jedva sam nazirala crte njegovog lica pri ranoj jutarnjfljsvetlosti koja je prodirala kroz visoke prozore podeljene poprečnom giricom: guste tamne trepavice zaklanjale su mu istaknute jagodi-čne kosj Dugačak, uzak nos, brada sa rupicom i senzualna usta činili su kombineu koja je nagoveštavala profil kakve rimske skulpture. Čak i dok je spavao, bio je najlepši muškarac koga sam ikada videla. Ali staje tražio napola go u mojoj vreći za spavanje na mom podu?
Volfgang Hauzer otvori oči. Okrenuo se na bok, pridigao na lakat i osrnehnuo mi se onim neverovatnim tirkiznim očima, nalik na opasna plimska jezerca sa podvodnim strujama. Slična reci.
"Kao što vidiš, ostao sam da prespavam", reče on. ,,Nadam se da ne misliš da sam bio suviše slobodan. Ali onesvestila si se još na prilaznom putu, čim sam ti pomogao da iziđeš iz kola sinoć. Uhvatio sam te pre nego što si tresnula o tie. Nekako sam uspeo da te spustim niz stepenice i da ti skinem tu iscepanu i krvavu odeću, posle čega sam te odmah smestio u krevet. Plašio sam se da odem dok lekovi ne prestanu da deluju i dok se ne uverim da si dobro. Jesi li dobro?"
"Nisam sigurna", odvratih, jer sam još pomalo lebdela, a u ruci kao da sam imala žeravicu. "Zahvalna sam ti što si ostao. Juče si mi spasao život. Da nije bilo tebe, sada bih se sigurno nalazila na dnu onog kanjona pod tonama snega i šuta. Još sam prilično uzdrmana."
"Ništa nisi stavila u usta od juče u podne." Volfgang sede i raskopča vreću za spavanje. "Moram da odem iz grada; zahvaljujući jučerašnjem danu, kasnim sa rasporedom. Hoćeš da ti spremim doručak? Znam gde šta stoji u kuhinji. Tvoja mačka mi je sinoć pokazala. Izgleda daje očekivala da joj spremim večeru, pa sam to i učinio."
"Ne mogu da verujem", rekoh, smejući se. "Spasao si mi život i čak si mi mačku nahranio! Uzgred budi rečeno, gde je Jason?"
"Možda misli da treba da bude diskretan", odvrati Volfgang uz sauče-snički osmeh.
Zatim mi je okrenuo leđa, izvukao se iz vreće za spavanje samo u gaćama, zgrabio svoje crno skijaške odelo sa stolice i žurno ga navukao. Nisam mogla da ne primitim, iako sam ga samo na trenutak videla i to s leđa, da je profesor dr Volfgang K. Hauzer bio zaista veličanstveno građen. Razne mračne, erotske vizije iznenada preplaviše moj um. Na moj užas bile su propraćene izdajničkim prilivom krvi. Pre nego stoje stigao da se okrene i pročita mi skrivene misli sa vrelih obraza, dohvatila sam jastuk i zagnju-rila lice u njega.
Prekasno. Začula sam tapkanje bosih nogu po hladnom betonskom podu. Opruge su zacvilele kada je seo na ivicu mog kreveta. Oduzeo mije jastuk i zagledao se u mene tim svojim očima bez dna. Osetila sam njegove prste na mom ramenu, posle čega me je privukao k sebi i poljubio.
Ne mogu da kažem da me niko ranije nije poljubio. Ali ovo nije nalikovalo nijednom poljupcu koji sam doživela: bez značajnih uzdisaja, gricka-nja usne, pljuvačke, istraživanja i glumatanja, stoje bio isuviše čest slučaj u mojoj prošlosti koja ne zaslužuje da bude citirana. Umesto svega toga, kada su se naše usne srele, oslobodio se nalet energije šireći se od njega ka meni i ispunio me vrelom i vlažnom željom. Kao da smo već vodili ljubav i osetili potrebu da to ponovimo. Još jednom i još jednom.
16
117
Zapitala sam se da li bih mogla profesora dr Volfganga K. Hauzera da zatvorim u bocu.
"Arijel, divna si", reče on, dodirujući mi kosu vrhovima prstiju i g]e. dajući me tim svojim zamagljenim indigo očima. "Čak i sada, prekrivena posekotinama, kopčama i modricama - kada ličiš na strašnu olupinu - želim da radim stvari sa tim tvojim uzvišenim telom koje nikada ni sa kim nisam radio."
"Ja mislim... ja ne mislim..." stadoh da blebećem. Prevelika doza hormona je na mene, izvan svake sumnje, delovala kao lobotomija. Pokušala sam da se saberem bar toliko da mogu suvislo da govorim. Ali Volfgang spusti prst na moje usne.
"Ne, dozvoli mi da nastavim. Juče je sve pošlo naopako među nama, jer sam pokušao da požurim stvari kada to nije trebalo. Ne želim da tako bude s tobom. Veoma ti se divim, draga moja, veoma si snažna i hrabra. Znaš li da je tvoje ime nekada bilo drevni naziv za Jerusalim, sada sveti grad tri religije? U svom najstarijem obliku, Arijel znači Božja lavica."
"Lavica?" ponovih, tek sada povrativši glas posle poljupca. "To je reputacija koju treba zaslužiti."
"Isto je i sa imenom Volf, reče mi on sa zagonetnim osmehom. "Shvatila sam - oboje smo lovci", rekoh, uzvrativši mu osmeh. "Alija radim sama, dok tvoja vrsta putuje u čoporima."
Pustio je pramen moje kose kojim se poigravao i ozbiljno me pogledao. "Ja tebe ne lovim, draga moja. Iako mi ti i dalje ne veruješ. Ovde sam da ti pomognem i da te zaštitim, ništa više. Sva osećanja koja možda gajim prema tebi su moj problem, ne tvoj - i ona ne bi trebalo da utiču na ciljeve niti misiju onih koji su me ovamo poslali."
"Stalno ponavljaš oni koji su me poslali, ali ne kažeš ko su oni. I zašto mi niko ništa o tome nije kazao?" nestrpljivo sam upitala. "Juče si tvrdio da si prijatelj mog strica Lafa, ali on meni nikad nije pomenuo tvoje ime. Mislim da bi trebalo da znaš da ću se videti s njim ovog vikenda u Sunčanoj dolini. Lako ću saznati istinu."
"Rekao sam poznanik, ne prijatelj", ispravi me Volfgang Hauzer, okrenuvši se u stranu bezizražajnog lica. Zagledao se u svoje šake. Zatim je ustao i zagledao se u mene. I dalje sam sedela među zgužvanom posteljinom. "Jesi li završila?"
"Nisam još", odvratih, zagrejavši se za moju temu. "Kao prvo, kako to da su svi izgleda znali da treba da dobijem to prokleto nasledstvo - čak i pre nego što je moj rođak umro?"
"Odgovoriću ti na sva pitanja ako zaista želiš da znaš", tiho reče Volfgang. "Ali moram da te upozorim da bi takvo znanje moglo da bude veoma, veoma opasno."
"Znanje nikada nije opasno", rekoh mu, osetivši kako u meni raste bes. "Neznanje je opasno. Naročito neznanje o stvarima koje utiču na vlastiti
118
t Dojadilo mije što svi nešto kriju od mene, tvrdeći daje to za moje Z" bro! Dosadilo mije da me uvek drže u mraku!"
Čim sam to izgovorila, shvatila sam da to ozbiljno i mislim. U osnovi, je bilo ono što nije valjalo u mom životu. Nije u pitanju bio samo strah d nepoznatog niti tajanstveni paket - čak ni to što zbog sadržaja tog pa-keta ljudi mogu da budu ubijeni. U pitanju je bilo samo neznanje: nikada nisam mogla da izvučem ćelu istinu. Smetala mi je ta potreba za skrivanjem, toliko rasprostranjena u poslu kojim se bavim, koja je bila široko zastupljena i među članovima moje porodice - ideja da nikada ništa ne treba raditi otvoreno, da sve zahteva zaveru i prikrivanje.
Zahvaljujući Semu, postala sam pravi majstor u toj igri. Zahvaljujući Semu, nikom živom na kugli zemaljskoj nisam verovala. Niti je iko mogao meni da veruje.
Volfgang me je gledao sa čudnim izrazom na licu. I mene je iznenadio ovaj izliv strasti. Sve do sada, nisam shvatala koliko su ta osećanja duboko zakopana u meni - niti kako brzo mogu da isplivaju na površinu.
"Ako je to ono što moram da uradim kako bih zadobio tvoje povere-nje, onda ću ti uvek sve govoriti bez obzira da li ti to želiš da znaš ili ne, bez obzira na opasnost po bilo koga od nas", odvrati on krajnje iskreno, bar mi se tako učinilo. "Jer je od najveće važnosti da mi potpuno veruješ čak i ako ti se ne svide odgovori. Osoba koja me je poslala ovamo je ista ona koja me je zamolila da ti predam taj rukopis ispisan runama." Pokazao je na inoj ruksak na stolici. "Iako je nikada nisi upoznala, pretpostavljam da ćeš prepoznati ime. To je tvoja tetka: Zoe Ben."
Već me je brinula moja potreba da svaki put kada mi se desi nešto zapanjujuće ili uznemirujuće kažem "svetog mu sranja". Hoću da kažem, staje zapravo sveto sranje] Da li bogovi ili sveci eliminišu otpad kao i mi ostali? Stoje bilo još važnije, da li sam toliko kreativno zaribala da nisam mogla da smislim nikakav pametniji uzvik, čak ni u privatnosti vlastitog
uma?
Kao što već rekoh, u mom poslu je bilo uobičajeno da se smišljaju duhovite izreke o otpadu - možda zbog toga što je svakodnevno čišćenje za sve brojnijim stanovništvom koje je proizvodilo sve više otpada živeći na ovoj sve manjoj planeti samo po sebi predstavljalo zastrašujući i depresi-van zadatak kada morate svaki dan da se s njim suočavate.
Stoga nije bilo nimalo neobično što me je Olivje tog jutra pozdravio kada sam ušla u kancelariju pesmom Toma Lerera Zagađenje, koja je bila omiljena među ljudima iz branše zbog rečenice kao što je: "Otpatke od doručka koje baciš u Zaliv, popiju za ručak u San Hozeu." Olivje je pucketao prstima kao da su kastanjete kada se okrenuo na stolici i ugledao me.
"Oh, blagosloveni moj proroku Moroni!" povika on. "Ličiš na nešto što je argonaut dovukao, ako nemaš ništa protiv što to kažem. Šta ti se dogo-
119
dilo? Da se nisi zakucala u uličnu svetiljku obuzeta jučerašnjom neod r-vom potrebom da gaziš pešake?" ""
"Naletela sam na lavinu u strašnoj želji da se rastanem sa životom" koh mu, znajući da će početi da se ispredaju priče u postrojenju čirn ° curi da neko mora da pokupi vladina kola koja je vozio Volfgang j o!a " proveli dan zajedno na skijanju. "Izvinjavam se zbog onoga što se dogodi kod pošte, Olivje. Ovih dana nisam baš pri sebi."
"Lavina? Na putu od pošte do posla? Mora da se zakuvavaju stvari odeljenju pustolovina", primeti Olivje, ustavši da mi pomogne da sednern Položio mi je ruku na naslon stolice. "Juče uopšte nisi došla na posao a kada sam se sinoć vratio kući u sedam sati, tvoja kola su se nalazila na prilaznom putu, ali je ćela kuća bila u mraku i sve je bilo tiho. Jason i ja smo jeli sami, pitajući se gde bi ti mogla biti."
Znači, Jason je iskukao dve večere - jednu dole i drugu od Olivjea koji je imao zalihu gurmanske hrane za mačke. Kakav mali prevarant. Bilo mi je žao što nije ljudsko biće, dala bih mu da rešava neke od mojih problema. Znala sam da Olivje čeka na odgovor. Zatvorila sam oči i pritisla vrhovima prstiju zavoj iznad pulsirajućeg oka. Potom sam ih otvorila i zagledala se u Olivjea.
"Nadam se da nisi razmišljao da uložiš i budžet za piliće i srnetinu sa farme", prokomentarisala sam.
Olivje se zablenuo u mene otvorenih usta. "Nisi valjda?" jedva je izgovorio. "Nisi stvarno..."
"Provela noć sa dr Hauzerom? Jesam", odvratih, "ali se ništa nije dogodilo."
Imajući u vidu sveopštu pažnju koju je privlačio Volfgang Hauzer i pošto je ovo jedan veoma mali grad, ionako će svi uskoro saznati za to.
"Ništa se nije dogodilo1?!" gotovo je zavrištao Olivje. Zalupio je vrata i bacio se u svoju stolicu. "Šta to treba da znači?"
"Spasao mi je život, Olivje", rekoh mu. "Bila sam povređena, kao što možeš da vidiš, i on me je dovezao kući. Onesvestila sam se i on je ostao sa mnom." Položila sam bolnu glavu u šake.
"Mislim da mije potrebna nova religija", izjavi Olivje, ustajući. "Prorok Moroni izgleda nije najbolje upućen u impulsivno ponašanje žena. Oduvek sam se divio jevrejskoj veri, moći te njihove hebrejske reci: U]-Koje je njeno etimološke poreklo, šta misliš? Zašto se čovek oseća tako dobro kada trči unaokolo i izgovara to o"?" Olivje poče da korača unaokolo ponavljajući oj-oj-oj.
"Učinilo mi se daje kucnuo čas da se umešam. "Idemo li ovog viken da u Sunčanu dolinu?" upitala sam ga.
"Zbog čega bih inače radio do kasno svake noći?" odvratio mi Je P tanjem.
120
Volfgang Hauzer do tada vrati sa svog puta, i on će poći s Ak0obSaevestih ga. "Konačno, u ponedeljak počinjem da radim na nje-" ° "
ov
ern
niektu, a i spasao mi je život." J
rnietu, .
J ri Qlivje podlgavši pogled ka tavanici. "Proroce moj, za-
,: zezn"o stvar.
ista si
N dala sam se da će Olivje dokučiti značenje te reci oj, i to uskoro. Jer . čeia ja zvuči kao odličan opis mog trenutnog života. J Danije tog jutra, pošto još nisam mogla da pokrećem ruku zbog kopči, V Ifaang me je dovezao na posao. Zamolila sam ga da stane kod pošte i , čeka me u kolima sa upaljenim motorom, dok ja skoknem unutra. Potpi-ala sam formular kojim sam ovlastila Džordža, poštanskog službenika, da zadrži svu moju poštu nekoliko dana dok mi ruka ne zaceli. Zamolila sam ga da mi javi na posao ako stigne neki veći paket - kako poštar ne bi morao da mi ostavlja obaveštenja u poštanskom sandučetu. Ako stigne nešto važno, svratiću do pošte na putu kući s posla i ljudi sa pošte će mi to jednostavno ubaciti u kola.
"Nadam se da se nisi suviše zaprepastila kada sam pomenuo tvoju tetku Zoe", rekao mi je tog jutra Volfgang dok sam proždirala omlet sa pavlakom i kavijarom koji je uspeo da smućka od onoga što je zatekao u mom frižideru. "Tetka bi veoma volela da te upozna i da ti nju upoznaš. Ona je neverovama žena velikog šarma - mada razume zašto je ostatak porodice smatra crnom ovcom."
Kako i ne bi, pomislih. Većina pojedinosti iz Zoinog života bila je svima poznata iz knjiga koje je već objavila, a u kojima naširoko i naduga-čko priča o svom životu. Na primer, sve se znalo o njenom legendarnom pozivu plesačice poznate u Evropi, čije se ime pominjalo pored imena Isidore Dankan, Žozefine Beker i Nizinskog. Ili sporednom pozivu kao jedne od najčuvenijih mondenki u Evropi, čije se ime opet pominjalo pored "mena kao što su Lola Montez, Koko Šanel i izmišljene Dame sa kamelijama. I tako dalje i tako dalje.
Ali do jutrošnjeg doručka sa Volfgangom, nisam čula i neke druge po-
mosti, kao na primer to daje za vreme Drugog svetskog rata moja ču-
ena tetka Zoe bila članica francuskog Pokreta otpora, a da i ne pominjem
a je radila kao doušnik KSO6 - Kancelarije strateških operacija, prve zva-
mćne američke špijunske grupe.
Pod ! .sam se koliko je od svega toga moglo da bude tačno. lako takvi mal Vatl n"SU k""" stram našem ogranku porodičnog stabla, smatrala sam fre yerovatn"m da bi jedna grupa kao što je KSO - koja je razbijala ši-gla"d . netava"a šifrovane poruke i dejstvovala u najvećoj tajnosti - mo-a bilo kakve veze sa nekim ko se preterano uzbuđuje, previše ogo-
KSO ; ОЧЧ l"-
5" utfice of Strategic Services, prim, prev. 121
vara, sa jednom svetski poznatom torokušom kao stoje bila moja tetka 2 Ali kada sam bolje razmislila, ugled koji je ona imala mogao je da posluv" kao najbolja kamuflaža - na dugačke staze, i nema sumnje daje bio mno veći od ugleda njene filozofske prethodnice, takođe plesačice, Mate Hari Ako su najnoviji izveštaji o Zoi bili tačni, sada je imala osamdeset tr"
rlino K;I" ; :,.- -4x:i:"-i----- "..... "
-,-----j ....". "juiuueset tri
godine, bila je živa, džilitala se po Parizu, ispijala šampanjac i živela kao j uvek bestidno i skandalozno. Zanimalo me je kako se spetljala s nekim kao stoje Volfgang Hauzer, visoki službenik MAAE u Beču.
Volfgang mi je objasnio da ga je prošlog marta, pre godinu dana, na proslavi pedesetogodišnjice okupljanja međunarodnih ,,mirovnjaka" iz Drugog svetskog rata u Beču, Zoe regrutovala pošto su se njih dvoje prisno sprijateljili na pozdravnom okupljanju u lokalnom Hojrigeru: jednom od onih tipično austrijskih pabova sa baštom u kojima se grožđe na licu me-sta ubere, ispresuje i popije. Prema Volfgangovim recima, posle nekoliko litara mladog vina Zoe je stekla dovoljno poverenja u njega da mu ispriča o rukopisu pisanom runama. Zatim je zatražila njegovu pomoć.
Volfgang je rekao daje Zoe došla u posed tog rukopisa, čiju kopiju i ja sada imam, pre nekoliko decenija - mada mu nije otkrila ni gde ni kako; rekla je samo da datira iz vagnerijanske ere s kraja prošlog veka, kada se u Nemačkoj i Austriji pojavilo zanimanje za oživljavanje korena njihove navodno superiorne tevtonske kulture. Objasnio mi je da su nastala mnoga društva koja su krstarila Evropom slikajući i dešifrujući runske natpise sa drevnih kamenih spomenika.
Zoe je smatrala daje njen dokument retka i vredna stvar i da bi mogao da bude u nekoj vezi sa rukopisima koje je Sem nasledio od Zoinog otuđenog brata Ernesta. Nagovestila je Volfgangu da Sem možda poseduje i druge dokumente pisane runama, koji bi njoj mogli pomoći da identifiku-je i prevede svoje. Ali posle Ernestove smrti, Zoe nikako nije mogla da pronađe Sema i porazgovara s njim o ovome.
Zoe se ponadala da bi, zahvaljujući položaju koji je Volfgang zauzimao u međunarodnim nuklearnim krugovima, mogla preko mene da dođe u vezu sa Semom i razmotri tu stvar ne mešajući u to ostatak porodice -mada Volfgangu nije bilo najjasnije zbog čega je izabrala baš njega, potpunog stranca, da mu se poveri.
Pošto sam znala kakav glas bije moju tetkicu, meni su njeni razlozi bili sasvim jasni. Zoe je možda imala osamdeset tri godine, ali nije bila potpuno šlepa. Muškarci sa kojima je ludovala nisu uvek bili bogati, ali su zato bili više nego zgodni, a neki od njih čak i zanosni kao Herr Volfgang Hauzer lično. Da nisam držala u ruci taj famozni rukopis, pomislila bih da gaje stara koka izmislila samo da bi dodala Volfganga kao poslednji kamenčić u svoju već ionako otežalu krunu.
Iako je pristao da udovolji Zoinom zahtevu da zaobiđe našu porodicu sa kojom ona nije razgovarala, pronađe Sema i mene i pridobije nas za
122
at, Volfgang se nije odmah dao na posao. Učinio je to tek kada °Va ašao legitiman razlog da dođe ovamo u Ajdaho. Nije mogao da zna Je P, gem umreti pre nego što on stigne - niti kako ću ja reagovati na stu- u vezu sa još jednim rođakom od onih koje sam obično izbegavala
Ooput kuge.
Nije imalo svrhe objašnjavati Volfgangu daje moj rođak Sem sasvim
. o dešifrovao takav neki dokument, ako je ikada makar i nakratko aj bio u njegovom posedu. Jedini neprovaljeni sistem šifri u ovom veku mislio je za vreme Drugog svetskog rata Navaho Indijanac. Kultura američkih urođenika razvila je sklonost ka takvim stvarima i ja sam znala da Sem takođe živi i diše da bi se time bavio.
Ja sam bila jedina osoba na planeti koja je znala da je Sem živ i da diše, i morala sam stalno na to da se podsećam. Da bih razvezala čvor koji sam vezala oko sebe, samo je trebalo da ga pronađem.
Ostatak nedelje protekao je izluđujuće mirno. Ne mogu reći da sam očekivala da će ponovo neko da me juri kolima niti da ću doživeti još jednu lavinu koja bi me spasla dosade. Problem je bio u tome što još nije stigao nikakav paket i što nisam bila u stanju da stupim sa Semom u vezu.
Obišla sam kaubojski bar Bezimeni i raspitila se, što sam mogla nonša-lantnije, o telefonskim pozivima. Šanker mi je kazao da je primetio da je javni telefon na drugom kraju prostorije nekoliko puta zvonio početkom nedelje. Ali niko nije podigao slušalicu i telefon se od tada više nije oglasio.
Svakog dana sam proveravala e-mail poruke na kompjuteru, ali nisam
nijednu dobila.
Olivje i ja smo morali da uskladimo raspored vožnje za nekoliko narednih dana dok nisam ponovo mogla da vozim kola, a Volfgang i dalje bio van grada. Na neki način sam imala sreće što paket nije stigao dok se nisam dovoljno oporavila da sama odem po njega. U međuvremenu sam sakrila rukopis ispisan runama na mestu gde niko neće moći da ga nađe, pod nosevima deset hiljada vladinih službenika: u UMO.
Uputstva Ministarstva odbrane predstavljala su Bibliju za sve istraživačke i razvojne grane federalne vlade: trideset pet masivnih povezanih tomova pravila i propisa koje ste morali da konsultujete ako ste želeli bilo sta da uradite od sastavljanja kompjuterskog sistema do konstruisanja reaktora lake vode. Poreznike je koštalo čitavo bogatstvo da se napravi i revidira ovaj ključni dokument. Imali smo mnogo kompleta unaokolo: jedan smo držali na polici visokoj dva metra ispred moje kancelarije. Tokom svih ovih pet godina koliko ovde radim, nijednom nisam nikoga videla da makar iz dosade priđe polici i zaviri u njega, a još manje da to učini sa nekom određenom namerom. Da budem iskrena, mogli smo da obložimo zidove toaleta UMO-om, mada sumnjam da bi ga čak i tada iko primetio.
123
i
Ja sam bila jedina, koliko znam. koja je stvarno pokušala da o ali jednom je bilo sasvim dovoljno. Ono što sam tamo videla bilo " manje razumljivo od ispravljenog Poreznog zakona domaće službe - da: stil kojim pišu vladine službe, par exellence. Bila sam sigurna d neće pronaći rukopis ispisan runama ako ga tamo sakrijem.
Zato sam u petak, prvog dana kada sam bila u stanju sama da se od zem na posao, ostala posle Olivjea. To ga nije iznenadilo. U zoru je treb i da krenemo za Sunčanu dolinu, tako da sam sada morala da završim °
"nntf"-ll t-iA4fl--- t- - "
o a sam aa
zaostale poslove, čim je otišao da se spakue a m tomove mojih Uputstava sa obližnjih poJ]Jca ,
stramcu lspisanu runama
d,
za radnim stolom da se malo odmorim"i prbe m mi d
Ispod tog simbola bio je otkucan znak pitanja
riii nt ? Je °V° dSPel° "a ekra" m°g komPJ"tera? Niko ovde u kancela-nji nje to mogao da urad.; ceo dan sam bila za stolom
попиГЛ 3 """V " PJtanJa " m°J termina1" tražećl Pomoć. Pojavila se Sa nit h?" mi C nikada """J6 "lje dala " 2a koju sam bila ubeđena
da nije bi a u programu: glasila je da treba da provenm svoju poštu.
drohnT VT l"3 P°rukama" iako sam ga pre samo nekoliko sati po-ruku J " ™ dokument-
, a Se 0bHkuje preko ekrana ka" da se u samoj elekcev, "alazila neka skrivena šaka koja ju je ispijala iznutra tako da je ja v,d,m spolja. Gledala sam slova koja su se pojavljivala kao nekom magijom, zad.vljeno i pomalo ošamućeno. I pre završetka znala sam koju je poslao. To je mogao da bude samo Sem.
__ .-- - -" Nf д N O U H A U R E S N 0 U S S A F X M V C
e L 0 E F 0 C S J O B E E Y T U l T 1 B P Z c A
0 F Q O UKJ R S ! N A P N R C N 1 N 1 D A N T D K R T
N A J n NA H C C S 1 1 O O M O T L 0 M E T H 0 H A C
E S D D E M л c s C W W 1 T S O N f 0 M C G U R A O A H C F C F N A O 1 R E C 0 0 R D 1 S J L E T T E
H P S k i i E Y R N E E A L D P H U O R H T O A 1 s E
1 w o L t. д R O A A A 1 S 1 F D A S T N 1 M T L C N 1 V
R L E E N 1 R E 1 G G L 1 L N E T Y Y A S R K E D A
k O 1 . i F H T H W L H A G 1 E A P O A E A A U S A B L
E L L E f X T C E M P T N 1 L C M M W D V R L D O 1 Y L
T t Y 1 T T H R E E F O U R D R S T a. E L O H N E R E
R V L k M B W A S A 1 P T 0 D O C Y L M 1 R S A A T
U R H C R A N D T T M S U N L O O E L Y M L H 1 A 1
E A E M O A A S 1 S E T 0 E C C W M L A C C H T S N
g T R 0 T N M Z N E L R T H H A Y N T L T S E T A
1 T G E B D H O A J E B Y H L 1 V L B H A c A O N A
1 T F L A M L D G 1C L O T O D U D L 1 W 1 V A O E B
O R T H O T H D W J T 0 L N E B A C K B X R N O V T
Y L A H T E Z 1 L 0 F N E H T C T X c H A L T U E E
Q f L W E V N F L O W T T M D K C H L Y E 1 N Y S S
S D R A R 0 B A Q E 0 s H U N D S P Q D U A F E T U
D 0 F N U R C U A P S 1 R X O 1 W P A L Y Q W E c 1
O O S G M H K T N O H Y P 0 M A R B K E A G M S F R
J W H N S T H W R Q L O Y U O M L I K Z Y Y Z 1 O A
L P U P T T A V R O E X Z H N 1 N O c H 1 P S H L K
Napravila sam nekoliko kopija na laserskom printeru koji je stajao pored stola kako bih mogla još jednom da se pozabavim njima.
Iako sam znala da prvo pravilo bezbednosti zahteva da se što pre obriše pristigla šifrovana poruka, nisam to učinila, jer sam isto tako dobro poznavala Sema. Da je Sem želeo da poruka bude smesta uništena, on bije tako i programirao: da se sama uništi odmah pošto bude odštampana. Činjenica daje poruka još čučala na mom ekranu značila je da ona sadrži još tragova, osim niza samih slova. Zapravo, jedan sam već bila primila: bila je to zvezdica.
!z ladice stola dohvatila sam tri jeftine vladine providne hemijske. Pojila sam ih gumicom. Zatim sam ih raširila poput pahulje i tako dobila -vu. Počela sam da ih povlačim preko stranice da vidim hoće li se koje od tri ose pomoliti akrostih. Nisam imala sreće - mada to nisam ni očekivala. To bi bio suviše jednostavan trag, te stoga i °Pasan po Sema ako bi ga ostavio u mom kompjuteru.
124
125
Dok sam pogledom skenirala stranicu ispunjenu slovima, malo sam s udaljila od nje kako bih je ćelu obuhvatila. Kada treba da razbijete nenr, znatu šifru, uvek predstavlja veliku prednost ako osoba koja je šifrovai poruku pokušava da stupi s vama u vezu. Još od veće koristi vam rnož biti ako vas je ta osoba lično obučavala, kao stoje Sem mene.
Trenutno sam, na primer, mogla da pravim pretpostavke o skrivenoj poruci ispred sebe: Sem mije nikada ne bi poslao, kao što mi ne bi poslao ni bilo kakvu drugu poruku preko kompjutera, jer je kompjutere smatrao krajnje nesigurnim, osim ako sama poruka nije bila važna ili hitna ili oboje. To jest, ako to nije bilo nešto što sam svakako morala da saznam pre nego što odem, a on je znao da planiram da otputujem do Sunčane doline za vikend. Ipak je čekao ćele nedelje da je pošalje - preko žice, gotovo u poslednjem trenutku u petak uveče. Očigledno nije uspeo da smisli nijedan drugi način da stupi sa mnom u vezu, te je stoga bio primoran da upotrebi metod u koji nije imao poverenja. To mi je govorilo dve ključne stvari o "osobenosti" šifre koju je upotrebio.
f
B LONCANOUHAURESNOUSSAF X M V C i
OFQOAEFOCSJOBEEYTUITIB P Z C A |
NAJUNRS INAPNRCNINIDANT D K R T
EDDNAHCCS 1 IOOMOTLOMET H O SEMCSCWTS FOGRAHCFN 1 E G R | HP SAAWI ONMCUOA FCAOROODfT HAG SET L T E ", :
AWOLLEYRNEEALDPHUORHTO A 1 f Г E
R ffffV ROAAA1SIFDASTNIMTL C N V
A OPsN IREIGCLILNETYYASR K E E A
E L LX,HT HWLHAGI EA рШ A E A A U s A E L
TEC TQŁE M P T N 1 L C M U M D V R L D o ! V L
R Y 1 T T HRE E ! F 0 U R D R K ЧД 1 E L O H N ER F
U V L A M B VAS A JPT O D OČ Y _ L [ M 1 R ty S, 4уЛ T Г Д [
v R itCc RAN оКл т MsUlT L o o E IIAY м ty
--- - ------- "X jr ------ V V y EAEMOAAS 1 SETOECCWM IACC 1 J A ! T S N
ETROFNMZNEL RTHHAYNT iNT S E T A
ITGEBDHOAJEBYHL IVLBHACA 0 N A
ITFLAMLDGKLOTODUDL IWIVA O E B
ORTHOTHDWJTOLNEBACKBXRN 0 V T
YLAHTEZI LOFNEHTCTXCHALT U E E
QF LWEVNF LOWTTMDKCHLYE I N Y S S
SDRAROBAQEOSHUNDS PQDUA E T U
DOFNURCUAPS IRXOIVfPALYQW E C 1
OOSCMHKTNOHYPOMARBKEACM S F R
JWHNSTHWRQLOYUOML 1 KZYYZ 1 0 A
LPUPTTAVROEXZHNINOGH! PSHL K
126
prvo, pošto je znao da postoji rizik da je nanjuši i neko drugi osim
n6; šifra će biti višeslojna, sa zamkama na svakom tragu, tako da će ako ko pokuša daje resi morati da žrtvuje dosta vremena i truda.
Drugo, postoje Sem bio primoran da rizikuje, verovatno zato što gaje ritiskalo vreme, sigurno je upotrebio dovoljno jednostavnu šifru koju ću a moći brzo i tačno da resim i to sasvim sama.
Kombinacija ova dva veoma važna sastojka rekla mi je da ključ ove Šifre mora biti nešto što bih najverovatnije samo ja mogla da uočim.
Upotrebila sam lenjir kao vodić i pretražila stranicu. Prvi trag se istog časa ukazao. Samo dva znaka na ovoj stranici nisu bila slova alfabeta: dva znaka u redovima dvanaest i šesnaest. Pošto je to oznaka za veznik i, možda su oni obrazovali neku vezu među delovima poruke. Iako je to mogao da pretpostavi bilo ko, bila sam ubeđena da su upravo na tim mestima tragovi - kako lažni tako i oni pravi - počinjali: što će reći, u sredini. Bila sam još sigurnija da ću pronaći nagoveštaj "samo za moje oči", koji će mi reći gde da potražim mesto sa koga treba skrenuti sa očigledne staze.
Nisam se razočarala. Znak u šesnaestom redu spajao je reci Scila i Haribda, i vodio do ćele poruke Džekson Hol četrnaest časova, Scila i Haribda. To je bila navlačaljka, ne samo zato što sam samo ja tako zvala te dve stene - mogli su i drugi da znaju za to - već pre zbog toga što sam bila rekla Semu da ovog vikenda idem u Sunčanu dolinu, a ne u Džekson Hol, da se vidim sa stricem Lafom. Ali navlačaljka ili ne, ipak mi je saop-štila da će mi poruka za kojom tragam objasniti gde će Sem pokušati da se nade sa mnom ovog vikenda. Hvala bogu.
Naišla sam na još nekoliko raštrkanih poruka koje su iskočile sa stranice, kao ona koja je počinjala sa Veliki u četrnaestom redu, u kojoj je stajalo da će se naći sa mnom u nedelju kod Velikog Tarija, lift broj tri, u četiri
sata popodne.
Ipak sam smatrala da će Semova prava poruka pre biti zakopana medu protivrečnim porukama koje su se granale od drugog znaka . A sve one su se odnosile na mesta u Sunčanoj dolini.
Znak u dvanaestom redu povezivao je dve reci dolina i dan. Vraćajući se naviše, u njoj je stajalo gledano sa jugoistoka pravo na sever: Sunčana dolina Sunčani dan. Odatle su kretala račvanja koja je bilo teško slediti.
U jednom je stajalo podne, a posle te reci sam se izgubila u lavirintu. "osle izvesnog vremena pronašla sam povratno deset, koje sam sledila ukrug, pročitavši: deset ujutro, soba trideset sedam. Teško da bi Sem na tako složen način uputio jednu tako jednostavnu poruku. Do sada je najsloženija bila reč veće koju sam konačno pronašla kako se grana naviše iz znaka . Ta poruka je poigravala preko ćele stranice: Nedelja veče u trpezariji hotela dvadeset časova, nosi žuti šal - kao da mi je bila potrebna zastava da bi me prepoznao. Hmm.
127



12 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:38 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Pored toga, iako se Sunčana dolina nalazila u blizini tri grada н ninska lanca i mnogo kilometara otvorene tundre pogodne za skija smo mogli da se nađemo, bila sam ubeđena daje Sem kazao kako h balo da se sretnemo na Celavici, na samoj planini za skijanje, jer s Ге oboje odlično poznavali. Imajući u vidu gomilu kopči i moje trenutn f čko stanje, nisam baš jedva čekala da ponovo stanem na skije. Ali iz i Z da neću imati drugog izbora. a
Bila sam ubeđena da još nisam naišla na pravu poruku. Ona je mo da usledi posle reci podne noon - da vidimo gde je ona vodila. Prona"l-sam reč sastali met, koja se nadovezivala na dugačku poruku koja je i gleda bila deo neke veće slike, ali dotična reč nije sadržajno vodila u tu re čenicu. Pogledala sam ponovo. Pronašla sam reč dalje on, pored koje su bili M in i ka to. Pogled mi se ukrstio iako sam prstom povlačila kroz lavirint slova na stranici ispred sebe.
A onda sam pronašla pravu reč: Svisveti Toussaint. Protezala se na sever od reci dalje on, zatim je skretala na istok, pa ponovo na jug. Svisveti Toussaint - Dan svih svetih - na tome se završavalo moje ograničeno poznavanje religije. Odlazila sam kao mala u crkve samo kada je Džersi bila angažovana da u nekoj nastupi, tako da nisam mogla da se se-tim da lije taj praznik bio bliži Danu svih duša ili Karnevalu - a nijedan ni drugi ionako nisu padali oko naredne nedelje. Mada su sve padine za skijanje imale nazive, u Sunčanoj dolini nije postojala nijedna staza pod nazivom Svisveti ili Mardi Gras. Međutim, većina padina na Celavici bila je nazvana po praznicima: Praznik, Uskrs, 30. april Mayday, Božić. To verovatno nije bila nikakva slučajnost.
Začkiljila sam i ponovo se zagledala u rešetku. Već sam bila provela ceo sat buljeći u ovu zagonetku od koje sam ozrikavela, a ruka koja je počela da zarasta bolela me je i svrbela kao luda. Uspela sam da povezem reč Svisveti Toussaint sa nekim recima koje sam ranije pronašla, kao što su pođi go i kroz through, ali potom sam se ponovo izgubila. Prokletstvo, Seme! Idi do Svisvetih Toussainta, prođi kroz - kroz šta da prođem?
Na desetine staza i nižih padina račvalo se od one četiri koje sam p°" menula. Duboko sam udahnula, zatvorila zamućene oči i pokušala da zamislim planinu u tri dimenzije. Na primer, ako siđete sa uspinjače na vrn kod Lukauta sa koga možete da stignete do tri gorepomenute padine - osim Mayday - i ako zaobiđete žičaru, spustićete se stazom koja bi iz ptJ J perspektive veoma podsećala na način na koji su slova koja su obrazov poruku bila raspoređena na hartiji! Zaista, ako krenemo unazad do sam " početka poruke, reci Sunčana dolina nalazile su se na stranici, ako me J pamćenje služilo, pod istim uglom kao i žičara na planini!
Znala sam da sam nabasala na nešto i zato sam se potrudila da osta usredsređena na planinu. Kada siđete sa žičare, morate da se spustite niz
128
notom da prođete kroz široko, mogul7 polje. Otvorila sam oči i ""PuSv-i reč mogul blizu mesta gde bi trebalo da se nalazi polje. Potrajalo potrazi sam je pronašla - cikcak ustrojstvo, identično tragu kojim ste
m"
m"r Hn nrođete na skijama - posle koga je usledila reč polje field. Srce nioraii CM F mi je brže zakucalo. _
Mada dešifrovanje još nije bilo završeno.
Bila sam pronašla reč dole down neposredno posle reci polje field,
r nala sam da se još pet padina grana od tog mogul polja, ali nisam mo-
"" da se setim njihovih imena kao što se ne bih setila ni onih prvih da ni-
c pronašla Svisvete Toussaint. Oduvck sam pamtila samo geografske
znake brojeve žičara i mesta do kojih vode, kao i oznake težine staza:
zelena, plava ili crna; krug, kvadrat ili dijamant. Ništa od toga mi ovde iz-
gleda neće biti od pomoći.
"g. veliko, važno, bogato, prim, prev. 129
I
Podsetila sam samu sebe da me je Sem odlično poznavao. Neposred posle reci dole down, ugledala sam slovo b i sledila sam ga kroz ost ° zaokret unazad koji je obrazovao dve reci: crni dijamant black diamonds Crni dijamant je prolazio ispod mogul polja koje se završavalo u podnož" jedne druge žičare. Ako krenem tom stazom, stići ću na vrh naredne pađj ne. Sledila sam reci na hartiji do tog mesta. I pročitala zatim sledi ovu sta?u kroz then follow this path through, a reč koja je išla posle njih na sever bila je šumu woods. Kada se reč završavala na ivici stranice, to je značilo "izlaz", pretpostavila sam da je to kraj poruke. I da je on označavao mesto gde ću se sresti sa Semom u podne u nedelju.
Sada sam mogla da sagledam ćelo ustrojstvo. Poći ću uspinjačom broj tri do Lukauta, spustiti se kroz mogul polje i skrenuti na prvom odvajanju na Crni dijamant, to jest, najtežu stazu. Sve je bilo jednostavno - osim strmine te padine. Neću se dobro provesti ako slučajno padnem, jer mi ruka još nije zacelila. Znala sam da će me ta staza odvesti s druge strane planine, podalje od turista, u daleke šume gde su staze bile uske i gde ću ja lako moći da uočim orijentire koje će mi Sem ostaviti, kako bi on mogao u poslednjem trenutku da ih izmeni, ako bude potrebe, i preusmeri me.
Bila sam veoma ponosna na samu sebe, što sam uspela sve ovo da de-šifrujem sa matrice 26x26 - mada sam znala da je Sem bio sjajan, jer je sve to smestio u geografski kontekst koji je mogao da pročita samo neko ko je poznavao okolinu isto onako dobro kao i on.
Upravo sam se spremala da obrišem matricu sa ekrana kada sam se selila da bi trebalo da potražim i dublji sloj. Kliknula sam dva puta mišem na zvezdicu, ništa. Zatim sa pokušala sa prvim slovom Sunčane doline, i na kraju sam kliknula na izlazno slovo а s u reci šuma woods. Slika sa ekrana je nestala i odmah se pojavila poruka: Keen gnosis ofgnosis. Potpis: Reg du Coly.
Reg du Coly je bio anagram od Grey Cloud Sivi Oblak. Semovo sveto duhovno ime za koje sam samo ja znala - kao što su bili C.G. Loudyer i Lou D. Grecy i sve ostale premeštaljke slova naših imena koje smo izmišljali kako bi zadivili jedno drugo kao deca. To je značilo daje i drugi deo anagram i da sadrži drugu polovinu poruke koju je Sem uputio meni. Biće to duga noć.
Zapravo i nije bila tako duga. Bila sam jako dobra u rešavanju šifrova-nih anagrama - a Sem je na to računao.
Prva reč ovog anagrama bila je keen, za koju mi je rečnik pod vrhovima mojih prstiju kazao da znači naricaljku ili tužbalicu za mrtvima. Krajnje odgovarajuće, ako se ima u vidu daje Sem tehnički bio mrtav i da sam ja trenutno upravo to žclela da radim, da naričem, iako sam znala daje on zapravo živ.
130
nruga reč gnosis, znala sam da znači znanje - naročito tajno, skrive-ezoterično znanje potrebno za preobražaj. Stoje takođe kontekstualno n " ovaralo mojoj genealoškoj sklonosti, mojoj karijeri i situaciji u kojoj ° m se izgleda našla sedeći u ovom trenutku ispred kompjutera.
Najlakši i najbrži način da se dešifruje jedan anagram jeste da se uzmu va zajednička slova koja se potom sortiraju u skupove i da se potom vidi koje reci obično daju. Na primer, u Semovoj poruci od osamnaest slova Keen gnosis of gnosis, nalazimo sledeći broj samoglasnika i suglasnika: e2, i2, 03, fl, g2, kl, n3, s4. Niste mogli baš puno suvislih rečenica da složite sa tako ograničenim izborom. Da bi pojednostavio čak i te opcije, dao mi je dva traga u recima keen i gnosis.
Ako je keen bila tužbalica ili naricaljka, onda je to bio zvuk, vrisak, možda čak muzika. A imajući u vidu da su moja majka i baka spadale medu najveće pevačiee svoga vremena, vrlo je bilo verovatno da je pod keen Sem podrazumevao pesmu.
U garnituri slova koju mi je Sem dao bilo je dovoljno slova da se napravi reč song pesma ne jednom nego dva puta - što je bilo sasvim dovoljno. Od preostalih slova, pošto sam pozajmila iz moje gomile ona pomoću kojih sam obrazovala dve songs pesme, brzo sam sastavila reci seek traži i ш u. Ergo: Seek in Song of Songs glasila je moja poruka. Tražim u Pesmi nad pesmama. To ću i da uradim.
Olivje je imao mormonsku Knjigu u prvoj ladici, ali ne i Bibliju. Ali blagi bože, bilo je toliko religijskih fanatika u postrojenju da su čak čitali Bibliju i za vreme pauze za ručak. Mora da ovde negde postoji neki pri-merak. Obišla sam nekoliko kancelarija dok nisam jedan pronašla. Prelistala sam ga i našla tu ono što sam tražila.
Počela sam da čitam: Pesma nad pesmama... Solomonova... Nije mi promaklo da ovo nije prvi put da Sem pravi aluzije na Solomo-na. Prvi put je to uradio kada je vezao Solomonov čvor i obesio ga o moj retrovizor: tada je i prvi put stupio u vezu sa mnom od kada je ponovo rođen. Pošto večeras više nisam imala mnogo vremena da dešifrujem skriveno značenje u pesmi na sedam strana koja je oduševljavala mnoge tokom hiljadu godina, ja sam svoje zanimanje utažila tako što sam odmah pročitala poslednji stih:
"Brže, dragi moj! I budi kao srna ili kao jelenče na gorama mirisnijem." Shvatila sam da moram što brže da krenem u planinu.
131
RINGIŠPIL
Teško Arijelu, Arijelu... ali ću pritijesniti Arijela, i biće žalost i tuga... Jer se Gospod razgnjevio na sve narode, i razljutio se na svu vojsku njihovu, zatrće ih, predaće ih na pokolj.
Isaijal9, l, 2; 34, 2
Ne može se reći daje prijatnije posmatrati bitku nego ringišpil, ali uopšte se ne dovodi u pitanje šta privlači veću gomilu.
Džordž Bernard Šo
Sunčeva svetlost treperila je poput crnih dijamanata na vulkanskim kupama kratera Mesečevog nacionalnog spomenika. Divlja, izuvijana korita lave protezala su se preko doline dok su kola jurila napuštenim putem ka Sunčanoj dolini.
Pošli smo mojim kolima pošto su Olivjeova još bila na popravci, ali je on vozio. Jason je sedeo ili stajao sa prednjim šapama na kontrolnoj tabli, razgledajući okolinu i pomno vodeći računa o tome kako Olivje vozi. Ruka mi se već bila dovoljno oporavila, tako da se Olivje iznenadio kada sam ga zamolila da on vozi svih 150 milja kako bih ja mogla da sedim na zadnjem sedištu i čitam Bibliju. Možda je pomislio da su me moje nedavne nevolje nagnale da potražim utehu u Božjoj knjizi, ali nisam ja utehu tražila u Pesmi nad pesmama, koja mi je otvorena ležala u krilu - i malo je bilo verovatno da će mi je ona pružiti.
Bilo mi je čudno što je Sem odabrao Bibliju da u njoj sakrije svoju poruku. Nijedno od nas nije bilo neki naročiti stručnjak za religiju, a ovo poglavlje, koje zapravo nikada do sada nisam pročitala, nije nimalo zaostajalo po vrelini za poglavljima iz knjiga koje ljudi uvijaju u smeđi papir. Žestoka priča o ljubavi između kralja Solomona i Sulamke koja radi u vinogradima ostavlja čovcka bez daha i spada manje-višc u istu kategoriju kao Ka-masutra. Već u sedmom poglavlju on pije iz njenog pupka. Kažem vam: taj je umeo da strgne odeću.
Teško je zamisliti da se takvi stihovi čitaju naglas sa predikaonice, iako se nalaze između "pepeo pepelu" za šta se zalažu eklezijasti i Isaijine vatre pakla. Letimično sam pročitala i jedno i drugo da bih stekla uvid u nadi da će mi nagovestiti staje to Sem pokušavao da mi kaže. Uzalud.
Kada smo stigli do Sunčane doline, Olivje je istovario putne torbe i skije i prijavili smo se na recepciji. Potom sam odnela Jasona u moju sobu i pozvala Lafa da mu kažem da smo stigli. Nekoliko dana ranije ostavila sam poruku ovde u hotelu za Lafa, nagovestivši mu da ću možda dovesti dvojicu prijatelja za vikend. Laf je odvratio da će nas čekati i da će nas sve voditi na ručak. Posle toga sam dobila poruku od Volfganga u kojoj me obaveštava da su ga zadržali u Nevadi, tako da ćemo danas na ručku biti samo stric Lafsadio, Olivje i ja - bar sam ja tako mislila. Pošto smo ostavili opremu u svojim zasebnim sobama, Olivje i ja smo zajedno otišli do trpezarije da se nađemo sa Lafom.
Masivan kameni kamin, zidovi obloženi drvetom, visoka tavanica sa kristalnim lusterima, uštirkani stolnjaci od damasta prekriveni teškom sre-brninom i posudama za kafu, kao i ogromni prozori koji su gledali na sne-zne livade - svedočili su o vremenu tihe elegancije između dva rata, kada
135
je železnica izgradila Sunčanu dolinu ne bi li privukla bogate i slay nepoznatu, te stoga i egzotičnu divljinu Stenovitih planina u Ajdahu U Maitre d"hotef otpratio je Olivjea i mene do velikog okruglog S[ i rezervisanog za naše društvo na najboljem mestu pored prozora. čjn krvavocrvenih ruža počivala je na sredini stola, koji je jedini na taj nač" bio ukrašen u prostoriji. Nekolicina prisutnih je diskretno pogledala u na šem pravcu dok smo sedali za sto. Čaše za vodu su istog časa bile парц njene i magično se pojavila korpa sa svežim, još toplim kiflama. Lično je maitre d" izvadio dom perinjon iz posude sa ledom pored našeg stola i napunio naše kristalne čaše za šampanjac.
"Nikada do sada nisam bio ovako uslužen", priznade Olivje kada smo ostali sami. "Obično me odmere s hladnim prezirom i donesu još hladnije jelo."
"Misliš na to što smo odmah bili posluženi vinom i što su nas dočekale ruže?" upitah. "Sve je to zasluga mog strica Lafsadija; on je princ senzacije i raskoši. Ovo je bilo samo zagrevanje publike."
U tom trenutku, u pravom trenutku, Laf je ušao kroz dvostruka vrata na drugom kraju ogromne trpezarije. Njegovu svitu sačinjavali su maitre d" kao i Lafov lični sobar, neka nepoznata žena i nekoliko kelnera. Zastao je i skinuo rukavice, izvlačeći prst po prst, pre nego što je nastavio ka nama u ogrtaču do zemlje koji je bio njegov zaštitni znak i nadimao se u talasi-ma, privlačeći u prolazu pažnju ostalih prisutnih. Stric Laf se nije plašio da će se izgubiti u gomili - niti se to moglo dogoditi: bio je slavan i svuda su ga prepoznavali, čemu je doprinelo i to što se njegova fotografija pojavila na isto onoliko omota za albume kao i fotografija Franca Lista.
Dok je dugačkim koracima prelazio preko prostorije, Laf je zamahivao štapom sa zlatnom drškom ispred sebe kao da tera divlje zveri sa staze. Ustala sam od stola da ga pozdravim. Kada je raširio ruke da me zagrli, ogrtač mu je skliznuo sa ramena. Otpozadi gaje uhvatio jednim prstom, pre nego što je porub dodirnuo tie Volga Dragonof, Lafov besprekorni sobar iz Transilvanije, koji ga je potom okrenuo elegantno u vazduhu i prebacio preko ruke - znala sam da su tu koreografiju uvežbali, jer je sve bilo savršeno izvedeno.
Ne obazirući se na sporednu predstavu iza svojih leđa, Laf me je zagrlio. "Gavroše! Kakav prizor za napaćene oči!" reče on sav sijajući; potom me je udaljio od sebe da me bolje osmotri.
Kelneri su kao jedan odmakli od stola naše stolice i ostali da ih pridržavaju otpozadi, čekajući da se smestimo. To je značilo da ćemo još malo da postojimo, jer Laf nije voleo da mu diktiraju šta da radi - čak ni govorom tela - oni koji ga služe. Zabacio je unazad grivu sede kose koja je sezala do ramena, gledajući me svojim prodornim plavim očima.
l
1 Maitre d"hotel - šef sale, glavni kelner. prim, prev.
136
v . jepša nego što ti je majka nekada bila", reče mi on. "H ala striče Lafe, i ti sjajno izgledaš", odvratih. "Dozvoli da te upo-n sa mojim prijateljem Olivjeom Maksfildom."
7tiapre nego što je Olivje stigao bilo šta da kaže, mlada žena koja je došla
. afom izdvojila se iz skupine iza njega. Kao da joj nudi pomoć da pre-
!f kakav potok, Laf savi ruku u laktu na koju ona položi dugačku i ele-
tnu šaku - šaku koja je gotovo razmetljivo bila lišena bilo kakve boje
flinakita-iosmehnunamse.
Oduševljen", odvrati Laf. "Gavroše, predstavljam ti moju saputnicu:
Bambi."
Banbi? Hoću da kažem, ova riba je bila prva liga. Do sada su to već
svi u prostoriji primetili.
Morala sam da odam priznanje stricu Lafu. Ona nije bila nikakav običan ukras za rukav kakve je Laf timario u svojoj štali od kada je Pandora, velika strast njegovog života, umrla. Au contraire, ova je bila čistokrvna ždrebica, jedna od najlepših žena koje sam ikada videla i od koje vam je zastajao dah. Imala je lice koje je istovremeno uspevalo da podseća na skulpturu i da bude senzualno, beživotne oči, pune usne i visoke jagodi-čne kosti uokvirene dugačkom plavom kosom. Na sebi je imala pripijeno, jednodelno bež odelo od somota. Zip je bio dovoljno otvoren da nagovesti ono što se nalazilo ispod - što je samo po sebi bilo zaista zapanjujuće. Međutim, nisu svi u odaji zanemeli samo zbog njene raskošne lepote. Po-sedovala je još jedan redi kvalitet. Zračila je nekom vrstom treperave svetlosti, kao daje napravljena od živog zlata koje diše. Kosa joj se presijavala poput vodopada kada se kretala; njeno telo posedovalo je sjaj slatke, zrele voćke; široko razmaknute oči svetlucale su iz dubina bezbrojnim majušnim zlatastim iskricama. Da, to je sasvim sigurno bilo lice zbog koga je hiljadu brodova diglo sidra i zbog koga su legendarne kule Iliju-
ma završile u dimu.
U redu, možda je to bilo kiselo grožđe - ali mora da je imala neki nedostatak. A onda je otvorila usta i progovorila.
"Griiss Gott, Fraulein Ben", reče ona. "Vaš Onkel mi je mnogo pričao o vama. Bio mi je životni san da vas upoznam."
Hmrn: životni san. Ne bi se baš mogla svrstati među ambiciozne. I pored riochdeutscl naglaska, njeno ponašanje bilo je isprazno i manjkavo a° Ponašanje nekog ne baš bistrog deteta. Pružila mi je prste poput mli-ave kuhinjske krpe; njene oči, koje su samo pre jednog trenutka delovale ao da poseduju nedokučivu dubinu, sada su mi izgledale samo nedokučivo prazne. Pogledala sam Olivjea, koji je slegnuo ramenima i pomalo tužno se °srnehnuo. Gore je sasvim sigurno bilo mesta za iznajmljivanje.
nochdeutsch - visokonemački književni jezik. prim, prev.
137
"Nadam se da ćete se vas dve slagati kao sestre", reče Laf, stisnuvši Bambinu ruku.
Laf se okrenuo ka našem stolu i kclnerima koji su čekali, konačno spreman da sedne, stoje bio znak i za nas ostale da postupimo isto. Transilvanijska desna ruka, Volga Dragonof - koji je mogao da nasluti svaki Lafov ćef kao da su bili povezani čeonim režnjem - pronašao je sebi stolicu na drugom kraju prostorije pored vrata i ostao tamo da sedi držeći preko krila Lafov ogrtač. Nikada nisam videla Volgu da ruča s mojim stricem niti s bilo kojim članom porodice, čak ni kada su se nasukali u dozidanoj gradi u Tirolu i nisu imali ništa za jelo osim grickalica. Klimnula sam Volgi i on mi je uzvratio, ali se nije osmehnuo. Volga se nikada nije smešio.
"Bambi je izuzetno talentovana čelistkinja", pričao je Laf Olivjeu, i to privuče moju pažnju. Znala sam šta to znači. "Svi znaju", nastavi on, "da su spretni prsti i pokretljivost zgloba zaštitni znaci svih velikih umetnika. Ali malo je onih koji shvataju da je, kada je reč o čelu..."
"Najvažnije kako ga pridržavaš butinama", dovrših rečenicu umesto njega.
Olivje me pogleda, zagrcnu se i posegnu za vodom.
"Da, tako je", složio se stric Lafu trenutku kada je maftre d" doneo jelovnike. "Samo telo izvođača mora postati instrument i potpuno obuhvatiti muziku u vrelom i sveobuhvatnom strastvenom zagrljaju."
"Razumem", uspeo je nekako da zagrakće Olivje. Zaprepašćeni pogled nije odvajao od Bambinog veličanstvenog tela.
"Ja ću oeufs Sardou", govorio je stric Laf maitre d"-u. "Ali sa bearnaise, i dosta limuna."
Olivje se nagnuo ka meni i prošaputao: "Dobio sam osip." "Gavroše, možda biste vi mladi voleli da odete na skijanje danas popodne, posle branča?" upitao je stric Laf pošto je naručio i za Bambi kao daje neko dete.
Odmahnula sam glavom i pokazala na povređenu ruku.
"Onda nas dvoje možemo da obavimo svoj privatni razgovor dok ostali skijaju. Ali palo mi je na pamet da bih za vreme ručka mogao da vam ispričam priču koja bi sve zanimala..."
"Porodičnu priču?" upitah, glasom za koji sam se nadala da opominje na oprez i uzdržanost. Zar mi stric Laf preko telefona nije kazao da je ono što ima da mi ispriča poverljivo?
"Ne baš porodičnu", odvrati Laf sa osmehom, potapšavši me po šaci. "Zapravo, to je priča o meni za koju sam uveren daje nikada nisi čula, jer je ne zna ni tvoj otac, a nije je znao ni moj polubrat Ernest. Ne zna je ni Bambi, koja misli da zna sve mračne tajne koje se kriju iza mog providnog i javnog života."
Bila je to pomalo čudna ocena isprazno pređi vne Bambi, čije ponašanje je nagoveštavalo da nije u stanju da se zainteresuje za bilo koju temu.
138
Tjnrkos svom dugom i ispunjenom životu, Gavroše", nastavio je Laf, " sećarn svega što sam video, okusio, omirisao. Moramo jednom po-"J° ovarati o mojoj filozofiji da su mirisi u stanju da prizovu veoma rana ra, -a Međutim, najjača sećanja su ona vezana ili za najveću lepotu ili najveću gorčinu. Dan kada sam upoznao Pandoru, tvoju baku, predstavljao je kombinaciju toga dvoga."
Pristigla je povorka kelnera i spustila na sto naručena jela. Zatim su vi u istom trenutku podigli poklopce raskošnim pokretima ruku. Laf mi osmehnuo i nastavio: "Ali da bih vam objasnio kako je to sve počelo, prvo moram da vam pričam o gorčini - a tek onda o lepoti.
"Rođen sam, Gavroše, krajem 1900, u provinciji Natal na istočnoj obali Južne Afrike. Naziv mestu je četiri stotine godina ranije dao Vasko da Gama u spomen na rođenje Hristovo, jer ga je ugledao na Božić. Astro-loški znaci u vreme mog rođenja bili su izuzetni: pet planeta je istovremeno prolazilo kroz sazvežđe Strelca. Najvažnija od njih bio je Uran, donosilac novog svetskog poretka, planeta od koje se očekivalo da najavi novu eru Vodolije koja samo što nije započela. Neko bi to mogao nazvati pre novim svetskim neredom, jer se još od davnina proriče da će doba Vodolije početi nasilnim uništavanjem starog poretka, koji će biti razoren i odnet u more kao plimskim talasom. Za moju porodicu u Natalu, taj preokret je već bio počeo: rođen sam na vrhuncu Burskog rata, događaja koji je krstio ovaj vek vatrom i krvlju.
Dve godine posle mog rođenja, ovaj rat se rasplamsao između engleskih naseljenika koji su došli mnogo kasnije i potomaka ranijih holand-skih emigranata koji su sebe nazivali Burima, prema nemačkoj reci Bauer ili seljak - to su oni koje mi Englezi jednostavno zovemo seljačine ili seoski tikvani..."
"Mi Englezi, striče Laf?" iznenađeno ga prekinuh. "Mislila sam da naša porodica vodi poreklo od Južnoafrikanaca holandskog porekla."
"Možda je moj očuh - tvoj deda Hijeronim Ben - polagao pravo na to seljačko poreklo", složio se Laf smrknuto se osmehnuvši. "Ali moj pravi otac bio je Englez, a moja majka Holanđanka. Mešoviti brak mojih rodite-"ja, i to što sam se rodio u zemlji koju je razdirao jedan takav rat, dovoljno su objašnjenje zašto sam bio toliko ogorčen na proklete Bure. Ovaj rat je predstavljao šibicu koja je zapalila niz događaja koji će uskoro zahvatiti Ce° svet i baciti našu porodicu u samo središte haosa. Dovoljno je samo a Pomislim na te događaje, pa da se zagrcnem od gorčine i da ne mogu Vlse da ugasim svoju neumoljivu, goruću i beskrajnu mržnju prema tim
"Judima."
Svetog mu sranja. Neumoljiva, goruća, beskrajna mržnja? Sve do ovog
renutka, kao i svi ostali, i ja sam smatrala daje Laf briljantan violinista, al1 "Pak diletant, čiji se najveći problem sastojao u tome da odluči koje će
e"° da gudi dok gori Rim ili u kojim je društvenim okolnostima priklad-
139
no za jednog džentlmena da zadrži pantalone. Ova promena tona je unin gome izmenila taj utisak.
Primetila sam da su i Olivje i Bambi zurili u njega zaboravivši na t nu. Laf je dohvatio krišku limuna uvijenu u gazu, nab"o je na viljušku, js cedivši pri tom malo dodatnog soka u svoj bearnaise sos. Pogled nije s dao sa snega koji je počeo da se cedi sa skija ispred panoramskih prozora
,,Teško je shvatiti dubinu tog osećanja i ogorčenost koju ono izaziva Gavroše", reče Laf, "dok se ne upoznaš sa istorijom te čudne zemlje u kojoj sam rođen. Kažem čudne, jer to u početku i nije bila zemlja, već p0. slovni poduhvat - kompanija. Bila je poznata kao to Kompanija; i ta Kompanija je od samog početka stvarala privatan, potpuno odvojen svet za sebe, na crnom i malo poznatom kontinentu. Ostvarila je izolaciju koja je bila isto onako neprobojna kao ona koju obrazuje trnovita živica od gorkog badema, koja je i postala simbol Bura i njihove želje da žive izdvojeni od ostatka sveta..."
ŽIVICA OD GORKOG BADEMA
Od samog početka kada je Holandska istočnoindijska kompanija pođi-gla garnizone duž Rta dobre nade, mnogi Buri počeli su da se bave stočar-sivom; čuvali su stada ovaca i stoke i zahvaljujući tome, bili su mnogo pokretljiviji od seljaka koji su obrađivali zemlju. Kada bi im dosadilo da udovoljavaju pohlepnim i tiranskim hirovima Kompanije, jednostavno bi se pokupili i otišli na zelenije pašnjake. To im je ubrzo prešlo u naviku; uopšte nisu vodili računa o tome ko već naseljava nove zemlje koje bi oni poželeli. Niti su imali nameru da ih sa bilo kim dele.
Za manje od jednog veka, ti Buri selice zauzeli su gotovo svu zemlju koju su formalno naseljavali Hotentoti, porobili su njih i njihovu decu, i lovili su Bušmane kao da su divlje životinje. Malo je nedostajalo da ih istrebe. Kada bi se Buri zadržali dovoljno dugo na nekom mestu, imali su običaj da ograde svoja imanja gustim drvećem gorkog badema sa oštrim trnjem, jer su bili uvereni da su viša rasa koju je odabralo Božje proviđenje. Bio je to prvi jasni simbol aparthejda smišljen da spreči urođenike u krivolovstvu i da ne dozvoli međusobno mešanje.
To je moglo da potraje u beskonačnost. Međutim, 1795. Englezi su zauzeli Rt. Na zahtev prognanog Princa od Oranža i sama Holandija je bila potpala pod francusku revolucionarnu vladu, Britanija je kupila Koloniju na Rtu od Holanđana za šest miliona funti. Bure-koloniste koji su tu živeli niko ništa o tome nije pitao; u to vreme to nije bio običaj. To ih je svejedno zabolelo, jer će se od tada ponašati prema njima kao prema pravoj koloniji, i teraće ih da se pridržavaju zakona i reda koji su bili u velikom neskladu sa njihovim dotadašnjim načinom života.
140

naS o potrebama urođena. s
Г -ku o odnosu prema lokalnim plemenima. Posle manje od četrdeset go-vine, decembra 1834, donet je zakon o ukidanju rop-
sa ženama trebama ur
-ku o odnosu prema loanm pe.
j britanske vladavine, decembra 1834, donet je zakon o ukidanju rop koiim se oslobađaju svi robovi u engleskom carstvu, uključujući tu i koje su Buri saterali u obore kao stoku. Za njih je to bilo potpuno neprihvatljivo. Tako je počela Velika seoba.
Hiljade Bura učestvovalo je u toj seobi preko reke Oranje, kroz Natal, do divljih predela severnog Transvala, bežeći pred britanskom vladavinom. Prisvojili su svu teritoriju Bečuana i borili se protiv ratobornog plemena Zulu. Te ratnički raspoložene selice obrazovale su naoružane kampove koji su im omogućili da opstanu. Uvek su lebdeli na ivici anarhije, ali su i dalje verovali da ih je Bog izabrao.
Verovanje Bura u njihovu rasnu superiornost dovela je do belog usijanja separatistička, reformisana - ili Doper - crkva, čiji je jedan od najza-griženijih pripadnika bio mladi Paulus Kriger koji će kasnije, kao pred-sednik Transvala, izazvati Burski rat. Vođe tih kalvinističkih crkava bile su odlučile da obezbede prevlast i opstanak burske hegemonije: zauvek odabran, zauvek čist, zauvek beo.
Da bi sačuvali rasnu čistotu, sama crkva je organizovala pohare po si-rotištima u Holandiji. Odvodili su devojčice koje nisu imale nikakve izglede za bolju budućnost. Brodovi puni tih devojaka, zapravo još dece, odlazili su za kolonije na Rtu, prevozeći neveste za nepoznate Bure u divljinama otvorenih pašnjaka. Među njima, u kasnu zimu 1 884, nalazila se i devojka siroče po imenu Hermiona, koja će postati moja majka.
Moja majka je tek napunila šesnaest godina kada joj je rečeno da će biti poslala na afrički kontinent, zajedno sa ostalim mladim devojkama, gde će se udati za muškarce čija im imena čak nisu ni saopštili. Ništa se ne zna o Hermioninim roditeljima, mada je najverovalnije bila nezakonita. Odrasla je u kalvinističkom sirotišlu u Amsterdamu i često se molila Tvorcu da se nekom bizarnom igrom sudbine, zahvaljujući kakvoj pustolovini, oslobodi slrogog, bezbojnog bitisanja. Međutim, nije mislila da će Bog uslisiii njenu molbu tako što će je baciti na drugi kraj sveta gde će biti Prodata kao marva. Niti ju je kalvinističko obrazovanje koje je dobila Putilo u lo šta podrazumeva bračna veza. Ono što je napabirčila iz šapu-anja oslalih devojaka samo je pojačalo njen sirah.
Kada su mlade žene sligle u luku u Natalu - uzdrmane olujnim prela-
°m preko mora, izgladnele i bolesne od straha što su ostavile za sobom
.. c stvarnosti koju su poznavale - dočekala ih je rulja pijanih Bura se-
a namenjenih im muževa, koji nisu hteli ni da sačekaju da crkveni ve-
141
likodostojnici svakom od njih odaberu odgovarajuću družicu. Došli su namerom da sami odaberu sebi nagradu i daje odnesu kući. a
Hermiona i ostale devojke šćućurile su se na palubi poput preplašen"h životinja, zureći u nepregledno more lica koja su urlala i gurala se ka sn štenoj rampi. Sveštenici na brodu povikaše posadi da ponovo digne rarnnn ali je rulja prigušila njihove glasove. Hermiona je zatvorila oči i počela da se moli.
Zavladao je neopisiv metež. Pijani, razulareni Buri preplaviše brod Podizali su devojke koje su vrištale i prebacivali ih preko širokih ramena poput vreća brašna. Dete koje se čvrsto držalo za Hermionu bilo je od nje otrgnuto i bez reci je nestalo u kovitlacu tela. Hermiona se sva očajna stiskala uz ogradu, razmišljajući o tome da se venča sa morem umesto sa nekim od tih smrdljivih grubijana što joj je već i ranije u nekoliko navrata palo na pamet.
U tom trenutku su je otpozadi ščepale dve ruke i prikovale njene ruke uz bokove; potom su je podigle. Pokušala je da šutira i da grize, ali je njen nevidljivi napadač nastavio da se probija kroz gomilu, stežući je sve čvršće i urlajući joj vulgarnosti u uvo. U glavi joj se zavrtelo dok ju je nosio niz rampu prema blatnjavim lučkim ulicama i polako je počela da gubi svest. A onda je nešto snažno udarilo u njenog napadača i ona polete na zemlju. Oslobodila se i počela da kopa noktima po blatu ne bi li ustala i pobegla -mada nije imala pojma kuda - kada je osetila da je nečija šaka uhvatila njene. Bila je to čvrsta, hladna šaka koja ju je samouvereno stezala, za razliku od grubih šapa koje su je malopre zgrabile. Umesto da se otrgne i pobegne, ona je iz nekog razloga zastala i zagledala se u vlasnika šake koja je sputavala njene.
Imao je oči iste bledoplave boje kao što su bile i njene. U njihovim uglovima su se javile bore kada joj se osmehnuo osmehom kakav nikada do tada nije videla: osmehom posedovanja, gotovo vlasništva. Veoma intimnom kretnjom joj je sklonio kovrdžu sa lica, kao da su sami i kao da se poznaju godinama.
"Pođi sa mnom", rekao je.
To je bilo sve. Pošla je za njim bez ijednog pitanja, prekoračivši pažljivo preko ispruženog tela svog napadača. Stranac ju je podigao na konja koji je čekao, popeo se iza nje i privio je uz sebe.
,,Ja sam Kristijan Aleksander. lord Stirling", izgovorio joj je u uvo. "Čekao sam te veoma, veoma dugo, mila moja."
Moja majka, Hermiona, imala je sreću da bude jedna od najvećih lepo-tica svoga vremena. Ta srebrnasto-plava kosa i beo ten dobro su joj poslužili kada je debitovala na obalama Afrike. Moj otac, međutim, nije ni izdaleka bio plemeniti lord za kakvog se izdavao - mada je bilo malo onih, uključujući tu i moju majku, koji su u to vreme to znali.
142
se
-
UUl ,ov,fo -------._,..
s njim. Bio je dovoljno dalekovid da j
;г imao bezgrani-bilo je Sesil Džon Rouds.
ralu - - i-
".-Trs?rS-:",T"k::t;
esil Rouds se ozno raz .
putovanja u Afriku čak je verovao da mu je preostalo manje od šest meseci života. Ali rad i boravak napolju u toploj suvoj klimi malo-pomalo su mu povratili zdravlje tokom godina. Za vreme njihovog prvog putovanja, u kasno proleće 1870, kada su obojica imala po sedamnaest godina, seljaci su obrađujući zemlju na farmama De Beera, pronašli dijamante. Tada je Sesil Rouds doživeo viziju.
Isto onoliko koliko je Pol Kriger verovao u božansko proviđenje Bura, toliko je i Sesil Rouds počeo da veruje u sudbinsku pojavu Britanaca u Africi. Rouds je želeo da se polja dijamanata ujedine u jednu kompaniju, britansku kompaniju. Želeo je da izgradi britansku železnicu od Rta dobre nade do Kaira, koja bi povezala britanske države u Africi. Kasnije, kada budu otkrivene nepregledne afričke zlatne rezerve, i njih će prisvojiti za britansko carstvo. U međuvremenu je Rouds postao moćan, a moj otac -u potpunosti zahvaljujući njihovom prijateljstvu - postao je bogat.



13 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:40 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Godine 1884, kada je šesnaestogodišnja Hermiona stigla i Holandijc, moj je otac imao trideset dve i već je više od deset godina bio milioner. Obogatio se na dijamantima. Decembra 1900, kada sam se ja rodio, moja majka je već bila napunila trideset dve godine. A zahvaljujući Burskom ratu, moj je otac bio mrtav.
Svi su verovali daje rat gotov kada su prestale opsade Mafekinga, Lejdi-smita i Kimberlija. Britanci su aneksirali Transval i Pol Kriger je utekao u Holandiju, neka dva meseca pre mog rođenja. Mnogi Britanci su se tada spakovali i otišli kući. Ali su zato gerilci nastavili da se bore u planinama J°s ćelu jednu godinu; Englezi su pokupili žene i decu iz pobunjeničkih burskih kolonija i zatvorili ih u prve koncentracione kampove. Moj je otac urnro usled komplikacija nastalih posle ranjavanja u Kimberliju, a Rouds Je umro dve godine kasnije, jer mu se zdravlje pogoršalo za vreme iste °Psade. Dve godine nakon toga Kriger će umreti u Holandiji. Bio je to
kraJ jednog doba.
AH kako to biva sa svakim krajem, to je ujedno bio i novi početak. VaJ je označio početak terorizma i gerilskog ratovanja, koncentracionih 80ra i genocida: svitanje jednog sjajnog novog doba na kome umnogome °2erno da zahvalimo Burima, mada su i Englezi dali svoj grozan obol.
Kada je moj otac umro, Sesil Rouds je preneo veliki iznos gotovine i " "nod od vlasništva nad rudnikom na moju majku u zamenu za očeve
143
deonice i interes proistekao iz ulaganja u koncesije firme za vađenje djia manata De Beers. Takođe je izdvojio iz svog neizmernog bogatstva veliko dušnu sumu za moj odgoj i obrazovanje, u znak zahvalnosti mom ocu koi" je dao život u službi Južne Afrike pod kontrolom Engleza.
Dok je sve to sređivao umesto ožalošćene udovice Hermione Aleksan-der, gospodin Rouds je ispustio iz vida neke veoma važne stvari, kao na primer to da moja majka nije bila dobro odgojena, razumna Engleskinja koliko god to ledi Stirling - kako su je oslovljavali - nagoveštavala, već siromašno holandsko siroče odgojeno u kalvinističkom sirotištu. Celokupno njeno iskustvo svodilo se na to da se o njoj brine stariji, ludo zaljubljeni muž koji ju je držao kao malo vode na dlanu. Imala je samo trideset dve godine i još je bila velika lepotica, i imala je samo jedno od nje zavisno, tek rođeno dete mene. Zaboravio je i na to da je sada bila jedna od najbogatijih žena u Africi, možda i na svetu - zbog čega je bila samo još pri-vlačnija.
Gospodin Rouds nije mislio na te stvari, a verovatno nije ni moja majka, jer nije vodila računa o materijalnim stvarima niti je bila pohlepna. Ali naći će se već drugi, i to veoma brzo, koji će umesto nje početi o tome da razmišljaju. Najbrži je, razume se, bio Hijeronim Ben.
Oni koji znaju Hijeronima Bena kao industrijskog magnata i nemilosrdnog pregovarača, ne mogu ni da zamisle daje on 1901. godine, tek što sam se rodio, ušao u život moje majke prerušen u siromašnog kalvinisti-čkog svcštenika koga je poslala crkva - u tajnosti, iako je rat još besneo -daje uteši u njenom bolu i daje vrati njenom narodu i njihovoj veri.
Moja majka je izgleda bila vraćena pod okrilje čim su ustali sa kolena posle prve molitve. Ali ne pod zaštitničko okrilje bilo koje crkve, već u okrilje Hijeronima Bena. Tri meseca pošto su se upoznali, ja još nisam bio napunio ni šest meseci, njih dvoje su se venčali.
Moram dodati daje, na stranu religija, Hijeronim Bcn očigledno privlačio ožalošćenu udovicu. Fotografije iz tog vremena napravljene na metalnoj podlozi ne idu na ruku čoveku koga sam poznavao kao dete. Često sam pokušavao da uporedim slike svog pokojnog oca sa slikama svog očuha i pronađem nešto što bi išlo ocu u korist - ali uzalud. Otac me je gledao iz rama bledim, jasnim očima, lepim brkovima i bez obzira na to da li se slikao u vojničkoj uniformi ili odelu džentlmena, delovao je kao romantičar i pustolov. Za razliku od njega, Hijeronima Bena bi u to doba sigurno opisali kao veličanstveni komad konjskog mesa: danas bi ga nazvali pastuv. Pripadao je onoj vrsti ljudi koja kada pogleda ženu, svi imaju utisak da je već spustio šake na nju, Uopšte ne sumnjam da je Hijeronim Ben dobro znao kako da upotrebi te šake: često i uspešno ih je zavlačio u tuđe džepove dok je gomilao svoje bogatstvo. Kako sam u to vreme mogao znati daje već počeo da ih zavlači u naše?
144
Kada se rat završio, a ja napunio dve godine, majka je rodila mog brata,
c-nesta. Kada je Ernest napunio dve, a ja četiri, poslali su me u Kinderheim
internat za malu decu - u Austriji. Kazali su mi da će moja porodica
brzo da se preseli u tu zemlju. Sa šest godina su me obavestili, dok sam
boravio u školi u Salcburgu, da imam i sestricu po imenu Zoe.
Tek kada sam napunio dvanaest godina konačno mi je rečeno da ću vi-deti svoju porodicu i uručena mi je vozna karta za Beč. Tada sam prvi put za skoro osam godina video majku. Nisam znao da će to ujedno biti i po-slednji put.
Saznao sam da mi majka umire i pre nego što sam je video. Sedeo sam naspram velikih dvostrukih vrata u velikom hodniku kroz koji je vukla promaja, na stolici uspravnog naslona tapeciranoj kožom - i čekao. S moje leve strane, čekalo je dvoje mojih novih poznanika: polu-brat i polusestra, Ernest i Zoe. Sestra, Zoe, vrpoljila se na stolici, povlačeći svoje plave uvojke i pokušavajući da skine pažljivo uvezane trake iz kose. "Mama ne želi da nosim trake!" žalila se ona. "Veoma je bolesna i one joj grebu lice kada je poljubim."
To dete se veoma čudno ponašalo za jednu šestogodišnju devojčicu. Više je ličila na kakvog pruskog oficira. Dok je ozbiljni Ernest još govorio onim unjkavim južnoafričkim naglaskom koji sam ja izgubio tokom osmogodišnjeg školovanja u austrijskom internatu, ova mala napast govorila je zapovedničkim, aristokratskim nemačkim viših klasa i posedovala je samouverenost hunskog vođe Atile.
"Siguran sam da tvoja dadilja ne bi želela da padne u nemilost kod svoje gospodarice ako bi je tvoje trake ogreble", odvratio sam, pokušavši da je smirim.
Iako nije bilo baš najumesnije reći "svoje gospodarice", bilo mi je teško da za ženu za koju sam znao da leži u krevetu iza tih vrata kažem "majka". Nisam bio siguran šta ću osetiti kada je konačno budem video. Jedva da sam je se uopšte sećao.
Naš brat Ernest nije mnogo govorio; mirno je sedeo pored Zoe prekrš-tenih šaka u krilu. Bio je svetla, gotovo besprekorna verzija svog mnogo irublje isklesanog zgodnog oca, ali je nasledio majčinu veličanstvenu pe-Peljastoplavu kosu. Smatrao sam daje zaista predivan, poput kakvog anđela sa slike. Međutim, ta kombinacija ne bi predstavljala prednost u školi kao stoje bila moja, koju pohađaju grubi dečaci.
"Ona umire, znaš", obavestila me je Zoe, pokazavši svojom malom šakom prema zabranjenim duplim vratima s druge strane hodnika. "Možda cerno je sada poslednji put videti. Mogli su bar da se postaraju da mogu daje poljubim na rastanku."
..Umire?" ponovih, začuvši odjek te reci u neosvetljenom hodniku. usetio sam kako mi u grudima raste nešto čvrsto i ošamućujuće. Kako je
145
moguće da moja majka umire? Bila je tako mlada kada sam je poslednji put video. Kao i na svim onim njenim slikama koje sam držao na komodi u školi: bila je tako lepa i tako mlada. Možda se razbolela. Uopšte nisam bio pripremljen na to da bi mogla umreti.
"Grozno je", rekla je Zoe. "Zaista odvratno. Mozak joj ispada. I ne samo mozak, u tami njene glave raste nešto užasno i sablasno. Morali su da joj naprave rupu u lobanji, kako je ne bi zgnječilo..."
"Zoe, prestani", tiho reče Ernest. Zatim me je tužno pogledao, svojim bledosivim očima zaklonjenim iza dugačkih, gustih trepavica.
Bio sam u šoku. Ali pre nego što sam stigao da se priberem, velika vrata su se otvorila i Hijeronim Ben iziđe u hodnik. Nisam ga video ranije te večeri kada su me dočekali na stanici. Jedva sam ga prepoznao sa širokim zulufima kakvi su tada bili u modi, ali obris njegovog privlačnog kao isklesanog lica iza njih i dalje je bio muževan i upečatljiv, bez onog samozadovoljstva koje se često sreće kod pripadnika austrijske više klase. De-lovao je kao da savršeno vlada situacijom i kao da ga se nimalo ne dotiče užas koji je Zoe opisala i koji možda leži s druge strane vrata.
"Lafsadio, sada možeš da uđeš i vidiš majku", obavestio me je Hijeronim. Uvideo sam da mi se noge tresu kada sam pokušao da ustanem i da mi je u grlu zastala knedla slična komadu leda.
"Poći ću i ja", objavila je Zoe, istog časa se obrevši pored mene i gurnuvši svoju malu šaku u moju. Dok je marširala ka vratima i ja je sledio, moj očuh je ostao da gleda za nama. Nabrao je veđe i kao daje nešto hteo da kaže. Ali u tom trenutku je ustao i Ernest i pridružio nam se.
"Ne, svi ćemo ući zajedno, mi deca", tiho je kazao. "Znam da će otac smatrati daje tako najbolje, jer ćemo na taj način najmanje zamoriti majku."
"Svakako", odvrati Hijeronim posle jedva primetne pauze, i koraknu u stranu kako bismo svi zajedno mogli da prođemo kroz visoka obložena vrata.
Tada sam prvi put, ali to neće biti i poslednji, video kako Ernestova smirena pribranost odnosi prevagu nad jasnim, tvrdoglavim namerama Hijeronima Bena. Niko nikada nije uspeo u tome.
I pored sveg bogatstva mog pokojnog oca, naših veličanstvenih plantaža u Južnoj Africi i sjaja mnogih imanja koja sam od tada video u okolini Salcburga, nikada u svom mladom životu nisam kročio u sobu tako veliku kao što je bila ona koja se nalazila iza tih vrata. Ulivala je strahopoštovanje poput unutrašnjosti kakve katedrale: visoka tavanica, predivan name-štaj, ostale potrepštine i draperije, bogatstvo boja uvezenih lampi od mutnog stakla, koje su podsećale na boje dragog kamenja, svilene, tečne linije kristalnih činija ispunjenih cvećem, blagi sjaj uglancanog i skupog bidermajera.
Zoe mi je kazala, dok smo čekali u hodniku, da je u donje spratove kuće već bio uveden onaj novi izvor energije - električna struja, za koju
146
sam znao daju je pre jednu deceniju instalirao Tomas Alva Edison lično u palati Šenburn ovde u Beču. Međutim, sobu moje majke osvetljavao je meki žuti sjaj gasnih lampi i grejalaju je vatra koja je pucketala iza niskog staklenog paravana postavljenog ispred kamina na drugom kraju prostorije.
Nadam se da nikada više neću videti sličan prizor. Moja majka je ležala u ogromnom krevetu sa baldahinom, lice joj je bilo belje od čipkanog prekrivača. Imao sam utisak da je laka poput pera. Ličila je na ljušturu iz koje je sve bilo isisano i koja samo što se nije pretvorila u prah koji će ve-tar da oduva. Kapa koju je nosila nije mogla da sakrije činjenicu da joj je glava obrijana - ali hvala bogu skrivala je ostatak priče.
Nikada nije trebalo da poverujem daje to moja majka. U mom detinjem sećanju, ona je bila prelepa žena koja mi je pevala uspavanke svojim pre-divnim glasom sve do četvrte godine mog života. Kada me je pogledala tim svojim vodnjikavim plavim očima, poželeo sam da prekrijem šakama svoje i da jecajući izjurim iz sobe; nisam želeo ponovo da se sećam svog izgubljenog detinjstva ni činjenice da sam bio napušten, koja više nije mogla da bude ni popravljena niti okajana.
Moj očuh se oslonio prekrštenih ruku o tamnu hrastovinu pored ulaznih vrata, usredsredivši pogled svojih hladnih, nepokretnih očiju na krevet. Mala skupina slugu lebdela je u blizini kamina, neki od njih su tiho jecali ili se držali za ruke i gledali kako mi deca prilazimo majčinom krevetu. Neka mi je Bog na pomoći, ali ja sam samo želeo da ona nestane kao da ju je zemlja progutala. Zoina majušna šaka stisnu moju u znak podrške, a kada stigosmo do kreveta, začuh Ernestov glas pored sebe.
"Lafsadio je ovde, majko", reče on. "Voleo bi da dobije tvoj blagoslov."
Usne naše majke su se pomerale. Ernest podiže malu Zoe na krevet. Nasuo je čašu vode i dodao je Zoi, koja je kap po kap sipala između majčinih osušenih usana. Pokušavala je nešto da prošapuće, i Zoe uze na sebe da prevodi. Za mene je bilo sablasno i neprirodno da slušam možda po-slednje reci žene na umoru koje su izlazile između usana šestogodišnjeg deteta nalik na ružine pupoljke.
"Lafsadio", obratila mi se majka preko Zoe, "dajem ti svoj blagoslov od sveg srca. Želim da znaš da me strašno boli što smo toliko dugo bili razdvojeni. Tvoj očuh je smatrao... mi smo verovali da će tako biti najbolje za tvoje... obrazovanje."
Čak je i to šaputanje, koje nam je Zoe prenosila, za nju predstavljalo veliki napor, i iskreno sam se nadao da neće imati snage da nastavi. Od svih ponovnih sastanaka sa majkom koje sam zamišljao tokom godina, nijedan nije bio ni nalik ovome: opraštanje pred uplakanim promatračima teško da bi se moglo nazvati dobrodošlicom, pošto sam u poslednjem mogućem trenutku bio primljen u porodicu potpunih stranaca. Bilo je krajnje sablasno; jedva sam čekao da se okonča. Bio sam u toj meri pometen da mi umalo nisu promakle presudne reci: "...te se stoga tvoj očuh velikodu-
147
šno ponudio da te usvoji i da preuzme na sebe odgovornost za tvoje do-brobitje i obrazovanje kao da si jedno od njegove dece. Nadam se da ćete se dobro slagati. Danas sam potpisala papire. Ti si sada Lafsadio Ben. pravi brat Ernesta i Zoe."
Usvojio me je? Blagi bože! Kako sam mogao da postanem sin čoveka koga jedva da sam poznavao? Zar nisam imao izbora? Hoće li ovaj užasni prevrtljivac, koji je na prevaru uskočio u krevet moje majke, sada kontro-lisati moje obrazovanje, moj život, imovinu moje porodice? Sav prestravljen, shvatio sam da kada moja majka umre, ja više neću imati nikog od porodice. Obuzeo me je bcs, onaj mračni, očajnički bes koji tako duboko mogu da osete verovatno samo deca koja nemaju nikakavog udela u vlastitoj sudbini.
Upravo sam se spremao da izjurim iz sobe kada me je ovlaš po ramenu dodirnula nečija šaka. Očekivao sam da ugledam očuha, koji je pre samo nekoliko trenutaka bio iza mene. Umesto njega, tamo je stajalo najdivnije stvorenje koje me je gledalo jasnim zelenim očima u čijim dubinama je gorela nepostojana vatra - očima divlje životinje. Njeno lice, uokvireno nesputanom grivom tamne kose, podsećalo je na stvorenja prikazana na Ondinovim slikama, koja su se uzdigla iz iskričavih magičnih morskih kraljevstava. Bila je krajnje zanosna. Uprkos mojoj mladosti, bio sam odlično pripremljen da me ona očara. Zaboravio sam na Hijeronima Bena, svoju budućnost, svoj očaj - čak i na majku koja je umirala na tom krevetu.
Govorila je neobičnim stranim naglaskom i veoma muzikalnim glasom koji kao daje u sebi krio zvona. ,,Toje, znači, naš mali engleski lord Stirling?" Osmehnula mi se. "Ja sam Pandora, prijateljica i družbenica tvoje majke."
Da li mi se samo učinilo ili je naglasila da je majčina prijateljica? Nije mi delovala dovoljno stara da bude njena družbenica - možda je mislila da je plaćena družbenica - ali je rekla i da je njena prijateljica, nije li? Kada je Hijeronim prišao da joj se obrati, Pandora je skliznula pored njega kao da ga nije primetila i uputila se ka krevetu na kome je ležala moja majka.
Podigavši malu Zoe sa pokrivača kao da je jastuk, nonšalantno je prebacila dete preko ramena. Zoe je iskrenula glavu i pogledala me. Izvila je jednu obrvu kao prava mala mudrica. Stekao sam utisak da delimo neku tajnu.
"Frau Hermiona", obratila se Pandora mojoj majci, "da sam vila i da vam kažem da ću vam ispuniti tri želje pre nego što umrete - po jednu za svako od vaše dece - šta biste im poželeli?"
Sluge su počele da se došaptavaju - nema sumnje da su bile šokirane, isto kao i ja, načinom na koji je ova pridošlica odgurnula u stranu gospodara domaćinstva i odnosila se prema skoroj smrti gospodarice i posled-njim željama gotovo kao daje u pitanju nekakva salonska igra.
148
Ali još me je više iznenadila promena koju sam uočio na majci. Boja se vratila u te samrtnički blede obraze i obasjala ih ružičastim sjajem. Kada su ona i Pandora ukrstile poglede, blaženi osmeh obasja njeno lice. Mada ću uvek biti spreman da se zakunem da nijedna žena nije ni reč izustila, imao sam utisak da komuniciraju. Posle jednog dugog trenutka, majka klimnu. Nastavila je da se smeši i postoje zatvorila oči.
Pandora, kojoj se Zoe klatila sa ramena poput krznenog šala, okrenu se prema nama ostalima. "Kao što znate, deco, ako naglas izgovorite želju. ona vam se neće ostvariti: to raskida čaroliju", objavi ona. "Zato ću svakome ponaosob šapnuti ono što vam je majka poželela."
Možda je Pandora bila vila ili čarobnica, jer je sasvim sigurno tako i izgledala. Spustila je Zoe sa ramena na krevet i povukla je za uštirkane trake u kosi, zavrtevši glavom. "Jadnice moja, uvezali su te i nakinđurili kao da si božićna guska", rekla je Zoi. I kao da je znala o čemu smo malopre razgovarali u hodniku, odvezala je krute trake iz Zoine kose dok joj je šaputala majčinu želju na uvo. Zatim je kazala: "Sada možeš da poljubiš majku i da joj zahvališ na želji."
Zoe je otpuzala preko kreveta i uradila kako joj je bilo rečeno.
Pandora je zatim otišla do Ernesta i njemu prošaputala želju u uvo, posle čega je usledila istovetna procedura.
Bilo mi je teško da poverujem da je, kada sam ja bio u pitanju, postojalo još nešto što bi meni mogla da poželi. Šta je majka mogla da poželi meni kada je upravo priznala da me je iza mojih leđa prodala kao kakvu pokretnu imovinu Hijeronimu Benu, koji sigurno neće gubiti vreme da uništi sve moje nade za budućnost, kao što je to već učinio sa onim sadašnjim i prošlim?
Možda mi se samo pričinilo da se moj očuh, koji je i dalje stajao blizu mene, ukočio kada je Pandora prišla nama deei u svojoj šuštavoj haljini od sive svile. Po prvi put od kada je ušla u sobu, ne samo da gaje primetila, već gaje pogledala u oči, ali sa izrazom koji nisam mogao da dokučim.
Ponovo je spustila šaku na moje rame i nagnula se ka mom uvetu tako daje svojim obrazom očešala moj. Mogao sam da namirišem toplinu njene kože i zatreperio sam istim onim uzbuđenjem kao i malopre. A krv mi se sledila kada mije rekla krajnje odlučno.
"Ne smeš nipošto da odreaguješ - moraš se složiti sa svime što ću reći". žurno je prošaputala. "Svi smo u velikoj opasnosti zbog tvog prisustva ovde - a najviše od svih ti. Ne mogu ništa da ti objasnim dok te ne izvučem iz ove kuće pune uhoda, laži i bola. Pokušaću nešto da sredim za sutra, jesi li razumeo?"
Opasnost? Kakva opasnost? Ništa nisam shvatio, ali sam klimnuo glavom stavivši joj do znanja da neću odreagovati. Pandora mi čvrsto stegnu rame i vrati se do kreveta, uzevši majčinu šaku u svoju dok se obraćala slugama.
149
"Frau Ben je srećna što konačno vidi svu svoju decu na okupu", oha-vestila ih je Pandora. "Međutim, i ova kratka posetaju je iscrpla. Moramo je ostaviti da se odmori.""
Ali pre nego što su sluge izišle, Pandora se obratila mom očuhu koji se nalazio na drugom kraju sobe. "Herr Ben, vaša žena bi takođe volela da naložite da spreme kočiju za sutra ujutro, kako bih mogla da povedem decu u obilazak Beča pre nego što se Lafsadio vrati u školu."
Oči mog očuha su zasvetlucale na trenutak dok je stajao pored mene, na pola puta između kreveta i vrata. Kao daje malo oklcvao pre nego što joj je ovlaš klimnuo.
"Biće mi zadovoljstvo", reče on, mada nije tako i zvučao. Okrenuo se i izišao iz sobe.
Padao je sneg kada smo narednog jutra izišli iz kuće, međutim, natmureno nebo i neprijatno vreme nisu mogli da obeshrabre Zoe, koja je bila uzbuđena što učestvuje u nekakvoj tajni - posebno zato stoje ona uključivala i novog brata koga je mogla da obučava i maltretira. Jedva je sačekala daje sluge umotaju pre nego što me je odvukla do štala gde smo mi deca, kako sam otkrio, imali vlastito prevozno sredstvo: kočiju sa četiri konja. Po naređenju mog očuha, kočija je već bila upregnuta i konji su udarali kopitama, a kočijaš je čekao sedeći na svom visokom sedištu. U obližnjim boksovima nalazili su se izletnička kočija sa dva reda scdišta i na četiri točka i laka kola na dva točka, kao i porodična nova, sjajna motorna kola.
Ćele noći sam se prevrtao i nisam mogao da zaspim. Mučilo me je toliko pitanja vezanih za Pandorino zagonetno saopštenje.
Dok smo tog jutra kloparali po kaldrmisanim ulicama u toploj zatvorenoj kočiji i ja prvi put razgledao Beč, primetio sam da se Ernest nekoliko puta okrenuo i pogledao u ukočena leđa kočijaša kroz prozor od liskuna koji nas je delio. Zato sam pazio šta govorim i čekao, postajući sve napetiji iz trenutka u trenutak. Ali ma koliko se trudio, nisam mogao da zamislim u kakvoj se zapravo opasnosti - u prefinjenoj atmosferi kakva je vladala u domaćinstvu Benovih, okružen slugama i bogatstvom - mogao naći jedan dvanaestogodišnjak.
Pandora me je prekinula u takvom razmišljanju. ,,Da li si ikada do sada bio u zabavnom parku?" upitala me je sa osmehom. ..Volksprater ili narodni park, nekada je bio rezervat za lov cara Jozefa II. brata Marije Antoa-nete i Mocartovog zaštitnika. Danas se u njemu nalaze mnoge zanimljive stvari za vožnju. Tu je karusel: mali Englezi ga zovu ringišpil, jer se vrti ukrug. Sedneš na konjića koji se diže i spušta dok se točak okreće, tako da imaš utisak da jašeš. Ovaj u Prateru ne samo da ima životinje već i ceo Tiergarten životinja."
"Tata nam ne dozvoljava da idemo u Prater", reče Zoe, krajnje razočarano.
150
Kaže da ga posećuju radnici iz nižih klasa koji piju pivo i jedu kobasice", objasnio je Ernest. "A kada sam primetio da možda ne posećuju jedno takvo mesto zimi, otac je rekao da je Prater zimi zatvoren - čak i džinovski ferisov točak."
,Kao i obično, vaš je otac napola u pravu, a napola greši", reče Pandora Bila je to drska primedba za devojku njenih godina o čoveku očuhovog položaja, bez obzira na prirodu njihovog odnosa, koji mi se sve više i više činio veoma složen. "Park je možda zatvoren zimi, ali ja imam naročite veze koje se ne prekidaju po lošem vremenu."
Kada smo stigli do parka, postalo je već strašno hladno. Mesto je zaista delovalo grozno pusto i golo i bilo je očigledno zatvoreno. Na ulaznoj kapiji bile su podignute prepreke koje su onemogućavale našoj kočiji da uđe do mesta gde su se nalazili veliki mehanički vrtuljci. Zoe je bila očajna.
"Nije u redu", reče nam Pandora. "Lafsadio, ponesi Zoe na ramenima kroz te nanose. Lakše ćemo hodati kada uđemo u park."
Naložili smo kočijašu da smesti kočiju i konje pod nadstrešnicu. Pandora je zadigla svoje teške suknje, a ja sam podigao Zoe na ramena i mi krenusmo kroz nanose snega. Zaobišli smo barikade i ušli pod tihe bele arkade parka. Kada smo stigli do širokog Hauptallee sa kapelom od nego-vanog drveća gde su staze bile raščišćene, spustio sam Zoe.
"Lafsadio, sada ti svi možemo reći ono što nismo mogli sinoć", poče Ernest. "Vidiš, otac uopšte nije želeo da dođeš ovamo u Beč; strašno su se svađali oko toga. Da nije bilo Pandore, ti ni ne bi bio ovde."
Svađali su se zbog mene"! Pogledah u Pandoru.
"Šta znaš o svom očuhu?" upita me ona.
"Gotovo ništa. Nisam video ni njega ni majku skoro osam godina", odvratih, pokušavši da potisnem ogorčenost. Mada mi je pripadala muka i pri samoj pomisli da sam sada zakoniti sin Hijeronima Bena, bilo mi je nezgodno što to govorim pred njegovo dvoje dece koja su koračala pored mene.
"Ni Zoe ni ja ne poznajemo dobro oca", obavestio me je Ernest šutirajući sneg svojim savršeno uglancanim čizmama do kolena. "Uvek je na sastancima ili je odsutan nekim važnim poslom. Nikada ne ostajemo nasamo ni sa majkom: moj tutor ili Zoina dadilja ili neki od slugu uvek su u blizini, isto kao i sinoć."
"Vaša majka je na neki način zatvorenica u vlastitoj kući", složila se Pandora. Kada je primetila moj izraz lica, dodala je: "Nisam htela da kažem daje drži lancima vezanu na tavanu. Ali od kada su se preselili u Beč Pre osam godina, nikada joj nije bilo dozvoljeno da ostane sama. Na nju motri gomila slugu koji čitaju njenu poštu. Nema ni prijatelje niti joj ko dolazi u posetu i nikada ne izlazi iz kuće bez pratnje."
,,Ali ti si rekla da jesi njena prijateljica", naglasih.
151

Svih ovih godina sam mozgao o tome zašto me je majka napustila. Osećao sam se još gore zbog toga, jer je zadržala drugo dvoje dece pored sebe. Verovao sam - ili sam žudeo da verujem - da iza svega toga stoji moj očuh. Da li je on zaista bio tako zao lopov kao što sam zamišljao? Ali Pandora je tek bila počela da mi otkriva stvari.
"Pošto se tvoja majka pre dvanaest godina udala za Hijeronima Bena", poče ona, "on je upotrebio bogatstvo tvoga oca radi vlastitog bogaćenja, uključujući tu i udeo u rudnicima koji je tvoja majka još imala, u međunarodnom mineralnom i industrijskom konzorcijumu sa tako raširenim po-sedima da se njima više nije moglo upravljati iz provincije kao stoje bila Afrika, već samo iz jedne svetske metropole kakav je Beč. Tvoj očuh je uskoro otkrio da u Beču nije dovoljno samo imati bogatu i lepu ženu čiju imovinu može nekažnjeno da eksploatiše. Da bi dobio pristup u najbolje salone, bile su mu neophodne besprekorne društvene preporuke. U naprednoj katoličkoj Austriji, morao je brzo da pokopa sve jadne holandske kal-vinističke korene, kao i priče o nepoznatim roditeljima i majčinom detinj-stvu provedenom u sirotištu. Od žene Hermioninog položaja očekivalo se takođe da bude kulturna i obrazovana: da se razume u umetnost i muziku, što sa njom nije bio slučaj.
Ali ova situacija je donela i nešto dobro. Iako je u kući neko uvek motrio na Hermionu, bilo joj je dozvoljeno da pomaže u biranju tutora koji će davati časove njoj i njenoj deci - a ti časovi će joj po prvi put omogućiti da, makar nakratko, ostane sama sa nekim ko nije pod potpunom vlašću njenog muža. Tako smo se upoznale tvoja majka i ja: pre mene je već bila razgovarala sa velikim brojem tutora. Ali pošto bi provela sa svakim samo po nekoliko minuta, a ulazili su jedan za drugim, zaključila bi da nijedan ne ispunjava kriterijum koji je potajno zacrtala." "Potajno?" upitao sam, iznenađen.
Pandora me je pogledala u oči sa čudnim izrazom na licu i odvratila: "Tvoja majka je bila ubeđena da će biti zadovoljna jedino sa instruktorom koji dolazi iz Salcburga."
"Salcburga!" povikao sam, jer sam tog trenutka shvatio. "Majka je že-lela da me pronađe - ali joj on to nije dozvoljavao?"
Pandora je klimnula i nastavila: "Imala sam prijatelja po imenu Avgust - Gusti skraćeno - mladića koji je svirao violu i studirao na Bečkom muzičkom konzervatorij umu i koji je davao časove kako bi mogao da plati kiriju. Gusti je došao iz grada nedaleko od Salcburga, i znao je da ja tamo imam porodicu. U vreme kada je tvoja majka obavljala razgovore sa tutorima i navela razgovor na Salcburg, Gusti je pomenuo mene i tako sam ja postala učiteljica muzike u domaćinstvu Benovih."
"I tako te je Pandora pronašla u Salcburgu", zacvrkutala je Zoe, "i zato majka, Ernest i ja znamo toliko o tebi!"
"Ali nikada me nisi posetila u Salcburgu", istakoh ja.
152
"Zar nisam?" upita Pandora, izvivši obrvu.
Upravo smo bili stigli do središta parka. Na tom mestu, gde su se spajale mnogobrojne staze, nalazio se džinovski ferisov točak koji je Ernest pomenuo, okićen malim srebrnim stolicama koje su visile sa njega i koji je bio tako visok da se gubio među teškim oblacima. Bio sam ubeđen da se sa njegovog vrha, po vedrom danu, vidi ceo Ringštrase, magični krug koji je obilazio oko grada Beča. Iza njega nalazio se karusel: nojevi koji se propinju, žirafe i jeleni koji su mi se činili neprimereni ovoj mračnoj divljini prekrivenoj snegom. Taj krug se tajanstveno bez prestanka okretao u tišini, mada ga na prvi pogled ništa nije pokretalo. Imao sam utisak da su životinje nas čekale.
Nedaleko odatle, na jednoj kamenoj klupi, sedeo nam je leđima okrenut neki Čovek u kaputiću i sa štrikanom mornarskom kapom na glavi. Počeo je da se okreće, kao da nas je očekivao. Ščepah Pandoru za ruku dok smo stajali tu na stazi.
"Zašto me je očuh svih ovih godina držao podalje od majke?" upitah. "Koja majka bi to dozvolila? Čak i daje bila zatvorenik kao što ti tvrdiš, sigurno je mogla da prokrijumčari koje pismo za svo to vreme..."
"Tišina", nestrpljivo me ućutka Pandora. "Rekla sam ti sinoć da si u opasnosti. Svi smo u opasnosti, čak i na ovom usamljenom mestu, ako neko čuje o čemu razgovaramo. Zbog novca, Lafsadio - novca tvog oca Kristijana Aleksandera - u pitanju je otprilike pedeset miliona funti ster-linga u zlatnim krugerandima i vrednim deonicama u rudnicima koje sam ti pominjala. Sve je to ostavljeno u fond, kako bi tvoja majka mogla da živi od prihoda dok je živa - a ostatak treba da pripadne tebi posle njene smrti. Zar ne shvataš, ona će uskoro umreti! On se dočepao kontrole nad novcem; primorao ju je da potpiše dokumenta za usvajanje, preteći da će uskratiti izdržavanje i ostaloj deci ako odbije. Ta žena neopisivo pati i kaje se, jer ne zna šta će biti sa bilo kojim od vas..."
"Ernest i ja želimo da pobegnemo s tobom", završila je Zoe njenu rečenicu.
"Sa mnom?" protestovao sam dok mi je u glavi ključalo. "Ali ja nikuda ne bežim. Kuda bih išao? Šta bih radio?"
"Mislila sam da umeš da čuvaš tajnu", odlučno reče Pandora Zoi, po-vukavši je za loknu koja je virila iz detetove krznom opšivene kapice. Zatim se obratila meni: "Želim da te upoznam sa mojim rođakom Dačaninom Basaridom, koji će mi pomoći da ti objasnim šta smo smislili. Zimi je čuvar parka ovde u Prateru. Leti..."
Moj um je sasvim prestao da funkcioniše. Mladić u kaputiću nam je prišao, uzeo moju šaku u rukavici među svoje dve i toplo mi se osmehnuo kao da smo imali neku zajedničku tajnu - i jesmo! Bio sam potpuno pometen. A onda su delići polako počeli da se uklapaju kroz magličastu šumu mojih misli.
153
Nikada nikome nisam pričao o svojoj opsesiji, koju sam održavao poput plamena tokom svih ovih dugih dana detinjstva. Od samog dolaska u školu u Salcburgu, svakog dana posle časova, odlazio sam u obližnju šumu i satima svirao na maloj violini - gotovo igrački - koju sam dobio kao dete. Čak ni učitelji u školi nisu znali za to.
Međutim, postojale su granice šta može da se postigne, i pored velike želje, na jednom tako neodgovarajućem instrumentu - da i ne pominjem da sam sticao znanje tako što bih se prišunjao vratima Mocarteuma da slušam. Sve se to jednom promenilo, pre skoro godinu dana, kada je šumom naišao jedan tamnokosi, zgodni mladić svirajući na svojoj violini. Izvlačio je iz nje tako umilne zvuke, a ujedno i tako natprirodne, daje čovek lako zaboravljao daje u pitanju violina i imao utisak da zvuči dolaze iz duše i da se mešaju sa vazduhom u jednom dugom i strastvenom zagrljaju. On je vodio ljubav sa vetrom.
Tog je dana mladić za koga sam upravo saznao da je Pandorin rođak Dačanin Basarid - čije ime sam tek danas otkrio - postao moj učitelj. Sastajali smo se nekoliko puta nedeljno u šumi i on me je naučio da sviram upotrebivši tek nekoliko reci. On je, znači, bio veza koju su Pandora i moja majka poslale da me pronađe u Salcburgu.
"Tvoja majka zaista ima poslednju želju za tebe, Lafsadio", reče Pandora podižući malu Zoe na platformu karusela koja se okretala. "Kada je od nas saznala za tvoj dar, počela je da se moli da postaneš veliki violinista - čak najveći na svetu. Zbog toga je sačuvala privatni fond, koji je za tebe izdvojio tvoj kum, gospodin Rouds, fond o kome tvoj očuh ništa ne zna - suma nije velika, ali je dovoljna da se plati tvoje muzičko obrazovanje kada budeš spreman. Dačanin je pristao da te narednih nekoliko godina priprema za konzervatorijum. Ako očuh prestane da ti plaća školarinu, naći ćemo ti gde ćeš da stanuješ. Da li ti se majčin plan uopšte dopada?"
Da li mi se dopada? Moj svet se u jednom danu izokrenuo naopačke -od budućnosti koja je ličila na zatvor i sa očuhom kao čuvarem tog zatvora, u miomirisnu postelju od ruža i narcisa na kojoj će se uskoro ostvariti sve moje fantazije.
Imao sam utisak da se vozimo na snegom pokrivenom karuselu tek nekoliko trenutaka, mada je sigurno protekao ceo sat, a možda i više. Dačanin je svirao delove melodija na violini smrznutim prstima - objasnio nam je da nema pare da se pokrenu orgulje na paru - a Pandora je pevušiia kontrapunkt kroz šal, odakle je izlazio njen dah. Zoe je plesala i propinjala se po krugu dok se ovaj okretao, a Ernest i ja smo ponosno jahali gore-dole na odabranim životinjama, ja na vuku, a on na orlu raširenih krila. Između toga, moj brat i sestra su mi šapatom pričali o tome kakva bi mogla da bude budućnost bez naše majke - stoje iz moje perspektive gledano predstavljalo zanimljivu pretpostavku, koja je opisivala ćelu moju prošlost.
154
Što se tiče Pandorine uloge u svemu tome ili pitanja zbog čega je odlučila da našoj porodici učini čast i podari joj svoju magiju, to je i dalje za mene predstavljalo misteriju. Postao sam strašno euforičan kada sam shvatio da ću moći da ostvarim svoj san, tako da mi nije ni palo na pamet da bi mogle proći godine pre nego što saznam odgovore na tako važna pitanja.
Moj prvi izlazak sa porodicom prekinuo je novi pridošlica, koji je dolazio alejom iz suprotnog pravca iz koga smo mi došli.
"Blagi bože, to je Laki"10, reče Pandora, smaknuvši šal i uhvativši rođaka za ruku. "Kako nas je pronašao ovde?"
Nisam smatrao daje ovo narušavanje mog maštanja imalo bilo kakve veze sa srećom. Možda je došao po nas da nas vodi kući. Proučavao sam ga sa mog vuka dok se približavao.
Bio je vitak, imao je dugačko, bledo, sveže izbrijano lice, i bio je stariji od Pandore - možda čak dvadeset pa i više godina. Nosio je izlizano, ali ispeglano odelo, dugački šal sa resama kakve su nosili umetnici, ali preko toga nije imao kaput iako je bilo veoma hladno! Svilenkasta smeđa kosa bila mu je podšišana na pomodan "romantičarski" način, tako daje s vremena na vreme morao daje zabacuje unazad. Lupkao se šakama u rukavicama po grudima ne bi li se zagrejao, a dah se vukao za njim. Kada je došao dovoljno blizu, ugledao sam zapanjujuće plave oči od kojih je čoveku bilo teško da odvoji pogled.
Doviknuo je Pandori: "Toliko dugo vas već tražim da sam se pretvorio u santu leda na ovoj hladnoći, Fmulein."
Zoe je zacvrkutala: "Molim te, molim te, Laki - popni se na karusel i zapleši sa mnom." Tada sam shvatio da mu je Laki ime.
Odmerio je Zoe tobože joj se narugavši: "Pravi muškarci ne plešu, Liebchen", rekao joj je. "Osim toga, moram nešto veoma važno svima da vam pokažem. Moramo to danas da vidimo. Zatvoriće Hofburgov muzej radi čišćenja i popravki naredne nedelje, a pošto su ove Bečlije tako gemiitlich, ko zna kada će ga ponovo otvoriti. Mene odavno već neće biti. Ali zato imam za sve nas današnje karte za Hofburg, idemo?"
"Žao mi je što si dolazio čak ovamo po ovoj hladnoći, Laki", reče Pandora. "Ali obećala sam Frau Ben da ću danas pokazati njenom sinu Beč. Mora uskoro da se vrati u školu."
"Znači ovaj momak je drugi Benov sin - onaj engleski, koji je delimi-čno Bur?" upita Laki.
Iako ga nisam ispravio po pitanju svog burskog porekla, zapitao sam se kako je neko tako niskog porekla, ko čak nije imao ni kaput, pa ni kaputić poput Dačanina, uopšte mogao da poznaje moju porodicu ovde u Beču.
10 Lucky - onaj koje srećan, ko ima sreće, ko donosi sreću. prim, prev.
155
"Laki je bio Gustlov cimer, Lafsadio", objasni Pandora. "Gusti je muzičar o kome sam ti pričala, onaj koji je upoznao tvoju majku i mene. Poznaju se još iz gimnazije i čak su zajedno napisali operu."
"Ali već dugo nisam video Gustla", reče joj Laki sa osmehom. Popevši se na karusel koji se okretao, došao je do mog vuka i dodao gotovo šapatom, kao da nas dvojica imamo neku zajedničku tajnu: "Naši putevi su veoma različiti. Gusti se opredelio za svetovno, ja za božanske."
Kada mi je Laki prišao blizu, video sam da ima zaista izuzetne oči. Gotovo da me je hipnotisao. Proučavao me je kao da je od njegove ocene zavisila vrednost celog mog života i klimao zadovoljno glavom, zbog čega sam, ni sam ne znam zašto, i ja bio veoma zadovoljan. Zatim se okrenuo ka Pandori, uzevši njene šake u svoje i prinevši njene prste svojim usnama. Ali umesto njenih prstiju poljubio je vlastite šake - čudan, tipično austrijski običaj koji sam ponekad viđao u Salcburgu.
"Više ne pišem libreta", nastavio je on. "Ponovo radim na slikama; postigao sam izvestan uspeh sa svojim akvarelima. Kada sam prošlog Miholj-dana bio angažovan da doteram pozlatu u Rubensovoj galeriji u Kunst-historisches muzeju, jedne večeri sam prešao preko ulice do Hofburga neposredno pre zatvaranja. Tada sam pronašao tu krajnje zanimljivu stvar, koju od tada pomno proučavam svake noći u biblioteci. Otputio sam se i uzvodno do Kremsa, a bio sam i u manastiru Melk, zbog njihove biblioteke u kojoj ima mnogo zanimljivih rukopisa - čak sam jednom bio i u Salcburgu radi dodatnog istraživanja." Potom se okrenuo ka meni.
"Ja ne verujem u slučajnosti, mladiću", reče mi Laki. "Verujem samo u sudbinu. Na primer, smatram da je veoma zanimljivo koje ste životinje vas dvojica odabrali iz ove ogromne menažerije. Naziv za orla u starom vi-sokonemačkom je Earn i Ernest je zajahao orla - dok je zver koju si ti odabrao vuk. Ime Pandorinog rođaka Dačanina potiče od reci Đaci, Ijudi-vukovi iz drevne Trakije. To je jedno od najstarijih plemena lovaca u Evropi. Kao što vidite, učenje ne samo da razvija intelekt već i način na koji sagledavamo sami sebe i našu istoriju. Moj nadimak, Laki, neka je vrsta privatne šale među mojim prijateljima. Moje kršteno ime na starom visokonema-čkom je Athal-vuk, što znači visokog roda ili srećni vuk - Laki vuk, razu-meš? A moje prezime mora daje prvobitno značilo isto što i Boer Bur: Heideler, ili zdrav čovek, poput Bauera, onaj koji živi od zemlje..."
"Vau", povikah, prekinuvši životnu priču strica Lafa i napravivši pokret rukom dok smo sedeli u trpezariji hotela Koliba sunčane doline. "Zauzdaj se malo, partneru - hoćeš da kažeš daje taj tip bio Adolf Hitler?"
Pošto se Laf samo osmehnuo, pogledala sam Olivjea i Bambi, koji su me gledali staklastim pogledom pastrmke koja je upravo shvatila da više ne udiše vodu.
"Gavroše, priča je bila pri samom kraju", reče Laf.
156
"Za mene je definitivno gotova", rekoh mu, odgurnuvši svoj napola pojeden saunwnfutne omlet i ustavši.
"Kuda ćeš?" ljubazno me je upitao Laf.
Olivje je pokušavao da iziđe na kraj sa svojom salvetom i da shvati da li je moj gost ili Lafov. Dala sam mu znak da ostane gde jeste.
"Napolje da se prošetam", obavestih Lafa. "Moram da udahnem malo svežeg vazduha pre nego što od mene zatražiš da uzmem bilo šta drugo."
"Tražim od tebe da uzmeš samo još malo šampanjca", reče on, i dalje se osmehujući i tapšući me po zdravoj ruci. "Potom ću i ja s tobom u šetnju _ ili možda čak i na plivanje? - dok tvoj prijatelj bude pokazivao Bambi planinu. To jest, ako nemate ništa protiv." Laf izvi upitno obrvu pogledavši Olivjea, koji skoči na noge.
Posle gungule koju su stvorili kelneri, kaputi, zahvaljivanje i grljenje, Bambi i Olivje se uputiše ka padinama, a Laf i ja odosmo na spoljašnji termalni bazen u staklu, okružen planinama i sa otvorenim krovom. Tamo nas je čekao Volga Dragonof držeći kupaće kostime.
"Striče Laf", počeh kada smo nas dvoje konačno ostali sami udobno uronjeni u mineralnu vodu koja se pušila, "kako si mogao da ispričaš jednu tako blesavu priču za doručkom? Olivje mi je prijatelj i kolega. Posle ovog jutros, misliće daje moja porodica još luđa nego što zapravo jeste."
"Luda? Ne vidim ništa ludo u mojoj priči", pobuni se Laf. "Sve je su-šta istina."
Zaronio je glavu. Kada se ponovo pojavio, srebrna griva mu je bila zalizana, tako da su se sada isticali veličanstvena struktura kostiju njegovog lica i one njegove prodorne plave oči. Pomislih daje zaista morao biti zgodan kao mlad. Nije čudo što se Pandora zaljubila u njega. Ali zar to nije bio deo problema?
"Sve što si ispričao bio je mit", istakoh, "naročito oni delovi o našoj porodici. Sada sam prvi put čula daje tvoj otac bio Englez - kao i daje po-sedovao bogatstvo koje je iznosilo nekih sto miliona dolara! I ako je Pandora zaista mrzela mog dedu Hijeronima onoliko koliko ti kažeš da jeste, zašto se udala za njega još iste godine, kada si ti imao samo dvanaest godina i ostala s njim dovoljno dugo da mu rodi dete?"
"Mogu da zamislim kako glasi Avgustova verzija priče", primeti Laf sa prvim tragom cinizma do sada. "Biću otvoren, pošto smo ostali sami. Mada mi je mrsko što ja moram da ti pričam o rođenom ocu, Gavroše, postavila si mi pitanje - i to dobro pitanje - zbog čega se Pandora udala za jednog tako odvratnog čoveka.
"Kada smo se vratili tog popodneva u kuću u Beču, saznali smo daje moja majka umrla u našem odsustvu. Mlađa deca su bila izvan sebe od žalosti i svo troje su nas poslali rano u krevet. Narednog jutra, još pre zore, nekoliko snažnih slugu me je silom odvuklo na vo, i vratilo u Salcburg,
157
"Pet narednih godina nisam video Pandoru, jer je odvedena iz Beča, a umešao se i Prvi svetski rat. Tek pet godina kasnije ću saznati da ju je moj očuh te iste noći silovao - i to više puta. Primorao ju je da se uda za njega pod pretnjom da će otkriti neke stvari o njoj koje bi mogle i nju i njenu porodicu da uvale u veliku opasnost."
"On je šta?" zinula sam u čudu. "Jesi li lud?"
"Nisam - ali sam u to vreme mislio da bih mogao poludeti", odvratio mi je Laf s gorko-slatkim osmehom. Znala sam po načinu na koji je to kazao da govori istinu i zapitala sam se da li je ikome do sada pričao o tome.
"Završi priču, striče Lafe", rekoh doplivavši do njega i spustivši mu šaku na rame. "Izvini zbog onoga što sam rekla. Zaista želim sve da saznam."
"Dozvoli da nastavim od mesta kada je Laki krenuo s nama kočijom do Hofburga da pogledamo kolekciju oružja i njegovo tamošnje otkriće, tajanstveno i zadivljujuće drevno blago..."



14 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:43 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
MAC I KOPLJE
Tokom mnogih vekova, austrijski Habzburgovci rasparčavali su i lepili svoje nepregledno carstvo nizom veličanstvenih brakova sa ženama koje su bile naslednice zemalja kao što su Španija, Mađarska i tako dalje. Sada je deo Hofburga, habzburške zimske palate bio pretvoren u muzej u kome su izlagali kraljevske dragulje, srebro, i mnogobrojne kolekcije sakupljene tokom vekova.
Lakija je naročito zanimala jedna od najvećih kolekcija na svetu koja se tu nalazila. Rekao je da veruje u sudbinu, i dok smo se kočijom vozili ka muzeju, naglasio je nama deci da sudbina naroda koji govori nemački nikada nije smela da se zasniva na tim šarenolikim brakovima iz kojih su se izlegli ovi odrpanci koje vidimo oko nas na ulicama prestonice. Ali to već spada u drugu priču o Adolfu, sa kojom su se do sada, na nesreću, već svi upoznali.
Za nas je važnije to što je Laki otkrio u Hofburgu dve relikvije koje su ga ošamutile: mač i koplje. Te dve stvari za koje je on verovao da su veoma drevne i vredne bile su izložene, stoje bilo krajnje čudno, u običnom staklenom sanduku u uglu koji kao daje bio zaboravljen od svih. Mačje bio dugačak i zakrivljen, sa drškom koja je pre podsećala na srednjovekov-nu nego na drevnu. Koplje je bilo malo, crno i neupadljivo, sa neočišće-nim prstenom medne boje koji je spajao držak i kopljište. Mi deca smo ih izvesno vreme gledali, a onda je Ernest zatražio od Lakija da nam objasni šta oni predstavljaju.
"Ova dva komada", poče Laki gotovo snenim glasom, "stara su bar dve hiljade godina, a verovatno i više. Poznata je činjenica da su postojali još u vreme Hrista i vrlo je verovatno da su njima rukovali njegovi učenici.
158
Mislilo se daje ovaj mač nosio sveti Petar, koji gaje iskovao u vrtu Getse-man i da je njime odsekao uvo stražaru hrama. Isus mu je kazao da ga ostavi, jer Oni koji od mača žive, od mača će i umreti."
"Koplje je još zanimljivije", nastavio je Laki. "Nosio gaje rimski centurion, neki Gaj Kasije Longin, čiji je zapovednik bio Pontije Pilat. Longin je probo Hrista na krstu istim ovim kopljem, kako bi se uverio daje mrtav. Okupljeni su videli kako krv ističe iz rane..."
Mogao sam da vidim Lakijevo dugačko, bledo lice u staklu sanduka ispred nas. Zurio je u to oružje kao da je izgubljen u nekom snu. Zenice su mu se raširile, pojačavajući hipnotičku moć tih prodornih plavih očiju ispod gustih tamnih trepavica. Pandora, koja je stajala sa suprotne strane sanduka prekinula je čaroliju.
"Na kartici u sanduku piše", hladno nas je obavestila, "da se smatra da je ovaj mač nekada pripadao Atili, a koplje Fridrihu Barbarosi, velikanu nemačke istorije i tevtonskog mita. Takođe piše da postoji legenda prema kojoj svaki put kada se ova dva oružja nađu u rukama jednog ratnika, kao što su se očigledno našla u rukama Karla Velikog, taj ratnik postaje predvodnik celog civilizovanog sveta."
"Da li zbog toga Habzburgovci vladaju tolikim zemljama?" upitao sam je, uzbuđen što sam zavirio u tajne drevne legende. "Zato što trenutno po-seduju oba, je li tako?" Umesto nje, odgovorio mi je Laki, koga su njene reci očigledno takođe povratile iz transa.
"Legenda kaže da ih ratnik mora posedovati", odbrusi on. "Takozvani Habzburgovci upravo su onakvi kao što kaže i samo njihovo ime: gnezdo sokola, ali ne i sam soko. Zadremaju čim slete i pune gnezdo perjem. Oni nisu lovci niti su predvodnici jednog ponosnog, hrabrog naroda. Otkrio sam da samo posedovanje ta dva predmeta nije dovoljno za sticanje moći o kakvoj ti govoriš. Postoji mnogo sličnih relikvija, prekrivenih drevnom prašinom eona- ali samo kada se sve nađu u rukama jednog čoveka, svet će biti preobražen. Ja verujem da će uskoro doći to vreme."
Mi deca smo sa novim poštovanjem zurila u oružja u staklenom sanduku. U sebi sam se pitao kako uopšte može da dođe do jednog tako dubokog preobražaja ako i sva ostala drevna blaga deluju tako krhko i nevažno kao ova.
"Ako to vreme samo što nije došlo", reče jedan tihi glas iza mog ramena, "onda sigurno znaš i koji su ti ostali predmeti koje tražiš?"
Okrenuli smo se i ja videh daje te reci izgovorio Pandorin mladi rođak, moj učitelj violine Dačanin Basarid, koji je tokom ćele vožnje bio tako tih da smo gotovo zaboravili na njega.
Laki uzbuđeno klimnu glavom. "Verujem da ih je ukupno trinaest. Neki od njih su sudovi za posluživanje, neki delovi odeće, ima tu ratnog pribora i sprava -jedan dragi kamen i tabla za nekakvu igru. Iako sam tokom izučavanja otkrio na koji način je svaki od tih predmeta mogao da
159
bude prerušen tokom vekova, sasvim sam siguran da su poslednji put svi bili na okupu u Hristovo vreme: drugim recima, u poslednjem Novom dobu. Zbog toga sam otišao u Melk da nastavim izučavanja, a potom u Salcburg, jer ovde na reci i visoko gore u planinama Salckammergut nalaze se u našoj zemlji mesta na kojima su boravili drevni narodi i znam da će poruka za kojom tragam biti pronađena u njihovoj blizini. Tamo čeka obaveštenje, ispisano runama..."
"Runama?" ponovih sa nelagodnošću. Primetila sam da Laf ne samo stoje napravio pauzu, već je naizgled otplovio u neki drugi svet.
"Rukopis ispisan runama. Pretpostavljam daje to ono "nešto" što ti je tvoj rođak Sem zaveštao u testamentu", reče Laf, vrativši se sa mora svojih košmarnih sećanja. "Laki ili Adolf, pokušavao je još tada, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata u Beču, da sakupi i dešifruje sve rukopise, ali ubeđen sam da taj zadatak nikada nije dokrajčio. Međutim, neko drugi jeste."
"Mislim da nisam od Sema nasledila taj rukopis", rekoh, mada nisam mogla da mu otkrijem daje Sem živ ili da sam razgovarala s njim o tome. "Ali sam dobila jedan drugi dokument ispisan runama od tvog prijatelja, mada još nisam bila u prilici da ga pogledam..."
"Mog prijatelja?" upita Laf. "Kog prijatelja?"
"Volfganga Hauzera - iz Beča..."
"Gavroše, šta to pričaš?" Iako smo bili okruženi parom, mogla sam da vidim daje Lafovo lice prebledelo ispod oštavelog tena. "Volfgang Hau-zer nije moj prijatelj. Kako je on mogao da dođe u posed tog rukopisa? Odakle mu?"
Ne znam da li je izraz mog lica govorio koliko mi nije dobro, ali kada me je pogledao, Laf upita: "Oh, Gavroše, šta si uradila?"
Molila sam se da odgovor ne bude "kraljevski sam zeznula stvar", mada mi je sve više ličilo na to.
"Striče Lafe, želim da mi kažeš koje zapravo Volfgang Hauzer i odakle ga znaš", rekoh, pažljivo birajući reci iako sam bila prilično sigurna da ne želim da čujem odgovor.
"Ja ga ne poznajem", reče Laf. "Sreo sam ga jednom ili dvaput. On je Zoin miljenik -jedan od onih zgodnih momaka koje voli da drži kao ukrase."
Aplaudirala sam sebi što nisam ni trepnula kada sam čula njegov nemilosrdni opis poslednje velike požude moga života - i što sam propustila da primetim da bi neko mogao to isto da kaže za strica Lafa i Bambi.
"Međutim, dobro poznajem tvoju tetku Zoe", nastavio je Laf. "Nikada nije bila kraljica noći kako je volela da se predstavlja - daleko od toga. To je bila pametna žvaka, propagandni program smišljen i napravljen da odgovara Zoe, najčuvenijoj plesačici svojih dana, koji je napravio najpametniji prodavač veka. Ona i taj dobročinitelj deccnijama su pokušavali da
160
dobiju taj rukopis od Pandore, jer gaje ona sakupila. Možda si do sada već pogodila da je Zoin mentor, najbolji prijatelj i najbliži poverenik tokom dvadeset godina bio niko drugi do Adolf Hitler."
Laf je zaćutao i zagledao se u mene. Do tada mi je već toliko bilo muka da sam osećala da moram da iziđem iz ove pare i toplog bazena pre nego što se onesvestim. Lafove naredne reci su poput odjeka stigle do mene preko vode.
"Nema šanse da su bilo Zoe bilo Volfgang Hauzer mogli da dođu do kopije tog rukopisa. Ernest je čuvao celog svog života sve što mu je pripadalo." Posle male pauze je prošaputao: "Gavroše, nadam se da ga nisi poverila Hauzeru na čuvanje - da ga nisi čak ni ostavila samog u istoj prostoriji s njim. Ako jesi, onda si sigurno dovela u opasnost sve zbog čega su Ernest i Pandora rizikovali svoje živote - zbog čega su možda zaista platili svojim životima, kao i tvoj rođak Sem."
161
ISTINA
Ako mi okolnosti na ruku idu, naći ću gde istina je skrivena, iako, zapravo, skrivena je u središtu.
Šekspir, Hamlet
ISUS:
Ja sam zato rođen, i zato dođoh na svijet da svjedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.
PILAT:
Staje istina?
.evanđelje po Jovanu 18:37,38
Stoga napor da se stigne do Istine, a naročito
do istine o bogovima, predstavlja čežnju za božanskim.
Plutarh, Moral
To mi je neka vrsta hobija: istina.
Keri Grant, kao vrhunski lopov Džon Robi u Uhvatiti lopova
Judeja: proleće, godine Gospodnje 33. PRVI APOSTOL
A Isus ustavši rano u prvi dan nedjelje, javi se najprije Mariji Magdaleni... i oni njegovi učenici čuvši daje živ i da gaje ona vidjela ne vjerovaše.
Jevanđeje po Marku, 16:9,10
"Ali šta je istina?" upitao je svog starijeg brata Jakova Jovan Zebedej. "Kako može Josif iz Arimateje da očekuje od bilo koga od nas da se seti nečega što se dogodilo pre više od godinu dana?"
Braća su ostavila za sobom luku Jafu i brod kojim se Jakov upravo vratio sa svoje jednogodišnje misije po keltskoj Iberiji. Uputili su se kamenitim putem koji je vodio iz grada.
"Kada sam sa Josifom posetio ostrva Britanije", reče Jakov, "rekao mi je kako veruje da u priči o Učiteljevim poslednjim danima nedostaje neki ključni element. Znaš i sam da je Učitelj uvek govorio kako će njegova baština biti to što će podeliti svoje tajne sa najodanijim učenicima. Josifu je palo na pamet daje Učitelj možda, kada je shvatio da će kratko boraviti ovde na zemlji s nama, stvarno podelio s nama te tajne, ali kako je on uvek govorio u parabolama, niko od nas nije shvatio skriveno značenje njegovih reci. Zbog toga sam pohitao ovamo iz keltske Iberije da donesem Josi-fovo pismo u kome moli Mirjam iz Magdale da se pozabavi ovim. On se nada da ćemo joj mi - ti, Simon Petar i ja, u svojstvu Učiteljevih odabranih naslednika - pružiti podršku."
Jakov i njegov mlađi brat Jovan Zebedej, zajedno sa svojim poslovnim partnerom, Simonom Petrom i njegovim bratom Andrijom, bili su prvi učenici koje je Učitelj regrutovao za svoju misiju. Kada ih je pronašao na obalama Galilejskog jezera, rekao im je da spuste svoje ribarske mreže i krenu za njim: naučiće ih da ribare duše. Tako su Zebedeji, kao prvoiza-brani očekivali povlašteni odnos. I uvek su ga imali - donedavno. Ova godina ih je koštala svega, gorko pomisli Jovan. Njegov stariji brat je suviše dugo bio odsutan i morao je o mnogim stvarima da ga obavesti.
"Možda bi mogao da mi objasniš kakve veze sa svim tim ima Mirjam iz Magdale?" upitao je Jakova. "Zašto bi ona trebalo da bude zvanični glasnik?"
"Josif je oduvek podržavao Mirjaminu tvrdnju daje ona prvi apostol: bila je prva koja je videla Učitelja kada je ustao iz groba u Josifovom vrtu
165
Getseman tog jutra", odvrati Jakov. "Kada govori o Mirjam, Josifje uvek naziva Prvim glasnikom - apostolom nad apostolima. Bez obzira na to da li mi želimo da verujemo daje Učitelj zaista poštovao toliko Mirjam, moramo biti pošteni i priznati da tako nešto ne bi bilo strano njegovom karakteru. Istina je da se to ni po čemu ne bi razlikovalo od počasti kojima je Učitelj sve vreme zasipao Mirjam za svog života."
"Počasti i poljupci!" obrecnu se Jovan. "Ceo svet zna da sam ja bio Učiteljev najmiliji učenik. Odnosio se prema meni kao prema svom detelu i grlio me je čak i češće nego Mirjam. Zar me nije poverio svojoj majci i zamolio je da se brine o meni posle njegove smrti kao da sam njen sin? Učitelj je kazao da ćemo ti i ja pijuckati iz njegovog pehara kada nastupi kraljevstvo nebesko - a ta počast nije ništa manja od bilo koje koju je darivao Mirjam."
"Zazirem od tog kaleža, Jovane", tiho primeti Jakov. "Možda ne bi bilo zgoreg da ga se i ti pribojavaš."
"Sve se promenilo od kada si otišao iz Judeje, Jakove", reče mlađi čo-vek. "Čak ni naš trijumvirat više ne postoji. Petar kaže da samo jedan "kamen" može da bude kamen temeljac i daje Učitelj njega odabrao. Došlo je do razdora, ljubomore, odbijanja, prijatelj se digao na prijatelja. Da si ostao ovde u Jerusalimu protekle godine, stvari možda ne bi dospele u tako jadno stanje."
"Potreslo me je to što sam čuo", reče Jakov. "Ali stvari se sigurno nisu toliko promenile da više nema spasa."
Spustio je šake na ramena mlađeg brata isto onako kao što je to Učitelj imao običaj da uradi. Jovana obuze tuga. Strašno su mu nedostajali Učiteljeva jednostavnost i snaga!
"Ti ne razumcš, Jakove", reče Jovan. "Mirjam je postala Petru trn u oku. Svih ovih meseci živi izdvojeno sa svojom porodicom u Vitaniji i nikoje nikada ne viđa. Petar joj zamera, čak i više nego meni, što je bila veoma bliska sa Učiteljem. Sve je promenio zbog nje: žene ne propoveda-ju niti isceljuju - niti sada idu u misije u druge zemlje, osim u pratnji apostola muškarca. Moraju i da pokrivaju kosu. Sada govore da su otvorenost i slobode koje su bile dozvoljene dok je Učitelj bio živ bile prevelike i da će većinu žena pretvoriti u bludnice..."
"Hoćeš da mi kažeš daje Simon Petar sve to odlučio na svoju ruku"."" prekide ga Jakov.
"Uz podršku drugih - mada te uveravam da ja nisam među njima! Jakove, moraš razumeti: dok ti i Josif želite da saznate istinu, ima i onih koji veruju daje već znaju. Već se ispreda saga koja treba da objasni svaku Učiteljevu reč i delo, i često to rade oni koji ga nikada nisu shvatali, a neki od njih ga uopšte nisu ni poznavali. Te priče su zbunjujuće, protivrečne i ponekad predstavljaju smislene laži! Ima onih koji nagovešlavaju, na primer, da sedam đavolova koje je Učitelj isterao iz Mirjam nisu bili samo gresi
nosa ili taštine za koje su bili krivi njeno obrazovanje ili lepota, već nešto mnogo gore - nešto nepošteno..."
Kako mogu da govore takve stvari?" povika Jakov. "Kako Petar to dozvoljava? Zar se ne plaši da će ga Učitelj potpuno isključiti iz carstva?"
Nemoj zaboraviti", primeti Jovan s gorkim osmejkom, "da su ključevi tog carstva kod Simona Petra. Dao mu ih je Učitelj i on nikome ne dozvoljava da to zaboravi. Kao što vidiš, dragi moj brate, došao si u poslednji čas."
Brigantium: leto, godine Gospodnje 34. RECI
Ustaće narod na narod, i carstvo na carstvo...
Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci... sunce će pomrčati,
i mjesec svoju svjetlost izgubiti.
I zvjezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se...
I u svima narodima treba da se najprije propovjedi jevanđelje... Nebo i zemlja proći će, ali riječi moje neće proći.
Isus iz Nazareta Jevanđelje po Marku 13:8-31
Josif iz Arimateje stajao je na visokoj steni iznad zaliva Brigantium, po-smatrajući kako brod Jakova Zebedeja ulazi u maglu i nestaje na moru pri poslednjoj svetlosti sunca na zalasku. Brigantium, nekadašnje središte u kome su obožavali veliku keltsku boginju Brighde, bio je poslednja keltska morska luka na kontinentu koja je postojala još od drevnih vremena. Najveći deo Iberije bio je već stotinama godina, još od Punskih ratova, pod rimskom vlašću. Ali ovaj udaljeni severoistočni deo zauzet je posle velikog krvoprolića, tek u skorije vrcme, za vladavine Avgusta, i duh urođenika još nije bio izbrisan.
Bilo da su ih zvali Kelti, Keltoi ili Galtoi, Galicijani, Galatiani, Gali ili Gaulus, ta paganska plemena, kakvima su ih smatrali Rimljani, ostavili su svoj pečat na civilizacije odavde pa sve do Frigije; oni sami osnovali su mnoge od tih civilizacija. Briljantne keltske zanatlije i dalje su uticale na umetnike od Skandinavije do Mauritanije; divlji keltski ratnici izveli su tolike pljačkaške pohode po kontinentu tokom godina da su Rimljani, samo da bi ih odbili, razvili legionarni sistem koji je danas kontrolisao najveći deo sveta. Očuvanje njihove istorije i vere, očuvanje njihovog jezika, palo je u zadatak keltskim druidima - ljudima kakav je bio i ovaj koji je u ovom trenutku stajao pored Josifa na steni.
Brod ispod progutala je hladna, mračna magla koja je uvek obavijala °vu obalu, čak i leti. Ali odavde odozgo, Josifje i dalje mogao da razabe-
167
re obalu, površinu koju su remetili samo nadolazeći talasi; svaka uska svilenkasta linija nestajala je ispod naredne. To ga je podsetilo na Učiteljeve reci. Iako im je Učitelj uvek govorio da ne urezuju njegove reci u kamen već da ih zadrže u svojim mislima, možda su te reci već bile isparile iz umova ljudi -jer među njima nije bilo druija, poput njegovog saputnika, koji je bio obučen da ih sačuva u svom srcu.
Ako je to bilo tačno, onda su jedine preostale Učiteljeve reci možda bile one koje je tokom prethodne godine sakupila Mirjam iz Magdale i koje su se sada nalazile zapečaćene u glinenim amforama u ribarskoj mreži kod njegovih nogu: sećanja onih koji su videli i slušali Učitelja tokom poslednje nedelje koju je proveo na zemlji.
Josif i drui su se popeli iz mračne, vlažne magle ispod do ovog usamljenog mesta da isprate brod i potom porazgovaraju o vlastitoj misiji. Josif se sada po prvi put okrenuo ka svom saputniku.
Pri kosoj svetlosti sunca na zalasku, druijevo grubo, četvrtasto lice postalo je tamnobakarno. Crveno-zlatna kosa bila mu je upletena u mnogobrojne složene pletenice sa čvorovima koje su mu padale niz široka ramena i snažne grudi. Na sebi je imao istu široku keltsku tuniku kao i Josif, ali mu je preko jednog ramena bio prebačen ogrtač od debelog krzna crvene lisice prikačen zlatnim brošem, obeležjem visokog zvaničnika Klana lisice. Oko snažnog vrata i mišica nosio je kao i uvek debele, zavojite grivne, koje su označavale status princa ili sveštenika: pošto je bio drui, smatran je za obojicu.
On je bio Lovernije, princ Lisica, čovek kome je Josif verovao celog života - i pored Učitelja, najmudrija osoba koju je ikada upoznao. Josif se molio da ih njegova velika mudrost provede kroz krizu za koju je osećao da se sprema.
"Još malo pa će biti gotovo, Lovernije", reče Josif.
"Gotovo - možda", odvratio je Lovernije. "Ali svaki kraj je i novi početak, kao što mi je to rekao Isus iz Nazareta kada si ga kao sasvim malog doveo da živi među nama. Rekao mi je daje na putovanjima na koja si ga vodio naučio da se svi opiru promeni." Lovernije dodade sa upitnim osme-hom: "Pitam se da li shvataš šta to tačno znači?"
"Bojim se da znači", reče Josif, "da i ti kao i Mirjam iz Magdale veru-ješ daje Učitelj stvarno živ: daje prošao kroz preobražaj smrti, ali ipak na neki način još hodi među nama."
Drui slegnu ramenima. "Seti se njegove izjave: Biću uvek sa vama, čak i kada dođe kraj sveta."
"Duhom, da, to je moguće", složi se Josif, "ali teško da se meso može prebacivati i skidati kao daje kakav ogrtač, kako bi neki rekli! Ne, mudri moj prijatelju. Nije me ovamo dovelo nikakvo primitivno sujeverje. Ja tragam za istinom."
168
Ono za čim ti tragaš, prijatelju moj", izjavi Lovernije, odmahujući lavom, "nikada nećeš naći u tim glinenim amforama kod svojih nogu: one sadrže samo reci."
Ali ti si bio taj", usprotivio se Josif, "koji mi je prvi pomenuo magiju koio"m druid oprema reci. Rekao si da same reci poseduju moć da ubiju ili izleče. Molim sa da nam neka od tih sećanja otkriju Učiteljevu poslednju poruku nama - isto onako kao što se on molio da njegove reci ne budu zaboravljene."
"Pisanje ne pomaže sećanju već ga uništava", primeti Lovernije. "Zbog toga je naš narod ograničio upotrebu pisane reci na sakramentalne funkcije" da se zaštiti ili posveti neko mesto, uništi neprijatelj, podignu elementi, upotrebi magija. Velike istine ne mogu da budu pretočene u reci, kao što ni ideje ne mogu da budu uklesane u kamen. Možeš otvoriti svoje glinene lađe, prijatelju moj, ali ćeš u njima naći samo sećanja na sećanja, senke
senki."
"Još od dečaštva Učitelj je pamtio druija", reče Josif. "Znao je Toru napamet i mogao je satima da recituje stihove iz nje. Za vreme dugih putovanja po moru imao sam običaj da mu čitam priče, koje je on takođe upamtio. Omiljena mu je bila Pitijanske ode od Pindara - naročito rečenica Kairos i plima ne čekaju nijednog čoveka. U grčkom jeziku postoje dve reci za "vreme": chronos i kairos. Prva označava vreme prolaska sunca preko nebesa. Ali kairos označava neophodni trenutak - kritični tren kada čovek mora da uhvati plimu ili potone i bude potpuno uništen. Ovo drugo značenje je Učitelju bilo veoma važno.
"Poslednji put kada sam ga video - otišao sam do njega da mu kažem da sam nabavio belog magarca koga je tražio da na njemu ujaše u Jerusa-Hm naredne nedelje - on mi je kazao: "Onda je sve obavljeno, Josife, i ja idem da se sretnem sa svojim kairosom". To su bile poslednje reci koje mi je rekao pre nego što je umro." Josif treptanjem odagna suze iz očiju i proguta knedlu. "Strašno mi nedostaje, Lovernije", prošaputao je.
Keltski princ se okrenu ka Josifu. Iako su njih dvojica bili istih godina i gotovo iste visine, on zagrli Josifa i poče da ga ljulja kao dete, isto kao stoje to činio Učitelj kada bi reci bile nedovoljne.
"Onda možemo samo da se nadamo", konačno progovori Lovernije, "da će ti odsevi reci, čak i da nisu svi tačni, bar malo umanjiti bol tvoga srca."
Josif pogleda prijatelja i klimnu. Zatim priđe mreži i izvadi amforu koju je Mirjam obeležila kao prvu u nizu. Polomio je pečat, izvukao i razmetao svitak i počeo da čita naglas:
Josifu iz Arimateje u Glastonariju, Britanija Od Mirjam iz. Magdale Vitanija, Judeja
169
l
Dragi moj voljeni Josife,
mnogo ti hvala na tvom pismu, koje mi je doneo Jakov Zebedej kada se vratio iz posete tebi. Žao mije stoje bila potrebna ćela godina da ispunim tvoj zahtev, ali već si verovatno saznao od Jakova da se ovde sve promenilo - sve.
Oh, Josife, kako mi samo nedostaješ! Veoma sam ti zahvalna što si tražio od mene da se pobrinem za to. Izgleda da se jedino ti sećaš koliko se Učitelj oslanjao na žene. Koje drugi do žena finansirao njegovu misiju, obezbeđivao mu zaklon, putovao, podučavao, isceljivao i brinuo se o njegovim potrebama? S njegovom majkom Marijom sledili smo ga do Golgote; stajale smo i plakale ispod krsta dok nije umro i otišle smo do groba da operemo njegovo telo, da ga pripremimo retkim travama i uvijemo u fino platno iz Magdale. Ukratko, mi žene smo bile te koje su ostale uz Učitelja od početka do kraja. Čak i posle kraja, dok se njegov duh nije popeo na nebesa.
Josife, oprosti mi što te zamarani ovim uzburkanim osećanjima. Ali kada si poscgao za mnom preko vode putem pisma, osetila sam se poput davljenice spašene u poslednji čas. Slažem se da se nešto značajno dogodilo tokom Učiteljevih poslednjih dana i strašno sam razočarana što ne mogu smesta da dođem u Britaniju kao što želiš. Možda se pokaže daje ovo odlaganje pravi blagoslov - jer možda sam upravo ja otkrila nešto o čemu nije bilo ni pomcna u bilo kom scćanju koje sam prikupila za tebe: odnosi se na Efes.
Učiteljeva majka, koja je bila i meni kao majka, uznemirena je kao i sve mi zbog onoga što se dogodilo sa baštinom njenog sina za ovako kratko vreme. Odlučila je da se preseli u Efes na jonsku obalu i zamolila me je da krenem tamo s njom i ostanem ćelu godinu dok se ne smesti.
Njen zaštitnik, mladi Jovan Zebedej. koga je Učitelj imao običaj da zove parthenos, ili "devica koja crveni", sada je odrastao čovek. Sagradio nam je malu kamenu kuću na Ortigiji, planini Kvail. na obroncima grada: možda se sećaš tog mesta sa svojih putovanja? Sigurna sam da ga se Učitelj sećao, jer gaje lično odabrao i rekao svojoj majci za to neposredno pred smrt. Čudan izbor mesta: rekli su mi daje ta kuća sagrađena od kamena iz svetog izvora za koji Grci veruju da obeležava mesto na kome se rodila njihova boginja Artemida ili Dijana, kako je Rimljani zovu. Ali postoji još nešto.
Svake godine za vreme njihove proslave Eostre - prolećne ravnodne-vice kada slave rođenje boginje - Ortigija postaje stecište hodočasnika iz celog grčkog sveta. Deca tumaraju po planini tražeći poslovična jaja Eoslre. simbole sreće i plodnosti, koja su bila sveta za boginju. Ironično, ali ta svečanost se održava upravo za vreme naše Pashe: iste one nedelje, u kojoj je pre dve godine umro Učitelj. Tako su ta paganska boginja i njeni obredi na neki čudan način povezani sa sećanjcm na Učiteljevu smrt i sa
170
om stvari za koju sam ti rekla da nedostaje u svim ostalim saopštenjima: nča koju nam je Učitelj ispričao na planini, upravo onog dana kada si ti d šao u moju kuću pre dvc godine, posle godinu dana provedenih na moru. Kada sam bio mlad", Učitelj nam je rekao tog jutra, visoko na livadi unoj divljeg cveća, "otputovao sam među strance. Naučio sam da narod dalekog severa ima reč za ono što smatra istinitim: "dru", koja takođe znači uverenje i "troth" - garancija. Isto kao što su u našoj judejskoj tradiciji istina, pravda i vera jedno: sveštenici takođe dele pravdu. Kada neki od njihovih sveštenika sudi, kao što su to činili i naši preci u drevna vremena, on stoji pod duruom, drvetom koje mi nazivamo hrast. Stoga se njihov sveštenik zove d"rui ili d"ruid u množini, što znači onaj koji daje
istinu.
"Kao i drevni Hebreji i ti severnjaci smatraju daje broj trinaest najsvetiji, to je broj meseci u godini po lunarnom kalendaru. Pošto trinaesti mesec označava kraj godine, to je broj koji poistovećujemo sa promenom, broj novog ciklusa, broj ponovnog rođenja i nade. Sam taj broj je seme istine u priči o Jakovu, koji se rvao sa Božjim anđelom i bio preobražen u Isra"el. Svi su skloni da zaborave da naš praotac, Jakov, nije imao dvanaestoro dece - imao ih je trinaestoro."
A onda, kao daje sve pojasnio i kao daje sesija završena, imali smo utisak daje Učitelj otplovio prema unutrašnjem carstvu i okrenuo se od nas kao da će da ode.
"Ali, Učitelju!" povikao je Simon Petar. "Sigurno je u pitanju neka greška? Priznajem da ne znam ništa o tim hrastovim-ljudima o kojima pričaš. Ali u našem narodu vlada uverenje, posvcdočeno u Tori, da postoji dvanaest plemena Izraela - ne trinaest kao što ti reče. Ta stvar nikada nije bila dovedena u pitanje!"
"Petre, Petre, Bog ti je dao uši. Trebalo bi da Mu se odužiš tako što ćeš ih koristiti!" rekao je Učitelj, smejući se dok je stezao Petrovo rame. Kada se Petar snuždio, Učitelj je dodao: "Nisam rekao trinaest plemena, već trinaestoro dece. Saslušaj priču malo pažljivije: zapitaj se zbog čega bi ta činjenica trebalo da predstavlja seme istine za kojim sam tragao."
Učitelj je došao do mesta na kome sam sedela sa ostalima u širokom krugu na travnatoj livadi i položio mi šaku na kosu osmehujući se.
"Možda će Mirjam jednog dana pronaći odgovor", rekao je Učitelj ctru. "Oduvek sam smatrao Mirjam svojim trinaestim učenikom. Ali jednog će dana ona postati i moj prvi apostol: trinaest i jedan, ispunjenje ciklusa. Alfa i omega, prvi i poslednji." Potom je dodao, gotovo kao uzgred: "Jakovovo zaboravljeno dete koje sam pomenuo zvalo se Dina. K-ako ja gledam na stvari, Dina otelovljuje seme istine u priči. Njeno ime, kao i ime njenog brata Dana, znači sudija."
Osmehujući se onim svojim čudnim osmehom, Učitelj se ponovo °кгепио od nas i uputio se niz planinu. Svi smo ga sledili.
171
Josife, dobro znaš kao i ja da Učitelj nikada nije koristio parabolu ili paradoks radi zbunjivanja ili pukog nadraživanja: uvek je postojao motiv. Smatrao je da ćemo u potpunosti shvatiti istinu, u potpunosti je prihvatiti i da će ona postati deo nas, samo ako budemo sami tragali za njom i ako sami dođemo do nje.
Tog jutra nam je Učitelj jasno stavio do znanja daje broj trinaest povezan sa hebrejskim lunarnim kalendarom, te stoga i sa konceptom smene godišnjih doba. Ali zašto nije pomenuo i ono stoje sigurno znao: daje rimsko ime za Dinu Dijana? I zašto nam nije izložio svoj plan da njegova majka jednog dana živi u čuvenom gaju hrastova u Ortigiji? Da će njena kuća biti podignuta pored izvora na samom mestu na kome se rodila boginja meseca Artemida - koju takođe zovu Dijana iz Efesa, gospodarica potoka i izvora, čiji se obredi izvode u hrastovim gajevima diljem grčkog sveta? Ne, nemoguće daje ta priča slučajno bila poslednja koju je Učitelj ispričao svojoj pastvi kako se posle pokazalo, poslednjcg dana kada smo svi bili zajedno. Ja sam napravila jedinu grešku što to nisam ranije uvidela.
Josife, znam da će ova priča i izveštaji koje sam poslala predstavljati hranu za tvoj um, i da ćeš ih, pre nego što se ponovo sretnemo, u potpunosti svariti. Ja ću, pak, u međuvremenu dati sve od sebe da saznam nešto više o Učiteljevim privatnim motivima-jer sam sasvim ubeđena da su oni upravo to - da pošalje svoju majku u dom ove efeške boginje. Možda zajedno, ti i ja možemo da pronađemo kariku koja nedostaje i koja će povezati sve ove naizgled različite i razbacane događaje iz Učiteljevih poslednjih dana.
Za sada se molim, Josife, da ti hodiš s Bogom; i šaljem ti svoje oči, uši, srce i svoj blagoslov - kako bi mogao da vidiš, čuješ, voliš i veruješ onako kako je Učitelj to želeo da radimo.
Mirjam iz Magdale
Kada je Josif podigao pogled sa pisma, sunce je već zašlo za obzorje obojivši more krvlju. Uskovitlana magla kotrljala se preko vode poput sumpornih isparenja koja se izdižu iz dubina. Pored njega je stajao Lover-nije pogleda uprtog u pakleni prizor. Bio je izgubljen u mislima i ćutao.
"Postoji nešto u ovoj priči što Mirjam nije pomenula", reče Josif. "Ta-čno je daje Jakovova kćerka, Dina, bila jedno od trinaestoro dece, ali nije bila trinaesto koje mu se rodilo. Redosled rađanja je vaoma važan u Tori -bar kada su u pitanju sinovi nekog plemena. Dina je bila poslednje dete koje je rodila Jakovova starija žena, Lija, ali nije bila poslednja od Jakov-Ijevih trinaestoro."
,,Taj vaš predak je, znači, imao više od jedne žene?" upitao je Loverni-je sa zanimanjem. Poligamija je bila retka među Keltima i neprihvatljiva među elitnom klasom druida.
172
"Jakov je imao dve žene i dve naložnice", odvrati Josif. "Rekao sam ti daje Učitelj imao izuzetno pamćenje, naročito kada je u pitanju bila Tora. Svi brojevi u Tori su značajni - jer se hebrejski alfabet, isto kao i grčki, zasniva na brojevima. Slažem se da je Učitelj želeo da priča o Dini bude sagledana iz mnogo uglova."
"Ispričaj mi je onda", reče Lovernije.
Bio je sumrak i magla je progutala obalu ispod. Ubrzo će pasti noć, te je Lovernije sakupio nekoliko obližnjih grmova, grana i grančica, i počeo da kreše kremen koji je izvadio iz vreće uvezane kanapom kako bi na brzinu potpalio vatru. Dvojica muškaraca sedeli su na obližnjem stenovitom platou dok je Josif pričao priču.



15 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:44 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
TRINAESTO PLEME
Priča počinje u vreme kada je naš predak Jakov bio mlad. Jakov je dva puta prevario svog brata blizanca Isava za ono što mu je pripadalo kao prvorođenom. Kada je saznao da je Isav pripretio da će ga ubiti čim njihov otac umre, Jakov je pobegao iz zemlje Kanaan i uputio se na sever, u postojbinu plemena svoje majke. Kada je stigao u planine u blizini reke Eufrata, prva osoba koju je Jakov ugledao bila je lepa pastirica koja je dovela svoje ovce na izvor, i Jakov se zaljubio u nju. Ispostavilo se daje ona njegova rođaka Rahila, mlađa kćer majčinog brata, Labana. Jakov je odmah zatražio njenu ruku.
Jakov je radio sedam godina za svog ujaka da bi dobio Rahilu za neve-stu. Ali u zoru posle prve bračne noći saznao je da su ga prevarili:4ena s kojom je te noći legao - i koja je zamenila Rahilu pod okriljem noći - bila je njena razroka starija sestra, Lija. Na severu je bio običaj da se prvo uda najstarija kćer. Kada je ujak Laban ponudio Jakovu Rahilu da mu bude druga žena, Jakov je pristao da plati miraz i za nju. Tako se još sedam godina znojio na ujakovim poljima. Broj sedam je takođe ključni broj u isto-riji našeg naroda. Bog je stvorio svet za šest dana, a sedmog se odmarao. Broj sedam označava ispunjenje i završetak svih kreativnih preduzetništva, to je broj božanske mudrosti. Stoga je značajno da se Jakovljeva jedina kćerka rodila kao sedma po redu, a isto tako važni su i ključni događaji koji su doveli do njenog rođenja:
Dok je Bog prenebregavao Rahilinu želju da ima decu, njena sestra Lija rodila je četiri sina. Rahila je ponudila mužu svoju služavku Bilhu, koja mu je rodila još dva sina. Kako Jakov više nije dolazio u Lijinu postelju, ona mu je ponudila svoju služavku, Zilpu, koja je isto tako imala dva sina sa Jakovom - dok je ncsrećna Rahila i dalje bila jalova. Ali stvari će se uskoro promenili.
173
Jednoga dana, najstariji sin, Ruben, pronašao je mandragore u polju žita i doneo ih majci Liji. Mandragore, kao i majske jabuke, pospešuju začeće i povezuju ih sa Evinim iskušenjem. Ranila je zamolila Liju da ih podele. Lija je pristala, ali samo pod uslovom da se Jakov vrati u njenu postelju i ponovo počne da obavlja svoje bračne dužnosti. Očajna Rahila se složila, posle čega je Lija rodila još dva sina. Posle toga je trebalo da usledi događaj od velike važnosti. Lijino sedmo i poslednje dete - a Jakovovo jedanaesto - bila je devojčica, kojaje dobila ime Dina.
Po Dininom rođenju, Lija više nije mogla da rađa, a Rahila je počela. Rahilin prvorođeni sin Josif, koji je kasnije postao vicekralj Egipta, bio je, znači, Jakovovo dvanaesto dete. Poslednje dete bio je Benjamin, čije rođenje je Rahilu stajalo života i označilo kraj porodičnog ciklusa. On je bio trinaesti.
Redosled kojim su se deca rađala, način na koji je svakog od njih Jakov blagoslovio pre smrti, pa čak i način na koji je Mojsije kasnije blagoslovio plemena u pustinji, bili su veoma važni za istoriju našeg naroda. Dina se ne pojavljuje ponovo u priči sve dok se njen otac Jakov nije vratio iz dobrovoljnog izgnanstva na sever i doveo svoju porodicu u zemlju Kanaan.
Jakov je kupio zemlju od lokalnog princa Hamora, iskopao bunar koji još stoji u podnožju svete gore Garizim i nastanio se sa porodicom u zemlji Kanaan. Dok je Dina jednog dana prolazila žitnim poljima pošavši da se nađe sa nekim lokalnim devojkama, Hamorov sin Sihem ju je ugledao i poželeo, i ukaljao je tu u polju. Ali Sihem je ubrzo shvatio daje zaljubljen u Dinu, odveo je kući i zamolio oca Hamora da se pobrine za venčanje.
Kada je Hamor otišao do Dininog oca i njene braće, ponudio im je polovinu svoga imanja ako dozvole da dođe do ovog venčanja. Jakov i njegovi sinovi su pristali, ali samo ako svi muškarci iz kanaanskog klana pristanu da budu obrezani, kao što to zahteva jevrejski zavet. Međutim, dvojica Dinine braće su slagala da pristaju na pogodbu - i čim su se kanaanski muškarci podvrgli zahvatu obrezanja, Simon i Levi su napali njihova domaćinstva, pobili sve muškarce, na silu odveli Dinu iz kuće njenih otmičara, poharali i porušili kuće i pobegli sa ženama i decom, ovcama i ovnovima i materijalnim bogatstvom. Jakovljeva porodica bila je primorana da pobegne iz Kanaana iz straha od odmazde zbog ove prevare i masakra. Znamo još dve stvari vezane za ovu priču:
Jakov i njegova porodica napustili su Kanaan i nikada se nisu vratili. U blizini bunara koji je Jakov tamo iskopao izrastao je hrast Sihem, pod kojim će jednog dana Mojsije naložiti Jevrejima da podignu svoj prvi oltar po povratku iz Egipta u obećanu zemlju. Pod tim sada poznatim drvetom, Jakov je zakopao svu odeću, nakit i blaga, pa čak i kipove i idole - sve što je pripadalo njegovim ženama i naložnicama, slugama i zarobljenicima iz
174
Kanaana - kako bi svi mogli da odenu čistu odeću i počnu novi život pre nego što se upute u zemlju u kojoj je živeo narod njegovog oca.
Između zemlje Kanaan koju su ostavili za sobom i Judeje kojaje ležala pred njima, u blizini Vitlejema, Rahila je rodila trinaesto i poslednje dete. Nazvala ga je Ben-Oni, ali mu je Jakov dao ime Benjamin - potom je umrla.
"Šta je bilo sa Dinom koja je bila uzrok svih ovih promena sreće, tih početaka i završetaka i sudbinskih preokreta?" upitao je Lovernije, kada je Josif završio svoju priču.
"Nikada nećemo saznati kako se ona osećala zbog izdaje koju su njena braća počinila u njeno ime, jer se ona više ne pominje u Tori", reče Josif". "Međutim, predmete koji su bili zakopani ispod onog hrasta često nazivaju "Dininom zaostavštinom", jer su oni izmenili sudbinu jevrejskog naroda, lišili ga prošlosti, pa čak i identiteta. Od toga dana pre skoro dve hiljade godina kada su napustili Kanaan - današnju Samariju - i ušli u Hebron -današnju Judeju - kao da su se ponovo rodili i započeli novi i drugačiji život."
"Misliš li da je to bila skrivena poruka Isusa iz Nazareta?" upitao je Lovernije. "Da se oslobodimo prošlosti i započnemo novi život?"
"Nadam se da ću upravo to saznati iz sadržaja ovih ćupova", odvratio
je Josif.
"Na osnovu pisma ove žene, nagađam šta je imao na umu Isus iz Nazareta i zašto je ispričao tu priču svojim učenicima", primcti princ. "Sve to ima veze sa Jakovovim bunarom koji si pomenuo i drvetom."
Josif se zagledao u te tamnoplave oči, gotovo crne pri svetlosti plamena.
"I moj narod ima hrastovo drveće, prijatelju moj", reče Lovernije, "koje raste u gajevima, i svako od njih ima svoj sveti bunar, koji se napaja iz svetog potoka. Na svakom od tih svetih mesta mi odajemo poštu jednoj izuzetnoj boginji. Njeno ime nije ni Dina ni Dijana. Ali je Danu - moje vlastito pleme, na primer, Tuatha De Danaan je Danuin narod - što mi izgleda suviše slično da bi bilo slučajno. Danu je velika devica, majka svih "pronađenih voda" - to jest, svežih voda kao što su potoci i vrela. Samo njeno ime znači "dar", jer takva voda sama po sebi predstavlja život. Odajemo joj poštu slično kao stoje to činio tvoj predak Jakov, samo što mi ne zakopavamo naše blago pod hrast, mi ga bacamo u bunar u blizini hrasta, gde ga dočekuju raširene ruke boginje."
"Ne misliš valjda daje Učiteljeva poslednja poruka bila..." zausti Josif.
"Neznabožačka ili paganska, kako bi je ti mogao nazvati?" Lovernije je završio rečenicu umesto njega sa setnim osmehom. "Bojim se da ga nikada niste razumeli, niko od vas, čak ni kada je bio dečak. Vidcli ste u njemu velikog filozofa, moćnog proroka, kralja spasitelja. Ali ja ga vidim kao što jedanjj, ili vidovnjak, vidi drugog, bez vela koji prekriva oči: što
175
će reći, nagog. Nagog kakvi smo kada dolazimo na ovaj svet i nagog kakvi smo kada umiremo. Jedan? može da vidi bolnu dušu drugog - a njegova duša je bila drevna, duša tog vašeg Isusa iz Nazareta. Ali postojalo je tu još nešto..."
"Još nešto?" upita Josif sa strahom.
Princ Lisica se zagledao u vatru, posmatrajući iskrice koje su puzale poput nečeg živog po tlu pre nego što bi nečujno nestale na crnom noćnom nebu. Josif je osećao peckanje po koži izazvano iščekivanjem pre nego što je začuo reci koje je drui prošaputao:
"U njemu je bog."
Josif je odjednom ostao bez daha, kao da mu je bio zadat snažan udarac.
"Bog?" ponovi on. "Ali, Lovernije, ti znaš da za naš narod postoji samo jedan Bog: Kralj nad kraljevima, Gospodar nebeskih vojski, Bog čije ime se ne izgovara, čiji lik se nikada ne urezuje, čiji dah je stvorio svet i koji je stvorio Sebe jednostavno rekavši Ja jesam. Zar hoćeš da kažeš da bi taj Bog mogao da uđe u neko živo ljudsko biće?"
"Bojim se da sam uočio sličnost između njega i jednog drugog boga", polako reče princ. "Čak i njegovo ime je ime velikog keltskog boga Esu-sa, gospodara podzemnog sveta, bogatstva koje izvire iz zemlje. Ljudske žrtve - ili tačnije, oni koji se žrtvuju Esusu - moraju da vise na drvetu ako žele da steknu pravu mudrost i saznanje o besmrtnosti. Votan, bog dalekog severa, visio je devet dana na drvetu ne bi li saznao tajnu runa, tajnu nad tajnama. Vaš Isus iz Nazareta visio je devet čunova, ali ideja je ista. Verujem da je on bio šaman najvišeg stepena - žrtvovao se da bi ušao u magični krug u kome prebiva istina i da bi stekao božansku mudrost i duhovnu besmrtnost."
"Žrtvovao se? I to zbog mudrosti? Zbog neke vrste besmrtnosti?" povika Josif iz Arimateje, iznervirano skočivši na noge. Rimljani jesu pričali o žrtvovanju ljudi među Keltima, ali sada je prvi put čuo da to pominje jedan drui. "Ne, ne. To jednostavno nije moguće. Ješua je možda bio Učitelj, ali ja sam ga odgajio - on je za mene bio moje jedino dete. Poznavao sam ga bolje od bilo koga. On nikada ne bi mogao da okrene leđa čove-čanstvu ili da se odrekne svoje životne misije da traži spas za sva ljudska bića uz pomoć ljubavi i to ovde na zemlji! Uvek je težio životu i svetlosti. Ne traži od mene da poverujem da bi se Učitelj upustio u nekakav mračan, varvarski obred u želji da prizove bogove naših predaka žedne krvi." I Lovernije je bio ustao. Spustio je šake na Josifova ramena i prodorno mu se zagledao u oči pre nego stoje progovorio.
,,Ali to je upravo ono u šta ti veruješ. moj prijatelju", reče on. Kada se Josif odvojio od njega u znak protivljenja, Lovernije je dodao: "Toga si se sve vreme i plašio, zar ne? Inače ne bi čekao da Jakov Zebedej ode da bi otvorio te glinene ćupove. Zašto si doveo mene sa ostrva da budem pored tebe kada ih otvoriš?"
176
Ne sačekavši Josifov odgovor, princ podiže mrežu sa glinenim amforama i prinese ih vatri da ih bolje pogleda.
Naša jedina nedoumica sastoji se u tome da li da ih pročitamo ili spalimo", rekao je Josifu. "Tvoj gospodar je krenuo putem koji mije dobro poznat, znaš. U mom narodu, samo oni koje je odabrala sudbina smeju da slede put druija, glasnika bogova. To je put koji priprema onoga koji je njime krenuo za samožrtvovanje. Mislim da je tvoj Isus oduvek namera-vao to da uradi zarad čovečanstva. Kao što već rekoh, taj put takođe daje glasniku mudrost i istinu koji su od suštinske važnosti za ostvarenje takvog jednog cilja. Ali postoji još jedan put, mnogo opasniji, ali koji na kraju donosi - ako se uspešno pređe - mnogo veće znanje i moć."
"Kakvu moć?" upitao je Josif.
Lovernije spusti mrežu i smrknuto pogleda Josifa. "Moramo otkriti koje su to tačno predmete tvoji preci zakopali ispod korenja pomenutog hrasta u Samariji i gde se oni danas nalaze: da li su zaista ostali pod zemljom tokom protekla dva milenijuma, mada se pribojavam da nisu. Podozrevam da Isus iz Nazareta nije samo želeo da ispriča priču o silovanju Dine i osveti njene braće. Mislim da se seme istine u njegovoj priči odnosi na jedan veći preobražaj - i da predmeti koje je Jakov zakopao možda predstavljaju ključ te tajne.""
"Ali ja sam ti ispričao o tim stvarima", primeti Josif. "Učitelj ih nikada nije pominjao. Osim toga, reč je samo o odeći, nakitu, ličnom blagu i kućnim ikonama slugu, koji su zakopani već dve hiljade godina. Kako bi oni mogli da imaju veze sa preobražajem ili da objasne Učiteljeve postupke?"
"Rekao si da su zakopani pored svetog bunara i ispod svetog hrasta, a razlog zbog koga su zakopani bila je promena identiteta plemena koja će poteći od Jakova. To nam govori da nisu u pitanju bila samo lična dobra već talismani koji su posedovali karizmu svakog pojedinog člana plemena", reče Lovernije. "Upućenik koji odabere teži put koji sam malopre pomenuo mora kao prvo da poseduje te talismane. Oni moraju da budu sjedinjeni u zajedničkoj sili za vreme njegovog prizivanja drevnih tajni. Ubeđen sam da je to bio cilj tvog učitelja. Ako je odabrao da sledi taj put zarad vašeg naroda, mora da je došao u posed talismana vaših predaka. Bez obzira na to aa h je uspeo ili ne u svom konačnom cilju preobraženja, ti predmeti moraju smesta biti vraćeni u zemlju, kako bi se umilostivili bogovi."
"Ne shvatam", pobunio se Josif. "Hoćeš da kažeš daje Učitelj iskopao
e predmete koji su milenijumima bili zakopani - ili možda nikada nisu ni
Postojali - da bi stekao za sebe neku tajanstvenu moć. Ali, Lovernije,
citelj je već za života učinio velika dela. Vaskrsao je mladog Lazara. A
P°sle vlastite smrti, prikazao se Mirjam kao u stvarnom životu. Koje su to
ece m°ći od onih koje je već posedovao?"
177
l
Plamenovi su već dogorevali i njih dvojica bez reci počeše da gase vatru i da se spremaju za povratak na Josifov brod. Lovernije podiže mrežu sa glinenim amforama i prebaci je preko širokog ramena. Josif je samo nazirao njegovo mišićavo obličje. Do njega iz mraka dopre tihi Loverni-jev glas.
"Kada sam ti kazao daje tvog učitelja zaposeo bog, bojim se da nisam bio potpuno jasan", reče on. "Druid veruje da samo bog može da donese Novo doba."
Sirijska Antiohija: jesen, godine Gospodnje 35. VREME ZA ISTINU
Zašto smatraju daje Saturn otac Istine?
Da li zato što misle... Saturn Kronos je Vreme Hronos, i da Vreme otkriva istinu? Ili možda zato što je poslovično Doba Saturna... doba najveće pravednosti, najvećma doprinelo istini?
Plutarh, Rimska pitanja
Lucije Vitelije, novopostavljeni carski legat u rimskoj Siriji, hodao je gore--dole po svojim odajama. Ove nepregledne službene prostorije u kojima su se obavljali poslovi vezani za rimske legije u sirijskoj Antiohiji, gledale su na dvorište koje ih je spajalo sa barakama garnizona za oficire Treće legije. Uvek kada bi Vitelije prošao pored prozora koji su bili okrenuti ka tom dvorištu, opsovao bi sebi u bradu. Svaki put kada bi to uradio, njegov pisar bi na trenutak podigao pogled - a onda bi ga ponovo žurno spustio na diktat ispred sebe da proveri da li je nešto zabrljao. Upravo je pokušavao da ukloni jednu brljotinu kada je ušao glavni konjušar.
"Gde je taj đavo Marcelije?" eksplodirao je Vitelije. "Poslao sam po njega pre skoro jedan sat! Zar nemam dovoljno briga, a tek što sam stigao u ovu državu haosa: prvo prokleti Partani, a sada Jevreji?"
"Ekselencijo, poslao me je da vam kažem da će se još samo malo zadržati", izvinio se konjušar, spustivši se pri tom na jedno koleno. "U pitanju su drugi oficiri: oni ga zadržavaju svojim tiradama. Ne žele da ide u Judeju ako nije reč samo o saslušanjima, tako kažu. Ne žele javno suđenje..."
"Oni ne žele javno suđenje?" Vitelijevo lice je buknulo. "Budi tako dobar pa ih podseti ko je rimski legat!" Pisar koji je sedeo iza njega, počeo je da se vrpolji na stolici i da nervozno pogledava prema portalu kao da želi da pobegne. "Nije važno", besno dodade Vitelije. "Ako budem morao, sam ću da osvežim pamćenje mojih oficira, ukoliko su zaboravili ko je
178
ada ovde glavni!" Uputio se ka vratima, umalo se ne sudarivši sa oficirom legionara Marcelijem, koji je upravo ulazio.
,Sire, izvinite što kasnim", reče oficir, popravivši ogrtač i naklonivši se "Ali kao što verovatno znate, još od kada je Rim pripojio Kapadokiju, oficiri imaju velikih muka da održe red među trupama, pored toga što nas Partani pljačkaju ćelom dužinom severne granice. A sada još i ta stvar sa prefektom Judeje Pontijem Pilatom..."
Marcelije provuče prste kroz kratko podšišanu kosu i zavrte glavom. Iskreno govoreći, oficiri se plaše da bi, ako izvedemo Pilata na javno suđenje kao stoje bilo planirano, građanski nemiri mogli uzdrmati ćelu južnu oblast. Taj čovek je politički vruć krompir. Od samog početka su njegovi postupci bili izazivački. Pokrao je novac Jevreja namenjen izgradnji hrama, ukaljao je zemljište hrama i svešteničke halje, sagradio akvadukt kroz jevrejsko groblje. Pre nekoliko godina je razapeo na krst omiljenog jevrejskog propo-vednika zajedno sa nekim običnim lopovima. Jednom reci, peckao je Jevre-je što je nedopustivo ponašanje za glavnog administratora jedne rimske provincije - a sada još i taj masakr u Samariji. Molim vas da shvatite da oficiri opravdano brinu. U nezgodnom smo položaju. Ako sud proglasi Pilata krivim, Jevreji će se osokoliti smatrajući da su konačno izvojevali neku vrstu pobede nad Rimom. A ako ga proglase nevinim što je naredio da tih stotinak Jevreja Samarićana bude pogubljeno, možemo očekivati otvorenu pobunu."
"Dragi moj Marcelije, budi ubeđen da sam se dobro uputio u ceo slučaj", primeti legat, davši mu znak da sedne. "Mogao si nam obojici ušte-deti dosta vremena i nerviranja da si došao odmah čim sam te pozvao, jer sam već doneo odluku. Malo toga možemo da uradimo ili bi trebalo da bude urađeno u vezi sa prestupima koje je Pilat već počinio. Ali zbog ovog poslednjeg, Pilat će biti poslat u Rim i tamo će mu biti suđeno."
"Pred Senatom?" zapanjeno upita Marcelije. "Ali to je neizvodljivo. Pilat je vaš podređeni, carski legatu. On je vojni guverner jedne provincije."
"I pripadnik konjičkog reda", dodade Vitelije. "Stoga mu može biti suđeno pred vojnim tribunalom sastavljenim od njemu jednakih. Potom će ga rimski senat ili osloboditi ili osuditi."
Marcelije se široko osmehno na ovo neverovatno pametno rešenje problema za koji je do ovog trenutka verovao daje nerešiv. A onda je shvatio đa su konjušar i pisar još u sobi s njima.
,Možeš da se udaljiš", Vitelije reče konjušaru, koji smesta iziđe. Pišaju se obratio recima: "Pročitaj oficiru Marceliju službeno saopštenje koje Ce biti upućeno na Kapri."
" ustade, razmota svitak i poče da čita naglas:
Za: Tiberija Cezara rimskog cara na Kapriju
179
Od: Lucija Vitelija legata carskog Rima koj Antiohiji
Poštovana ekselencijo...
Ovim izveštavam Vašu ekselenciju da sam u svojstvu ovlašćenog legata rimske kolonije Sirije smenio Pontija Pilata sa mesta prefekta Judeje i oslobodio ga svih daljnjih dužnosti u istočnim provincijama carstva. Zbog ozbiljnosti optužbi i težine dokaza protiv Pilata i nezadovoljstva naroda prema njemu, naredio sam da bude vraćen u Rim gde će mu se suditi pred vojnim tribunalom konjičkog reda i gde će odgovarajuću presudu doneti rimski senat. Bivšeg prefekta zameniće Marcelije, dugogodišnji stariji oficir treće legije. Mislim da će se Vaša ekselencija složiti daje njegova prošlost besprekorna.
Prilazem izveštaj jednomesečne istrage koju je sprovelo naše oblasno vojno veće zbog žalbi uloženih legiji od strane veća Samarićana u Sihemu, koji optužuju Pilata za ločine protiv civilnog stanovništva i nekih od njihovih vođa. Verujem da će ovaj izveštaj u potpunosti opravdati i podržati moju odluku.
Molim se bogovima za zdravlje Vaše ekselencije kao i za zdravlje carske porodice. I molim za dopuštenje da uputim svoje najtoplije pozdrave mom sinu Auliju za koga ću zapaliti češer mirte kako bi nastavio da udovoljava Vašoj ekselenciji kao peharnik, plesač i sadrug ostalim mladićima na ostrvu Kapri. Ostajem odani i zahvalni sluga rimskog carstva:
Lucije Vitelije, carski legat, u Sirijskoj Antiohiji
Izveštaj Treće legije u Antiohiji istraga povodom optužbi po predmetu:
Veće Sihema, Samarija,
versus
Prefekta Judeje Pontija Pilata
Pismena žalba uložena je od strane građanskog veća Sihema protiv Pontija Pilata, rimskog prefekta Judeje, jer je prošlog meseca izdao naređenje za surovu odmazdu, koja je za ishod imala smrt sto dvadeset sedmoro samarićanskih građana - muškaraca, žena i dece - za vreme religijskog hodočašća više od četiri hiljade ljudi na hebrejsku svetu goru Garizim. U žalbi se prefekt Pilat dalje optužuje daje naredio potonje zatvaranje, mučenje i pogubljenje nekih od najistaknutijih građana Samarije od kojih je većina ranije bila uhapšena po njegovom nalogu na tom mestu.
180
Samarija je politički važna centralna regija rimske Palestine koja razdvaja provinciju rimsku Judeju od tetrarhije Galileje kojom upravlja rod Antipa. Glavni grad, Sihem, nalazi se između dva važna religijska mesta: crore Eval i gore Garizim. Judejci i Samarićani se odavno mrze. Vekovima su samo Samarićani upražnjavali drevni oblik hebrejskog obožavanja vezanog z;a brdo Garizim, koje uključuje poštovanje golubice duha svetog i svetog hrasta. Svi Hebreji, uključujući i Judejce, slažu se daje brdo Garizim sveto mesto značajno za istoriju njihove vere. Oni ga zovu Tahbur Ha"ares, što znači apsolutno geografsko središte zemlje, mesto oko koga se okreću četiri strane sveta, ili ono što bismo mi nazvali Axis Mundi.
Prema legendi, izvesne obredne posude i drugo blago iz prvog hrama kralja Solomona u Judeji odneto je tokom uništenja hrama i tamo pokopano, a po povratku Jevreja iz egipatskog ropstva, njihov duhovni vođa Mojsije naložio je da tamo budu položene i svete relikvije iz njihovog prvog zavetnog šatora podignutog u divljini, uključujući poznati zavetni kovčeg, pa čak i sam zavetni šator. Različiti ogranci Hebreja takođe se slažu u svom uverenju daje bunar sveže vode u blizini Sihema, danas poznat i po svojim isceliteljskim osobinama, iskopao njihov predak Jakov, i daje po prispeću u ovu zemlju sagradio prvi oltar na ovom mestu.
Među Hebrejima svih uverenja takođe odavno vlada mišljenje da će te svete relikvije ugledati svetlost dana u zoru novog milenijuma posle Moj-sija, koji će, prema njihovom kalendaru, uskoro nastupiti. Stoga se prošlog meseca, pošto je jedan Samarićanin prorok predvideo da će ti predmeti ugledati svetlost dana u vreme jesenje ravnodnevice, okupilo njih četiri hiljade i uputilo ka gori.
Kada je to čuo, Pontije Pilat je pozvao garnizon rimskih vojnika sme-šten u obližnoj Cezareji, naložio im da se preruše u hodočasnike i odu na mesto hodočašća. Kada su hodočasnici stali da se penju uz svetu planinu, vojnici su po Pilatovom naređenju mnoge posckli. Ostali, naročito oni bogati i istaknuti među njima, bili su posle toga uzeti kao taoci i prebačeni u Cezareju, gde su bili ispitivani u vezi sa motivima tog hodočašća i potom PO prekom postupku pogubljeni, takođe po Pilatovom naređenju.
Tokom ispitivanja pred ovim tribunalom, Pilat je izjavio daje pokušao a spreči građanske nemire, postoje prethodno saznao da će mnogi hodočasnici nositi oružje. Ali kako Samarićani i ostali ionako idu naoružani °£ mnogobrojnih razbojnika u ovom kraju i pošto su mnogi masakri-rani na Garizimu bili nenaoružane žene i deca, objašnjenje je smatrano fezadovoljavajućim. Prefekt je poslat nazad u zatvor u Antiohiji gde će ostati do daljnjeg.
"tor" ovog tribunala su se složili, imajući u vidu izveštaje rim-in vojnika koji su prisustvovali ispitivanju uhvaćenih Samarićana, daje S avni cilj prefekta Pilata bio da sazna gde bi mogli biti zakopani pomenuti meti hebrejske tradicije. U svetlu te mogućnosti, naredili smo pomoć-
181
noj falangi Treće legije da ode u tu oblast i pretraži brdo Garizim. U svom izveštaju su potvrdili da su pronašli brojna mesta na planini na kojima je zemlja bila sveže isprevrtana. Pošto hodočasnici nisu još bili počeli svoj uspon kada su ih napale rimske trupe, to je očigledno obavio neko drugi, možda po naređenju samog Pilata. Međutim, drevne, svete relikvije nisu bile pronađene.
Rim: Proleće, godine Gospodnje 37. GUJA
Odgajam guju za rimski narod, i Faetona za ceo svet.
Tiberije, govori o Gaju
Neka me mrze, samo neka me se plaše.
Gaj Kaligula
,,Kakva neverovatna mala iznenađenja nam priređuje život kada im se najmanje nadamo!" reče car Gaj, tobože ljubazno, svom stricu Klaudiju.
Šetali su ruku pod ruku preko Marsovog polja i duž Tibra u pravcu Avgustovog mauzoleja, hrama posvećenog božanskom Avgustu koji je ostao nezavršen posle Tiberijeve smrti. Gaj se osmehnuo u sebi kao daje posredi neka privatna šala. Duboko je udahnuo miris sveže prolećne trave i nastavio:
"Kad samo pomislim da su me do pre samo mesec dana smatrali malim Kaligulom - Čizmicom - rođenom u čizmi, koga je otac odgajio među vojnicima", reče on. "I da sam sa osamnaest godina bio samo jedan od de-čaka-plesača koje je deda držao radi zabave zajedno sa svojim haremom na onoj užasnoj stenčugi zvanoj Kapri. A pogledaj me danas - imam dvadeset četiri godine i vladar sam celog nepreglednog Rimskog carstva! Zar majka ne bi bila ponosna?" A onda mu se lice iznenada smrklo od besa i on pakosno odbrusi. "Da su joj samo dozvolili da pozivi dovoljno dugo i vidi to!"
Pošto je bio upoznat sa istorijatom carske porodice, Klaudija ova nagla i žestoka promena raspoloženja nije mnogo zapanjila. Nežno je potapšao bratanca po ruci dok su šetali. Kao i mladi car, koga su svi i dalje od milja zvali Kaligula, i Klaudije je proveo život pitajući se koji će od njih, uključujući tu i sebe, sledeći biti ubijen, i koji član porodice će to organizovati.
Svi su, na primer, pričali o tome kako je Tiberije, pre nego što se popeo na presto, ubio Germanika - Kaligulinog oca i Klaudijevog brata - kako bi sprečio Germanika, kao Tiberijevog zakonski usvojenog sina koji je bio
182
Avsustov miljenik, da umesto njega nasledi presto. Ali on je bio poslednji , porodice o čijem se uzroku smrti samo nagađalo. Kaligulina dva bra-i majku Agripinu Tiberije je otvoreno izgnao, naredio da budu prebijeni i ostavljeni da umru od gladi.
Prirodno, posumnjaće da sam bio saučesnik", dodao je Kaligula, misleći na smrt dede koji je usvojio njegovog oca. "Tačno je da sam bio prisutan kada se Tiberije zaustavio kod seoske kuće u Misenumu. Bio sam tamo one noći kada je iznenada umro. Umro je od lošeg varenja posle trodnevnog čašćenja tokom puta. Priznajem da delujc sumnjivo i liči na trovanje - ali nebesa znaju da sam imao isto onoliko motiva kao i bilo ko drugi da sredim starog jarca. Konačno, naredio je da se pobiju gotovo svi sa kojima je ikada večerao."
"Pa dobro, ako stvari već tako stoje i ako svi veruju da si ti to uradio", primeti Klaudije namignuvši, "pitam se kakvim divnim nagradama Senat i građani Rima planiraju da te zaspu? Da li si znao daje svetina za vreme svetkovine povodom tvog ustoličenja na ulicima uzvikivala: Tiberije Tibru"l Isto kao u dobra stara Sejanova vremena - ono što bi gore mora sići dole."
"Ne govori to!" povika Kaligula. Istrgao je svoju ruku i pogledao Klaudija krajnje neljudskim pogledom. Zatim je uz osmeh od koga se Klaudije sav naježio, dodao: "Da li si znao da tucam svoju sestru?"
Klaudije je bio zatečen. Bilo je poznato daje Kaligula kao dete imao napade tokom kojih bi pao na zemlju i na usta bi mu pošla pena, što je bio čest slučaj među cezarima. Ali sada, dok je stajao na svežem vazduhu na svetlozelenom travnjaku Marsovog polja pod predivnim plavim nebom jednog naizgled normalnog prolećnog dana, Klaudije je shvatio da posredi nije bilo obično ludilo. Znao je da mora nešto da odgovori na bratančevu primedbu, i to što pre.
"Nebesa mu!" glasno se nasmejao. "Ne, ne. to mi uopšte nije palo na pamet - kakvo iznenađenje! Zaista, kako sam to mogao da naslutim? Hoću da kažem, rekao si "moju sestru", ali ti zapravo imaš tri sestre i jedna je lepšaod druge!"
"Svi u porodici su u pravu što se tebe tiče, striče Klaudije", hladno primeti Kaligula. "Ti jesi velika budala. Sada mi je baš žao što sam te postavio za svog prvog konzula da zajedno sa mnom vladaš državom. Iako sam te oduvek više voleo od bilo koga u porodici, zaista je trebalo da odaberem nekoga bistrijeg."
,,Uvek možeš da me razrešiš te dužnosti - mada sam veoma zadovo-jan i presrećan zbog ukazane mi časti", žurno reče Klaudije, pitajući se s _"a uradi. Čekao je, moleći se da mu bogovi ukazu na pravi put, dok na kraju njegov bratanac nije progovorio.
"Ne govorim o svojoj sestri!" tiho prosikta Kaligula, iako stražari po-avljeni oko polja nisu ni u kom slučaju mogli da ih čuju. "Zar ne shva-tas? Govorio sam o boginji"
183
"A... o boginji", ponovi Klaudije, trudeći se da gleda Kaligulu u oči iako je imao utisak da će ga ovaj spaliti pogledom.
"Boginju!" vrisnu Kaligula. Ljutilo je stegao šake u pesnice. U lice mu se vralila tamna boja. "Zar ne shvataš? Obična smrtnica ne može da postane moja carica! Braća i sestre smrtnici ne mogu između sebe da se žene i udaju! Ali bogovi se uvek žene svojim sestrama - to se uvek radi - tako to oni rade! Po tome mi znamo da su oni zaista bogovi, znaš: jer svi tucaju svoje sestre!"
"Svakako", reče Klaudije, kucnuvši se po čelu kao da mu je tek tada svanulo. "Nisi kazao daje boginja, zato sam bio zbunjen. Tvoja sestra boginja. Svakako. Znači, govoriš o... Drusili!" završi on, moleći se svim pravim boginjama kojih je mogao da se seti daje to tačan odgovor.
Kaligula se osmehnu.
"Striče Klaudije", poče on, "pravi si lisac. Znao si sve vreme, samo si se pretvarao kako bi me naterao da ti kažem. Dozvoli mi da podelim s tobom sve ideje o tome šta smatram da bi trebalo da uradimo kako bismo spasli carstvo."
Kaliguline ideje o tome kako da spasu carstvo zaprepastile su čak i Klaudija, čija je sklonost ka skupim ženama i rasipničkim pijanim banke -lima bila dobro poznala. Tokom jednog sala koji su proveli zajedno obi-šavši Avguslov mauzolej i hram i razgovarajući o lome kako bi la građevina mogla da bude završena, Klaudije je na brzinu sračunao koliko bi te njegove ideje košlale.
Kaligula je već obasuo retkim dragim kamenjem komičara Mnestera i mnoge druge svoje miljenike. Kada je Irod Agripa, zet galilejskog lelrarha Iroda Anlipe, bio pušlen iz zalvora u kome je proveo po Tiberijevom naređenju proteklih šesl meseci, Kaligula je javno zamenio gvozdene lance kojima je bio okovan u zatvoru zlalnima iste težine. Ako bude ostvaren samo manji deo ostalih njegovih projekala, računao je Klaudije, na lo će olići celokupno Tiberijevo lično bogatstvo - ostavština od dvadeset sedam miliona zlatnika - a značajno će opustošili i državnu riznicu.
"Ovde u Rimu, završiću Avguslov hram i Pompejevo pozorišle", reče mladi car, nabrajajući na prste. "Proširiću carsku palalu preko brda Kapitol, spojiću je sa hramom Kastora i Poluksa, dodati akvadukl za navodnjavanje vrtova i izgradili novi amfiteatar za Mnestera. U Sirakuzi ću obnovili sve uništene hramove. Prokopaću kanal kroz prevlaku do Grčke, obnoviću Polikratovu palatu na oslrvu Samosu, vralili kip olimpskog Jupitera u Rim gde mu je mesto - takođe planiram da izgradim novi hram didimeanskom Apolonu u Efesu, čije ću projeklovanje i izgradnju lično nadgledali..."
Naslavio je lako ćelo julro sve dok nisu stigli do palate. Tek lađa, kada su se obreli u privatnim Kaligulinim odajama, Klaudije je došao u priliku da postavi pitanje koje gaje mučilo ćelo jutro.
184
Dragi moj Gaje, ti si primer nesebičnosli kada je u pilanju rimski nadi"" rekao je svom bralancu koji se kralkim stepeništem popeo na presto krašen dragim kamenjem, lako daje sada bio nekoliko stopa iznad slrica, te je Klaudije morao da se napne kako bi ga ovaj čuo. "Narod će sigurno hiti nagrađen za svoju ljubav i veru koju su polagali u tebe. Kažeš da si čak sredio da narodu ponovo pružiš hleba i igara koje po sjaju neće zaostajati za onima iz vremena pre Tiberija, koji je zabranio sve slične stvari! Međutim, mislim da tebi ne pristoje uloga sakupljača poreza. Što znači da si smislio neki pametan način da popuniš svoje trezore?"
Zar se sa bogom razgovara o mukama oko novca?" odvrati prezrivo
Kaligula.
Podigao je zlatnu Jupiterovu munju koju je voleo da nosa unaokolo kada je u javnosti obavljao državničke poslove i zamišljeno počeo da čisti nokte njenim vrhom.
"Pa dobro, pošto si li moj konzul, prelposlavljam da bi trebalo da ti kažem", poče Kaligula, gledajući sa svog zlatnog- prestola Klaudija. "Sećaš se Publija Vitelija, ađulanta mog oca Germanika? Bio je prisutan kada je olac umro, u irideset trećoj godini, na svom poslednjem pohodu u Siriju."
"Veoma dobro sam znao Publija", reče Kiaudije. "Bio je najodaniji saveznik mog brata, čak i u smrti. Ti si u to vreme bio mali, tako da možda ne znaš daje on izveo Piša - Tiberijevog agenta i prijatelja - pred sud pod optužbom daje otrovao tvog oca. I Tiberije je mogao da bude optužen za ubistvo da nije spalio lajna uputstva izdala Pišu kada su mu bila podneta na uvid. Tiberije je bio zlopamtilo kada su u pilanju takva izdajstva i nije zaboravio šta je Vitelije učinio. Publije je kasnije bio uhapšen i oplužen daje učeslvovao u Sejanovoj zaveri. Pokušao je da preseče vene, razboleo se i umro u zatvoru. Kasnije je njegov brat Kvintije, senator, javno bio degradiran za vreme jedne od čislki koje je Tiberije naredio."
"Zar li se onda ne čini čudnim", polako reče Kaligula, "stoje deda, pošto je uništio dva brata iz iste porodice - neposredno pred svoju smrl, promenio ćud i naimenovao njihovog najmlađeg brala za carskog legata u Siriji?"



16 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:45 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
"Lusija Vitelija?" upita Klaudije, izvivši obrvu. "Pretpostavljam, kao verovatno i svi u Rimu, daje to naimenovanje došlo kao... neka vrsta lične usluge." Zatim je dodao: "Zbog mladog Aulija, mislim."
"Ko zaslužuje tako visoku počast više od oca nekoga kao šio je Aulije?" sarkastično primeti Kaligula. "Konačno, laj momak je velikodušno darivao Tiberiju svoju nevinost još sa šesnaest godina. Valjda ja to znam, bio sam Prisutan tom prilikom. Ali nisam to hteo da kažem."
Kaligula ustade, siđe niz stepenice i poče da korača po sobi, lupkajući
munjom po dlanu. Zatim ju je odložio na sto i dohvatio pun vrč vina, sipao
malo u pehar i pozvonio. Kušač, dečak od devet ili deset godina, smesla
uđe unutra i popi vino dok je Kaligula punio druga dva pehara do vrha.
edan Je uzeo za sebe, a onda je dao znak slricu da se i on posluži; polom
185
je sačekao da se kušač nakloni i napusti prostoriju. Na Klaudijevo zapre-pašćenje, njegov bratanac tada otključa jednu veliku kutiju na stolu i izvadi iz nje dva skupa bisera od kojih je svaki bio veličine njegovog palca i ubaci ih u pehare s vinom da se rastope.
"Naredio sam da mi donesu Tiberijeve hartije sa Kaprija i sve sam ih pročitao", nastavi Kaligula postoje popio gutljaj vina i obrisao usta. "Među njima sam našao veoma značajno pismo Lusija Vitelija, napisano neposredno postoje stupio na svoj položaj u Siriji pre više od godinu dana. Ono se odnosi na neke predmete velike vrednosti koji su nekada pripadali Jevre-jima i koji su zakopani na nekakvoj tobože svetoj planini u Samariji. Izgleda daje za tim predmetima tragao i bivši štićenik Sejanov, Pontije Pilat. Pilat je očigledno pobio izvestan broj ljudi pokušavajući da ih se dočepa." Klaudije, jedini zaista siromašni član carske porodice, razmišljao je kako da izvadi biser bratancu iza leđa pre nego što se ovaj rastopi. Ali je ipak zaključio da to ne pokuša i otpio gutljaj izuzetno poboljšanog vina.
"Staje tačno Vitelije kazao: o kakvim je predmetima reč? I šta je bilo s njima i sa Pilatom?" upita on.
"Pilat je bio smenjen, ali je držan u Antiohiji pod stražom najmanje deset meseci dok je čekao na brod za prevoz trupa koji se vraćao pravo za Rim", odvrati Kaligula. "Stigao je ovamo iste one nedelje kada je deda umro, tako da sam sredio da Pilata zadrže ovde radi ispitivanja - mada to zapravo i nisam morao da uradim, jer sam i sam uspeo da povezem delove priče još pre izvesnog vremena, a ostalo sam nagađao. Kao što znaš, prvo što sam uradio kao car odmah posle sahrane bilo je da oslobodim Iroda Agripu iz zatvora i da mu dodelim tetrarhiju Lisijana i njegovog pokojnog strica Filipa u Siriji, kao i titulu kralja. Izdao sam mu nalog da obavi nešto za mene kada se tamo vrati."
Klaudije je počeo da misli da mu se um zaista malo razbistrio posle prvog gutljaja vina, jer je upravo shvatio da ovaj njegov bogom opsednuti bratanac možda i nije toliko lud koliko izgleda. In vino veritas, pomisli on i otpi još jedan poveći gutljaj.
"Sigurno se svi sećaju", reče Kaligula, "da sam šest godina živeo sa dedom na Kapriju gde sam dosta toga čuo i video - a pri tome ne mislim samo na bančenje. Pre pet godina nešto se dogodilo. Možda se sećaš. Ti-berije je naredio da u Rim dovedu jednog egipatskog krmanoša, a potom se sastao s njim na Kapriju..."
"Misliš na onog istog Egipćanina koji se pojavio pred Senatom - na onog koji je tvrdio da je čuo, dok je jedne noći plovio u blizini Grčke u vreme prolećne ravnodnevice, daje veliki bog Pan mrtav?" upita Klaudije, veoma zainteresovan. Otpio je još jedan gutljaj.
"Da, na tog", odvrati Kaligula. "Deda nije hteo ništa da kaže o tom sastanku i nikada ga nije pominjao. Ali ja sam znao da ga je ono što je čuo
186
od Egipćanina, ma šta to bilo, promenilo. Jednog dana sam razgovarao o tome sa mužem moje sestre Drusile..."
"Boginje", dodade Klaudije i štucnu, ali se Kaligula nije obazreo na tu primedbu.
"Pre pet godina", nastavi on, "kada je moj zet Lucije Kasije Longin bio konzul ovde u Rimu, njegov rođeni brat - oficir po imenu Gaj Kasije Longin - služio je u Trećoj legiji u Siriji. One nedelje kada je padala pro-lećna ravnodnevica, on je bio dežurni oficir dodeljen Pontiju Pilatu i zadužen za javno pogubljenje u Jerusalimu. Dogodilo se nešto što mu se učinilo veoma čudno."
"Hoćeš da kažeš da ove glasine o smrti velikog boga Pana možda imaju veze sa dragocenim predmetima za kojima je Pilat tragao?" upita Klaudije, pomalo zamućenog uma od vina. "Zbog nečega što si o njima saznao od svog zeta, pustio si Iroda Agripu iz zatvora i naimenovao ga za kralja, kako bi mogao da ti pomogne u razrešavanju tajne šta se s njima desilo?"
"Upravo lako!" povika Kaligula, dohvativši svoju munju i podigavši je visoko kao da namerava da je zavitla u tavanicu. "Striče Klaudije, ti možda jesi pijanica, u šta svi veruju, ali nisi budala - ti si genije!"
Uhvativši Klaudija pod ruku, povukao gaje nazad ka prestolu i oni zajedno sedoše na stepenice, a mlađi muškarac se nagnu ka svom stricu.
"Kao što već rekoh, pre pet godina, u petak pre ravnodnevice, Pilat je naredio da se razapnc na krst i jedan Jevrejin koji je pod.sticao na nerede zajedno sa nekim kriminalcima, znajući da po zakonu tela moraju da budu skinuta pre nego što padne mrak, jer je sledio jevrejski Sabat za vreme koga ne bi mogla da budu uklonjena. Smrt se može ubrzati, tako su mi rekli, ako se polome noge, usled čega se pluća uruše i čovek se uguši."
Možda je to bila posledica pića, pomisli Klaudije, ali izgleda da se svet-lost u prostoriji prigušila i oči njegovog bratanca poprimile neki čudan sjaj dok je opisivao taj nimalo privlačan čin. Otpio je još jedan gutljaj.
"Gaju Kasiju Longinu je to bilo prvo razapinjanje na krst", nastavio je Kaligula. "Kada je došlo vreme da se otarasi tela, jednostavno je dojahao na konju i ubo onog u sredini. Ali postoje to uradio, Gaj je primetm nešto čudno u vezi sa kopljem kojim je to učinio. Neko od vojnika mora da mu ga je dodao neposredno pre nego što su pošli na mesto razapinjanja na krst, jer nije bilo njegovo. Bilo je drevno i ulubljeno i kao daje bilo napravljeno od nekog starog metala. Seća se da je drška bila ručno povezana sa sečivom nečim stoje ličilo na crevo lisice. Nije mnogo razmišljao o tome dok tela nisu bila odneta i on se vratio u Pilatov štab pre nego što će se uputiti nazad u Antiohiju. Pilat je upitao Gaja da li je kod njega koplje, nagovestivši daje ono neka vrsta službene regalije koju bi trebalo da mu vrati - mada sumnjam da je to bila istina. Gaj je tek tada shvatio da je koplje nestalo."
187
"Misliš da je to bio jedan od predmeta?" upita Klaudije. Oči su počele da ga hole, možda od vina ili iznenadne tame koja je zavladala u sobi. "Ali nije mi zvučalo kao daje dragoceno ili tajanstveno, a i odakle se stvorilo?"
"To stoje nestalo i nikada nije pronađeno govori mi da jeste tajanstveno", primeti Kaligula. "A to što ga je Pontije Pilat želeo nekoliko godina pre onog masakra na planini, govori mi daje dragoceno - što takođe znači daje on smatrao da su neki od tih predmeta već bili iskopani. A odakle se stvorilo ili gde je nestalo, podozrevam da je moj deda upravo to pokušavao da otkrije kada je umro hitajući kući na Kapri i zaustavi vši se u Mi-senumu. Imam mnogo razloga da verujem daje neposredno pred smrt došao do odgovora."
"Tiberije?" upita Klaudije. Konačno je spustio pehar i zagledao se u svog bratanca pri deprimirajuće slaboj svetlosti. "Ali on je bio vlasnik dvadeset sedam miliona u zlatu. Zašto bi se toliko mučio da dođe do još većeg bogatstva?"
"Kada sam rekao kako verujem da su ti predmeti vrcdni", reče Kaligula, "nisam mislio na materijalno bogatstvo, već nešto mnogo više - nešto što nisam podelio ni sa kim, čak ni sa Drusilom. Vidiš, nije bilo nimalo slučajno što sam se zadesio u Misenumu kada je Tiberije stigao one noći tokom koje je umro: čekao sam ga tamo. Iako je retko napuštao Kapri, ovog puta je bio odsutan mesecima, ali niko nije mogao da sazna gde je. Ja sam otkrio da je Tiberije otišao na ona ostrva koja zovu Paksi, upravo ona na kojima je egipatski krmanoš čuo sablasni krik. Mislim da znam šta se nadao da će lamo pronaći.
"Na ostrvima Paksi, u blizini grčke obale, nalazi se jedan ogroman ka-rnen poput onih u zemljama Kelta. Na njemu je zapis ispisan izgubljenim jezikom za koji se veruje da ga niko ne može odgonetnuti. Tiberije je, međutim, mislio da zna nekoga ko bi mogao - nekoga ko bi imao isto onako veliki interes kao i on da to uradi, nekoga ko mu je dugovao veliku uslugu. Ti znaš ko je to, striče Klaudije. Ti si ga lično odveo na Kapri pre nekoliko godina da zatraži tu uslugu: da deda ukine Sejanov dekret i dozvoli Jevrejima da se vrate u Rim."
"Josif od Arimateje! Bogati jevrejski trgovac i prijatelj Iroda Agripe? Šta on zna o bilo čemu od ovoga?" povika Klaudije.
"Josif od Arimateje je izgleda znao dovoljno, jer se sastao sa Tiberijem na Paksiju i proveo ovih nekoliko proteklih meseci odgonetajući zapis u kamenu", odgovorio je Kaligula. "Kada se deda razboleo tokom večere te noći, ostao sam u njegovoj sobi da ga pazim i čuo sam šta je govorio u snu - ili pre staje isplivalo iz njegovih košmara tokom tih poslednjih grozničavih bednih bacakanja. Da li da kažem? Sve sam zapisao. Ja sam jedini na svetu koji zna - do sada."
Kada se Kaligula osmehnuo, Klaudije je pokušao da mu uzvrati osmeh, ali su mu usne bile utrnule. Trenutno više nije gajio nikakve iluzije o uz-
188
Tiberijeve smrti. Samo se molio da vino koje je on upravo polokao Г° e takođe bilo otrovano. Bilo mu je zaista muka.
П1Ј Kada je Kaligula uzeo stričevu šaku u svoju, Klaudiju se učinilo da se sobi još više smračilo. Jedina svetlost na koju je još mogao da se usred-"redi bio je neobičan sjaj koji se javljao iz dubine Kaligulinih očiju. Svakako", uspeo je da prošapuće Klaudije dok se tama spuštala.
TRINAEST SVETIH PREDMETA
Svakog eona, kada za vreme prolećne ravnodncvice sunce počinje da se uzdiže naspram pozadine novog zvezdanog sazvežđa, bog silazi na zemlju i rađa se u telu smrtnika. Bog živi među smrtnicima do svog sazre-vanja, zatim sebi dozvoljava da bude žrtvovan, odbacuje telo koje je zatvor i vraća se u vaseljenu. Pre svoje smrti, bog prenosi sveopštu mudrost samo jednom izabranom smrtnom biću.
Ali da bi ta božanska mudrost bila obelodanjena u hronološkom vremenu na zemlji, ona mora biti utkana u tkanje od čvorova koje predstavlja preseke duha i materije u celoj vaseljeni. Samo istinski posvećenik, onaj koga je bog uputio, znače kako to da uradi.
Da bi se uspostavila ta veza, potrebno je okupiti na jednom mestu trinaest svetih predmeta. Svaki predmet ispunjava određeni cilj u obrednom ponovnom rađanju novog doba i svaki od tih predmeta mora biti pomazan božanskom tečnošću pre nego što bude upotrebljen. Predmeti za naredno doba su:
Koplje
Mač
Ekser
Pehar
Kamen
Kutija
Kazan
Poslužavnik
Ogrtač
Razboj
Ular
Točak
Tabla za igru
Ako te predmete objedini neko ko ne poseduje večnu mudrost, mogao bi da donese ne doba kosmičkog jedinstva već divljaštva i užasa.
"Shvataš?" upita Kaligula kada je završio ovo izlaganje. "Koplje za koje sam ti rekao daje bilo upotrebljeno pri razapinjanju na krst u Judeji bilo je prvi predmet na tom spisku. Shvataš li šta to znači? Tiberije je mislio daje Pan bog koji je dozvolio da bude žrtvovan kako bi doneo novi e°n: jarac-bog, bog koji se povezivao sa ostrvom Kapri ili njim lično.
189
i
Ali kada su preveli zapis na tom kamenu sa Paksija, pokazalo se da su Jevreji, dragi moj, obezbedili potreban les od krvi i mesa za ovaj prelaz Nisu li Jevreji ti koji trče po ćelom svetu i proučavaju drevne jezike kako bi mogli da prevode tajne? Zar si i na trenutak mogao da pomisliš da tvoj Josif iz Arimateje nije znao šta radi kada je preklinjao Tiberija da dozvoli njegovom narodu da se vrati u Rim? Zar misliš da nije znao šta je uradio kada je ukrao telo tog razapetog Jevrejina u Judeji? Jer upravo to je uradio. Takođe je uzeo koplje koje je Gaj Kasije Longin zario u njega."
"Blagi bože, Gaje! Molim te okani se toga!" povika Klaudije, spustivši u krilo glavu u kojoj mu se vrtelo dok mu je utroba gorela od suviše uzbuđenja i vina. "Donesi mi pero. Moram da se ispovraćam."
"Zar ni na trenutak ne možeš da se usredsrediš ni na šta?" upita njegov bratanac, ustavši i donevši mu činiju i nojevo pero sa obližnjeg postolja.
Klaudije podiže glavu i mahnu perom kroz vazduh da ga raširi. Zatim je otvorio usta i stao da golica zadnji zid grla dok nije počeo da povraća vino u činiju.
"Sad je bolje. Razbistrilo mi se u glavi", rekao je Kaliguli. "Ali, Bahu-sa ti, kaži mi šta sve to znači."
"To znači da ćemo ti i ja", reče Kaligula, "dok Irod Agripa bude u Judeji tragao za ostalim predmetima, otići u Britaniju da nađemo Josifa iz Arimateje - i uzmemo to koplje."
190
POVRATAK
FuPovratak: Prekretnica Heksagram 24
Vreme tame je prošlo. Zimska ravnodnevica donosi pobedu svetlosti. Posle vremena izumiranja sledi prekretnica. Vraća se moćna svetlost koja je bila prognana. Dolazi do kretanja, ali ono nije izazvano silom...
Ideja povratka zasniva se na ponavljanjima u prirodi. Kretanje je kružno i ponavljanje se završava... Sve proizlazi iz sebe sama u određeno vreme.
Ričard Vilhelm, JI Đing
Što više čovek zna, što više razume, tim više shvata da se sve vrti ukrug.
Johan Volfgang Gete
I dalje sam bila svađalački raspoložena, iako sam ceo sat provela u to-nlom bazenu. Šta da radim sa izveštajem koji mi je podneo stric Laf o nacističkim kolaboracionistima jurišnicima i Burima silovateljima koji krase moje porodično stablo - da i ne pominjem moju obožavanu sedokosu tetku Zoe u Parizu, koja je plesom prokrčila put do samog srca Adolfa Hitlera -istorija moje porodice mi je sve više i više ličila na ono čime sam odabrala da se bavim: svinjariju koju zakopate i ona ostane zakopana pola veka, a onda počne da curi napolje.
Kada je Laf otišao na popodnevnu sijestu, ja sam se vratila u svoju sobu da se osamim i razmislim. O mnogo čemu sam morala da razmislim.
Znala sam da je moj rođak i brat po krvi inscenirao vlastito ubistvo i smestio mi da budem javna žrtva, ali izgleda da je on za to iskoristio rukopis koji je njegov vlastiti otac, Ernest, tako ljubomorno čuvao, isto kao i baba Pandora - rukopis koga su moj otac i maćeha, uz pomoć i na nagovor svetske štampe, prećutno želeli da se dočepaju i objave zarade radi. Mada još nisam bila načisto o čemu je reč u tom tajanstvenom rukopisu, sada sam bila sasvim ubeđena daje dokumet koji sam sinoć razvrstala između stranica UMO-a poslao Sem.
Bacila sam smeđu hartiju u koju je bio uvijen lako da nisam mogla da ispitam marku. Ali onog trenutka kada je Laf to pomenuo, pred očima mi se stvorila živa slika: žuti poštanski papirić koji je Jason izvukao iz snega, i zip-kod pošiljaoca koji je počinjao brojevima 941, što znači daje paket bio poslat iz San Franciska i da je tvrdnja Volfganga Hauzera da mi ga je on poslao iz Ajdaha bila laž, kao možda i sve ostalo što mi je ispričao.
Prekoravala sam sebe šio sam pala na još jedno veličanstveno lice i zaklela sam se da mu ni lavina više nikada neće pomoći da me uhvati nespremnu. Možda je bilo suviše kasno da se popravi pričinjena šteta, sada kada sam znala da mije taj dokumenl poslao Sem. Volfgang je proveo ćelu noć u istoj prostoriji s njim, a kako sam ja spavala, nisam mogla da znam da li gaje proučio, možda čak snimio ili napravio neku drugu vrstu kopije, osnovi sam napravila pun krug i vratila se tamo gde sam bila i pre ne-delju dana - između Scile i Haribde, čekića i nakovnja.
Dok sam otključavala vrata svoje hotelske sobe, shvatila sam da sam Potpuno zaboravila na Jasona. Sedeo je nasred ogromnog kreveta i videlo se da je strašno ljut.
"Mjau!" ljutilo je zafrktao.
lačno sam znala zbog čega je toliko besan. Imao je dovoljno hrane, 1 Ja sam otišla na kupanje bez njega! Odao me je miris hlora.
" redu, Jasone, šta kažeš na jednu finu kupku?" predložila sam.
193
Umesto da odjuri u kupatilo i otvori slavinu, što je obično činio kada bi čuo reč kupka, prošao je pored mene i podigao sa poda ružičasto parče hartije na koje umalo nisam stala - zaista je postao dobar u donošenju papira - položio mi je šape na kolena i dodao papirić: bila je to telefonska poruka gurnuta ispod vrata. Snuždila sam se kada sam je pročitala.
Za: Arijel Ben Od: Gospodina Solomona
Izvini, ne mogu da dođem na dogovoreni ručak u podne. Radi nove rezervacije, molim te nazovi 241 178-0217.
Savršeno. Sem je iznenada promenio naše planove za podne. A na ovom lažnom telefonskom broju - pretpostavila sam da je lažan - obavestiće me o toj izmeni.
Ovo je treći put da Sem pominjc kralja Solomona, čije stihove u Bibliji još nisam imala vremena pažljivo da proučim i potražim u njima skriveno značenje. Međutim, ova poruka mi je pre ličila na ishitrenu promenu u po-slednji čas nego na neko veliko odgonetanje. Sem je mogao bez bojazni da pretpostavi da će to ime - posle mog sinoćnjeg bavljenja dešifrova-njem - meni mnogo toga reći što ostalima ne bi na prvi pogled zapalo za oko: to jest, da "telefonski broj" gospodina Solomona ukazuje na Pesmu nad pesmama.
Uzdahnula sam, otvorila tašnu, izvadila Bibliju koju sam ponela sa sobom i uputila se u kupatilo gde sam zapušila kadu i pustila vodu za Jasona. Dok sam čekala da se kada napuni, ponovo sam pogledala poruku i otvorila knjigu. Solomonova pesma imala je samo osam poglavlja, što znači da se "oblasna šifra" 214 odnosila na poglavlje 2, stih 14:
Golubice moja u rasjclinama kamenijem, u zaklonu vrletnom! daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.
Sem nikada ne bi uspeo da čuje moj sladak glas niti da vidi moje krasno liee da mi nije dao bar malo određenija uputstva. Što je i učinio u poglavlju l, stihovi 7-8. Setila sam se da u njima mlada žena sa privlačnim pupkom pita svoga voljenog gde će ručati narednog dana u podne, a on joj objašnjava kako da ga pronađe:
Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja, gdje paseš, gdje planduješ? jer zašto bih lutala medu stadima drugova tvojih?
Ako ne znaš, najljepša između žena, pođi tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih.
194
Na ovoj planini nije postojalo nijedno mesto čiji naziv je imao bilo kaveze sa pastirima, kozama ili ostalom marvom. Ali je zato postojao "niak joie niz put odavde pod nazivom Ovčja livada na kome su leti dizali šatore i gde je svirala muzika. Zimi je to bila popularna oblast za rdijsko skijanje: ravno otvoreno polje do koga se lako stizalo sa puta. Znači, to mora biti novo mesto mog susreta sa Semom.
Međutim, učinilo mi se čudnim da bi Sem zamenio prethodni složeni scenario pun prikrivenih tragova ovim vidljivim mestom pored glavnog nuta To jest, bilo mi je čudno dok nisam pročitala poglavlje 2, stih 17, u kome se kaže kada ćemo se naći.
Dok zahladi dan i sjenke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kaojelenče po gorama razdijeljenijem...
Dok zahladi dan? Misli li on to pre svitanja? Bilo mi je sasvim jasno zašto je Sem možda pomislio da bi sastanak u podne mogao biti suviše upadljiv. Žičare kojima je trebalo da stignemo da prvobitnog odredišta ne počinju da rade pre devet sati. Ali kako neupadljivo da prevalim tri milje kolima do Ovčje livade pre izlaska sunca, izvadim skije za nordijsko skijanje iz kola i krenem sasvim sama po mraku na brzu vožnju? Pomislila sam daje Sem potpuno sišao s uma.
Srećom, svi iz moje svite takođe su poželeli rano da legnu. Olivje se očigledno premorio pokušavajući da se dokaže pred Bambi kada je video kako ona dobro skija, pa ju je vukao po svim crnim dijamantskim stazama diljem ćele planine. Vratio se iscrpljen, jer nije bio naviknut na tako intenzivan Sturm und Drang,
Pošto je Bambi skijala ceo dan, jedino slobodno vreme koje je preostalo njoj i Lafu za vežbanje, koje muzičari ne mogu da preskoče nijednog dana, bila su ona dva sata pred večeru. Uprava nam je pozajmila Sunčanu sobu i klavir koji se nalazio u njoj. Ja sam brljavila po ono malo Šuberta i Mocarta sto sam još umela da odsviram, Olivje je zurio u Bambi, a Volga Drago-n°f je okretao listove. Laf se često štrecao zbog moje zarđale tehnike i svirao divno kao i uvek, a Bambi nas je zaprepastila virtuoznošću koja se retko čuje u koncertnim dvoranama. Zaslužila je pohvalu i za nešto više °d čvrstog stiska svojih butina. To me je nateralo da se zapitam da li je m°J prvi utisak bio pogrešan.
Kada smo svi izišli iz te prostorije i uputili se na večeru, spoljašnji " kon bio je ispunjen hotelskim gostima koji su gromko zapljeskali, po-astvovali Lafa mnogobrojnim video-sam-vas-tada-i-tada i tražili mu autogram žurno vadeći menije, hotelske koverte, pa čak i ski-paseve.
"Gavroše", obrati mi se Laf kada je zamrlo i poslednje "ura" i gosti se
"""V.. _ J Г J" O
Su, "mislim da ću ipak večerati u svom apartmanu i ostaviti vas mlade e- Nisam više mlad kao nekada i moje telo nije baš oduševljeno zbog
195
dolaska ovamo iz Beča. Vidimo se za doručkom. Ispričaću vam još neke stvari."
"U redu, striče ; Lafe", rekoh, zapitavši se koliko ću od te "priče" još moći da podnesem. "Ali nemoj suviše rano - najbolje da se nađemo ponovo na branču. Moraam nešto da obavim ujutro." Da projurim kroz pašnjak za ovce u pet ujutro", pomislih.
Bambi je odbilaa da se pridruži Olivjeu i meni i uputila se sa Lafom i Volgom ka njihovirm apartmanima. Kada sam htela da krenem ka trpezariji, Olivje me je izmenadio, jer je takođe odustao od večere.
"Priznajem", rećče mi on. "Moje telo nije bilo baš oduševljeno današnjim odlaskom na jplaninu. Sve me boli. Pomislih da odem do termalnog bazena pre zatvarannja, posle toga da naručim supu u sobu i svalim se u krevet."
Pogledavši na saat, utvrdih daje skoro deset i odlučih da učinim isto. Do jedanaest srrno Jason i ja podelili makarone sa plodovima mora i hleb sa belim lukortm, odslušali prognozu vremena u kojoj je rečeno da sunce sutra izlazi u pola sedam i ušuškali se u krevetu. Ja sam dremljivo čitala, pijuckajući oostatke vina koje su mi poslužili u sobi i upravo sam razmišljala o tome dia ugasim svetio.
Jason je odjednoom podigao glavu sa jastuka na kome se sklupčao. Na-čuljio je uši i zagledJao se u vrata koja su vodila u hodnik kao da očekuje nekoga da uđe. Na trrenutak je pogledao u mene, ali ja ništa nisam čula. Nečujno je prešao prekko kreveta, skočio na pod, otapkao do vrata i ponovo se okrenuo da me poogleda. Neko se sasvim sigurno nalazio ispred vrata.
Duboko sam udaahnula. Zatim sam smakla prekrivače i ustala, zgrabila kućnu haljinu koja jje ležala prebačena preko obližnje stolice i uputila se ka vratima. Jason je: bio na oprezu, a on nikada nije grešio kada se pred vratima nalazio nekoo ko se spremao da pokuca. S druge, pak, strane, ako je neko nameravao clBa pokuca - zašto to već nije učinio?
Provirila sam kroz špijunku i ugledala poznato lice koje uopšte nisam očekivala. Dohvatilai sam kvaku i naglo otvorila vrata.
U prigušenoj žutooj svetlosti hodnika, stajala je prelepa plavuša Bambi, širom otvorenih bledHih, bezazlenih očiju, kojoj su lice uokviravali svetlu-cavozlatni pramenovi. Bila je odevena u avant le boudoir, dugačku crnu somotsku odoru sašiiivenu po uzoru na muški smoking, koja je otkrivala slapove antikne čipke.e i traka oko grla i zglavaka. Međutim, primetila sam da jednu ruku drži iz",a leđa.
Uhvatila me je paanika kada mi je na pamet pala suluda, ali dosta vero-vatna pomisao: iza leđa krije pištolj! Umalo nisam odskočila unazad i zalupila joj vrata pred unosom. U tom trenutku ispružila je ruku koju je skrivala iza leđa sa boconm remi martena i dve čaše za brendi.
Osmehnula se. "JDa li bi sa mnom popila čašicu konjaka?" upitala je. "To mu dođe kao nekka vrsta mirovne ponude, mada ne samo u moje ime."
196
Moram prilično rano da ustanem..." počela sam.
"loram i ja", požurila je da kaže Bambi. "Ali ne bih baš volela da ti vde na hodniku kažem ono što imam. Mogu li da uđem?"
Nevoljno sam se sklonila u stranu daje propustim.
Bez obzira na neverovatnu lepotu te žene i dokazanu virtuoznost, mene i dalje nešto mučilo - a to nije bio samo njeno ludo ponašanje. Zapravo, rnajući u vidu sve ove kvalitete, palo mi je na pamet da ona tom svojom odsutnošću možda prikriva koliko je ranjiva, kao Džersi sa njenim pićem.
Otišla sam do stola za kojim je Bambi sipala piće, ali sam ostala na nogama. Podigla sam čašu i ona i ja se kucnusmo i otpismo svaka po jedan mali gutljaj.
"Šta to nisi mogla da mi kažeš napolju u hodniku?" upitala sam.
"Molim te sedi", tiho izusti Bambi.
Glas joj je bio veoma umirujući, tako da sam tek na pola puta do stolice shvatila daje njime postigla isti efekat kao kada iskusni kočijaš povuče uzdu. Odlučila sam da od sada pažljivije slušam gospođicu Bambi.
"Ne želim nikakvu netrpeljivost među nama", poče da me uverava Bambi. "Nadam se da ćemo biti prijateljice."
Pri prigušenoj svetlosti u mojoj sobi primetila sam zlatne tačkice u njenim očima koje su napola skrivale trepavice. Ni za živu glavu nisam mogla da razaberem šta zapravo misli, ali sam iznenada osetila daje veoma važno da to otkrijem i zato sam odlučila da će biti najbolje da budem iskrena.
"Ne osećam netrpeljivost prema tebi, ali ne shvatam ljude poput tebe", priznala sam, "zato se osećam neprijatno u tvom društvu. Tvoj izgled govori jedno, reci drugo, a ponašanje treće. Imam osećaj da uopšte nisi onakva osoba za kakvu se izdaješ."
"Možda nisi ni ti", primeti Bambi, spustivši šaku da dodirne Jasona po glavi onim svojim dugačkim, vitkim prstima. Nije počeo da prede, ali nije ni pobegao.
"Nismo razgovarali o meni", rekoh. "Sigurna sam da si iz našeg jutrošnjeg razgovora razabrala da sam odrasla u porodici koja nikada nije bila veoma bliska. Ako delujem tajanstveno kada sam u njihovoj blizini, onda Je to samo stoga što želim da se distanciram od njihovih prepirki. Zbog tga sam odabrala da krenem svojim putem - drugačijim od ostalih."
"I ti veruješ u to?" zagonetno me je upitala. Potoni je dodala: "Ali znaš, m" jesmo zapravo razgovarali o tebi. Važno je šta misliš o meni. Kada sam rekla da ne želim da među nama vlada netrpeljivost, nisam mislila da ka-zem kako se nadam da ćemo se zbližiti kao sestre, kao što to očekuje tvoj nc- Želim samo da objasnim da bi u sadašnjim okolnostima bilo... kako a kazern?... dosta teško ako ne budemo mogle bar da budemo prijateljice."
"Mušaj", zaustih, otpivši još jedan gutljaj brendija: bio je odličan. "Za-
nerna razloga da ti i ja brinemo hoćemo li postati drugarice ili ne. Ko-
197
načno, posle dosta godina prvi put sam se sada videla sa stricem Lafom, tako da je malo verovatno da ćemo se ti i ja, posle ovog vikenda, ikada ponovo videti."
,,Varaš se što se toga tiče", odvrati ona sa osmehom. "Ali pre nego što ti objasnim, volela bih da mi kažeš zbog čega se u mom društvu osećaš "neprijatno". Ako nemaš ništa protiv."
Zagledala sam se ponovo u te bistre, otvorene oči, ali su one i dalje za mene ostale nedokučive. Ta riba je bila mustra i po, ali ako ona to želi. onda će i dobiti ono što je tražila, zaključila sam - makar to bio i šamar.
"U redu, možda će ti se ovo učiniti suviše lično", rekoh joj, "ali ti si ovamo došla usred noći s bocom brendija i tražila da proćaskamo. Život moga strica Lafa teško da je zatvorena knjiga, te si stoga sigurno svesna daje imao mnogo žena, sve jednu lepšu od druge, a mnoge od njih, poput moje bake Pandore, bile su i veoma talentovane. Ti se, međutim, razlikuješ od ostalih: verujem da si zaista nadarena. Tvoje večerašnje sviranje bilo je izuzetno, na svetskom nivou - mislim da zahvaljujući svom vaspitanju imam pravo da sudim o tome. Nije mi jasno zašto bi neko ko poseduje takvu veštinu pristao da bude ukras, đinduva, makar taj neko bio talentovan, slavan i šarmantan kao moj stric Laf. Moja baka to ne bi uradila i iskreno rečeno, meni nije jasno zašto ti to radiš. Pretpostavljam da se zbog toga ose-ćam neprijatno u tvom društvu: osećam da postoji skriveni scenario iza ćele priče."
"Razumem. Možda je to tačno", reče Bambi, gledajući u svoje šake. Kada je podigla pogled prema meni, nije se više osmehivala. "Tvoj stric Lafsadio mi je mnogo važan, Fraulein Ben; on i ja se savršeno razume-mo", reče mi ona. "Ali to je nešto sasvim drugo. Nisam zbog toga došla ovamo sama noćas da tražim tvoje prijateljstvo."
Čekala sam. Te oči prošarane zlatom su me fiksirale. Ono što mi je potom rekla pogodilo me je kao grom iz vedra neba.



17 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:47 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
"Fraulein Ben", poče Bambi, "plaši me zanimanje mog brata za tebe. Ako uskoro nešto ne preduzmeš, plašim se da bi nas to njegovo zanimanje sve moglo dovesti u opasnost."
Ostala sam ukočeno da sedim. Ovo nisam mogla ni da pretpostavim -ali odjednom mi je postalo jasno zašto mi je sve što je imalo neke veze sa Bambi delovalo tako poznato.
"Tvoj brat?" jedva sam izustila, mada čovek nije morao da bude nuklearni fizičar da bi shvatio ko bi to mogao biti.
"Dozvoli mi da se predstavim kako dolikuje, Fraulein Ben", reče ona. "Zovem se Betina Brunhilda fon Hauzer - i Volfgang je moj jedini brat."
Heilige Scheiss, jedino to mi je palo na pamet kada sam se suočila sa ovim obrtom događaja. Znači Bambi je bio samo nadimak koji joj je na-denuo stric Laf, isto kao što je mene zvao Gavroš. Zapravo, čula sam za
198
Betinu fon Hauzer, mladu čelistkinju koja je počela da uskomešava duhove u svetskim koncertnim krugovima, mada mi uopšte nije palo na pamet daje Bambi Betina ili da bilo koju od njih povezem sa vlastitom, prilično opasnom strašću, Volfgangom Hauzerom.
Ovo neprijatno iznenađenje nateralo me je da prema svima postanem još podozrivija nego što sam bila - naročito prema stricu Lafu, čije mi se ponašanje, kada bolje razmislim, činilo sumnjivim. Da je Laf bio tako opušten sa Bambi, onda bi pred njom mogao da kaže sve, kao što je rekao meni. Zašto je onda sačekao da ostanemo sami da bi mi u termalnom bazenu ispričao priču o Hitleru i runama? Zašto me je Laf upozorio da budem oprezna sa Volfgangom, kada sam ga pomenula, ni ne nagovestivši mi da su ovo dvoje u srodstvu? Ako je Laf smatrao daje tetka Zoe, pristaša Schutzstaffela, tako bliska sa Bambinim bratom, zašto je onda doveo Bambi sa drugog kraja sveta da me poseti?
A ta ista Bambi se šunja na vrhovima prstiju po hotelu u gluvo doba noći u svom raskošnom rublju i upada kod mene sa bocom brendija da bi mi otkrila - iza Lafovih leđa - nekoliko stvarčica koje možda ni sam nije znao i mnoge koje se nije potrudio da pomene. Pošto je Bambi naglasila da se ona i Laf "savršeno razumeju", morala sam da pretpostavim da sam ja jedina u ovoj porodičnoj matrici koja nema pojma šta se dešava. Ali sam čvrsto bila resila da saznam.
Srećom, posedovala sam vredno tajno oružje, to jest, i pored svoje mladosti, male težine i ne baš bogatog iskustva, mogla sam da bacim pod sto sve kauboje. Bila sam u stanju ćele noći da ispijam duple tekile jednu za drugom i da ostanem na nogama, iziđem kroz pokretna vrata i ujutro da se setim svega što je bilo rečeno. Tako da pola boce remi martena za mene nije predstavljalo nikakav izazov. Nadala sam se da će mi ovaj moj tale-nat pomoći da ispitam Bambi. Sipala sam nam narednu turu pića.
Do tri ujutro, brendi je bio gotov, isto kao i Bambi. Onesvestila se usred rečenice, sedeći uspravno na stolici, ali sam ipak uspela da je podignem na noge i odvedem do lavirinta apartmana na drugom kraju hotela. Nisam mogla daje ostavim u mojoj sobi i rizikujem da se probudi kroz nekoliko časova i vidi da me nema. Ali za tri sata sestrinskog, mada pijanog ispitivanja, saznala sam više nego što sam očekivala, uključujući tu i neke stvari koje su mi zaista otvorile oči.
Volfgang Hauzer nije bio Austrijanac; on i njegova sestra bili su Nemci rođeni u Nirnbergu. Odrasli su tamo i u Švajcarskoj, a kasnije su studirali u Beču, on nauku ona muziku. Njihova porodica, iako nije bila bogata, bila je jedna od najstarijih u Evropi. Imali su fon u prezimenu već stotinama godina, mada gaje Volfgang izbacio iz svog prezimena, kako mi je Bambi objasnila, jer je smatrao da je neprilično koristiti ga u poslovnim pregovo-
199
rima. Prema njenim recima, njihovi životi bili su idilični u poređenju s mojim sve dok nisu došli u vezu sa porodicom Ben.
Ispostavilo se daje Bambi već više od deset godina štićenica mog strica Lafa, još od svoje petnaeste godine. Kada su svi shvatili koliko je nadarena, i kada je on ponudio da joj uzme najbolje učitelje i lično se pobrine za njeno obrazovanje i vežbanje, porodica je Bambi dozvolila da ode da živi u Lafovoj kući u Beču. Volfgang je često tamo posećivao svoju sestru, tako da Lafova tvrdnja da ga jedva poznaje nije mogla biti tačna.
Međutim, pre samo sedam godina dogodilo se nešto što je izmenilo čak i ovaj ograničeni porodični odnos. Volfgang je nekoliko godina pre toga dobio sve svoje titule i prvi posao savetnika u nuklearnoj industriji koji je prihvatio po završetku studija, sve gaje češće vodio na putovanja van Beča. A onda jednog dana pre sedam godina, vrativši se s puta, Volfgang je svratio da obiđe sestru u stanu strica Lafa koji gleda na Hofburg. Volfgang je rekao Lafu i Bambi da napušta svoj stari posao i da prelazi u Agenciju za međunarodnu atomsku energiju. Želeo je da njih dvoje izvede na ručak u obližnji restoran da to proslave.
"Posle ručka", rekla je Bambi, "Volf nas je pozvao da pođemo s njim u Hofburg. Odveo nas je u Wunderkammer da vidimo drago kamenje, a potom smo posetili čuvene zbirke iz drevnog Efesa koje se sada tamo nalaze; na kraju smo otišli u Schatzkammern da pogledamo Reichswaffen."
,,U riznicu, da vidite kraljevsko oružje", rekoh.
Nisam zaboravila priču koju mi je Laf ispričao u termalnom bazenu tog jutra. O svojoj poseti tim istim odajama u Hofburgu pre više od sedamdeset pet godina, u društvu Adolfa Hitlera.
,Ja", odvrati Bambi. "Moj brat nas je odveo da vidimo mač i koplje, i upitao je tvog strica: "Da li ste vi i Pandora znali sve o svetim predmetima?" Lafsadio, međutim, ništa nije odgovorio, tako da je Volf dodao da njega već dugo zanimaju ti predmeti. Ta priča je bila dobro poznata u Nirnbergu: Adolf Hitler je mnoge pokupio iz carske riznice u Beču - na primer, simbole Prvog rajha, carsku krunu, kuglu sa krstom i skiptar, carski mač i tako dalje - i preneo ih je u nirnberški zamak. To je bila prva stvar koju je Hitler uradio posle - kako se kaže? - Anschlussa."
"Nemačkog pripojenja Austrije 1938", rekoh ja.
Da li je bila samo slučajnost što je pre tačno godinu dana - u martu 1988, na pedesetogodišnjicu istog tog udara - moja tetka Zoe stigla u Beč sa svojim saborcima "mirovnjacima" iz Drugog svetskog rata i tamo upoznala Herr profesora dr Volfganga K. Hauzera? Mislim da nije, naročito pošto mije Bambi kazala daje Laf odlučno okrenuo Volfgangu leđa, i odbio ponovo da ga vidi ili da ga pusti u kuću pošto je Volfgang uporno tvrdio daje Pandora sigurno znala nešto veoma važno o tim predmetima, jer je
Schatzkammer - riznica sa blagom, prim, prev.
200
Hitlerova miljenica i uspela tokom celog rata da zadrži svoj skupi stan ofburgu i da nastupa u bečkoj operi. Nešto što ih je povezivalo sa Nirnbergom, čak i sa samim Hitlerom.
Xi i Volfgang ste odrasli u Nirnbergu, gde je suđeno svim nacistima neposredno posle rata. Da li su ti predmeti pominjani tokom salušanja?"
Ne znam", odvratila je Bambi, položivši jedan lakat na sto kako bi se nridržala. "Suđenje u Mirnbergu - rat - sve je to bilo pre nego što smo se Volfgang i ja rodili. Ali čak i posle rata su svi u Nirnbergu znali za te relikvije. Čuvane su u jednoj odaji u zamku. Hitler je verovao da su one na neki način svete i da sadrže tajanstvene moći vezane za stare nemačke loze. Hitler je imao stan u Nirnbergu u kome je odsedao kada je dolazio da obiđe relikvije. Taj stan se nalazio u blizini centra grada pored opere, i njegovi prozori gledali su na zamak, tako daje uvek iz svojih odaja mogao da vidi mesto na kome su se nalazili sveti predmeti. Često su izlagani u javnosti na onim velikim okuplj anjima članova nacističke partije na polju Cepelin. Ostali su u Nirnbergu SA"e do okončanja rata kada su vraćeni u Beč..."
"Svakako - Nirnberg!" Do tog trenutka se toga uopšte nisam setila, ali mije sada odjednom sinulo: svi oni filmovi o marširanju i noćnim okupljanjima sa zastavama i ogromnim barjacima i stroboskopskim svetlima koja su osvetljavala nebo i hiljade ljudi postrojenih tako da dočaraju živu šahovsku tablu - sva ta čuvena okupljanja održavana su u Nirnbergu. To me je nagnalo da sebi postavim još jedno pitanje.
Pogledala sam u bocu konjaka i videla daje gotovo prazna, ali nisam želela da se Bambi onesvesti pre nego što otkrijem ono što me je zanimalo, tako da sam ostatak sipala u svoju čašu.
"Zašto Nirnberg?" upitala sam je. "To je jedan običan provincijski gradić daleko od utrtog puta, stotinama kilometara od bilo čega, zar ne? Zastoje Hitler doneo te predmete na jedno tako skrajnuto mesto - ili zastoje tamo održavao okupljanja, kada smo već kod toga?"
Bambi me je pogledala onim svojim širom otvorenim očima koje su sada bile malo zamagljene od konjaka.
"Nirnberg je osa", reče ona. "Zar nisi znala?"
"Osovina? Hoćeš da kažeš da su se tamo sastale sile Osovine za vreme rata? Mislila sam da su se obično sastajali u Rimu, Beču ili..."
"Hoću da kažem da je to ona osa", reče ona. "Svetska Osa, mesto za koje se misli da se na njemu sreću sve geomantičke linije moći. Njegov drevni naziv je Nornenberg - Brdo Norni. Naša istorija smatra da su tri Norne, boginje Sudbine - Wyrd, Verthandi, Skuld: Postala je, Postaje, Po-staće - živele od pamtieka baš u tom brdu. Kod njih je preslica sudbine; one predu priču naše sudbine isključivo runama. Te žene su poput suđaja, 1 njihova tapiserija od runa predstavlja stvarnu Osudu Nirnberga, jer priča koju one ispisuju odlučiće sudbinu sveta u poslednjim danima: die Gotter-
201
dammerung - sumrak bogova - priča o tome šta će se dogoditi na kraju vremena."
Možda je bilo naivno od mene što sam mislila da bih mogla da raspetljam čvorove u tom vijugavom lavirintu, tako što ću pokušati da razmrsim rodbinske veze unutar vlastite porodice. Nisam mogla da ne primetim da su moji najbliži rođaci izgleda bili do guše u tom nacional-socijalističko-mi-lološko-kosmičkom Scheiss.
Nije me iznenadilo što je neko koga uopšte nisam poznavala, kao što je Bambi, znao toliko odvratnih stvari o mojoj porodici o kojima ja nisam imala pojma. Konačno, ceo život sam pokušavala da se distanciram od njih. Ispostavilo se da sam imala dosta opravdanih, mada nepoznatih, razloga za tako nešto.
Ali morala sam da se zapitam - ako je tačno ono stoje Bambi kazala -kako su Laf, Pandora i Zoe živeli tako dobro posle Hitlerovc smrti? U po-sleratnom Parizu su Francuskinjama koje su bile suviše slabe prema Gesta-pou brijali glave i sprovodili ih ulicama da im se narod ruga. U mnogim zemljama su muzičare koji su makar samo svirali za naciste, javno poni-žavali posle rata i njihov ugled je bio zauvek uništen. A oni koji su bili zaista bliski sa vrhuškom, kao što je Volfgang verovao da je sa Pandorom bio slučaj, bivali su osuđivani na dugogodišnju robiju ili vešanje. To me je nagnalo da se zapitam: ako je Pandora zaista ostala u Beču i bila čak Hitle-rova omiljena operska pcvačica tokom celog rata, kao što tvrdi Bambi, zastoje Laf uopšte pomenuo njeno ime i još naglasio činjenicu daje Zoe veoma dobro poznavala Hitlera umesto da distancira kako sebe tako i našu granu porodice stoje više moguće?
Postojala je još jedna čudna i gotovo zastrašujuća slučajnost u ovoj porodičnoj sagi. To je poslednje što mije palo na pamet pre nego što sam sklopila oči da uhvatim bar nekoliko sati odmora i pripremim se za sastanak sa stadom ovaca na livadi.
Bambi mi je rekla da je do sukoba između njenog brata Volfganga i mog strica Lafa došlo pre sedam godina u Beču, što će reći 1982. Ali pre tačno sedam godina, 1982, umro je i moj stric Ernest: te iste godine Sem je nasledio rukopis ispisan runama i onda iznenada nestao. Niko ništa o njemu nije znao sve do sada.
Belo prostranstvo svetlucalo je sablasnim plavičasto-belim sjajem naspram mračnih i zloslutnih šuma na svetlosti pre svitanja. Mesec je i dalje visio poput ukrasa na zvezdama posutom pruskom plavom nebu. Vazduh je mirisao na hladnoću i opasnost, kao i uvek u ovo doba godine pred zoru. Sneg je nastavio da pada do duboko u noć, i na livadi nije bilo svežih tragova. Odvezla sam se do sredine otvorenog prostora, nagla se unazad na skijama i zagledala se u šumu.
202
l
U tom trenutku me je tako snažno u leđa pogodila grudva da mi je spala , a j sneg mi zapao za vrat. Kada sam se okrenula, ugledala sam nečiju iliku оја se na trenutak odvojila od šumske pozadine: prošla je na tren kroz mesečinu i skliznula nazad u šumu. Međutim, podignuta ruka mi je kazala da je to Sem i da treba da ga sledim. Dohvatila sam kapu, gurnula je u džep, prešla na skijama preko pašnjaka i zaronila među srebrne jele i breze na mestu gde sam videla daje nestao.
Stala sam da oslušnem. Huk sove začuo se sa blagog nasipa i ja krenuh za njim dublje u šumu gde je tama bila gotovo neprobojna. Kada sam ponovo zastala ne znajući kuda dalje da krenem, čula sam njegov šapat
sasvim blizu:
"Arijel, uzmi ovo i sledi me."
Osetila sam da me je uhvatio za zglavak, stavio mi je u šaku petlju sa svog skijaškog štapa i krenuo ispred mene kroz tamu. Svoje štapove sam čvrsto stezala u drugoj šaci dok sam ga slepo sledila, jer uopšte nisam videla kuda me to vodi. Dugo smo vijugali između drveća, a zatim smo započeli uspon ka livadi u visinama. Kada smo konačno izbili na otvoren prostor, nebo je postalo kobaltno-plavo tako da sam gotovo mogla da ra-zaznam Semov obris ispred sebe.
Okrenuo se na skijama i uvukao vrhove svojih skija između mojih kao da smo isprepleli prste, a onda me je zagrlio kao ja njega na onoj planini pre skoro osamnaest godina. Mirisao je na preplanulu kožu i dim od drve-ta. Zaronio je lice u moju puštenu kosu i prošaputao: "Hvala bogu, Arijel. Živa si, bezbcdna si..."
"Ali ne zahvaljujući tebi", promrmljala sam preko njegovog ramena. Zatim me je odvojio od sebe i odmerio me u predjutarnjoj tami; jedina svetlost dolazila je od mlečne mesečine i čudnog svetlucanja snega ispod naših nogu.
Nisam videla Sema više od sedam godina. Tada je još bio jako mladolik. Trebalo je da mi padne na pamet da je mogao da se promcni. Evo ga sad ispred mene: visok, širokih ramena, zgodan na grub način; imao je Er-nestov kao isklesan profil, majčinu dugačku crnu kosu koja mu je padala na ramena i tajanstveno lepe srebrnaste oči koje kao da su bile osvetljene iznutra. S nelagodnošću sam shvatila da preda mnom ne stoji moj mlado-l"ki mentor i brat po krvi, već neverovatno zgodan muškarac. Sem je mene gledao krajnje iznenađeno, i ja shvatih da i moja reakcija mora daje uglavnom slična njegovoj.
,Sta se desilo sa onom stabljikom pasulja sa razbijenim kolenima koja me je svuda pratila?" upitao me je krajnje neobično se osmehnuvši. "Blagi bože, maheru - tvoj izgled obara s nogu."
,Ti mene umalo nisi oborio onom grudvom", primetih, osećajući se isto tako neobično. Bilo mi je teško da gledam Sema. Morala sam prvo da se naviknem na ideju da smo on i ja sada dve odrasle osobe.
203
"Izvini", reče on i dalje me odmenravajući kao da sam potpuni stranac "Imam osećaj daje to sve što mi preoostaje da ti kažem, Arijel - koliko mi je žao što se sve ovo dogodilo. Kolik"o mi je žao što sam te umešao u sve ovo."
"Izvini nije dovoljno", odvratih, ponovo citirajući Džersi. Ali sam se osmehnula i on mi je uzvratio osmehi. Shvatila sam da smesta moram da mu kažem.
"Seme", počela sam, "i ja moram zbog nečega da se izvinim, i samo da znaš da mi nikada u životu nije bi lo zbog nečega toliko žao kao zbog ovoga. Nadam se da nisam uništila sve tvoje nade ili oboje dovela u još veću opasnost, ali uradila sam nešto zaista glupo i budalasto, i strašno pogrešno. Ostavila sam nekoga ćele noći samog -pored rukopisa ispisanog runama..."
Posmatrao me je sve vreme i videfla sam kako užas raste u njemu dok sam izgovarala tu dugačku litaniju dulbokog kajanja da bih tek na samom kraju izrekla ono bitno. A onda je meme čekalo iznenađenje.
"O kakvom to rukopisu ispisanom runama pričaš?" upitao je Sem.
Imala sam tu zanimljivu fantaziju d"a će moje srce, ako bude doživelo dovoljno sunovrata do peta, pre ili kasnije potpuno prestati da kuca i nastaviti da skače gore-dole kao jo-jo. Međutim, pet milja nordijskog skijanja sa Semom preko livada u visinama dellovalo je kao masaža grudnog koša. Kada smo stigli do kolibe, bilo mi je s asvim dobro, to jest. uspela sam da povratim moć govora.
I saznala sam razlog zbog koga je Sem izmenio plan za naš današnji sastanak. U poslednje vreme gaje prog.anjao osećaj daje u velikoj opasnosti, tako daje izbegavao hotele i od svoje smrti spavao je u lovačkim kolibama, zaklonima za patke i poljskim stiraćarama po ćelom Ajdahu, koje su bile napuštene ili se nisu koristile u oV"O doba godine. Kada je nešto pre mene stigao u Sunčanu dolinu, Sem je otkrio da ne postoji nikakvo slično sklonište u blizini skijaških staza. Muwao se unaokolo dok nije pronašao ovo, na oko dve milje skijama od glavmog puta. Međutim, okolina je bila potpuno otvorena, tako da je bilo ko mogao lako da me prati, osim ako stignem dok je još uglavnom mrak.
Kada smo došli do napuštene kolibe u kojoj je Sem proveo noć, skinuli smo skije, otresli sneg sa vezova, poboli i skije i štapove u sneg iza kolibe i ušli unutra. Sem je prodžarao ugljevljes na izdisaju i ubacio još nekoliko cepanica na sinoćnju vatru. To je biojeedini izvor toplote u kolibi. Ispred nje se nalazila još samo pumpa za vodni. Sem je povlačio ručku dok nije napunio lonče koje je potom stavio na vatru kako bi skuvao instant-kafu. Zatim je privukao hoklicu pored stolice :na kojoj su iskočili federi i na koju sam seja već posadila.
"Sveslan sam, Arijel, da možda ne razumeš mnogo štošta od onoga što sam uradio, niti znaš zašto sam to uradio", zausti on, "ali pre nego što poč-
204
ern da ti objašnjavam šta se sve dogodilo, moram da se obavestim o prethodnoj nedelji: zašto nisi sačekala moj telefonski poziv, šta znaš o nestalom aketu i šta si sve do sada saznala od Lafa."
U redu", nevoljno sam pristala, jer sam i sama želela da postavim mi-lion pitanja. "Ali prvo - ako mi ti nisi poslao rukopis koji sam pomenula, onda moram smesta nešto da saznam, jer sam upoznala nekog ko mi je kazao da mi gaje on poslao. Jesi li ikada čuo za dr Volfganga K. Hauzera?" Kada sam videla da se Sem na tren nasmešio, dodala sam. "Znači, poznaješ ga!"
Sem je, međutim, odmahnuo glavom. "Ne znam. možda sam tako rea-aovao zbog načina na koji si izgovorila njegovo ime." Sem me je gledao nekako čudno, prisno. "Mislim da sam oduvek u tebi video mog malog brata po krvi, moju srodnu dušu", nastavio je. "Ali sada sam osetio... hoću da kažem, koje zapravo taj tip, Arijel? Dešava li se nešto o čemu bi želela da popričaš sa mnom?"
Osetila sam kako me obliva rumenilo. Na toj prokletoj irskoj koži koju sam nasledila od Džersi odražavalo se svako moje trenutno osećanjc. Prekrila sam lice šakama. Sem ih je sklonio. Otvorila sam oči.
"Blagi bože, Arijel, da nisi zaljubljena u njega?" upitao je. Zatim je skočio na noge i počeo da kruži po kolibi, trljajući čelo šakom, dok sam ja samo sedela ne znajući šta da kažem.
Sem je ponovo seo i žurno se nagnuo ka meni.
"Arijel, na stranu sve ono što ja možda privatno mislim o toj situaciji, ovo uopšte nije trenutak za romansu! Rekla si da si nedavno upoznala tog čoveka. Da li znaš bilo šta o njemu? Poreklo? Imaš li pojma koliko opasno može da se pokaže po nas oboje to tvoje "prijateljstvo" sklopljeno u nevreme?"
Strašno me je uznemirio ovaj njegov ispad. Poželela sam nečim da ga gađam. Skočila sam na noge u trenutku kada je voda za kafu proključala. Sem je dohvatio rukavicu da podigne lonče sa vatre. To nam je oboma pružilo bar trenutak da se smirimo.
"Nisam rekla da sam u bilo koga zaljubljena", obavestila sam Sema najmirnije što sam mogla.
"Nisi ni morala", odvrati Sem.
Petljao je oko lončcta i nije gledao u mene. Zatim se okrenuo tako da nisam mogla da mu vidim lice i počeo da sipa kalu u šolje. Konačno je Progovorio kao da razgovara sam sa sobom:
"Upravo sam shvatio da trenutno mnogo bolje razumem tvoja osećanja °d svojih."
Kada se ponovo okrenuo ka meni držeći dve šolje sa kafom, pomalo napeto se osmehivao. Pružio mi je jednu solju i razbarušio mi kosu kao što Je to radio dok smo bili deca.
205
"Jako mi je žao, dušo", rekao je. "Nemam nikakva prava da ti određujem u koga ćeš da se zaljubiš, niti da te unakrsno ispitujem kao malopre. Pretpostavljam da sam bio iznenađen, to je sve. Dovoljno si pametna da se ne zagreješ za nekoga ko bi mogao oboje da nas uvali u nevolju. Ko zna? Možda postoji neka veza u toj situaciji koja bi mogla da nas izvadi iz gužve u koju sam nas uvalio, samo treba da je pronađemo. Uzgred budi rečeno, taj Volfgang K. Hauzer - samo sam znatiželjan - da li ti je kazao umesto čega stoji to Kl"
Iznenađeno sam odmahnula glavom. "Nije. Zašto? Da li je to važno?"
"Verovatno nije", reče Sem. "AH kada ga naredni put budeš videla, mogla bi da ga pitaš. A sada mi ispričaj šta se sve dešavalo prošle nedelje."
Duboko sam udahnula i mi ponovo sedosmo. Uputila sam Sema u sve što se izdešavalo. Gotovo u sve. Posle Semove reakcije na način na koji sam izgovorila Volfgangovo ime, izostavila sam sitnicu daje proveo noć i sa mnom, ne samo sa rukopisom. Ali ništa drugo nisam prećutala.
Kada sam završila podnošenje ovog iscrpnog izveštaja, i sama sam počela da uviđam daje Volfgang Hauzer izgleda igrao ključnu ulogu u ovoj priči. Možda i zato što se zaplet vrteo oko pogrešnog paketa. Pravi paket, onaj koji mi je Sem poslao, još nije bio pronađen. Nameravala sam da saznam koliko je on zapravo opasan.
"Ne mogu da verujem da ga još nema", smrknuto reče Sem, čitajući mi misli. "Nešto se tu jednostavno ne uklapa."
Pitala sam Sema šta se toliko vredno nalazi u tom izgubljenom paketu da su se izgleda svi na planeti dali u poteru za njim - uključujući tu i članove naše porodice koji međusobno ne razgovaraju već godinama - i zašto je paket toliko opasan daje morao da lažira vlastitu smrt.
"Kada bih znao sve odgovore", tužno se osmehnuo Sem, "ne bismo morali da se krijemo u ovoj izolovanoj kolibi da bismo razgovarali jedno s drugim posle nedelju dana zamajavanja tajnim šiframa."
"Zamajavanja?" ljutilo ponovih. "Ti si taj koji se zamajavao lažnim sahranama, biblijskim anagramima i tajnim sastancima! Posle svega što sam doživela protekle nedelje, želim odgovore i to smesta. Šta se nalazi u tom izgubljenom paketu i zašto si ga poslao meni?"
"To je moje nasledstvo", odvrati Sem, kao da se to samo po sebi podra-zumeva. "Saslušaj me, molim te, Arije!. Moraš da shvatiš sve što imam da ti ispričam. Pre sedam godina, neposredno pred njegovu smrt, otac mi je prvi put kazao šta mu je Pandora ostavila. Rekao mi je da nikada pre toga nije o tome ni sa kim razgovarao, jer su ga na to obavezivale odredbe Pan-dorinog testamenta. Otac gaje pohranio u sef u banci u San Francisku, gde se nalazilo sedište naše advokatske firme. Kada je otac umro, uzeo sam kutiju i doneo je ovamo u Ajdaho da proučim ono što se u njoj nalazilo. Našao sam gomilu starih, retkih rukopisa koje je Pandora sakupila za života. Paket koji sam ti poslao sadrži njihove kopije..."
206
"Kopije?" povikala sam. "Morao si da lažiraš smrt - životi su nam u opasnosti - zbog gomile duplikata nečega?"
"To su jedine kopije." Za osobu koja je toliko dugo čekala da objasni svoje postupke, bar se meni tako učinilo, Sem je to rekao pomalo nestrpljivo. "Umesto da kažem da su originali stari i retki, trebalo je da kažem da su drevni. Bili su pohranjeni u hermetički zapečaćenoj kutiji koja ih je štitila od raspadanja. To su zapisi na papirusu i platnu i na metalima kao što su bakar i olovo. Nekoliko ih je ispisano na drvenim daskama ili metalnim pločama. Na osnovu materijala i jezika na kojima su ispisani - grčki, hebrejski, latinski, sanskritski, akadski, aramejski, pa čak i ugarilskt - došao sam do zaključka da ti rukopisi vode poreklo iz raznih oblasti na svetu i da su pisani u raznim vremenskim razdobljima. Odmah mi je bilo jasno da u rukama držim nešto neuporedivo vredno. Ali sam isto tako naslutio, kao što je verovatno i moj otac, da su na neki način opasni. Mnogi su bili gadno propali od starosti, gotovo su se pretvorili u prašinu i nije ih bilo lako snimiti. Morao sam da upotrebim složenu, skupu opremu i procese. I tako sam napravio po jednu kopiju od svih -ja lično, svojeručno, i na to sam utrošio mnogo godina - kako bih mogao da počnem da ih prevodim. Potom sam stavio kopije u sef, a originale sakrio na mesto gde verujem da neće biti pronađeni. Bar dok moji prevodi na engleski ne budu završeni." "Jesi li uspeo dosta da ih prevedeš?" upitala sam. "Svega nekoliko", odvratio je Sem. "Sve mi to liči na papazjaniju naizgled nepovezanih stvari. Pisma, priče, svedočenja, izveštaji. Birokratska administracija carskog Rima, keltske i tevtonske legende. Opisi trakijskih proslava i svetkovina u Judeji, priče o paganskim bogovima i boginjama iz severne Grčke - a nigde nvti koja sve to povezuje. Ipak mora postojati nešto, jer ih Pandora inače ne bi ni skupljala."
Um mi je grozničavo radio, ali vrteo se ukrug. U kakvoj vezi su mogli biti ti dokumenti sa neonacističkom zaverom koju sam očekivala posle razgovora sa Lafom i Bambi? Svi događaji koje su oni opisali zbili su se u prošlom veku, dok se jezici kao što su ugaritski, koliko sam ja bila upućena, ne govore već hiljadama godina. Setila sam se Norni i njihove skrivene pećine u brdu kod Nirnberga u kojoj su tkale i prele poguban plan za po-slednje dane ovog sveta. Ali šta ako niko ne bude mogao da ih pročita kada
sve bude gotovo?
Dok je Sem pijuckao mlaku katu, postalo mi je jasno koliku frustraciju mora da oseća jedan tako dobar razbijač šifri kakav je bio on dok Ijušti luk i razmišlja o slojevima koji mu još preostaju do jezgra.
"Ako nisi bio u stanju da nađeš nikakvu vezu između tih Pandorinih rukopisa posle dugogodišnjih pokušaja", rekoh, "zašto onda svi misle da su °ni tako vredni i opasni? Da nisu u nekakvoj vezi sa predmetima u Hof-burgu - onima za koje svi tvrde daje Hitler pokušao da ih sakupi?"
207
,,I ja sam to pomislio, i pre nego što si ti to pomenula", reče Sem. "дц meni je bilo važnije da saznam odakle potiču ti dokumenti, kako je Pandora došla do njih i na prvom mestu, ,ašto ih je želela. Možda je najvažnije bilo da shvatim zašto ih je - od svih ljudi - zaveštala mome ocu."
,,I ja sam se to pitala, od kada sam saznala za ta dokumenta", prizna-doh. ,,Da li si to otkrio?"
,,Možda", reče Sem. "Ali zanima me šta ti misliš. Do sada nisam imao s kim da razgovaram o svojoj teoriji. To mora da ima neke veze sa Pando-rinim testamentom. Kada je Pandora umrla, mog oca su, kao glavnog na-slednika, pozvali u Evropu da prisustvuje čitanju testamenta. Bio je iznenađen. Konačno, bila mu je maćeha samo tokom kratkog razdoblja dok je bila udata za Hijeronima. Nije ga videla od "porodičnog raskola". Siguran sam da ćeš se složiti, Arijel, da se priča strica Lafa o našoj porodici sigurno dosta razlikuje od priča naših otaca Ernesta i Avgusta. Oni teško da su je zadržali u tako lepom sećanju, jer je pobegla i ostavila ih u Beču sa ocem da ili sam podiže."
Sacree merde12, pomislih, pošto sam se ponovo suočila sa složenom i gorkom istorijom svoje porodice. Ali iznenada mi je nešto palo na pamet: da nije Pandora možda računala na tu duboku ogorčenost i složene odnose u našoj porodici? I to sam rekla Semu.
"I sam sam predosećao tako nešto", odvrati Sem. "A kada si mi ispričala ono što si ti saznala, sve se uklopilo. Mislim daje od samog početka raskol u porodici bio u središtu svega. Razmotrimo to pobliže. Prvo je Pandora izazvala razdvajanje kada je otišla sa Lafom i Zoe. Porodica je pretrpela snažan udarac kada je Pandora napustila tvog oca odmah posle porođaja, i tim njenim činom mogu se objasniti njegova današnja hladnoća i preokupiranost samim sobom. Celog svog života trudila se da stvari ostanu takve kakve jesu. Znamo daje potom ostavila mom ocu te retke i drevne dokumente koje sam ti opisao. A prema recima tvog prijatelja Hau-zera, Zoe poseduje originale nekakvog rukopisa ispisanog runama čija je kopija sada kod tebe. Ne znamo staje Laf nasledio od Pandore osim stana koji gleda na Hofburg - koji je sam po sebi najverovatnije dosta važan -ali znamo daje znao za postojanje rukopisa ispisanog runama, mada izgleda nije znao daje kod Zoe."
Sem je zaćutao i osmehnuo mi se.
"Kao što vidiš, maheru, sve to ukazuje na jedno jedino pitanje: da si ti neko ko želi nešto da sakrije i da želiš da to ostane skriveno još mnogo vremena posle tvoje smrti, da li bi mogla da smisliš bolje osiguranje nego da to razdeliš među četvoro braće i sestara kao što su Lafsadio, Ernest, Zoe i Avgust, koji se međusobno mrze još od kolevke, figurativno rečeno?"
li
; Svetog mu sranja, prim, prev.
208
Pun pogodak. Od trenutka kada su poverovali da sam ih ja "nasledila",
. moje porodice počeli su da šalju emisare tamo-amo, neki su čak lično
došli iz Evrope ili me zvali posle ponoći da me ispituju. Čak je i Olivje za-
azio neobično ponašanje mojih rođaka. U porodici kao što je naša, koju
muče drevne rane, čiji članovi su sumnjičavi jedni prema drugima i koji
e međusobno mrze, Pandora je pronašla savršeno okruženje da razdeli
svoj plen tako da niko ne može da pogodi koje šta dobio.
Međutim, mene je mučilo nešto drugo.
"Šta te je nateralo da preduzmeš jedan tako drastičan korak i proglasiš sebe mrtvim?" upitala sam Sema. "I ne samo da proglasiš sebe mrtvim, već si organizevao i tu svečanu sahranu - porodica, vojni orkestar, važni zvaničnici, štampa - zašto si toliko uzburkao vodu? Kako si nagovorio vladu na saradnju? I zbog čega si ugrozio moj život poslavši mi ta dokumenta i obavestivši sve da si to uradio?"
"Arijel, molim te", zausti Sem, uzevši moju šaku u obe svoje. "Kunem ti se životom da te ne bih izložio takvoj opasnosti da sam imao drugog izbora. Ali više od godinu dana sam znao da me neko prati. A onda je prošlog meseca u San Francisku neko čak pokušao i da me ubije. Nije moglo biti greške. Bomba je stavljena u moja kola..."
"Bomba?" povikala sam.
Ali u tom trenutku, obuzeo me je još veći užas. Već sam se bila pitala, ako Sem nije mrtav, šta je sahranjeno u onom sanduku na groblju Presidio u San Francisku. Zato sam sada upitala Sema drhtavim glasom: "Blagi bože, hoćeš da kažeš daje neko drugi poginuo umesto tebe? To hoćeš da kažeš?"
"Da", polako je odgovorio, "neko je poginuo u mojim iznajmljenim kolima u Čajnataunu."
Sem se zagledao uprazno, a glas mu je bio neobično dalek, kao da je sećanje propustio kroz paravan od magle. "Mada nikada nisam radio otvoreno za vladu ili vojsku, tokom godina koje sam proveo kao nezavisni kon-sultant obučio sam većinu njihovih kriptoanalitičara i čak sam asistirao i jtejt departmentu. Često sam pomagao raznim ograncima te službe u oset-yivirn dešifrovanjima koje je trebalo obaviti brzo i čisto. Rezultat toga je da znam mnogo ljudi i mnoge tajne.
"Čovek koji je ubijen u toj eksploziji kola bio je moj prijatelj i vladin
uzbenik na visokom položaju sa kojim sam sarađivao godinama. Zvao
se Teron Vejn. Teron je pre godinu dana, na moj zahtev, naložio jednom
gentu u svojoj službi da pokuša da sazna ko me to prati i zašto. Prošlog
eseca Teron me je pozvao da smesta dođem u San Francisko: agent koji
Je radio na mom slučaju umro je pod tajanstvenim okolnostima. Agencija
J zapečatila mali iznajmljeni apartman koji je koristio kao tajnu kancela-
Ju. Politika vlade je da uvek očisti takva mesta i pokupi ili uništi zapise
lego što padnu u bilo čije ruke. Ali u ovom slučaju, Teron je mislio
209
da bi ono što nađemo moglo da ima neke veze sa mnom kao i sa agentovorn smrću. Pažljivo smo pregledali ćelo mesto. Sve sam provalio, uključujući i ono što je bilo u kompjuteru, i potom uništio podatke.
"Na osnovu onoga što smo saznali, složili smo se da će biti brže i manje sumnjivo ako peške odem do naredne stanice, a Teron obiđe oko bloka mojim kolima i pokupi me. Kada sam izišao na vrh strmog stepeništa koje je vodilo iz kuće u kojoj se nalazio stan, ja sam zastao, jer me je Teron zamolio da proverim da nije stigla nova pošta dok smo bili u stanu. Bio sam na polovini stepeništa kada je Teron upalio kola i kada su ona eksplodirala..." Sem je zastao, prekrio šakom oči i protrljao slepoočnice. Nisam znala šta da kažem. Nisam se pomerila dok nije spustio šaku i bolnim pogledom se zagledao u mene.
"Arijel, ne mogu da ti opišem koliko je to bilo grozno", reče on. "Poznavao sam Terona Vejna skoro deset godina; bio je pravi prijatelj. Znao sam daje bomba bila namenjena zapravo meni i da moram da ga ostavim tamo rasutog po pločniku kako bi svi pomislili da sam ja u pitanju. Morao sam da dopustim drugima da dođu da ga pokupe u kese kao daje đubre. Ne možeš da zamisliš kako sam se osećao."
Mogla sam da zamislim i to veoma živo i počela sam da drhtim kao prut. Pre dve nedelje sam mislila daje Sem mrtav i nisam ni pomišljala ni na kakvu opasnost, a sada me je saznanje da smo oboje u velikoj opasnosti Iresnulo kao maljem. Nije bila u pitanju lažna sahrana - nije čak posredi bio ni nesrećni slučaj - već pravo ubistvo, nasilna smrt koja je bila namenjena Semu. Ako je Semov pokojni mentor bio funkcioner visokog ranga, očigledno u obaveštajnoj službi, on je morao znati bolje od mene kako da se zaštiti. Sada mi je bilo jasno da mnogobrojne mere opreza koje je Sem preduzeo nisu bile nimalo preterane.
"Zbog čega si siguran daje ta bomba bila namenjena tebi?" upitala sam. "U kompjuteru u tom stanu pronašao sam broj za koji sam do tog trenutka verovao da ga samo ja znam; broj sefa u banci udaljenoj svega nekoliko blokova odatle", reče Sem. "Očigledno, da je onaj ko je pokušao da me ubije već bio otkrio da sam kopirane rukopise pohranio u banku u Čaj-nataunu, i bio je uveren da može da dođe do njih - možda još i lakše ako ja budem mrtav.
"Slučajnost je bila prevelika, jer je bomba eksplodirala istog dana kada sam se uputio u banku da uzmem rukopise. Odjurio sam tamo, uzeo rukopise i dobio veliku podstavljenu kovertu od službenika, zalepio marku iz automata i ubacio koverat u najbliže poštansko sanduče, poslavši ga jedinoj osobi kojoj sam znao da mogu bezgranično da verujem: tebi. Sa javnog telefona sam pozvao Teronovog nadređenog i prijavio sve što se dogodilo. Vlada je odlučila da nastavimo da se pretvaramo da sam mrtav. Prekršio sam datu reč i ugrozio svoj status tajnog agenta kada sam stupio u vezu s
ђј!о kim - naročito s tobom, članom porodice." Sem me je pogledao čudno nedokučivim očima.
"Porodice?" ponovih. "Kakve veze to ima sa porodicom?" Bila sam zapravo sve ubeđenija da ne želim da saznam.
"Postoji samo jedna stvar koja povezuje sve deliće ove slagalice, i samu slagalicu sa našom porodicom", reče Sem. "Smatram da je to i dalje Pan-dorin testament. Pošto smo se već složili da je verovatno podelila nešto važno na troje naših rođaka, ostaje pitanje - staje ostavila četvrtom, svom jedinom detetu?"
Zagrcnula sam se i osetila da sam blago pozelencla.
"Avgustu? Mom ocu?" upitah. "Zašto bi njemu bilo šta ostavila? Konačno, napustila gaje odmah po rođenju, je li tako?"
"Dušo", zausti Sem sa ironičnim osmehom, "on je jedini u porodici osim tebe i mene o kome nismo razgovarali. Ja sam imao samo četiri godine, a ti se još nisi bila ni rodila kada je Pandora umrla i zato bih želeo nekoliko stvari da postavim na pravo mesto. Zar li ne izgleda čudno daje moj otac, Ernest, najstarije dete Hijeronima Bena, nasledio samo deonice rudnika u Ajdahu - dok je tvoj, najmlađi među njima, završio sa svetskim carstvom koncesija na vađenje i preradu rude..."
"Pokušavaš li ti to da mi kažeš kako misliš da je moj otac imao nešto sa svim tim?" upitala sam u neverici, povukavši šaku. Kada sam ustala, Sem je ostao da sedi i dalje me pomno posmatrajući. U glavi mi se vrtelo, ali on još nije bio završio.
Rekao je: "Mislim da moraš da dođeš do nekih odgovora - ako ni zbog čega drugog, a ono zbog sebe. Šta misliš, zašto je Avgust istog trenutka kada je saznao da sam mrtav, stupio u vezu sa izvršiocem mog testamenta da bi saznao šta sam ti ostavio? Sama si mi rekla da je to uradio. Zašto je održao konferenciju za štampu u San Francisku i saopštio javnosti sadržaj mog testamenta? Zašto te je Avgust zvao u Ajdaho dan za danom i zašto ti je rekao da ga obavestiš čim dobiješ rukopis koji si nasledila od mene kada te je konačno dobio? Kako je Avgust uopšte bilo šta saznao o bilo kom od rukopisa?"
"Ali svi smo znali za njih!" povikala sam. "Bili su pomenuti u tvom..."
Već sam zaustila da kažem "...testamentu." A onda sam shvatila, doži-vevši užasan šok, da za vreme čitanja testamenta nijednom reci nisu bili pomenuti nikakvi slični papiri, već samo činjenica da sam ja jedini nasled-nik. Ta sitnica je za sobom povlačila još mnoga pitanja. Ako sam ja Semov jedini naslednik, zašto je Avgust prisustvovao čitanju testamenta? Zašto je održao konferenciju za štampu? Zašto je Avgust uopšte prisustvovao Semovoj sahrani? On se nije viđao sa Semom ni sa svojim bratom ni dok je ovaj bio živ.
Sem je sedeo i klimao glavom - ali mu je osmeh iščezao sa usana.
21
"Imajući u vidu njegovo ponašanje za vreme i posle sahrane, da li s-naslutila zbog čega je bilo toliko važno da svi u našoj porodici, naročito tvoj otac, poveruju da sam zaista mrtav?" upitao me je Sem. Ustao je i p_ gledao me pravo u oči.
,,Jesi li ti lud?" upitah ga. "U redu, priznajem daje Avgust seronja i da njegovo ponašanje zahteva izvesna objašnjenja. Ali ne mogu da zamislim da bi te on proganjao i pokušao da ubije zbog tih rukopisa, bez obzira na to šta on misli o njihovoj vrednosti. Čak i pod krajnje neverovatnom pretpostavkom da je ono što nagoveštavaš tačno, da je Avgust sposoban za tako nešto, zašto ranije nije nešto preduzeo da se dočepa tih rukopisa? Konačno, Ernest ih je nasledio pre više decenija i kod njega su bili skoro dvadeset godina."
,,Možda Avgust nikada nije shvatio da su kod mog oca", odvrati Sem. ,,Niko izgleda nije znao da sam ih ja nasledio, do pre godinu dana kada su počeli da me prate..."
Pre godinu dana. Pre godinu dana neko je počeo da prati Sema. Pre godinu dana Sem je stupio u vezu sa svojim prijateljem u vladi i možda su upravo zbog toga dva njihova službenika bila mrtva. Šta se još važno dogodilo pre godinu dana? Bilo mi je negde u podsvesti. Napregla sam mozak. Setila sam se i još nekoliko stvari je leglo na svoje mesto.
Tačno pre godinu dana, u martu 1988, Volfgang Hauzer je upoznao moju tetku Zoe na okupljanju povodom Amchlussa u Beču. I Zoe mu je otkrila daje vlasnik rukopisa ispisanog runama!
Sem je, znači, bio u pravu što se tiče jedne stvari: ako je moj otac zaista nasledio nešto od Pandore pre dvadeset pet godina i kasnije na neki način saznao daje i Zoe nešto nasledila, ne bi mu bilo teško da shvati - kao što smo to Sem i ja upravo uradili - da postoji više delova slagalice. Ili da dođe do zaključka daje Pandora ostale delove zaveštala drugim članovima porodice.
Avgust je zapravo bio taj koji mi je kazao da su rukopisi Pandorini i da su ispisani nekom vrstom šifre. Neposredno posle toga, kakva slučajnost, usledio je poziv od gospođice Helene Lenti-Moniker iz Vašington posta - koja je moj privatni broj dobila od mog oca lično i koja mi je rekla da bi ti rukopisi zapravo mogli biti Zoini. Kako sam mogla znati da ne radi za rnog oca, a ne za Post? Pa ipak, ništa od ovoga nije dokazivalo da je Avgust jedini krivac koji pokušava da prikupi razdeljene rukopise - a još manje da bi on mogao biti luđak sa bombom.
"Znaš li koje bio izvršilac Pandorinog testamenta?" upitala sam Sema.



18 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:50 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
"Tačno! To je kritična tačka." Ščepao me je za obe ruke. Prostrelio me je bol sve do ramena; trgla sam se i nisam mogla da zatomim uzvik bola. Sem me je žurno i uplašeno pustio.
"Staje bilo?" upitao je.
212
Četrnaest kopči. Umalo se nisam sudarila sa lavinom", obavestih ga jednom od manje dramatičnih događaja iz prošle nedelje koje sam uspela Ha izostavim iz pređašnjeg izveštaja. Uvukla sam vazduh i oprezno dodir-nula ruku koja mi je pulsirala ispod tkanine.
Sem me je zabrinuto posmatrao. Ispružio je ruku i nežno me pomilovao po kosi, vrteći glavom.
"Gotovo je zacelila; dobro sam", rekoh. "Palo mi je na pamet daje Pandora morala imati veliko poverenje u osobu koja je posle njene smrti raz-delila ta dokumenta koja je skupljala i štitila celog života."
"Do istog zaključka sam i ja došao - zahvaljujući još i nekim čudnim okolnostima", reče Sem. "Moja majka, Bistri Oblak, umrla je svega nekoliko meseci pre Pandore. I otac i ja smo bili u šoku i u žalosti, a ja nikada pre toga nisam putovao tako daleko, čak u Evropu. Stoga je otac zatražio da mu pošalju poštom sve pravne papire koje treba da potpiše kako bi mogao da podigne nasledstvo. Na njegovo iznenađenje, rečeno mu je da to neće biti moguće: u Pandorinom testamentu izričito je stajalo da on mora lično da potpiše i preuzme svoje nasledstvo od izvršioca. I tako smo otac i ja otišli u Beč."
"Znači daje izvršilac odigrao važnu ulogu", primetih. "Koje to bio?"
"Čovek za koga smo upravo saznali daje bio Lafov prvi učitelj violine", odvrati Sem. "Pandorin, tamnokosi, romantični rođak Dačanin Basarid, koji se pridružio njoj i deci na karuselu u Prateru, a potom otišao sa njima u Hofburg da vidi oružje. Kada smo otac i ja otišli u Beč radi testamenta, ja sam imao samo četiri godine, a Dačanin Basarid bio je u sedamdesetim, ali nikada neću zaboraviti njegovo lice. Bio je divlje zgodan. Divlje - upravo onako kao stoje Laf opisao mladu Pandoru.
"Takođeje zanimljivo stoje Laf pomenuo taj isti karusel kada je pričao o Hitleru koji je deci rekao da Earn znači orao na starom visokonemačkom, a Daći vuk. Takve reci izgleda da su važne. Ono malo rukopisa koje sam preveo odnose se na porodicu rimskog cara Avgusta. Voleo bih da saznam koje tvom ocu dao isto ime. Ti, razume se, znaš šta na grčkom znači Pan-dorino prezime, Basarid?"
Odmahnula sam glavom.
"Kože ili krzna lisica", reče Sem. "Saznao sam, međutim, da koren te reči potiče iz libijsko-berberske reci, bassara, što znači lisica. Vrlo slično je Laf opisao Pandoru, kao divlju životinju. Ironično, zar ne?"
"Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu", navedoh stih iz Solomonove Pesme nad pesmama.
Zapanjeno je podigao pogled i uputio mi onaj svoj ošamućujući osmeh obravanja zbog koga sam se uvek, još kao dete, osećala kao da sam upra-0 uradila nešto neverovatno pametno.
v£nači, shvatila si moju poruku!" primeti on. "Znao sam da ti to možeš,
eru, ali nisam mislio da ćeš imati vremena da sve to tako brzo povežeš."
213
"I nisam", rekoh, dok mi je um i dalje radio vrtoglavom brzinom. ,,Łe_ šifrovala sam onoliko koliko mi je bilo dovoljno da shvatim gde treba da se nađemo ovog jutra - ali ne i ono drugo, šta god to bilo, što si želeo da saznam."
"Ali u tome i jeste stvar, zar ne razumeš?" upita Sem. "U tome je ironija. Lukava mala lisica, Pandora, jeste pokvarila vinograde - i ostali su takvi bar poslednjih dvadeset pet godina - uspela je da rukopisi ostanu razdvojeni. Počeo sam da shvatam šta je uradila tek pošto sam ti poslao paket." A onda je njegov osmeh izbledeo dok me je gledao pri toj prigušenoj svetlosti vatre svojim srebrnastim očima. "Arijel", tiho je rekao, "mislim da nam je oboma jasno šta moramo da uradimo."
Snuždila sam se, mada sam znala daje u pravu. Ako je ova zagonetka bila tako opasna i drevna da su je svi želeli, nećemo biti bezbedni dok ne saznamo o čemu je reč.
"Ako se paket koji si mi poslao nikada ne pojavi", rekoh, "pretpostavljam da ćeš morati sve da rekonstruišeš iz originala koje si sakrio; a Zoine rune..."
"To može da sačeka, pošto sada bar znamo da postoje originali", reče Sem. "Arijel, ako neko tako očajnički želi da se dočepa tih rukopisa da su čak i naši životi ugroženi, naš prvi zadatak jeste da saznamo o čemu je reč u ta četiri razdvojena dela i zbog čega je Pandora uopšte skupljala te rukopise. Moram da posetim jedinu osobu koja može da odgovori na to pitanje: njenog rođaka i izvršioca testamenta, Dačanina Basarida."
"Zašto veruješ daje Dačanin Basarid još živ?" upitah. "Akoje bio približno Pandorinih godina, onda u Beču, sada je već blizu stotke. Kako uopšte misliš da ga nađeš? Konačno, prošlo je dvadeset pet godina od kada si ga video. Mislim da se trag do sada već malo ohladio."
"Naprotiv", reče Sem. "Dačanin Basarid je živ, zakoračio je u devedeset petu i još ga se sećaju u određenim krugovima. Pre pola veka, bio je poznati violinista koji je svirao onim olujnim Paganini stilom: zvali su ga Princ Lisica. Ako nisi čula za njega, to je samo zato stoje iz nekog razloga, mada je nastupao u javnosti, odbijao da snima. Do jutros nisam znao da je podučavao i Lafa. A što se tiče toga gde bismo ga danas mogli naći, pomislio sam da ti je to možda kazao tvoj prijatelj Hauzer. Koliko sam shvatio, poslednjih pedeset godina, čak i tokom celog rata, stalna baza Dačanina Basarida bila je Francuska. On je Zoin prisan prijatelj. Zoe je već sigurno napunila osamdeset i neku. Ako iko može da ugovori sastanak s njim, onda je to ona."
Znala sam da bi bilo suviše opasno za Sema da ode u Pariz u potragu za Dačaninom Basaridom. Morao bi da prođe kroz pasošku i carinsku kontrolu dve zemlje koristeći lažna dokumenta. Ali ubrzo sam našla rešenje tog problema:
214
Nije H Volfgang Hauzer rekao da želi da mi pomogne da "zaštitim" oie nasledstvo i da se nada da ću upoznati tetku Zoe u Parizu kako bih znala nešto više o tome? Pošto je Pod nameravao da nas pošalje u Rusiju , Obavimo zadatak za vladu, možda bismo nas dvoje mogli da skoknemo do Pariza i posetimo Zoe. Sem nije zvučao baš oduševljeno što ću se provoditi u Parizu sa Volfgangom, ali zar nije bila njegova ideja da ispitamo Dačanina Basarida. Ovo je bio najjednostavniji način da to obavimo.
Zaključili smo da bi Sem narednih nedelja, dok ja ne sredim sve oko svog puta za Rusiju, mogao malo da protrese naše porodično stablo da vidimo hoće li otpasti koja trula jabuka - i da bi bilo dobro da poseli svog dedu, Surog Medveda, u rezervatu Nez Persea u Lapvaiju. Iako nijedno od nas nije već godinama videlo Surog Medveda, mislili smo da bi on mogao da nam ispriča ponešto o Semovom ocu, iz vremena kada je Ernest živeo u Lapvaiju pre Semovog rođenja. To bi moglo da baci malo više svetla bar na jednog od članova umešanih u porodični raskol za koga smo znali da je nasledio rukopise.
Međutim, shvatila sam da je u mojoj porodici postojalo još nešto pored ekscentričnosti, slave i svađa između zaraćenih strana. Postojalo je nešto tajanstveno stoje izgleda bilo zakopano u samom njenom jezgru. Da bismo istražili to jezgro bili su nam potrebni svezi podaci koje ćemo dobiti iz ne-pristrasnog spoljašnjeg izvora. Tada sam se selila mormonske crkve Isusa Hrista svetaca sudnjeg dana.
Malo neupućenih ili krivovernih zna da mormonska crkva poseduje obimnu genealošku bazu u blizini Solt Lejk Sitija, u kojoj se nalaze .apisi o porodičnim lozama koje potiču još iz vremena Kaina i Seta. Olivje mi je kazao da se ti zapisi čuvaju u kompjuterima. Svetske loze utkane u tehnologiju mikročipova, skrivene duboko u pećinama otpornim na bombardo-vanje u planini Juta - isto kao i tapiserije od runa čuvenih Norni od Nirn-berga, pomislih.
Lako smo se dogovorili oko toga šta će ko da uradi, ali nam je preostalo da resimo problem komunikacije kada napustimo ovu kolibu i rastanemo se. Neće nam biti nimalo lako da ostanemo u vezi pošto nijedno od nas nije znalo gde će biti sutra ujutro. Sem je imao plan: svakog dana, gde god da se nalazio, pronaći će centar za slanje poruka faksom i uputiće faks mom Kompjuteru na poslu pod lažnim imenom, ali sa stvarnim brojem na koji Ja njemu mogu da pošaljem uzvratni faks. Potom ću ja otići do kopirnice i poslati mu novi izveštaj sa ključem za dešifrovanje i broj na koji može da S°vori. To je moglo da funkcioniše izvesno vreme, pošto je bilo kopir-lca u svim gradovima na svetu - osim možda u Sovjetskoj Rusiji, a ja ću "skoro upravo tamo da otputujem.
jem je ugasio vatru i mi iziđosmo iz kolibe. Unutra smo bili tek nešto
° vise od jednog sata, a sunce je već zaslepljujuće sijalo odbijajući se
snega na visokoj livadi. Neposredno prč nego što sam stavila tamne
215
,,I nisam", rekoh, dok mije um i dalje radio vrtoglavom brzinom. ,Де_ šifrovala sam onoliko koliko mi je bilo dovoljno da shvatim gde treba da se nađemo ovog jutra - ali ne i ono drugo, šta god to bilo, što si želeo da saznam."
"Ali u tome i jeste stvar, zar ne razumeš?" upita Sem. "U tome je ironija. Lukava mala lisica, Pandora, jeste pokvarila vinograde - i ostali su takvi bar poslednjih dvadeset pet godina - uspela je da rukopisi ostanu razdvojeni. Počeo sam da shvatam šta je uradila tek pošto sam ti poslao paket." A onda je njegov osmeh izbledeo dok me je gledao pri toj prigušenoj svetlosti vatre svojim srebrnastim očima. "Arije!", tiho je rekao, "mislim da nam je oboma jasno šta moramo da uradimo."
Snuždila sam se, mada sam znala daje u pravu. Ako je ova zagonetka bila tako opasna i drevna da su je svi želeli, nećemo biti bezbedni dok ne saznamo o čemu je reč.
"Ako se paket koji si mi poslao nikada ne pojavi", rekoh, "pretpostavljam da ćeš morati sve da rekonstruišeš iz originala koje si sakrio; a Zoine rune..."
"To može da sačeka, pošto sada bar znamo da postoje originali", reče Sem. "Arijel, ako neko tako očajnički želi da se dočepa tih rukopisa da su čak i naši životi ugroženi, naš prvi zadatak jeste da saznamo o čemu je reč u ta četiri razdvojena dela i zbog čega je Pandora uopšte skupljala te rukopise. Moram da posetim jedinu osobu koja može da odgovori na to pitanje: njenog rođaka i izvršioca testamenta, Dačanina Basarida."
"Zašto veruješ daje Dačanin Basarid još živ?" upitah. "Akoje bio približno Pandorinih godina, onda u Beču, sada je već blizu stotke. Kako uopšte misliš da ga nađeš? Konačno, prošlo je dvadeset pet godina od kada si ga video. Mislim da se trag do sada već malo ohladio."
"Naprotiv", reče Sem. "Dačanin Basarid je živ, zakoračio je u devedeset petu i još ga se sećaju u određenim krugovima. Pre pola vcka, bio je poznati violinista koji je svirao onim olujnim Paganini stilom: zvali su ga Princ Lisica. Ako nisi čula za njega, to je samo zato stoje iz nekog razloga, mada je nastupao u javnosti, odbijao da snima. Do jutros nisam znao daje podučavao i Lafa. A što se tiče toga gde bismo ga danas mogli naći, pomislio sam da ti je to možda kazao tvoj prijatelj Hauzer. Koliko sam shvatio, poslednjih pedeset godina, čak i tokom celog rata, stalna baza Dačanina Basarida bila je Francuska. On je Zoin prisan prijatelj. Zoe je već sigurno napunila osamdeset i neku. Ako iko može da ugovori sastanak s njim, onda je to ona."
Znala sam da bi bilo suviše opasno za Sema da ode u Pariz u potragu za Dačaninom Basaridom. Morao bi da prođe kroz pasošku i carinsku kontrolu dve zemlje koristeći lažna dokumenta. Ali ubrzo sam našla rešenje tog problema:
214
jsfije H Volfgang Hauzer rekao da želi da mi pomogne da "zaštitim" oje nasledstvo i da se nada da ću upoznati tetku Zoe u Parizu kako bih aznala nešto više o tome? Postoje Pod nameravao da nas pošalje u Rusiju da obavimo zadatak za vladu, možda bismo nas dvoje mogli da skoknemo do Pariza i posetimo Zoe. Sem nije zvučno baš oduševljeno što ću se provoditi u Parizu sa Volfgangom, ali zar nije bila njegova ideja da ispitamo Dačanina Basarida. Ovo je bio najjednostavniji način da to obavimo.
Zaključili smo da bi Sem narednih nedelja, dok ja ne sredim sve oko svog puta za Rusiju, mogao malo da protrese naše porodično stablo da vidimo hoće li otpasti koja trula jabuka - i da bi bilo dobro da poseti svog dedu, Surog Medveda, u rezervatu Nez Persea u Lapvaiju. Iako nijedno od nas nije već godinama videlo Surog Medveda, mislili smo da bi on mogao da nam ispriča ponešto o Semovom ocu, iz vremena kada je Ernest živeo u Lapvaiju pre Semovog rođenja. To bi moglo da baci malo više svetla bar na jednog od članova umešanih u porodični raskol za koga smo znali da je nasledio rukopise.
Međutim, shvatila sam da je u mojoj porodici postojalo još nešto pored ekscentričnosti, slave i svađa između zaraćenih strana. Postojalo je nešto tajanstveno što je izgleda bilo zakopano u samom njenom jezgru. Da bismo istražili to jezgro bili su nam potrebni svezi podaci koje ćemo dobiti iz ne-prislrasnog spoljašnjeg izvora. Tada sam se setila mormonske crkve Isusa H ršta svetaca sudnjeg dana.
Malo neupućenih ili krivovernih zna da mormonska crkva poseduje obimnu genealošku bazu u blizini Solt Lejk Sitija, u kojoj se nalaze zapisi o porodičnim lozama koje potiču još iz vremena Kaina i Seta. Olivje mi je kazao da se ti zapisi čuvaju u kompjuterima. Svetskc loze utkane u tehnologiju mikročipova, skrivene duboko u pećinama otpornim na bombardo-vanje u planini Juta - isto kao i tapiserije od runa čuvenih Norni od Nirn-berga, pomislih.
Lako smo se dogovorili oko toga šta će ko da uradi, ali nam je preostalo da resimo problem komunikacije kada napustimo ovu kolibu i rastanemo se. Neće nam biti nimalo lako da ostanemo u vezi pošto nijedno od nas nije znalo gde će biti sutra ujutro. Sem je imao plan: svakog dana, gde god da se nalazio, pronaći će centar za slanje poruka faksom i uputiće faks mom kompjuteru na poslu pod lažnim imenom, ali sa stvarnim brojem na koji ja njemu mogu da pošaljem uzvratni faks. Potom ću ja otići do kopirnice i Poslati mu novi izveštaj sa ključem za dešifrovanje i broj na koji može da odgovori. To je moglo da funkcioniše izvesno vreme, pošto je bilo kopir-nica u svim gradovima na svetu - osim možda u Sovjetskoj Rusiji, a ja ću uskoro upravo tamo da otputujem.
Sem je ugasio vatru i mi iziđosmo iz kolibe. Unutra smo bili tek nešto malo više od jednog sata, a sunce je već zaslepljujuće sijalo odbijajući se °d snega na visokoj livadi. Neposredno prč nego što sam stavila tanine
215
naočari, Sem me je zagrlio, privukao me k sebi i poljubio u kosu. Zatjm me je udaljio od sebe.
"Ne zaboravi da te volim, maheru", ozbiljno mi je kazao. "Ubuduce izbegavaj lavine; voleo bih da mi se vratiš u jednom komadu. J nisam baj siguran da bi trebalo da ideš u Pariz..."
"Volim i ja tebe", rekoh Semu, osmehujući se. Stavila sam naočari i uzela ga za ruku. "U međuvremenu, brate moj po krvi, neka duh Velikog medveda hoda po otiscima tvojih mokasina. I pre nego što se rastanemo" moraš mi se zakleti njenim totemom, da ćeš i ti voditi računa o sebi na isti način."
Sem mi je uzvratio osmeh i podigao šaku, okrenuvši dlan prema meni. "Tako mi Injuna", reče on.
Upravo sam bila prelazila preko vrha visokog pašnjaka kada sam ugledala njegov obris naspram senovitoplavog snega na nižoj livadi. Uočila sam njegovu atletsku građu u sjajnom tamnom ski-odelu. Nosio je naočari za skijanje i kovrčava kosa mu se vijorila na jutarnjem povetarcu. Nisam morala da mu vidim lice. Niko drugi se nije kretao tako graciozno i spretno po snegu. To je izvan svake sumnje bio Volfgang Hauzer. Išao je ka meni po mojim tragovima za koje sam bila sigurna da su jedini na novom snegu koji je noćas napadao.
Svetog mu sranja. Hvala bogu što sam odlučili da se razdvojimo. Međutim, Volfgang će već kroz nekoliko trenutaka stići do mesta u šumi gde su se ukrstili moji i Semovi tragovi jutros, imajući u vidu brzinu kojom se on kretao. Kako, do đavola, da mu objasnim zašto i s kim sam odlučila da odem na skijanje na ovom izolovanom mestu pre svitanja? Pitanje šta je sam Volfgang radio ovde kada je trebalo da se nalazi šest stotina milja odavde u Nevadi, moraće da sačeka.
Obuzeta panikom, sjurila sam se niz ohod i presekla kroz šumu. Uopšte mi nije palo na pamet da bi trebalo da se vratim istom stazom kojom sam jutros došla. Nisam čak ni bila sigurna gde se u ovim šumama nalazi moj stari trag, niti gde smo se tačno Sem i ja sreli, jer je još bio mrak. Moj jedini cilj bio je da presretnem Volfganga pre nego što stigne do tog mesta, a onda nam predstoji krajnje ozbiljan razgovor. Kretala sam se tako brzo između drveća da sam proletela pored njega.
"Arijel!" čula sam odjek svog imena i zaustavila skije. Umalo se nisam obmotala oko drveta.
Oprezno sam krenula nazad kroz šumu. Volfgang je skijao između drveća i u prolazu sklanjao u stranu grane jela pod snegom. Svaki put kada bi pustio granu, tovar snega bi pljusnuo o tie. Kada smo se našli na prošaranoj svetlosti, pogledao me je upitno, ali i strogo, pa sam pomislila da će napad biti najbolja odbrana.
pr Hauzere, kakvo iznenađenje", rekoh, pokušavajući da izmamim rrieh, mada nisam bila sigurna da li je pronašao naše tragove. "Nalećemo dno na drugo na najčudnovatijim mestima, zar ne? Mislila sam da ste Irenutno u Nevadi."
Rekao sam ti da ću doći ako budem ikako mogao", pomalo iznervirano je odvratio. "Vozio sam ćele noći da stignem ovamo."
pretpostavljam da si odlučio da se malo opustiš od puta skijajući po ovoj nedođiji?" suvo sam primetila.
"Arijel, prestani, molim te, da igraš te igre sa mnom. Otišao sam u tvoju sobu čim sam stigao u hotel - još nije bilo ni svanulo. Kada sam otkrio da nisi tamo, užasno sam se zabrinuo da ti se nešto desilo. Pre nego što sam sve digao na uzbunu, otišao sam do parkinga i video da nema ni tvojih kola. Noćas je padao sneg: jedini svezi tragovi od parkinga vodili su ovamo, sledio sam ih i našao tvoja kola u šumi. Sledio sam tragove tvojih skija dovde. Sada je na tebe red da objasniš zašto si pošla na skijanje sasvim sama, na nekoliko kilometara od hotela i to pre svitanja?"
Vau - misli da sam skijala sama, stoje značilo da nije stigao do naših tragova. To me je spasio od narednog očajničkog koraka na koji sam se već bila pripremila: da slažem bez premišljanja. Ali me još nije izvuklo iz
sume.
"Mislila sam da će mi malo vežbe dobro doći da izbacim iz sebe sav onaj konjak koji smo tvoja sestra i ja slistile noćas u mojoj sobi", rekoh mu. Nisam lagala.
"Betina?" zapanjeno je pitao - i ja sam znala da sam pritisnula pravo dugme. "Betina je odsela u ovdašnjem hotelu?"
"Jednu stvar sam povezala", rekoh, ali kada me je Volfgang zbunjeno pogledao, prevela sam mu: "Zajedno smo se napile i ja sam iz nje izvukla neka obaveštenja o tebi. Sada shvatam zašto si kazao da ti je moj stric Laf-sadio samo poznanik, ne i prijatelj. Ali tokom našeg podužeg razgovora o тјој porodici, mogao si bar da pomeneš da tvoja sestra živi sa mojim stricem već deset godina."
"Izvini", reče Volfgang, odmahujući glavom kao daje tek počeo da se budi. Možda se tako i osećao, ako je stvarno vozio ćele noći. Zagledao se u mene zamagljenim tamnoplavim očima. "Nisam veoma dugo video Be-"nu. Pretpostavljam da ti je i to objasnila?"
jjeste, ali kladim se da će mi se tvoje objašnjenje više dopasti. Hoću da kažem, ne shvatam zašto bi se dvoje ljudi kao što ste ti i Bambi - tvoja sestra- otuđilo samo zbog preterane teatralnosti nekoga kao stoje stric Laf?"
..Napravo, ja se i dalje s vremena na vreme viđam sa sestrom", reče . ol"gang, ne odgovorivši na moje pitanje. "Iznenađen sam što čujem da
° ac"° tek tako doveo ovamo iz Beča. Sigurno nije pretpostavio da
ja mogao biti ovde."
216
217
"Sada će znati", rekoh mu. "Hajde da svi zajedno doručkujemo, pa ćemo videti koju vrstu vatrometa će to izazvati."
Volfgang je pobo štapove u sneg i spustio mi šake na ramena. "Veoma si hrabra kada planiraš takav jedan obrok. Jesam li ti već rekao da si mi nedostajala i daje Nevada zaista užasno mesto?"
"Mislila sam da su Nemci oduvek voleli sva ta neonska svetla", primetih.
"Nemci?" ponovi Volfgang, sklonivši šake s mojih ramena. "Ko ti je rekao... oh, Betina. Izgleda da si je stvarno napila."
Uzvratila sam mu osmeh i slegnula ramenima. "Moja omiljena tehnika ispitivanja: naučila sam je na grudima moje majke", priznadoh. "Pošto smo izgleda praktično u srodstvu, zahvaljujući vezi mog strica i tvoje sestre, pade mi na pamet da bih mogla da ti postavim neka ličnija pitanja - na primer, umesto čega stoji f?"
Volfgang se i dalje osmehivao, ali je znatiželjno izvio obrvu. "Stoji umesto mog srednjeg imena: Kaspar. Zašto pitaš?"
"Kao Kaspar, prijateljski raspoložen duh?" upitah i nasmejah se.
"Kao Baltazar, Melhior i Kaspar - znaš već, ona tri mudraca koji su doneli poklone malom Isusu." Potom je Volfgang dodao: "Ko ti je predložio da mi postaviš to pitanje?"
Možda umem sjajno da ispitujem mortus pijane, ali izgleda da nema spetljanije osobe na svetu od mene, kada treba odgovoriti na neočekivano pitanje. Pokušala sam naslepo.
"Pretpostavljam da ne .naš da imam fotografsko pamćenje", rekoh, ne odgovorivši mu zapravo na pitanje. "Videla sam tvoje ime upisano u knjigu posetilaca u nuklearki, sa sve onim Herr Professor Doktor, kao i to da si stacioniran u Kremsu u Austriji. Gde se pobogu nalazi taj Krems?" Nastavila sam da trabunjam u nadi da ću uspeti da se izmigoljim Volfgangovom prodornom i prilično sumnjičavom pogledu.
"Upravo tamo ćemo se ti i ja uputiti u utorak", reče Volfgang. "Imaćeš priliku sama da vidiš gde je."
"Misliš na ovaj utorak?" upitah osetivši blagu histeriju. Nemoguće da se to ponovo događa - ne sada. Tek što sam pronašla Sema i neću moći ponovo da stupim u vezu s njim pre nego što on pronađe mene. "Hoćeš da kažeš da prekosutra krećemo za Austriju?"
Volfgang klimnu, a onda žurno nastavi.
"Pastor Dart me je juče pozvao u Nevadu. Pokušavao je oboje da nas pronađe - tebe i mene - i laknulo mu je kada je čuo da znam gde si", rekao mi je. "Naš avion za Beč polazi iz Njujorka kasno uveče u ponedeljak - to jest, sutra. Da bismo uhvatili taj let, moramo da letimo ceo dan; zato sam ćelu prethodnu noć vozio iz Nevade dovde da te pokupim kako bismo se oboje vratili na vreme da se spakujemo. Pošto si mi rekla da će Maksfild biti ovde, pomislih da bi on mogao da vrati kasnije tvoja kola, a da ti pođeš sa mnom. Ti i ja moramo da razmotrimo mnoge stvari u četiri oka
218
l
nego što napustimo zemlju. Imaćemo vremena da ovde doručkujemo,
ali moramo..."
Stani malo!" povik ah, podigavši skijašku rukavicu. "Mogu li da pitam zašto ti i ja ovako i znenada letimo zajedno za Beč? Da mi nije nešto
promaklo?"
,Zar ti nisam rekao?" upita on pomalo zbunjeno se osmehujući. "Dobili srno vize za Sovjetski Savez. Beč je naša prva stanica na putu do Lenjin-grada."
Volfgang mi je doneo mali rečnik ruskog za turiste i ja sam ga prelistavala dok smo se vraćali L Sunčane doline. Želela sam smesta da pronađeni neke ruske reci koje bi iskreno odrazile trenutno stanje mog uma. Pronašla sam reci za konstipacij u zatvor, zahpoer, za dijareju proliv, pahnoes, i za utrobu kyee-SHESCH-nyeek - ova poslednja je, prema mom mišljenju, bila najpribližnija koju ću uspeti da nađem da bih izrazila ono što sam osećala. Iako sam otkrila da Volfgang dosta tečno govori ruski, osećala sam se veoma čudno kada s.am mu zatražila da prevede izraz "sveto sranje".
Reći za branč da je protekao u prilično napetoj atmosferi bilo hi više nego blago. Laf me je ošinuo pogledom kada sam uletela sa Volfgangom i kada su se Bambi i njen brat zagrlili. Potom me je Olivje mrko gledao tokom celog obroka pošto je jedno za drugim saznao pod: a da je Bambi Volfgangova sestra; b da će me Volfgang danas vratiti kući, dok će Olivje morati da vrati moja k_ola i moju mačku; c da Volfgang i ja u zoru krećemo na naše idilično zajedničko putovanje u SSSR.
Laf se malo pribrao kada je čuo da je naša prva stanica Beč - i on je trebalo da se vrati u Beč iz San Franciska u ponedeljak uveče - te me je pozvao da ga posetim u slučaju daje među nama ostalo nešto nedorečeno. Pre nego što sam napustila trpezariju, povela sam Lafa u stranu.
"Lafe", počeh, "z.nam šta osećaš prema Bambinom bratu. Ali pošto Ćemo on i ja biti poslovno u Beču, molim te da ovog puta napraviš izue-tak i oboje nas pozoveš kod sebe. Postoji li još nešto u vezi sa našom porodičnom situacijom za šta veruješ da bih trenutno trebalo da znam?"
"Gavroše", oslovi me Laf i uzdahnu, "imaš oči na svoju majku Džersi, te ledenoplave oči na koje je oduvek bila toliko ponosna. Ali tvoje više pod-secaju na Pandorine - oči divljeg leoparda - jer su tvoje od čistog zelenog leda. Ne krivim Volfganga: zapravo ne znam kako ijedan muškarac može da °doli takvim očima. Ja nisam mogao. Ali, Gavroše, ti moraš biti sigurna da ces uspeti da odoliš muškarcima - dok ne saznaš u šta si zapravo umešana," To je bilo sve što je Laf hteo da mi kaže, ali ja sam znala da je bio iskren. 1° je zabrinut za mene, a ne zbog neke kavge sa Bambi ili našom porodicom.
Poljubila sam Lafa, zagrlila Bambi, uručila Jasona Olivjeu i rukovala e sa tihim Volgom Dragonofom koji se nikada nije smešio. Dok smo se
219
duž reke Snejk vraćali dvesta pedeset kilometara do mog stana u prizemlju pitala sam se u šta sam se to zapravo polako uvaljivala. Takođe sam se ni". tala kako da stupim u vezu sa Semom i obavestim ga o razvoju događaja
Volfgang mi je tokom puta punio uši o našem predstojećem putovanju. U poslednjem trenutku je organizovao ovaj kratki boravak u Beču na putu za Rusiju, i to s razlogom - ali taj razlog nije bio onaj sa kojim je upoznao Poda.
Iako je sedište MAAE bilo u Beču, Volfgangova kancelarija nalazila se u Kremsu. srednjovekovnom gradiću na Dunavu na početku Vahaua, doline u Austriji najpoznatije po vinogradima. Volfgang je rekao Podu da ćemo morati da svratimo tamo i prođemo kroz gomilu papira, kako bih se upoznala sa filozofijom MAAE kao i našom posebnom misijom u SSSR-u, pre nego što me povede u Rusiju. Izgleda daje Pod naseo.
Tek kada je Volfgang pomenuo Vahau, setila sam se da sam u detinj-stvu već čula za Krems. Iza njega se prostirao drugi deo dunavske doline, Nihelungengau, u kojoj su nekada živeli rani, magični stanovnici Austrije. U njoj se zbiva radnja Nihelunškog prstena Riharda Vagnera, ciklusa koji se sastoji od četiri opere. Snimci tih opera u kojima je pevala moja baka Pandora danas su poznati širom sveta. Takođe sam se setila da smo se u Vahauu Džersi i ja jednom popele do ruševina Diirnsteina uskom stazom koja je gledala na plavo-sivi Dunav. U tom zamku je trinaest meseci, dok god za njega nije plaćen otkup, bio zatočen Ričard Lavlje Srce. Zarobljen je na povratku iz krstaških ratova.
Međutim, Volfgang je imao lični razlog za odlazak u Krems. Hteoje da posetimo jedno drugo mesto u Vahauu: čuveni manastir Melk. Nekada je to bio zamak-tvrđava kuće Babenbergovaca, prethodnika Habzburgova-ca, a danas je to benediktinska opatija. U Melku se nalazi biblioteka sa blizu sto hiljada knjiga od kojih su mnoge veoma stare. Prema Volfgangu, čija se priča nije poklapala sa onom koju mi je Laf ispričao u termalnom bazenu, Adolf Hitler je u Melku obavio prva istraživanja vezana za tajnu istoriju runa, kao što su one u rukopisu tetke Zoe. Očigledno je Zoe bila ta koja gaje zamolila da me odvede u Melk radi našeg vlastitog istraživanja. Stigli smo oko pet i Volfgang me je ostavio ispred vrata mog podruma. Dogovorili smo se da se nađemo na aerodromu u pola deset ujtro kako bismo uhvatili vezni let za Solt Lejk. Imala sam na raspolaganju samo to vcče da se spremim za put. Pokušala sam da se usredsredim na stvari koje će mi biti potrebne za ovo dvonedeljno putovanje čiji ćemo najveći deo provesti u Sovjetskom Savezu, u kome nikada nisam bila u ovo doba godine. Pratio me je osećaj da sam na nešto zaboravila. Volfgang mi je dao spisak neophodnih stvari koje je bilo preporučljivo poneti i na njemu su se nalazili flaširana voda i poveće količine toalet papira, tako da sam prvo to spakovala. Iako nisam znala mnogo o Lenjingradu u rano proleće, se-
220
, , sarn se da Beč u apmlu nije isto što i Pariz. U Beču je obično strašno hladno, što je podrazumevalo termalni šik.
Sve vreme pakovanjsa pokušavala sam da se priberem i smislim način kako da stupim u vezu s;a Semom. Palo mi je na pamet da bi Sem mogao da ostavi poruku u mome kompjuteru pre mog polaska sutra ujutro, tek da oroveri novodogovoreni način komunikacije. Mogla sam da pokupim svaku takvu poruku na putui za aerodrom, pa čak i ako tada ne budem imala vremena da odgovorim, Fbar ću znati broj na koji mogu da mu faksom uputim poruku kada stignem u Solt Lejk ili ću to uraditi sa Kenedija kada dođemo u Njujork. ShvatiLa sam da ionako ne bi bilo pametno da samo odjurim bez pozdrava. Trelbalo bi da se bar pojavim na poslu i proverim ima li moj šef, Pastor Dart, meko uputstvo za mene pred put.
Spustila sam spakovane torbe pored ulaznih vrata i već sam nameravala da pođem na spavanje kada sam čula da je Olivje stigao. Lupao je unaokolo skijama. Popela sam se u kućnoj haljini i krznom obrubljenim mokasinama da vidim treba li mu pormoć.
"Verovatno ništa nisi jela od branča", bilo je prvo što mi je Olivje rekao. To je bilo potpuno tačno - zaboravila sam. "Nameravao sam da napravim za večeru sendviče od iaženog hleba sa paštetom od dimljene pastrmke, za malog argonauta i sebe i da zajedno tugujemo zbog tvog sutrašnjeg odlaska. Pretpostavljam da ćemo od sutra nas dvojica svakog dana večerati sami kao neženje; da li bi htela bar još danas s nama nešto da pregrizeš?"
"Volela bih", rekoh mu. Iako sam bila mrtva umorna, u tom sam trenutku shvatila da možda sutra neću imati vremena za doručak i da na raznim letovima neću dobiLi ništa osim kikirikija sve do popodneva. "Da nam skuvam grog da bolje klLzi?" predložila sam. Želela sam da se izvinim Oliv-jeu što je naš vikend ta_ko ispao, mada sam ubrzo otkrila da to neće biti neophodno.
"Bien sur", odvrati Olivje sa osmchom. pošto je ubacio skije na policu u ostavi i obesio štapove za petlje. ,,Delimično si se iskupila što si me naljutila, draga moja, time što si me upoznala sa predivnom, raskošnom Bam-bitom", nastavi on. "Mislim da sam zaljubljen - a ona čak nije ni nalik kakvoj kaubojki za koju sam oduvek mislio da će mi prirasti k srcu."
"Ali izgleda da su oraa i moj stric Lafsadio u šemi", istakoh ja. ,,A i žive u Beču, stoje prilično d aleko odavde."
"Nema veze", reče Olivje. "Skijaški dani tvoga strica su prošli, iako gudački još nisu. Voljam sam da sledim ovu ženu poput roba, padinama, uvek, samo da bih gledao kako se njiše njen wedeln. A pošto si se ti sli-a a sa njenim bratom, ona bi mogla uskoro da nam dođe u posetu."
oisla sam da zagrejem malo hurgundca i spustim u njega nekoliko ke-liihweina iz svoje stalne zalihe i napravim skraćenu verziju kuvanog
"njenog vina. Dok sam čekala da se vino zagreje, setila sam se nečega sto umalo nisam zaboravila.
221
Prešla sam preko velike, hladne dnevne sobe do zida sa knjigama i stala da listam težak tom sa slovom H iz moje pohabane Enciklopedije Brita-nike dok nisam pronašla ono što sam tražila. Iznenadila sam se kada sam otkrila da je postojala stvarna osoba po imenu Kaspar Hauzer. Njegova priča bila je više nego čudna:
HAUZER, KASPAR
Mladić čiji je život bio izuzetan ako se imaju u vidu okolnosti koje su
ga okruživale; te okolnosti odnosile su se na očigledno neobjašnjivu
tajnu. Pojavio se, odcven u seljačko ruho, na ulicama Nirnbcrga 26.
maja 1828. Delovao je bespomoćno i zbunjeno...
Kod njega su pronađena dva pisma: jedno od siromašnog seljaka, u
kome se kaže da mu je dečak bio poveren na čuvanje oktobra 1812, i
da gaje on, držeći se dogovora, naučio da čita i piše i podučavao hriš-
ćanstvu, ali da ga je do unapred dogovorenog trenutka puštanja držao
zatvorenog. U drugom pismu, koje je napisala njegova majka stajalo
je daje rođen 30. aprila 1812, da se zove Kaspar i daje njegov otac,
bivši konjički oficir u šestoj regimetni u Nirnbergu, mrtav.
Mladić je odbijao svaku drugu hranu osim hleba i vode i izgleda da
nije ranije video nijedan od predmeta koji su se koristili u spoljašnjem
svetu, a potpisivao se kao Kaspar Hauzer.
Dalje se u članku objašnjava daje Kaspar Hauzer privukao pažnju međunarodne naučne zajednice kada je izbilo na videlo daje odrastao u kavezu, i da nije moguće pronaći ni njegovu porodicu ni seljaka koji ga je odgojio. U to vreme je očigledno u celoj Nemačkoj vladalo veliko naučno zanimanje za stvari kao što su "deca prirode" koju su odgajile divlje životinje, kao i za "somnabulizam, životinjski magnetizam i slične teorije okultnog i neobičnog". Hauzer je bio smešten u dom lokalnog direktora škole u Nirnbergu, ali:
Oktobra 17. 1829. pronađen je sa ranom na čelu koju mu je, prema njegovom vlastitom tvrđenju, zadao neki čovek pocrnelog lica.
Britanski naučnik, lord Stenhoup, došao je da vidi dečaka i zaintereso-vavši se za njega, premestio ga je u dom vrhovnog sudije gde je mogao podrobno da ga prouči. Javnost je već gotovo bila zaboravila njegov slučaj kada je 14. decembra 1833. Kasparu Hauzeru prišao neki stranac i teško ga ranio u levu stranu grudi. Tri ili četiri dana kasnije je umro.
Tokom narednih sto pedeset godina izgleda da je bilo napisano dosta knjiga o Kasparu Hauzeru u kojima se polazilo od suludih pretpostavki da gaje ubio lično lord Stenhoup, pa do onih koje su smatrale daje Kaspar Hauzer bio zakoniti naslednik nemačkog prestola, čije je kidnapovanje dovelo do preokreta u političkom poretku. Enciklopedija je nagoveštavala da
222
ceia priča bila "prevara", i smatrala je da su istorijske činjenice "u sva-Icom slučaju nepotpune i zbrkane".
Mene je zbunjivalo to što je Volfgang K. Hauzer - koji je isto tako bio i Nirnberga kao i njegov imenjak - pokušao da me uveri da je srednje ime dobio po biblijskom mudracu, ni ne pornenuvši dobro poznatu istorijsku ličnost koja je zaslužila da dobije ćelu stranu u Enciklopediji Britanika. §to se tiče dalje veze sa dečakom koji je odgajen poput životinje - ne prevodi li se ime Volfgang kao "onaj koji trči sa vukovima"?
Pogledala sam preko sobe i primetila da Jason njuška moje putne torbe pored vrata. Te dve torbe su mu rekle da ću biti odsutna mnogo duže nego što je jedan vikend i uplašila sam se da bi mogao gadno da se ispiški po njima, kao što je to radio u prošlosti kada bi naslutio da odlazim, a on ostaje
kod kuće.
"Oh, ne, nećeš", rekoh. Podigla sam ga, uzela Gluhwein koji je ključao i popela se u Olivjeovu toplu kuhinju. "Olivje, pripazi rnalo na mog cimera dok me nema", rekoh mu. "Mislim da nije baš oduševljen što idem, a ti dobro znaš šta to znači."
"Može da ostane kod mene", reče Olivje, namazavši vrh tosta paštetom i ponudivši ga Jasonu. "Bar neću morati da grejem tvoj stan. A šta ćemo sa poštom?" dodao je. "Da li ćeš imati vremena sutra da svratiš? Ili bi više
volela da ja... staje bilo?"
Prokletstvo! Znala sam da sam nešto zaboravila! Otvorila sam usta kada mi je ponudio paštetu na tostu koji sam počela da žvačem tako da nisam mogla da mu odgovorim. Vino koje se pušilo sipala sam u šolje i otpila dobar gutljaj dok je moj mozak pravio salto mortale pokušavajući da smisli kako da se izbori sa ovom propašću.
"Sve je u redu", konačno rekoh Olivjeu. "Selila sam se šta sam zaboravila da spakujem, to je sve. Imaću sutra dovoljno vremena sve to da obavim; da stopiram poštu i da svratim do kancelarije."
Hvala bogu, to je bila istina - pošta se otvarala u devet, a na aerodromu nisam morala da budem pre pola deset radi čekiranja. Ali moglo je da bude i obrnuto i u tom slučaju bih bila u ozbiljnoj nevolji, jer bi se moja pošta gomilala još dve nedelje dok se ja provodim po Rusiji. Za šta li meni
služi mozak?
Kada smo završili sa jelom i ja se vratila dole, debelo sam ispsovala samu sebe što sam bila toliko prisebna da spakujem budilnik i pidžamu -dok sam s druge, pak, strane umalo zaboravila jedinu stvar zbog koje smo i Sem i ja mogli da nastradamo. Kakva korist od fotografskog pamćenja banalnosti, pomislih, kada ti sve važne stvari izvetre iz glave?



19 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:52 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
U kancelariji sam bila u pola devet narednog jutra. Torbe i pasoš gurnula sam u gepek kola. Ovog puta sam se parkirala iza zgrade i prošla kroz celokupnu proveru za zaposlene. Nisam nameravala da ponovo ostanem
223
bez toplog kaputa pred put za Sovjetski Savez. Ali kada sam prošla kroz prva vrata i prislonila propusnicu na monitor, nisam začula škljocanje koje bi označilo daje čuvar obezbeđenja na glavnom ulazu s druge strane zgrade otvorio naredna vrata. Sledila sam se. Okrenula sam se, pogledala ц kameru i viknula: "Ima li koga?" Prokleti stražari trebalo je da budu na svojim mestima sve vreme.
Začula sam nekakvo škripanje, a potom i Belin glas iz interkoma. "Ne mogu dobro da vas vidim i uporedim sa slikom na legitimaciji", obavestila me je unjkavim službenim glasom. "Morate da se okrenete prema kameri: znate pravila."
"Pobogu, Bela, dobro znaš ko sam", rekoh. "Ledeno je ovde napolju."
"Okrenite lice kako treba i prislonite propusnicu na monitor kako bih mogla da obavim identifikaciju - u protivnom nećete ući", ostala je uporna.
Prokleta kučka. Primorala sam sebe da "zauzmem pozu". Bela je nema sumnje bila među onima koji su saznali da sam se prošle nedelje skijala u Džekson Holu sa Volfgangom Hauzerom. Resila je da izravna račune tako što će me zadržati na vratima. Uopšte nije žurila da obavi identifikaciju nekoga koga je viđala svakog dana. Kada sam konačno čula škljocanje vrata, širom sam ih otvorila. Dok sam prolazila pored kamere, osmehnula sam se i podigla srednji prst. Čula sam kako je Bela zadahtala; histerično je brbljala sve dok staklena vrata nisu prigušila njen glas.
Nije mogla bog zna šta da uradi i ja sam to znala. Službenici obezbeđenja nisu smeli da napuste svoje mcsto pre kraja smenc. Ako je sada bila na dužnosti, to je značilo da će ostati vezana za svoje mesto do deset sati, a tada ću ja već poleteti.
Otišla sam u svoju kancelariju i proverila e-mail poruke. Kao što sam se i nadala, zatekla sam jednu od Sema - "Preduzeće Velikog medveda" -posle čega je sledio telefonski broj sa pozivnim Ajdaha, verovatno ncgde između Sunčane doline i rezervata u Lapvaiju. Upamtila sam ga, obrisala iz kompjutera i upravo sam se spremala da posetim Poda kada je on provirio i zbunjeno se zagledao u mene.
"Benova, upravo sam primio poziv od obezbeđenja koje traži od mene da te smesta pošaljem kod direktora", obavestio me je. "Iznenađen sam što te vidim ovde. Zar ne bi trebalo da poletiš u deset sa Volfgangom Hauzerom? Direktor kaže da je došlo do izvesne povrede protokola. Možda bi ti mogla da mi objasniš o čemu je rcč?"
"Ovaj... da, krenula sam na aerodrom", rekoh, snuždivši se. "Samo sam svratila da se pozdravim s vama."
Prokleta Bela -je li to ona mene prijavila? Dobro sam znala šta se po-drazumeva pod narušavanjem protokola u nuklearnom postrojenju. Mogli su da prođu sati pre nego što obave uvodne provere. Reč službenika obezbeđenja bila je zakon. Ako njena optužba izdrži proveru, mogli bi da me suspenduju s posla, Šta to pobogu nije bilo u redu sa mnom? Zašto nisam
224
mogla da joj pregledam kroz prste, prođem proveru i zaboravim na nju? Zašto sam morala da joj pokažem prst?
Pod me je otpratio do kancelarije direktora obezbeđenja. Celim putem sam se pitala kako ću, ako se i izvučem iz ovoga na vreme da uhvatim avion, stići do pošte. Pitala sam se da li je moguće izvršiti neku vrstu transplantacije IQ-a ili dodavanja hormona koji bi ublažili žensku agresivnost. Čak sam pomislila da padnem na pod i pretvaram se da sam dobila nekakav napad.
Peterson Flang, direktor obezbeđenja, sedeo je za svojim radnim stolom kada smo ušli. Pošto nikada nisam vidcla Petersona Flanga da ne sedi za svojim stolom, često sam se pitala da li uopšte ima noge.
"Službenice Ben", oslovio me je direktor obezbeđenja, namrštivši se, .jutros je protiv vas podneta prijava zbog ozbiljne povrede protokola obezbeđenja."
Pod me je pogledao upitno, očigledno se pitajući kako sam uspela to da uradim kada sam došla tek pre nekoliko minuta. I sama sam se to zapitala: očigledno ću da padnem na još jednom testu inteligencije. "Benova treba danas da krene na jedan veoma važan zadatak", obavestio je Pod Flanga, pogledavši na sat. "Njen avion polazi za manje od jednog sata. Nadam se da ovo nije toliko ozbiljno kao što ste nagovestili."
"Službenici obezbeđenja koja je prijavila povredu protokola, upravo je stigla zamena i ubrzo će nam se pridružiti", reče Flang.
U tom trenutku je unutra uletela Bela. "Razbesnela si me!" razdrala se, i stala da mi maše dugačkim nalakiranim prstom pred nosom čim me je
ugledala.
"Uradila sam isto što i ti upravo radiš", istakoh. "Samo što sam ja možda
upotrebila drugi prst."
"O čemu ova žena priča?" upitao je Pod, pokazavši na Belu. U glasu mu se osećalo ono njegovo opasno nc-zezajte-se-sa-mnom kada se zagledao u direktora obezbeđenja.
Ja sam, međutim, znala da sam u nevolji. Iako je Pod bio direktor ce-log nuklearnog postrojenja, osoblje obezbeđenja je podnosilo izveštaje direktno Odeljenju nacionalne bezbednosti FBI. Peterson Flang je mogao da preskoči Poda i da me zadrži ovde ako odluči da tera mak na konac, a time bi ujedno zavadio i mene s Podom, jer bi ovaj bio primoran da mi održi lekciju, popuni izveštaje i obavi gomilu drugih gluposti. Morala sam veoma brzo da razmišljam.
"Službenice Ben", poče Peterson Flang, "ovde prisutna službenica obezbeđenja optužuje vas da ste joj uputili opsceni i preteći gest preko kamere obezbeđenja postavljene kod ulaznih vrata, dok je ona, vršeću svoju dužnost, samo pokušavala da uporedi vaše lice sa fotografijom na propusnici."
,Sve imam snimljeno", zareza Bela na mene, "zato se ne trudi da po-rekneš."
225
Njen stav me je strašno razbesneo. Okrenula sam se Petersonu Flartgu i ljubazno ga upitala: ,,Šta tačno vaša službenica obezbeđenja misli čime sam joj pretila pokazavši joj prst?"
Zaprepašćeno se zagledao u mene, skočivši na noge. Ipak je, znači imao noge. "Obezbeđenje je najozbiljniji posao u ovom postrojenju, službenice Ben!" zagrmeo je. "Sigurno nije predmet frivolnosti!"
Pokušavala sam da se setim šta se tačno podrazumeva pod frivolnošću da li je to nešto ozbiljno ili olako, kada je Pod prekinuo naše zanimljivo ćaskanje. "Šta si joj zapravo uradila, Benova?" otvoreno me je pitao.
"Pokazala sam joj prst pred kamerom obezbeđenja, gospodine, kada nije htela da me pusti da uđem", odvratila sam. "Bila je pravi davež, a ja sam se plašila da ću zakasniti na avion ako nastavim da se zajebavam s njom."
"Davež...!!!" Peterson Flang se pušio. Sručio se nazad u stolicu - možda je samo imao opruge tamo dole.
Pastor Dart je zurio u mene prekrivši usta šakom. Da ga nisam poznavala, pomislila bih da se smeje. Stvari su se konačno smirile i Pod je preuzeo kontrolu.
"Moje je mišljenje", objavi on svojim najboljim zezaj-se-sa-mnom-i-sje-baću-te glasom, "da službenica Ben ne zaslužuje ništa jače od usmenog upozorenja. Moram takođe da napomenem da se nedavno vratila sa sahrane člana porodice i odmah saznala da već kroz nedelju dana mora da krene na važan zadatak preko okeana kao ispomoć dr Hauzeru, našoj vezi sa MAAE. Preklinjala me je daje ne šaljem na taj zadatak, ali ja..." Zaćutao je, jer se Bela bacila preko direktorovog stola i stala da vrišti unoseći mu se u lice.
"Morate mi dozvoliti daje prijavim! Ne smete joj dozvoliti da ode na taj put s njim!"
Peterson Flang je skrušeno pogledao Darta i odmahnuo šakom. "Ja ću se dalje pobrinuti za ovo", zaključio je, a Pod i ja smo se okrenuli i izišli.
"Benova, kasnije ćeš mi objasniti o čemu je ovde bilo reci", obrati mi se Pod, "a sada požuri da sa Hauzerom stigneš na taj avion." Dok sam polazila, Pod je zavrteo glavu i iscerio se. "Ne mogu da poverujem da si to uradila. Ali molim te, nemoj pokušati ponovo."
Ostalo mi je samo dvadeset minuta da stignem na aerodrom, koji je bio udaljen dobrih deset minuta, ako ne računamo skretanje koje me je još čekalo. Zaustavila sam se uz škripu kočnica pred poštom, uopšte se ne trudeći da se propisno parkiram. Izletela sam iz kola i potrčala uz stepenice. Poštanski službenik, Džordž, bio je za šalterom kada sam ušla, ali je u redu već čekalo nekoliko ljudi.
"Džordže, moram da stopiram poštu na nekoliko nedelja", doviknula sam mu preko njihovih glava. "Popuniću formular, ali za danas sam već zakasnila, zar ne?"
226
On gospođice Ben, izvinite", reče Džordž, mereći poštu ostalih mušte-
" d"arajući pečate. "Moram da vam kažem daje ovo samo moja gre-
"ja " li pokušao sam daje ispravim. Sačekajte trenutak, odmah ću vam ga
"pozvonio je, a mene je ponovo obuzela već poznata malodušnost. Šta šio naopako? Staje to Džordž morao da mi nadoknadi? Šta će mi to doneti odmah! Strašno sam se uplašila da znam, ali ipak sam ispunila formular i predala mu ga.
Pomoćni službenik, Stjuart, izišao je otpozadi i počeo da skuplja ceduljice onih koji su došli da podignu pakete. Džordž je nestao pozadi i vratio se sa paketom. Nije ličio na onaj koji sam primila prošle nedelje - ali koverta je bila velika i podstavljena, upravo onakva kakvu je Sem opisao, veličine otprilike dva risa hartije.
"Prošle nedelje sam vam dao pogrešan paket", reče Džordž. "Ovo je onaj za koji smo vam ostavili izveštaj o prispeću, ali ja nisam proveno. Onaj drugi je stigao onog dana kada ste došli; još ga nismo bili ni popunili. U subotu smo pregledali tamo dole pakete koje niko nije došao da podigne kako bismo ih vratili pošiljaocima - srećom da sam se našao tu i uvideo svoju grešku. Strašno mi je žao, gospođice Ben."
Pružio mi je paket, a ja sam zaškrgutala zubima pre nego što sam ga pogledala. Znala sam da mi je ostalo manje od deset minuta da stignem na let i krenem u Evropu sa Volfgangom Hauzerom. Primorala sam sebe da pogledam paket. Poštanski broj je bio iz San Franciska, isti kao i na žutom papiriću koji sam našla u snegu. Ovog puta nije moglo biti greške: rukopis na koverti bio je Semov.
227



20 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:52 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
DAR
Opasnost za onog ko daje i onog ko prima nigde se bolje ne oseća nego u veoma drevnom germanskom zakonu i jezicima. Ovo objašnjava dvostruko značenje reci dar na svim tim jezicima: sjedne strane dar, s druge otrov...
Ova tema fatalnog dara, poklona ili nekog vlasništva koje se pretvara u otrov, utkana je u osnove germanskog folklora. Rajnino zlato pogubno je za one koji ga osvoje, Hagenov pehar je poguban za junaka koji pije iz njega. Hiljade priča i romansi ove vrste, kako germanskih tako i keltskih, i dalje proganja našu osetljivost.
Marsel Maus, Dar
Kada je Prometej ukrao vatru od bogova, u znak odmazde Zevs je naložio čuvenom zanatliji Hefestu da napravi dar: da pomeša zemlju i vodu i oblikuje prelepu devojku nalik na besmrtnu boginju... zatim je Zevs naložio Hermesu da je nauči svim mogućim besramnim trikovima i prevarama... Hermes je ovoj ženi dao ime "Pandora": ona koja daje sve poklone.
Epimetej je zaboravio da ga je brat Prometej upozorio da nikada ne primi dar koji mu bude poslao Zevs sa Olimpa, da ga vrati kako ne bi doneo zlo čovečanstvu. Epimetej je primio dar. Tek kasnije, kada je to zlo postalo njegovo vlastito, shvatio je staje učinio.
Hesiod, Radovi i Dam
Timeo Danaos et dona ferentes. Bojim se Danajaca i kada darove nose.
Vergilije, Enejida
Izletela sam iz pošte, uskočila u kola i uputila se vratolomnom brzinom na aerodrom. Zaustavila sam kola uz škripu kočnica na parkingu, iskočila, pokupila stvari i krenula preko zaleđenog prilaznog puta. Kada sam se našla unutra, mahnito sam osmotrila dva izlaza. Kod pulta obezbedenja za izlaz B ugledala sam Volfganga kako mlatara rukama, žučno raspravljajući sa tipom iz zemaljske posade.
"Hvala bogu", izgovorio je Volfgang sa olakšanjem onog časa kada me je ugledao, ali videla sam daje besan. Članu posade je brzo rekao: "Jesmo li zakasnili?"
"Samo sekund", odvratio je čovek, podigao slušalicu i pozvao pilotsku kabinu dok me je Volfgang iza njegovih leđa streljao pogledom. Čovek je slušao, i na kraju klimnuo. "Stepenice još nisu uklonjene - ali biće bolje da požurite, momak. Mi se držimo reda vožnje."
Provukao je naše torbe kroz skener i dao nam bording karte. Pojurili smo preko asfalta i popeli se uz metalne stepenice. Onog trenutka kada smo vezali pojaseve, avion je krenuo.
"Nadam se da imaš valjano objašnjenje za ovo", reče Volfgang dok smo rulali prema pisti. "Znala si da ne postoji drugi let za Solt Lejk u naredna tri sata. Proteklih pola sata sam ožvalavio ne bih li ih ubedio da zadrže avion; mogli smo da propustimo sve vezne letove! O čemu si razmišljala?"
Srce mi je još dobovalo u ušima kao ludo od ćele te trke; disala sam isprekidano; gotovo da nisam mogla da govorim.
"Ja... ovaj.... morala sam nešto važno da obavim usput."
"Da obaviš?!" upitao me je Volfgang u neverici.
Nameravao je da doda još nešto, ali u tom trenutku proradili su mlazni motori. Usne su mu se i dalje pomerale, pa sam pretpostavila da ga više ne čujem. Ljutilo se okrenuo na drugu stranu, izvadio novine iz aktovke i stao da ih prelistava dok je naš avion jurio pistom i dobijao na visini. Nismo ponovo progovorili tokom glatkog, ali zaglusujućeg četrdesetominul-nog leta do Solt Lejka. Nisam imala ništa protiv. Morala sam dobro da razmislim o mnogim stvarima.
Uopšte nije bilo sumnje da je paket u mojoj platnenoj torbi koju sam gurnula pod sedište predstavljao poklon koji je moja baka Pandora zave-štala stricu Ernestu i koji je od njega nasledio Sem - poklon toliko opasan daje već stajao života ne samo nekolicinu Semovih kolega, već možda i Pandoru i Ernesta - poklon tako razoran da umalo nije ubio i Sema. A sada je taj poklon bio moj.
231
Pošto više nisam imala poverenja u prijatelje, kolege i većinu članova svoje porodice i nisam smela da ih pustim ni da priđu tom otrovnom paketu, razumljivo je što nisam bila voljna da ga ostavim kod Džordža ia poštanskog pulta u prisustvu desetak stranki. Kako nisam imala vremena da nađem skrovište između pošte i aerodroma, sada sam morala da smislim šta mi valja činiti sa ovim smrtonosnim nasledstvom pre nego što stignem u Sovjetsku Rusiju, jer sam znala da će ga tamo podrobno pregledati i naj-verovatnije konfiskovati, što bi moglo da ugrozi sve zainteresovane strane. Naročito mene.
Imajući to na umu, prvo što mi je palo na pamet bilo je da ga uništim. Razmišljala sam o raznim načinima u slučaju ako budem morala na brzinu da ga se otarasim: smrt u vodi, smrt u vatri. Ali kada smo stigli u Solt Lejk, broj mogućnosti koje sam imala na raspolaganju prilično se smanjio. Uopšte nije bilo praktično baciti hiljadu strana u toaletsku solju, niti zapaliti logorsku vatru sa pet kilograma hartije na bilo kom aerodromu kroz koje ću proći u naredna dvadeset četiri časa. Ništa mi nije garanlovalo da ću slobodnije da dišem ako ga budem uništila, jer nisam imala predstavu ko je želeo te rukopise niti zašto. Zar bih mogla da objavim da taj predmet, koji su mnogi želeli, više nije u igri? To bi moglo biti pogubno po Sema, jer je on jedini znao gde su skriveni originalni, drevni dokumenti.
Jedino rešenje bilo je da sakrijem paket kao što sam uradila i sa onim prvim, negde gde nikome neće pasti na pamet da ga traži.
Znala sam da ormanići na aerodromu u Solt Lejku, za razliku od onih u kojima likovi iz filmova pohranjuju svoj plen, rade poput parking satova, možete ih iznajmiti samo na nekoliko sati. Čak i da sam imala vremena da razdelim paket na više manjih koje bih ponovo poslala sebi, to mi nije izgledalo ništa manje rizično nego da sam paket ostavila u pošti. Pored Olivjea i Poda, sam bog zna koje još njuškao oko tog mesta. Ponestajalo mije ideja.
Na aerodromu u Solt Lejku, ponovo sam se izvinila Volfgangu zbog svog kašnjenja. On je i dalje bio smrknut. Kada smo se čekirali i predali putne torbe za let do Beča, uputila sam se u toalet i otvorila Semov paket: ugledala sam neobične kvačice ispisane nekim stranim slovima, ali rukopis je nema sumnje bio Semov. Gurnula sam te papire među radni materijal u torbu i prebacila je preko ramena, pokušavajući da razbistrim mozak dok ne poletimo. Pre nego što sam izišla iz predvorja, pozvala sam faks broj 800 i poslala kratku poruku Semu: Dobila sam tvoj poklon. Veće je blaženstvo poslati ga nego primiti. Poruka sa aerodroma u Solt Lejku obave-stiće Sema da sam krenula na put sa Volfgangom. Dodala sam da će sve poruke poslate faksom u mom odsustvu biti prosleđene.
Volfgang me je po dogovoru čekao na ulazu u kafeteriju. Držao je dve papirnate čaše iz kojih se pušilo. Rekao je: "Uzeo sam nam dva čaja dok čekamo kod izlaza. Unutra je prevelika gužva."
232
Preko njegovog ramena ugledala sam nizove stolova koje su već od anog jutra zauzele mormonske starešine - izribani mladići rumenih obra-a koji su pijuckali vodu sa ledom dok su čekali polaske svojih aviona - u uštirkanim belim košuljama, tamnim odelima sa kravatama i sa istovemim ruksacima naduvenim od reklamnog materijala. Dan za danom, iz godine u godinu, te mlade starešine rasipale su se po kugli zemaljskoj poput ocvalog maslačka, odlazeći da šire neizvitoperenu veru crkve Isusa Hrista svetaca sudnjeg dana, čije se središte nalazilo ovde u Solt Lejk Sitiju.
"Ne uspevaju da preobrate mnogo Austrijanaca u svoju veru", proko-mentarisao je Volfgang dok smo se udaljavali hodnikom ka našem izlazu. "Retko kad neko pređe u drugu veru u zemlji u kojoj je katoličanstvo Rima tako jako. Ali na ovom aerodromu uvek ih je tako mnogo, dolaze i odlaze, svi ti mladi ljudi. Meni deluju tako strano i čudno."
"Nisu baš tako čudni, samo su različiti", rekoh mu, skinuvši poklopac sa svog čaja i pokušavši da otpijem gutljaj: bio je vreo. "Na primer, upoznao si mog gazdu, Olivjea. On je mormon. Ali on je pre ono što oni zovu Džek mormon: to jest, on se ne drži svih pravila. Ponekad pije kafu ili alkohol, iako su zabranjeni. Mada nije baš ženskaroš, kaže da ipak nije ostao
ni devica..."
"Devica?" ponovio je zaprepašćeni Volfgang. ,,.Te li to uobičajeno?"
"Uveravam te da nisam nikakav stručnjak", odvratih smejući se. "Ali prema Olivjeu, to je manje-više na dobrovoljnoj bazi - mislim, očuvanje čistote tela i duše. Izgleda da se na taj način pripremaju za spasenje u zlatnom dobu."
"Zlatnom dobu?" upita Volfgang. "Ne razumem."
"To je neka vrsta vežbe", obavestih ga. "Katolici imaju katehizam, je li tako? Koliko sam shvatila, ovo je njihov: Današnji dan obeležava početak kraja, vreme usporava i na kraju će da stane. To su Sudnji dani, posle kojih će prestati da postoji svet kakav poznajemo. Samo oni koji su pročišćeni i koji su priznali da je Isus Hrisl, kako oni kažu, Svellost i Put, biće spašeni kada se on vrati na zemlju da sudi i kažnjava i donese Novo doba. Pripremaju se tako što se krste, čiste i pročišćavaju tokom ovih, poslednjih dana, kako bi svako od njih mogao da vaskrsne u novom, eteričnom biću i da mu bude podaren večni život. Odatle im i naziv Sveci Sudnjeg dana.""
"Ideja Sudnjeg dana je veoma raširena i drevna", složio se Volfgang. "Tokom ćele istorije u nju su verovali gotovo svi narodi na zemlji. Esha-tologija potiče od eschatos - najdalji, krajnji, ekstremni. U katoličanstvu te doktrina je Parousia: prisustvo ili drugi dolazak, kada se spasilac ponovo pojavljuje radi konačnog suđenja." A onda je neočekivano dodao: "Ve-
r4Ješ li ti u to?"
.Pitaš me da li verujem u Apokalipsu - Dolazim brzo i sve to?" upitah. Uvek sam se neprijatno osećala kada sam flertovala sa verom. Nije li stvarnost bila dovoljno gadna? "To obećanje je dalo pre dve hiljade godina i
233
nekolicina onih koje znam još zadržava dah. Bojim se daje potrebno nešt opipljivije da bih se ja upecala."
"U šta onda veruješ?" upitao me je Volfgang.
"Nisam sigurna", priznala sam. "Odrasla sam u društvu Nez Perse In dijanaca. Moglo bi se reći daje jedino religijsko obrazovanje koje sam dobila bila njihova mudrost. Mislim da verujem u ono u šta oni veruju, kada je reč o ideji Novog doba."
Nastavila sam dok smo išli hodnikom. "Kao i većina plemena. Nez Persei veruju da su američki uređenici izabrani narod koji će dovesti do prelaska. Krajem prošlog veka živeo je prorok po imenu Vovoka, Paijuta iz Nevade. Razboleo se i imao viziju koja mu je otkrila šta će se dogoditi na kraju vremena - koji će za Paijute obeležiti svitanje tog novog eona. Vovoka je imao priviđenje nadahnutog i vizionarskog plesa koji je omogućavao ljudima da pređu granicu između sebe samih i sveta duhova. Ljudi bi se držali za ruke i plesali u krugu pet dana be prestanka, svake godine. Nazvao gaje Vanagi Vacipi, Ples duhova.
"Plesači prizivaju sina Velikog duha; on će stići u kovitlacu vetra i svi Vasišu - svi vi sinovi Evropljana sa račvastim jezicima, koji ukaljate sve čega se dotaknete - bićete oduvani. Duhovi predaka će se vratiti na zemlju, zajedno sa svim bizonima koje su poklali belci. Majka Zemlja će ponovo postati darežljiva i mi ćemo živeti u harmoniji sa prirodom, kao što je predviđeno u svim drevnim vizijama."
"Veoma je lepo", reče Volfgang. "I ti zaista u to veruješ, u tu harmoničnu sliku ponovo stečenog raja?"
"Mislim da je vreme da neko počne u to da veruje", stadoh da ga uve-ravam. "Ovde na trećoj planeti zaista smo opoganili vlastito gnezdo. Zbog toga sam odabrala da se bavim ovim poslom. Uklanjanje nuklearnog otpada je neka vrsta mog vlastitog obreda pročišćenja: pomažem da se stvari očiste."
Sem je jednom primetio da nijedna civilizacija u istoriji, ma kako bila moćna, nikada nije dugo preživela bez pristojnog vodovoda. Rim je održavao kontrolu nad polovinom sveta pomoću akvadukata, vode i sistema za odvođenje otpada. Kada je Gandi želeo da oslobodi Indiju od Britanaca, prva stvar koju je uradio bila je da natera narod da uzmu krpe u šake i oribaju toalete. Kada sam to rekla Volfgangu, on se nasmejao.
Stigli smo do izlaza. Spustio je aktovku u čekaonici i dodirnuo svojom papirnatom čašom moju kao da nazdravljamo šampanjcem. "Spašavanje sveta putem kontrole otpada, vrlo je usklađeno sa misijom mog poslodavca, MAAE", primetio je sa osmehom. "Ali u osnovi, ljudi su još svuda isti-Ne mogu da shvatim kako će pročišćenje na način mormona ili čišćenje za drugima kao što je to uradio Mohandas Gandi - ili plesanje po travnatim ravnicama, koje preporučuju vaši američki Indijanci - izmeniti ljudsko ponašanje ili dovesti do globalne reforme."
234
Razgovarali smo o verovanju, ne o ponašanju", istakoh. "Kada se stva-
" te na zemlju, rezultati nikada nisu onakvi kakve smo očekivali. Na
n Smer ti smatraš daje ideja o Plesu duhova divna, ali razmisli do čega je
dovela. Taj ples u sebi sadrži toliko rajskih elemenata da su ga ubrzo
° "hvalili Arapaho Indijanci, Oglale, Šošoni - i naročito Lakote, koje je
on na kraju i uništio."
Kako to misliš, uništio?" upita Volfgang zbunjeno.
Bili su pobijeni", zapanjeno uzvratih. Bilo mi je teško da poverujem da postoji neko ko nije uopšte čuo za tu priču. "To je jedna od najgorčih stvari u istoriji američkih urođenika, ali u osnovi je posledica sukobljenih verovanja. Bilo im je onemogućeno da love; sakupili su ih i smestili u rezervate i primorali da se bave poljoprivredom. Na samom kraju prošlog veka nastupila je velika glad. Na hiljade ih je umiralo od gladi. Počeli su da plešu i nisu prestajali. Ples je postao divlji, pun ekstaze i histerije: ljudi su padali u trans, pokušavajući u očajanju da vrate idiličnu, arkadijsku prošlost kada su zemlja i njena deca bili jedno. Verovali su da će magične košulje koje su nosili odbiti metke vojnika. Bele doseljenike plašila je ta nova vera - pomislili su da je reč o ratnim plesovima - tako da je Ples duhova bio zabranjen. Lakote su pronašle jedno udaljeno mesto i nastavile da plešu, ali su vladine trupe dojahale i posekle ćele porodice, pobile ih iz pušaka i iskasapile: muškarce, žene, decu, čak i bebe. Sigurno si čuo za masakr svih Plesača duhova iz 1890. kod Ranjenog kolena?"
"Bili su masakrirani?" upitao je Volfgang sav užasnut i sa ncvericom.
"Zato što su plesali!"
"Teško je to zamisliti", složila sam se, sarkastično dodavši: "Međutim, federalna vlada je obično zauzimala čvrst stav kada su u pitanju bih pokrajinski problemi."
A onda sam šutnula samu sebe što sam toliko brbljala o nečemu što je bilo i što je zasluživalo da bude za Sema i najveći deo američkih urođenika, njihova vlastita vizija holokausta i apokalipse spojene ujedno.
"To je zaista neverovatna priča", reče Volfgang. "Proizilazi da su potomci civilizovanih belih Evropljana negative! u tom komadu?"
"Nemaš pojma koliki", zaključila sam."Ali pitao si me u šta verujem,
e pretpostavljam da ću morati da se poslužim uobičajenom plemenskom
Mudrošću: volela bih da postoji nešto slično Plesu duhova što bi obnovilo
armoniju između nas i naše Bake Zemlje, kako je zovu američki uro-
nici- Ja, na žalost, ne bih bila od velike pomoći pri tom: ne plešem baš
najbolje."
Volfgang se osmehnuo. "Kako je to moguće", primeti on, "kada je tvoja , . oe bila jedna od najvećih plesačica veka? Izgleda da poseduješ veli-" roj" potrebnih kvaliteta. Imaš stas plesačice: tvoje kosti, pokreti tvojih ls"ca, način na koji skijaš, na primer..."
235
"AH plašim se da skijam po dubokom snegu", istakoh. "Uvek mora da imam kontrolu, pravi sam manijak kada je to u pitanju. Ne možeš d budeš manijak kontrole i zaista dobra plesačica. Semova majka - mada je nisam upoznala - bila je punokrvna Nez Perse", rekoh. "Dok smo bili mali Sem i ja smo postali "braća po krvi". Želela sam da se pridružim plemenu i postanem Nez Perse, ali se Semov deda nije složio, jer sam odbila da plešem. Pridošlica u plemenu mora da postane ono što Hopi nazivaju hoja to je takođe naziv za ples inicijacije. Znači "spreman da poleti iz gnezda" -isto kao beba ptičica."
,,Ali ja sam te video kako skačeš sa stene", primeti Volfgang i dalje se smešeći. "A zamišljaš da ne možeš dovoljno da se opustiš i zaplešeš po dubokom snegu. Shvataš li koliko snažna stvar može da bude verovanje -to jest, da si ti zapravo sama zaključila da jednu stvar možeš da uradiš, a drugu ne?"
"Bar znam šta mislim o Semovom dedi", rekoh, izbegavši da odgovorim na Volf"gangovu primedbu. "Mislim da se on nadao da će udaljiti Sema, svog jedinog unuka, od mog dela porodice. Mi smo pomalo neobični. Što se tiče Surog Medveda, on je sigurno mislio da bismo Sem i ja mogli postati suviše bliski. Nez Persei veoma vode računa o krvnom srodstvu. Pošto sam Semova rođaka, mene bi smatrali zabranjenim voćem: oni ne dozvoljavaju brak ni između najudaljenijih rođaka..."
"Brak?" prekinu me Volfgang. "Ali rekla si da ste tada bili još deca."
Prokletstvo. Osetila sam kako mi se vrela krv penje u obraze dok sam pokušavala da sagnem glavu. Volfgang mi je stavio prst pod bradu i podigao mi lice ka njegovom.
"I ja u nešto verujem, draga moja", obavestio me je. "Da taj tvoj rođak nije blaženopočivši, mislim da bih se veoma uzbudio zbog ovog tvog priznanja potvrđenog rumenilom."
U tom trenutku - hvala nebesima - preko razglasa je objavljen polazak našeg aviona.
Tokom dugog puta do Njujorka, Volfgang je popunio još neke praznine, preskočene juče, koje su se odnosile na našu predstojeću misiju u Sovjetskom Savezu za Međunarodnu agenciju za atomsku energiju. I sama sam već dosta znala o tome čime se MAAE bavi.
Svi koji su radili dugo i naporno na nuklearnom polju kao ja, bili su poznati kao nuklearci i bili su prezreni i omraženi. Uzmite u obzir sam° popularnost slogana kao što su: Nijedan nuklearne nije dobar nuklearne w Jedini dobar nuklearne je mrtav nuklearne - kakva duboka mudrost fil°" zofske škole nalepnica na branicima.
Glavni zadatak Volfgangovog poslodavca bio je da usmeri nuklearne materijale u mirnodopske i pozitivne svrhe. U to je spadala dijagnoza i "e" čenje bolesti, uklanjanje toksičnih pesticida iz prošlog veka putem progr3"
236
kao što je sterilizacija insekata i razvoj atomske energije, koja trenutno "T-beđuje sedamnaest procenata svetske električne energije i značajno ° niuje zagađenje koje izazivaju fosilna goriva, kao i vađenje ruda i seču a Sve to obezbeđuje Agenciji neophodan paravan da obczbedi i takođe čuva materijal neophodan za oružje. Nedavni nuklearni fijasko mogao l još malo da odškrine ta vrata.
Šest meseci posle nesrećnog slučaja u Ukrajini 1986, MAAE je počela da traži podatke o svim nesrećnim slučajevima čije posledice su mogle da se osete i preko granica - kao ta gužva u Černobilju, koju su Sovjeti poricali dok u celoj severnoj Evropi nije otkrivena pojačana radijacija. Godinu dana kasnije MAAE je napravila program u kome se obaveštavaju države članice o opasnostima koje prete od otpada. Olivje i ja smo se svakog dana bavili time. Pre nekoliko meseci, Agencija je dodala mnogo strože propise protiv ilegalnog transporta i odlaganja radioaktivnog otpada. Iako je nesreća u Černobilju dovela do mnogih od ovih promena, najvećem delu javnosti nikada nije bilo razjašnjeno zašto je do nje došlo.
Černobilj je bio rasplodni reaktor kakve su sovjetska vlada i vlada SAD, među ostalima, odavno podržavali, ali kojih se javnost instinktivno svuda plašila. Možda i opravdano. Kao što samo ime kaže, rasplodni reaktor zapravo proizvodi više goriva nego što troši - nalik tehnici koju su legendarni Brđani sa Stenovitih planina koristili za pravljenje hleba pomoću "šopa", neke vrste kvasca koji se koristi za dizanje hleba, a koju sam objasnila jednom prilikom Olivjeu. Uzmete mali nuklearni kvasac, fisioni materijal kao stoje plutonijum 239 i dodate dosta običnog materijala kao što je uran 238, koji sam po sebi nije pogodan kao gorivo. Na kraju dobijete veću količinu kvasca - više plutonijuma - koji možete da reciklirate kao nuklearno gorivo ili da ga upotrebite za pravljenje bombi.
Pošto su rasplodnici toliko isplativi, Rusi su ih koristili decenijama, isto kao i mi. Kuda je otišao sav taj plutonijum? Nije tajna gde je završio onaj dobijen u SAD za vreme hladnog rata. Bio je prerađen u bojeve glave; to-iiko bojevih glava daje svako u Americi mogao da drži po nekoliko u garaži. Ali kada je reč o ruskom vrućem otpadu, imala sam osećaj da bismo to mogli uskoro saznati - kada stignemo u Beč.
Sedište Međunarodne agencije za atomsku energiju nalazilo se u Va-gramerštrase pored Donauparka, na ostrvu koje obuhvataju novi i stan dunavski rukavaci. S druge strane staklastog prostranstva reke leži Prater sa sv°jim poznatim džinovskim Ferisovim točkom - isti onaj zabavni park u k°me je, pre sedamdeset pet godina, moja baka Pandora provela jutro vo-Zeći se na karuselu sa stricorrTLafom i Adolfom Hitlerom.
237
U devet ujutro u utorak, Volfgangov kolega Lars Feniš pokupio je na i naš prtljag na Flughafen i odvezao nas u grad na današnji sastanak. P0s] dugog i iscrpljujućeg putovanja tokom koga nisam uhvatila mnogo sna sedela sam na zadnjem sedištu i nisam baš bila raspoložena za priču. Dok su dvojica muškaraca razgovarali na nemačkom o našem rasporedu i n]a novima za taj dan, ja sam zurila kroz plavo obojene prozore u turobno predgrađe kroz koje smo prolazili. Ali što smo se više približavali Beču to me je više obuzimala nostalgija, i ja uronih u prošlost.
Prošlo je skoro deset godina od kada nisam bila u Beču, ali sve do ovog jutra nisam shvatila koliko mi nedostaje taj grad mog detinjstva: svi oni Božici i raspusti provedeni sa Džersi među muzičarima kod strica Lafa -kolačići posuti šećerom, otvaranje poklona uvezanih mašnama i traženje uskršnjih jaja. Moja lična slika Beča bila je bogatija i višeslojnija od jeftine sentimentalne slike koju je ovaj grad nudio ostatku sveta: kao što reče stric Laf: "To je grad od Strudel und Schnitzel und Schlag". Ja sam videla drugačiji Beč - grad mnogih tradicija, uronjen u ukuse i arome toliko različitih kultura da nikada nisam mogla da razmišljam o Beču, a da me ne obuzme, kao sada, ono osećanje njegove magične istorije.
Od svojih početaka, Beč je bio kulturna kapija koja je istovremeno povezivala i delila istok, zapad, sever i jug: tačka fuzije i fisije. Zemlja koju mi danas zovemo Austrija - Ostcrreich ili istočno kraljevstvo - u drevna vremena zvala se Ostmark: istočni znak, granica gde se završavao svež i nov Zapadni svet i počinjao tajanstveni Istok. Ali reč Murk takođe znači bara - i u ovom slučaju označava one maglovite močvare duž rcke Dunav. Dunav je dugačak dve hiljade sedamsto kilometara, proteže se od Crne šume do Crnog mora i najvažniji je vodeni put koji spaja zapadnu i istočnu Evropu. Rimsko ime Ister ili utroba i dalje se koristi za opisivanje aluvijalne delte koja razdvaja Rumuniju od SSSR-a. Ali bez obzira na to kakvo ime reka imala na mnogobrojnim jezicima tokom mnogo vekova - Donau, Don, Danuvius, Dunarea, Dunaj, Danube - najstarije keltsko ime iz koga su proistekla sva ostala bilo je Danu: dar.
Dar vode ne poznaje granice, ona slobodno donosi svoj dar života svim narodima. Postojao je još jedan dar koji je milenijumima ubiran duž obala Dunava - blago tamnog zlata zahvaljujući čijoj rodnosti je sagrađen i sam Beč, i po kome je grad dobio ime: Vindobona, dobro vino.
Čak i danas, na vrhovima brda koja gledaju na Beč, mogu da vidim nizove cokota izrasle iz kvrgavih starih stabala, izbrazdane naizmeničnim poljima žutih snopova kukuruza od prošlojesenje žetve - dar boginje Cere. Ali vino je bilo dar jednog drugog božanstva, Dionisa. Njegov dar je ublaživao bol, donosio snove i ponekad činio da ljudi polude; on je izmisli0 ples i njegove najistaknutije sledbenice bile su žene koje su pomahnitalo igrale. Zato sam mislila da ako je ijedan grad pripadao upravo tom bogu. onda je to bio Beč, grad vina, žena i pesme.
238
r g kao vrlo mlada naletela sam na to božanstvo upravo ovde u Beču, , -e rjžersi imala matine u Bečkoj državnoj operi gde je pevala arije iz 3ere Ariadne aufNaxos Riharda Štrausa.
Kada ju je njena velika ljubav Tezej napustio i ostavio na ostrvu Nak-
Arijadna razmišlja o samoubistvu - dok se na sceni ne pojavi Dionis H je spase. Stihovi koje je Džersi, kao Arijadna, pevala tog popodneva: Ti si kapetan crne lađe koja plovi mračnim putem..." Arijadna veruje da je prilika koja se iznenada pojavila pred njom bog smrti, koji je došao da je vodi u Had. Ona ne shvata daje to Dionis lično, daje zaljubljen u nju i da želi daje oženi, daje odnese na nebesa i baci njenu venčanu tijaru među zvezde da postane sjajno sazvežđe.
Bila sam veoma mlada i nisam razumela situaciju ništa bolje od Arijad-ne. Pretpostavljam da sam zbog toga prvi i poslednji put u životu izišla na scenu. To mi članovi moje porodice nikada nisu dozvolili da zaboravim. Zaista sam verovala da taj užasni princ tame tenor namerava da odnese moju majku u pakao i stavi je na večne muke. Istrčala sam na pozornicu i pokušala daje spasem! Bukvalno sam srušila pozorište. Scenski radnici su me na silu i nimalo dostojanstveno odvukli sa pozornice. Hvala bogu daje stric Laf bio tu da mene spase.
Posle toga smo ostavili Džersi da daje autograme u svojoj garderobi ispunjenoj ovećem i da se, bez ikakve sumnje, izvimava svojoj zapanjenoj publici zbog neuvcžbanog ponašanja svog deteta. Laf me je odveo da me razveseli na Sachertorte mit Schlagobers, a posle toga u šetnju po Prstenu koji obilazi oko Beča. Kada smo stigli do jedne fontane, Laf je seo na ivicu, privukao me i zagledao se u mene nekim čudnim poluosmehom.
"Gavroše, mila moja,", poče on, ,,daću ti mali savet: Ne bi trebalo nikada da zarivaš svoje slatke zubiće u nogu nekoga kao stoje Bahus, kao što si to danas uradila. Ne govorim ti to samo zbog toga što taj tenor možda vise neće hteti da se pojavi na pozornici s tvojom majkom, već i zato što je Bahus - ili Dionis, kako ga još zovu - značajan bog. Mada se", razuve-no me je moj stric, "taj pevač samo pretvarao daje on."
"Zao mi je što sam ujela čoveka koji je pevao mami", priznala sam. Ali
njegove reci su me zainteresovale. "Rekao si da se on samo pretvarao da
je bog, da li to znači da postoji pravi... Da-jo-nis?" Pokušala sam da izgo-
°nm ime boga. Kada se Laf osmehnuo i klimnuo, poželela sam da mu
Postavim još gomilu pitanja: "Jesi li ga ti ikada video? Kako izgleda?"
"Ne veruju svi da on postoji, Gavroše", iskreno mi je kazao Laf. "Misle
Je on samo deo jedne bajke. Ali za tvoju baku Pandoru on je bio veoma j v an- Ispričaću ti u staje ona verovala: taj bog dolazi samo onima koji
. e njegovu pomoć. Ali pre nego što je zatražiš, njegova pomoć ti mora jj ..a ll1 Potrebna. On jaše na životinji koja je njegov najbliži sadrug -Jern crnom panteru sa smaragdno zelenim očima."
239
Bila sam veoma uzbuđena. Slika tenora koga sam pre samo jedan s ujela za list potpuno je iščilela. Jedva sam čekala da taj živi bog stigne samo srce Beča, bešumno se krećući uz Kertnerštrase na leđima snažne zveri iz džungle.
svoje
"Ako mi zaista ustreba njegova pomoć i ako on dođe da me spase striče Lafe, misliš li da će me odneti, kao Arijadnu?"
"Gavroše, sasvim sam uveren u to, ako je to ono što želiš. Ali moram prvo još nešto da ti kažem. Bog Dionis je voleo Arijadnu i sišao je na zemlju po nju postoje ona bila smrtna. Ali vidiš, kada neki značajan bog siđe na zemlju, to može da izazove svakojake nevolje. Zato nikada ne sineš da zatražiš njegovu pomoć ako ti zaista nije neophodna - da ne bi bila kao onaj mali dečak koji je vikao vuk. Shvataš?"
"U redu", pristala sam. "Pokušaću - ali na kakvu nevolju si mislio? Šta ako slučajno pogrešim? Hoće li se dogoditi nešto rđavo?"
Laf je uzeo moju šaku u svoju i zagledao mi se u oči kao da zuri kroz cone.
"Gavroše", reče on, "kada neko ima oči kao ti, oči boje mora, uvera-vam te da će, ako ikada i napraviš takvu grešku, čak i bog oklevati da te okrivi. Tvoja baka je verovala da će njegovo vreme uskoro doći, Dionisovo vreme. Ako ga pozovu, on će doći i osloboditi vode, jer je on bog vlage, potoka, fontana i reka. Kiše će padati kao u Nojevo doba, i reke će poplaviti svoje obale..."
Iznenada sam se u paniei selila dečaka koji je vikao vuk kada vuka nije bilo. Odjednom sam počela da se pribojavam tih moći za koje je Laf rekao daje moja baka bila u stanju da prizove, nagovestivši da ih možda i ja posedujem.
"Stvarno misliš da bi svet mogao biti poplavljen i uništen ako bi neko samo zatražio pomoć pre nego što mu stvarno ustreba? Neko poput mene?" upitah.
Laf je trenutak ćutao. Nije se potrudio da me razuveri kada je progovorio.
"Mislim, Gavroše, da ćeš ti znati da zatražiš pomoć u pravom trenutku , tiho je rekao. "I sasvim sam siguran da će i sam bog znati tačno kada treba da dođe."
Tokom proteklih dvadeset godina nisam se često sećala te epizode iz svog detinjstva. Ali sada, dok smo prelazili na ostrvo i približavali se našem odredištu, još jednom sam bacila pogled na platnenu torbu na zadnjem se-dištu pored mene, torbu u kojoj se nalazio Pandorin rukopis.
Prošli smo obezbeđenje i zaustavili se ispred Međunarodne agencije za atomsku energiju. Kada sam izišla iz kola i dalje stežući smrtonosnu torbu, u umu mi je samo na tren odjeknulo ono stoje stric Laf kazao tako davno u Beču: da ću ja znati kada da pozovem boga. Pitala sam se da li Je ovo taj kritični trenutak.
240
Možda nisam bila sigurna što se tiče kritičnog trenutka, ali do ručka eć imala prilično jasnu sliku o tome gde se nalazi kritično mesto: u sSSR-u u oblasti koju najčešće nazivaju Žuta stepa. U knjigama iz geo-arafije bila je poznata kao Centralna Azija.
g Prema recima Larsa Feniša i njegovih kolega koji su sa nama bili za-kliučani u sali za konferencije u MAAE radi našeg kratkog višečasovnog hrifmga, bila je to jedna od najtajanstvenijih i najnestalnijih oblasti na
svetu.
Ovaj delić zemaljske kugle o kome smo razgovarali, bio je prikazan na četvorobojnoj karti na obližnjem zidu, koja se odnosila na sovjetske republike Turkmeniju, Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgistan i Kazahstan. U njima su se nalazile neke od najviših planina na svetu. Nedavno je u njima došlo do političkih i religijskih previranja, a od davnina su poznate po međuplemenskim ratovima i nasilju.
Imale su i neke pomena vredne susede. Odmah s druge strane ograde nalazile su se Kina, članica lige velike petorke koja je posedovala nuklearno oružje; zatim Indija, nacija koja je tvrdila da ne poseduje nuklearno oružje, ali je samo izazvala eksploziju mirnodopskog uređaja pre nekoliko godina; da ne pominjem Pakistan, Avganistan i Iran - trio za koji sam sigurna da bi bio oduševljen da bude primljen u klub. To baš nije bilo mesto sa najblažom klimom za posete.
Za budućnost čovečanstva je od suštinske važnosti glavna misija Međunarodne agencije za atomsku energiju: njen zadatak bio je da vodi računa da ne dođe do bujanja materijala od kojih se pravi oružje i da se nove zemlje ne dokopaju novih bombi. Sve do ovog sastanka nije mi palo na pamet daje to bio cilj koji MAAE nikada neće ostvariti, čak i uz punu podršku Sjedinjenih Država i svih naših saveznica, bez učešća i čelične odlučnosti isto tako spremnog na saradnju Sovjetskog Saveza, koji će uspostaviti ravnotežu na osi istok-zapad. Veoma sam se iznenadila kada sam saznala daje tokom nekoliko proteklih decenija SSSR zapravo pružao takvu podršku. Drugo, još veće iznenađenje, doživela sam kada sam saznala a MAAE nije bila inicijator Volfgangove i moje misije u SSSR-u - već da su nas sami Sovjeti pozvali da dođemo.
istina je da su prethodnih godina, naročito posle katastrofe u Černobilju,
usimožda malo smekšali po pitanju intervencija spolja od strane nekoga
o stoje MAAE. Na stranu glasnost i perestrojka, sovjetski međunarodni
. zaJ nije bio baš onako sjajan kao što su to nagoveštavali njihovi stručnja-
a odnose sa javnošću. Zbog čega bi Sovjeti iznenada promenili svoje
je držanje iz vremena hladnog rata i čedno nas zamolili da pregledamo njihovo rublje?
mn ° Ja našeg ozbiljnog brifinga dobila sam odgovor na to i na još P"tanja u vezi sa tajanstvenom klikom za koju nikada do tada nisam
241
čula. Zvali su se Grupa 77 i izgleda daje njihova ambicija bila da se prj. druže klubu koji je kontrolisao sve vrste nuklearnog naoružanja na svetu
Već je bio jedan sat popodne kada smo Volfgang i ja konačno uspeli da pobegnemo iz sale za sastanke i krenuli na ručak, prethodno se velikodušno zahvalivši Larsu i prijateljima što su nas mučili tri sata. Nakon probdevene noći i slabog doručka posle koga su usledili sati intenzivnog brifinga, bila sam više nego spremna da pojedem nešto konkretno i za malo gemiitlich atmosfere. Srećom, kafeterije u Beču skoro nikada nisu prestajale da služe hranu.
Ostavili smo prtljag u štabu MAAE s namerom da ga kasnije pokupimo i zaustavili taksi. Ostavio nas je kod kanala i peške smo se uputili ka Kafeu Central. Volfgang sejiadao da nam još čuvaju rezervaciju za ručak. Iako mi nije bilo baš prijatno da teglim tešku torbu kaldrmisanim ulicama Beča, bar sam imala udobne cipele. Prijalo mi je da hodam. Nismo daleko odmakli kada mi se u glavi dovoljno razbistrilo od sveobavijajuće magle iz kanala, tako da sam mogla delimično da usredsredim misli.
"Kaži mi još nešto o toj Grupi 77", predložila sam Volfgangu. "Liče mi na napadački vod Trećeg sveta koji pokušava da se dočepa što više tečnog plutonijuma. Odakle su?"
"Mi ovde u Beču već dugo znamo za njih", rekao mi je. "Ranih šezdesetih se sedamdeset sedam zemalja u razvoju, članica UN, udružilo kako bi u kuloarima promovisale saradnju među zemljama Trećeg sveta, lako su zadržale naziv Grupa 77, danas gotovo da se udvostručio njihov broj i naučile su da glasaju kao jedan blok; tako su postale moćnije. Iako su mnoge od njih i članice MAAE, Agencija se ogradila od takvih skupina sa posebnim interesovanjima tako što članovi veća uglavnom potiču iz viso-koindustrijalizovanih nuklearnih nacija koje su mudro birale s kim će da podele a s kim ne svoju atomsku ekspertizu."
"Ti znači misliš da su se Sovjeti zabrinuli da bi Grupa 77 mogla da se sliže sa republikama iz Centralne Azije?"
"Možda", odvrati Vofgang. "Postoji neko ko može mnogo više da nam kaže o tome, ako odluči da to uradi. On dobro poznaje te ljude. Trebalo je da nam se pridruži na ručku i nadam se da nas čeka. Izuzetno teško je bilo sve uklopiti: on je star i svojeglav, i odbio je da o tome razgovara sa bilo kim drugim osim sa tobom. Zbog toga sam se uznemirio kada sam pomislio da ćeš propustiti let iz Ajdaha. Dosta sam se namučio da svima udovoljim na ovom putovanju, samo da znaš."
"Izgleda daje tako", složila sam se. Nisam imala pojma šta se dešava. Dok smo išli ulicama, magla oko nas se zgusnula. Iako je Volfgang nastavio da govori, njegov glas je delovao kao da dolazi iz daljine i uhvatila sam samo poslednje reci.
l
iz Pariza prošle noći, dok smo ti i ja putovali ovamo. Smatrao je da ie veoma važno da se vidi s tobom lično " Ko je stigao sinoć iz Pariza?" upitala sam.
"Naći ćemo se sa tvojim dedom", reče Volfgang.
"TO ie nemoguće. Hijeronim Ben je mrtav već trideset godina", rekoh.
"Ne mislim na čoveka za koga misliš da ti je deda", reče on. "Mislim
čoveka koji je doleteo iz Pariza sinoć da se vidi s tobom, čoveka koji je napravio tvog oca Avgusta sa tvojom bakom Pandorom - možda jedinog toveka koga je ikada iskreno volela."
Možda zbog magle, možda zbog nedostatka sna i hrane, ali odjednom am osetila nesvesticu, kao da sam upravo sišla sa karusela, a stvari oko mene nastavile su da se okreću. Volfgang me je uhvatio pod ruku kao da želi da me pridrži. Ipak sam i dalje čula njegov glas.
Nisam znao koliko mogu da ti kažem, ali to je bio pravi razlog zbog koga sam došao u Ajdaho da te pronađem", reče mi on. "Kao što sam ti već objasnio prvog dana na planini, dokumenti koje si nasledila ne smeju da padnu u pogrešne ruke. Čovek sa kojim treba da se nađemo zna dosta o tajni koju oni kriju. Mislio sam da bi bilo dobro da te prethodno pripremim, jer bi mogla - ovaj, postoji nešto u vezi s njim što je teško opisati, ali pokušaću. On podseća na neku drevnu priliku opsednutu magičnim moćima, liči na nekakvog maga. Možda već podozrevaš ko je to, taj tvoj deda. Njegovo ime je Dačanin Basarid."



21 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:53 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
MAG
Reč mag izvedena je iz Maja, ogledalo u kome Bram, prema indijskoj mitologiji, iz svekolike večnosti vidi sebe i svu svoju moć i čuda. Odatle takođe potiču naši izrazi magija, magični, imidž image, imaginacija, i sve one podrazumevaju učvršćivanje u obliku... snage iskonske, bezoblične, žive materije. Mag je, stoga, onaj koji proučava delovanje Več-nog života.
Čarls Vilijam Hekerton, Tajna društva
On je taj koji možda duguje svoju vezu sa svetom slika images i pojava - pošto je puteno, pohotno, grešno vezan za njih, ali istovremeno budite svesni da on isto toliko pripada svetu ideja i duha, kao mađioničar koji učini da prikaza bude providna kako bi kroz nju zasijali ideja i duh.
Tomas Man
Covek je iznad zvezda ako se pridržava uzvišene mudrosti. Takva jedna osoba, koja je gospodar neba i zemlje zahvaljujući svojoj volji, jeste mag. Magija nije čarobnjaštvo, već najviša mudrost.
Paracelzus
U svom vlastitom magičnom krugu luta taj predivni čovek i vuče nas za sobom da lutamo i učestvujemo u tome.
Johan Volfgang Gete
Ifsang je želeo da me pripremi za susret sa Dačaninom Basaridom. Ali , ђјЈо šta moglo da me pripremi za događaje od protekle dve nede-r -i A sada još i ovo - otkriće daje moj nepodnošljivo arogantni otac možda zapravo izdanak ljubavnika moje bake, a ne zakoniti sin Hijeronima
Bena.
Dok smo išli kroz lavirint kaldrmisanih ulica ka Kaje. Centralu, Volf-
sang je izgleda shvatio da mi je potrebno malo mira i tišine. Bilo mi je dosta svih tih iznenađenja vezanih za moju porodicu. Uopšte mi nije pomagalo to što je svaka nova činjenica izazivala i novo pitanje. Na primer, ako je Dačanin Basarid zaista bio moj deda i ako je Hijeronim to znao, zašto bi Hijeronim odgojio mog oca Avgusta kao ženicu oka svog, voleći ga više ne samo od svog pastorka Lafa, već i od svoje zakonite dece, Zoe i Ernesta?
Dačanin Basarid odigrao je ključnu ulogu u svakoj sceni, kada se stvari posmatraju sa odstojanja. Na primer, ako je Pandorina zaostavština bila razdeljena - kao što smo Sem i ja pretpostavljali - među članovima porodice Ben tako da niko nije znao šta su oni drugi dobili, onda je kao izvrši-lac njenog testamenta, Dačanin možda bio jedina živa osoba koja je mogla da kaže na koji način su ti rukopisi povezani i sa kim.
Setila sam se daje stric Laf, kada mi je pričao svoju verziju porodične sage, opisao Dačanina kao svog prvog učitelja violine, Pandorinog zgodnog mladog rođaka, koji mu je dozvolio da se vozi na karuselu u Prateru i koji je kasnije krenuo sa Pandorom, njenim prijateljem Lakijem i decom, do Hofburga da vidi koplje Karla Velikog i Atilin mač.
To je bila okosnica priče bez popunjavanja praznina. Jedna praznina, međutim, mogla bi biti veza koju je Laf propustio da pomene. Prema njegovom tvrđenju, a on je bio očevidac, za vreme vožnje na karuselu u Pra-eru" Dačanin je izgleda bio prisan i sa Lakijem i sa Pandorom. Kasnije u uzeju, njegovo nenametljivo pitanje postavljeno u pravom trenutku o onim drugim predmetima koje tražiš iznelo je na videlo koje je još pred-mete Hitler smatrao svetima - činije, oruđe i tako to - i otkrilo je kako i §de je tragao za njima.
Ali ako se Pandorin rođak zapravo nalazio u središtu celog zapleta, sto je Sem nagovestio i u šta sam ja počela da verujem, kako je ta °ga zvezde pripala Dačaninu Basaridu?
Vj v Central je nedavno bio preuređen. Pozadi su još bili u toku rado-
p0 . ,erriu su svedočili malo prašine i povremeno testerisanje. Od moje
nJe posete bili su izbačeni staro tamno drvo koje je oblagalo zidove,
247
slojevi tapeta i propale zidne daske koje su služile kao sedišta oko kam na; sada je to mesto bilo svetio i prostrano.
Dok smo prolazili kroz prostoriju, magla napolju se podigla; bled svetlost potekla je kroz velike prozore i zasvetlucala na vitrini od mesing i stakla ispunjenoj raskošnim bečkim kolačima. Mali mermerni stolovi bil su raštrkani, ljudi su sedeli na krutim stolicama čitajući novine zakačene na uglancane drvene ramove, šuštave kao da su tek oprane i ispeglane Obojena gipsana prilika Bečlije srednjih godina sedela je sama za svojim uobičajenim stolom blizu vrata, a ispred njega na stolu nalazila se gipsana šolja kafe.
Volfgang i ja se uputismo ka izdignutom delu za ručavanje u dnu kafea gde su stolovi u otvorenim ložama bili prekriveni uštirkanim belim stolnjacima, postavljeni svetlucavim srebrnim priborom i ukrašeni vazom sa svežim cvećem. Maitre d" nas je odveo do našeg stola, sklonio pločicu na kojoj je pisalo da je sto rezervisan i primio naše narudžbine za vino i flaširanu vodu. Kada je piće stiglo, Volfgang reče: "Nadao sam se da će već biti ovde."
Vino me je opustilo, ali je zato Volfgang negde odlutao u mislima. Pogledao je unaokolo, zavalio se u stolici i stao nestrpljivo da presavija i razmotava svoju salvetu.
"Izvini", reče. "Pošto smo mi zakasnili, moguće je daje on već ovde. Dozvoli da ga potražim. U međuvremenu bi mogla da naručiš neko predjelo ili ribu za početak. Poslaću ti kelnera." Ustao je, ponovo se osvrnuo oko sebe i potom me ostavio samu za stolom.
Pijuckala sam vino i proučavala jelovnik. Nisam sigurna koliko je vremena prošlo, ali baš kada sam počela da se pitam da li sama da potražim kelnera, preko stola je pala neka senka. Podigavši pogled, ugledala sam jednu visoku priliku umotanu u zeleni kaput. Šešir širokog oboda zaklanjao mu je lice od svetlosti koja je dopirala kroz prozore iza njega, tako da nisam mogla da mu razaberem crte lica. Preko ramena mu je nonšalantno visila kožna torba slična mojoj. Spustio je torbu na suprotni kraj lože gde je do malopre sedeo Volfgang.
"Mogu li da ti se pridružim?" upitao je tihim glasom. Ne sačekavši ni da klimnem glavom, raskopčao je kaput i okačio ga na obližnju kuku. Nervozno sam se osvrnula da vidim staje zadržalo Volfganga. Blagi glas reče: "Video sam našeg prijatelja Herr Hauzera malopre u kuhinji. Bio sam tako slobodan da ga zamolim da nas ostavi same."
Zaustila sam da se pobunim, ali on je skliznuo u ložu naspram mene i skinuo šešir. Tada sam ga prvi put jasno ugledala. Nisam mogla da odvojim pogled od njega.
Takvo lice još nikada nisam videla. Iako je bilo izborano poput drevnog kamena, podsećalo je na bezvremenu masku izvajane lepote i ogrornn moći. Njegova dugačka kosa, gotovo crna i samo mestimično prošarana
248
nramenovima, bila je začešljana od lica i otkrivala njegovu snaž-S"e r i visoke jagodice. Sitne pletenice su mu padale po ramenima. nU -ebi je imao prsluk od parčića kože i košulju širokih belih rukava, k nčanu do kraja, tako daje otkrivala nisku fino oblikovanih perli od n£Z nčića raznih boja. Prsluk je bio ukrašen motivima ptica i životinja k"h treperavih boja šafrana, jarkocrvene, boje šljive, plave boje neba, j kerletne, boje tikve, zelene. Bile su to boje praiskonske šume.
Niegove drevne oči ispod gustih obrva imale su dubinu i boju koja se ala naći samo u najređem dragom kamenju, bili su to bazeni izmešane boje ponoćnopurpurne, smaragdno-zelene i ebonos-crne, i u njihovim dubinama goreo je taman plamen. Od svih koji su ga opisali mislim da je Volfgangov opis bio najbolji.
"Zbog načina na koji me gledaš, osećam se krajnje samosvesno, draga
moja", primeti on.
Pre nego što sam stigla da odgovorim, ispružio je šaku preko stola i nonšalantno mi uzeo jelovnik iz ruke, sklonivši ujedno i moju čašu sa vinom. "Bio sam toliko slobodan...", rekao mi je tim svojim blagim glasom sa egzotičnim naglaskom. "Doneo sam nekoliko boca Cotes du Rhone iz mog vinograda u Avinjonu. Ostavio sam ih ranije u kuhinji da ih - kako biste vi to rekli? - pustim da malo dišu. Pre nego što je naš prijatelj Volfgang pristao da ode, naglasio je da ništa nisi jela celog dana i da moraš uz vino nešto i da pojedeš. Nadam se da voliš TafelspitzT"
Kelner je nenametljivo doneo novu bocu za sto i nove vinske čaše, sipao nam vino i brzo nestao kada je Dačanin nastavio.
"Pošto si ti moj jedini naslednik, vinograd i čokoti će jednog dana pripasti tebi, i zato mi je drago što ćeš se upoznati sa njima - isto kao što sam ja oduševljen što ću upoznati tebe. Da li je potrebno da se i formalno predstavim? Ja sam tvoj deda, Dačanin Basarid. Ovako ljupka unuka za mene je mnogo bolji dar od svih vinograda u Voklusou."
Svetog mu sranja, pomislih dok smo se kucali čašama - samo mi još 0 lrerja, još jedno nasledstvo. Ako sva moja nasledstva ispadnu kao ovo Poslednje, neću dovoljno dugo poživeti da bilo koje pokupim!
Д ja sam oduševljena što sam tebe upoznala", rekla sam Dačaninu Ba-saridu i iskreno sam to mislila. "Želim samo da naglasim da sam za našu |°v blnsku vezu saznala tek pre nekoliko trenutaka i zato se nadam da shva-zasto sam još u Šoku. Moja baka Pandora je umrla pre nego što sam se a. Moja porodica retko priča o njoj i zato ni o njoj ne znam gotovo Kao ni o tebi. Ali ako si zaista moj deda kao što tvrdiš, moram da se anzato se to od mene krilo svih ovih godina? Da li ostali znaju?" mah" 3 v6m se a Je to za tee bio šok", složi se Dačanin elegantno za-duh UVS1 sv°J"m Dugačkim prstima, prstima violiniste setih se, kroz važne - " V!T CU l" objasniti - možda čak i neke stvari koje bi više volela da mada sam ja uvek više voleo i najsuroviju istinu od najlepše
249
izmišljotine. Ali moraš mi reći šta si već čula, kako bih mogao da ti iSprj_ čam ostalo."
"Bojim se da znam veoma malo", rekoh mu. ,,O ovom delu porodice sam čula samo to da ste ti i Pandora bili rođaci; daje ona studirala muziku u Beču, radila kao družbenica ili tutor kod Benovih; i da si ti učio mog strica Lafsadija da svira violinu. Rekao je da si tada bio mlad, ali veliki majstor."
"Kakav kompliment... stiglo je naše jelo", reče on. "Mogu sve da objasnim za vreme jela. Nema tu neke velike tajne, kao što bi neko mogao da pretpostavi."
Posmatrala sam kelnera kako spušta čitav niz prekrivenih pladnjeva. Kada je podigao poklopac sa mog Tafelspitza - tradicionalnog austrijskog jela, koje je bilo posluženo na tanjiru sa odeljcima i sastojalo se od kuvane govedine sa hladnim sosom od jabuke i rena, krompira kuvanih u vrućem sirćetu, penasto umućenog spanaća i sveže zelene salate sa belim pasuljem - fantastično je i izgledalo i mirisalo. Dačaninov ručak je, međutim, bio meni nepoznat. Pitala sam ga staje to.
"To je najbolji način da saznaš sve o ljudima: potrudiš se da otkriješ šta jedu", rekao mi je. "Na primer, u ovoj dubokoj zdeli nalazi se mađarska hladna supa od višanja. Jelo za koje si me pitala su ćevapčići, neka vrsta kebaba od mlevene junetine, jagnjetine, belog i crnog luka, i paprikesh; pripremaju se na roštilju od tinjajućih čokota vinove loze tako da imaju ukus vinograda. U Dalmaciji tvrde da su ih izmislili Srbi, ali to jelo je mnogo starije. Izmislili su ga zapravo Dačani - moji imenjaci - drevno pleme koje je nekada naseljavalo Makedoniju, koja je sada u sastavu Jugoslavije. Za njih su znali sve do Kaspijskog jezera, gde su sebe nazivali Daoi: vukovi. Nas vukove, lako je prepoznati po tome što mnogo volimo da jedemo meso." I on nabode jedan ćevapčić viljuškom i ustremi se na njega svojim veličanstvenim belim zubima.
Kada se prvi zalogaj Tafelspitia istopio u mojim ustima, shvatila sam koliko sam gladna. Dačanin je birao zalogaje iz raznih jela i nudio mi ih. Imala sam želju da poput vuka pojedem sve što sam videla, ali sam nate-rala sebe da nastavim razgovor.
"Znači, potičeš sa Balkana, ne iz Austrije?" upitala sam. "Ime jesam dobio po Dačanima, ali moj narod je romskog porekla. Ko može da kaže odakle su prvobitno došli Romi", primeti on i slegnu ramenima.
"Romskog?" ponovih. "Jesu li ime dobili po Rimu? Ili si mislio na Ru-muniju?"
"Zapravo se naš jezik zove romski i on vuče korene iz sanskrita, a ponekad i mi sebe tako nazivamo - mada su nas drugi tokom godina različito zvali: Bohemes, Cingari, Tziganes, Gitanos, Flamencos, Tartares, Zigeuner..."
250
Kada je primetio da ga i dalje belo gledam, objasnio je: "Većina bi nas la uobičajenim imenom Cigani, jer se nekada verovalo da dolazimo p inta mada postoje i brojna druga mišljenja: Indija, Persija, Centralna A "ia Spoljna Mongolija, Južni pol - čak i magična mesta koja nikada nisu D0stojala. Ima i onih koji misle da smo došli iz svemira. Kao i onih koji misle da bi nas što pre trebalo vratiti tamo!" Znači, ti i Pandora ste Cigani?"
Priznajem da sam bila zbunjena. Pre jednog sata imala sam majku Irkinju j oca za koga sam mislila daje delom Austrijanac, delom Holanđanin. A onda se ispostavilo da sam nezakoniti potomak para Cigana rođaka koji su mog oca napustili odmah po rođenju. Ali ma koliko da sam bila zbunjena svojim poreklom, nisam imala razloga da sumnjam u ono što mi je Dačanin Basarid ispričao o svome: izgledao je divlje kao što su ga svi i
opisivali.
"Pojedinosti vezane za našu porodicu nikada ne treba otkrivati pred Gadje ostalima, tuđincima", krajnje ozbiljno me je upozorio Dačanin. "Zato sam udaljio našeg prijatelja Hauera. A odgovor na tvoje pitanje glasi: da, mi smo Romi. Iako je Pandora odrasla delimično među Gadje, u srcu i duši uvek je bila jedna od nas. Poznavali smo se od detinjstva. Pre-divno je pevala i već onda se videlo da će biti velika diva. Možda znaš da u sanskritu taj izraz označava anđela, dok na persijskom znači đavo? Pandora je bila pomalo i od jednog i od drugog.
Što se tiče porekla Roma, naše sage kažu da smo mi došli na zemlju pre mnogo eona iz svog iskonskog doma koji se još može naći na noćnom nebu: iz sazvežđa Orion, moćnog lovca. Ili tačnije, sa tri zvezde koje obrazuju pojas u središtu - omphalos, pupka ili pupčane vrpce Oriona - nazvane Tri kralja, jer sijaju poput zvezde koja je Mudrace odvela do Vitle-jema. U Egiptu su Oriona izjednačavali sa bogom Ozirisom, u Indiji sa Varunom, u Grčkoj sa Uranom, a u nordijskim zemljama sa Vretenom vremena. U svim kulturama je poznat kao glasnik, glavni vodič za svaki prelazak u novo doba."
Nisam htela da dozvolim da skrenemo sa glavne teme kada je radnja postala zanimljiva. A Dačaninovu priču je zamagljivalo mnogo više od zvezdane prašine. Kako su on i Pandora mogli da budu Cigani kada su, koliko sam ja čula, nacisti smatrali da se Cigani nalaze na evolucionoj le-stvici niže od katolika, komunista, homoseksualaca ili Jevreja?
.Ako ste ti i Pandora Cigani", počeh, "kako je ona mogla da živi kako je zivela i gde je živela, jurcajući unaokolo sa onom vrstom ljudi sa kojom je jurcala, kako pre tako i za vreme Drugog svetskog rata?"
Dačanin me je posmatrao sa čudnim poluosmehom. "A kako je to ona zivela? Mislio sam da gotovo ništa ne znaš o njoj."
"I ne znam", složila sam se. "Htela sam da pitam, kako su Pandora i Laf uspeli da ostanu u onom luksuznom stanu u Beču tokom celog rata -
251
bila sam u njemu i znam kako izgleda - i kako su mogli da žive tako raskošno? Kako je mogla da ima veze sa nacistima i njima sličnima? Ne mislim na to kako je uspela da prođe kao Bečlijka iz više klase iako je bila Ciganka, već kako je mogla sebi da dozvoli da ostane ovde u Beču kada su njen sopstveni narod..." - spustila sam glas - "hoću da kažem, kako je mogla da ostane ovde kao Hitlerova omiljena operska zvezda ?"
Dačanin se zagledao u naše vinske čaše kao da je tek sada primetio da su prazne i lično ih je ponovo napunio. Znajući koliko su bečki kelneri revnosni u tim stvarima, mogla sam samo da pretpostavim da im je naložio da ostanu po strani.
"To su ti kazali?" upitao je, kao da razgovara sam sa sobom. "Baš zanimljivo. Voleo bih da mi kažeš gde si to čula, jer mi se čini daje ta priča nastala zahvaljujući udruženim snagama većeg broja kreativnih umova." Pogledao me je i dodao: "Veoma kreativnih. Krajnje odgovarajuće za potomka kao što si ti, iz porodične loze koja vodi poreklo iz sazvežđa Orion."
"Hoćeš da kažeš da ništa od toga nije istina?"
"Hoću da kažem da je polovična istina takođe polovična laž", obazrivo je rekao. "Nikada nemoj da mešaš ono u šta ljudi veruju sa stvarnošću. Jedina istina koju vredi istražiti je ona koja će nas odvesti bliže središtu."
"Središtu čega?" upitah.
"Kruga same istine", odvratio je Dačanin.
"Hoćeš li mi onda pomoći da se oslobodim tih poluistina i verovanja koje sam pokupila usput i baciti malo svetla na moju stvarnost?"
"Hoću - mada je teško valjano odgovoriti na pitanja ako ona nisu valjano postavljena."
Neočekivano je ispružio šake i pokrio njima moje koje su bile položene pored tanjira. Osetila sam elektricitet koji mi je prošao kroz meso i kosti, ispunjavajući me toplotom. Ali pre nego što sam bilo šta uspela da kažem, pozvao je kelnera pokretom ruke i rekao mu nešto na nemačkom što nisam uspela da razumem.
"Naručio sam na desert", reče on, "nešto dobro, ima mnogo čokolade. Taj slatkiš je dobio ime po čuvenom ciganskom violinisti iz prošlog veka, Rigu Jančiju, koji je slomio srce svim plemkinjama u Beču - i to ne samo svirajući Paganinija!" Nasmejao se i zavrteo glavom, ali dok je povlačio šake sa mojih, kao da me je pomno posmatrao.
Bez ijedne reci izvadio je nešto iz unutrašnjeg džepa prsluka i pružio mi. Na mom otvorenom dlanu ostao je da leži mali zlatni medaljon ovalnog oblika sa ugraviranom životinjsko-ptičjom šarom sličnom onoj na njegovom prsluku. Sa obe strane nalazila se bravica: kada sam pritisnula jednu od njih, podigao se poklopac na jednoj strani medaljona. Unutra se nalazila prilično stara slika - svetlucava, ručno bojena fotografija na metalu nalik na platinom prevučene fotografije na limenoj ploči sa početka veka. Ali za razliku od mnogih fotografija iz tog razdoblja, na kojima su
he imale staklasti izraz izbuljenog lososa, ova slika živih boja posedo-la je svežinu nedavno napravljene fotografije.
To Hce u ovalu očigledno je pripadalo Dačaninu Basaridu. Sa izvesnim -trahopoštovanjem sam gledala taj magnetizam koji su svi opisivali; nje-ova prirodna primitivnost isticala se poput prirodne sile u toj vremenskoj kapsuli iz njegove mladosti. Slobodno puštena crna kosa bila je začešljana unazad, a raskopčana košulja otkrivala mu je prsa i snažan vrat. Njegovo lepo lice, uzak nos, prodorne tamne oči i blago rastavljene usne naprosto su plenili i podsetili su me na Lafovog pantera, božjeg sadruga iz džungle.
Kada sam pritisnula drugu bravicu i otvorila drugi poklopac, umalo nisam ispustila medaljon. Kao da sam u ogledalu gledala vlastiti odraz!
Lice u medaljonu imalo je isti bledi "irski" ten kao i ja, moju neukrotivu gustu, tamnu kosu i bledozelene oči. Svaka pojedinost - čak i rupica na bradi - bila je istovetna. Iako je odeća pripadala drugom mestu i vremenu, pomislila sam da bi se ovako sigurno osećao neko ko bi idući ulicom naleteo na svog blizanca ili bliznakinju.
Dačanin Basarid me je i dalje pomno posmatrao. Konačno je progovorio.
"Ista si ona", jednostavno je rekao. "Volfgang Hauzer me je upozorio, ali ipak nisam bio dovoljno pripremljen. Izvesno vreme sam te posmatrao iz zadnjeg dela restorana pre nego što sam uspeo da nateram sebe da pri-đem stolu i da se upoznam s tobom. Teško je objasniti kako se osećam -kao da imam vrtoglavicu ili da padam kro vremenski tunel..." Zaćutao je.
"Mora da si je mnogo voleo."
Čim sam to izgovorila, shvatila sam u potpunosti i sa velikim bolom šta je to govorilo o njemu i ulozi koju je on odigrao u odnosu na moju porodicu. Koliko god to bilo okrutno, nije se moglo izbeći. Morala sam da pitam.
"Ako ste ti i moja baka odrasli zajedno i ako ste se voleli, ako je ona nosila tvoje dete, zašto se udala za Hijeronima Bena? Mislila sam da ga prezire. Zašto je pobegla sa Lafsadijem odmah po dctetovom rođenju i napustila ga?"
"Kao što sam već rekao, teško je odgovoriti na pitanja ako ona nisu valjano postavljena", rekao mije čudno se osmehnuvši. "Ne smeš poverova-h u sve što čuješ, a najmanje u ono što čuješ od mene - konačno, ja sam Rom! Objasniću ti koliko budem mogao, jer smatram da imaš prava da znaš. Zaista, ti moraš sve da znaš, ako misliš da zaštitiš te hartije koje imaš
"torbi ispod stola..."
Gutljaj vina koji sam upravo bila otpila kao daje bio iznenada usisan tfoz moj dušnik. Zakašljala sam se i posegnula za vodom zapitavši se da lrna X-zrake u očima ili je u stanju da mi čita misli.
"Volfgang Hauzer mi je kazao za njih kada smo se nakratko sreli u kušnji", reče on čitajući mi misli. "Dok su ti torbu pregledala dvojica carinika i službenik obezbcdenja u MAAE, učinilo mu se čudnim što nosiš to-
253
liko hartije samo zbog posla. Došao je do razumne pretpostavke. Ali st--ćemo već na to. Prvo ću da odgovorim na tvoje pitanje. Pandora je za" " bila moja ljubavnica i majka moga sina i jedinog deteta, ali uopšte mi n.
nije
bila rođaka. Bila je moja žena. Te slike koje držiš u ruci napravljene su n dan našeg venčanja."
"Bio si oženjen Pandorom?" upitala sam u neverici. "Ali kada?" "Kao što vidiš, na toj slici mogla je imati osamnaest ili dvadeset godi na", reče on. "Ali zapravo je imala trinaest, a ja sam imao šesnaest, onog dana kada smo se venčali. To je bilo drugo vreme, znaš: devojčice nežno" doba već su bile žene, a rani brakovi su ionako uobičajeni među Romima Pandora je sa trinaest godina bila žena, uveravam te. Otišla je kada sam ja napunio dvadeset, a ona sedamnaest, i naš sin Avgust rođen je u kući Hijeronima Bena."
Po umu mi se motalo hiljadu pitanja, ali u tom trenutku je stigao kelner sa čokoladnim desertom nazvanim po ciganskom violinisti, činijom Schla-gobersa i bocom grappae, italijanskog likera koji udara u glavu i koji se spravlja od fermentizovanog zrna grožđa. Dvaput je jači od konjaka. Kada se kelner udaljio, odmahnula sam rukom stavljajući mu do znanja da ne želim više ništa da pijem - već sam se ionako pušila. Dačanin mi je ipak napunio čašu, zatim je podigao svoju i njome dodirnuo moju.
"Nemoj odbiti. Možda će ti biti potrebno pre nego što završim", reče on. "Još nisi završio"l" zasiktala sam tiho, mada sam utvrdila da smo jedino još mi ostali u ovom delu restorana kada sam se osvrnula oko sebe i da kelneri stoje na drugom kraju prostorije sa salvetama prebačenim preko ruku i razgovaraju.
Posle onolike priče o verovanjima koja se sudaraju sa stvarnošću, odjednom sam shvatila u staja verujem: od svega što sam do sada mislila da ne želim da čujem, ovo će biti najgore. Molila sam se da stvarnost dokaže da grešim, ali nisam u to polagala mnogo nade. Na trenutak sam sklopila oči. Kada sam ih otvorila, Dačanin Basarid je sedeo pored mene, sprečavajući me da iziđem iz separea. Spustio mi je jednu šaku na rame i ponovo sam ose-tila energiju tog čoveka. Bio mi je tako blizu da sam mogla da udahnem njegovu namirisanu toplinu, koja je podsećala na miris žalfije i logorske vatre, na vlažnu aromu guste borove šume kroz koju se kreće božanski panter.
"Arijel, znam da te je ono što sam kazao šokiralo i možda čak uplašilo, ali to je samo deo onoga što sam hteo da ti otkrijem i zbog čega sam došao iz Francuske", reče on ozbiljno. Uzeo mi je medaljon iz šake, paz" ljivo ga zatvorio i vratio u džep prsluka. "Obavezno moraš da čuješ sve sto imam da ti kažem, ma koliko bilo neprijatno. Trenutno bi bilo opasno za svakoga od nas ako bi odlučio da se pravi gluv i šlep - naročito za tebe.
"Nisam u stanju da donesem bilo kakvu "odluku"", ogorčeno sam rekla. "Mislim da mi je dosta svega."
254
Samo ti st "ece on- "Ti si jedina Pandorina i moja unuka. Mož-
još ne znaš, ali rođena si, kako bi to neko mogao reći, da bi se srela
udbinom; tvoje putovanje ka njoj već je počelo. Moj narod, međutim,
Sil i razliku između sudbine i kobi. Mi ne smatramo da smo rođeni sa
P , . ko;a nas tera da se držimo scenarija koji je napisala neka viša ruka,
°ć da svako od nas ima sudbinu, ustrojstvo iz prethodnog života koje svim
Dvojim srcem težimo da ostvarimo. Međutim, da bi se čovek prelio u taj
vi oblik - tu višu lađu - moraš prepoznati svoju sudbinu i shodno tome
e tražiti - isto onako kao što labud odgajen među pilićima mora da shvati
daje njegova sudbina da nauči da pliva i leti ili će ostati ptica vezana za
tie koja po ceo dan kljuca po prašini."
Ovim poređenjem je uspeo strašno da me naljuti. Kako je uopšte mo-sao da nagovesti da bilo šta u našoj labuđoj krvi može da teži višoj lađi"1. Otpila sam poveći gutljaj grappae i okrenula se prema njemu.
"Slušaj", počela sam iznervirano, "možda je moja sudbina bila da budem Pandorina jedina unuka, možda je moja sudbina bila da toliko ličim na nju i možda je tačno da sam se rodila neposredno posle njene smrti, ali to me ne čini nekom vrstom njene reinkarnacije niti njenog klona - niti znači daje njena sudbina na bilo koji način povezana sa mojom. U meni ne postoji nikakav oblik ili ustrojstvo niti bilo šta drugo što bi me nateralo da uradim makar jednu od onih groznih, okrutnih stvari koje je ona izgleda učinila tebi, i svima ostalima sa kojima je bila u dodiru."
Dačanin me je trenutak gledao širom otvorenih očiju. A onda je prsnuo u neku vrstu ledenog smeha.
"Upravo na to sam mislio kada sam ti rekao da ne veruješ u sve što čuješ. Vidiš šta se dogodi kada ne postavljaš valjana pitanja", reče on. Pošto ništa nisam rekla, on dodade: "Moraš shvatiti da niko od nas nije bio pion. Ni Hijeronim Ben ni ja. Niti Pandora, Lafsadio, Ernest ili Zoe. I mi smo mogli da biramo isto kao i ti. Ali izabrati znači doneti odluku, a odluke pokreću događaje. Kada se jednom nešto dogodi, sat se više ne može vratiti unazad kako bi se to izmenilo. Ipak, uvek možeš da proučiš lekcije iz isto-riJe, za to nikada nije kasno."
"Celog života sam izbegavala da proučavam istoriju moje porodice",
a sam mu- "Ako mi je toliko dugo to polazilo za rukom, zašto sada da Počnem?"
"Možda zato što neznanje nije nikakav uspeh", odvrati Dačanin.
onavlja li on to moje reci? Raširila sam ruke, stavivši mu do znanja a sam voljna da nastavim.
" eposredno pred naše venčanje", poče Dačanin, "Pandora i ja smo,
n v saznali daje nešto veoma vredno, nešto što pripada našoj porodici,
od neprocenjive važnosti, prevarom dospelo u ruke čoveka po imenu
se i"""1 Pandora je bila opsednuta željom da to povrati. Oboje smo
"Vati l i te misije svesni moguće kazne ako ne uspemo. Trebalo nam
255
je dosta vremena da ga pronađemo, i kada smo konačno uspeli, shvatili Srri da ćemo morati, ako želimo uspešno da obavimo zadatak, da se uvučern0 u njegov dom i steknemo poverenje porodice. Ja sam se sprijateljio sa Laf sadijem u njegovoj školi u Salcburgu - a Pandora je upoznala Hermionu j decu i konačno se uselila u Benovu kuću u Beču. Niko. međutim, nije mogao znati da će se Hermiona teško razboleti pre nego što naš trud urodi pi0_ dom. Bolest mozgaju je brzo savladala i ona je umrla, a Hijeronim je iste noći silovao Pandoru i primorao je da se uda za njega. Taj čovek je bio najveća moguća propalica. Ali kada se udala za njega, ona je već bila udata za mene. Izvesno vremc nisam mogao da prihvatim da nas je sve izložila takvoj sudbini -jer staje gore od toga da ti trudnu ženu ukalja drugi muškarac i da potom nju sramno izbaci, a dete kidnapuje..."
"Kidnapuje?" ponovila sam zapanjeno. "Šta hoćeš da kažeš, pobogu?"1
"Hoću da kažem da niko nije napustio tvoga oca", rekao mi je jasno i glasno. "Kadaje Hijeronim Ben otkrio daje Pandora uspela da povrati ono stoje tražila, izbacio ju je na ulicu, zatvorio kuću i pobegao sa našim dete-tom. Za Avgusta je tražio otkup koji Pandora i ja nismo mogli da platimo, čak i da smo imali načina."
"Otkup!" ponovila sam. A onda mi je postalo jasno. Nijedno od nas nije spustilo pogled na torbu koja se nalazila ispod stola. Um mi je bio u takvoj pometnji da mi je bio potreban minut da svarim ono što je rekao.
"Možda ne znaš tačno šta je u toj tvojoj torbi", reče on, ,,ali sigurno imaš prilično jasnu sliku o vrcdnosti tih hartija i opasnosti koje one nose sa sobom. Da nije tako, ti bi ih prodala, spalila ili bi ih ostavila negde pre nego što si došla ovamo. U protivnom, nikada ne bi preuzela na sebe tako veliku obavezu da proputuješ s njima pola sveta. Kada mi je Volfgang Hauzer kazao kako veruje da su hartije kod tebe i kada sam odlučio da ti ispričam sve o našoj porodici - uključujući i to da smo ciganskog porekla - brzo sam ga udaljio. Vidiš, meni je mnogo više značilo obavcštenje da su te hartije kod tebe nego njemu. Zamolio sam ga da se nađemo nedaleko odavde, za petnaest minuta."
Zastao je i pogledao me pravo u oči. Sledila sam se kada sam čula njegove naredne reci:
,,O važnosti tih dokumenata mogla si da saznaš tek nedavno, i to od nekoga ko zna više nego dovoljno o njihovom pravom značaju. Pošto to nisi saznala od mene, a svi ostali su svoju tajnu poneli u grob, pretpostavljam da si to čula od osobe koja je bila njihov poslcdnji vlasnik, što me navodi na zaključak daje tvoj rođak Semjuel živ - i da si nedavno razgovarala s njim."



22 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:55 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
OSA
Grane i voće Drveta Sveta pojavljuju se u umetnosti i grčkom mitu, ali njihovi koreni su u Aziji... Drvo Sveta predstavlja simbol koji se dopunjuje ili povremeno preklapa sa simbolom Središnje Planine, a oba ta oblika samo su razrađeniji oblici Kosmičke Ose ili Stuba Sveta.
E. A. S. Batcrvort, Drvo u pupku zemlje
U vaseljeni u kojoj se planete okreću oko sunaca, a meseci oko planeta, gde sila uvek pobeduje slabost primoravajući je da postane poslušni rob ili je pretvara u prah, ne mogu postojati posebni zakoni za čoveka. I za njega važe večni principi ove krajnje mudrosti. On može pokušati da ih shvati, ali nikada ne može da ulekne od njih.
Adolf Hitler, Mem Kampf
256
"I
Bila sam
u haosu. Pravom haosu. Zaista mi nije bilo dobro. Kako sam D""la"da budem tako naivna i pomislim da bi jedna nevina nuklearna de-m "ka koja nije prošla obuku za špijuna, mogla da spase te opasne rukopi-V i ujedno zaštiti Sema, kada je dvoje ljudi koji su me prvi videli odmah shvatilo šta vučem u torbi?
Pokušala sam da prikrijem svoja uzburkana osećanja kada je kelner došao da nam ispostavi račun. Sam bog zna kako sam uspela da se izvučem iz separea, navučem kaput i prođem kroz ceo restoran. Dačanin Ba-sarid me je sledio bez reci. Kada smo izišli na Herengase, čvrsto sam ste-gla moju smrtonosnu torbu.
"Draga moja, gotovo da mogu da namirišem tvoj strah", reče Dačanin. "Strah je neophodan i zdrav. Izoštrava našu svest i ne treba ga potiskivati..."
"Ti ne razumeš", žurno sam ga prekinula. "Ako ste ti i Volfgang naslutili da su papiri kod mene, možda su i drugi to shvatili. Sem je u strašnoj opasnosti - neko je već pokušao da ga ubije. Ja čak ni ne znam kakvi su to rukopisi, a još manje kako da ih zaštitim. Ne znam kome mogu da verujem!"
"Odgovor je jasan", reče Dačanin. Smireno je uklonio moju šaku sa torbe i gurnuo je pod svoju. "Moraš verovati jedinoj osobi koja zna kakvi su to papiri i koja može da te posavetuje, bar za sada, šta da radiš sa njima - u oba slučaja sam to ja. Dalje, pošto naš prijatelj Herr Hauz.er verujc da su papiri kod tebe, bilo bi pogrešno pobuditi njegovu sumnju pretvarajući se da nisu. Moraš mu se poveriti, reći mu bar ono što je već naslutio. To bi moglo da ti se isplatiti i u drugom pogledu. Ali on nas čeka nedaleko odavde, hajde da mu se pridružimo. Želim oboma nešto da pokažem."
Pokušala sam da se smirim. Dačanin je i dalje držao moju ruku pod
svojom i vodio me uskim uličicama ka mestu gde se Graben spajao sa
ertnerštrase, još jednom avenijom sa pomodnim radnjama i mestu gde
se stefanplac širio oko dragog kamena u svom centru: katedrale svetog
e ana sa pozlaćenim crepovima i mnogobrojnim tornjićima, koja se na-
lazi u samom srcu bečkog kruga.
olfgang se šetkao gore-dole na mestu gde su se dve ulice spajale. Po-
° Je na sat, a onda osmotrio gomilu. To me je podsetilo na naš prvi
seb " U anesu tehničkih nauka u nuklearnom postrojenju u Ajdahu. Na
je imao isti ovaj elegantni kaput od kamelhara, svileni šal i kožne ru-
ftl " U v
S1 boze zar je to bilo pre samo nedelju dana? Meni se činilo je prošlo milion godina. uPita " ll C P°znato značenje reci eon! - ili tačnije aion na grčkom",
kan U
je do Ve°
C C
na
ovaj ugao."
- "To ima veze sa razlogom zbog koga sam vas obo-
259
"T ja sa čudnim osmehom. Ako se već dalo zaključiti koliko sam uzdrmana,
"Veliki vremenski raspon", odgovorih. "Duži od milenijuma." Volfgang nas je primetio i kroz gužvu krenuo prema nama sa izrazom
olakšanja na licu. Ali čim me je pogledao, njegove oči su se zamaglile od
zabrinutosti.
"Izvini što sam pristao da te ostavim", reče mi on. "Već si ionako bila iscrpljena." Zatim se obrecnuo na Dačanina: "Izgleda užasno - šta ste joj to rekli?" J
"Baš ti hvala", prokoment na prvi pogled po mom izrazi morala sam što pre da se pribere
"Ne budi takav", poče da гаЖ irava Dačanin Volfganga. "Arijel je samo morala da preživi jedan sat Ж dlanom vlastite porodice. To možda nije prijatan zadatak, ali se ona odliok snašla."
"Uživali smo u hrani i filozofiji obavestih Volfganga. "Sada smo prešli na milenijum - Dačanin se upra spremao da mi objasni šta znači grčka reč aion."
Volfgang iznenađeno pogleda DačaA i. "Upravo o tome smo Arijel i ja još juče razgovarali u Juti", primeti on Dolazak novog veka ujedno će biti i početak novog doba ili eona - ciklus d dve hiljade godina."
"To je opšterasprostranjeno mišljenje", imeti Dačanin. "Nepregledno vremensko razdoblje, ciklus koji se ponav , potiče od reci aevum, pun ciklus ili osa. Ali za drevne Grke reč aion zna ; je nešto više: vlagu, sam životni ciklus koji počinje i završava se u voi svih voda koja obuhvata kopno poput zmije aion sastojao se od reka, potoka, vrela, podv dubina u obliku zraka da stvore i nahrane sve oblike života. Egipćani su verovali da se rađamo iz suza bogova i da je zodijak kružna reka čije su ose rep Malog medveda. To je još jedan razlog zašto sazvežđe i jednog i drugog Medveda nazivaju zahvatači ili ronioci i dovodi nas od onoga što sam želeo da vam pokažem, nedaleko odavde."
Na uglu ispred koga se Volfgang šetkao, uzdizao se zid nenametljive sive zgrade. Dačanin je upro prst u mali cilindrični stakleni sanduk. U njemu se nalazio nekakav skvrčeni predmet dugačak otprilike jedan metar, kože prekrivene crnim izbočinama kao da boluje od kakvog gljivičnog oboljenja. Imali ste utisak da se uvija, daje živ. Bilo mi je odvratno i da ga gledam, mada se nalazio iza stakla.
"Staje ovo?" upitala sam Dačanina.
Odgovorio mi je Volfgang. "Nadaleko je poznat - to je Stock-im-Eisen. Stock znači panj, a Eisen je gvožđe. To je deblo drveta staro pet stotina godina, gusto prekriveno staromodnim drvodeljskim zakivcima sa četvrtastim glavama, tako da se ne vidi drvo. Narod priča daje nekakav kovački esnai imao običaj da to radi. Naglergase i uličica Onih koji prave zakivke, nalazi se nedaleko odavde. Panj je pronađen tek nedavno, kada su prokopava-
260
"ni su zamišljali reku od
guta svoj rep. Zemljin
voda koje izbijaju iz
r-
"! li za U-bahn. Pronašli su i ranu kapelu koju možete da vidite u pod-
I m W " i savršeno je obnovili. Nikome nikada nije bilo jasno zašto su bili l еГП ni tako duboko, pre mnogo vekova - niti ko je to uradio." f Za Cotovo nikome", izjavi Dačanin sa tajanstvenim osmehom. "Ali ka-". j moram da vam pokažem još jedan zakivak u Hofburgovoj riznici. M racu usput malo da vam pričam o drveću i zakivcima." Uputili smo se ške niz široku Kertnerštrase zajedno sa turistima koji su se muvali oko nas na kasnoj popodnevnoj svetlosti.
U mnogim kulturama", počeo je Dačanin, "smatralo se da zakivak poseduje sveto svojstvo povezivanja i da spaja različita kraljevstva kao što su vatra i voda, duh i materija. Pošto je drvo često u drevnim tekstovima smatrano Svetskom osom, koja sprovodi energiju sa neba na zemlju, zakivak je nazivan Božjom sarkom ili stubom i mislilo se da on sapinje tu energiju. Na hebrejskom se zakivak nalazi i u samom Božjem imenu: reč od pet slova Jahve izgovara se Jud-Hej-Vav-Hej, gde slovo Vav znači zakivak. U nemačkom, Stock, ne samo da znači panj ili deblo, već i Štap, šipka, čokot - i košnica. Pčele vezujemo za šuplje drveće. Veoma je važno kako su sve te stvari povezane", reče on.
Za sada još nisam imala pčelu u svojoj kapici, mada mije u glavi zujalo. Zodijak je možda zoološki vrt prototipskih životinja, ali ovaj novi eon o kome smo razgovarali predstavljaće čovek, Vodolija-vodonoša, koji sipa mlaz vode u usta ribe. Mada se to možda dobro slagalo sa roniocima, Dačanin je rekao da postoji nešto što sve to povezuje - nebo što se okreće, drveće i zakivke, tekuće vode, medvede - možda čak i Oriona moćnog lovca. Pomislih da sam shvatila. "Boginja Dijana?" upitah.
Dačanin me je iznenađeno pogledao. "Tačno", reče on sa odobravanjem. "Ali vrati se stazom koju si sledila. Često je putovanje isto toliko važno kao i zaključak."
"Kakav zaključak?" upitao je Volfgang, okrenuvši se ka meni. "Oprostite mi što ne shvatam kakve veze ima rimska boginja sa drvećem i zakivcima."
"Dijanu ili Artemidu na grčkom, izjednačavali su sa Roniocima", rekoh Ja- "Ursa, Major i Minor su medvedi koji se okreću oko nebeske motke -to jest, ose. Ona je takođe vozila mesečeve kočije dok je njen brat Apolon vozio sunčeve kočije. Bila je devica-lovac koja je sledila divljač noću sa v"astitim čoporom pasa. U ranim religijama, čin lova na životinju i prož-diranja životinje činio je jedinstvo sa tom životinjom. Stoga je Artemida "a gospodarica svih totemskih zveri. Ona i danas vlada nebesima o čemu nam svedoči njeno ime - arktos je medved; themis je zakon."
"Više od zakona - themis je pravda", reče Dačanin. "To je važna razli-a- Proročište u Delfima bilo je themistos - ono koje ne samo daje znalo
261
staje pravo već je moglo i da proriče, bilo je u stanju da prevede višu pravdu bogova."
"Sto dalje objašnjava njenu vezu sa pčelama..." htela sam da dodam.
"Molim vas", prekinuo me je Volfgang iznervirano. "Nemam pojma na šta misliS."
"Pčele su bile proročanstva", rekoh. "I imena Debora u Starom zavetu. i Melisa - ime za delfsko proročište i za Artemidu, značila su pčela. Pčele su takođe poistovećivali sa devicom, jer se verovalo da same sebe stvaraju partenogenezom, bez parenja."
"Tačno", potvrdi Dačanin. "Devica je važna za eon koji je na izmaku. Pre dve hiljade godina, kada je ovo dob4 "njalo, u ćelom svetu poštovali su boginju devicu. Rimljani su je nazivđ -na efeška: njen grčki hram u Efesu, Artemision, bio je jedno od sedam slNk "uh čuda. Čuveni kip boginje, protiv čijeg poštovanja se sveti Pavle tolilolLalagao, još i danas stoji tamo; njena odora prekrivena je izrezbarenim živlk 4ama i pticama kao i njenim proročkim pčelama. Ista ta boginja u novoj flkTnaciji, zajedno sa svojim sinom, ribarom ljudskih duša, obrazuje osu elL1 koji se upravo završava: doba Ribe. Sazvežđe koje se nalazi nasuprot лч režđu Ribe na zodijačkom krugu jeste sazvežđe Device."
"Isus i Devica Marija predstavljaju par, jer se ta dva sazvV а nalaze nasuprot jedno drugom u zodijaku?" upitah zainteresovano kalk uvek kada bi neko drugi razbio pred mojim očima šifru koju nisam videm, Pri-metila sam daje ovo i Volfganga zainteresovalo.
"Dvanaest sazvežđa zodijaka u stvarnosti su veoma različite vcliči? istakao je Dačanin. "Astrolozi jednostavno dele nebo na dvanaest istovel nih delova kao tortu i potom jedno sazvežđe u svakom parčetu proglase za vladara. Zbog nagiba zemljine ose ili osa, svakog eona od dve hiljade godina, za vreme prolećne i jesenje ravnodnevice - ta dva dana u godini kada su dan i noć iste dužine - izlazak sunca kao da se pomera od jednog klina na nebu ka drugom, krećući se unazad kroz znakove zodijaka. To jest, sa svakim novim dobom, sunce kao da se pojavljuje u znaku koji prethodi onome koji će potom doći, ako se kreće svojim uobičajenim putem tokom jedne obične godine. Zbog toga se smena eona naziva Precesija. Ravno-dnevica.
"Tokom prethodnog ciklusa od dve hiljade godina, za vreme ravno-dnevica, viđali smo sunce kako izlazi naspram pozadine dvojnih sazvežđa. koja su udruženo vladala ovim dobom: Ribe za vreme prolećne ravnodnevice i Device u jesen. Imajući to u vidu, možemo reći da karakter doba određuje karakter njegovih vladara. To bismo mogli nazvati nebeskom mitologijom.
"Veoma je zanimljivo to što legende svih naroda u velikoj meri odgovaraju arhetipskim slikama koje se vezuju za svaki novi eon. Doba Blizanaca, na primer, bilo je istorijsko razdoblje poznato po legendama o blizan-
262
Rornulu i Remu, Kastom i Poluksu. Naredno doba Bika, simbolično
C"nl "dstavljali egipatski bog-bik Apis, Mojsijevo zlatno tele i Beli mor-
SU h k Krićana, otac Minotaurov. Doba Ovna, vezuje se za Zlatno runo za
-n su tragali Jasonovi argonauti, ovnovske rogove Aleksandra Velikog
tale upućenike kasnijih egipatskih misterija. I, razume se, Isus Jagnje,
1 ;e bio centralna figura prelaska iz doba Arijane u doba koje se upravo
završava: doba Ribe.
Simboli ribe takođe su obeležili ovaj eon. Imamo Kralja ribara, koji . uvao Sveti gral za kojim su tragali kralj Artur i njegovi sveti vitezovi okruglog stola. Mada bi sam pehar Gral predstavljao simbol koji više od-sovara predstojećem novom dobu - iz njega se sipa, shvatate."
Presekli smo preko trga sa grotesknom baroknom fontanom koja je svuda unaokolo štrcala vodu. Znala sam da se približavamo Prstenu. "Šta možeš da nam kažeš o dobu Vodolije?" upitala sam Dačanina. "Od samog početka je slika ovog doba podsećala na potop", rekao mi je Dačanin. "Ne u smislu poplave kakvu je iskusio Noje u Prvoj knjizi Starog zavela, kada je voda sa nebesa poplavila zemlju kaznivši čovečanstvo za njegove grehe. Ovo će zapravo biti doba neočekivanih, nasilnih preokreta u tkanju celog društvenog poretka. U tečnosti koju sipa vodonoša vide džinovski plimski talas oslobođenja: zemaljske vode će se podići, stvarajući izvore slobode koje neće uspeti da zauzdaju nikakve spone tiranije - to će bar važiti za one koji tragaju za takvim oslobođenjem. Izgleda da Uran, planetarni vladar ovog nadolazećeg doba, nije slučajno pronađen u zoru Francuske revolucije.
Prema predanju, doba koje dolazi poteraće nezaustavive vode. One koji podižu brane da je zadrže, one koji grade zidove kako bi se oduprli promenama, one koji guše, koji su nesavitljivi i ne prihvataju - one koji žele da vrate kazaljke na satu i vrate se u zlatno doba koje nikada nije postojalo - uništiće plimski talas preobražaja. Preživeće samo oni koji nauče da plešu po površini vode."
"Pođi sa bujicom", rekoh uz osmeh. "Pokolenje moje majke napisalo je mnoštvo knjiga, pesama i drama o dobu Vodolije. Kad njih čovek sluša, pomisli daje to bilo doba ljubavi, mira i - šta ono bese? - moći cveća. Uno što si ti opisao više mi liči na pravu revoluciju."
"Revolucija opisuje i krug", istaknu Dačanin. "Međutim, ideje koje si ti pornenula su fantazije dekadentnije od bilo koje bombone posute šećerom: njihove vrednosti uopšte ne odgovaraju tom dobu. To su sarno utopijske zamisli veoma opasne u datim okolnostima. Ne zaboravi da se Utopija, ou °pos, prevodi kao ne-mesto. Ako pažljivo pogledaš, upravo ćeš tamo naći zlatno doba svake postojeće legende."
,Kako snovi o boljem svetu mogu biti opasni?" upitah ga. "Nisu, ako je taj svet zaista bolji za sve. I sve dok je to stvarni svet, a nc samo san", reče Dačanin. "Ove godine, 1989, obeležavaju se dva veka
263
od kada su utopijski ideali Žan-Žak Rusoa najavili Francusku revoluc koju smo malopre pominjali. Sunce je tada u doba prolećne ravnodnevic" izišlo nekoliko stepeni od vrha - tačke na zodijačkom krugu koja огпасаГ ulazak sunca u znak Vodolije - dovoljno blizu da se oseti privlačna si? predstojećeg doba. Pa ipak, dvadeset godina nakon krvoprolića, francuska monarhija je obnovljena i usledile su nove decenije pobuna.
"Godina 1933, ista ona kada je Hitler došao na vlast, dovela nas je na jedan stepen od početka odbrojavanja u pravcu novog doba. A danas smo na desetinu jednog stepena od vrha doba Vodolije: to se već događa."
"Hoćeš da kažeš da Napoleona i Hitlera povezuje novi eon?" upitah "Oni se sigurno ne uklapaju u ničiju sliku o utopijskim idealistima."
"Misliš?" upita Dačanin izvivši obrvu. "A upravo to su bili."
"Stani malo!" rekoh. "Nemojj i;m te, da mi kažeš da si se divio tim momcima!"
"Želim samo da ti skrenem pažnju n."" obazrivo je nastavio Dačanin, "koliko opasni mogu biti idealizam i duhvost, kada se podgrevaju u pogrešnoj pećnici. Idealisti koji krenu od željeOS-"ore viši oblik civilizacije skoro uvek otkriju da moraju prvo pokušati OTSrave kulture i društva. I to se uvek, bez razlike, završava tako što pokušajirX4"čiste pšenicu od kukolja - uz pomoć genetike, nauke o stvaranju zdravogy "-nlat-ka, čega god - kako bi odgajili bolji soj ljudskih bića."
Posle ovih teških reci stigli smo do Hofburga. Volfgang nam je kupio karte i svi udosmo u Schatzkammer.
Išli smo kroz sobe sa velikim staklenim vitrinama do vrha ispunjenim kraljevskim dragim kamenjem, carskim regalijama, kostimima i relikvijama: videli smo osmougaonu, dragim kamenjem ukrašenu, milenijum staru krunu Svetog rimskog carstva sa likom Rexa Solomona utisnutim sa strane, habzburšku krunu i žezlo na kome je bilo ispisano AEIOU - Austriae est imperare orbi universo: Austrija je vladar celog sveta - i ostale skromne porodične drangulije. Konačno smo stigli do poslednje odaje sa državnim mačevima i ostalim carskim obrednim oružjima.
Tamo je, na komadu crvenog pliša u malom sanduku uza zid, pored ostalih predmeta naizgled veće vrednosti i zanimljivosti, počivao mali predmet u obliku bodeža; dva grubo obrađena komada od neke vrste gvozda povezana nečim stoje ličilo na mačje crevo. Drška je odgovarala koplju. a središnji deo bio je obmotan tankom trakom bronze: upravo tako namje Laf opisao koplje koje je video za vreme svoje posete Hofburgu, pre skoro osam decenija.
"Nije ništa naročito, zar ne?" primeti Dačanin stojeći pored mene do smo zurili u stakleni sanduk.
Volfgang, koji je stajao s moje druge strane, reče: "Međutim, to bi tre balo da bude čuveno koplje Longin. O njemu je napisano mnogo k Gaj Kasije Longin bio je rimski centurion za koga se tvrdi da je ubo
264
uPraVO zalciv
. oružjem. Kažu da se ispod bronzane trake nalazi jedan od kOVkorišćenih pri raspinjanju, koji je izvađen iz Kristovog tela. Ta-aka mafi Karla Velikog koji se nalazi u narednoj vitrini - a veruje"da je pripadao Atili - isti onaj koji je pre dve hiljade go-a kolao sveti Petar u vrtu Getseman." 1"3 "c -u to gluposti, razume se", reče Dačanin. "Ovaj ovde mač je za-
" Irednjovekovna sablja, a ne neko rano oružje Jevreja ili Rimljana. P"av° ," recj nama je samo kopija. I o tome su napisane knjige. Svi su ga A--" likivali, od najranijih vremena do Adolfa Hitlera, zbog tajanstvenih P"ći koje poseduje. Postoji izvešlaj daje Hitler, postoje odneo pravo koplje T" sin u Nirnberg, zajedno sa ostalim sličnim vrednim predmetima koje . sakupio, napravio kopije svakog pojedinačnog predmeta, tako da mi danas gledamo te kopije. Od tada pa nadalje, svi zainteresovani za moć i slavu traže one prave, uključujući tu i Vindzore za vreme njihovog dugog izgnanstva i američkog generala Džordža Patona, koji je proučavao drevnu isto-riju i lično prevrnuo zamak Nirnberg naglavačke u potrazi za njima čim je tamo stigao pri kraju rata. Međutim, autentični predmeti su nestali."
"Ne verujete valjda u sve one priče o tome kako je Hitler preživeo rat i da kod sebe čuva sve te svete stvari?" upitao je Volfgang Dačanina.
"Kao što vidiš, draga moja", obratio mi se Dačanin sa osmehom, "postoji mnogo priča. Neke su čak dosta dugo preživele, i nastavile da žive i posle smrti gotovo svih koji su tokom istorije bili u nekakvoj vezi sa tim predmetima, od Hitlera do Isusa Hrista. Pošto se religije i politički pokreti - koji su za mene često nerazlučivi, priznajem - uglavnom zasnivaju na takvim pričama, odbijam da komentarišem. Ta mi tema nije nimalo važna ni zanimljiva. Mene zapravo zanima zašto su pojedinci, poput Hitlera ili Patona, uopšte želeli da se domognu takozvanih svetih predmeta. Samo jedna osoba može da odgovori na to pitanje."
"Nećete valjda da kažete da vi znale gde bi ti sveti predmeti mogli da se nalaze?" upita Volfgang. Razume se, i ja sam želela da čujem odgovor, a"i se Dačanin nije upecao.
"Kao što sam već objasnio Arijel", strpljivo je kazao, "važniji je sam Pr°ces potrage od njenog konačnog ishoda."
"Ali ako stvar nije u svetim predmetima," iznervirano reče Volfaana. "u čemu je?"
ačanin se smrknuo i odmahnuo glavom. "Ne šta", ponovio je on. "Ne 1 niti kako, niti gde, niti kada, već zašto: to je pravo pitanje. Ali pošto zgleda važne činjenice, reći ću vam ono što znam. Već sam sre-a to uradim kada ovde završimo." avio mije prst pod bradu. "Onog trenutka kada sam saznao od Volf-nf a možda nosiš sa sobom, rezervisao sam nam jedno mesto, telefo-
su vama diodi
nom minut,
12 restorana. Imamo zakazan sastanak u tri sata, što će reći kroz jedan na samo nekoliko koraka odavde, na Jozefplacu. Mesto nam je stav-
265
Ijeno na raspolaganje jedan sat, do četiri kada zatvaraju, i može se l desiti da nam toliko vremena i bude potrebno. Nadam se da naš рггЛ Volfgang neće biti razočaran što sve što će čuti neće biti samo suve ci "" niče; priča ima i svoju pozadinu, a biće propraćena i sa malo rekla-kaz l-i nekoliko mojih pretpostavki. Ispričaću vam je dok se vas dvoje budet lišavali tih opasnih papira..."
"Da se lišimo papira!" zagrcnula sam se i još čvršće stegla torbu. I Volf gang se izgleda zagrcnuo.
"Draga moja, budi razumna", reče Dačanin. ,,Ne možeš ih poneti u Sovjetski Savez. Njihovi carinici konfiskuju sve što ne mogu da identifikuju-uključujući i kartice za parking. Ne možeš ih pobacati po ulicama Beča niti poveriti Volfgangu ili meni, pošto obojica sutra napuštamo zemlju. Stoga sam pribegao jedinom rešenju koje sam uspeo da smislim u ovako
nl-,, A :u ,_i--- -
budu1
Kada smo ostali sami, počela sam da ubacujem stranice u . . g jednu meru predostrožnosti,
kratkom roku - da ih sakriješ na mestu gde ih niko sigurno neće skoro pronaći: medu retkim knjigama austrijske Nacionalne biblioteke.
Nationalbibliotek, sagrađena oko 1730, predstavlja jednu od najimpre-sivnijih biblioteka na svetu - ne zbog svoje veličine ili veličanstvenosti
već zbog svoje nezemaljske, vilinske f ""------;™HP kolekcije
retkih knjiga, od Avicene do Zenona, što je svrstava na drugo mesiu pu važnosti, odmah posle one u Vatikanu.
Retko sam u nju odlazila kao dete, ali se još živo sećam penaste barokne arhitekture biblioteke i ncverovatne pastelne irompe l"oeil tavanice u visokoj kupoli. Poslednje iznenađenje, ali ne i najmanje - najlepše na svetu zajedno dete - vitrine sa knjigama bile su zapravo vrata obložena knjigama iza kojih su se krile tajne odaje sa zidovima isto tako pokrivenim knjigama; u svakoj od njih nalazili su se veliki sto sa stolicama i visoki prozračni prozori koji su gledali na dvorište. Naučnici su mogli da se tu zatvore i rade u miru i tišini satima. Jednu od tih prostorija je Dačanin rezcrvisao za nas.
"To je dobar plan", stao je da me uverava Volfgang kada smo se nas troje sklonili u prostoriju. "Ja se nikada ne bih setio ničeg boljeg u tako kratkom vremenu."
Kada sam malo bolje razmislila, složila sam se daje Dačanin, iako je moglo biti rizično, smislio prihvatljiv način da zaštiti rukopise. Na osnovu brze procene koju sam napravila pročitavši obaveštenje, zaključila sam da kolekcija biblioteke koja se sastojala od knjiga, folija, rukopisa, mapa, časopisa i inkunabula broji otprilike četiri miliona jedinica. Već bi to samo po sebi, kao i činjenica da su skladišta knjiga bila zatvorena za javnost, veoma otežalo život svakome ko bi želeo da se dočepa nasumice pohranjenih stranica.
Celih deset minuta samo smo popunjavali kartice za desetine naslova, koje smo zatim dali bibliotekarima. Potom smo sačekali da nam knjig
266

uzete sa P°kada završimo, uništimo sve kartice i ne sačuvamo ni-
J l
"Tlco ćemo ponovo da ih nađemo?" pobunio se Volfgang. "Naći
,"" ,ГдП;са među ovoliko knjiga - za to bi bile potrebne desetine ljudi Set samo na tome radili godinama!" Na to i računam", odvratila sam.
Nisam smatrala za neophodno da ponovo pomenem svoje fotografsko
ćenje ni sposobnost da spisak od pet stotina stavki - kao što su ime P i naslov svake knjige u koju smo ubacili po nekoliko stranica -mtim tri meseca. Ako ne budem u stanju da se vratim do tada, napravi-ću spisak, ponovo ga upamtiti i ponovo uništiti.
Veći problem bio je Dačanin. Kao što je rekao u Schatzkammeri, morao je da se vrati u Pariz, tako daje naš zajednički boravak u biblioteci ve-rovatno bio poslednji za duže vreme, a želela sam toliko toga da saznam pre nego što on ode. Moraću istovremeno da hodam i žvaćcm žvaku - to jest, moraću da pokušam jednim delom mozga da slušam Dačanina, a drugim da pamtim spisak knjiga. Približila sam stolicu njegovoj pored prozo-
" "" "g je ostao kod vrata da prima naručene knjige. Svaku gomilu bi pi. ...o do mene, budno motreći da nas neko ne čuje. Počela sam da punim tomove presavijenim stranicama rukopisa i klimnula Dačaninu da nastavi.
"Pokušaću da odgovorim na oba vaša pitanja", poče on, "i kojih trinaest predmeta se smatra svetim i zbog čega su značajni Pandorini papiri koji su kod Arijel. Odgovor na oba pitanja leži u dalekom delu sveta koji je danas malo posećen - te stoga i slabo razumljiv. Nekada je ta oblast mogla da se pohvali najvišom kulturom. Ali sada njena prošlost leži zakopana pod prašinom vekova. Velike sile su se sve vreme borile oko nje, a oko njenih granica se i dan-danas vode rasprave. To je zemlja tako divlja i tajanstvena, čiji narod, isto kao ni divlji panter, nikada ne može biti ukro-Cen. Neki su platili životom pre nego što su to naučili." ". "Snuo se da me pogleda onim svojim tamnim purpurno-zelenim lma. "Govorim o mestu koje ćete oboje - koliko sam shvatio - istraži-ja Па SVom Putovanju kroz Rusiju. Baš je dobro što smo se danas sreli. Va. .. Јес"ап od retkih koji mogu da ispričaju njegovu istoriju i što je još san 1J6 Vam °г"Јет dublje značenje koje se krije iza te istorije - jer se tamo rodio pre skoro jednog veka."
" "S1 r°đen u Cantralnoj Aziji?" iznenađeno sam upitala, pustit H аа se u toJ oblasti govorio sanskrit, stoje važan podatak. Do-
j-j a vam opišem moju domovinu kako biste dobili jasniju sliku." Irako "n e "vuao l svoje torbe tanak komad urolanc kože uvc.an semiša. Razmolao ju je i pružio meni. Dclovala je tako krhko
267
da sam oklevala daje dodirnem, pa ju je Dačanin raširio po stolu. V0]f gang nam je prišao i zagledao se u nju.
Bila je to drevna mapa, brižljivo iscrtana i ručno obojena, ali bez ara nica. Mapa koju sam proučavala celog jutra odnosila se uglavnom na jsf teren i zato sam imala osećaj da topografski poznajem tu ledinu čak i ђег oznaka: dva velika mora na kopnu bila su Aralsko i Kaspijsko, dve glavne reke Oks i Ind, a planinski venci Hindukuš, Pamir i Himalaji. Ucrtane su bile jedino tačkaste linije koje su verovatno označavale najprometnije рц. teve. U kartu je bilo uneto i nekoliko krugova koji su označavali geografska obcležja - prepoznala sam, na primer, Mont Everest. Ostale je bilo teško prepoznati bez veslačkih demarkacionih linija koje označavaju državne granice i na koje smo toliko navikli. Predvidevši to, Dačanin je razrno-tao komad providne tkanine na kome su bile označene sadašnje granice i položio ga preko karte tako da su razdeljene oblasti ponovo oživele.
"U ovoj oblasti je tokom vekova živelo toliko naroda da to lako zamagli čovekovu svest o tome staje važno", objasnio je on. "Ovi krugovi na karti označavaju mesta od legendarnog, čak magičnog značaja koja odole-vaju svim političkim promenama. Na primer, ovde."
Pokazao je na tačku u kojoj se Avganistan sužavao u krak što se provlači između dve planinske oblasti ruskog Tadžikistana i Pakistana i dodiruje najzapadniji deo Kine.
"Sasvim sigurno nije slučajno", reče Dačanin, "što se prvi od velikih preokreta koji je najavio naš ulazak u novi eon dogodio upravo u ovom
268
tku sveta. Od drevnih vremena, ta tačka je, više od bilo koje druge na vetu, predstavljala kulturni kazan u kome su se mešali istok, zapad, sever ;ua "- tako da ona predstavlja savršeni mikrokosmos tog novog doba koje
;e pred nama."
Ali ako ovo doba treba da postane talas koji će srušiti zidove i pome-šati" kulture", zausti Volfgang, "ne shvatam kakve veze on ima sa ovim delom sveta - naročito sa Avganistanom u kome Rusi vode svoj krvavi, ali beznačajni mali rat koji teško da će uticati a bilo koju drugu kulturu osim tamošnje."
"Nije baš toliko beznačajan. Dostup tačka preokreta", reče Dačanin. "Možda misliš da su se Soysiučajno tek ovog februara povukli iz tog nesrećnog rata posle deVjdina od upada? Do povlačenja je došlo upravo u trenutku kada ]r.t za vreme prolećne ravnodnevice, kao što sam to već ranije opi oilo na jednu desetinu stepena od ulaska u saz-vežđe Vodolije -Јг.л jedanaest godina i jedanaest meseci pre službenog svitanja novoXna čiji se dolazak očekuje 2001. godine."
"Sb " se sa Volfgangom", rekla sam Dačaninu, gurnuvši još jedan list" , u knjigu. "Malo je verovatno da će trupe koje marširaju kući iz rai_ ,z pobednika pokrenuti novi ciklus od koga će se zemlja zatresti i koji će trajati dva milenijuma. Za Ruse je to pre ličilo na ponovno vraćanje u posao."
"To je zato što niko nije postavio ključno pitanje: Šta su Sovjeti uopšte tamo tražili?" reče Dačanin. "Odgovor je jednostavan. Isto kao i Hitler prč pedeset godina i oni su tragali za svetim gradom."
Volfgang i ja smo na trenutak prestali da kljukamo knjige dodatnim papirima i zagledali se u Dačanina. Lupkao je po karti kao da razmišlja i počastvovao nas prepredenim osmehom.
"Ta oblast je oduvek obilovala magičnim gradovima", reče on. "Neki od njih su zaista i postojali dok su drugi predstavljali nagađanja ili mit, kao stoje mongolski grad Šan-Du - Ksanadu Kublaj-kana - koji je opisao Marko Polo. Ili himalajsko utočište Šangri-La: prema legendi ono se pojavljuje samo jednom u svakom milenijumu. Tu je zatim i oblast na dalekom zapadu Kine, republika Ksinjang. Oko 1920. godine, ruski mistik Ni-kolaj Roerih zabeležio je priče koje je prikupio od Kašmira do kineskog Ksinjanga i Tibeta o neverovatnom gradu Šambali koji je potonuo; on je orijentalna verzija Atlantide.



23 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:57 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Verovalo se daje taj čudovišni grad nekada progutala zemlja, ali da će se ponovo pojaviti i to ubrzo, kako bi najavio rođenje novog eona."
Dačaninove oči bile su zatvorene, ali dok je klizio prstima preko karte kao daje bio u stanju da vidi svako od tih mesta kada bi ih dodirnuo. Iako Je priznao da uglavnom prepričava mitove, za njega su oni delovali lako stvarno da sam bila zadivljena. Morala sam malo više pažnje da obratim na hartije koje je trebalo da sakrijem.
269
"Ovde u Nepalu", nastavi on, "budisti su hiljadama godina verov r je izgubljeni grad Agarti zakopan na Kinčindžangi - trećem пају""" vrhu na svetu, čije ime znači pet svetih snežnih blaga. Južno od dru visini planine na svetu, K2 - u oblasti oko koje se spore Kina, Indija " p kistan - nalazi se još jedna tajna zaliha tajanstvenog blaga i svetih ruk sa. Za njima je tragao i legendarni okultista Alister Krouli, koji je prvj kušao da se popne na ovu planinu 1901. godine. Najmagičnija visij ovoj oblasti je Pamir - sa najvišim vrhom koji se nekada zvao Staljin vrh, a danas se zove Vrh komunizma - u Tadžikistanu. Sa svojih gotov sedam i po hiljada metara to je najviši vrh u Sovjetskom Savezu. Zaratu strini Persijanci su ovu planinu smatrali za glavnu osu mreže moći koja spaja svete tačke Evrope i Mediterana sa onima na Bliskom istoku i ц Aziji - za relej koji, kako veruju mnogi, može da bude aktiviran samo pod pravim okolnostima, kao što su one koje će se dogoditi na prelasku u ovaj novi eon.
"Najzanimljivije od svih tih svetih mesta, međutim, bio je grad koji je osnovao Aleksandar Veliki oko 330. godine pre nove ere u blizini današnje granice između Rusije i Avganistana. Prema legendi, na ovom se mestu, pre mnogo hiljada godina, uzdizao grad krajnje tajanstven i magičan: po-slednji od sedam legendarnih Solomonovih gradova."
"Kralja Solomona?" upitao je Volfgang čudnim glasom. "Ali da lije to moguće?" Ustao je. tiho nešto rekao bibliotekaru napolju, zatvorio vrata ispunjena knjigama i vratio se da scdne pored mene.
Nisam prestala da pohranjujem Pandorine hartije u tomove knjiga i nisam digla glavu kako niko ne bi mogao da mi vidi lice. Znala sam da Da-čanin nije slučajno pomenuo Solomona, kao što ni Semove mnogobrojne aluzije nisu bile slučajne: Solomonov čvor koji je ostavio na retrovizoru mojih kola, anagrami i telefonske poruke koji su me upućivali na Pesmu nad pesmama. Mnoštvo nagoveštaja, ali šta je to značilo? Oscćala sam se poput reaktora koji je dostigao kritičnu masu. Sedcla sam i pokušavala da vratim unutra svoje kontrolne šipke i da se usredsredim na veze. Gurnula sam gomilu knjiga ka Volfgangu, koji mi je dodao novu.
"Malo ko bi taj deo sveta povezao sa Solomonom", priznao je Dačanm. "Pa ipak, ceo pojas između Indijske nizije i Avganistana, malo južnije od mesta za koje se misli da krije grad, dobio je ime po njemu: Sulejmani-Njegov presto u svetom krateru na vrhu, - takht-i-Suliman - drevni narodi su smatrali za još jednu osu koja spaja nebo i zemlju.
"Kada je reč o Solomonu, mit se često mesa sa činjenicama: za njega se govorilo da je bio mag koji je vladao vodom, zemljom, vetrom i va trom; daje razumeo jezik životinja i daje koristio usluge mrava i pčela d sagradi grad u Jerusalimu; da su golubice i vile projektovale njegov mag čni grad sunca u Centralnoj Aziji, mesto za kojim je dugo tragao Aleksan dar Makedonski po mnogim zemljama. Solomon je jednom prilikom p°
270
kako bi ona imala bolj.
na
nacine.,,
S№ 5П,8Г"
" TakoT " Volfin
h o upu КгаГје pr Tandar iagao NastavUa priču.
-toj knjizi islama, Kuranu."
pominju u Kuranu- upitah iznenađeno. a- Jedan od svetih predmeta koji toliko zan,-je u Kuranu: magičan, sjajn, zelen, kamen za koj, sa neba pre mnogo miliona godina. Solomon koji je persijskih magova, posedovao je komadić tog kamena. -l on nikada nije skidao, sve do smrt,. Kasnije je Alek-tim kamenom zbog njegovih moći nad nebom , zemljom sam da slušam , da punim knjige, a Dačanm je počeo svoju
KAMEN
Rođenje u ponoć jedne vrele noći sredinom leta, u pasjim danima 356. godine pre nove ere, u Pelagonij, u Makedoniji. Nazvali su ga Aleksandar.
Pre njegovog rođenja, u predskazanju Sibilskog proročišta stajalo je da će onaj koji tek treba da dođe krvlju natopiti Aziju. Priča se da se Arte-mision, veliki hram Artemidin u Efesu, zapalio sam od sebe i bio potpuno uništen kada je prvi put zaplakao. Zaratustrini magovi, koji su prisustvovali ovom spaljivanju, bar nam tako priča Plutarh, plakali su, zapomagati. šamarali sami sebe i prorekli pad Persijskog carstva, koje se nadaleko proširilo; taj pad je počeo upravo u tom času.
Aleksandrova majka, Olimpija, princeza iz Epira, bila je sveštenica orfičkih misterija života i smrti. Njegovog oca, Filipa II Makedonskog, upoznala je kada joj je bilo trinaest godina na ostrvu Samotraki za vreme njihovog upućivanja u mračne dionizijskc misterije, koje su vladale zim-skim mesecima. Dok se nije udala za Filipa, pet godina kasnije, Olimpija Je lakođe bila Bahusova sveštenica, sledbenica Diomsa boga vina, koje su u rodnoj Trakiji nazivali bassarides po krznima lisica u koja su se odevale l Još zbog nečeg kada su pomahnitalo plesale preko brda po vascelu noć, РЧапе od čistog vina i lude od požude za seksom i krvlju. Obuzete bogom, oasaride su hvatale divlje životinje golim rukama i čerečile ih zubima. Kada su bile u takvom stanju, nazivali su ih maenade - pomahnitale.
271
Olimpija je često spavala sa proročkom zmijom, jednim odraslim P"to nom. Ta njena navika je u tolikoj meri plašila njenog muža daje tia "хе sno vrcme začeće detcta bilo odloženo. Na kraju je Filipu proroko"-"3110 d će izgubiti oko zato što gleda ženu kako se pari sa svetim reptilom u 1Гћ tajanstvenom događaju Zevsova munja je rasporila njenu matericu i "z nj" su suknuli plamenovi, najavivši dete koje će jednoga dana zapaliti Istoj; Proročište je reklo da njihov brak mora biti i telesno isproban. Hjihov0 dete će ujediniti četiri strane sveta i probuditi dragonsku silu koja je uspavana u tlu. Tada će svanuti zora novoga doba.
Aleksandar je bio plav, rumen, zgodan, dobro građen i imao je jedno plavo-sivo oko, a jedno tamnosmeđe. Njegov pogled je plenio, a iz usta i celog tela širio mu se veličanstven, pikantni miris zahvaljujući njegovoj vreloj, vatrenoj prirodi. Učitelj mladog princa bio je Aristotel, koji gaje podučavao metafizici i tajnama persijskih magova. Uskoro je postao suvi-se mudar za svoje godine. Majka, Olimpija, podučavala gaje misterijama. Postao je predvodnik flote, vrhunski konjanik i vrstan ratnik. Svi su mu se divili u očevom kraljevstvu.
Ali kada je napunio osamnaestu, Aleksandrov život se izmenio. Otac se razveo od majke, proterao je i oženio se mladom Makedonkom, Kleopatrom, koja je rodila i drugog mogućeg naslednika kraljevske loze. Olimpija je pobesnela i upotrebila svoje zavidne magične moći. Poslužila se lukavstvom i kletvom i sredila da Filipa ubije jedan od njegovih ljubavnika, kako bi Aleksandar mogao da ga nasledi na prestolu. Aleksandar je imao dvadeset godina kada je, posle očeve smrti, postao kralj Makedonije.
Prvo mu je bilo da svoje susede, Iliriju i Trakiju, priključi Makedoniji. Potom je spalio pobunjenički grad Tebu u centralnoj Grčkoj i stanovništvo pretvorio u robove. Grčki gradovi na jonskoj obali današnje Turske su više od sto pedeset godina bili persijski vazali. Aleksandar je odlučio d porazi Pcrsijance i vrati demokratiju, a u nekim slučajevima i autonomiju, bivšim grčkim kolonijama. Njegova prvobitna zamisao da prekine dve stolne so-dina staru vladavinu Persijskog carstva nad istočnim i zapadnim svetovi-ma ubrzo je poprimila svetske razmere. Njegova konačna misija ђјсе ja se poveže sa božanskim fluidom - da postane živi bog.
Aleksandrove vojske ušle su u Aziju kroz Frigiju - današnju Anadoli-ju, oblast u središnjoj Turskoj - i stigle do grada Gordiona. U osmo уе]ц pre nove ere, četiri stotine godina pre Aleksandra, proročište je sOpgu"i0 narodu Frigije da će se jednog dana pojaviti njihov pravi kralj i da će poznati po tome što će na njegovim kolima, dok bude ulazio kroz |radske kapije, sedeti gavran. Istočnim putem pristigao je pastir, Gordije. l[ac]aje stigao do prvog grada, proročki gavran sedeo je na jarmu njegovi! vo|Uj-skih kola i oni su zajedno ušli u grad. Gomila je klicajući otpratila }orcjjja do hrama i krunisala ga za kralja. Uskoro su otkrili da niko ne može ja ra. veže složeni čvor na kožnom kaišu kojim je jaram bio privezan za motku
272
. p-"erk,rS-:-ŽssttSI .,-
Gordije je oženio proročicu SiW - poo ш . _ "J ."""orlnha.
.nećina i kocka-veliku boginju n Silino mesto rođenja bilo je br,
hogovipratU. Trojanski rat, ah r "fsamo nekoliko milja od Gc
vldu crnog meteora. Sto dvade kamen će biti donet u Rim i po
Gor
- po
a sveg stvaranja još od ledenog doba. da na obali Jonskog mora sa koga su o glavno svetilište nalazilo se u Pesi-na, u kome su je čuvali kao svetinju u godina posle Aleksandrove smrti, ovaj п u svetilište na brdu Palatin kao zaštita
Mi
Icanii- - _ -protiv Hanibala i njegovih sn održavajući frigijsku moć, du Gordije i njegova žena "r Sibile, dečaka po imenu IVI Mida je postao drugi f rigij Silena, učitelja boga Dio" druge strane severnog ve" svetskom osom. Po nji1" kakvu poželi. Mida je danas u rekama u koji
гп u sv
za vreme Punskih ratova. Ostao je tamo,
co u doba cezara.
jčica usvojili su polusmrtnog sina boginje koji je kao i boginja bio rođen na brdu Ida. Kralj. Mida je u mladosti, u pratnji kentaura , putovao u Hiperboreju, magičnu zemlju s koja je bila povezana sa polarnom zvezdom i m povratku, Dionis je obećao Midi nagradu o da se sve što dodirne pretvori u zlato. Čak i as u rekama u kojinM on nekada kupao ima zlata. Postoje 333. godine pre nove ere presekao Gordijev čvor, Aleksandar je posetio i grob kralja Mide, kao i Sibilin hram da vidi crni kamen. Na kraju je obišao i hram boga zaštitnika svih frigijskih kraljeva, Dionisa. Pošto se osvežio u potocima i vrelima istočnih bogova, krenuo je u osvajanje Istoka: Sirije, Egipta, Mesopotamije, Persije, Centralne Azije i Indije.
Ključni događaj svih ovih pohoda zbio se u Centralnoj Aziji, na Steni be?, ptica - gradu sagrađenom na stenovitoj kuli od sedam hiljada stopa za koju se verovalo da predstavlja stub koji pridržava nebo. Nalazio se tako visoko da ga nije mogao dosegnuti ni hitac iz katapulta. Aleksandar je odabrao tri stotine vojnika iz planinskih predela Makedonije, koji su umcli vesto da se penju po stenju i gradskim zidinama samo uz pomoć ruku. Kada su se našli iznad branitelja, zasuli su ih strelama i ovi su se predali.
Negde blizu tog mesta, kaže se u Kuranu, Aleksandar je podigao dve ogromne gvozdene ograde i onemogućio plemenima sa istoka, koja su se zvala Gog i Magog - a koja su u potonjim vremenima nazivali Mongoli -da prođu kroz taj težak planinski prolaz. Tu je on takođe sagradio svoj sveti grad na mestu nekadašnjeg sedmog Solomonovog grada. Priča se da Je sveti Solomonov kamen poslužio kao kamen temeljac, koji omogućava gradu da se izdigne u osvit svakog novog eona.
Kada je u oblasti s druge strane Oksa uspostavljen mir, u posetu je do-s"a gomila plemića iz Niša, doline s druge strane Hindukuša. Iako je Aleksandar još bio u oklopu i sav prašnjav kada su ga ugledali, ostali su bez reči i popadali ničice po zemlji u strahopoštovanju, jer su u njemu prepo-
273
znali božanske osobine koje su pre njih već uočili egipatski vrhovni sve štenici i persijski magovi. Nisanci su pozvali Aleksandra i njegove Ijud da posete njihovu domovinu, u kojoj su tvrdili daje rođen bog orfAftsa Dio-nis, koji je takođe bio i glavni bog Makedonaca.
Priča se da je Aleksandrova poseta Nisu predstavljala prekretnicu u njegovom kratkom životu. Dok se približavao toj zelenoj dolini koja se širila između planinskih venaca, imao je utisak da ulazi u nekakvo izgubljeno i magično područje. Dolina ne samo daje mogla da se pohvali retkim vinogradima i jakim vinima koja je Aleksandar voleo da pije, već je jedino u njoj u ovom delu sveta, koliko je bilo poznato, rastao sveti bršljan bogova.
Vino predstavlja putovanje u spoljašnji svet, potragu. Bršljan opisuje putovanje unutra, lavirint. Aleksandar i njegove trupe, uvek spremni da nazdrave vrhovnom bogu svoje domovine, ispleli su vence od svetog brš-Ijana za glave, pili, bančili i plesali preko brda slaveći ovaj novi pohod na Indiju. Prema legendi je lično bog Dionis prvi prešao preko Inda jašući svog načeflejisanog pantera.
Aleksandrova karijera bila je kratka, ali proročka kocka bila je bačena još pre njegovog rođenja. Za trinaest godina i u mnogobrojnim vojnim pohodima osvojio je najveći deo poznatog sveta. A onda je, u trideset trećoj godini, umro u Vavilonu. Pošto je njegovo teškom mukom osvojeno carstvo, koje je nadaleko sezalo, odmah posle njegove smrti bilo rasparča-no, istoričari veruju da za sobom nije ostavio ništa osim zlatne legende o sebi. U tome greše. Za tih trinaest godina postigao je sve što je zamislio: pomešao je Istok sa Zapadom, duh sa materijom, filozofiju sa krvnim lozama. U svakoj prestonici koju je osvojio, sklapao je javna masovna venča-nja između makedonsko-grčkih oficira i tamošnjih plemkinja; i sam je uzeo nekoliko Persijanki za žene.
Takođe je poznato da je Aleksandar bio začetnik istočnog ezotericiz-ma. U Egiptu su visoki sveštenici ZevsaJupeteraAmona u njemu videli inkarnaciju tog boga i dodelili su mu ovnovske rogove. Ovan se na sva tri kontinenta povezivao sa Marsom, planetom rata i trenutnim dobom Ovna. Severnije, u zemljama Skita - Centralna Azija, deo sveta o kome govorimo - zvali su ga Zul-qarnain: Bog sa dva roga. Ovaj izraz takođe znači gospodar dva puta ili dve epohe - to jest, onaj koji će upravljati prelaskom između dva eona.
"Aleksandru je majka Olimpija", završio je Dačanin, ,,rekla da je on seme zmijske moći, kosmička sila. Ambicija koju je pothranjivala u njemu dok je bio dete prerasla je u neutaživu potrebu da vlada celim svetom. Da bi to postigao, izgradio je sveti grad u svakoj akupunkturnoj tački na svet-skoj mreži moći. Aleksandar je mislio da će, ako ogradi ove tačke duž zemaljske kičme, kao kada se osovina zakivka zabije u drvo, uspeti da zauzda
274
l i da će onaj u čijem posedu bude sveti kamen no-dragonske sile zem" - ц . mreže dovesd do posiednjeg
vog doba, koji će poj kao . QStatkom zemlje. To je
okreta točka eona i | c j syo pQhode da w pregledao
"Л ""ГргГ; ni S "rastvono tie. Takođe je zahtevao da Hčno Som gradi a podigao ih je ukupno sedamdeset - pre nego sto
U3Samdeset grac a?" upitao je Volfgang, pod.gavši pogled sa knj,-
ic?
složio se Dačanin. "Sa ranijih sedam Solo-sedamdeset sedam tačaka na mreži, pravi magi-
ge koju je punio.
"Zanimljiv broj, monovih gradova, toj
Čnl S mi promaklaalela između sedamdeset sedam Aleksandrovih , Solomonovih gradova i Grupe 77 nesvrstanih zemalja o kojima sam slušala ćelo jutro Dok sam dodavala Volfgangu knjigu koju sam upravo napunila hard ama vrata su se otvorila i unutra je provirio bibliotekar. Klimnuo je glavom stavivši nam do znanja da se biblioteka zatvara. Dačanin je zaro-lao svoju kožnu mapu i vratio je u torbu dok je Volfgang uredno naslagao knjige iz poslednje gomile i uputio se sa njima ka vratima.
"Čak i da je postojala nekakva mreža koja je sputavala te tajanstvene energije, kakvu bi korist neko imao od toga da je kontroliše", upitala sam
Dačanina.
"Seti se da su Solomona smatrali gospodarom četiri strane sveta, kao i gospodarem četiri elementa", reče on. "Što znači da je posedovao moći besmrtnika. A Aleksandar je, tokom svog kratkog života, postao prvi zapadnjak, koga su još pre smrti smatrali živim bogom."
"Ne veruješ valjda da postoje bogovi koji dolaze na zemlju u ljudskom obliku?" upitah. "Volim te stare mitove - ali ovo je kraj dvadesetog veka."
"I trenutak u kome očekujemo da stignu", reče Dačanin.
Izišli smo na ulicu, koja je već bila obavijena mrakom i vrata biblioteke su se zatvorila za nama. Dačanin je delovao prilično iscrpljeno dok je stajao obasjan zlatnom svetlošću prve ulične svetiljke koja se upravo upalila iznad naših glava - ali je i dalje bio veoma zgodan.
"Moraću kroz koji trenutak da vas napustim; veoma sam umoran", reče on- "Ali videćemo se ponovo - ako tako budu hteli bogovi o kojima smo razgovarali. Iako sam tek zagrebao površinu onoga što treba da znaš, bar Je zagrebana i sada možeš da proviriš kroz staklo. Da sam na tvom mestu, ne bih brinuo zbog rukopisa. Sami po sebi nisu od neke velike koristi. Nije d°voljno čitati; čovek mora i da razume. Kao što rekoh, ta sposobnost zahteva Ijubopitljiv um - i nešto više od toga."
"Nešto više? Kao što je postavljanje pravih pitanja", rekoh. "U Hof-burgu si nam rekao da si ti jedina osoba koja može da nam objasni zašto
275
I
PW
možeš da odgOVo, ašto nisi?" jri na to pitanje - a Aa. se sećate da sam je važan drevni hram Avganistanu? Obe te ,e". To najbolje opisuje ,1 noćnog leptira ili ska-mišljanja ulete u opas-i poput lososa. Da pose-
ačanin. "Rimljani su solju " č salary plata. Najstarije
najbogatijih u Evropi, bilo ija od soli" - koje se nalazi Laki i gde je kasnije živeo. načkom Saltz i na starone-
svi žele te rukopise kao i svete predmete - da jedi ns na pitanje zbog čega su toliko opasni. Pitanje g
"Rekao sam da samo jedna osoba može da " ne da sam ja ta osoba", razjasni nam Dačanin. kazao da je Sanskrit ključ ove misterije? Kao i vatre podignut na mestu Solomonovog prestola stvari imaju veze sa onim što sam nazvao "nešto jedna reč na sanskritu, salubha, koja znači "na n kavca" - njihova težnja da jurnu u vatru, da be nost kao što to Čini salamander. Da plešu uzv duju moći soli." "Soli?" upitah.
"So, najcenjenija roba drevnog sveta", plaćali svoje trupe. Istog porekla je i današnj keltsko naselje u Austriji, jedno od najraniji je Halštat visoko u Salckamergutu, "zemlji veoma blizu mesta gde je rođen naš prij Ime otkriva izvor njegovog bogatstva. I mačkom Halle; шје bio keltski naziv z;
Stresla sam se kada sam se setila Lafejevih reci upućenih Dačaninu, koje mi je prepričao Laf: da će na reci i u Salckamergutu biti pronađena poruka drevnih naroda ispisana runama... Ali šta je bilo potrebno da se otkrije ta poruka? Poznavala sam slana jezera i slane izvore visoko u austrijskim Alpima i tajanstvene, kristalne podzemne rudnike soli, kao stoje Merlinova pećina - nalik na onih sedamdeset sedam gradova.
"Hoćeš da kažeš daje Hitler, podigavši svoju kuću u Obersalcburgu, pokušao da dirne u nekakvu silu kao što su skriveni gradovi Aleksandra i kralja Solomona?" upitala sam. "Ali kakvu?"
"Svim tim stvarima", reče Dačanin, "Solomonu, salamanderu, lososu, čak i gradu Salcburgu, zajednička je jedna stvar. Bilo daje šal ili Salz ili san ili sault - svodi se na saltation, reč koja znači skočiti, poskočiti, plesati..." "Mislim da to zahteva kvantni skok s moje strane", rekoh. "To je onaj tajni sastojak koji se traži: šal sapiente, mudra so, So Mudrosti", reče Dačanin. "Posoliš malo i to ti omogući da praviš intuitivne skokove po kojima je bio poznat kralj Solomon, um koji pleše ispunjen iskričavom energijom. Poput lososa koji skače uzvodno - kao skok vere."
Dragi moj! Začula sam reci Pesme nad p e srnama kao Solomonov odjek u mom umu, vrati se, budi kao srna ili kao jelenče po gorama razdije-Ijenijem.
Dačanin se okrenuo prema meni i obredno spustio šake na moja ramena gotovo kao da dariva gaj hrastova ili predaje dalje buktinju. Zatim je preko mog ramena pogledao u Volfganga sa zagonetnim osmehom.
l
a jnoja", rekao mi je, "postoji samo jedno rešenje za to. Sasvim " o ćeš morati da naučiš da plešeš!" Zatim je nestao među senkama noćile su se spuštale.
Upravo sam se nečega setio", reče Volfgang kada se Dačanin udaljio, r "" čovek me je toliko hipnotisao da umalo nisam zaboravio. Vratio sam " u kancelariju dok ste vi bili na ručku i tamo te je čekao faks prosleđen . tvoje kancelarije u Americi. Nadam se da nije ništa hitno." Zavukao je vaku u džep i predao mi presavijen list hartije. Otvorila sam ga ispod ulične svetiljke koja je bacala žućkastu svetlost:
Prva faza našeg projekta je sada ozbiljno okončana, a stižu i arhivska obaveštenja za fazu dva. Molim za savet kako da nastavimo da vam šaljemo izveštaje o napredovanju. Naš tim će od sutra biti dostupan na
gorenavedenom broju.
Vaš, R. F. Barton, Garancija kvaliteta
Ser Ričard Frensis Barton, neumorni istraživač i orijentalista, bio je jedan od mojih omiljenih autora dok sam bila dete. Pročitala sam sve što je napisao ili preveo uključujući i šesnaest tomova Hiljadu ijedne noći. Ova poruka je očigledno bila Semova. Mada mi je bilo teško da razmišljam o sadržaju dok sam stajala pod uličnom svetiljkom u Beču sa Volfgangom koji me gleda, saopštenje je bilo dosta jednostavno, tako da sam već na prvi pogled razabrala nekoliko stvari:
Prva faza ozbiljno okončana, značilo je da se Sem video sa svojim de-dom, Surim Medvedom, u rezervatu Nez Persea u Lapvaiju i daje otkrio nešto prilično važno o svom ocu, Ernestu - jer inače ne bi rizikovao da tako otvoreno komunicira sa mnom iako sam mu rekla da to slobodno uradi. Sto se tiče faze broj dva: to što je poruku potpisao imenom ser Ri-čarda Bartona sve mi je reklo. Pored mnogih knjiga koje je Barton napisao o svojim putovanjima na egzotična mesta kao što su al-Medina, Meka i izvor Nila, takođe je napisao i jednu o svom hodočašću u Grad Svetaca to jest, mormona.
Faks mi je, znači, rekao da će sutra u ovo vreme Sem proveravati ostali deo naše porodične istorije u toj isto toliko poznatoj zemlji soli, američkoj Verziji Salcburga: Solt Lejk Sitiju, u Juti.
276
277
L
VINOGRAD
Dionis je odgovorio na boginjino Sibilino proročanstvo tako što je od zmije naučio čemu služi vinova loza. Posle toga je izmislio najprimitivniji metod spravljanja vina.
Karl Kerenuj. Dionis
Ja sam pravi čokot, i otac je moj vinogradar.
Isus iz Nazareta, ]evanđelje po Jovanu 15:1
I reče Bog... Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zavjeta između mene i zemlje... I opomenuću se zavjeta svojega... i neće više biti od vode potopa da zatre svako tijelo... A Noje poče raditi zemlju, i
posadi vinograd: i napi se vina.
Ugovor između Boga i Noja, Knjiga Postanja 9:12-21
Ranićemo u vinograde da vidimo cvate li vinova loza, zameće li se grožđe, cvatu li šipci; ondje ću ti dati ljubav svoju.
Solomonova Pesina nad pesmatna 7:12
.
mrak kada smo se Volfgang i ja našli na putu koji je duž odio iz grada. Na tamnom nebu pojavilo se nekoliko zvezda; za a ostavjij debeli žuti mesec koji se upravo izdizao iznad Beča.
mnogo razgovarali tokom puta. Iako sam bila potpuno emocio-"scrpljena, nisam mogla da sklopim oči. Ubrzo su gradska svetla ostala "a ma i mi nastavismo da se vozimo duž široke, graciozne reke na zapad ka Vahauu, zemlji vina. Volfgang je vozio sa istom onom elegantnom pre-"znošću sa kojom je i skijao, a ja sam kroz prozore gledala široku, staklastu površinu reke s jedne strane i skupine planinskih sela koja su onako zbijena podsećala na hobitska, s druge strane puta. Za manje od jednoga sata stigli smo u grad Krems, u kome se nalazila VoH"gangova kancelarija. Mesec se do tada već visoko izdigao i obasjavao je okolna brda. Sišli smo sa glavnog puta i uputili se sporednim koji je vodio uzbrdo u šarmantni grad Krems opasan zidinama. Bele zgrade grada bile su izgrađene u raznim stilovima koji su se mogli razabrati na mesečini: renesansni, gotski, barokni, romanski. Prošli smo kroz grad i Hoher Markt sa trgom koji su uokviravale palate i muzeji, ali na moje iznenađenje Volfgang je izišao iz grada i nastavio da vozi jednim još užim i zavojitijim putem koji je vodio u brda prekrivena vinogradima, podalje od sela. Pogledala sam u njegov profil koji se ocrtavao na prigušenoj zelenoj svetlosti sa kontrolne table.
"Zar nije trebalo prvo da svratimo do tvoje kancelarije i proverimo šta nas sutra čeka?" upitah.
"Jeste, ali kancelarija mi je kod kuće", objasnio je Volfgang, ne skidajući pogled sa puta. "Nije daleko, još samo nekoliko kilometara. Stići ćemo °čas posla."
ut se još više suzio i izgleda da mu je ponestalo asfalta kada smo na- n uz strmo brdo koje nas je sve više udaljavalo od reke i malih nase-
ljenih
oaza. Prošli smo pored male šupe od blata sa slamnatim krovom,
ane u brdo pored puta, u kakvim berači grožđa ostavljaju korpe i alat-°ja im služe kao zaklon za vreme onih iznenadnih proloma oblaka na Uv ° est" u brdovitim predelima. Iza nje se nije videlo ništa što bi vestavalo civilizaciju - osim, razume se, nepreglednih nizova čokota. je y H- u da više nije bilo vinograda i put se završavao kod mosta koji , Preko širokog potoka. Oblak je na trenutak zaklonio mesec tako o dosta teško nazreti obrise popucanog i veoma visokog kamenog
Vc
l Ja ŁQ trf4-""l
eoalo da uradim. A onda se napolju iznenada upališe reflektori, ce° Predeo zlatnom svetlošću, kao da smo na pozorišnoj sceni u
7j,-j" i ,. _ " """-"vw iicii.iii uuiiov jjupuv-anwg, i vvwuia v
y °J1 Je izg"eda predstavljao ćorsokak na drugoj obali. da i;. an8 Je zaustavio kola ispred mosta i izišao. Pomislih da bi
mo-
281
prirodi. Sa nevericom i strahopoštovanjem zagledala sam se u prizor k vetrobransko staklo. " °
To nije bio zid na pašnjaku u visinama kao što sam ja pretpostav"i već bedem sa usecima koji je podsećao na drevni austrijski Burg. kam tvrđavu, a ono za šta sam mislila da je potok, bio je zapravo dopola n šanac, iz kojeg su se uzdizali mahovinasti granitni zidovi. U bedemu sa ugledala visoku, drvenu kapiju. Bila je otvorena, tako da sam mogla d nM " osvetljenu unutrašnjost s druge strane: široko, travnato dvorišt dreV t koji je širio svoje grane iznad jednog dela travnjaka, a iza njega kruSbHmeno zdanje pravog srednjovekovnog zamka. "To je tvopSt""""?" upitala sam zadivljena.
"Kako vi onoliijte - čovekova kuća je njegov zamak?" upita on "Nasledio sam privlacm."milu kamenja koja je pre skoro hiljadu godina predstavljala zamak ovdepiznad mesta na kome će jednog dana biti podignut grad Krems. PriznajenHsam utrošio deset godina i najveći deo slobodnog vremena i prihoda na рготЦ,. Vnje stručnjaka koji će mi pomoći da ga renoviram. Osim njih - i BetineL ;sli da sam lud što to radim - ti si jedina koju sam doveo ovamo. Kaz i se dopada?" "Neverovatan je!" rekoh.
Izišla sam iz kola da ga bolje osmotrim. Volfgang mi se pridružio u šetnji po dvorištu. Bilo je tačno da su se propali dvorci uzdizali gotovo na svakom brdu u NemaČkoj i Austriji; bili su tako ljupki i pogled iz njih je sigurno bio veličanstven. Često sam se pitala zašto ih niko ne renovira. Bila sam svesna koliko je truda uloženo u ovaj. Čak i kamenje u bedemu bilo je precizno isklesano, položeno i ručno zamalterisano. Kada je Volfgang otključao vrata zamka, pustio me unutra i upalio svetla, doživela sam novo zaprepašćenje.
Stajali smo na podu od škriljca velike, kružne kule; tavanica se nalazila sigurno na dvadeset metara iznad nas. Imala je kupolasti oblik, a sam vrh bio je svetlarnik koji je podsećao na složeni kaleidoskop kroz koji sam mogla da vidim noćno nebo. Unutrašnjost je bila osvetljena mnoštvom ugrađenih svetiljki koje su treperile poput zvezda iz niša u kamenim zidovima. Metalne skele uzdizale su se kao kakve apstraktne skulpture od poda do vrha kule, podupirući strukture raznih oblika, slične kućicama na drvetu, koje su pod nepravilnim uglovima štrcale iz spoljašnjeg kamenog zida. Svaka "kuća" bila je ograđena kružnim zidom od ručno uglačanog drveta u toplim, pastelnim prelivima. I svaka je imala jedan deo zida o pleksiglasa, prozor od poda do tavanice koji je gledao na središnji otvor ni prostor; delirnično se zakrivljeno uzdizao preko tavanice poput svetlar nika, propuštajući unutra svetlost. Tek posle nekoliko trenutaka prirneti a sam da su te odaje povezane visećim, spiralnim drvenim stepenicama к l su se protezale duž kružnog perimetra spoljašnjeg zida. Čoveku bi zas dah kada bi to video.
282
t 1-1-1
te srednjovekovne otvore koji su služili kao prozori i svuda do-
° tlarnike, kao što možeš da vidiš. Kada ujutro budemo ovde doruč-
"
trica ve
, me na one podzemne gradove o kojima je govorio Dačanin", .,P°d volf£angu- "Liči na neku magičnu pećinu skrivenu unutar pla-
n"ne" A ", ie potpuno ispunjena svetlošću", reče on. "Umetnuo sam д danju j K t 1-1-1
° flTsunce će obasjavati ćelo mesto..."
Ovde ćemo prenoćiti?" pokušala sam da potisnem podrhtavanje koje ie ta ideja izazvala.
Bio sam ubeđen da ćeš biti suviše iscrpljena da bi se vratila u stan Lafsadija kao što si planirala", rekao mi je. "Moja kuća se nalazi oma blizu manastira koji ćemo ujutro posetiti..." U redu je", rekoh mu. "Ako ti neću predstavljati teret." Sve je sređeno", počeo je da me uverava. "Poješćemo nešto lagano u maloj krčmi malo niže, koja pripada vinogradu. Gleda na reku. Ali prvo, voleo bih da ti pokažem ostatak zamka - to jest, samo ako želiš." "Svakako da želim", rekoh mu. "Nikada nisam videla ništa slično." Pod kule u prizemlju popločan škriljcem imao je otprilike sto pedeset metara u prečniku. U središtu se nalazio prostor za obedovanje sa hrastovim stolom i četiri meko tapecirane stolice. Iza njega, nasuprot ulazu gde smo mi stajali, nalazila se kuhinja, odvojena otvorenim policama sa čašama, tanjirima i začinima. Duž kuhinjskog zida protezala se radna površina od debelog drveta koju je samo na jednom mestu prekidala velika rerna nalik na peć sa kamenim dimnjakom ugrađenim u spoljašnji zid, što se moglo i očekivati u jednom zamku. Stepenice duž obližnjeg zida kule vodile su do prvog nivoa, biblioteke.
Iako je bila nešto veća od viših odaja, biblioteka se širila u polukrug,
k°Ji su takođe pridržavale skele i bila je pričvršćena za zid kule radi sta-
nnosti. Najveći deo ovog zida zauzimao je kamin u kome su se nalazila
rva i treske za potpalu. Volfgang je kleknuo na jedno koleno pred njim,
"tvorio cev kamina i dugačkom šibicom zapalio vatru.
ispred kamina nalazili su se sofa od fine kože pretrpana jastucima i
ls i stočić u obliku bumeranga sa teškim knjigama. Prostrani pod bio je
jstrt debelim turskim tepisima bledih boja. Polica za knjige nije bilo, ali
o visoki bidermajer radni sto bio potpuno prekriven hartijama i pri-
n , za Pranje. Knjige su se nalazile po stolovima, stolicama - čak i na
podu-pocelojsobi.
za u a narednom nivou do koga se dolazilo stepnicama, nalazila se soba °rrna C °lfgang kazao da će biti moja. Imala je veliki udoban krevet, Pfost " U " Patilo. Dve sobe iznad ove predstavljale su alternativni varije . a sPavarje-rad-boravak, a na osnovu gomila materijala za istraži-da je .1 3rtl-"a" kompjutera i ostale opreme u jednoj od njih, bilo je jasno a kao Volfgangova kancelarija. U svakoj sobi nalazilo se po
283
nekoliko visokih zastakljenih otvora-proreza koji su gledali na travnat prostranstva ispod. 3
Na najvišem spratu, ispod samog svetlarnika, nalazio se Volfgang0v apartman, koji se, kao i moja soba, mogao pohvaliti velikom kadom n ostalim pogledima bio je jedinstven. Visio je na gotovo petnaest metar iznad zemlje i imao oblik trake široke otprilike četiri i po metra, koja ie kružila oko spoljašnjeg zida kule ostavljajući u sredini prostor od šest me tara sa zaštitnom ogradom od ručno uglačanog drveta. Noću, kao stoje to bio slučaj sada, svetlost iz treperavih lampi umetnutih u zidove kule odbi jala se odozdo, isto kao i mekša svetlost koja je dolazila kroz staklene zidove nižih soba, koje kao da su lebdele ispod nas na oblacima.
Išli smo po zakrivljenom prostoru kako bih sve lepo mogla da vidim Najednom kraju nalazila se izdignuta platforma za krevet, deo za sedenje sa ormanima i garderoba na drugom, a između njih ogroman mesinoani teleskop uperen ka nebu.
Kameni zid kule širio se prema spolja u nivou struka, prošaran prore-
na uobičajenim za tornjiće srednjovekovnih utvrđenja kroz koje su oni
Pob "qdom mogli da zaspu kamenjem napadače. Volfgang je te proreze
zastaklift vma koja su se otvarala prema unutra i koja su mogla da se
zakračunaju po Hpaka.
Ovde je tavanica x.. mnogo viša nego u ostalim sobama, jer se apartman nalazio ispod teških w -taštih greda koje su presecale kupolu od kosih svetlarnika. Kao što je Vo, -eć bio napomenuo, danju će ovaj
masivni krov-svetlarnik obezbeđivđl. ш svetlost celoj kuli. Sada sam
imala utisak da kroz. ogromnu činiju svetlosti posmatram ošamućujuće veliki broj zvezda, koje su se prostirale u nedogled na noćnom nebu. Bio je to zaista divan prostor.
"Ponekad dok sam ovde", reče Volfgang, "ležim noću u krevetu i pokušavam da zamislim kako mora da se osećao Odisej dok je izgubljen lutao tolike godine i dok su mu ponekad jedini saputnici bili tišina dubokog svemira i hladna, nepokretna ravnodušnost zvezda."
"Pomislila bih da u ovakvoj jednoj sobi", rekoh, "ako si veoma tih, možeš da čuješ kako sazvežđa pevaju: muziku sfera." "Više volim ljudske glasove", reče Volfgang.
Uzeo me je za ruku i poveo preko sobe. Otvorio je jedan prozor na spo-Ijašnjem zidu da pusti unutra svež, hladan vazduh, koji je dolazio sa reke. Zatim je pogasio spoljašnja svetla koja su do tada osvetljavala bedeme i spoljašnje dvorište kako bismo videli okolni predeo. Stajali smo jedno pored drugog i posmatrali treperava svetla raštrkana po talasavim brdima i u daljini dvostruku zmijsku stazu svetiljki koja je ocrtavala obrise Dunava. Na reci je kružni odraz meseca bio razbijen u srebrne trake koje su obasjavale površinu duboke, mračne vode. Po prvi put posle nekoliko nede-Ija, uspela sam da se smirim na ovom magičnom mestu.
284
r se cutke okrenuo prema meni i spustio mi šake na ramena.
, ... ". ..
svetlucavog noćnog sjaja, njegove oči su odbijale svetlost poput !P , .jj j-jstala akvamarina. Između nas je polako počeo da se stvara Pr° тог1а sam da čujem njegovu tutnjavu kako prerasta u grmljavinu, fang je konačno progovorio. Često mi je teško čak i da te gledam", reče on. "Neverovatno ličiš na
nju "čak pogubno."
Na njul Staje to trebalo da znači?
Otac me je odveo da je vidim kao vrlo malog", nastavio je. Iako su jekove šake i dalje ovlaš počivale na mojim ramenima, on je zurio u reku i kao da se izgubio u nekom snu. "Sećam se da je pevala Malerovu Daš fiimmlische Leben. Kasnije, kada me je otac odveo iza pozornice da joj uručim cvetić koji sam joj doneo, pogledala me je onim svojim očima." Zatim je rekao Čudnim glasom, kao da se davi: "Tvoje oči. Kada sam te prvi put ugledao u Ajdahu, bila si umotana kao polarni medved i video sam ti samo oči; celog su me obuhvatile."



24 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:58 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Svetog mu sranja! Zar je moguće da se ovo događa? Zar je ovaj čovck kojim sam bila opsednuta bio zaljubljen u moju baku"! Posle svega što sam pregrmela prethodne nedelje, jedini lek koji sam mogla da smislim za ono što sam trenutno osećala, bio je da se bacim kroz taj otvoreni prorez poput kakvog srednjovekovnog đuleta. Da stvari budu još gore - mada teško da je to bilo moguće - moja prokleta uskomešana irsko-ciganska krv ponovo se probijala ka mom licu na kome se sve videlo. Naglo sam se okrenula od Volfganga i njegove šake spadoše sa mojih ramena.
"Šta sam rekao?" upitao me je iznenađeno, ponovo me okrenuvši ka sebi pre nego što sam uspela da povratim kontrolu. Kada je video izraz mog lica, zbunjeno se zagledao u mene.
"Nije posredi ono što misliš, znaš", ozbiljno je kazao. "U to vreme sam bio mali dečak. Kako sam mogao onda da se osećam kao što se osećam sada kao odrastao muškarac?" prošao je prstima kroz kosu i iznervirano dodao: "Arijel, od prvog dana mi nikako ne polazi za rukom da se jasno "zrazim pred tobom. Kada bih samo mogao..."
Sčepao me je za obe ruke iznad laktova i ja oštro uvukoh vazduh kada Je kroz moju ruku sevnuo oštar bol. Osetila sam kako mi se lice grči.
Volfgang me je brzo pustio. "Staje bilo?" uspaničeno je upitao.
Ovlaš sam dodirnula ruku i osmehnula mu se kroz suze.
"Blagi bože!" uzviknu on. "Još nisi skinula konce?"
"Juče ujutro sam imala zakazano kod doktora", rekla sam mu dok sam duboko udisala vazduh ne bih li ublažila bol. "AH u to vreme smo već bili u Juti."
"Zašto mi nisi rekla, mogli smo to da sredimo u Beču", rekao je on. "Jasno ti je da konci moraju napolje. Čak i ako se raspadnu, ruka može da
285
ti se inficira ili nešto još gore. Raspored nam je veoma gust pre polaska ц Rusiju - da ja to sam obavim? Sada?"
"Ti?" upitah, zureći u Volfganga s iskrenim užasom.
"Molim te - samo da vidiš svoje lice", reče on, smejući se. "Imam ovde sve što je potrebno, dezinfekciono sredstvo, ulje, forceps i makazice. Nije to ništa komplikovano. Radio sam na klinici u internatu. Malim dečacirna uvek treba staviti ili izvaditi konce. Uveravam te da sam to radio nebrojeno puta. Prvo ću da iznesem naše stvari iz kola. Posle ću morati ostali pribor da potražim u kuhinji."
Otvorio je obližnji orman i izvukao debeo, mekani bademantil. "Presvući se ovde kako ne bi uprljala odeću", reče on. "Potom siđi i sačekaj me u biblioteci - trebalo bi da se već zagrejala. Bliža je kuhinji, a i svetio je tamo bolje nego bilo gde drugde." Potom je otišao.
Nisam bila načisto šta sam planirala za to veče - ali Zaljubljen sam u tvoju babu posle čega je odmah usledilo Da ti ja skinem konce? nije bilo baš ono što sam očekivala.
S druge, pak, strane biće lepo osloboditi se svraba i pulsiranja, koji su me mučili ćele protekle nedelje. Staviše, skidanje konaca bi moglo da mi obezbedi malo prostora i vremena da se naviknem na činjenicu da je ovaj čovek, koji me je toliko privlačio, izgleda bio u mnogo intimnijim odnosima sa svima koji su bili u nekoj vezi s mojom porodicom nego sa mnom, za sada.
Otišla sam u Volfgangovo kupatilo, skinula toplu vunenu haljinu i stala u ogledalu da proučavam purpurnu brazgotinu koja se protezala od lakta do ramena, trag obcležen sa četrnaest crnih kopči koje su podsećale na pauko-
""-v.i su mi bili naduveni, a vrh nosa crven od neočekivanih suza. Izgledala sam u_ Dohvatila sam četku sa drvenom drškom, prošla nekoliko puta kroz kosu, ispija.. """ "om, navukla mekani bademantil i sišla.
Kada sam ušla u biblioteku, veselo pucketala i soba je mirisala
na šišarke. Otišla sam do bidermajer radnog stola i prešla prstima preko gomile knjiga. Uočila sam jednu koja mi se učinila retka i stara, sa koricama od meke kože i reljefnim pozlaćenim slovima, gotovo iste mlečne nijanse kao i obližnja sofa. U njoj se nalazila zaloga. Izvukla sam je sa gomile i otvorila.
Na prvoj strani bio je ispisan naslov:
Legenda Aurea
Zlatna legenda: Tumačenja svetaca od Jakubusa de Varenja godine Gospodnje 1260.
Bila je prošarana strašnim, pozlaćenim slikama muškaraca i žena u raznim fazama mučenja i raspinjanja. Okrenula sam obeleženu stranicu: svetac
286
j 146, sv. Jeronim. Iznenadila sam se kada sam saznala da njegovo ime latinskom glasi Hijeronim, kao ime čoveka za koga sam do danas mislila da je otac moga oca.
pored toga što je bio poznat po tome da je obnovio crkvenu liturgiju
re hiljadu pet stotina godina za vreme vladavine cara Teodosija, sveti Hi-
eronim - isto kao i Androkle, njegov preteča u čuvenoj rimskoj priči -
izlečio je šapu ranjenog lava. To me je podsetilo na nešto što je Dačanin
danas rekao. Ali u ovom trenutku nisam mogla da se setim staje to bilo.
Uto je stigao i Volfgang noseći poslužavnik sa Jekovima, solju sa Kirurškim priborom, koji se natapao u dezinfekcionom sredstvu, bocu konjaka i čašu. Rukave košulje je zavrnuo, kravata mu je napola bila odvezana i mlitavo visila oko otkopčane kragne. Preko ruke je nosio prebačene peškire. Spustio je poslužavnik na niski sto ispred sofe na kojoj sam ja sedela. Odložila sam knjigu pored sebe. Kada ju je Volfgang ugledao, osmehnuo se i rekao: "Vidim da si se pripremila za muke kojima ćeš biti izložena."
Pomerio je obližnju podnu lampu, tako da je sada bacala svetlost na sofu, raširio nekoliko peškira po jastucima i seo pored mene. Jednim brzim pokretom razvezao mi je opasač i bademantil - ispod koga sam imala samo donji veš - rastvorio se. Pošto me je pogledao, vragolasto se osmehnuo. "Da nastavim zatvorenih očiju?" upitao je rugajući mi se, mada krajnje učtivo, dok mi je izvlačio ruku iz bademantila i diskretno me ponovo njime zaogrtao.
"Dozvoli profesoru Hauzeru da to pogleda." Podigao je moju ruku prema svetlosti i pažljivo pregledao ranu. Bio mi je tako blizu da sam mogla da osetim miris borovine i limuna - ali onda primetih izraz njegovog lica.
"Žao mi je što moram da ti kažem da ovo izgleda užasno", reče on. "Suviše brzo je zaraslo - stvorili su se nabori na više mesta. Biće još gore ako odmah ne izvadimo konce. Na žalost, potrajaće malo duže, a i moglo bi da te boli više nego što sam pretpostavljao. Moraću da pazim da se rana ponovo ne otvori dok budem vadio konce. Popij malo konjaka. Ako te budejako bolelo, zagrizi peškir."
i.Sta misliš da to ipak ostavimo za sutra?" sugestivno predložih.
Volfgang odmahnu glavom. Nežno je spustio moju ruku i sipao mi konjak u čašu iz boce na poslužavniku pored nas, zatim mi je pružio čašu.
"Doneo sam dosta peškira da te umotam, ali moraš da legneš na bok ako bih mogao da te napadnem pod odgovarajućim uglom. Prvo popij malo ovoga; pomoći će ti."
U stomaku mi se komešalo, ali sam ipak popila konjak kao što je tražio.
,. m sam legla na sofu prekrivenu peškirima, meku poput nečijeg zagr-
la.! Dozvolila Volfgangu da me pokrije novim peškirima. Povrh njih je
Jivo spustio moju ruku. Zatvorila sam oči; vatra je bila tako topla da """ogla da osetim plamenove kako mi prije kapke. Pokušala sam da se 0Pustim.
287
U početku je bol bio dalek i hladan poput antiseptika posutog po mojoj koži - ali ubrzo je postao vreo. Kada sam osetila kako blago vuče konac forcepsima, zapitala sam se da li se tako oseća i riba - bol je još bio slab i nisam se plašila. Jedino sam malo zazirala da bi nešto moglo da pođe naopako.
Posle prvog cimaja, bilo je kao kada prevlačite iglom preko stakla. Bol mi se uvukao sve do kosti. Pokušala sam da se ne trzam kako ne bih još više pogoršala stvari, ali potmulo, ritmično bubnjanje bilo je gotovo neizdrživo. Iako su mi oči bile zatvorene, osećala sam vrele suze kako mi naviru iza kapaka. Počela sam duboko da dišem ne bih li se smirila.
Posle neizmerno dugo vremena, prestao je da izvlači konce. Kada sam otvorila oči, proklete suze koje sam zadržavala sjuriše mi se niz obraze na peškir prostrt preko sofe. I dalje sam stezala zube i prožimalo me je ose-ćanje da mi se stomak vezao u čvor. Znala sam da ću početi da jecam ako samo pokušam da progovorim. Ponovo sam udahnula vazduh, a onda ga polako ispustila.
"Prvi je bio težak, ali sam uspeo glatko da ga izvučem", rekao je Volfgang.
"Tek prvi?!" pobunila sam se, pokušavajući da se podignem na lakat. "Zar ne bi bilo lakše da mi secneš ruku jednim brzim udarcem sekire pa da završimo s tim?"
"Ne volim da ti nanosim bol, mila moja", uveravao me je. "Ali konci moraju napolje. To jest, već je trebalo da budu izvađeni."
Volfgang mi je prineo konjak usnama. Dobrano sam otpila i blago se zagrcnula. Obrisao mi je suzu prstom i ćutke me gledao dok sam ispijala konjak. Potom sam mu vratila čašu.
"Dok smo Bctina i ja bili mali, naša majka je uvek govorila kada je morala da uradi nešto neprijatno: Poljubac sve leći."
Nagnuo se i usnama dodirnuo mesto sa koga je izvukao konac. Zatvorila sam oči kada je toplina počela da mi se širi kroz ruku.
"Da li je to tačno?" nežno me je upitao. Kada sam nemo klimnula, on reče: "Onda moram da izljubim i ostale. Hajde da završimo s tim, važi?"
Legla sam na sofu da se pripremim za novi napad. Osećala sam onaj stružući bol svaki put kada bi pažljivo povjp" -eps da izvuče hirurški konac iz kože - zatim bih z.ačulajkjio" _ica koje su najavljivale
poslednji cimaj. Posle svnoa, Volfgang bi se sagnuo da poljubi .onac. Pokušala sam da ih broj.m, ali posle pet ... uila sam ubeđena da ih je izvukao trideset ili tri stotine. samo trinaest preostalih. Ipak njegovi poljupci su mi pomaaali na neKi tajanstven način.
Kadaje ovo mučenje konačno bilo okončano, Volfgang mi je nežno masirao ruku dok se krv nije vratila u nju i odnela bol Z t" šinu očistio dezinfekcionim sredstvom koje je ",
288
n
o mirisalo na sveže bo-
ve iglice. Kada je završio, uspravila sam se u sedeći položaj pored njega. P moga0 m" Je а uvuem Мош ruku u rukav bademantila i ponovo mi vezao opasač.
Siguran sam da to nije bilo prijatno. Bila si veoma hrabra protekle ne-rteli"e. draga moja, ali sada je sve gotovo", reče mi on, ovlaš me zagrlivši oko zdravog ramena. "Tek je prošlo sedam, tako da imaš dovoljno vremena da se okupaš i da se odmoriš ako to želiš, pre nego što budemo morali da razmišljamo o večeri. Kako se osećaš?"
,Dobro sam - samo sam umorna", odvratih. Iako je volja postojala, izgleda da se ipak nisam ni za centimetar pomerila.
Volfgang me je pogledao zabrinuto i još nekako, ali nisam mogla di dešifrujem kako. Bila sam ošamućena od konjaka pomešanog sa mega-dozom prirodnog endorfina koji se oslobodio tokom polučasovnog sporo;: razdirućeg bola. Naslonila sam se na jastuke i pokušala da se saberem. Volfgang je ispružio ruku i stao zamišljeno da vrti pramen moje kose među prstima. Posle jednog trenutka je progovorio kao daje došao do nekog zaključka.
"Arijel, znam da ovo verovatno nije pravi trenutak, ali ne znam kad" bi taj pravi trenutak mogao biti. Ako ne sada, možda nikada,.." Zaćutaojs i na trenutak zatvorio oči. "Blagi bože, uopšte ne znam kako ovo da uradim. Daj mi gutljaj tog konjaka."
Nagnuo se preko mene, dohvatio moju dopola punu čašu sa stočićai otpio poveći gutljaj. Zatim je spustio čašu, ponovo se okrenuo ka menii pogledao me onim svojim tirkiznim očima bez dna i rekao:
"Da li si čula šta sam rekao u prolazu kada sam te prvi put ugledao" aneksu Tehničkih nauka u nuklearnom postrojenju?"
"Bojim se da nisam baš dobro", rekoh mu, mada sam se živo šeći onoga što sam se nadala daje rekao - "očaravajuće" ili "izuzetno" - daleko od onoga kako sada izgledam ili se osećam. Uopšte nisam očekivali ono stoje potom usledilo.
"Rekao sam ekstaza. U tom trenutku zaista sam želeo da napusti11 C£lu misiju. Uveravam te, ima onih koji bi veoma želeli da to uradim, čat i sada. Reagovao sam na tebe - nisam baš siguran kako bi trebalo da se izrazim - trenutno. Pretpostavljam da već razabireš u kom pravcu vodi o° neobično priznanje."
Zaćutao je jer sam naglo ustala, potpuno zbunjena. Ja, devojka kojap izbegavala da uroni skije u duboki sneg, pozvana sam da ponovo navrat-na nos skočim sa još jedne visoke litice. Osetila sam da me obuzima parA
" i J J "
"atco sam se borila protiv nje. Možda jesam bila ošamućena, ali nisam №" rala da budem Albert Ajnštajn da bih ukopčala šta želim da Volfgang ufldi narednom trenutku - a izgleda daje i on želeo isto. Pokušala sam da budem racionalna u vezi sa tim. Koji drugi čovek"
Tie
poveo na drugi kraj sveta i pozvao me da provedem noć u njego
289
vlastitom dvorcu? Koji drugi čovek bi me gledao kao što me je Volfgang gledao u ovom trenutku - ovako razbarušenu, neurednu i izmučenu od putovanja i svega što me je snašlo - i čak me želeo? Koji drugi čovek je mirisao na borovinu, limun i kožu zbog čega sam imala želju da ga upijern i udavim se u njemu? Pobogu, u čemu je bio moj problem?
Međutim, duboko u sebi. tačno sam znala staje posredi.
Volfgang je ustao i stao ispred mene ne dodirujući me. Gledao me je tim svojim rendgenskim očima koje su na mene imale isti uticaj koji krip-ton ima na Supermena: kolena su mi klecala i ni o čemu nisam mogla da razmišljam. Samo nekoliko centimetara razdvajalo je naše usne.
Bez ijedne reci, privukao me je u zagrljaj i zavukao šake u moju kosu. Moje usne dodirnuše njegove; zatim su se njegove usne obrele na mojima i počele da mi piju dušu, isprale su mi um od svega osim topline dok su se spuštale niz moj vrat. Bademantil mi je skliznuo sa ramena i u naborima pao oko mojih bosih stopala. Grickao mije rame, a šakama je prelazio preko mog tela i skidao mi veš. Ostala sam be daha.
Povukla sam se. "Uplašena sam", prošaputala sam.
Volfgang me je uhvatio za zglavak i poljubio mi dlan. "Misliš da ja nisam?" upitao je, ozbiljno me posmatrajući. "Samo jednu stvar moramo da upamtimo, Arije!: Ne osvrći se."
Ne osvrći se - jedini uslov koji su bogovi postavili Orfeju pre nego što se spustio u podzmeni svet da spase svoju veliku ljubav, Euridiku, pomislih i stresoh se.
"Ne osvrćem se ni za čim", slagala sam. A onda sam spustila pogled -prekasno.
"Oh, da, osvrćeš se, ljubavi moja", reče Volfgang, podigavši mi lice ka svome. "Gledaš senku koja se isprečila među nama od trenutka kada smo se sreli - senku svog pokojnog rođaka, Sema. Ali posle ove noći, nadam se da se nikada više - ni jedan jedini put - nećeš osvrnuti."
U redu, slobodno kažite da sam luda. Mislim da sam se te noći zaista pogubila. Volfgang je otvorio drugačiju vrstu rane od one koju su zakrpile kopče na mojoj ruci, duboku ranu koja je tiho krvarila u meni, tako da nisam znala kolika je šteta zapravo pričinjena. Ta neizlečena trauma, koju sam uspela da sakrijem čak i od sebe same, odnosila se na činjenicu da sam možda bila više nego zaljubljena u svog rođaka Sema. I šta sam ja onda bila u celoj ovoj situaciji? Prilično zbunjena nuklearna devojka.
Ali te noći su bar delimično bila izbrisana sukobljena osećanja koja su se igrala rata u mojim grudima - zajedno sa svim ostalim - zahvaljujući nečemu stoje Volfgang oslobodio, mada ja nisam ni znala niti sam pretpostavljala da to postoji u meni. Kada su se naša tela srela i spojila, u vrelini strasti, osetila sam kako u meni raste mešavina bola, čežnje i želje koja je u mojim venama stvorila isti efekat kao droga i sa svakim novim ukusom
290
moja žudnja za njim je sve više rasla. Pothranjivali smo međusobno vatre koje su buktale u nama s gladnom opsednutošću dok mi svaki mišić u telu nije počeo da podrhtava od iscrpljenosti.
Konačno se Volfgang nepokretno ispružio preko mene. Ležali smo na mekom turskom ćilimu ispred kamina i njegovo lice počivalo je na mom stomaku. Koža nam je bila natopljena znojem. Treperavi sjaj žeravice osvetljavao je njegovo čvrsto, mišićavo telo koje kao daje bilo uronjeno u bronzu. Prešla sam šakom niz njegova leđa od ramena do struka i on se
stresao.
"Molim te, Arijel!" Podigao je raščupanu glavu i vragolasto se osmeh-nuo. "Biće ti bolje da znaš šta radiš, draga moja, ako ponovo počneš s tim. Ti si čarobnica koja me je na neki način začarala."
"Ti si taj koji ima čarobni štapić", odvratih, smejući se.
Volfgang sede na potkolenice i povuče me da se uspravim. Vatra samo što se nije bila ugasila. U sobi je postajalo sve hladnije, iako smo se do malopre i te kako naprezali.
"Neko od nas mora na trenutak da se prizove pameti", rekao mi je Volfgang, ponovo me ogrnuvši bademantilom. "Potrebno ti je nešto da se
opustiš."
"Šta god da si malopre radio, izgleda da je delovalo", počeh da ga uve-
ravam.
Volfgang odmahnu glavom i osmehnu se. Povukao me je da ustanem, podigao me u naručje i odneo do moje sobe i kupatila. Sipao je dosta mineralnih soli, zatim nam je doneo čistu odeću i spustio je blizu kade. Kada smo uronili u mirišljavu vodu, Volfgang je natopio debeli morski sunđer i stao da cedi toplu vodu preko mojih ramena i grudi.
"Ti si nešto najpoželjnije što sam ikada video", reče on, poljubivši mi rame otpozadi. "Ali mislim da bi trebalo da budemo praktični. Tek je prošlo devet. Jesi li mnogo gladna?"
"Gladna sam kao vuk", odvratih, shvativši daje zaista tako.
Pošto smo se okupali i obrisali, navukli smo toplu odeću i krenuli kroz vinograde do malog restorana koji je gledao na reku. Kada smo stigli, u kaminu je veselo pucketala vatra.
Naručili smo toplu supu i salatu od svežeg povrća kao i raclette -jelo °d istopljenog sira sa ukusom hrasta, krompire koji su se pušili i kisele krastavce. Umakali smo u sok koricu hleba, lizali jedno drugom kiselkaste prste i sve spirali odličnim suvim rizlingom.
Kada smo krenuli nazad kroz vinograde, tek je bilo prošlo deset. Magla se dizala sa reke; pramenovi magle su poput utvara klizili između redova potkresanih čokota koji su tek počeli da pupe. Iako je vazduh bio prohladan, zemlja je mirisala onim posebnim vlažnim noćnim mirisom koji je nagoveštavao dolazak proleća. Volfgang mi je skinuo rukavicu i uzeo moju šaku u svoju. Ponovo sam osetila kako me prožima toplina koju bih oselila
291
svaki put kada bi me dodirnuo. Osmehnuo mi se u hodu, ali upravo u tom trenutku magla je zaklonila mesec i mi ostadosmo u mraku.
Na trenutak mi se učinilo da sam čula daje neko stao na grančicu ne-daleko od nas. Sledila sam se od straha, mada mi nije bilo jasno zašto. Ukopala sam se u mestu, izvukla šaku iz njegove i stala da osluškujem. Koje mogao da prolazi ovuda ovako kasno?
Volfgang mi je stisnuo rame: i on je čuo. "Sačekaj ovde i ne pomeraj se", rekao je tiho.,,Odmah se vraćam."
Da se ne pomeratril Uhvatila me je panika - ali njega je već progutao mrak.
Čučnula sam između dva čokota i usredsredila se da čujem noćne zvu-ke onako kako me je Sem učio. Na primer, trenutno sam mogla da razabe-rem glasanje više od deset raznih vrsta insekata naspram pozadine sporog proticanja reke, zvuka koji je dolazio iz doline. Ali pored ovih zvukova prirode, razabrala sam šapat dva muška glasa. Uhvatila sam samo delić tog razgovora - nekoje izgovorio reč "ona", a potom sam čula "sutra".
Upravo kada su se moje oči privikle na tamu, magla se razišla i padina brda je ponovo bila okupana srebrnom mesečinom. Otprilike dvadesetak metara od mesta na kome sam čučala, stajala su dvojica muškaraca jedan blizu drugog između dva niza vinove loze. Jedan je očigledno bio Volfgang. Primetio me je kada sam ustala, podigao ruku i mahnuo mi, a zatim se okrenuo od druge prilike i krenuo uzbrdo prema meni. Pogledala sam drugog čoveka. Izgužvani šešir mu je zaklanjao lice tako da ga nisam dobro videla na mesečini, ali kada se uputio nizbrdo, bilo je nečeg u načinu na koji se ta niska, žilava prilika kretala...
U tom je trenutku Volfgang stigao do mene. Zagrlio me je, podigao i zavrteo. Potom me je spustio i poljubio.
"Kada bi samo mogla da se vidiš na ovoj srebrnoj svetlosti", rekao mi je. "Neverovatno si lepa - teško mi je da poverujem da si stvarna i da si moja."
"Ko je bio taj čovek koji nas je pratio?" upitala sam. "Delovao mi je poznat."
"Nemoguće, bio je to moj čuvar imanja, Hans", reče mi on. "Tokom dana radi u obližnjem selu i svrati ovamo svake večeri kada dođe s posla. Često se vraća kući veoma kasno, kao na primer danas. Neko mu je kazao da je video svetla u zamku. Došao je da proveri pre nego što legne. Zaboravio sam da mu kažem da ću doći. Uopšte nije navikao da ovde zatiče goste."
Volfgang me je pogledao i prebacio mi ruku preko ramena kada smo nastavili da se penjemo. "A sada, draga moja gošćo", dodao je stegnuvši me u zagrljaj, "mislim daje vreme da i nas dvoje pođemo u krevet - mada spavanje nije obavezno."
Na kraju smo konačno i zaspali - mada tek postoje ponoć dobro odmakla - među gomilom paperjastih jorgana u Volfgangovom krevetu u
292
rnom vrhu kule, pod nepreglednim, šljaštećim baldahinom od zvezda. fjva odiseja olujne strasti od jedne noći pročistila rni je mozak - da ne po-mjnjem pore. Konačno sam našla mir uprkos činjenici da nisam imala ima gta ђј mj moglo doneti jutro, a da i ne pominjem ostatak života.
Volfgang je ležao iscrpljen na jastucima, kako i ne bi, sa rukom dijagonalno prebačenom preko mojih rebara; milovao mi je uvojak kose na ramenu, dok je tonuo u naizgled spokojan san. Ležala sam na leđima i gledala u ponoćno nebo posuto zvezdama. Tačno iznad nas uočila sam sazvežđe Oriona, Dačaninov "dom Roma" na nebu, sa one tri sjajne zvezde u središtu peščanog sata: Kaspar, Baltazar i Melhior.
Poslednja stvar koje se sećam bila je da zurim u ogromnu zmiju svetlosti na nebu za koju su drevni narodi verovali da je nastala od mleka iz dojki prve boginje Ree: Mlečni put. Setila sam se prve noći koju sam provela budna da bih ga videla - noći Semovog tiwa-titmasa, pre toliko godina. A onda sam nesvesno ponovo skliznula u taj san...
Ponoć je odavno bila prošla, ali još nije svanulo. Sem i ja smo skoro ćele noći ostali na straži, pazili da se vatra ne ugasi i čekali da se pojave totemski duhovi. Poslednji sat bili smo veoma tihi, sedeli smo prekrštenih nogu na tlu jedno pored drugog, dodirujući se samo vrhovima prstiju, u nadi da će pre isteka noći Sem konačno imati viziju na koju je čekao pet proteklih godina i isto toliko puta. Mesec je već bio nisko na zapadnom obzorju i ugarci naše vatre su još samo tinjali.
A onda sam ga čula. Nisam bila sigurna, ali ličilo mi je na disanje i to veoma blizu. Bila sam jako napeta, ali mi je Sem stisnuo vrhove prstiju, upozorivši me da ostanem sasvim mirna. Zadržala sam dah. Činilo mi se da je još bliže - iza mog uveta - grubi, tegoban zvuk, propraćen toplim, ošamućujućim mirisom nečeg moćnog i divljeg. Trenutak kasnije, krajičkom oka uhvatila sam treptaj. Nastavila sam ukočeno da zurim ispred sebe, plašeći se da pomerim makar trepavice, iako mi je srce divljački tuklo. Kada se nejasno kretanje zgusnulo u mom vidnom polju, umalo se nisam onesvestila od pretrpljenog šoka: bila je to odrasla puma - planinski lav! - i nalazila se na svega metar od mene.
Sem je još jače stisnuo moju šaku kako bi bio siguran da se neću po-meriti, ali ja sam bila isuviše ukočena od straha da bih to i pokušala. Čak i da sam htela da ustanem, nisam bila sigurna da bi me noge ponele - niti sam znala šta bi trebalo da uradim kada bi i mogle. Mačka se usporeno kretala po krugu, nečujno klizeći. Čulo se samo ono ravnomerno, duboko ufanje, gotovo kao da prede. Zaustavila se pored vatre na izdisaju i polako, graciozno se okrenula da pogleda pravo u mene.
U tom trenutku kao da se istovremeno dogodilo desetak stvari. Začulo Se glasno lomljenje granja u gustišu na suprotnoj strani kruga. Puma je istog 5asa pogledala preko ramena u pravcu zvuka i zastala. Dok mi je
293
Sem stezao prste, jedna tamna senka iznenada je jurnula iz grmlja i p0_ srćući uletela u krug: bilo je to mladunče medveda!
Puma je frkćući krenula prema njemu. Iznenada je iz grmlja izletela ogromna ženka medveda i uletela za mladunčetom u krug. Jednim zamahom šape sklonila je mladunče iza sebe i uspravila se na zadnje noge - bila je toliko velika da je zaklonila mesec. Zaprepašćena puma postrance se povukla, prešla preko oboda brda i nestala u mračnoj šumi. Sem i ja srno ukočeno sedeli dok se majka medvedica nije polako spustila na sve četiri i uputila ka našoj logorskoj vatri na izdisaju. Nekoliko puta je onjušila moj mali ruksak, onda je uvukla u njega šapu i pronašla moju jabuku. Stavila ju je u usta, vratila se nazad i dala je svojoj bebi. Njuškom gaje poterala ispred sebe nazad u gustu šumu.
Sem i ja se nismo ni pomerili narednih pola sata dok nebo nije počelo da bledi. Konačno se promeškoljio, stisnuo moju šaku i prošaputao:
"Izgleda da si i ti noćas imala svoj tiwa-titmas, maheru. Koga god da je taj lav lovio, nema sumnje daje našao pravo ljudsko biće - Arijel Lavljeg Srca."
"I po tebe su došli - tvoji totemski medvedi!" uzbuđeno sam proša-putala.
Sem je ustao, povukao i mene na noge i stegao me u snažan medvedi zagrljaj.
"Zajedno smo ušli u magični krug, Arijel, i videli ih - Lava i Velikog i Malog medveda. Razumeš li šta to znači? Naši totemi su došli da nam pokažu da su zaista naši. U zoru ćemo učvrstiti vezu mešanjem sokova života kao braća po krvi. Posle toga će se za oboje sve izmeniti", uveravao me je on. "Videćeš."
I sve se zaista izmenilo, upravo onako kao stoje Sem obećao. Ali to je bilo pre skoro osamnaest godina, a noćas u Volfgangovom krevetu, ispod kruga neba koji se vrteo, moj totem mi je došao u san prvi put od detinjstva.
Trenutak pre nego što sam skliznula ponovo u san pred zoru, pomislih da sam uhvatila vezu za kojom sam sinoć tragala, vezu sa sv. Hijeronimom i njegovim ranjenim lavom. Kao što je Dačanin juče istakao, drevni narodi su smatrali zodijačke znake, koji se nalaze nasuprot "vladaru" svakog novog eona, simboličnim suvladarima predstojećeg doba - isto kao što je Devica Marija bila simbolično povezana sa jatom hrišćanskih riba. Pošto sam znala da se nasuprot Vodoliji na zodijačkom krugu nalazi Lav, možda mi je san saopštio da mi se moj totem lavice pokazao kako bi me još jednom odvukao u magični krug.
Kada sam se ujutro probudila, nije mi dugo trebalo da shvatim da se ne nalazim na vrhu planine sa Semom i da ne gledamo izlazak sunca. Bila sam sama u krevetu na najvišem spratu Volfgangovog zamka okružena jastucima i jorganima - i sunce je već obasjavalo sobu. Koliko je bilo sati. Uspravila sam se u panici.
294
Upravo tada je stigao Volfgang, odeven u pantalone i meku sivu rolku d kaŠm"ra" noseći sinoćnji poslužavnik, ali sada pretovaren šoljama i ta-jrima, vrčem tople čokolade koja se pušila, korpicom kifli i kroasana. Poslužila sam se tamnom, prepečenom kiflom dok je Volfgang sedeći na Devetu sipao čokoladu.
"Kakav je naš plan za danas?" upitala sam ga. "Sinoć nismo stigli da
porazgovaramo o tome."
"Imamo let za Lenjingrad u pet popodne, a manastir u Melku će se otvoriti u deset, za nešto malo više od jednog sata. Imaćemo na raspolaganju nekoliko sati za izučavanje pre nego što budemo morali da krenemo na
aerodrom."
"Da li ti je Zoe napomenula za čim bi trebalo da tragamo?" upitala
sam ga.
"Za vezom koja spaja dokumente koji su spašeni i koje je tvoja baka gomilala godinama", reče Volfgang. "Manastir u Melku poseduje veliku srednjovekovnu zbirku, koja bi mogla da nam obezbedi tu nedostajuću
nit."
"Ali ako ta manastirska biblioteka sadrži isto onoliko knjiga kao i ona koju smo juče posetili, kako ćemo bilo šta da nađemo za samo nekoliko
sati?"" upitala sam.
"Isto kao i tvoji rođaci, i ja se nadam da ćeš ti naći ono što tražimo."
Volfgang je imao vremena samo za taj zagonetni odgovor, ako sam mislila da se istuširam, obučem i krenem pre nego što se manastir otvori. Već sam bila spremna kada sam se selila nečega: pitala sam ga da li bih mogla da se poslužim faksom u njegovoj kancelariji i odgovorim na jučerašnji faks iz Amerike.
Kada sam sišla u malu kancelariju, pokušala sam da priberem misli. Htela sam da obavcstim Sema o jučerašnjim važnijim događajima, ali sam znala da prvo moram da se suočim sa nečim drugim. Bilo mi je prilično neobično čak i da razmišljam o Semu, a kamoli da mu pišem, imajući u vidu gde sam se nalazila i šta sam prethodne noći radila. Možda deluje smešno, ali znala sam da ako postoji osoba koja je u stanju da uhvati moju negativnu energiju - iako smo udaljeni hijadama kilometara - onda je to °io Sem. Palo mi je na pamet da možda već i jeste. Nije mi promaklo da me u snu prošle noći nije posetila samo lavica. Uporedo sa tragovima mo-J!n mokasina, kroz svet sna su se protezali i Semovi, kao i tragovi njego-Vlh životinjskih totema.
Potisnuvši ove misli, pokušala sam da smislim dvoznačnu poruku -nešto kratko, slatko i svrsishodno, a opet i što je moguće više prenosno.
tivši se da je Sem sebe ovih dana nazivao ser Ričard Frensis Barton, sam sledeće:
295
Dragi dr Bartone,
Hvala na poruci. Vaš tim je izgleda na cilju. I ja sam ispred plana koji smo utanačili na poslednjem sastanku: obavila sam kitovski deo posla. Ako iskrsnu neki problemi tokom mog odsustva, kontaktirajte me preko MAAE. Polazim za Rusiju, popodne u pet po bečkom vremenu.



25 Re: Ketrin Nevil - ''Magicni krug'' taj Sre Feb 22, 2012 7:59 pm

Grebem mu malter

avatar
Elite member
Elite member
Sve najbolje, Arijel Ben
Semu bi najveći deo trebalo da bude sasvim jasan, pomislih: primila sam njegov faks i razumela ga. Jedina stvar koju smo "utanačili" na našem poslednjem sastanku - pošto tada još nismo znali gde su Pandorini dokumenti - bilo je da ću lično pokušati da stupim u vezu sa Dačaninom Basa-ridom i da ću pokušati da izvučem iz njega obaveštenja. Izjava da sam ispred plana će mu reći da sam u tome uspela. Pominjanje kita trebalo bi da kaže Semu da sam uspela da pohranim "poklon" za koji sam mu u poslednjem faksu rekla daje kod mene na bezbedno mesto; kit je bio plutajuće skladište totemskog sećanja klana.
Iako sam želela da mu saopštim još nešto, shvatila sam da za kratko vreme koje sam imala na raspolaganju neću uspeti da smislim šifru za sve ono što sam saznala o ostatku moje porodice - da i ne pominjem svete predmete, nestale gradove i sazvežđa zodijaka - i klonula sam duhom. Sem će bar saznati da je igra počela. Pošto sam pocepala i spalila originalnu poruku u kaminu i razbacala je među hladnim pepelom - kako kasnije ne bih zažalila što to nisam uradila - izišla sam napolje i srela se sa Volfgan-gom koji je upravo dolazio preko travnjaka da me potraži.
"Spremni smo da krenemo", rekao mije. "Stavio sam naš prtljag u kola, tako da nećemo morati da se vraćamo u zamak. Pravo iz Melka možemo krenuti na aerodrom. Klaus ima ključ i on će da pospremi kada odemo.""
"Koje Klaus?" upitala sam.
"Moj čuvar imanja", odvratio je Volfgang, otvorivši suvozačeva vrata i pomogavši mi da uđem. Zaobišao je kola sa zadnje strane, zaključao prtljažnik i smestio se za volan.
"Mislila sam da se zove Hans", primelih kada je okrenuo ključ i podesio saug.
"Ko?" upita Volfgang. Izvezao je kola ispod drveta, prešao preko travnjaka i polako se uputio preko mosta.
"Tip koga si upravo nazvao Klaus", rekoh. "Sinoć, kada nas je tvoj čuvar imanja pratio uz brdo po mraku, rekao si mi da se zove Hans." Nisam smatrala za potrebno da pomenem kako mi je nešto bilo sumnjivo u vezi sa tim momkom.
"Tako je: Hans Klaus", reče Volfgang. "U ovim krajevima je običaj da se ti ljudi oslovljavaju po prezimenima. Možda sam sinoć uradio drugačije."
"Jesi li siguran da se ne zove Klaus Hans"!" upitah.
296
Volfgang me pogleda izvivši jednu obrvu i zbunjeno se osmehnu. "Ti mene ispituješ? Bojim se da nisam navikao na to, ali te uveravam da znam imena vlastitih slugu."
U redu", složila sam se. ,,A staje sa tvojim vlastitim imenom? Nisi i pomenuo daje postojala stvarna osoba po imenu Kaspar Hauzer."
Mislio sam da si znala za njega", odvrati on dok smo krivudali nizbrdo kroz vinograde. "Divlji dečko Nirnberga, kako su ga zvali. Legenda o Ka-sparu Hauzeru bila je veoma poznata u Nemačkoj."
"Sada znam za to; čitala sam o njemu", rekoh. "Ali ti si mi rekao da si dobio ime po jednom od biblijskih Mudraca. Možda znaš više o tom Ka-sparu Hauzeru od mene, ali čini se daje slavu uglavnom stekao zahvaljujući svojoj nejasnoj prošlosti i nerazjašnjenom ubistvu. Izgleda mi čudno da bi bilo ko želeo da optereti dete ijednom od te dve asocijacije."
Volfgang se nasmejao. "I ja sam razmišljao o njemu! Dačanin Basarid me je juče zapanjio svojom pričom o onih sedam skrivenih Solomonovih gradova. Podozrevam da su i Kaspar Hauzer i grad Nirnberg u nekakvoj vezi sa tim gradovima, kao možda i Adolf Hitler i sveti predmeti za kojima je tragao u Melku. Hteo sam da popričamo o tome sinoć, ali bio sam -malo rasejan." Osmehnuo se. "Posle Dačanina, počeo sam da mislim da sve te stvari povezuje Hagalruna."
"HagalrunaT" upitala sam.
"Hagal je na staronemačkom grad - kuglice leda -jedan od dva važna simbola arijevske vlasti: vatra i led", reče Volfgang. "Svastika je od drevnih vremena simbolizovala moć vatre. Bila je izrezbarena na mnogim istočnim hramovima vatre kao stoje onaj koji je Dačanin pomenuo. Stoje još važnije, Nirnberg, grad u kome se Kasper Hauzer pojavio, smatra se za apsolutno geografsko središte Nemačke: tri linije koje čine runu Hagal prelaze iz drugih delova Evrope i Azije i seku se u Nirnbergu, gde tvore kazan moći."
Podišla me je jeza kada je Volfgang skinuo jednu šaku sa volana i u уаг-duhu nacrtao znak prstom - isti onaj koji se javio na ekranu mog kompjutera one noći kada je Sem stupio u šifrovanu prepisku sa mnom:
Srce mi je tuklo kao ludo. Osećala sam potrebu da razgovaram sa Se-mom. Podigla sam kragnu kaputa u želji da smirim šake, a ne zato što mi Je bilo hladno. Volfgang to izgleda nije primetio: ponovo je uhvatio volan °berna šakama i nastavio da govori dok je vozio.
297
"Ovo postavljanje rune Hagal u Nirnberg je od najveće važnosti za sve što je Adolf Hitler ikada rekao ili uradio", obavestio me je on. "Čim je Hitler postao nemački kancelar, prvo mu je bilo da osnuje školu za Rutenganger - kako biste vi to rekli? - pogađače vode."
"Mi ih zovemo rašljari", rekoh. "To je stara praksa među američkim urođenicima: koriste račvaste štapiće od vrbe ili leske koje postave na vrhove prstiju dok se kreću preko terena i tragaju za podzemnim vodama."
"Upravo tako", reče Volfgang. "Ali ljudi iz nemačke škole nisu tragali samo za vodom, tragali su i za izvorima moći u zemlji, silama energije na koje bi firer mogao da se priključi i uveća vlastite moći. Ako si gledala one stare filmove o Hitleru, shvatićeš šta ti opisujem. On bi stajao u svojim otvorenim kolima i vozio se ulicama, a gomila bi klicala svuda oko njega. Pre nego što bi se kola potpuno zaustavila, išla bi nekoliko trenutaka napred-nazad dok se ne bi našla tačno na određenom mestu.
Prvo bi Hitlerovi istraživači prošli da izmere sile, da utvrde koje je najpovoljnije mesto da se kola zaustave - i da pronađu pravu zgradu, prozor ili balkon sa koga će održati govor. Te sile su ga štitile od sabotaže i povećavale njegovu vlastitu energiju. Znaš koliko je atentata na njega propalo - čak ni bombe ostavljene pored njega u zatvorenoj sobi nisu eksplodirale - zahvaljujući mreži moći koja ga je štitila. Od davnina je poznato da ne postoji ništa jače od sila koje je Adolf Hitler kasnije pokušao da zauzda, tamo u Nirnbergu."
"Bez obzira na to u šta Dačanin veruje, ne možeš pretpostaviti da je Hitler preživeo brojne pokušaje ubistva zahvaljujući nekoj uvrnutoj sili kao što je runa gradaT" rekoh.
"Samo ponavljam ono u šta je on verovao - i imam mnoštvo dokaza koji to potvrđuju", stade on da me uverava. Nastavio je da ih nabraja dok srno se vozili ka Melku.
RUNA GRAD
Čak i u vreme Napoleonovih ratova bili su poznati slučajevi napuštenih dečaka, kao stoje bio Kaspar Hauzer, koji su odrasli u kavezu. Znalo se za mnogobrojne primere dece koju su odgajile divlje zveri. Ali pre slučaja Kaspara Hauzera, malo njih je bilo naučno ispitano.
Mnoga bratstva i tajne skupine upražnjavale su obred koji je imao za posledicu prolivanje kraljevske krvi. Istovremeno su žrtvu ubijali na tri različita načina, kako bi umilostivili bogove tri carstva: vatre, vazduha i vode. To su simbolično izvodili zadajući udarce u glavu, grudi i genitalije. Poznato nam je daje Kasper Hauzer primio samo udarce u glavu i grudi.
298
T, i niegove smrti vladalo je rasprostranjeno mišljenje da je decak bio l neke plemićke ili kraljevske porodice, da je kidnapovan odmah potomak n . ц neobjčnim okolnostima. Držali su ga
po rođenj m kavezu da me mogao m da SŁ uspravl , hramh
o hlebom i vodom - što je veoma zanimljivo, jer je upravo ta SU иГапа u drevnim vremenima životinji koju su pripremah za zrtvo-a nrusim recima, Kaspar Hauzer je vrlo verovatno bio žrtva nekog paganskog obreda koji je iznenada oživeo u Nirnbergu na doba Sto godina kasnije, Adolf Hitler biće opcmjen
je u vreme kada je Hitler b,o rođen ,889, fi-
rom Nemačke obnovljen je pokret koj, je prekopavao po volhsc .terenima nemačkog naroda, oblčnog naroda ili seljaka, opisanih u norvesk.m legen-аГаТпетабИт bajkama, a u cilju obnovljanja tradicionalnih vrednost, i Sja za koje se verovalo da sadrže samo jezgro tevtonske duše , vraca-
JU to vreme su svi narodi koji su govorili nemački verovali da već hiljadu godina postoji zavera protiv njih, nastala kao posledica želje mediteranskih plemena - na primer, Rimljana za vreme carstva, Maora u srednjo-vekovnoj Španiji - da pokore sve severne narode, takozvane arijevske krvi, i da počine kulturni genocid nad njima. Takođe je smatrano da su ti tevton-ski preci bih na višem kulturnom nivou od Mediteranaca i daje njihova krv bila čista i nezaprljana bilo kakvim mešanjima sa ostalim grupama - veoma slično se ponaša i današnja bramanska kasta u Indiji.
Uprkos toj pretpostavljenoj nordijskoj superiornosti, runski alfabet se kasno razvio - oko 300. godine pre nove ere - i verovatno su ga levtonci pozajmili od Kelta ili neke druge grupe. Te prethodne kulture su, međutim, veštinu pisanja i same rune obdarili magičnim, čak božanskim, zna-
čenjem.
Hagalmnap deveto slovo ninskog alfabeta. Devet je veoma moćan nordijski broj- Havamal, deo čuvenog islandskog epa Edda, govori nam o tome kako je norveški bog Votan morao da visi na Drvetu sveta devet dana i noći kako bi bio upućen u moć i tajnu runa.
Devet je bio najvažniji broj za Hitlera: 9. novembar imao je za njega mistično značenje. Rekao je: "Deveti novembar 1923. bio je najvažniji dan u mom životu." Tog dana ga je minhenski putsch poslao u zatvor gde je napisao Mein Kampf. Međutim, 9. novembar je značajan datum i u istonji našeg dela sveta Na taj dan je Napoleon izveo prevrat koji je okončao Francusku revoluciju, tog datuma umro je Šari de Gol, nemačka revolucija se završila abdikacijom kajzera Vilhelma na kraju Prvog svetskog rata, tog datuma je abdicirao Ludvig III Bavarski koji je osnovao Drugi rajh, i bi"aje Knstallnacht, ona noć 1938, kada su širom Austrije i Nemačke izbile pobune protiv Jevreja propraćene lomljenjem stakla.
299
Međutim, runa Hagal ima i druga važna značenja. Obeležava zvuk koji je jednak slovu ? u našem alfabetu - a to slovo ne postoji u grčkom alfabetu. Nimalo slučajno, tim slovom počinju prezimena Adolfa HiJleni Kaspara Hauzera. Verovanje daje ta runa bila Hitlerov magični talisman nastalo je na osnovu neobične činjenice da su prezimena mnogih iz Hitle-rovog unutrašnjeg kruga takođe počinjala sa H:
Hajnrih Himler okultista, vođa ozloglašene Schutzstaffel ili SS. "Puci" Hanfstengel, šef nacističkog odeljenja strane štampe. Rajnhard Hajdrih, kasapin iz Praga, vođa SD-a, u znak odmazde zbog njegovog ubistva za vreme rata nacisti su masakrirali ćelo jedno čehoslovačko selo. I firerov najbliži prijatelj, Rudolf Hes, koji mu je pomogao da skicira Mein Kampf i kasnije se izdigao do njegovog zamenika. Hes se rodio i odrastao u Egiptu gde je prihvatio mnoga okultna učenja. Hes je upoznao Hitlera sa svojim bivšim profesorom Karlom Haushoferom, osnivačem nemačke geopolitike i omiljenim nacističkim teoretičarem. Treba pomenuti i nacističkog filozofa Martina Hajdegera. I Hitlerovog ličnog fotografa Hajnriha Hofmana, koji mu je pomogao u njegovom uzdizanju i koji je upoznao firera sa svojom pomoćnicom, ženom koju će Hitler oženiti neposredno pred smrt, Evom Braun. A na nuklearnom polju, imamo Ota Hana, koji je sa Lizom Majtner, izveo prvu uspešnu fisiju; i Vernera Hajzenberga, koji je bio zadužen za Hitlerov projekat stvaranja atomske bombe.
Bilo je mnogo onih koji su delili Hitlerove rane interese, kao što je Hans Horbiger, otac Welteislehre ili Teorije o svetskom ledu - ideje da su ledena doba posledice sudara planeta i da su pre svakog doba, legendarni gradovi kao što su Atlantida, Hiperboreja i Ultima Tula bili potopljeni ili su nestali pod zemljom zajedno sa svojim narodom. Za vreme ovih kataklizmi, velika mora su se pretvarala u pustinje, kao stoje Gobi, u kojima i dalje postoje kraljevstva pod zemljom koja i dan-danas napreduju; isti slučaj je i sa Dačaninovim izgubljenim Solomonovim gradovima. Horbiger je podržavao mišljenje da će se Gospodar sveta dići u zoru predstojećeg eona i ta teorija je postala toliko popularna da su nacisti proglasili njegovo izučavanje za zvaničnu nauku.
Čuveni astrolog i duhovnik Erik Jan Hanusen bio je još jedna Hitlerova veza sa runom Hagal. On je napravio Hitlerov horoskop na Božić 1932. On i Hitler su se sreli još 1926, u domu bogatog berlinskog socijaliste. Od tada ga je Hanusen savetovao. Njegovi saveti odnosili su se posebno na govor i gestikulaciju kojima su se postizali najveći hipnotički efekti na mase. U horoskopu s kraja godine, Hanusen mu je predvideo uspeh, ali samo ako se prevaziđu "nepovoljne sile" koje su se trenutno suprotstavljale Hitleru - a bilo ih je mnogo. Hitler je mogao da odnese prevagu ako pojede koren mandragore iskopan pri svetlosti punog meseca u vrtu koji se nalazi u mestu njegovog rođenja, Braunau-am-Inu. Lično Hanusen je tamo otpu-
300
mvao, iskopao koren i isporučio ga Hitleru, koji je odseo u iznajmljenoj brvnari u Obersalcburgu, prvog dana nove godine.
Iste večeri kada je dobio svoj horoskop i pojeo koren mandragore, Adolf Hitler je otišao sa Evom Braun, Pucijem Hanfstengelom i još nekolicinom prijatelja na operu Riharda Vagnera Die Meistersinger von Nurnberg. Hanf-steneel je kasnije zapisao u dnevnik da je posle opere Hitler dao poduži komentar - poznato je da je sva Vagnerova dela znao napamet - o skrivenom značenju koje je Vagner ubacio u libreto. Kada je Hitler te večeri otišao sa večere kod Hanfstengelovih, upisao se u njihovu knjigu gostiju i pro-komentarisao datum: 1. januar 1933.
Rekao je svom prijatelju Puciju: "Ova godina pripada nama." Od tog trenutka pa nadalje, Hitlerova sreća se zaista izmenila. Adolf Hitler je pre 30. januara 1933. kada je postao kancelar Nemačke i položio zakletvu, bio histerični lakrdijaš čije su se karikature mogle videti na svakom koraku i nalazio se na čelu podeljene i nepopularne političke partije. Prošlo je sto godina od godine 1833, kada je nemačko tie bilo posvećeno prolivenom "kraljevskom krvlju" Kaspara Hauzera.
Kada je Volfgang završio priču, vozili smo se dugačkim putem koji je prolazio između talasastih brežuljaka i širokih livada prema manastiru Melk sa belim i zlatnim zidovima na vrhu, koji je gledao na široku, plodnu dunavsku ravnicu. Zaustavili smo se na prostranom pošljunčanom prilazu. Volfgang je ugasio motor i okrenuo se prema meni.
"Postoji još jedno H koje je bilo povezano sa moći rune Hagal, a koje je možda najznačajnije", reče mi on. "Dok je mladi Adolf Hitler živeo kao neshvaćeni umetnik u Beču, u njemu je boravio i čuveni otac germanskog paganizma, Gvido fon List. List je imao mistično iskustvo godine 1902, sa otprilike pedeset godina. Dok se oporavljao od operacije katarakte, došao je do uverenja da je ponovo otkrio, zahvaljujući okultnom poniranju, davno izgubljena značenja, poreklo i moć runa. Takođe je tvrdio daje dobio obaveštenje o jednom elitnom redu sveštenika Votana koji je postojao u Nemačkoj u drevna vremena. Ubrzo potom osnovao je savremeni red
tih sveštenika.
"Istoričar Tacit je u prvom veku podelio Germane na tri plemena. List Je podržao stanovište da su tri "plemena" bile prave kaste: spoljašnji krug, ingevoni, bili su seljaci, naredni, Istevoni, bili su vojnici, ali unutrašnji krug, Hermioni, bili su sveti sveštenici-kraljevi koji su čuvali tajnu runa.
"Mnogi su veoma ozbiljno shvatili ovu koncepciju, tako daje do 1908. bilo osnovano Listovo društvo za očuvanje germanskog nasleđa, koje je №eđu svoje članove ubrajalo neke od najbogatijih i najuglednijih ljudi na nernačkom govornom području. Toliko su ga revnosno zagovarali, da je Podsećao na novu religiju. Kasnije je prerastao u pokretačku silu vatrenog nacionalističkog pokreta, koji je doveo do Prvog svetskog rata. Godine
301
1911, List je obrazovao odabrani unutrašnji krug unutar Društva po ugledu na paganske sveštenike. Da bi ime dobilo što nemačkiji prizvuk, nazvao ga je Armanenschaft. Samo su članovi ovog novog sveštenstva znali daje runa Hagal tajna moć o kojoj se ne govori, a koju sadrži samo njeno ime..."
Volfgang je zastao i pogledao me kao da očekuje nekakav odgovor.
"Mjsliš, ime Hermiona?" obazrivo sam rekla,
Razume se da sam uočila sličnost ovog tevtonskog Armaneschaft sveštenstva sa početka veka i imena pretka iz moje porodice, Hermione. Ta-kođe sam shvatila sa izvesnom nelagodnoscu daje bivše holandsko siroče i osoba sa broda bila nejasno oslikana prilika, koja izgleda nije bog zna šta učinila sa tom svojom očaravajućom lepotom, osim što se dva puta udala, nasledila novac i mlada umrla.
"Zanimljivo ime, slažeš se?" upita on, čudno se osmehujući. "U mitu je bila kćerka Helene Trojanske, napuštena u devetoj godini kada je Helena pobegla sa Parisom i kada je počeo Trojanski rat. Na grčkom reč herm znači stub. To je i pravo značenje imena tih drevnih plemena i apsolutnog središta Nemačke, i razume se, ime runskog sveštenstva: stubovi. Vidiš, ako Hermiona znači kraljica-stub, onda je to žena oko koje se sve okreće. A ona lično mora predstavljati osu."
MAJKE
MEFISTOFELES: Otkriti višu tajnu nisam rad. Boginja ima što samotno-neme stoluju, a oko njih ne postoji nikakav prostor, a još manje vreme;
0 njima reč da kaže, svak se boji. Majke se zovu!
FAUST:
Majke!
Majke! To zvuči čudno ko iz bajke!
MEFISTOFELES: Ka predelu besputnom
1 nepristupnom, na molbu okrutnom i neuslišljivom. Da Г ćeš to moći? Tu nema katanca ni reza, samoća tebe nosiće i jeza.
Da Г štogod znaš o pustošnoj samoći? Ključ pravo mesto nanjušiće; dede za njim! Nek on te k majkama odvede.
Johan Volfgang Gete, Faust u prevodu Branimira Živojinovića
Ko se usuđuje da voli bedu i da grli Smrt, Da pleše dok sve se ruši -njemu, Majka dolazi.
Vivekananda
302
h ka Pandora je možda pokrenula stvari kada je razdelila sadržaj te [ đu članovima moje porodice, ali izgleda da ona nije bila jedini :UUJ,ar u toj igri. Konačno mi je sinulo da su postojale dve majke - Pan-2 " Hermiona - koje su izrodile sve ostale naslednike zaostavštine moje majke. Poput zakivaka ukucanih u Stock-im-Eisen. Osećala sam da bi t nova osa, Hermiona kmljica-stub, možda mogla da mi pomogne da nabasam i na nešto drugo.
Kada smo već kod toga, šta sam zapravo znala o Hermioni Ben, majci Zoe Ernesta i Lafsadija? Uopšte nije bilo važno da li je bilo koja ili su sve priče koje sam čula o njoj bile tačne - da li je, prema Lafsadijevom tvrđenju bila prvo siromašno holandsko siroče, a potom bogata udovica iz Južne Afrike ili je, kao što reče Volfgang, bila imenjakinja tajnog Votano-vog runsko-arijevskog sveštenstva, Armanenschafta. Za sada je za mene sve stoje bilo vezano za nju predstavljalo veliku nepoznanicu.
Ali razume se, to je bio jedan od tragova koje sam pokušala da razlučim u svim tim mišljenjima, mitovima i možda potpunim izmišljotinama, kojima su me kljukali nekoliko proteklih dana - isti onaj trag za kojim je možda tragao i sam Hitler ovde u manastiru Melk. Ako je reč Hermiona na grčkom značila "osa" , i ako je zaista postojala nekakva geografska veza sa mitologijom, a izgleda da svi misle da jeste, onda je malo verovatno da ću tu važnu Hermionu - Hermionu za kojom bi trebalo da tragam - pronaći u telefonskom imeniku, porodičnom albumu ili istoriji germanskih plemena. Moraću daje nađem na mapi.
Ugledala sam je Čim smo Volfgang i ja stigli do ulaza u salu biblioteke, na suprotnom zidu, ispod staklene ploče, nalazila se rukom obojena evna mapa Evrope sa pojmovima ispisanim na srednjovekovnom nema-ckom pismu. Zajedno sa Volfgagnom sam stala ispred nje. Da li se nala- a ovde i pre sedamdeset pet godina kada je mladi Adolf Hitler prošao Kroz ova vrata?
, a Zlc"u se nalazila otkucana legenda na nemačkom, francuskom i en-V Г|,.ОГП U k°JoJ Je staJal° da mapa potiče iz devetog veka, iz doba Karla tip °"" a Pokazuje važna religijska mesta širom Evrope - crkve, sve-da " uto"šta podignuta od početka hrišćanstva. Smatrala sam logičnim 0 чпе kao što je Hermiona ukazuje na grčku lokaciju, tako da mi
pogled bio dovoljan da ga pronađem.
karti " , №na Je bila morska luka na najjužnijoj obali Peloponeza. Na ovoj tom j j orjeleženo da se tamo nalazi hrišćanska crkva sa sićušnim krs-Sa još f Urnorn koji se odnosio na prvi vek. Zanimljivo, bila je okružena ln mesta koja su se poistovećivala sa bogom sunca Apolonom.
305
Znači daje ta očigledno važna paganska lokacija bila pretvorena k
nam je to Dačanin Basarid juče opisao, iz svetilišta u kome su se v t° ... . . -
. ---------u зс poj]
li bogovi iz prethodnog eona u svetilište novog doba. Ako je ta idej ц-ispravna, sveta mesta iz doba Ovna bila bi zamenjena onima iz novogн i koje je svanulo pre dve hiljade godina: Ribe, ribara, i njegove majke ka Device, nebeske Device.
Ako je Hermiona predstavljala osu svetske mreže i pre dolaska hr"v ćanstva, trebalo bi daje povezana sa ranijim paganskim lokacijama ko" su bile obeležene simbolima kao što su Ovan i Bik. Hermiona je bila okr nuta prema Kritu, gde je nekada cvetala prethodna kultura, mikenska isto vremeno kada i egipatska. Pratila sam liniju od Hermione do Krita, gde je Zevsa, oca bogova, na brdu Idi dojila koza Amalteja - koza čiji je lik Zevs kasnije s puno ljubavi smestio među zvezde kao još jedno sazvežđe: sazvež-đe Jarca. Međutim, znala sam daje postojao još jedan bog koga su takođe poštovali na Kritu u obliku jarca i koji je bio isto toliko uticajan, isti onaj bog za koga me je stric Lafsadio uveravao da ću ga pozvati kada se za to ukaže stvarna potreba: Dionis.
Imajući sve to u vidu, počela sam da pratim osu Krit-Hermiona ka se-verozapadu, dok je Volfgang gledao, i ona se, stoje bilo krajnje zanimljivo, zarila pravo u srce najmoćnijeg religijskog mesta iz drevnih vremena, mesta koje su delila dva moćna boga: Apolon leti i Dionis tokom dugih, mračnih zimskih meseci dok se sunce ne bi vratilo iz zemlje mrtvih. To mesto su, razume se, bili Delfi.
U delfskom proročištu boravile su proročice Pitije, koje je nadahnjivao piton. Hiljadama godina su ta Apolonova proročka usta, na smenu, predskazivala događaje i propisivala šta treba činiti. Grci su se religiozno pridržavali delfskih predskazanja. Nijedan drevni pisac nije sumnjao da delfsko proročište može da vidi međusobno povezanu mrežu vremena, koja je sadržala prošlost, sadašnjost i budućnost. Što znači daje lokacija na kojoj se nalazila Hermiona, koja je spajala tako važna mesta kao što su bili Delfi i Ida na Kritu, sasvim lako mogla da predstavlja osu.
Povukla sam jedno nevidljivo X prstom preko ose, iscrtavši zvezdu sa šest kraka, runu Hagal, istu onu koju je nešto ranije Volfgang iscrtao vazduhu.
Sigurno nije bilo uopšte slučajno stoje prva linija prolazila kroz E"e sinu, u kojoj su se proslavljale eleusinske misterije, i nastavljala do maK donskog poluostrva sa koga je planina Atos duboko zalazila u EgeJs more. Dotična lokacija je na ovoj mapi bila obeležena desetinama krš" koji su označavali čuvenu skupinu od dvadeset manastira koje je poaig car Teodosije, zaštitnik svetog Hijeronima. Atos je nekada bio najveći zej drevnih rukopisa koji su bez prestanka pljačkali Turci i Sloveni to bezbrojnih balkanskih ratova. Neobična lokacija na kojoj se nalazi, p
jednako udaljena od Olimpa na grčkom kopnu i Troje na turskom, videla se sa oba ta mesta. Možda je i sam Atos predstavljao još jednu osu?
Druga linija moje zvezdice bila je još zanimljivija. Vodila je do Olinv
P"je na reci Alfios, u kojoj su se održavale Olimpijske igre. Otišle smo
jarno jednog vikenda posle koncerta koji je Džersi održala u Atini. Pešači-
vsrno Preko oštrog kamenja ispod planine Kronos i prošle pored čuvenih
evina u Olimpiji kao stoje Zevsov hram. Jedan ostatak prošlosti iz Olim-
posebno mi se urezao u sećanje: Heraion, hram boginje Here, žene i
ve evsove. Iako je bio sagrađen od drveta obloženog gipsom i manje
din "V OC evsov°g hrama, prvobitni Heraion bio je podignut 1000 go-
Pre nove ere i predstavlja najstariji postojeći hram u Grčkoj. Sa a Sam shvatila zašto mi se ime Hermiona činilo tako poznato i ne 2gv .P°Znato. Hermiona je u mitovima bilo mesto na koje su se Hera i Da, " cali kada su sa Krita došli u Grčku - tačka ulaska bogova sa Olim-" u
306
307
Volfgang, koji je ćutke gledao kako moj prst povlači linije preko mape pod staklom, sada se okrenuo ka meni.
"Zapanjujuće", reče on. "Često sam prolazio pored ove karte, ali nikada mi nije pala u oči veza koju si ti uočila već na prvi pogled."
Stigao je stražar u uniformi koji je otvorio i obezbedio visoka unutrašnja vrata i Volfgang i ja uđosmo u zlatno-belu baroknu biblioteku manastira Melk. Zid u francuskim prozorima na drugom kraju gledao je na prostranu terasu u pločicama boje terakote; iza nje se nalazio Dunav, čija se površina svetlucala poput kristala na jutarnjem suncu, ispunjavajući prostranu biblioteku nemirnom svetlošću. Dok je kustos brisao prašinu iz jedne od staklenih vitrina koje su delile sobu, žilavi sedokosi čovek u svešteničkoj mantiji poravnavao je knjige u kožnim povezima na jednoj od donjih poli" ča. Okrenuo se kada smo ušli, osmehnuo se i krenuo ka nama. Bio mi je odnekud poznat.
"Nadam se da nemaš ništa protiv", reče Volfgang, uhvativši me za ruku. "Zamolio sam nekoga da nam pomogne." Krenuli smo prema njemu da se pozdravimo.
308
profesore Hauzer", oslovi ga sveštenik. U njegovom engleskom ose-
"se jak italijanski naglasak, "drago mi je što ste vi i vaša američka kole-Ća°ca mogli da dođete ovako rano, kao što sam vas zamolio. Već sam vam gin"remio neke stvari da pogledate. Ali scusa, signorina, baš sam nepristo-рПР ja sam otac Vergilio, arhivar biblioteke. Nadam se da ćete mi oprostiti J ђ"02 mog slabog engleskog. Ja sam iz Trsta." Zatim je dodao, nekako čudno Z nasmejavši: "Vergilio je dobro ime za vodiča: kao što je to bio Vergilije u Divina Commedia, zar ne?"
"On Je prat0 Dantea po Raju, zar ne?" upitah.
"Ne, to je bila Beatrice, ljupka mlada žena koja je verovatno veoma li-čila"na vas", laskavo je dodao. "Pesnik Vergilije gaje, izvinite na primed-bi vodio kroz Čistilište, Limb, i Pakao. Nadam se da ćete sa mnom imati lepša iskustva!" Nasmejao se i dodao kao uzgred: "Ali Dante je imao i trećeg vodiča, mada se toga malo ko seća, čija dela se čuvaju ovde u našoj
zbirci."
"Koje bio taj treći vodič?" upitah.
"Sveti Bernard de Klervo. Veoma zanimljiv lik", odvrati otac Vergilio. "Iako je bio proglašen za sveca, mnogi su smatrali da je bio lažni prorok, pa čak i Princ Tame. On je započeo pogubni Drugi krstaški rat u kome su stradale vojske krstaša i Sveta zemlja bila vraćena islamu. Bernard je isto tako osnovao ozloglašeni red templara, čija je misija bila da brane Solo-monov hram u Jerusalimu od Saracena; dve stotine godina kasnije, bili su zabranjeni zbog jeresi. Ovde u Melku imamo tekstove koji rasvetljavaju mnoge propovedi koje je sveti Bernard održao o Pesmi nad pesmama, i posvetio ih kralju Solomonu."
Kada se otac Vergilio okrenuo i uputio duž dugačke sobe, u mojoj glavi su se oglasila daleka zvona, ali ne zbog toga što je pomenuo Pesmu nad pesmama. Dok smo išli za našim pastirom, prelazila sam pogledom preko knjiga na policama s moje desne strane i po sadržini impozantnih staklenih vitrina s moje leve strane. Napinjala sam mozak, pokušavajući da doko-nam šta mi to zapravo smeta kod ovog sveštenika odevenog u crno. Kao prvo, Volfgang mi nije pomenuo da ćemo danas imati duhovnog vođu niti daje trebalo da se obavestim o nekim viteškim redovima. Proučavala sam Vergilija dok smo ga sledili i u jednom trenutku sam se gadno razbesnela.
Bez tih svešteničkih halja - i sa tamnim, ofucanim šeširom - otac Vergilio je bio slika i prilika nekog drugog. A onda sam se selila daje onih nekoliko prošaputanih reci sinoć u vinogradu izgovoreno na engleskom, ne na nemačkom. U tom trenutku se otac Vergilio zaustavio ispred jedne velike staklene vitrine gotovo na samom kraju i okrenuo ka nama; bila sam strašno besna na Volfganga.
.,Nije li ovo sjajno umetničko delo?" upitao je, pokazavši ka rukom obojenom rukopisu pod staklom, dok je prelazio pogledom sa Volfganga na mene svojim vlažnim očima i poigravao se raspećem.
309
.
Klimnula sam i usiljeno se osmehnula, te rekla na mom zarđalom ne mačkom:
,Шул Voter, wenn Sie trun hie r mit uns sind, was tut heute Hans С1аич"и Ako si sada sa nama, oče, staje to danas naumio Hans Klaus"l"
Sveštenik je zbunjeno pogledao Volfganga, koji se okrenuo prema meni i rekao: "Ich wusste nicht dass du Deutch konntest." Nisam znao da govoriš nemački.
,flicht sehr viel, aber sicherlich mehr als unser osterreichischer Archivar hier", hladno mu odvratih. Ne govorim ga dobro, ali svakako bolje od ovog našeg austrijskog arhivara.
"Za sada ste nam dovoljno pomogli, oče", reče Volfgang svešteniku "Da li biste pričekali u aneksu dok koleginica i ja razmenimo nekoliko reci?" Vergilio se dva puta naklonio, izgovorio na brzinu nekoliko puta scusa, i izleteo iz sobe.
Volfgang se nagnuo nad staklenom vitrinom skrštenih ruku i zagledao u pozlaćeni rukopis. Njegove lepe, aristokratske crte lica odražavale su se u staklu. "Veličanstven je, zar ne?" primeti on, kao da se ništa nije dogodilo. "Razume se, ovaj primerakje napravljen nekoliko stotina godina posle vremena u kome je živeo sveti Bernard..."
"Volfgange", prekinula sam njegovo sanjarenje. Ispravio se i pogledao me jasnim, bezazlenim tirkiznim očima. "Ako se dobro sećam, onog jutra u mom stanu u Ajdahu, uveravao si me da ćeš mi uvek govoriti istinu. Šta se ovde tačno dešava?"
Način na koji me je gledao istopio bi i ledeni breg koji je potopio Tita-nik, i priznajem da je i mene dobro obradio - ali to nije bio jedini kec koga je imao u rukavu.
"Zaljubljen sam u tebe, Arijel", rekao je jednostavno i bez okolišenja. "Ako kažem da ima stvari u kojima jednostavno moraš da mi veruješ, očekujem da mi veruješ - da veruješ u mene. Razumeš? Zar to nije dovoljno?" "Bojim se da nije", odlučno sam odgovorila.
Moram da mu odam počast, uopšte nije pokazao daje iznenađen, samo mi je poklonio svu svoju pažnju, kao da čeka na nešto. Nisam tačno znala kako da kažem ono što sam znala da moram.
"Sinoć sam mislila da i ja počinjem da se zaljubljujem u tebe", iskreno sam mu rekla. Oči su mu se suzile kao i onog dana kada je prošao pored mene u predvorju aneksa. Ali nisam mogla da potisnem bes. "Kako si mogao onako da vodiš ljubav sa mnom", rekoh, osvrnuvši se da vidim da H nas neko može čuti, "a malo kasnije da me bezočno slažeš u vinogradu? Koje taj prokleti "otac Vergilio" koji nas sledi unaokolo poput utvare?"
"Pretpostavljam da zaslužuješ objašnjenje", složio se, protrljavši šakom oči. Zatim se ponovo krajnje iskreno zagledao u mene. "Otac Vergilio je zaista sveštenik iz Trsta; poznajem ga godinama. Radio je za mene, mada ne u svojstvu čuvara imanja. Odnedavno, obavlja neka istraživanja ovde u
310
l l l
"hlioteci. Želeo sam da ga upoznaš, ali ne kasno sinoć kada su mi na pa-
t" bile.-- druge stvari." Osmehnuo se pomalo samouvereno. ,,Konačno, on jeste sveštenik."
Staje onda trebalo da predstavlja ćela ona ujdurma oko Hans-Klausa utros, ako si znao da ću ga ovde upoznati?"
Zabrinuo sam se sinoć, kada ti se Vergilio učinio poznat", reče Volfgang- ,A kada sam jutros napravio tu omašku i ti resila da stvar isteraš na čistac, bilo je suviše kasno da menjam planove. Kako sam mogao i da po-mjslim da ćeš uspeti da ga prepoznaš, a videla si ga samo na trenutak po mraku sinoć, i to sa velike razdaljine?"
Opet sam imala taj dejd-vu dok sam razbijala glavu gde sam to već "ranije" videla oca Vergilija. Ali nisam morala da pitam.
"Slobodno me preziri zbog onog šta sam učinio", izvinjavajući se reče Volfgang. "Ali u poslednjem trenutku sam saznao da neću ručati sa tobom i Dačaninom Basaridom - taj čovek je krajnje nepredvidiv! Ne bi me iznenadilo ni da te je potajno odveo da te nikada više ne vidim. Srećom, izabrao sam restoran u kome me dovoljno dobro poznaju da su primili Vergilija kao "privremenog službenika" - koji je pazio na tebe tokom popodneva..."
Odatle ga znam! Nije čudo što mi se učinio poznat u vinogradu. Juče popodne u Kafe Centralu bila sam u toj meri zaokupljena drugim stvarima da nisam čestito ni pogledala lica oko sebe, ali sam izgleda ipak registro-vala priliku koja je u pet-šest navrata prišla našem stolu da nas usluzi. Rastrzana između olakšanja i brige, zapitala sam se koliko je improvizovani potrčko čuo od našeg razgovora za vreme ručka. Iako je na prvi pogled Volfgang samo pokušavao da me zaštiti od hirova mog nepoznatog dede, proklinjala sam sebe što nisam bila obazrivija, kao što me je Sem učio tokom celog detinjstva.
Nisam imala prilike da duže razmišljam o tome. Otac Vergilio je provirio kroz ulazna vrata, zaključivši izgleda daje dovoljno prašine palo da ublaži njegov povratak. Kada ga je ugledao, Volfgang se nagnuo prema meni i brzo rekao: "Ako upola dobro čitaš latinski kao što govoriš nema-čki, ja na tvom mestu ne bih komentarisao pred Vergilijem prvi stih ovog rukopisa svetog Bernarda: mogao bi da se postidi."
Pogledala sam knjigu i odmahnula glavom. "Šta piše?"
..Božanska ljubav se dostiže kroz telesnu ljubav", reče Volfgang sau-česnički se osmehnuvši. "Kasnije, kada budemo ugrabili koji trenutak nasamo, voleo bih da proverim tu teoriju."
Otac Vergilio je sa sobom doneo mapu Evrope, današnje Evrope. Raz-motaoju je na stalku pred nama i rekao: "Veoma je važno daje od davni-na totem jednog tajanstvenog plemena iz ove oblasti ženka medveda i da Se gotovo sa mističnim poštovanjem odnose prema jednoj supstanci koja lrna mnoga alhemijska svojstva. Ta supstanca je so."
311
MEDVEDI
Sa sedam godina nosila sam svete posude... sa deset bila sam dev ", medved Artemide u Brauronu, odevena u kratku svilenu haljinicu h ° šafrana.
Anstofan, Lisistrata
Bernard Sorel - kako je glasilo svečevo prezime - rođen je godine C spodnje 1091, na početku krstaških ratova. S očeve strane bio je potom bogatih plemića Franš-Komte, a s majčine strane burgundskih vojvoda Montbarda - "medveđa planina". Porodični zamak, Fonten, nalazio se iz među Dižona u severnoj Burgundiji i Troa u provinciji Šampanj - oblasti vinograda zasađenih od rimske loze, koji su obrađivani još od drevnih
vremena.
Bernardov otac je umro u Prvom krstaškom ratu. Mladić je pretrpeo slom živaca kada mu je umrla i voljena majka dok je on bio u školi. Sa dvadeset dve godine, Bernard je ušao u red benediktinaca. Oduvek je bio nežnog zdravlja i ubrzo se razboleo. Njegov zaštitnik Igo de Troa, grof od Šampanja, dao mu je malu kolibu na obližnjem imanju gde se oporavio. Naredne godine grof Igo je posetio Svetu zemlju da lično vidi pokršteno kraljevstvo Jerusalim, koje je ustanovljeno posle uspešnog Prvog krstaškog pohoda. Po povratku, grof je istog časa ustupio deo svog imanja crkvi: divlju ravnicu Klervo, koja se odvajala od reke Oba. Tu je u svojoj dvadeset četvrtoj godini Bernard osnovao opatiju i postao prvi opat Klervoa.
Za našu priču je bitno to da se Klervo nalazi u srcu oblasti koja je u drevna vremena obuhvatala današnju francusku Burgundiju, Šampanj, Franš--Komte, Alzas-Loren i granične delove Luksemburga, Belgije i Svajcar-ske. Ovom oblašću nekada su vladali Salii, čije ime znači narod soli. Ti Salijski Franci, kao i rimski carevi iz Avgustovog vremena, tvrdili su da su njihovi preci došli iz Troje u Maloj Aziji - što potvrđuju nazivi mesta na mapi kao što su Troa i Pariz. I sama drevna Troja imala je duboke veze sa solju. Na istoku se graničila sa vencem planine Ide, tako da njene Hate-sijanske ravnice napaja reka Tuzla, čije je ime u vremenu pre dolaska lu-raka bilo Salniois - sva ta imena znače so.



Sponsored content


Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 2]

Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu