1 Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 3:56 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

2 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 3:57 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
1. ODBRANA
Likovi imaju sklonost da olakšavaju ili ometaju traganje. Ako ga pomažu,
bivaju idealizovani kao jednostavno galantni ili čisti; ako ga ometaju, bivaju
označeni kao jednostavno pokvareni ili kukavički.
Stoga svaki tipičan lik... teži da ima svog moralnog takmaca koji će mu se
suprotstavljati, nalik na crne i bele figure u šahu.
'Anatomija kritike', Nortrop Fraj

OPATIJA MONGLAN, FRANCUSKA, PROLEĆE 1790.
Skupina opatica prešla je put, a šuštave opatičke marame vijorile su im se
oko glava poput krila velikih morskih ptica. Dok su gotovo lebdeći prolazile
kroz veliku kamenu gradsku kapiju, pilići i guske su im se sklanjali s puta,
lepečući krilima i gacajući po blatnjavim baricama. Svakog jutra opatice su,
ćutke, dve po dve, kretale kroz zatamnjujuću maglu koja je obavijala dolinu,
prema potmulom zvuku zvona što je dopirao sa brda iznad njih.
Ovo proleće nazvale su le Printemps Sanglant, Krvavo Proleće. Trešnje su te
godine procvale ranije nego obično, mnogo pre no što se otopio sneg na visokim
planinskim vrhovima. Njihove krhke grane povile su se do zemlje pod težinom
vlažnih crvenih cvetova. Neki su govorili da je to što su procvale tako rano
dobar predznak, simbol ponovnog rañanja posle duge i oštre zime. Ali onda su
počele da padaju hladne kiše, cvetovi su se smrzli na granama, a dolina je
osvanula pod debelim pokrivačem od crvenih cvetova prošaranim smeñim
prugama mraza. Nalik na ranu prekrivenu sasušenom krvlju. I za to se govorilo
da je neki znak.
Visoko iznad doline uzdizala se Opatija Monglan poput kakvog ogromnog
izdanka stene koji je izbio na vrhu planine. Do tog zdanja sličnog tvrñavi
spoljašnji svet nije stizao gotovo hiljadu godina. Bila je sagrañena od šest ili
sedam slojeva zidova podignutih jedan povrh drugoga. Pošto je prvobitno
upotrebljeno kamenje tokom vekova podlokano, sa spoljašnje strane starih
zidova podizani su novi, sa vidljivim potpornim stubovima. Tako se dobila
jedna uznoseća arhitektonska mešavina čija je sama pojava pothranjivala glasine
o tom mestu. Ta je opatija bila najstarija izvorna crkvena grañevina u
Francuskoj, na koju je još u davnim vremenima bačena kletva što će uskoro
oživeti.
Dok su dolinom odzvanjali potmuli zvuci zvona, preostale opatice su jedna
za drugom prestajale da rade, odlagale grabulje i motike, i kretale simetričnim
prolazima izmeñu nizova trešanja ka vrletnom putu koji je vodio do samostana.
Na kraju duge povorke išle su dve mlade iskušenice, Valentina i Mirela, ruku
pod ruku, pazeći gde spuštaju blatnjave čizme. Predstavljale su čudan dodatak
sreñenoj povorci opatica. Visoka, crvenokosa Mirela dugačkih nogu i širokih
ramena više je ličila na zdravu seljanku nego na opaticu. Preko odežde nosila je
tešku mesarsku kecelju, a crveni uvojci izvirivali su joj ispod marame. Pored nje
je Valentina izgledala krhka iako su bile gotovo iste visine. Njena bleda koža
činila se prozračnom, a svetli ten samo je još više isticao slap belo-plave kose
koji joj je padao na ramena. Ona je svoju maramu gurnula u džep odežde, i
nevoljno je koračala pored Mirele, gacajući po blatu.
Te dve mlade žene, najmlañe opatice u samostanu, bile su roñake po
majkama, i obe su još kao male ostale bez roditelja za vreme strašne kuge koja
je opustošila Francusku. Ostareli grof de Remi, Velentinin deda, poverio ih je
Crkvi, kojoj je zaveštao znatan deo imanja kako bi ih obezbedio posle svoje
smrti.
Usled naročitih okolnosti pod kojima su odgojene, meñu njima je stvorena
neraskidiva veza; njih dve su pucale od neobuzdanog obilja mladalačkog
veselja. Nastojnica je često slušala kako se starije opatice žale da takvo
ponašanje ne priliči usamljeničkom životu, ali sasvim dobro je znala da je bolje
zauzdavati mlade duhove nego ih bezuspešno lomiti.
Nastojnica je takoñe osećala izvesnu naklonost prema roñakama bez
roditelja, što je bilo neobično kako za nju kao ličnost tako i za njen položaj.
Starije opatice bi se iznenadile kada bi saznale da je i nastojnica još od
najranijeg detinjstva gajila slično iskreno prijateljstvo prema ženi od koje je bila
odvojena već mnogo godina i mnogo hiljada milja.
Našavši se na strmom putu, Mirela je počela da gura neposlušne čuperke
crvene kose nazad pod maramu i da vuče roñaku za ruku, držeći joj predavanje o
gresima sporosti.
"Ako nastaviš da dangubiš, Časna Majka će nas ponovo kazniti", reče ona.
Valentina se otrže i stade da se vrti u krug. "Zemlja se guši u proleću",
povika ona, zamahavši rukama, usled čega umalo nije izgubila ravnotežu i pala
preko ivice stene. Mirela ju je povukla dalje uz izdajnički uspon. "Zašto moramo
da sedimo zatvorene u tom zagušljivom samostanu kada napolju sve buja od
života?"
"Zato što smo opatice", odvrati Mirela napućenih usana, povrativši korak i
čvrsto držeći Valentinu za ruku. "I zato što je naša dužnost da se molimo za
čovečanstvo." Ali topla izmaglica koja se dizala sa dna doline donela je sa
sobom težak miris koji je sve natopio aromom trešnjinih cvetova. Mirela je
pokušala da ne obraća pažnju na komešanja koja je ovo izazivalo u njenom telu.
"Hvala Bogu, još nismo opatice", odvrati Valentina. "Samo smo iskušenice
sve dok ne položimo zakletvu. Još se možemo spasti. Čula sam starije opatice
kako šapuću da se Francuskom potucaju vojnici koji pljačkaju manastire,
skupljaju sveštenike i teraju ih za Pariz. Možda će nekoliko vojnika stići i dovde
te i mene povesti za Pariz. A onda me svake večeri voditi u operu i piti
šampanjac iz moje cipele!"
"Nisu svi vojnici baš tako predusretljivi kao što ti to, izgleda, misliš", primeti
Mirela. "Konačno, njihovo je da ubijaju ljude, a ne da ih vode u operu."
"Ne rade oni samo to", usprotivi se Valentina, a glas joj se pretvori u
tajanstveni šapat. Stigle su do vrha brda gde je put postajao ravniji i znatno širi.
Odatle je bio popločan zaravnjenim kockama tako da je podsećao na široke
državne ceste kakve se mogu naći u većim gradovima. Sa obe strane puta bili su
zasañeni ogromni čempresi. Uzdižući se iznad mora od trešnjevih stabala,
izgledali su formalni i strogi, pa stoga i poput samog samostana nekako čudno
neprimereni tom mestu.
"Čula sam", prošaputa Valentina roñaci na uvo, "da vojnici rade strašne stvari
opaticama! Ako, na primer, kakav vojnik naiñe na opaticu u šumi, on istog časa
vadi neku stvar iz pantalona, stavlja je u opaticu i počne njome da mrda. A kada
završi, opatica dobije bebu!"
"Kakvo bogohuljenje!" povika Mirela, otrgnuvši se od Valentine i pokušavši
da potisne smešak koji joj je poigravao oko usana. "Mislim da si, stvarno, suviše
drska da bi postala opatica."
"Upravo to i ja stalno govorim", priznade Valentina. "Mnogo radije bih bila
vojnikova nego Hristova nevesta."
Dok su se roñake približavale samostanu, mogle su da vide četiri dvostruka
reda čempresa zasañenih kod svakog ulaza koji su obrazovali krst. Drveće ih je
zaklonilo dok su hitale stazom kroz sve tmastiju maglu. Prošle su kroz kapiju
samostana i prešle preko velikog dvorišta. Dok su se približavale visokim
drvenim vratima glavne enklave, zvono je i dalje odjekivalo, poput posmrtne
zvonjave što bruji kroz gustu maglu.
Obe su zastale pred vratima kako bi očistile blato sa čizama, na brzinu se
prekrstile i prošle kroz visoki portal. Nijedna nije podigla pogled prema natpisu
ispisanom nedoteranim franačkim slovima, koji je bio uklesan u kameni luk
iznad portala, ali obe su znale šta tamo piše, kao da su im te reči bile uklesane u
srca:
Proklet neka je onaj ko ove zidine sravni sa zemljom.
Samo ruka Božja može zauzdati kralja.
Ispod ovog natpisa stajalo je krupnim, kitnjastim slovima uklesano ime:
"Carolus Magnus." On je bio taj koji je podigao ovu grañevinu i bacio kletvu na
one koji će je uništiti. Najveći vladar Franačkog carstva koje je postojalo pre
više od hiljadu godina i koga su svi u Francuskoj znali kao Karla Velikog.
Unutrašnji zidovi opatije bili su mračni, hladni i vlažni od mahovine koja se
tu nahvatala. Iz unutrašnjosti svetilišta čuli su se šaputavi glasovi iskušenica
koje su se molile i blago zveckanje krunica dok su brojale Ave Marije, Slave
Bogu i Očenaše. Valentina i Mirela pohitaše kroz kapelu dok su se poslednje
iskušenice spuštale na kolena, te krenuše tragom šapata do malih vrata iza oltara
gde se nalazila radna soba časne majke. Jedna starija opatica žurno je unutra
gurala poslednje vrdalame. Valentina i Mirela izmeniše poglede i uñoše s njima.
Bilo im je čudno što su uopšte pozvane u nastojničinu radnu sobu. U njoj je
do tada bilo svega nekoliko opatica, a i to uglavnom samo radi ukora. Valentina,
koja je često kažnjavana, bila je u njoj čest gost. Ali ovog puta je opatijsko
zvono pozivalo sve opatice. Nisu valjda sve opatice bile odjednom pozvane u
radnu sobu časne majke!
Kada su ušle u veliku prostoriju sa niskom tavanicom, Valentina i Mirela su
se uverile da su se tamo odista našle sve opatice iz samostana - njih preko
pedeset. Sedele su u redovima na tvrdim drvenim klupama postavljenim
naspram Nastojničinog radnog stola i meñusobno se došaptavale. Nema sumnje
da su sve odreda mislile kako je sve to čudno; lica koja su se okrenula prema
mladim roñakama kada su ušle bila su uplašena. Roñake zauzeše mesta u
poslednjem redu klupa. Valentina potapša Mirelu po ruci.
"Šta ovo ima da znači?" prošaputa ona.
"Čini mi se da sluti na zlo", odvrati Mirela, takoñe šapatom. "Časna majka je
tako ozbiljna. A tu su i one dve žene koje nikada ranije nisam videla."
Na kraju dugačke prostorije, iza masivnog stola od uglačanog trešnjinog
drveta, stajala je nastojnica, izborane i uštavljene kože koja je podsećala na stari
pergament; meñutim, i dalje je zračila snagom svog veoma važnog zvanja.
Njeno držanje odisalo je bezvremenim dostojanstvom koje je stavljalo svima do
znanja da već odavno živi u miru s vlastitom dušom, ali danas je bila mnogo
ozbiljnija no obično, a takvu je opatice nikada ranije nisu videle.
Dve strankinje, mlade žene krupnih kostiju i velikih šaka, nadnosile su se nad
njom, svaka sa po jedne strane, nalik na anñele osvetnike. Jedna je imala bledu
kožu, tamnu kosu i sjajne oči, dok je druga veoma podsećala na Mirelu, svojim
bledožućkastim tenom i kosom boje oraha, tek neznatno tamnijom od Mirelinih
kestenjastih uvojaka. Iako su obe imale držanje opatica, nisu nosile odežde, već
su bile odevene u jednostavnu sivu, putnu odeću koju je teško bilo opisati.
Nastojnica je sačekala dok sve opatice nisu sele, i vrata bila zatvorena. Kada
je u prostoriji zavladala potpuna tišina, počela je da govori glasom koji bi
Valentinu uvek podsetio na drobljenje suvog lišća.
"Kćeri moje", reče nastojnica, prekrstivši ruke pred sobom, "gotovo hiljadu
godina Red Monglana boravi na ovoj steni, ispunjavajući svoju dužnost prema
čovečanstvu i služeći Bogu. Iako smo odsečene od sveta, i do nas su doprla
šaputanja o nemirima do kojih je u njemu došlo. Do ovog našeg malog skloništa
stigli su nedavno nesrećni glasovi o tome da bi mogla biti ugrožena sigurnost
koju smo tako dugo uživale. Donosioci tih vesti su ove dve žene koje stoje pored
mene. Predstavljam vam sestru Aleksandrinu de Forban" - tu ona pokaza prema
tamnokosoj ženi - "i Mari-Šarlot de Kordej, koje zajedno upravljaju Abej-o-
Damom u Kanu, onom u severnim provincijama. Prerušene su proputovale celu
Francusku, kakvo naporno putovanje, da bi nas upozorile. Stoga vas molim da
pažljivo saslušate ono što imaju da nam kažu. To je za nas od najveće važnosti."
Nastojnica sede na svoje mesto, a žena koju je predstavila kao Aleksandrinu
de Forban pročisti grlo i progovori tihim glasom tako da su opatice morale da
načulje uši kako bi je čule. Meñutim, njene reči bile su jasne.
"Sestre moje po Bogu", poče ona, "priča koju moramo da vam ispričamo nije
za malodušne. Meñu nama ima onih koje su prišle Hristu u nadi da će spasiti
čovečanstvo. Ima i onih koje su se nadale da će umaći od sveta. A ima i takvih
koje su došle protiv svoje volje, ne osećajući se pozvanima." Kada to reče upre
svoje tamne, sjajne oči pravo u Valentinu koja pocrvene do vrhova ušiju.
"Bez obzira na to šta smatrate da je bio uzrok vašem dolasku ovamo, on se od
danas promenio. Sestra Šarlota i ja smo proputovale celu Francusku, prošle smo
kroz Pariz i kroz svako selo na putu ovamo. Ne samo da smo videle gladne
ljude, nego i one koji su umirali od gladi. Ljudi se po ulicama tuku za hleb.
Nastaju klanice; žene po ulicama nose odsečene glave nabijene na kočeve. Puno
je silovanja i još mnogo gorih stvari. Ubijaju decu, ljude muče po trgovima, a
zatim ih razularena rulja čereči..." Opatice više nisu ćutale. Uzbuñeno su stale da
žamore kada je Aleksandrina nastavila da podnosi svoj krvavi račun.
Mirela pomisli kako je čudno da jedna Božja žena priča takve stvari i da pri
tom čak ni ne prebledi. I zaista, govornica nijednom nije povisila svoj tih, miran
glas, niti joj je on dok je govorila i jedanput zadrhtao. Mirela pogleda Valentinu
koja je sve to slušala zadivljenih, razrogačenih očiju. Aleksandrina de Forban je
sačekala dok u prostoriji nije ponovo zavladao kakav takav red, a zatim je
nastavila.
"Sada je april. Prošlog oktobra kralja i kraljicu pokupila je iz Versaja
razbešnjena gomila i primorala ih da se vrate u Tiljeri u Parizu, gde su
pritvoreni. Kralja su naterali da potpiše jedan dokumenat, takozvanu
"Deklaraciju o pravima čoveka", kojom se proklamuje jednakost svih ljudi.
Tako sada vladu kontroliše Narodna skupština; kralj nema prava da se meša.
Naša zemlja je pred revolucijom. Posvuda vlada anarhija. Da bi stvari bile još
gore, skupština je otkrila da u državnoj riznici nema zlata; kralj je državu doveo
do bankrotstva. U Parizu veruju da neće živ dočekati kraj godine."
Opatice su bile zgranute i kroz prostoriju se razleže uzrujano šaputanje.
Mirela nežno stegnu Valentininu ruku i obe nastaviše da zure u govornicu. Žene
prisutne u ovoj prostoriji nikada ranije nisu čule da neko naglas izražava slične
misli, tako da im je bilo nezamislivo da se nešto slično stvarno i dešava.
Mučenja, anarhija, ubistvo kralja. Zar je sve to moguće?
Nastojnica lupnu šakom po stolu kako bi uspostavila red i opatice začutaše.
Aleksandrina tada sede, a sestra Šarlota ostade sama da stoji kod stola. Njen je
glas bio snažan, silovit.
"U skupštini sedi jedan jako zao čovek. Gladan je moći, iako sebe naziva
pripadnikom sveštenstva. Taj čovek je biskup od Otina. U rimskoj crkvi veruju
da je on samo otelovljenje ñavola. Priča se da je roñen sa raspolućenim kopitom,
ñavolovim znakom, da pije dečju krv kako bi ostao mlad, da upražnjava Crnu
misu. U oktobru je taj biskup predložio skupštini da država konfiskuje sva
crkvena dobra. Drugog novembra se za njegov predlog o sekularizaciji crkvenih
dobara pred skupštinom založio veliki državnik Mirabo, i on je usvojen.
Trinaestog februara počela je konfiskacija. Svaki redovnik koji se usprotivio
uhapšen je i strpan u zatvor. A šesnaestog februara otinski biskup izabran je za
predsednika skupštine. Sada ga više ništa ne može zaustaviti."
Opatice su bile krajnje uzbuñene, podizale su glas uplašeno vičući i buneći
se, ali Šarlota je uspela sve da ih nadglasa.
"Mnogo pre no što je usvojena Odluka o sekularizaciji, otinski biskup
raspitao se gde leže najveća crkvena blaga u Francuskoj. Mada u zakonu izričito
stoji da na udaru treba prvo da se nañu sveštenici, a opatice da budu pošteñene,
poznato nam je da je biskup bacio oko na opatiju Monglan. Uglavnom je svoja
istraživanja usredsredio na Monglan. To smo požurile da vam saopštimo. Blago
Monglana ne sme pasti njemu u ruke."
Nastojnica ustade i spusti šaku na snažno rame Šarlote Kordej. Zatim,
osmehnuvši se, stade pogledom da prelazi preko redova opatica odevenih u
crno, čiji su se kruti uštirkani šeširi talasali poput mora prekrivenog divljim
galebovima. Ovo je bilo njeno jato, koje je tako dugo predvodila i koje možda za
života više neće videti pošto otkrije ono što im je sada morala reči.
"Sada o svemu znate isto koliko i ja", reče nastojnica. "Iako mi je već
mesecima poznato da nam se crno piše, nisam želela da vas uznemiravam dok
nisam donela odluku. Tokom puta na koji su krenule odazvavši se mom pozivu,
naše sestre iz Kana videle su stvari koje su potvrdile moje najgore slutnje."
Opatice su sada sve od reda ćutale, tako da je vladala samrtnička tišina. Pored
nastojničinog glasa više se nije čuo ni jedan jedini zvuk.
"Stara sam i verovatno će me Bog pozvati k sebi pre no što to i slutim. Kada
sam se zaredila nisam samo položila zakletvu Hristu. Gotovo pre četrdeset
godina kada sam postala Nastojnica Monglana, zaklela sam se da ću čuvati
jednu tajnu, da ću je braniti svojim životom ako to bude potrebno. Sada je
kucnuo čas da ispunim tu zakletvu. Ali da bih to učinila, deo tajne moram
podeliti sa svakom od vas i zauzvrat vas zakleti da i same čuvate ono što ću vam
poveriti. Moja je priča dugačka, i morate biti strpljive ako vam se učini da je
sporo pričam. Kada završim, biće vam jasno zašto svaka od vas mora učiniti ono
što mora biti učinjeno."
Nastojnica zaćuta kako bi otpila gutljaj vode iz srebrnog pehara koji se
nalazio pred njom na stolu. Zatim nastavi.
"Danas je četvrti dan aprila, leta gospodnjeg 1790. Moja priča počinje jednog
drugog četvrtog aprila pre mnogo godina. Priču mi je ispričala moja
prethodnica, isto onako kao što ju je svakoj nastojnici pričala njena prethodnica
prilikom upućivanja u dužnosti, tokom svih godina od kada postoji ova opatija.
A ja je sada pričam vama..."
NASTOJNICINA PRIČA
Četvrtog aprila 782. godine u Orijentalnoj palati u Ahenu održavao se
veličanstveni festival u čast četrdesetog roñendana slavnog kralja Karla Velikog.
Bili su pozvani svi plemići iz njegovog carstva. Središnja palata sa svojom
kupolom u mozaiku i slojevitim kružnim stepeništima i balkonima bila je
ispunjena uvezenim palmama i ukrašena cvetnim girlandama. U velikim
dvoranama muzičari su svirali na harfama i lutnjama meñu zlatnim i srebrnim
svetiljkama. Dvorani, odeveni u purpur, grimiz i zlato, kretali su se kroz zemlju
iz bajki, zaobilazeći žonglere, lakrdijaše i lutkarske predstave. U dvorište su
doneti divlji medvedi, lavovi, žirafe i kavezi sa golubovima. Pravo veselje
počelo je još nedeljama pre kraljevog roñendana.
Vrhunac proslave bio je sam taj dan. Kralj je ujutro stigao u glavno dvorište
okružen sa svoje osamnaestoro dece, kraljicom i najomiljenijim dvoranima.
Karlo Veliki je bio veoma visok, vitak i graciozan poput kakvog jahača ili
plivača. Ten mu je bio preplanuo, a kosa i brkovi mestimično izbledeli od sunca.
Celokupno njegovo držanje i izgled odavali su velikog ratnika i vladara
najvećeg kraljevstva na svetu. Odeven u jednostavnu vunenu tuniku preko koje
je nosio uski kaput od kuninog krzna i kao i uvek opasan mačem, prošao je kroz
dvorište pozdravivši se sa svima odreda, nudeći ih da se posluže osvežavajućim
napicima kojih je bilo u izobilju na bezbrojnim stolovima u dvorani.
Kralj je za taj dan bio priredio nešto naročito. Pošto je bio izuzetno vešt vojni
strateg, veoma je voleo jednu igru. Bio je to šah - poznata ratnička igra, igra
kraljeva. Na svoj četrdeseti roñendan, Karlo Veliki je predložio da igra protiv
najboljeg šahiste u kraljevstvu, vojnika po imenu Garin Frank.
Garin je ušao u dvorište praćen trubama. Akrobati su skakali i prevrtali se
pred njim, mlade žene su išle ispred njega i posipale palminim lišćem i ružinim
laticama tle po kome je hodio. Garin je bio vitak, bled mladić ozbiljna izraza lica
i sivih očiju; služio je u zapadnoj vojsci. Kada je kralj ustao da ga pozdravi, on
kleknu pred njim.
Šahovsku garnituru je u veliku dvoranu unelo osam crnih slugu odevenih u
mavarske livreje. Ove ljude kao i šahovsku tablu koju su nosili iznad glava,
poslao je kralju na dar Ibn-al-Arabi, muslimanski guverner Barselone, u znak
zahvalnosti zbog pomoći koju mu je kralj uputio protiv pirinejskih Baska pre
četiri godine. Za vreme povlačenja iz ove čuvene bitke, u Ronsesvalskom
prolazu u Navari, ubijen je kraljev voljeni vojnik Hruland, junak "Pesme o
Rolanu". Ne želeći da se podseća na taj tužan dogañaj, kralj nikada nije koristio
tu šahovsku garnituru, niti ju je javno pokazivao.
Ceo dvor se divio veličanstvenoj garnituri postavljenoj na sto u dvorištu. Iako
je bila delo ruku arapskih vrhunskih majstora, na figurama su se primećivali
tragovi njihovog indijskog i persijskog nasleña. Jer bilo je onih koji su verovali
da se ova igra igrala u Indiji još od četiristote godine pre roñenja Hrista i da je
stigla u Arabiju preko Persije kada su je Arapi osvojili 640. godine.
Tabla, cela izrañena od srebra i zlata, predstavljala je kvadrat čije su ivice
bile dugačke čitav metar. Figure od filigranski precizno obrañenih dragocenih
metala bile su ukrašene rubinima, safirima, dijamantima i smaragdima,
nebrušenim, ali fino uglačanim, od kojih su neki bili veličine prepeličjih jaja.
Bleskajući i svetlucajući na svetlosti lampi u dvorištu, kao da su sijale nekom
unutrašnjom svetlošću koja je hipnotisala promatrače.
Figura zvana šah ili kralj, bila je visoka petnaest centimetara i prikazivala je
krunisanog muškarca kako jaše na slonu. Kraljica ili Ferz, sedela je u
natkrivenoj nosiljci ukrašenoj dragim kamenjem. Lovci su bili slonovi sa
sedlima obloženim retkim draguljima; konji divlji arapski hatovi. Topove ili
kule zvali su Rukhkh, što je bila arapska reč za "kočiju"; njih su predstavljale
velike kamile koje su na leñima nosile stolice u obliku tornjeva. Pešaci ili pioni,
kako ih mi danas zovemo, bili su ponizni pripadnici pešadije visoki sedam
centimetara sa malim draguljima umesto očiju i dragim kamenjem posutim po
drškama mačeva.
Karlo Veliki i Garin priñoše tabli sa suprotnih strana. Kralj zatim, podigavši
uvis ruku, izgovori reči koje zaprepastiše one dvorane koji su ga dobro
poznavali.
"Predlažem opkladu", reče on čudnim glasom. Karlo nije bio čovek koji voli
da se kladi. Dvorani se zbunjeno zgledaše.
"Ako me moj vojnik Garin pobedi, podariću mu onaj deo svog kraljevstva što
se proteže od Ahena do pirinejske Baskije i ruku svoje najstarije kćeri. Ako
izgubi, u zoru će biti pogubljen u ovom istom dvorištu."
Dvorani se uskomešaše. Svi su znali da je kralj toliko voleo svoje kćeri da ih
je preklinjao da se ne udaju za njegova života.
Kraljev najbolji prijatelj, vojvoda od Burgundije, ščepa ga za ruku i povuče u
stranu. "Kakva je to opklada?" prošaputa on. "Upravo si predložio opkladu
dostojnu kakvog pijanog varvarina!"
Karlo sede za sto. Izgledao je kao da je u transu. Vojvoda se našao pred
zagonetkom. I sam Garin bio je zbunjen. Zagledao se u vojvodine oči, a zatim
bez ijedne reči zauzeo svoje mesto s druge strane table, prihvativši opkladu.
Obavili su izvlačenje figura, i sreća je htela da Garin dobije bele figure, što mu
je obezbedilo izvesnu prednost jer je igrao prvi. Igra poče.
Što je igra više odmicala, verovatno usled napetosti cele situacije, igrači su
vukli poteze s takvom odrešitošću i tačnošću da je to prelazilo okvire obične
igre, kao da je neka tuña, nevidljiva ruka lebdela iznad table. S vremena na
vreme se čak činilo kao da se figure same od sebe pomeraju. Igrači su bili
ćutljivi i bledi, a dvorani su lebdeli nad njima poput duhova.
Posle gotovo jednog časa igre vojvoda od Burgundije primeti da se kralj
čudno ponaša. Lice kao da mu se odjednom svo zboralo i činilo se da je
nepažljiv i rasejan. Garina je, takoñe, spopao neki neobični nemir, pokreti su mu
bili brzi i trzavi, a čelo mu se kupalo u hladnom znoju. Oči obojice bile su
prikovane za šahovsku tablu od koje kao da nisu mogli da ih odvoje.
Karlo iznenada skoči na noge, prevrnuvši tablu i poobaravši sve figure na
pod. Dvorani se povukoše kako bi napravili prolaz u krugu. Kralja spopade
strašan i neopisiv bes. Počeo je da čupa kosu i da se bije u grudi poput kakve
divlje zveri. Garin i vojvoda od Burgundije mu pritrčaše, ali ih on odgurnu. Tek
šestorica plemića uspeše da savladaju kralja. Kada su ga konačno smirili, on se u
čudu osvrnu oko sebe, kao da se tek u tom trenutku probudio iz kakvog dugog
sna.
"Gospodaru", zausti lagano Garin, podigavši jednu od figura sa poda i
pruživši je kralju, "možda bi bilo najbolje da prekinemo ovu partiju. Figure su
popadale, a ja ne mogu da se setim nijednog jedinog povučenog poteza. Sire,
plašim se ove mavarske garniture za šah. Verujem da je u vlasti neke zle sile
koja vas je primorala da se kladite u moj život?"
"Garine", poče oprezno vojvoda od Burgundije, "poznato ti je da kralj ne
veruje u slične praznoverice, da ih smatra paganskim i varvarskim. Zabranio je
na dvoru nekromantiju i vračanje..."
Karlo Veliki ga prekide slabim glasom, kao da je neopisivo iscrpljen. "Kako
Evropu da prosvetlim u hrišćanskom duhu kada vojnici moje vlastite vojske
veruju u čini?"
"Ova magija se upražnjava u Arabiji i po celom istoku od početka vremena",
odvrati Garin. "Ja u nju ne verujem, niti je razumem. Ali"... Garin se naže nad
kralja i zagleda mu se u oči... "i vi ste osetili njenu snagu."
"Obuzeo me je strašan bes", priznade Karlo Veliki. "Nisam mogao da vladam
sobom. Osećao sam se kao što se čovek oseća u zoru pred bitku, u trenutku kada
trupe kreću u juriš. Ne umem to da objasnim."
"Ali sve što postoji, postoji s razlogom", začu se nečiji glas iza Garina. On se
okrenu i ugleda crnog Mavara, jednog od one osmorice koji su uneli šahovsku
tablu u prostoriju. Kralj dade glavom znak Mavaru da nastavi.
"Iz Vatara, mesta našeg roñenja, potiče drevni narod po imenu Badavi,
'stanovnici pustinje'. Meñu njima vlada uverenje da je najčasnija ona opklada
koja se plaća krvlju. Kažu da će jedino opklada krvlju ukloniti Hab, crnu kap u
ljudskom srcu koju je arhanñeo Gavrilo uklonio iz Muhamedovih grudi. Vaše
veličanstvo se kladilo u krv nad ovom tablom, kladili ste se u čovečji život,
najviši oblik pravde. Muhamed kaže: 'Kraljevstvo trpi Kufr, neverovanje u al-
Islam, ali kraljevstvo ne trpi Zulm, to jest nepravdu.'"
"Opklada koja se plaća krvlju uvek je opklada zla", odvrati Karlo Veliki.
Garin i vojvoda od Burgundije u čudu se zagledaše u kralja, jer nije li on pre
samo jedan sat predložio jednu takvu opkladu?
"Nije!" odvrati tvrdoglavo Mavar. "Kroz opkladu koja se plaća krvlju čovek
može dospeti u Ghutah, zemaljsku oazu - raj. Ako neko predloži takvu opkladu
nad tablom Šatranja, onda sam Šatranj sprovodi Sar!"
"Šatranj je mavarsko ime za šah, gospodaru", primeti Garin.
"A šta je 'Sar'?" upita Karlo Veliki, polako ustajući. Bio je viši od svih
prisutnih.
"Osveta", odvrati Mavar bezizražajna lica. Zatim se pokloni i odmaknu od
kralja.
"Igraćemo novu partiju", objavi kralj. "Ovoga puta, bez opklade. Igraćemo iz
ljubavi prema samoj igri. Nema ničeg u tom budalastom praznoverju koje su
izmislili varvari i deca." Dvorani počeše ponovo da reñaju figure. Celom
prostorijom prostrujaše uzdasi olakšanja. Karlo se okrenu prema vojvodi od
Burgundije i uhvati ga za ruku.
"Zar sam odista predložio takvu opkladu?" upita on tiho.
Vojvoda ga zaprepašćeno pogleda. "Jeste, gospodaru", odvrati. "Zar se ne
sećate?"
"Ne", odgovori tužno kralj.
Karlo Veliki i Garin sedoše ponovo za sto. Posle izuzetne borbe, Garin je
izvojevao pobedu. Kralj ga je nagradio imanjem Monglan u Nižim Pirinejima i
dodelio mu titulu Garina od Monglana. Kralj je u toj meri bio zadovoljan
Garinovim majstorskim igranjem šaha da je ponudio da mu sagradi tvrñavu iz
koje će moći da brani teritoriju koju je osvojio. Posle mnogo godina, kralj je
Garinu poslao naročiti dar - veličanstvenu šahovsku garnituru kojom su odigrali
svoju slavnu partiju. Od tada se ona zove "Monglanska garnitura."
"To je priča o Monglanskoj opatiji", reče nastojnica, završivši priču. Zatim
pogledom preñe preko mora ćutljivih opatica. "Posle mnogo godina, kada se
Garin od Monglana razboleo i kada je osetio da mu se bliži kraj, zaveštao je
crkvi svoj posed Monglan, tvrñavu koja će postati naš samostan, kao i čuvenu
šahovsku garnituru zvanu Monglanska garnitura."
Nastojnica napravi malu pauzu, kao da nije bila sigurna treba li da nastavi.
Konačno ipak ponovo progovori.
"Garin je oduvek verovao da Monglanska garnitura ima veze sa nekom
užasnom kletvom. Još mnogo pre no što je prešla u njegove ruke čuo je rñave
glasine vezane za nju. Pričalo se da je Šarlot, nećak Karla Velikog, ubijen za
vreme partije šaha nad tom istom tablom. Bilo je i čudnih priča o krvoprolićima
i nasilju, pa čak i o ratovima, u kojima je ova garnitura odigrala ulogu.
Osam crnih Mavara, koji su dopremili Karlu Velikom ovu garnituru iz
Barselone, preklinjali su ga da i sami poñu u Monglan sa njom. Kralj im je to
dozvolio. Uskoro je Garin otkrio da se u tvrñavi obavljaju tajanstveni noćni
obredi koje su, kako je bio ubeñen, predvodili upravo Mavari. Garin je počeo da
se pribojava svoje nagrade kao da je ñavolovo oruñe. Naredio je da se garnitura
zakopa u tvrñavi i zamolio Karla Velikog da zakune zid da je doveka štiti kako
ne bi bila izvañena. Kralj je sve to primio kao šalu, ali ipak je udovoljio
Garinovoj želji, mada na svoj način, i tako smo dobili natpis nad našim
vratima."
Nastojnica ućuta - izgledala je tako slaba i bleda - a zatim posegnu za
stolicom iza sebe. Aleksandrina ustade i pomože nastojnici da sedne.
"Šta se dogodilo sa Monglanskom garniturom, časna majko?" upita jedna od
starijih opatica koja je sedela u prvom redu.
Nastojnica se osmehnu. "Već sam vam rekla da će nam životi biti u velikoj
opasnosti ako ostanemo u ovoj opatiji. Kazala sam vam da su francuski vojnici
tražili da konfiskuju crkvena blaga - u stvari, oni to već čine. Dalje sam vam
rekla da je nekada, unutar ove opatije, zakopano blago neprocenjive vrednosti,
ali koje možda u sebi nosi i veliko zlo. Stoga vas ne bi trebalo iznenaditi ako
vam otkrijem da se tajna koju sam se zaklela da ću je čuvati kada sam postala
nastojnica odnosi na Monglansku garnituru. Ona i dalje leži zakopana unutar
zidova, i to ispod poda ove prostorije, i samo ja znam tačno mesto gde se nalazi
svaka pojedinačna figura. Naš je zadatak, kčeri moje, da uklonimo ovo oruñe
zla, da ga razbacamo što je dalje moguće, kako nikada više ne bi moglo biti
sakupljeno na gomilu i kako se ne bi našlo u posedu onog koji žudi za vlašću.
Jer ona poseduje snagu koja prevazilazi prirodne zakone i čovekovu moć
poimanja.
Čak i da imamo vremena da uništimo te figure ili da ih nagrdimo da se ne
mogu prepoznati, ja taj put ne bih izabrala. Nešto što poseduje tako veliku moć
može se takoñe upotrebiti i kao oruñe dobra. Zato sam se zaklela ne samo da ću
čuvati tajnu gde je skrivena Monglanska garnitura, već i da ću je štititi. Možda
ćemo jednoga dana, kada to istorija dozvoli, ponovo sakupiti sve figure i
razotkriti njihovu mračnu tajnu."
Iako je nastojnica tačno znala mesto na kome je bila zakopana svaka figura,
ipak su sve opatice iz samostana gotovo dve nedelje radile dok nisu iskopale
Monglansku garnituru, te očistile i uglačale figure. Četiri opatice su zajedničkim
snagama jedva uspele da izvade ploču iz kamenog poda. Kada su je očistile,
otkrile su na njoj neke čudne simbole usečene ili izrezbarene u svakom
kvadratu. Slični simboli bili su usečeni i na poleñini svake figure. U jednoj
velikoj metalnoj kutiji našle su neku tkaninu. Uglovi te kutije bili su zapečaćeni
nečim nalik na vosak, najverovatnije stoga da se tkanina ne bi uplesnjivila.
Tkanina je bila od ponoćno plavog somota, bogato urešena zlatnim nitima i
dragim kamenjem, a šara je podsećala na zodijak. U središtu tkanine nalazile su
se dve isprepletene zmijolike figure spojene poput blizanaca tako da su
obrazovale broj 8. Nastojnica je bila uverena da se ta tkanina koristila za
pokrivanje Monglanske garniture kako ne bi bila oštećena prilikom prenošenja.
Kada se približio kraj druge nedelje nastojnica je rekla opaticama da se
spreme za put. Kazala im je da će svakoj ponaosob izdati uputstva oko odredišta
tako da nijedna neće znati gde se ostale nalaze. Time je htela da svede rizik na
najmanju moguću meru. Pošto je Monglanska garnitura brojala nekoliko figura
manje nego što je bilo opatica u samostanu, nijedna sem nastojnice neće znati
koja od sestara je sa sobom ponela jedan njen deo, a koja nije.
Kada su Valentina i Mirela pozvane u radnu sobu, zatekle su nastojnicu za
masivnim radnim stolom; zamolila ih je da sednu naspram nje. Na stolu se
nalazila svetlucava Monglanska garnitura, delimično prekrivena ponoćno
plavom izvezenom tkaninom.
Nastojnica odloži pero i podiže pogled. Mirela i Valentina sedoše i dalje se
držeći za ruke; nervozno su iščekivale šta će im reći.
"Časna majko", užurbano poče Valentina, "želim da znate da ćete mi mnogo
nedostajati kada odem, iako dobro znam da sam vam bila na teretu. Volela bih
da sam mogla da budem bolja opatica i da vam nisam zadavala toliko brige..."
"Valentina", zausti nastojnica, osmehnuvši se kada je primetila kako Mirela
gurka Valentinu u rebra ne bi li je ućutkala. "Šta si još htela da kažeš? Plašiš se
da ću te rastaviti od tvoje roñake Mirele... je li to razlog za ova okasnela
izvinjenja?" Valentina je zabezeknuto zurila u nju, pitajući se kako je nastojnica
uspela da joj pročita misli.
"Ne treba da brineš", nastavi nastojnica. Zatim preko stola od trešnjinog
drveta pruži Mireli list hartije. "Tu je zapisano ime i adresa čuvara koji će se
brinuti o vama, a ispod nje sam navela uputstva za putovanje koje sam vama
dvema namenila."
"Za obe!" povika Valentina, jedva se uzdržavši da ne skoči sa stolice. "Oh,
časna majko, ispunili ste moju najveću želju!"
Nastojnica se nasmeja. "Da vas nisam poslala na put zajedno, Valentina,
ubeñena sam da bi ti sama-samcijata pronašla načina da uništiš sve što sam ja
tako pažljivo isplanirala, samo da bi ostala uz svoju roñaku. Pored toga, imam i
valjan razlog što vas šaljem zajedno. Dobro me slušajte. Svaka opatica iz ovog
samostana je zbrinuta. One čije porodice žele da ih prime nazad biće poslate
svojim kućama. Za neke sam pronašla prijatelje ili dalje roñake koji će im
pružiti krov nad glavom. Ona koja je u samostan došla sa mirazom, taj im novac
sada vraćam da se same o njemu brinu i da ga čuvaju. Ako slični fondovi ne
postoje, mlade žene šaljem u kakav dobar samostan u nekoj drugoj zemlji. U
svakom slučaju, za sve moje kćeri obezbeñena su sredstva za put i potonji
život." Nastojnica prekrsti ruke i nastavi. "Ali ti, Valentina, imaš sreće više od
ostalih", reče ona. "Deda ti je ostavio pozamašan prihod, koji namenjujem
obema, i tebi i tvojoj roñaci Mireli. Dalje, iako nemaš nikoga od porodice, imaš
krsnog kuma koji se prihvatio odgovornosti da se brine o obe. Primila sam
pismenu potvrdu da je voljan da se stara o vama. A sada preñimo na ono što je
važnije."
Mirela je na trenutak pogledala Valentinu dok je nastojnica govorila o
njenom krsnom kumu, a zatim je spustila pogled na list hartije koji je držala u
ruci, na kome je nastojnica ispisala krupnim slovima: "M. Žak-Luj David,
slikar", i ispod toga adresu, u Parizu. Nije znala da je Valentina imala krsnog
kuma.
"Znam da će se", nastavi nastojnica, "kada zatvorim opatiju, u Francuskoj
naći i takvi kojima se to uopšte neće dopasti. Mnogima od nas pretiće opasnost,
naročito od strane muškaraca kakav je otinski biskup, koji će želeti da sazna šta
smo to ovde pronašle i ponele sa sobom. Vidite, tragove svoga preduzetništva ne
možemo potpuno prikriti. Možda će biti žena za kojima će se neko dati u
potragu i pronaći ih. Možda će biti primorane da beže. Zbog toga sam izabrala
osam izmeñu nas, koje će poneti po deo garniture, ali koje će ujedno biti i tačke
za okupljanje na kojima će one koje budu morale da pobegnu moći da ostave
figure. Ili uputstva kako da se ove pronañu. Valentina, ti ćeš biti jedna od tih
osam."
"Ja!" uzviknu Valentina. Grlo joj se odjednom tako osušilo da je morala da
proguta veliku knedlu. "Ali, časna majko, ja nisam... ja ne znam..."
"Pokušavaš da kažeš kako se na tebe čovek baš ne može osloniti", dopuni je
nastojnica, osmehnuvši se iako joj nije bilo do toga. "Svesna sam toga i računam
na tvoju trezvenu roñaku da mi u tome pomogne." Zatim je pogledala Mirelu
koja samo klimnu u znak pristanka.
"Ovih osam opatica nisam izabrala samo na osnovu njihovih sposobnosti",
nastavi nastojnica, "već imajući u vidu i strateške položaje njihovih novih
prebivališta. Tvoj krsni kum, M. David, živi u Parizu, srcu šahovske table koju
predstavlja Francuska. Kao poznati umetnik, uživa poštovanje i prijateljstvo
plemstva, ali je takoñe član Skupštine i neki ga smatraju vatrenim
revolucionarom. Verujem da je u stanju da vas obe zaštiti ako bude potrebe. A i
bogato sam mu platila da se brine o vama što bi trebalo da predstavlja dovoljan
razlog da to i čini."
Nastojnica se preko stola zagleda u dve mlade žene. "Ovo, Valentina, nije
molba", reče ona strogo. "Tvoje sestre se mogu naći u nevolji, a ti ćeš biti u
mogućnosti da im pružiš pomoć. Tvoje ime i adresu dala sam nekima koje su
već krenule kućama. Otići ćeš u Pariz i postupiti kako ti kažem. Imaš petnaest
godina, što je dovoljno da shvatiš kako u životu ima i važnijih stvari od
zadovoljavanja trenutnih želja." Nastojnica je ovo izgovorila dosta grubo, ali
njeno lice potom smekša, kao što je to uvek bivalo kada bi pogledala Valentinu.
"Pored toga, Pariz i nije tako loša kazna", dodade ona.
Valentina uzvrati nastojnici osmeh. "Nije, časna majko", složi se ona. "Kao
prvo, tamo je opera, a možda će biti i prijema, a kažu da dame nose tako lepe
haljine..." Mirela ponovo munu Valentinu u rebra. "Hoću da kažem, ponizno se
zahvaljujem časnoj majci što je svojoj odanoj sluškinji namenila takvu sudbinu."
Kada ovo ču, nastojnica prsnu u veseli smeh koji nije godio njenim ušima.
"Dobro, Valentina. Obe možete poći da se spakujete. Krećete sutra u zoru.
Nemojte zakasniti." Ustajući, nastojnica podiže dve teške figure sa table i
predade ih iskušenicama.
Valentina i Mirela jedna za drugom poljubiše nastojničin prsten i uz puno
pažnje odneše svoje retko blago do vrata radne sobe. Ali pre no što su izišle,
Mirela se okrenu i progovori po prvi put od kada su ušle u sobu.
"Ako smem da vas pitam, časna majko", poče ona, "kuda ćete vi poći?
Mislićemo na vas i upućivati vam dobre želje gde god da se nalazili."
"Krećem na put na koji čeznem da poñem već preko četrdeset godina",
odvrati nastojnica. "Imam prijateljicu koju nisam posetila još od detinjstva. U
tim danima... znate, Valentina me veoma podseća na tu moju prijateljicu iz
mladosti. Sećam se da je bila tako treperava, tako puna života..." Nastojnica
zastade, a Mirela pomisli da je, ako se nešto slično može reći za jednu tako
dostojanstvenu osobu, nastojnica u tom trenutku izgledala setna.
"Da li vaša prijateljica živi u Francuskoj, časna majko?" upita ona.
"Ne", odvrati nastojnica. "Ona živi u Rusiji."
Narednog jutra, pri nejasnoj, sivoj svetlosti, dve žene odevene u putničku
odeću napustile su Monglansku opatiju i popele se u kola sa senom. Kola su
prošla kroz masivnu kapiju i krenula niz obronak planine. Dok su napredovale
ka udaljenoj dolini, spustila se slaba magla, zaklonivši ih od neželjenih pogleda.
Bile su uplašene, pa su se dobro umotale u pelerine, zahvalne što su u Božjoj
misiji sada kada se vraćaju svetu iz koga su tako dugo izbivale.
Ali nije Bog bio taj koji ih je ćutke gledao sa planinskog vrha dok su kola
lagano nestajala u tami doline. Visoko na jednom prevoju još pod snegom, iznad
samog samostana, nalazio se usamljeni jahač na bledom konju. Pratio ih je
pogledom dok kola nisu nestala u crnoj magli. Zatim je bez reči okrenuo konja i
odjahao.
2. PEŠAK NA D4
Otvaranja koja počinju daminim pešakom - D2-D4 - nazivaju se "zatvorena"
otvaranja. To znači da se taktički kontakt izmeñu sučeljenih sila razvija veoma
sporo. Ima prostora za dosta manevrisanja i treba vremena da se protivnici
stvarno uhvate ukoštac... Poziciona borba je ovde od suštinske važnosti.
'Enciklopedija šahovskih otvaranja', Fred Rajnfild
Sluga je na pijaci čuo da ga traži Smrt. Otrčao je kući i rekao gospodaru da
mora pobeći u obližnji grad Samaru, kako ga Smrt ne bi pronašla.
Te večeri posle obeda na vratima se začu kucanje. Gospodar otvori i ugleda
Smrt u dugačkoj crnoj odori sa kapuljačom. Smrt se raspitivala o sluzi.
"Leži bolestan u krevetu", slaga užurbano gospodar. "Suviše je bolestan da
bismo ga uznemiravali."
"Čudno", reče Smrt. "Onda nema sumnje da se nalazi na pogrešnom mestu.
Jer noćas tačno u ponoć imam s njim sastanak. U Samari."
Legenda o sastanku u Samari
NJUJORK, DECEMBAR 1972.
Bila sam u nevolji. Velikoj nevolji.
Sve je počelo uoči Nove godine, poslednjeg dana 1972. Imala sam zakazano
kod gatare. Ali poput onog momka koji je imao sastanak u Samarahu, pokušala
sam da umaknem vlastitoj sudbini. Nisam želela da mi neko iz dlana proriče
budućnost. Imala sam već dovoljno tekućih nevolja. Do poslednjeg dana 1972.
godine uspela sam potpuno da uprskam svoj život. A imala sam svega dvadeset
tri godine.
Umesto da pobegnem u Samarah, otrčala sam do kompjuterskog centra na
vrhu Pan Amove zgrade koja se nalazila u središtu grada, na Menhetnu. To mi je
bilo mnogo bliže od Samaraha, a u deset časova uveče uoči Nove godine, mesto
je bilo udaljeno i osamljeno kao kakav planinski vrh.
I osećala sam se kao da se ustinu nalazim na kakvom planinskom vrhu. Sneg
je promicao ispred prozora okrenutih ka Park Aveniji, u velikim, gracioznim
pahuljama koje kao da su visile u vazduhu. Činilo mi se da se nalazim jednom
od onim pritiskivača za papire u čijoj je unutrašnjosti smeštena kakva ruža ili
mala maketa nekog švajcarskog sela. Staklenim zidovima Pan Amovog
kompjuterskog centra bilo je omeñeno nekoliko ari sjajnog, najsavremenijeg
hardvera, koji je tiho zujao dok je proveravao rute aviona i kupovinu avionskih
karata širom sveta. Bilo je to tiho mesto na koje se čovek mogao skloniti da
razmisli.
Morala sam o mnogo čemu da razmislim. U Njujork sam stigla pre tri godine
da bih radila za Trostruki-M, jedan od najvećih svetskih proizvoñača
kompjutera. U to vreme je Pan Am bio jedan od mojih klijenata. I danas mi
dozvoljavaju da se koristim njihovim kompjuterskim centrom.
Ali sada sam promenila posao i sve mi se čini da će se pokazati kako je to
bila najveća greška koju sam do sada počinila. Imala sam sumnjivu čast da
postanem prva žena koja je ikada dospela u profesionalne krugove prečasnog
OJK preduzeća Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem. A njima se nije dopadao moj stil.
"OJK", za one koji to ne znaju, jeste skraćenica za "ovlašćeni javni
knjigovoña". Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem bilo je jedno od osam najvećih OJK
preduzeća na svetu, pripadalo je bratstvu koje su s pravom nazivali "Velika
osmorka".
"Javni knjigovoña" je učtivo ime za "revizora poslovnih knjiga". Gotovo
svim velikim korporacijama Velika osmorka nametala je usluge ove svoje
ozloglašene službe. Uživali su veliki ugled, što je opet učtiv način da se kaže
kako su svoje klijente držali u šaci. Ako bi Velika osmorka za vreme revizije
poslovnih knjiga predložila da njihov klijent potroši pola miliona dolara u cilju
poboljšanja svog finansijskog sistema, mušterija bi bila luda da se ogluši o taj
predlog. (Ili o činjenicu da preduzeće Velike osmorke koje vrši reviziju njenih
poslovnih knjiga može to da učini blagonaklono... uz odreñeni honorar.) Te su
se stvari same po sebi podrazumevale u svetu krupnih finansija. Onaj ko se
bavio javnim računovodstvom mogao je mnogo da zaradi. Čak je i mlañi partner
mogao da računa na šestocifreni prihod.
Neki ljudi možda ne smatraju da je polje javnog računovodstva rezervisano
samo za muškarce, ali Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem su, nema sumnje, bili tog
uverenja, tako da sam se ja našla u izvesnoj neprilici. Pošto sam bila prva žena
koju su ikada tamo videli, a koja nije radila kao sekretarica, odnosili su se prema
meni kao da sam kakva retka stvar, nešto poput ptice dodo... nešto potencijalno
opasno što treba što pažljivije proučiti.
Nije šala biti prva žena u bilo čemu. Bez obira na to da li ste prva žena
astronaut ili prva žena kojoj je dozvoljeno da uñe u kinesku praonicu rublja,
morate se navići na uobičajena zavitlavanja, ciničko smejuljenje i odmeravanje
nogu. Takoñe morate prihvatiti da radite više od svih drugih za manje pare.
Naučila sam da odglumim zadovoljstvo što me predstavljaju kao "gospoñica
Velis, naša žena-stručnjak za ovu oblast". Kada bi me tako predstavili, ljudi su
verovatno mislili da sam ginekolog.
U stvari, bila sam ekspert za kompjutere, najbolji stručnjak za transportnu
industriju u Njujorku. Zato su me i zaposlili. Kada me je društvo Fulbrajt-Koun
ocenilo, znaci dolara namah su zaigrali u njihovim zakrvavljenim očnim
jabučicama; nisu u meni videli ženu, već hodajući portofolio sa "blue-chip"
računima. Dovoljno mlada da bi bila prijemčiva, dovoljno naivna da se na nju
ostavi utisak, dovoljno nevina da mogu da predam svoje klijente u kandže
njihovog osoblja za reviziju knjiga poslovanja... posedovala sam sve osobine
koje su tražili od jedne žene. Ali medeni mesec je kratko trajao.
Nekoliko dana pred Božić završavala sam proračun za opremu kako bi jedna
velika kompanija mogla nabaviti kompjuterski hardver pre kraja godine, kada je
naš stariji partner, Džok Apem, izvoleo ući u moju kancelariju.
Džok je imao preko šezdeset godina, bio je visok, vitak i neobično mladolik.
Dosta je igrao tenis, nosio šuštava odela Braće Bruks, i bojio kosu. U hodu se
odbacivao napred kao da juriša na mrežu.
Džok uskoči u moju kancelariju.
"Velis", poče on srdačnim glasom koji se uvek dopunjuje tapšanjem po
leñima, "razmišljao sam o toj studiji na kojoj radite. Vodio sam raspravu sam sa
sobom i mislim da sam konačno shvatio šta me muči." To je bio Džokov način
da vam saopšti kako uopšte nema smisla da mu se suprotstavite. Već je odigrao
ulogu ñavoljeg advokata na obe strane, i njegova je, koju god da je odabrao,
pobedila.
"Još malo pa sam gotova, gospodine. Sutra dospeva rok da je predam
klijentu, pa se nadam da nećete zahtevati neke bitnije izmene."
"Ništa važno", reče on dok je lagano tempirao bombu. "Zaključio sam da bi
za naše klijente printeri bili dragoceniji od disk drajvova, te bih voleo da u
skladu s tim izmenite kriterijum izbora."
Ovo je bio primer onoga što se u kompjuterskom poslu naziva "podešavanje
brojki". A to je nezakonito. Pre mesec dana, šest prodavaca hardvera dostavilo je
našem klijentu zapečaćene ponude. Te su se ponude zasnivale na kriterijumu
izbora koji smo pripremili mi, nepristrasni revizori poslovnih knjiga. Rekli smo
da su klijentu potrebni moćni disk drajvovi i na površinu je isplivao jedan od
prodavača jer je dao najbolju ponudu. Ako sada zaključimo, pošto su ponude
već date, da su printeri važniji od disk drajvova, biće sklopljen ugovor u korist
drugog prodavača, a ja sam dobro znala ko bi to mogao biti: onaj čiji je
predsednik upravo tog popodneva vodio Džoka na ručak.
Nema sumnje da je nešto veoma vredno prešlo ispod stola iz ruke u ruku.
Možda obećanje za neki budući posao koji bi obavilo naše preduzeće, ili možda
mala jahta ili sportska kola za Džoka. Ali bez obzira na pogodbu, ja nisam htela
da joj kumujem.
"Izvinite, gospodine", rekoh mu, "kasno je da sada izmenimo kriterijume bez
saglasnosti klijenta. Mogli bismo da ga nazovemo i saopštimo mu kako bismo
želeli da zatražimo od prodavača dodatak uz prvobitnu ponudu, ali to bi, razume
se, značilo da bi opremu mogli da naruče tek posle Nove godine."
"To neće biti potrebno, Velis", reče Džok. "Nisam postao stariji partner u
ovom preduzeću time što sam zapostavljao svoju intuiciju. Nebrojeno puta sam
reagovao dok trepneš okom i svojim klijentima spasavao milione, a da oni to
uopšte nisu ni znali. Ovo preduzeće je na čelu Velike osmorke već toliko
godina, zahvaljujući jakom instinktu za preživljavanje." Počastvovao me je
svojim blistavim osmehom od koga su mu se pojavljivale jamice na obrazima.
Šanse da Džok Apem učini nešto za klijenta, a da pri tom debelo ne profitira,
bile su otprilike iste kao kada biste hteli da onu poslovičnu kamilu proterate kroz
iglene uši. Ali ništa nisam rekla.
"Bez obzira na sve, gospodine, moralna odgovornost prema klijentu nas
obavezuje da nepristrasno razmotrimo zapečaćene ponude. Kounačno, mi jesmo
preduzeće za reviziju poslovnih knjiga."
Džokove jamice nestaše kao da ih je progutao. "Nećete valjda da kažete da
odbijate moj predlog?"
"Ako je u pitanju samo predlog, a ne nareñenje, više bih volela da ga ne
prihvatim."
"A šta ako vam ja to naredim da učinite?" upita Džok lukavo. "Kao stariji
partner u ovom preduzeću, ja..."
"Bojim se da bih u tom slučaju morala da napustim ovaj projekat, gospodine,
i da ga predam nekom drugom. Razume se, zadržala bih kopiju onoga što sam
uradila za slučaj da kasnije doñe do istrage." Džok je dobro znao šta sam htela
time da kažem. Niko nikada nije vršio reviziju poslovnih knjiga OJK preduzeća.
Jedino je vlada Sjedinjenih Država imala pravo da im postavlja pitanja. A njena
pitanja odnosila su se na nezakonitosti ili prevare u poslovanju.
"Jasno mi je", odvrati Džok. "E pa, prepuštam vas vašem radu, Velis.
Očigledno ću morati sam da donesem tu odluku." Zatim se oštro okrenuo na peti
i izišao iz prostorije.
Moj rukovodilac, mišićav, plavokosi tridesetogodišnjak po imenu Lesli
Holmgrin, došao je do mene odmah narednog jutra. Lesli je ušao uzrujan,
razbarušene proreñene kose i iskrivljene kravate.
"Katarina, šta si to, do ñavola, uradila Džoku Apemu?" bilo je prvo što me je
upitao. "Besan je kao ris. Pozvao me je da doñem u cik zore. Jedva sam stigao
da se obrijem. Kaže da će ti navući ludačku košulju, da si totalno pošandrcala.
Ne želi da više stupaš u vezu ni sa jednim klijentom i kaže da još nisi spremna
za utakmicu sa velikim momcima."
Leslijev život vrteo se oko preduzeća. Imao je ženu koja je uspeh merila
članarinom koju je plaćala u seoskim klubovima. Iako se možda nije s tim
slagao, ipak je legao na rudu.
"Pretpostavljam da sam sinoć izgubila glavu", rekoh sarkastično. "Odbila
sam da odbacim ponudu. Rekla sam mu da posao može poveriti nekom drugom,
ako je to ono što želi."
Lesli klonu u stolicu pored mene. Na trenutak je ćutao.
"Katarina, u poslovnom svetu ima mnogo stvari koje mogu izgledati neetičke
nekome tvojih godina. Ali to nije nužno baš tako."
"Ovo je bilo."
"Dajem ti reč da je Džok Apem, ako je od tebe tražio da učiniš nešto slično,
imao za to neke svoje razloge."
"Kladim se da jeste. Moja procena je da je imao razloga vrednih trideset do
četrdeset hiljadarki", odvratih mu i nastavih svoj posao.
"Da li ti je jasno da sama sebi kopaš jamu?" upita me on. "Ne smeš vući za
nos momka kao što je Džok Apem. On se neće poslušno povući u ćošak kao
kakav dobar momak. Neće se izvrnuti na leña i izigravati mrtvaca. Ako želiš da
čuješ moj savet, mislim da bi trebalo da smesta odjuriš u njegovu kancelariju i
da se izviniš. Reci mu da ćeš učiniti sve što od tebe traži, podiñi mu malo. Ako
to ne učiniš, odmah ti kažem, tvoja karijera je zapečaćena."
"Sigurno me neće otpustiti što sam odbila da učinim nešto nezakonito",
primetih.
"Neće morati da te otpusti. U prilici je da ti tako zagorča život da ćeš požaliti
što si ikada kročila ovamo. Dobra si devojka, Katarina, i dopadaš mi se. Čula si
šta ja o tome mislim. A sada te ostavljam da ispišeš vlastiti epitaf."
To se dogodilo pre nedelju dana. Nisam se izvinila Džoku. Naš razgovor
nikome nisam pomenula. A klijentu sam po planu, dan pre Božića, poslala moj
predlog koju bi ponudu trebalo da prihvati. Ponuda Džokovog kandidata je
odbačena. Od tada je situacija u prečasnom preduzeću Fulbrajt, Koun, Kejn i
Apem bila veoma mirna. To jest, sve do jutros.
Partnerima je bilo potrebno tačno sedam dana da smisle na kakve muke da
me stave. Jutros je Lesli došao u moju kancelariju sa ugodnim vestima.
"E pa", poče on, "ne možeš reći da te nisam upozorio. Nevolja sa ženama
jeste u tome što nikada ne žele da poslušaju dobar savet." Neko je pustio vodu u
toaletu u "kancelariji" do moje, pa sam sačekala da buka zamre. Bio je to
nagoveštaj budućih dogañaja.
"Znaš li kako se jednom rečju naziva zaključivanje na osnovu činjenica?"
upitah. "Zove se racionalizacija."
"Tamo kuda ideš imaćeš dosta vremena koje ćeš morati racionalno da
rasporediš", odvrati on. "Orni partneri su se sastali rano jutros i uz kafu i žele
uštipke glasali su o tvojoj sudbini. Bilo je nerešeno izmeñu Kalkute i Alžira, ali
biće ti drago kada čuješ da je Alžir prevagnuo. Moj glas je bio odlučujući.
Nadam se da ćeš to umeti da ceniš."
"O čemu to pričaš?" upitah dok mi se stomak grčio. "Gde se, do ñavola,
nalazi taj Alžir? I kakve on ima veze sa mnom?"
"Alžir je glavni grad Alžira, socijalističke zemlje na obali Severne Afrike,
jedne od glavnih članica Trećeg sveta. Mislim da bi trebalo da uzmeš ovu knjigu
i obavestiš se o njemu." Zatim baci jednu podeblju knjižurinu na moj sto i
nastavi. "Čim dobiješ vizu, za šta će biti potrebno otprilike tri meseca, tamo ćeš
provoditi dosta vremena. To ti je novo zaduženje."
"A šta ću tamo uopšte da radim?" upitah. "Da nije u pitanju samo dugoročno
izgnanstvo?"
"Nije. U stvari, započinjemo tamo novi projekat. Dobijamo poslove na
mnogim egzotičnim mestima. Ovde je reč o jednogodišnjem angažmanu sa
nekim manjim društvenim klubom Trećeg sveta koji se povremeno sastaje da bi
popričao o ceni nafte. Zove se OTRAM, čini mi se. Samo čas, odmah ću da
proverim." Iz džepa na sakou izvadio je neke papire i stao da ih prelistava. "Evo,
našao sam, zove se OPEK."
"Nikad čula", primetih. Decembra 1972. bilo je malo ljudi na svetu koji su
čuli za OPEK. Ali uskoro će svi čuti.
"Nisam ni ja" priznade Lesli. "Zato su partneri i smatrali da je to zaduženje
kao stvoreno za tebe. Žele da te ukopaju, Velis, upravo onako kao što sam ti
rekao." Neko je ponovo pustio vodu u toaletu, a s njom u kanalizaciji nestaše i
sve moje nade.
"Pre nekoliko nedelja primili smo iz Pariza kablogram u kome nas pitaju
imamo li kompjuterske stručnjake za naftu, prirodni gas, elektrane... bili su
spremni da uzmu bilo koga, uz debelu proviziju. Niko od starijih savetnika nije
želeo da poñe. Energija ne spada u visoko razvijene grane industrije. Zaključili
smo da se taj posao ne bi isplatio. Upravo smo se spremali da odgovorimo kako
nemamo nikoga na raspolaganju, kada je tvoje ime isplivalo na površinu."
Nisu mogli da me nateraju da prihvatim ovu dužnost; ropstvo se okončalo sa
grañanskim ratom. Namera im je bila da me nateraju da dam otkaz, ali neka sam
prokleta ako im dozvolim da me se tako lako reše.
"Šta bi ja to trebalo da radim za te dobre stare momke iz Trećeg sveta?"
upitah umiljatim glasom. "Baš ništa ne znam o nafti. A o prirodnom gasu znam
samo ono što sam čula iz susedne kancelarije." Pokazah glavom na toalet.
"Drago mi je što si se setila da to pitaš", reče Lesli dok je išao prema vratima.
"Dodeljena si Kounu Edisonu dok ne napustiš zemlju. U onoj svojoj elektrani
sagorevaju sve što protiče Istočnom rekom. Za nekoliko meseci bićeš stručnjak
za pretvaranje energije."
Lesli se nasmeja i mahnu mi preko ramena dok je izlazio. "Gore glavu, Velis.
Mogla je da te dopadne Kalkuta."
Evo me ovde, u Pan Amovom kompjuterskom centru usred noći gde
razmišljam o zemlji za koju nikada nisam čula, a koja se nalazi na kontinentu o
kome ništa ne znam, kako bih postala stručnjak na polju koje me ne zanima i
otišla da živim meñu ljudima koji ne govore mojim jezikom i koji verovatno
veruju da je ženama mesto u haremu. Jedno je sigurno, imaju mnogo toga
zajedničkog sa parnerima Fulbrajta-Kouna, pomislih. U oba pogleda.
Nisam se uplašila. Bilo mi je potrebno svega tri godine da naučim sve što je
trebalo znati o transportu. Naučiti sve o energiji činilo mi se mnogo
jednostavnije. Iskopaš rupu u tlu i iz nje poteče nafta, šta je u tome bilo teško?
Ali neće sve biti baš tako jednostavno, ako su sve knjige koje budem pročitala
ovako iskričave kao ova preda mnom:
"Godine 1950. arapska laka sirova prodavala se za dva dolara po barelu. A
1972. godine ona se i dalje prodaje po dva dolara po barelu. Prema tome,
arapska laka sirova jedan je od malobrojnih svetskih sirovina koje nisu podlegle
dejstvu inflacije u ovom razdoblju. Objašnjenje tog fenomena treba tražiti u
činjenici da su svetske vlade nametnule rigoroznu kontrolu ove fundamentalne
sirovine.
Zadivljujuće. Ali stvar koja me je odista zadivila bilo je ono o čemu se u toj
knjizi nije govorilo. Nešto što nije objašnjavala nijedna knjiga koju sam noćas
prelistavala.
"Arapska laka sirova" predstavlja, kako izgleda, vrstu nafte. U stvari, ona je
najcenjenija i najtraženija na svetu. Razlog zbog koga je cena ostala ista tokom
više od dvadeset godina bio je taj što je nisu kontrolisali oni koji su je kupovali
niti vlasnici zemlje ispod koje se nalazila. Kontrolisali su je ljudi koji su je
distribuirali, čuveni posrednici. Što je oduvek bio slučaj.
Na svetu je postojalo osam velikih naftnih kompanija. Pet američkih;
preostale tri bile su jedna engleska, jedna danska i jedna francuska. Pre pedeset
godina neki od ovih naftaša odlučili su, za vreme lova na tetrebe u Škotskoj, da
meñu sobom podele svetsku distribuciju nafte, a sve ostale zainteresovane
razjure. Nekoliko meseci kasnije sastali su se u Ostendeu sa momkom po imenu
Kaloust Gulbenkjan, koji je stigao sa crvenom olovkom u džepu. Izvedivši je,
okružio je njome deo sveta u kome su se našli staro otomansko carstvo, današnji
Irak i Turska, i dobar komad Persijskog zaliva; ta je linija kasnije nazvana
"tanka crvena crta". Dotični gospodin je zatim razdelio ovaj deo sveta i probušio
rupu. Nafta je pokuljala u Bahreinu i trka je počela.
Ako ste najveći svetski potrošač nekog proizvoda i istovremeno kontrolišete
ponudu, onda je zakon ponude i potražnje sumnjiva stavka. Sudeći prema
kartama koje sam pregledala, Amerika je, očigledno već dugo, najveći potrošač
nafte. A naftne kompanije, pretežno američke, kontrolišu i ponudu. Način na
koji su to činile bio je jednostavan. Sklapale su ugovore koji su im omogućavali
da prerañuju (ili pronalaze) naftu i da pri tom zadržavaju za sebe dobar njen deo,
kao i da organizuju transport i distribuciju po većoj ceni od stvarne.
Sedela sam tako sama sa povećom gomilom knjiga koje sam pokupila iz Pan
Amove tehničke i poslovne biblioteke, jedine u Njujorku koja je bila otvorena
cele novogodišnje noći. Posmatrala sam sneg kako promiče kroz žutu svetlost
uličnih svetiljki duž Park Avenije. I razmišljala sam.
Misao koja mi nije dala mira bila je ona ista koja će zaokupiti i bolje umove
od moga tokom narednih meseci. Bila je to misao zbog koje će državnici
probdeti mnoge besane noći i na kojoj će se glavešine naftnih kompanija
obogatiti. Bila je to misao koja će izazvati ratove, krvoprolića i ekonomske
krize, te dovesti velike sile na ivicu trećeg svetskog rata. Ali u to vreme, meni se
ta misao nije učinila baš u toj meri revolucionarna.
A ona se sastojala u ovome: šta bi se desilo ako mi ne bismo kontrolisali
svetsko snabdevanje naftom? Odgovor na to pitanje, rečit u svojoj
jednostavnosti, ostatak sveta dobiće kroz dvanaest meseci, u obliku rukom
ispisanog natpisa na zidu.
To je bio naš zakazani sastanak u Samarahu.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

3 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 3:59 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
3. TIHI POTEZ
Poziciona igra: posredi su potez, manevar ili stil igre iza kojih stoji pre
strateško nego taktičko razmišljanje. Shodno tome, za pozicioni potez je
verovatno da će ujedno biti i tihi potez.
Tihi potez: potez kojim se ne daje ni šah niti se zarobljava neka figura i koji
ne sadrži nikakvu neposrednu pretnju... Ovaj potez naizgled pruža Crnome
najveću slobodu delovanja.
'Ilustrovani rečnik šaha', Edvard R. Brejs
Negde je zvonio telefon. Podigla sam glavu sa stola i osvrnula se unaokolo.
Prošao je trenutak pre no što sam shvatila da se još nalazim u Pan Amovom
kompjuterskom centru. Nova godina još nije došla; zidni časovnik na suprotnom
kraju prostorije pokazivao je jedanaest i petnaest. I dalje je padao sneg. Spavala
sam više od jednog sata. Pitala sam se kako to da niko ne diže slušalicu.
Osvrnula sam se po kompjuterskom centru, prešla pogledom preko
prostranog lažnog poda od belih keramičkih pločica. Ispod njega su se nalazile
milje koaksialnih kablova zavučenih u unutrašnjost zgrade poput crva u zemlji.
Nigde nikoga; mesto je ličilo na mrtvačnicu.
A onda sam se setila da sam operatorima rekla da mogu na pauzu, jer ću ja
pripaziti da sve bude u redu. Ali to je bilo pre nekoliko časova. Dok sam sada
nerado ustajala kako bih otišla do kontrolne table, shvatila sam da je njihov
zahtev bio krajnje čudan. "Da li bi imala nešto protiv da odemo do trezora sa
trakama da malo heklamo?" upitali su je. Da heklaju?
Stigoh do kontrolne table na kojoj su se nalazili prekidači i konzole mašina
za ovaj sprat i koja je bila povezana sa sigurnosnim vratima i naročitim
zamkama u celoj zgradi. Pritisnuh dugme za telefon koje je svetlelo. Takoñe
sam primetila da je bila upaljena crvena svetiljka za disk šezdeset tri, što je
značilo da je iscurela traka. Pozvah operatora pritisnuvši dugme za trezor sa
trakama i podigoh slušalicu, sneno trljajući oči.
"Pan Am, noćna smena", izgovorih.
"Je l' vidiš?" reče slatki glasić sa nepogrešivim naglaskom britanske više
klase. "Rekoh ti da sigurno radi! Ona uvek radi." To je bilo upućeno nekome na
drugom kraju žice. Zatim se taj isti glas obrati njoj: "Ket, draga, kasniš! Samo
tebe čekamo. Već je prošlo jedanaest. Zar si zaboravila šta je večeras?"
"Lueline", počeh, bolno se protežući kako bih odagnala ukočenost iz ruku i
nogu. "Stvarno ne mogu da doñem, moram da radim. Znam da sam obećala,
ali..."
"Nikakvo 'ali', draga. Noćas moramo svi otkriti šta nam je sudba namenila.
Gatara nam je svima već prorekla sudbinu i to je bilo tako, tako zabavno. Ostala
si još samo ti. Hari mi otima slušalicu, hoće da govori s tobom."
Progunñah nešto i ponovo pritisnuh pozivno dugme za operatora. Gde su se
deli ti prokleti operatori? I zašto, pobogu, tri odrasla muškarca žele da provedu
novogodišnju noć u mračnom trezoru za trake, heklajući?
"Draga", zagrme Hari svojim dubokim glasom što bi me uvek nateralo da
odmaknem slušalicu od uha. Hari je bio moj klijent dok sam još radila za
Trostruki-M i ostali smo dobri prijatelji. Prihvatio me je kao da sam član
njegove porodice i koristio je svaku priliku da me pozove na sva moguća
okupljanja, neprestano me pominjući pred svojom ženom Blanšom i njenim
bratom Luelinom. U stvari, Hari je priželjkivao da se sprijateljim s njegovom
groznom kćerkom, Lili, koja je bila otprilike mojih godina. Što je bilo malo
verovatno.
"Draga", reče Hari, "nadam se da ćeš mi oprostiti, ali upravo sam poslao Sola
po tebe."
"Nije trebalo da šalješ kola, Hari", odvratih. "Zašto me nisi prvo pitao, nego
si Sola poslao napolje po ovakvom vremenu?"
"Zato što bi me odbila", obrazloži Hari. Što je bilo tačno. "A Sol i inače voli
da se vozika unaokolo. To mu je posao, šofer je. Koliko ga plaćam, samo bi mi
još falilo da se žali. Kounačno, duguješ mi to."
"Ništa ja tebi ne dugujem, Hari", odvratih. "Zar si zaboravio ko je za koga šta
učinio?"
Pre dve godine obezbedila sam transportni sistem za Harijevu kompaniju,
koji mu je omogučio da postane vodeći prodavac krzna ne samo u Njujorku, već
i na celoj severnoj polulopti. "Harijeva kvalitetna ekonomična krzna" mogla su
sada bilo gde da isporuče kaput izrañen po meri u roku od dvadeset četiri sata.
Nervozno pritisnuh ponovo pozivno dugme pošto je crvena lampica za drajv bez
trake i dalje svetlela preda mnom. Gde su ti operatori?
"Slušaj, Hari", počeh nestrpljivo, "ne znam kako si me pronašao, ali ovamo
sam došla da bih bila sama. Ne mogu sada o tome da razgovaram, ali tišti me
veliki problem..."
"Tvoj je problem u tome što stalno radiš i što si uvek sama."
"Moj problem je moja kompanija", rekoh razdražljivo. "Pokušavaju da me
gurnu u novi posao o kome ništa ne znam. Nameračili su se da me spakuju i
otpreme preko okeana. Potrebno mi je vreme da razmislim, vreme da se
razaberem u onome što radim."
"Rekoh ti", zagrme mi Hari u uvo. "Nije trebalo da veruješ tim gojima.
Luteranske knjigovoñe, ko je ikada čuo za tako nešto? U redu, možda sam se
jednom od njih i oženio, ali im ipak ne dozvoljavam da mi sreñuju knjige, ako
razumeš šta hoću da kažem. Zato budi dobra devojčica, obuci kaput i siñi. Doñi
da popijemo po piće i da mi sve lepo ispričaš. Pored toga, ova gatara je stvarno
neverovatna! Godinama radi ovde, a ja tek sada prvi put čujem za nju. Da sam
znao za nju, otpustio bih svog brokera i nju pitao za savet."
"Ne misliš to valjda ozbiljno?" upitah ga sa gañenjem.
"Zar sam te ikada zezao? Slušaj, znala je da i ti treba večeras da budeš ovde.
Prvo što je upitala kada je sela za sto bilo je: 'Gde vam je prijateljica sa
kompjuterima?' Možeš li u to da poveruješ?"
"Ne, bojim se da ne mogu", odvratih. "Uostalom, gde ste sada?"
"Kažem ti, draga. Dama insistira da doñeš ovamo. Čak mi je rekla da su tvoja
i moja sudbina na neki način povezane. A to nije sve, takoñe je znala da je Lili
trebalo da bude ovde."
"Lili nije mogla da doñe?" upitah. To mi je bilo više nego drago, ali ipak sam
se pitala kako je to njegovo jedino dete moglo da ga ostavi samog u
novogodišnjoj noći. Nema sumnje da je znala koliko će biti tužan zbog toga.
"Kćerke, šta da čovek radi s njima? Potrebno mi je malo moralne podrške.
Udavi me šurak izigravajući dežurnog zabavljača."
"U redu, doći ću", pristadoh.
"Odlično. Znao sam da hoćeš. Sola ćeš naći pred vratima, a kada doñeš čeka
te medveñi zagrljaj."
Spustih slušalicu, osećajući još veću potištenost nego pre razgovora. Samo
mi je to trebalo, da provedem veče slušajući kako Harijeva krajnje dosadna
prodica mlati praznu slamu. Ali Hari je uvek uspevao da me nasmeje. Možda će
i ovog puta uspeti da mi odvrati pažnju od problema koji su me mučili.
Proñoh kroz kompjuterski centar i širom otvorih vrata trezora sa trakama.
Operatori su bili unutra i dodavali jedan drugome staklenu cevčicu sa belim
prahom. Kada uñoh, pogledaše me pokajnički i jedan od njih mi pruži cevčicu.
Kada su odlazili, očigledno nisu rekli da idu da "heklaju", već da "ušmrkuju".
"Ja odoh", obavestih ih. "Šta mislite, momci, da li ste u stanju da se saberete i
promenite traku na drajvu šezdeset tri, ili da tu liniju zatvorimo za noćas?"
Poleteše jedan preko drugoga da izvrše ono što sam im rekla. Dohvatih kaput
i tašnu i krenuh prema liftovima.
Kada sam sišla, velika crna limuzina me je već čekala. Dok sam prolazila
kroz predvorje mogla sam da vidim Sola kroz prozor. Iskočio je iz kola i
pritrčao da mi otvori teška staklena vrata.
Uskog, duguljastog lica, oštrih crta, sa dubokim borama koje su mu se
protezale duž oba obraza od jagodičnih kostiju do vilice, Sol je bio čovek koji je
teško mogao proći neprimećen u gomili ljudi. Bio je visok preko šest stopa,
gotovo isto onoliko koliko i Hari, ali i onoliko mršav koliko je Hari bio debeo.
Kada bi se našli jedan pored drugoga izgledali su kao ispupčeni i udubljeni
odraz u ogledalima iz kuće smeha. Na Solovoj uniformi već su počele da se
hvataju bele pahulje dok me je pridržavao ispod ruke kako se ne bih okliznula.
Kada me je smestio na zadnje sedište, osmehnuo se.
"Harija niste mogli da odbijete?" upita on. "Njemu čovek ne može da kaže
ne."
"Nemoguć je što se toga tiče", složih se. "Nisam čak sigurna ni da mu je
poznato značenje reči 'ne'. Gde se tačno odigrava ta tajanstvena seansa?"
"U hotelu Peta Avenija", obavesti me Sol, zalupivši vrata, te obišavši kola
kako bi zauzeo mesto vozača. Upalio je motor i mi poletesmo kroz sve gušći
sneg.
U novogodišnjoj noći na glavnim ulicama Njujorka vlada gotovo isto onakva
gužva kao i tokom bela dana. Taksiji i limuzine kruže avenijama, a pijanci se
klate pločnicima u potrazi za novim barom. Ulice su prepune traka i konfeta, a
vazduh ispunjen sveopštom histerijom.
Ni ova novogodišnja noć nije bila izuzetak. Umalo nismo naleteli na
nekoliko kavkadžija koji su posrčući izleteli iz jednog bara pravo na Solov
branik, a iz nekog prolaza doletela je šampanjska boca i odbila se o krov
limuzine.
"Ovo baš neće biti prijatna vožnja", primetih.
"Navikao sam", odvrati Sol. "Svake novogodišnje noći vozim gospodina
Rada i njegovu porodicu i uvek je ovako. Trebalo bi da me plaća kao
telohranitelja."
"Koliko dugo ste sa Harijem?" upitah ga dok smo šibali niz Petu aveniju
pored svetlucavih zgrada i nejasno osvetljenih izloga.
"Dvadeset pet godina", odgovori on. "Počeo sam da radim za gospodina Rada
pre no što se Lili rodila. U stvari, još pre no što se oženio."
"Mora da ti se dopada da radiš za njega",primetih.
"To mi je posao", odvrati Sol. A onda, posle kratkog oklevanja, dodade:
"Poštujem gospodina Rada. Bio sam pored njega i kada mu je bilo teško. Sećam
se dana kada nije mogao da me plaća, ali je to ipak činio, pa makar ostao bez
prebijene pare. Oduvek je voleo da ima limuzinu. Govorio je da se kada ima
šofera oseća otmeno." Sol zaustavi kola jer je na semaforu bilo crveno svetlo;
zatim se okrenu i reče mi preko ramena. "Znate, u stara vremena smo krzno
isporučivali limuzinom. Bili smo prvi krznari u Njujorku koji su to radili." U
glasu mu se osećao ponos. "Danas uglavnom vozim gospoñu Rad i njenog brata
u kupovinu kada nisam potreban gospodinu Radu. Ili vozim Lili na mečeve."
Nastavili smo da se vozimo u tišini do donjeg dela Pete Avenije.
"Lili se noćas nije pojavila", primetih.
"Nije", potvrdi Sol.
"Zato sam i prekinula posao. Šta je to toliko važno da nije mogla odvojiti
nekoliko časova da ih provede sa ocem u novogodišnjoj noći?"
"Poznato vam je čime se bavi", reče Sol dok se parkirao pred hotelom Peta
Avenija. Možda mi se samo učinilo, ali zvučao mi je nekako ogorčeno. "Radi
ono što stalno radi. Igra šah."
Hotel Peta Avenija smešten je na zapadnoj strani Pete Avenije, nekoliko
blokova iznad parka Vašington Skver. Mogla sam da vidim drveće prekriveno
snegom debelim kao umućeni šlag, koje je štrčalo uvis nalik na kape patuljaka
oko glomaznog luka što je obeležavao ulaz u Grinič Vilidž.
Godine 1972. javni bar hotela još nije bio renoviran. Poput mnogih hotelskih
barova u Njujorku, i ovaj je krajnje verno dočaravao izgled tjudorske seoske
krčme, tako da vam se činilo da bi bilo primerenije da ste pred ulazom privezali
konja umesto što ste izišli iz limuzine. Velike prozore koji su gledali na ulicu
nadvisivali su teški ukrasi od brušenog i bojenog stakla. Pucketava vatra u
velikom kamenom kaminu osvetljavala je lica učesnika u bučnoj pijanci i bacala
rumeni sjaj kroz fasete brušenog stakla, odbijajući se o snegom prekrivenu ulicu.
Hari je rezervisao okrugli hrastov sto blizu prozora. Dok smo se parkirali
ispred ulaza, videla sam ga kako nam maše, naginjući se napred tako da je
svojim dahom odledio krug na staklu. Luelin i Blanša sedeli su s druge strane
stola i šaputali; nalikovali su na par plavokosih Botičelijevih anñela.
Kao na razglednici, pomislih dok mi je Sol pomagao da iziñem iz kola.
Pucketava vatra, bar pun ljudi u svečanoj odeći koji su se kretali unaokolo pri
svetlosti vatre. Ništa od toga nije izgledalo stvarno. Stajala sam na trotoaru pod
snegom i posmatrala iskričave pahulje kako padaju kroz snopove svetlosti što su
ih bacale ulične svetiljke dok se Sol udaljavao. Trenutak kasnije Hari je izleteo
na ulicu da me povede unutra, kao da se plašio da ću se istopiti i nestati poput
kakve snežne pahulje.
"Draga!" povika on, zagrlivši me tako snažno da me je svaka koščica
zabolela. Hari je bio ogroman: visok pest stopa i četiri ili pet inča, a reći da je
bio predebeo bilo bi krajnje uljudno. Podsećao je na planinu od mesa, sa očima
boje žalfije i obrazima koji su visili tako da je ličio na svetog Bernarda. Na sebi
je imao smešan večernji sako od crvenog, zelenog i crnog tartana koji ga je, ako
je to uopšte bilo moguće, činio još glomaznijim.
"Tako mi je drago što si došla", reče on, uhvativši me za ruku i povevši me
kroz predvorje i kroz teška dvostruka vrata što su vodila u bar, gde su nas čekali
Luelin i Blanša.
"Draga, draga Ket", reče Luelin ustavši da bi me ovlaš poljubio u obraz.
"Blanša i ja smo se baš pitali hoćeš li uopšte stići, zar ne, najdraža?" Luelin je
Blanšu uvek zvao "najdraža", imenom kojim se Mali Lord Fontleroj uvek
obraćao svojoj majci.
"Uistinu, draga", nastavi on, "odvući tebe od tih tvojih kompjutera isto je
tako teško kao odvojiti Hitklifa od samrtničke postelje već poslovične Katarine.
Kunem ti se da često razmišljam o tome šta biste ti i Hari radili da ne morati
svakog dana da jurite na posao."
"Zdravo, draga", pozdravi me Blanša, mahnuvši mi rukom da se sagnem i
poljubim je u njen hladni, porculanski obraz. "Izgledaš predivno, kao i uvek.
Sedi, molim te. Šta da ti Hari donese za piće?"
"Doneću joj punč s jajima", reče Hari, sijajući nad nama poput kakve vesele
karirane jelke. "Ovde imaju predivan punč od jaja. Prvo punč, a onda izaberi šta
god hoćeš." On krenu kroz gužvu ka baru, nadvisujući sve u prostoriji.
"Hari nam kaže da odlaziš u Evropu?" primeti Luelin spustivši se na stolicu
pored mene i ispruživši ruku prema Blanši da mu doda piće. Blanšina
tamnozelena večernja haljina koja je isticala njen bledi ten, slagala se sa
Luelinovim svečanim sakoom od tamnozelenog somota dopunjenim crnom
kravatom. Iako su oboje imali preko četrdeset godina, izgledali su veoma
mladoliki, ali ispod tog sjaja i politure zlatnih pročelja krili su se cirkuski psi,
prostodušni i prirodni uprkos tome što su bili doterani.
"Ne u Evropu", odvratih. "U Alžir. To mi je neka vrsta kazne. Alžir je grad u
Alžiru..."
"Znam gde se nalazi", prekide me Luelin. On i Blanša izmenjaše poglede.
"Kakva podudarnost, zar ne najdraža?"
"Da sam na tvom mestu, ne bih to pomenula Hariju", primeti Blanša, igrajući
se svojom dvostrukom savršenom bisernom ogrlicom. "Uopšte ne podnosi
Arape. Trebalo bi samo da ga čuješ."
"Nimalo ti se neće dopasti", dodade Luelin. "Grozno mesto. Siromaštvo,
prljavština, bubašvabe. I kuskus, grozna mešavina testa koje se puši i masne
ovčetine."
"Jesi li bio tamo?" upitah, oduševljena Luelinovim razdraganim primedbama
o mestu mog skorog izgnanstva.
"Ja, nipošto", reče on. "Ali baš sam tražio nekog da umesto mene ode tamo.
Ni reči, draga, ali verujem da sam konačno pronašao pokrovitelja. Verovatno ti
je poznato da sam s vremena na vreme morao, što se finansija tiče, da se
oslanjam na Harija..."
Niko nije bolje od mene znao koliko je Luelin dugovao Hariju. Čak i da Hari
nije neprestano o tome govorio, Luelinova prodavnica antikviteta na Medison
Aveniji bila je dovoljan dokaz njegovog finansijskog stanja. Prodavci su se
obrušavali na vas kada biste ušli kao da ste se našli na otpadu starih automobila.
Većina uspešnih antikvarnica u Njujorku prodaje robu samo na zahtev kupca... a
ne iz zasede.
"Ali sada sam", i dalje je govorio Luelin, "otkrio pokrovitelja koji sakuplja
veoma retke primerke. Kada bih uspeo da otkrijem gde se nalazi i nabavim ono
za čim upravo traga, možda bih uspeo sebi da kupim kartu za nezavisnost."
"Hoćeš da kažeš da se ono što taj čovek želi nalazi u Alžiru?" upitah,
pogledavši Blanšu. Pijuckala je svoj koktel sa šampanjcem, naizgled ne slušajući
naš razgovor. "Ako uopšte poñem, to će biti tek za tri meseca kada dobijem
vizu. A zašto ne poñeš sam tamo, Lueline?"
"Nije to tako jednostavno", odvrati Luelin. "Moja tamošnja veza je jedan
posrednik za antikvitete. On zna gde se taj predmet nalazi, ali ga ne poseduje.
Nalazi se u jednom osamljenom samostanu. Možda će biti potrebno vremena i
napora da se do njega doñe. Stoga bi bilo jednostavnije da se time pozabavi
neko ko boravi tamo..."
"Zašto joj ne pokažeš sliku", predloži Blanša tihim glasom. Luelin je
pogleda, klimnu i izvuče iz gornjeg džepa presavijenu sliku u boji koja kao da je
bila iscepana iz neke knjige. Spustio ju je na sto ispred mene i poravnao.
Prikazivala je veliku izrezbarenu figuru čoveka, očigledno od slonove kosti
ili od svetlo obojenog drveta, koji je sedeo na stolici nalik na presto,
postavljenoj na leña slona. Stolicu je pridržavalo, stojeći na leñima slona,
nekoliko malih pešaka, a oko slonovih nogu nalazile su se veće figure ljudi koji
su jahali na konjima noseći srednjevokovno oružje. Statueta je bila
veličanstvena, očigledno veoma stara. Nisam bila baš sigurna šta je
predstavljala, ali dok sam je posmatrala iznenada sam osetila neku jezu. Bacila
sam pogled prema prozorima oko našeg stola.
"Kako ti se čini?" upita me Luelin. "Izvanredna je, zar ne?"
"Osećate li promaju?" upitah. Ali Luelin odmahnu glavom. Blanša me je
posmatrala, čekajući da čuje šta mislim.
Luelin nastavi: "To je arapska kopija indijske slonovače. Ova ovde nalazi se
u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Možeš otići da je pogledaš ako se budeš
zadržavala u Evropi. Ali ja verujem da je indijska figura čija je ovo kopija, u
stvari, kopija jedne daleko starije figure koja još nije pronañena. Zove se "'Kralj
Karla Velikog'."
"Zar je Karlo Veliki jahao na slonovima? Mislila sam da je to bio Hanibal.
"Ta figura ne prikazuje Karla Velikog. To je kralj iz šahovske garniture za
koju se pretpostavlja da je pripadala Karlu Velikom. Ovo je kopija kopije.
Originalna figura je legendarna. Koliko je meni poznato, niko je nikada nije
video."
"Otkud onda znaš da postoji?" poželeh da doznam.
"Postoji", odvrati Luelin. "Cela ta šahovska garnitura opisana je u Legendi o
Karlu Velikom. Moj pokrovitelj je već nabavio nekoliko figura i sada želi da
kompletira garnituru. Voljan je da plati stvarno velike svote za preostale figure.
Ali želi da ostane anoniman. Sve ovo mora ostati u strogoj tajnosti, draga moja.
Verujem da su originali napravljeni od dvadeset četvorokaratnog zlata i ukrašeni
retkim draguljima."
Zurila sam u Luelina, pitajući se da li sam ga dobro čula. A onda sam shvatila
na šta me navlači.
"Lueline, postoje zakoni koji zabranjuju iznošenje zlata i dragog kamenja iz
stranih zemalja, a da i ne pominjem predmete od velike istorijske vrednosti. Jesi
li poludeo, ili nameravaš da me strpaš u kakav arapski zatvor?"
"Ah. Hari se vraća", primeti mirno Blanša, ustajući kao da želi da protegne
svoje dugačke noge. Luelin žurno smota sliku i gurnu je nazad u džep.
"Ni reči o ovome mome zetu", prošaputa on. "Porazgovaraćemo ponovo pre
no što poñeš na put. Samo da znaš, oboje bismo mogli debelo da zaradimo."
Odmahnuh glavom, pa i sama ustadoh kada je Hari stigao sa poslužavnikom
punim čaša.
"Vidi, vidi", poče glasno Luelin, "evo Harija sa punčem od jaja, svima nam je
doneo po jedan! Kako je to lepo od njega." Nagnuvši se zatim prema meni,
prošaputa: "Mrzim punč od jaja. Napoj za svinje, eto šta je to." Ali uzeo je
poslužavnik od Harija i pomogao mu da podeli čaše.
"Dragi", reče Blanša, pogledavši u svoj sat optočen draguljima, "pošto se
Hari vratio i svi smo na okupu, mogao bi da potražiš tu gataru. Već je petnaest
do dvanaest i Ket bi trebalo pre ponoći da sazna šta je čeka u budućnosti."
Luelin klimnu i udalji se, sav srećan što će ipak moći da propusti punč od jaja.
Hari sumnjičavo pogleda za njim. "Znaš", obrati se on Blanši, "u braku smo
već dvadeset pet godina i svake godine se pitam ko to na Božićnim sedeljkama
zaliva cveće mojim punčem od jaja."
"Ovaj punč od jaja je odličan", primetih. Bio je gust i penast i imao je divan
ukus alkohola.
"Taj tvoj brat..." nastavi Hari. "Sve ove godine ga pomažem, a on zaliva
cveće mojim punčem od jaja; prva dobra ideja do sada mu je ova sa gatarom."
"U stvari", umeša se Blanša, "Lili je bila ta koja ju je preporučila, mada sam
Bog zna kako je otkrila da u hotelu Peta Avenija radi jedna gatara! Možda je
ovde učestvovala na nekom šahovskom takmičenju", dodade ona suvo. "Danas
ih održavaju posvuda."
Dok je Hari ad nauseam pričao o tome kako Lili da odvrati od šaha, Blanša je
zaključila da je bolje praviti pogrdne primedbe na tu temu. Okrivljivali su jedno
drugo što je njihovo jedino dete ispalo tako neobično.
Lili ne samo da je igrala šah, ona ni o čemu drugom nije razmišljala. Nisu je
zanimali ni posao ni udaja - što je za Harija bio dvostruki trn u oku. Blanša i
Luelin su prezirali "grozna" mesta i ljude koje je posećivala. Da budem iskrena,
teško je bilo prihvatiti opsesivnu aroganciju koju je ova igra usadila u nju. Ceo
njen život sastojao se od pomeranja gomile drvenih figura po tabli. U izvesnoj
meri sam opravdavala stav njene porodice.
"Dozvoli da ti kažem šta mi je gatara rekla o Lili", nastavi Hari, ne obraćajući
pažnju na Blanšu. "Rekla mi je da će neka mlaña žena koja ne pripada mojoj
porodici odigrati važnu ulogu u mom životu."
"Kao što možeš i pretpostaviti, Hariju se to mnogo dopalo", primeti Blanša,
osmehnuvši se.
"Rekla je da su pešaci u igri koja se zove život otkucaji srca i da pešak može
da menja pravac kretanja ako mu druga žena pomogne. Mislim da se to odnosilo
na tebe..."
"Rekla je: 'Pešaci su duša šaha'" prekide ga Blanša. "Čini mi se da su to bile
njene reči..."
"Kako to da si ih upamtila?" upita Hari.
"Jer ih je Lu zapisao na salveti", odvrati Blanša. "'U igri koja se zove život
pešaci su duša šaha. Čak i ponizan pešak može promeniti odeću. Neko koga
voliš dovešće do preokreta. Žena koja je bude privela cilju, raskinuće vidljive
stege i okončati sve onako kako je predskazano.'" Blanša spusti salvetu i otpi
gutljaj šampanjca, uopšte nas ne pogledavši.
"Jesi li čula?" upita me Hari sav srećan. "Ja sam to ovako protumačio: ti ćeš
izvesti neko čudo... nateraćeš Lili da na izvesno vreme ostavi šah i počne da
vodi normalan život."
"Da sam na tvom mestu ne bih zadržavala dah", primeti Blanša pomalo
hladno.
Upravo u tom trenutku stigao je Luelin u pratnji gatare. Hari ustade i ustupi
joj mesto pored mene. Moj prvi utisak bio je da žele sa mnom da se našale.
Izgledala je od pete do glave groteskno; prava antika. Sva zgrbljena, sa
nakostrešenom kosom koja je ličila na periku, zurila je u mene kroz naočari u
obliku šišmišovih krila ukrašene imitacijom dragog kamenja. Bile su joj
pričvršćene oko vrata dugačkim lancem od raznobojnih gumenih traka vezanih u
petlje, kakve prave deca. Na sebi je imala ružičasti džemper ukrašen belim
radama od sitnih perlica, zelene pantalone koje su joj loše stajale i
svetloružičaste, zdelaste cipele na kojima je bilo izvezeno ime "Mimsi". Uza se
je imala podmetač sa štipaljkom "mejsonajt" koji je s vremena na vreme
konsultovala, kao da je vodila nekakvu evidenciju. Takoñe je žvakala voćnu
žvakaću gumu. Kad god bi progovorila zapahnuo bi me njen miris.
"Ovo je tvoja prijateljica?" upita ona kreštavim glasom. Hari klimnu i pruži
joj nešto novca, koji ona zakači za podmetač, napravivši kratku zabelešku.
Zatim sede pored mene, a Hari se smesti s njene druge strane. Stade da me
posmatra.
"A sada, draga", reče Hari, "samo klimni ako je u pravu. Da je ne izbaciš
iz..."
"Ko ovde proriče budućnost, a?" odbrusi starica, i dalje me proučavajući kroz
svoje biseraste naočari. Ostala je tako dosta dugo da sedi, uopšte se ne žureći da
mi prorekne budućnost. Posle nekoliko trenutaka, svi se uznemiriše.
"Zar ne bi trebalo da mi gledate u dlan?" upitah.
"Moraš da ćutiš!" opomenuše me Hari i Luelin uglas.
"Tišina!" reče nervozno gatara. "S njom neće biti lako. Pokušavam da se
koncentrišem."
Nema sumnje da upravo to radi, pomislih. Nije skidala pogled sa mene od
trenutka kada je sela. Bacih pogled na Harijev sat. Bilo je sedam minuta do
ponoći. Gatara je i dalje nepomično sedela. Kao da se skamenila.
U celoj prostoriji ljudi su postajali sve razdraganiji što se približavala ponoć.
Glasovi su im bili razuzdani i sve vreme su vrteli šampanjskim bocama po
posudama za led, trudeći se da naprave što veću buku, izvlačeći pri tom smešne
papirnate šešire, zastavice i konfete. Spremali su se da izbace staru godinu kao
pajaca iz kutije. U tom trenutku sam se setila zašto sam uvek izbegavala da
napolju slavim Novu godinu. Gatara kao da nije primećivala šta se oko nje
dogaña. Samo je sedela. I zurila u mene.
Odvratih pogled. Hari i Luelin su se naginjali napred zadržavajući dah.
Blanša je sedela zavaljena na stolici mirno promatrajući vračarin profil. Kada
sam vratila pogled na staricu, ova se još nije pomerila. Kao da je zapala u trans
usled koga je gledala pravo kroz mene. A onda se njene oči lagano usredsrediše
na moje. Kada se to dogodilo, osetila sam istu onu jezu kao malopre. Samo ovog
puta kao da je dolazila iznutra.
"Ništa ne govori", iznenada mi došapnu gatara. Prošao je trenutak pre no što
sam shvatila da su se njene usne pomerile, da je to ona progovorila. Hari se naže
još više napred kako bi mogao da je čuje, a za njim i Luelin.
"U velikoj si opasnosti", reče. "Svuda oko tebe osećam opasnost. Sada."
"Opasnost?" ponovi mrko Hari. Upravo u tom trenutku stiže kelnerica sa
šampanjcem na ledu. Hari joj nervozno domahnu da ga ostavi i udalji se. "O
čemu ti to govoriš? Je li to neka šala?"
Gatara tada spusti pogled na podmetač, dobujući olovkom po metalnom
okviru, kao da nije mogla da se odluči da li da nastavi. Počela sam da se
dosañujem. Zašto li je ova koktelska gatara pokušavala da me zaplaši? Ona
iznenada podiže pogled. Mora da je primetila bes na mom licu, jer je postala
veoma poslovna.
"Ti si dešnjak", reče. "Što znači da ti je na levom dlanu ispisana sudbina koja
ti je roñenjem predodreñena. Desni dlan kazuje pravac kojim se krećeš. Daj mi
da ti vidim prvo levi dlan."
Moram priznati da je to čudno, ali dok je ćutke zurila u moj levi dlan, počelo
je da me prožima neko jezivo osećanje da je ona odista mogla tamo nešto da
vidi. Njeni krhki, iskrivljeni prsti kojima je stezala moju šaku bili su hladni kao
led.
"Auuh", izusti ona čudnim glasom. "Kakva šaka, mlada damo."
Ostala je ćutke da sedi i zuri u moj dlan, a oči su joj se sve više širile iza
naočara ukrašenih šljokicama. Podmetač joj skliznu sa krila na pod, ali se niko
ne saže da ga dohvati. Oko našeg stola kao da se gomilala neka potisnuta
energija, koja je sve prisutne sputavala da progovore. Svi su gledali u mene dok
je u prostoriji oko nas buka postajala zaglušujuća.
Kada je gatara obema šakama ščepala moju, ja osetih bol. Pokušala sam da
izvučem šaku, ali ona ju je držala kao u samrtničkom grču. Ne znam zbog čega,
ali to me je razljutilo. Takoñe mi je bilo pomalo muka od punča i zadaha voćne
žvake. Drugom šakom oslobodih se njenih dugačkih košćatih prstiju i zaustih da
nešto kažem.
"Saslušaj me", prekinu me ona blagim glasom, sasvim različitim od
malopreñašnjeg kreštanja. Shvatih da joj naglasak nije američki, mada nisam
mogla da odredim odakle je. I premda sam na osnovu sede kose i pogrbljenog
stasa pretpostavila da je veoma stara, sada sam primetila da je viša no što mi se
to u prvi mah učinilo, a fina koža nije joj gotovo uopšte bila izborana. Ponovo
zaustih da nešto kažem, ali Hari u tom trenutku iskobelja svoju telesinu iz stolice
i uspravi se nad nama.
"Ovo postaje suviše melodramatično za mene", reče on, spustivši šaku na
gatarino rame. Drugom šakom je iz džepa izvukao još novca i počeo da joj ga
gura u ruke. "Recimo da je za sve kriva ova noć, važi?" Gatara se ni ne osvrnu
na njega već se naže prema meni.
"Došla sam da te upozorim", prošaputa ona. "Gde god da poñeš, stalno se
osvrći za sobom. Ne veruj nikom. Sumnjaj u sve. Jer linije tvoga dlana
otkrivaju... ovo je dlan koji nosi predskazanje."
"Čije predskazanje?" upitah.
Ona mi ponovo dohvati šaku i stade nežno prstima da prevlači preko linija na
mom dlanu, sklopljenih očiju kao da čita Brajovu azbuku. Nastavila je da govori
šapatom, kao da se priseća nečega, kakve pesme koju je davno čula.
"Jednako kao što ključ čine linije ove, a tek kao što će na šahovska ličiti polja
kada četiri budu meseca i dana, da moraš jednom još, znaj, pripaziti pomno mat
da ne zadaš glasno. Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana.
Uvek se ta mudrost sticala kasno. Bitke je beli u nedogled vodio nove. Evo, crni
će onaj uvek biti što će mu usud doneti jasno. Kruži u potrazi za trideset tri i tri i
pati se kroz snove. Velom zauvek tim nañu se skrivena vrata tajna."
Nisam ni reč progovorila kada je završila, a Hari je nepomično stajao sa
rukama u džepovima. Pojma nisam imala šta je htela da kaže - ali sve je to bilo
čudno. Činilo mi se kao da sam već jednom bila u ovom baru i slušala ove reči.
Odagnala sam tu pomisao kao dQja-vu.
"Pojma nemam o čemu govorite", rekoh glasno.
"Ne razumeš?" upita ona. Čudno, ali uputila mi je jedan neobičan, gotovo
saučesnički osmeh. "Razumećeš", nije se dala smesti. "Dan četvrti, četvrtog
meseca? Da li ti to nešto znači?"
"Da, ali..."
Ona prinese prst ustima i zavrte glavom. "Nikom ne smeš reći šta to znači.
Uskoro ćeš razumeti i ostalo. Jer ovo je dlan koji nosi predskazanje, dlan
Sudbine. Zapisano je... 'Četvrtog dana četvrtog meseca, doći će Osmica.'"
"Šta to znači?" povika upaničeno Luelin. Zatim ispruži ruku preko stola i
ščepa njenu, ali mu se ona izmigolji.
Upravo u tom trenutku u protoriji zavladaše posvemašnja tama i neopisiva
larma. Čula sam kako izleču zapušači iz boca sa šampanjcem i ljude kako uglas
viču: "Srećna Nova godina!" Na ulici su pucale petarde. Naspram tinjavih
ugaraka u kaminu uvijale su se izobličene siluete pijanaca nalik na pocrnele
duhove iz Danteovog pakla. Njihovi krici odzvanjali su kroz tamu.
Kada su se svetla ponovo upalila, gatare više nije bilo. Hari je stajao pored
svoje stolice. U čudu se pogledasmo preko praznog prostora koji je ona
zauzimala pre samo jednog trenutka. Hari se nasmeja, nagnu i poljubi me u
obraz.
"Srećna ti Nova godina, draga", požele mi on, srdačno me stegnuvši u
zagrljaj. "Kakva te samo sudbina čeka, šta kažeš? Izgleda da mi ova ideja nije
bila jedna od srećnijih. Izvini."
S druge strane stola sedeli su jedno uz drugo Blanša i Luelin i nešto šaputali.
"Doñite, vas dvoje", reče Hari. "Hajde da gucnemo malo ovog šampanjca za
koji sam se do guše zadužio. Ket, i tebi će dobro doći." Luelin ustade i priñe mi,
spustivši ovlaš usne na moj obraz.
"Draga Ket, moram se složiti s Harijem. Izgledaš kao da si upravo videla
duha." Stvarno sam se osećala pomalo isceñenom. Pripisala sam to napetosti
poslednjih nedelja i poznom času.
"Kakva grozna starica", nastavi Luelin. "I sve te gluposti o nekakvoj
opasnosti. Ipak mi se čini da je za tebe sve to imalo nekog smisla. Ili se možda
varam?"
"Bojim se da se ipak varaš", odvratih. "Šahovske table, brojevi i... šta je to
osmica? Osam čega? Nisam mogla da je uhvatim ni za glavu ni za rep." Hari mi
dodade čašu šampanjca.
"Ma, nije ni važno", primeti Blanša, dodavši mi salvetu preko stola. Na njoj
je bilo nešto nažvrljano. "Lu je sve na njoj zapisao, pa neka ti se nañe. Možda se
kasnije nečega setiš. Ali nadajmo se da nećeš! Sve mi je to zvučalo prilično
obeshrabrujuće."
"Ma, hajde, molim te, sve je to samo šala", reče Luelin. "Žao mi je što je sve
ispalo na kraju tako čudno, ali ipak je pomenula šah, zar ne? Ono o 'matu' i
ostalo. Vrlo čudno. Znaš da reč 'mat'... 'šahmat', u stvari... dolazi od persijskog
Shah-mat. I znači 'smrt kralju'. Ako to povežemo sa činjenicom da je rekla kako
si u opasnosti... jesi li potpuno sigurna da ne razumeš ništa od ovoga?"
navaljivao je dalje Luelin.
"Oh, prekini, molim te", reče Hari. "Pogrešio sam kada sam kazao da je moja
sudbina na bilo koji način povezana sa Lili. Očigledno je sve to samo gomila
besmislica. Zaboravi na to ili će te mučiti noćne more."
"Lili nije jedina osoba za koju znam da igra šah", rekoh mu. "U stvari, imam
prijatelja koji je nekada igrao i na takmičenjima..."
"Stvarno?" požuri da upita Luelin. "Da li ga znam?"
Odmahnuh glavom. Blanša se upravo spremala nešto da kaže kada joj Hari
dodade čašu penušavca. Ona se osmehnu i srknu piće.
"Dosta, nazdravimo Novoj godini, šta god nam ona donela", predloži Hari.
Posle otprilike pola sata ispraznili smo bocu šampanjca. Kounačno smo
pokupili kapute i izišli, natrpavši se u limuzinu, koja se odnekud pojavila pred
ulazom. Hari naredi Solu da prvo mene odveze do Ist Rivera. Kada stigosmo do
moje zgrade, Hari iziñe iz kola i snažno me zagrli.
"Nadam se da će ti naredna godina biti predivna", reče. "Možda ćeš uspeti da
učiniš nešto od te moje nemoguće kćeri. U stvari, siguran sam da hoćeš. To mi
kažu moje zvezde."
"I ja ću uskoro videti sve zvezde, ako ne legnem", rekoh mu pokušavši da
potisnem zevanje. "Hvala za punč s jajima i šampanjac."
Stegoh Hariju ruku, a on ostade da me isprati pogledom dok sam nestajala u
mračnom predvorju. Vratar je spavao, uspravno sedeći na stolici pored vrata.
Nije se ni pomerio dok sam prolazila kroz veliki, nejasno osvetljeni foaje i
ulazila u lift. U zgradi je bilo tiho kao u grobu.
Pritisla sam dugme i vrata se zatvoriše za mnom. Dok se lift peo, izvukla sam
iz džepa kaputa salvetu i još jednom pročitala gatarine reči koje je Luelin na njoj
zapisao. Sve to i dalje nije imalo nikakvog smisla, pa sam je vratila u džep.
Imala sam dovoljno problema i nisu mi bili potrebni novi, izmišljeni. Ali kada
su se vrata lifta otvorila i ja krenula niz senkama ispunjeni hodnik ka svom
stanu, upitah se kako je gatara mogla znati da sam roñena četvrtog dana četvrtog
meseca.
4. FIJANKETO
Aufini (biskupi - "lovci") jesu prelati sa rogovima... Oni se kreću i uzimaju
ukoso, zato što gotovo svaki biskup ("lovac") zloupotrebljava svoje zvanje
pohotom.
Kvendam Moralitas de Skakario, Papa Inoćentije III (1198-1216)
PARIZ, LETO 1791.
"Oh, merd. Merd!" povika Žak-Luj David. Zatim, besan i razočaran, zavrljači
na pod četkicu od fine samurovine, koja mu je inače bila privezana za šaku, i
skoči na noge. "Rekao sam vam da se ne pomerate. Ne pomerate! Nabori su se
pomakli. Sve je propalo!"
Zatim se zagleda u Valentinu i Mirelu, smeštene na visokim skelama nasred
ateljea. Bile su gotovo nage, obavijene samo providnom gazom, pažljivo
naboranom i pričvršćenom ispod grudi, kako bi podsećala na odeću kakva se
nosila u drevnoj Grčkoj i koja je tih dana bila u Parizu u modi.
David stade da gricka palac. Njegova tamna, razbarušena kosa štrčala je na
sve strane, a crne oči su mu divlje sevale. Marama na žuto-plave pruge, dvaput
obmotana oko vrata i samo ovlaš privezana, bila je prošarana ugljenom
prašinom. Široki, izvezeni reveri sakoa od zelenog somota bili su mu nehajno
iskrivljeni.
"Sada ću morati sve ponovo da nameštam", žalio se on. Valentina i Mirela su
ćutale. Obrazi su im goreli od srama, dok su razrogačenih očiju zurile u otvorena
vrata iza slikara.
Žak-Luj nervozno pogleda preko ramena. Tamo je stajao jedan visoki, lepo
grañeni mladić, izuzetno lepih crta lica tako da je gotovo ličio na anñela. Zlatna,
bujna kosa slivala mu se u uvojcima svezanim na zatiljku običnom trakom.
Dugačka, grimizna sveštenička odora spuštala se niz graciozno telo poput
kakvog slapa.
Njegove oči, prodorne i uznemirujuće plave, mirno su počivale na slikaru.
Zbunjeno se osmehivao Žak-Luju. "Nadam se da ne smetam", reče on, bacivši
pogled prema skelama na kojima su stajale dve devojke, u pozi srna koje samo
što nisu pojurile. U glasu su mu se osećale mekoća i samouverenost više klase,
koja očekuje da će njeno prisustvo biti pozdravljeno s oduševljenjem spram
koga je činjenica da je nešto prekinula postajala sasvim nebitna.
"Oh, to si ti, Morise", reče razdraženo Žak-Luj. "Ko te je pustio da uñeš?
Znaju da niko ne sme da me uznemirava dok radim."
"Nadam se da ovako ne pozdravljaš sve svoje goste koje si pozvao na ručak",
odvrati mladić i dalje se osmehujući. "Konačno, meni ovo ne liči baš mnogo na
neki ozbiljan rad. Ili bi možda trebalo da kažem kako je u pitanju posao na koji
bih i ja rado prionuo."
On ponovo pogleda Valentinu i Mirelu, uronjene u zlatastu svetlost koja je
dopirala kroz prozore na severnoj strani ateljea. Kroz providnu tkaninu mogao je
da nazre obrise njihovih ustreptalih tela.
"Meni se čini da si za sobom ostavio već dovoljno sličnih poslova", reče
David, dohvativši drugu četkicu iz kositrenog krčaga na štafelaju. "Hajde, budi
dobar momak - otidi do skele i sredi te nabore, molim te! Ja ću ti već reći kako.
Jutarnja svetlost ionako samo što nije nestala. Još dvadesetak minuta i
napravićemo pauzu za ručak."
"Šta to skiciraš?" upita mladić. Dok se lagano približavao skelama, činilo se
da pomalo hramlje i da mu svaki korak pričinjava bol.
"Ugljen i tuš", odvrati David. "Tu ideju nosim u sebi već duže vreme, zasniva
se na Pusenovoj temi. Otmica Sabinjanki."
"Kakva slasna misao", primeti Moris, stigavši do skele. "Šta bi želeo da
popravim? Meni sve izgleda krajnje dražesno."
Valentina je stajala na skelama iznad Morisa, isturenog kolena i ruku
podignutih u visini ramena. Mirela je klečala pored Valentine, ispruženih ruku
kao da preklinje. Tamnocrvena kosa bila joj je prebačena preko jednog ramena,
jedva skrivajući njena naga prsa.
"Crvenu kosu treba povući unazad", dovikivao je David s druge strane
ateljea, žmirkajući prema skelama i mašući četkicom kroz vazduh dok je
izdavao uputstva. "Ne, ne toliko. Treba da joj prekriva samo levu dojku. Desna
mora da ostane potpuno otkrivena. Potpuno otkrivena. Povuci još malo tu
tkaninu. Konačno, cilj im je da zavedu vojnike što dolaze iz bitke, a ne da otvore
samostan."
Moris ga posluša, ali mu ruka zadrhta dok je povlačio providnu tkaninu.
"Sklanjaj se. Sklanjaj se, pobogu, ne mogu da je vidim. Ko je ovde slikar?"
drao se David.
Moris se skloni u stranu i ovlaš osmehnu. U životu nije video ljupkije
devojke i pitao se gde ih je David samo pronašao. Svi su znali da žene iz
otmenih krugova čekaju u redu ispred njegovog ateljea, nadajući se da će ih
portretirati kao fatalne Grkinje na nekom od svojih čuvenih platana, ali ove
devojke bile su suviše sveže i neprofinjene da bi pripadale iznurenom pariskom
plemstvu.
Moris bi ih inače svakako već bio upoznao. Milovao je grudi i bokove više
žena iz otmenih krugova od bilo kog drugog muškarca u Parizu; u njegove
ljubavnice ubrajale su se vojvotkinja de Lan, vojvotkinju de Fic-Džejms,
vikontesa de Laval i princeza de Vademon. Bio je to svojevrstan klub u koji su
žene mogle da se učlane u svako doba. Jedna Morisova izjava često je navoñena:
"Pariz je jedino mesto u kome je lakše imati ženu nego samostan."
Iako mu je bilo trideset sedam godina, Moris je izgledao deset godina mlañi i
taj mladalački izgled obilato je koristio već preko dvadeset godina. U to je
vreme mnogo vode proticalo ispod Pont Nefa, prijatne za uživanje i politički
korisne. Ljubavnice su za njega isto onoliko činile u salonima kao i u budoarima
i mada je morao sam da stekne samostan, one su mu otvorile vrata političkih
sinekura koje je priželjkivao i koje će uskoro zadobiti.
Žene su vladale Francuskom, a Moris je to znao bolje od bilo kog drugog. I
mada nije bilo u skladu sa francuskim zakonom da žene naslede presto, one su
sticale moć drugim sredstvima i sledstveno tome birale svoje kandidate.
"A sada popravi Valentinine nabore", nestrpljivo doviknu David. "Moraćeš
da se popneš na skele, stepenice su pozadi."
Moris hramajući krenu uz stepenice do glomaznih skela, podignutih na
nekoliko stopa iznad tla. Zaustavio se iza Valentine.
"Znači, ime ti je Valentina", prošapta joj on na uvo. "Veoma si ljupka, draga
moja, za nekoga sa muškim imenom."
"A vi ste veoma raskalašni", odvrati drsko Valentina, "za čoveka koji nosi
grimiznu biskupsku odoru!"
"Prestanite da šapućete", zaurla David. "Namesti tu tkaninu! Svetla samo što
nije nestalo." Kada je Moris posegnuo za tkaninom, David dodade: "Ah, Morise,
nisam vas upoznao. Ovo su moja nećaka Valentina i njena roñaka Mirela."
"Tvoja nećaka!" ponovi Moris i ispusti tkaninu kao da ga je opekla.
"'Srdačna' roñaka", dodade on. "Ona je moj štićenica. Njen je deda bio jedan
od mojih najdražih prijatelja; na žalost, preminuo je pre nekoliko godina. Grof
od Remija. Tvoji su ga sigurno poznavali?"
Moris se zaprepašćeno upiljio u Davida.
"Valentina", David nastavi, "taj gospodin koji ti popravlja nabore veoma je
poznat u Francuskoj. Bivši predsednik Narodne skupštine. Dozvoli da ti
predstavim monsenjera Šarla Morisa de Taljeran-Perigora. Biskupa od Otina..."
Mirela se trže, dok joj je dah zastao u grlu, i povuče tkaninu kako bi pokrila
razgolićene grudi. Istog trenutka Valentina je tako prodorno kriknula da je
gotovo probila Morisu bubne opne.
"Biskup od Otina!" povika Valentina, ustuknuvši od njega. "To je taj ñavo sa
raspolućenim kopitom!"
Obe devojke skočiše sa skela i bose istrčaše iz sobe.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

4 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:02 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
Moris pogleda preko ateljea prema Davidu, s vragolastim osmehom. "Obično
ne ostavljam takav utisak na slabiji pol", primeti on.
"Izgleda da te je tvoj ugled ovog puta pretekao", odvrati David.
Sedeći u maloj trpezariji pored ateljea, David je gledao kroz prozor na Ri de
Bak. Moris, leñima okrenut prozorima, ukočeno je sedeo na jednoj od stolica
presvučenih satenom na crveno-bele pruge, postavljenih oko stola od
mahagonija. Po stolu je bilo razmešteno nekoliko činija voća i nekoliko
bronzanih svećnjaka; sto je bio postavljen za četvoro, a ljupko izneto posuñe
bilo je ukrašeno pticama i cvećem.
"Ko je mogao da očekuje da će tako reagovati?" postavi pitanje David,
ljušteći prstima pomorandžu. "Izvinjavam se zbog nastale zbrke. Bio sam gore;
ipak su pristale da se presvuku i siñu na ručak."
"Kako je došlo do toga da si postao tutor ovim lepoticama?" upita Moris,
vrteći meñu prstima čašu sa vinom, da bi potom otpio još jedan gutljaj. "Čini mi
se da je to suviše za jednog čoveka. A i da ne pominjem kako je to pravo
traćenje kada si ti u pitanju."
David baci brz pogled prema njemu i odgovori: "Moram da priznam da si u
pravu. Ni sam ne znam šta ću i kako ću. Pročešljao sam ceo Pariz tražeći
odgovarajuću guvernantu koja bi nastavila da se brine o njihovom školovanju.
Uopšte se ne snalazim od kada je moja žena pre nekoliko meseci otišla u Brisel."
"Njen odlazak nema nikakve veze sa dolaskom tvojih dražesnih 'nećaka', zar
ne?" upita Taljeran, rugajući se Davidovom položaju, dok je stezao dršku čaše.
"Ma kakvi", odvrati David, veoma potišten. "Moja žena i njena porodica su
zagriženi rojalisti. Nisu se slagali s mojim uzimanjem učešća u Skupštini. Oni
smatraju da jedan buržoaski slikar kao što sam ja, koga je pomagala monarhija,
ne treba otvoreno da podržava revoluciju. Posle pada Bastilje moj se brak
pretvorio u pravi pakao. Žena je zahtevala da se odreknem mesta u Skuštini i da
prekinem sa angažovanim slikarstvom; to su uslovi koje treba da ispunim ako
želim da se vrati."
"Ali, prijatelju, kada si otkrio Horacijevu zakletvu u Rimu, ljudi su u
gomilama dolazili u tvoj atelje na Pjaca del Popolo da to platno zaspu cvećem!
To je bilo prvo remek-delo Nove Republike, a ti si njen odabrani slikar."
"To znam ja, ali ne i moja žena", uzdahnu David. "Odvela je decu u Brisel, a
želela je da povede i moje štičenice. Ali pristavši da budem njihov tutor
obavezao sam se njihovoj nastojnici da će boraviti u Parizu, za šta sam veoma
izdašno plaćen. Pored toga, i meni je ovde mesto."
"Njihovoj nastojnici? Tvoje štičenice su opatice?" Moris umalo nije prsnuo u
smeh. "Kakva neverovatna nepromišljenost! Poveriti dve devojke, Hristove
neveste, jednom četrdeset trogodišnjaku koji im nije nikakav rod. Gde je bila
pamet toj nastojnici?"
"Nisu one opatice, nisu položile zakletvu. Za razliku od tebe!" bocnu ga
David. "A upravo ih je ta stroga stara nastojnica upozorila da si ti samo
otelovljenje ñavola."
"Priznajem da nisam uvek živeo onako kako je trebalo", reče Moris. "Pa ipak
me čudi što čujem da je nešto tako rekla jedna provincijska nastojnica. Trudio
sam se da budem diskretan."
"Ako pod diskretnim smatraš to što si Francusku preplavio nezakonitom
dečurlijom dok si davao poslednju pomast i tvrdio da si sveštenik, onda zaista ne
znam šta bih mogao nazvati javnim."
"Nikada nisam tražio da postanem sveštenik", reče Moris pomalo ogorčeno.
"Čovek se mora zadovoljiti onim što ima. Onog dana kada budem zauvek sa
sebe skinuo ovu odoru, po prvi put ću se odista osećati čistim."
U tom trenutku u malu trpezariju uñoše Valentina i Mirela. Bile su slično
odevene u jednostavnu, sivu, putnu odeću koju im je nastojnica nabavila. Da
nije bilo njihovih sjajnih uvojaka izgledale bi krajnje bezbojno. Oba muškarca
ustadoše da ih pozdrave, a David zatim izmaknu dve stolice.
"Čekamo vas gotovo četvrt sata", ukori ih on. "Nadam se da ćete se nadalje
pristojno vladati. I pokušajte, molim vas, da budete ljubazne sa monsenjerom.
Šta god da ste čule o njemu, ubeñen sam da će izbledeti pred pravom istinom.
Uostalom, on je naš gost."
"Da vam možda nisu rekli da sam vampir?" upita učtivo Taljeran. "I da maloj
deci sišem krv?"
"Oh, upravo to, monsenjeru", odvrati Valentina. "Kao i da imate raspolućeno
kopito. Pošto hramljete, to mora da je istina!"
"Valentina, baš si nepristojna", opomenu je Mirela.
David zakloni lice šakama i ništa ne reče.
"Sve je u redu", javi se Taljeran. "Objasniću otkud to da hramljem."
On dohvati bocu s vinom i napuni čaše koje su stajale ispred Valentine i
Mirele, a zatim nastavi. "Moji su me, dok sam bio mali, uglavnom ostavljali sa
dadiljom, jednom primitivnom seljankom. Ona me je jednom prilikom podigla
na vrh komode, odakle sam pao i slomio stopalo. Dadilja se plašila da obavesti
moje roditelje o onome što se dogodilo, tako da mi niko nije namestio stopalo
kako treba. Kako moja majka nije bila posebno zainteresovana da me često viña,
stopalo je krivo zaraslo, a posle je bilo kasno da se to popravi. I to vam je cela
priča. U njoj nema ničeg tajanstvenog, je li tako?"
"Da li vas mnogo boli?" upita Mirela.
"Stopalo? Ne." Osmehnu se Taljeran pomalo gorko. "Boli me samo ono što
sam zbog njega kasnije doživeo. Izgubio sam pravo prvoroñenog sina. Moja je
majka posle toga u kratkom razmaku rodila još dva sina i moja prava prenela na
mog brata Arhimboa, a posle njega na Bosona. Nikako nije mogla da pristane na
to da obogaljeni naslednik ponese staru titulu Taljeran-Perigora, zar ne?
Poslednji put sam video svoju majku kada je došla u Otin da se usprotivi mom
promovisanju u biskupa. Iako me je sama gurnula u sveštenike, nadala se da ću
ostati zakopan u nekoj selendri. Uporno je tvrdila da nisam dovoljno pobožan da
bih postao biskup. Razume se, bila je potpuno u pravu."
"Kako je to grozno!" povika uzbuñeno Valentina. "Ja bih je zbog toga
nazvala matorom vešticom!"
David skloni šake sa lica, podiže pogled ka tavanici, te pozvoni za ručak.
"Da li biste stvarno to učinili?" upita je nežno Moris. "U tom slučaju, voleo
bih da ste bili tamo. Priznajem da sam i sam poželeo da učinim nešto slično."
Kada su svi bili posluženi i sluga se udaljio, Valentina reče: "Posle priče koju
ste nam ispričali, više ne mislim da ste tako opaki kao što su nam vas
predstavili. Čak mislim da ste veoma zgodni."
Mirela, sva očajna, pogleda Valentinu, a David se od srca nasmeja.
"Možda bi Mirela i ja trebalo da vam zahvalimo, monsenjeru, ako je odista
vaša zasluga što su pozatvarali samostane", nastavi Valentina. "Da toga nije
bilo, još bismo čamile u Monglanu, čeznući za životom u Parizu o kome smo
maštale..."
Moris je odložio nož i viljušku i zagledao se u njih.
"Pomenula si opatiju Monglan? U Nižim Pirinejima? Vas dve ste došle iz te
opatije? Ali zašto više niste tamo? Zašto ste otišle?"
Izraz njegovog lica i žestina kojom je postavljao pitanja nateraše Valentinu
da shvati kako je upravo napravila kobnu grešku. Taljeran je, uprkos svom
dobrom izgledu i lepom ponašanju, ipak bio biskup od Otina, upravo onaj čovek
na koga ih je nastojnica upozorila. Ako sazna da roñake ne samo da su znale za
Monglansku garnituru, već i da su pomogle da se figure odnesu iz opatije, neće
se smiriti dok iz njih ne izvuče sve što znaju.
Nalazile su se u velikoj opasnosti već i zbog same činjenice što je saznao da
su stigle iz Monglana. Iako su svoje figure iz garniture pažljivo zakopale ispod
biljaka u Davidovoj bašti iza ateljea, još iste noći kada su stigle u Pariz, time
nisu pokopale i sve svoje probleme. Valentina nije zaboravila na ulogu koju joj
je dodelila nastojnica, da kod nje dolaze ostale opatice, koje će možda morati da
beže, kako bi ostavile poverene im figure. Do sada se tako nešto nije dogodilo,
ali kako su vremena u Francuskoj bila nemirna, neka od njih mogla se pojaviti
svakog časa. Valentina i Mirela nisu sebi mogle da dozvole da budu pod stalnim
nadzorom Šarla Morisa Taljerana.
"Ponovo vas pitam", uporno nastavi Taljeran, pošto su devojke ćutale, "zašto
ste napustile Monglan?"
"Zato što je", odvrati nevoljko Mirela, "samostan zatvoren, monsenjeru."
"Zatvoren? Zašto je zatvoren?"
"Zbog odluke o sekularizaciji, monsenjeru. Nastojnica je smatrala da tamo
više nismo sigurne..."
"U pismima koja mi je uputila", umeša se David, "opatica mi je objasnila da
je od pape primila nareñenje da zatvori samostan."
"I ti si to prihvatio?" upita ga Taljeran. "Jesi li ti republikanac ili nisi?
Poznato ti je da se papa Pije javno izjasnio protiv Revolucije. Kada smo izglasali
Odluku o sekularizaciji, pripretio je da će izopštiti iz crkve sve katolike iz
Skupštine! Ta nastojnica je izdala Francusku kada je poslušala nareñenje
italijanskog papinstva, koje, kao što ti je poznato, vrvi od habsburgovaca i
španskih Burbona."
"Želeo bih da istaknem da nisam ništa lošiji republikanac od tebe", primeti
David vidno uzbuñen. "Ne potičem iz plemićke porodice, ja sam čovek iz
naroda. Dižem se ili padam zajedno sa novom vladom. Ali zatvaranje
Monglanske opatije nema nikakve veze sa politikom."
"Sve na svetu, dragi moj Davide, ima veze sa politikom. Poznato ti je šta je
zakopano u Monglanskoj opatiji, zar ne?" Valentina i Mirela prebledeše, ali
David začuñeno pogleda Taljerana i podiže čašu.
"Bah. To je priča za malu decu", reče, podrugljivo se nasmejavši.
"Misliš?" upita ga onaj drugi. Posmatrao je devojke svojim prodornim plavim
očima. Zatim i on podiže čašu i otpi jedan gutljaj, kao da se izgubio u mislima.
Konačno se ponovo prihvatio viljuške i nastavio da jede. Valentina i Mirela su i
dalje ukočeno sedele, ni ne pomišljajući na to da nastave sa jelom.
"Tvoje nećakinje su, izgleda, izgubile apetit", primeti Taljeran.
David se okrenu prema njima. "Šta je pa sad?" upita on. "Nemojte mi reći da
i vas dve verujete u te besmislice?"
"Ne, ujače", odvrati tiho Mirela. "Znamo da je to puko praznoverje."
"Svakako, to je samo jedna stara legenda, je li tako?" reče Taljeran,
povrativši nešto od svog malopreñašnjeg šarma. "Ali nema sumnje da ste i vi
čule za nju. Recite mi, kuda je otišla ta vaša nastojnica, pošto joj se učinilo
zgodno da kuje zaveru sa papom protiv francuske vlade?"
"Pobogu, Morise", umeša se iznervirano David. "Čovek bi pomislio da si
učio za inkvizitora. Reći ću ti kuda je otišla, ali da prestaneš s tim. Otišla je u
Rusiju."
Taljeran je trenutak ćutao. Zatim je lagano razvukao usta u osmeh, kao da se
setio nečeg zabavnog što se ticalo samo njega. "U pravu si", složi se on sa
Davidom. "Reci mi, da li su tvoje šarmantne nečakinje već imale priliku da
posete parisku Operu?"
"Nismo, monsenjeru", žurno odgovori Valentina. "Ali o tome smo najčešće
maštale još od najranijeg detinjstva."
"Zar toliko dugo?" nasmeja se Taljeran. "Pa, možda ćemo moći da
nadoknadimo taj propust. Posle ručka ćemo pregledati vašu garderobu. Ja sam
slučajno stručnjak za modu..."
"Monsenjer savetuje pola žena u Parizu po pitanjima mode", dodade David
uz grimasu. "To je jedan od mnogobrojnih načina na koje on iskazuje svoje
hriščansko milosrñe."
"Moram vam jednom prilikom ispričati kako sam Mariji-Antoaneti napravio
frizuru za maskenbal. Kreirao sam joj i kostim. Nisu je prepoznali ni njeni
ljubavnici, a kralja i da ne pominjemo!"
"Oh, ujače, smemo li zamoliti monsenjera biskupa da i nas posavetuje?"
stade da moljaka Valentina. Osetila je veliko olakšanje kada je razgovor skrenuo
na mnogo pristupačniju i bezopasniju temu.
"Obe ste dovoljno zanosne i ovakve kakve ste." Taljeran se osmehnu. "Ali
videćemo šta još možemo da učinimo da poboljšamo ono čime vas je priroda
obdarila. Srećom, imam prijateljicu u čijoj sviti su najbolje krojačice Pariza...
možda ste čule za gospoñu de Stal?"
U Parizu nije bilo osobe koja nije čula za Žermen de Stal, u šta su se
Valentina i Mirela uskoro uverile. Dok su je pratile ka njenoj zlatno-plavoj loži
u Operi-Komik, primetile su da se za njom okrenuo čitav niz napuderisanih
glava. Krem pariskog društva dupke je ispunio lože koje su se dizale do krova
pregrejane operske kuće. Čovek nikada ne bi pomislio, gledajući taj metež od
dragog kamenja, bisera i čipki, da se napolju, na ulicama, još sprovodila
revolucija, da kraljevska porodica vene zatvorena u vlastitoj palati, da svakog
jutra otvorena kola za prevoz zatvorenika puna plemića i sveštenstva hitaju
kaldrmom prema Trgu republike. Unutar potkovičaste Opere-Komik, sve je bilo
blistavo i razdragano. A najblistavija od svih, žena koja je upravo uplovljavala u
svoju ložu poput kakvog velikog čamca na Seni, bila je mlada, ali već velika
dama Pariza, Žermen de Stal.
Valentina je saznala sve o njoj ispitujući poslugu svoga ujaka Žak-Luja.
Obavestili su je da je gospoña de Stal kćerka briljantnog švajcarkog ministra za
finansije Žaka Nekera, koga je Luj XVI dva puta proterao i dva puta vraćao na
zahtev francuskog naroda. Njena majka, Suzana Neker, uspevala je da čitavih
dvadeset godina drži najmoćniji salon u Parizu, čija je zvezda bila Žermen.
Kako je i sama bila milionerka, Žermen je u dvadesetoj godini kupila sebi
muža: barona Erika Stala fon Holštajna, osiromašenog švedskog ambasadora u
Francuskoj. Krenuvši majčinim stopama, otvorila je vlastiti salon u švedskoj
ambasadi i bacila se u politiku. Njene odaje vrvele su od lučonoša političkog i
kulturnog života Francuske: Lafajet, Kondorse, Narbon, Taljeran. Žermen je
postala filozof-revolucionar. Sve važne političke odluke donošene su unutar
svilom presvučenih zidova njenog salona, a donosili su ih ljudi koje je samo ona
mogla da okupi na jednom mestu. Sa svojih dvadeset pet godina bila je možda
najmoćnija žena u Francuskoj.
Dok je Taljeran bolno šepao po loži, smeštajući tri žene, Valentina i Mirela
su proučavale gospoñu de Stal. Odevena u crno-zlatnu čipkanu haljinu sa
dubokim izrezom, koja je isticala njene pune ruke, mišičava ramena i krupan
struk, predstavljala je impozantnu priliku. Oko vrata je nosila ogrlicu od teških
kameja obrubljenih rubinima, a na glavi je imala zlatni turban koji je bio njen
zaštitni znak. Nagnula se ka Valentini, koja je sedela pored nje, i prošaputala
svojim dubokim, hrapavim glasom, tako da su svi mogli da je čuju.
"Sutra ujutro, draga moja, ceo Pariz će se sjatiti na mom pragu da sazna ko
ste. Biće to skandal i po, što je vašem pratiocu, u to sam uverena, sasvim jasno,
jer bi vas inače primerenije odenuo."
"Zar vam se, gospoño, naše toalete ne dopadaju?" upita Valentina sa strahom.
"Obe izgledate veoma ljupko, draga", stade da je uverava Žermen, praveći pri
tom grimase. "Ali devičanska boja je belo, a ne plameno crveno. I mada su
mlade grudi uvek u modi u Parizu, žene ispod dvadeset godina obično nose
preko ramena prebačenu maramu, što je gospodinu Taljeranu i te kako poznato."
Valentina i Mirela pocrveneše do ušiju, ali se zato Taljeran usprotivi: "Ja
oslobañam Francusku na vlastiti način." On i Žermen se osmehnuše jedno
drugome i ona slegnu ramenima.
"Nadam se da će vam se opera svideti", reče Žermen, okrenuvši se ka Mireli.
"To mi je jedna od omiljenih predstava, a nisam je čula još od detinjstva.
Kompozitor, Andre Filidor, najbolji je šahista Evrope. Igrao je šah i izvodio
svoju muziku pred filozofima i kraljevima. Možda će vam se njegova muzika
učiniti pomalo zastarela, posle Glikovih operskih novina. Nije baš lako izdržati
toliko recitovanja..."
"Mi još nikada nismo bile u operi, gospoño", upade joj u reč Valentina.
"Nikada niste bile u operi!" ponovi Žermen glasno. "Nemoguće! Gde su vas
to vaše porodice držale?"
"U samostanu, gospoño", odgovori učtivo Mirela.
Žermen je na trenutak nepomično zurila u nju, kao da nikada nije čula reč
samostan. Zatim se okrenula prema Taljeranu. "Izgleda da si zaboravio da mi
pomeneš nekoliko sitnica, prijatelju. Da sam znala da su Davidove štićenice
odgajane u samostanu, sigurno ne bih odabrala operu kao što je Tom Džons."
Zatim se ponovo okrenula ka Mireli i dodala: "Nadam se da nećete biti šokirane.
Priča je engleska i govori o nezakonitom detetu..."
"Bolje za njih da što pre nauče sve o moralu", nasmeja se Taljeran.
"To je, nema zbora, tačno", procedi Žermen kroz stisnute usne. "Ako im
biskup od Otina postane mentor, ovakve stvari mogle bi im biti od velike
koristi."
Zatim se okrenula ka pozirnici, na kojoj je u tom času počela da se diže
zavesa.
"Mislim da je to nešto najlepše što sam do sada doživela", izjavi Valentina
posle posete operi, sedeći na debelom Abisonovom tepihu u Taljeranovoj radnoj
sobi i gledajući kako plamenovi ližu po staklenim vratima zaštitne rešetke.
Taljeran se zavali u naslonjač od plavkaste svile i ispruži noge na otoman.
Mirela je stajala nekoliko koraka dalje i posmatrala vatru.
"Danas takoñe prvi put pijemo konjak", dodade Valentina.
"Tek vam je šesnaest godina", primeti Taljeran, udišući miris konjaka iz
svoje čašice, a zatim otpi gutljaj. "S vremenom ćete još mnogo toga doživeti."
"Koliko je vama godina, monsenjer Taljerane?" upita Valentina.
"Takve stvari se ne pitaju, nije učtivo", opomenu je Mirela koja je stajala
pored kamina. "Ne smeš ljude nikada pitati koliko im je godina."
"Ali, molim vas", reče Taljeran, "zovite me Moris. Imam trideset sedam
godina, ali se osećam kao da mi je devedeset kada me oslovljavate sa
'monsenjer'. A sada mi kažite kako vam se dopala Žermen?"
"Gospoña de Stal je bila veoma ljupka", odgovori Mirela, dok joj se crvena
kosa presijavala na svetlosti vatre, iste boje kao i plamenovi.
"Je li istina da je ona vaša ljubavnica?" upita Valentina.
"Valentina!" povika Mirela. A Taljeran prsnu u smeh.
"Nemoguća si", reče on, razbarušivši Valentininu kosu prstima, pošto se ona
oslonila na njegovo koleno pri treptavoj svetlosti vatre. Zatim se obrati Mireli:
"Tvoja roñaka, gospoñice, ne ume da se pretvara, što je inače uobičajeno u
pariskim društvenim krugovima i, uzgred budi rečeno, tako dosadno. Njena
pitanja su pravo osveženje za mene i ne mogu da me uvrede. Ovih nekoliko
poslednjih nedelja, dok sam vam nabavljao garderobu i pokazivao Pariz,
predstavljale su za mene melem koji je ublažio moj prirodni cinizam. Ali ko ti je
kazao, Valentina, da je gospoña de Stal moja ljubavnica?"
"Čula sam od posluge, monsenjeru... hoću da kažem, ujače Moris. Je li to
istina?"
"Ne, draga moja. Nije istina. Bar ne više. Istina je da smo nekada bili
ljubavnici, ali tračevi uvek prepričavaju prošle stvari. Sada smo dobri prijatelji."
"Možda vas je odbacila zbog vaše hromosti?" stade da nagaña Valentina.
"Blagi Bože!" povika Mirela, koja nije bila naviknuta da izgovara takve reči.
"Smesta da si se izvinila monsenjeru. Molim vas da oprostite mojoj roñaci,
monsenjeru. Nije nameravala da vas uvredi."
Taljeran je sedeo ćutke, gotovo u stanju šoka. Nije zaboravio da je malopre
izjavio kako ga Valentina ničim što kaže ne može uvrediti, ali do sada niko u
Francuskoj nije otvoreno pomenuo njegov telesni nedostatak. Počeo je da drhti
jer ga je proželo neko čudno, nepoznato osećanje; zatim je uhvatio Valentinu za
ruke i podigao da sedne pored njega na otoman. Nežno ju je zagrlio.
"Jako mi je žao, ujače Moris", reče Valentina. Ovlaš mu je položila šaku na
obraz i nasmešila se. "Do sada nisam imala prilike da vidim neki fizički
nedostatak. Za mene bi bilo veoma poučno kada biste mi pokazali vaše stopalo."
Mirela zaječa. Taljeran je sada zurio u Valentinu kao da ne veruje svojim
ušima. Ona mu steže ruku ne bi li ga ohrabrila. Posle kraćeg vremena on
ozbiljno reče: "Dobro. Ako baš želiš." Zatim s mukom podiže stopalo sa
otomana, sagnu se i skide tešku čeličnu čizmu koja mu je stezala stopalo kako bi
uopšte mogao da hoda.
Valentina je zagledala stopalo pri nejasnoj svetlosti vatre. Bilo je tako gadno
iskrivljeno, ulubljeno, da se činilo da mu prsti rastu odozdo. Gledano odozgo
stvarno je podsećalo na neku izraslinu. Valentina ga podiže, saže se i poljubi ga.
Taljeran je zabezeknuto ostao da sedi u naslonjaču.
"Jadno stopalo", reče ona. "Toliko si propatilo ni krivo ni dužno."
Taljeran se nagnu prema Valentini. Privukavši njeno lice svome, nežno joj
poljubi usne. Na trenutak su se njegova zlatna kosa i njeni beloplavi uvojci
isprepleli pri svetlosti vatre.
"Ti si jedina koja se ikada obratila mom stopalu kao da je nešto živo", reče
joj on uz osmeh. "Time si ga veoma usrećila."
Dok je on posmatrao Valentinu svojim predivnim, anñeoskim licem,
uokvirenim zlatnim uvojcima sa kojih se odbleskivao sjaj vatre, Mireli je bilo
teško da misli na to kako je upravo taj čovek nemilosrdno, gotovo bez ičije
pomoći, uništavao katoličku crkvu u Francuskoj. Da je to bio čovek koji je želeo
da se domogne Monglanske garniture.
Sveće su već gotovo dogorele u Taljeranovoj radnoj sobi. Pri umirućoj
svetlosti iz kamina, uglove sobe progutale su senke. Bacivši pogled na pozlaćeni
časovnik iznad kamina, Taljeran vide da je već dva sata ujutro. Ustade iz
naslonjača, pored koga su Valentina i Mirela sedele, dok im se kosa slivala niz
njegova kolena.
"Obećao sam vašem ujaku da ću vas vratiti kući u neko razumno vreme",
reče im on. "Pogledajte koliko je samo sati."
"Oh, ujače Moris", stade da preklinje Valentina, "molim vas dopustite da
ostanemo još malo. Ovo nam je prvi izlazak u društvo. Sve vreme smo ovde u
Parizu živele kao da uopšte nismo napuštale samostan."
"Samo još jednu priču", složi se Mirela. "Ujak se neće ljutiti."
"Pobesneće", nasmeja se Taljeran. "Ali već je ionako suviše kasno da bih vas
sada vodio kući. U ovo doba noći ulicama tumaraju pijani san-kiloti, čak i po
boljim četvrtima. Predlažem da pošaljemo lakeja sa pisamcetom do vašeg ujaka.
Narediću sobaru Kurtijadu da vam pripremi sobu. Pretpostavljam da biste volele
da budete zajedno?"
Nije govorio baš istinu kada je rekao da je opasno ići ulicama u ovo doba.
Taljeran je imao gomilu slugu, a David je stanovao nedaleko od njega. Ali u
jednom trenutku je shvatio da ne želi da ih vrati kući, da želi da ih zadrži možda
zauvek. Odugovlačio je pričajući im priče i odlažući neizbežno. Ove dve
devojke, tako sveže i nevine, probudile su u njemu osećanja koja nije umeo da
objasni. Nikada nije imao baš nikakvu porodicu, tako da je toplina koju je
osećao u njihovom prisustvu predstavljala za njega sasvim novo iskustvo.
"Oh, stvarno možemo ostati do sutra?" upita Valentina, uspravivši se i
stegnuvši Mirelinu ruku. Mirela je sumnjičavo pogleda, ali i ona je žudela da
ostane.
"Stvarno", odvrati Taljeran, ustavši kako bi otišao do zvona za poslugu.
"Nadajmo se da do jutra ovo neće prerasti u glavni pariski skandal, kako je
Žermen predskazala."
Još u službenoj livreji i sasvim trezan, Kurtijad pogleda prvo prema
razbarušenim devojkama, a zatim u izuveno stopalo svoga gospodara, pa ih bez
ijedne reči povede uz stepenice prema velikoj gostinskoj sobi.
"Da li bi gospodin mogao da nam nabavi spavaćice?" zapita Mirela. "Možda
bi služavke mogle da nam pozajme svoje..."
"To neće predstavljati nikakav problem", odvrati učtivo Kurtijad i odmah im
donese dva raskošna svilena penjoara ukrašena rukom rañenom čipkom, koji
sigurno nisu pripadali sluškinjama. Zatim se diskretno povuče.
Kada su se Valentina i Mirela presvukle, očetkale kosu i uvukle u veliki
mekani krevet sa savršenim baldahinom, Taljeran pokuca na vrata.
"Je li vam udobno?" upita on, provirivši unutra.
"Ovo je najlepši krevet koji smo videle", odgovori Mirela ispod poveće
gomile jorgana. "U samostanu smo spavale na drvenim daskama, radi lepog
držanja."
"Što je urodilo i te kakvim plodom", primeti Taljeran uz osmeh. On priñe
krevetu i sede na mali kauč pored njega.
"A sada nam morate ispričati još jednu priču", obrati mu se Valentina.
"Veoma je kasno..." poče Taljeran.
"Priču o duhovima!" prekide ga Valentina. "Nastojnica nam nikada nije
dozvoljavala da pričamo priče o duhovima, ali mi smo to ipak činile. Znate li
koju?"
"Na žalost ne", odvrati skrušeno Taljeran. "Kao što znate, nisam imao baš
normalno detinjstvo. Niko mi nikada nije pričao takve priče." Trenutak je
razmišljao. "Ali, jednom prilikom, sam sam sreo duha."
"Zaista?" upita Valentina. Ona steže Mirelinu šaku ispod prekrivača. Obe su
izgledale veoma uzbuñene. "Pravog duha?"
"Sada mi to sve izgleda prilično besmisleno", nasmeja se on. "Morate mi
obećati da nikada nećete o ovome ni reč reći svom ujaku Žak-Luju, ili će mi se
smejati cela Skupština."
Devojke se promeškoljiše ispod prekrivača i zakleše da će čuvati tajnu.
Taljeran sede na sofu i poče svoju priču obasjan prigušenom svetlošću sveće...
BISKUPOVA PRIČA
Dok sam bio još jako mlad, pre no što sam se zamonašio, ostavio sam svoju
biskupiju u Sen Remiju, gde je sahranjen slavni kralj Klovis, i otišao da
pohañam predavanja na Sorboni. Posle dve godine provedene na ovom čuvenom
univerzitetu, došlo je vreme da objavim čime ću se u životu baviti.
Znao sam da bi u mojoj porodici izbio strašan skandal ako bih odbio poziv
koji su mi nametnuli; meñutim, osećao sam da sam potpuno nepodesan za
sveštenika. Oduvek sam žudeo da postanem državnik.
Ispod sorbonske kapele zakopane su kosti najvećeg državnika koga je
Francuska ikada imala, čoveka koji je bio moj idol. Njegovo ime vam je sigurno
poznato: Arman Žan di Plesi, vojvoda od Rišeljea, koji je, koristeći se retkom
kombinacijom religije i politike, vladao ovom zemljom čeličnom pesnicom
gotovo dvadeset godina, sve do svoje smrti 1642.
Jedne noći, negde oko ponoći, ustao sam iz toplog kreveta, prebacio debelu
pelerinu preko kućne haljine i spustio se niz bršljanom obrasle zidove krila u
kome su bile smeštene odaje za studente, te se uputio prema sorbonskoj kapeli.
Vetar je preko travnjaka nosio hladno lišće i posvuda su odjekivali čudni
zvuci koje su ispuštale sove i ostala noćna stvorenja. Mada sam sebe smatrao
neustrašivim, priznajem da sam se plašio. Grob u kapeli bio je mračan i hladan.
U to doba niko se u njoj nije molio i samo je nekoliko sveća još gorelo oko
kripte. Pripalio sam još jednu i, spustivši se na kolena, stao da preklinjem
preminulog francuskog sveštenika da mi bude vodič. Dok sam objašnjavao svoj
težak položaj, mogao sam da čujem, u toj ogromnoj grobnici, otkucaje vlastitog
srca.
Još nisam ni završio molitvu, kada na moje krajnje zaprepašćenje, grobnicom
stade da duva ledeni vetar, koji pogasi sve sveće. Užasnuo sam se od straha!
Progutan tamom, krenuh posrčući u potragu za novom svećom. Ali u tom
trenutku začuh neki uzdah i iz groba ustade bledi, mračni duh kardinala
Rišeljea! I kosa, i koža, pa čak i svečana odežda bili su mu beli poput snega;
lebdeo je iznad mene, svetlucajući, potpuno providan.
Da nisam već klečao, sigurno bih se stropoštao na pod. Glas mi je zastao u
grlu, ni reč nisam mogao da izustim. A onda ponovo začuh isti, duboki uzdah.
Kardinalov duh mi se obratio! Osetio sam kako se sav ježim dok je on pretvarao
svoje sudbonosne reči u glas koji je podsećao na potmulu zvonjavu.
"Zarad čega si probudio mene?" stade da odzvanja grobnicom. Pomahnitali
vetrovi brisali su oko mene, i dalje sam bio okružen potpunom tamom, a noge
me nisu držale tako da nisam mogao ustati i uteći. Progutah knedlu i pokušah da
mu odgovorim drhtavim glasom.
"Kardinale Rišelje", promucah, "tražim savet. Za života ste bili najveći
francuski državnik, uprkos svom svešteničkom pozivu. Kako ste se dokopali
tolike vlasti? Molim vas, otkrijte mi svoju tajnu, jer nameravam da sledim vaš
primer."
"Ti?" zatutnja izduženi stub dima, počevši da se diže prema tavanici grobnice
kao da je strašno uvreñen. Strujao je od zida do zida poput čoveka koji koracima
premerava pod. Svakim korakom širio se sve više dok njegovo prozirno obličje
nije ispunilo prostoriju, krećući se poput razbesnele oluje pred eksploziju. Sav
sam se skupio. Duh na kraju ipak progovori.
"Tajna za kojom sam tragao ostala je za mene večna tajna..." Duh se i dalje
valjao preko svoda grobnice, a njegov oblik sve se više rasipao što je postajao
tanji. "Njena moć pokopana je sa Karlom Velikim. Pronašao sam samo prvi
ključ. Pažljivo sam ga sakrio..."
Bledo je zatreperio naspram zida nalik na plamen koji samo što se nije
ugasio. Skočih na noge i mahnito pokušah da sprečim njegovo nestajanje. Na šta
je to ciljao? Kakva je to tajna bila zakopana sa Karlom Velikim? Nadjačah huk
vetra koji je proždirao duha na moje oči.
"Sire, blagosloveni svešteniče! Kažite mi, molim vas, gde mogu da nañem taj
ključ o kome ste govorili."
Duh je već potpuno nestao, ali začuh njegov glas nalik na odjek što se odbija
o zidove nekog dugačkog, dugačkog hodnika.
"Fransoa... Mari... Arue..." i to je bilo sve.
Vetar utihnu i ono nekoliko sveća ponovo zaplamsa. Stajao sam sam u
grobnici. Posle dužeg vremena vratio sam se preko travnjaka u studentske odaje.
Narednog jutra bio sam sklon da poverujem da je to sve bio samo ružan san,
ali uvelo lišće i slabi miris kripte koji su se zadržali na mojoj pelerini uveriše me
da sam sve to odista doživeo. Kardinal mi je saopštio da je pronašao prvi ključ
za rešavanje velike tajne. I trebalo je taj ključ da potražim kod velikog
francuskog pesnika i dramopisca, Fransoa Mari Aruea, poznatijeg kao Volter.
Volter se pre izvesnog vremena vratio u Pariz iz samonametnutog izgnanstva
na svom imanju u Ferneju, pod izgovorom da namerava da upriliči izvoñenje
nove drame. Meñutim, vladalo je uverenje da je došao kući da umre. Kako je
moguće da je ovaj čangrizavi stari ateistički pisac pozorišnih komada, čovek
roñen pedeset godina posle Rišeljeove smrti, bio upućen u kardinalove tajne - to
je stajalo je van moje moći shvatanja. Ali morao sam to otkriti. Prošlo je
nekoliko nedelja pre no što sam uspeo da ugovorim sastanak sa Volterom.
Odeven u svoju svešteničku halju i prispevši tačno u zakazani čas, ubrzo sam
uveden u njegovu spavaću sobu. Volter je mrzeo da ustaje pre podneva, a često
je i ceo dan provodio u postelji. Već četrdeset godina je tvrdio da je na ivici
smrti.
Našao sam ga zavaljenog na jastuke, sa razbarušenom ružičastom kapom za
spavanje na glavi, odevenog u dugački beli ogrtač. Sa onim svojim očima nalik
na dva ista grumena uglja na bledom licu, sa tankim usnama i pljosnatim nosem,
ličio je na pticu grabljivicu.
Po sobi su se muvali sveštenici, a on je glasno odbijao njihovu pomoć u bilo
kom pogledu, što će nastaviti da čini do poslednjeg časa. Kada je podigao
pogled i ugledao me u mojoj iskušeničkoj halji, postideo sam se, jer sam znao
koliko prezire kler.
"Ostavite nas, molim vas! Predvideo sam dolazak ovog mladića. Šalje ga sam
kardinal Rišelje!"
A zatim se nasmejao svojim piskavim, ženskastim kikotom dok su sveštenici,
pogledavajući me preko ramena, hitali da napuste sobu. Volter me pozva da
sednem.
"To je za mene oduvek bila tajna", reče on ljutito, "zašto taj pompezni stari
duh ne može da miruje u svom grobu. Pošto sam ateista, strašno me nervira što
taj mrtvi sveštenik ne prestaje da lebdi unaokolo, savetujući mladićima da mi se
nañu kod uzglavlja. Oh, uvek znam kada doñe neko koga on šalje, jer usne su im
svima metafizički otromboljene i balave, a oči im isprazno blude, isto kao tvoje
sada... Promet u Ferneju bio je propriličan, ali ovde u Parizu, pravi potop!"
Uspeo sam da se savladam i preñem preko načina na koji me je opisao.
Istovremeno me je iznenadilo i uznemirilo to što je Volter pogodio zbog čega
sam došao. Jer, nagovestio je da i drugi tragaju za istom stvari za kojom sam
tragao i ja.
"Voleo bih da mogu kocem jednom za svagda da probodem srce toga
čoveka", nastavio je svoju tiradu Volter. "Možda bih onda mogao malo da se
odmorim." Toliko se uzbudio da je počeo da kašlje. Primetio sam da pljuje krv,
ali kada sam pokušao da mu pomognem, mahnuo mi je da se udaljim.
"Lekare i sveštenike treba sve obesiti o ista vešala!" povika on, ispruživši
ruku da dohvati čašu sa vodom. Ja mu je dodadoh i on otpi gutljaj.
"On, razume se, želi, taj rukopis. Kardinal Rišelje ne može da podnese
činjenicu da su njegovi dragoceni lični dnevnici pali u ruke jednog starog
bezbožnika kakav sam ja."
"Vi posedujete lične dnevnike kardinala Rišeljea?"
"Da. Pre mnogo godina, dok sam još bio mladić, bacili su me u zatvor zbog
vreñanja Krune, zahvaljujući nekoj skromnoj pesmici koju sam nažvrljao o
kraljevom romantičnom životu. Dok sam trunuo u zatvoru, moj bogati
pokrovitelj doneo mi je neke dnevnik na dešifrovanje. Pripadali su njegovoj
porodici već dugo, ali bili su napisani tajnim kodom koji niko nije uspeo da
odgonetne. Pošto nisam imao nikakva preča posla, latio sam se dešifrovanja i
tako saznao mnoge stvari o našem voljenom kardinalu."
"Mislio sam da je Rišelje sve što je napisao zaveštao Sorboni?"
"To je ono što ti znaš", Volter se podmuklo nasmeja. "Sveštenik ne vodi
intimne, šifrovane dnevnike, sem ako nema šta da sakrije. Dobro sam znao
kakve su grehe imali na duši sveštenici iz njegovog vremena: misli o
masturbaciji i razbludnom činu. Bacio sam se na te dnevnike kao konj na vreću
sa ovsom, ali umesto raskalašnog priznanja greha, koje sam očekivao, naišao
sam tek na jedan učeni traktat. Veću gomilu gluposti nisam sreo nikada u
životu."
Volter je počeo da kašljuca i da se davi, tako da sam već pomislio kako ću
morati da pozovem nekog od sveštenika da se vrati u sobu, budući da još nisam
bio ovlašćen da dajem pričest. Pošto je ispustio užasan zvuk, koji je podsećao na
samrtnički ropac, pokazao mi je rukom da mu dodam nekoliko marama.
Prebacio ih je preko ramena, a jednu je čak obmotao oko glave kako kakva baba
i ostao tako da sedi i drhti.
"Šta ste otkrili u tim dnevnicima i gde su oni sada?" stadoh da ga požurujem.
"Još su kod mene. Moj je zaštitnik umro dok sam bio u zatvoru i za sobom
nije ostavio naslednika. Danas možda vrede dosta para, zbog svoje istorijske
vrednosti. Ali ako mene pitaš, sve ti je to zajedno samo gomila sujevernih
besmislica. Same čarolije i vračanje."
"Zar maločas niste kazali da je u pitanju učeni traktat?"
"Jesam, u onoj meri u kojoj su sveštenici sposobni za takvu vrstu
objektivnosti. Vidiš, kardinal Rišelje je čitav svoj život posvetio proučavanju
moći, bar u razdobljima kada nije vodio vojske protiv svih redom zemalja u
Evropi. A predmet njegovih tajnih proučavanja oko kojih se sve vrtelo... možda
si čuo za Monglansku garnituru?"
"Šahovsku garnituru Karla Velikog?" upitah, pokušavši da ostanem miran,
mada mi je srce stalo da lupa tako snažno da je udaralo u rebra. Nagnuvši se nad
njegov krevet i hvatajući svaku izgovorenu reč, stadoh da ga požurujem što sam
nežnije mogao da nastavi, pre no što ga obuzme novi napad. Za Monglansku
garnituru sam čuo i ranije i znao sam da je već vekovima izgubljena. Takoñe mi
je bilo poznato da je od neprocenjive vrednosti.
"Mislio sam da je u pitanju samo legenda", primetih.
"Rišelje nije bio toga mnenja", odvrati ostareli filozof. "On u svojim
dnevnicima na hiljadu dve stotine strana razglaba o njenom poreklu i značenju.
Putovao je čak do Ahena, ili E-la-Šapel, pa je istražio i Monglan, gde je verovao
da je garnitura zakopana, ali uzalud. Znaš, naš je kardinal mislio da ta garnitura
čuva ključ tajne, tajne starije od šaha, možda stare isto koliko i sama civilizacija.
Tajne koja objašnjava uspon i pad civilizacija."
"Kakva bi to tajna mogla biti?" upitah, uzalud pokušavši da prikrijem
uzbuñenje.
"Reći ću ti na šta je on mislio", odvrati Volter, "mada je umro pre no što je
rešio zagonetku. Učini s tim što god ti drago, ali nemoj više dolaziti da me
gnjaviš. Kardinal Rišelje je verovao da se u Monglanskoj garnituri krije formula
- i to u samim šahovskim figurama. Formula koja razotkriva tajnu univerzalne
moći..."
Taljeran zastade i zagleda se kroz prigušenu svetlost u Valentinu i Mirelu,
zagrljene i ušuškane ispod debelih pokrivača. Pravile su se da spavaju, dok su
im prelepe svetlucave kose rasute počivale na jastucima, a dugački svileni
pramenovi ležali isprepleteni. On ustade, nagnu se nad njih da navuče
prekrivače i nežno ih pomilova po kosi.
"Ujače Moris", javi se Mirela, otvorivši oči, "niste završili priču. Za kakvom
je to formulom tragao kardinal Rišelje celog života? Šta je on to mislio da leži
skriveno u figurama šahovske garniture?"
"To ćemo morati zajedno da otkrijemo, drage moje", osmehnu se Taljeran,
jer je primetio da su sada i Valentinine oči širom otvorene i da obe devojke drhte
ispod toplih pokrivača.
"Znate, ja nikada nisam video taj rukopis. Volter je nedugo potom umro.
Celu njegovu biblioteku kupio je neko ko je dobro znao kolika je vrednost
dnevnika kardinala Rišeljea. Osoba koja je i razumela i priželjkivala univerzalnu
moć.
Osoba o kojoj govorim pokušala je da podmiti i mene i Miraboa, koji se
zalagao za Odluku o sekuklarizaciji, nastojeći da na taj način utvrdi da li bi
Monglansku garnituru mogle da konfiskuju privatne stranke na visokom
političkom položaju i sa niskim etičkim načelima."
"Ali vi ste sigurno odbili mito?" upita Valentina, uspravivši se u krevetu,
okružena svom silom pokrivača.
"Moja cena je bila previsoka za našeg pokrovitelja, ili bi trebalo da kažem
pokroviteljicu?" nasmeja se Taljeran. "Želeo sam garnituru za sebe. I još je
želim."
Posmatrajući Valentinu pri mutnoj svetlosti sveća, on se lagano osmehnu.
"Vaša nastojnica je napravila veliku grešku", reče im on. "Znate, pogodio sam
šta je učinila. Iznela je garnituru iz samostana. Ah, ne gledajte me tako, drage
moje. Izgleda kao puka slučajnost što je vaša nastojnica otputovala čak u Rusiju,
kao što reče vaš ujak, zar ne? Ali vidite, osoba koja je kupila Volterovu
biblioteku, osoba koja je pokušala da podmiti Miraboa i mene, osoba koja
poslednjih četrdeset godina pokušava da se dočepa te garniture, nije niko drugi
do Katarina Velika, carica cele Rusije."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

5 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:09 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
5. ŠAHOVSKA IGRA
Igraćemo šah,
Pritiskajući oči bez kapaka i
Čekajući da neko pokuca na vrata.
T. S. Eliot
NJUJORK, MART 1973.
Neko je pokucao na vrata. Stajala sam sa šakom na boku nasred svog stana.
Prošla su tri meseca od dočeka Nove godine. Gotovo da sam zaboravila na tu
noć, gataru i čudne dogañaje koji su je propratili.
Prilično snažno kucanje se nastavilo. Napravih još jedan potez parisko
plavom bojom po velikom platnu koje se nalazilo ispred mene, pa spustih
četkicu u limenku sa lanenim uljem. Prozore na sobi sam ostavila otvorene, ali
moj klijent Kon Edison kao da je spaljivao kalež (francuska reč za ñubre) baš
pod mojim prozorima. Ispusti su bili crni od čañi.
Dok sam išla prema dugačkom predvorju, uopšte nisam bila raspoložena za
goste. Pitala sam se zašto mi odozdo nisu najavili, što im je inače dužnost,
posetioca koji mi je upravo lupao na vrata. Protekla nedelja bila je za mene
prilično gadna. Pokušavala sam da završim posao sa Konom Edisonom i čitave
sate sam provela boreći se kako sa menadžerima zgrade u kojoj sam stanovala
tako i sa raznim skladištima. Sreñivala sam stvari za svoj skorašnji odlazak u
Alžir.
Tih dana mi je odobrena viza. Obavestila sam sve svoje prijatelje; kada
konačno napustim zemlju, neću ih videti više od godinu dana. Naročito mi je
bilo stalo da stupim u vezu s jednim od svojih prijatelja, meñutim on je bio
tajanstven i nepristupačan poput Sfinge. Nisam mogla ni pretpostaviti koliko će
mi biti potreban posle dogañaja koji će se uskoro odigrati.
Prolazeći hodnikom, bacih pogled na svoj lik u jednom od ogledala kojih je
bilo mnogo po zidovima. Moja bujna, raščupana kosa bila je prošarana
žutocrvenom bojom, a nos mi je krasila jedna poveća grimizna mrlja. Protrljala
sam ga nadlanicom, te obrisala šaku o platnene pantalone i šlampavu radnu
košulju u kojima sam radila. Zatim otvorih vrata.
Tamo je stajao Bosvel, vratar, besnog izraza lica, u mornarsko-plavoj
uniformi sa smešnim epoletama koje je bez sumnje sam odabrao. Pogledao me
je s visine.
"Izvinite, gospoño", frknu on, "ali izvestan prašnjavo-plavi korniš je ponovo
zakrčio ulaz. Kao što vam je poznato, gosti su obavezni da oslobode ulaz kako
bi se mogle vršiti isporuke..."
"Zašto me niste pozvali preko interfona?" prekidoh ga ljutito. Sasvim dobro
sam znala o čijim kolima on to govori.
"Interfon ne radi već čitavu nedelju, gospoño..."
"Zašto ga niste popravili, Bosvele?"
"Ja sam, gospoño, vratar. Vratari nisu zaduženi za popravke. To radi
nastojnik. Vratar vodi računa o tome ko ulazi u zgradu i brine se da prilaz
bude..."
"Dobro. Dobro. Pošaljite je gore." U Njujorku sam poznavala samo jednu
osobu koja je vozila bledoplavi korniš: Lili Rad. Kako je bila nedelja, bila sam
gotovo ubeñena da ju je Sol dovezao. Dok me bude gnjavila, on će imati
vremena da pomeri kola. Ali Bosvel me je i dalje mrko gledao.
"Postavlja se pitanje i male životinje, gospoño. Vaña gošća zahteva da i tu
malu životinju unese u zgradu, mada joj uvek ponavljam da..."
Ali bilo je prekasno. U tom se trenutku iz pravca liftova, zavivši za ugao,
pojavilo jedno pahuljasto klupko. Krećući se u cik-cak, uputilo se ka mom stanu,
prošišalo pored Bosvela i mene i nestalo u predvorju. Bosvel me je pogledao s
krajnjim prezirom, ali ništa nije rekao.
"Dobro, Bosvele", obratih mu se, slegnuvši ramenima. "Pretvarajmo se da ga
nismo videli, važi? Neće praviti neprilike i otići će čim uspem da ga pronañem."
U tom trenutku, iza istog ugla pojavila se i Lili, krećući se kao u ritmu
valcera. Bila je umotana u ogrtač od samurovine koji se sastojao od samih
dugačkih dundastih repova. Plava kosa bila joj je pokupljena u tri ili četiri velika
konjska repa koji su štrčali u različitim pravcima, tako da niste mogli odrediti
gde prestaje kosa, a počinje ogrtač. Bosvel uzdahnu i sklopi oči.
Lili uopšte nije obratila pažnju na Bosvela; na moj je obraz spustila usputni
poljubac i izmeñu nas dvoje prohujala u moj stan. Za osobu Lilinog obima teško
da se moglo reći da huji, ali nije joj se moglo osporiti da je svoju težinu nosila sa
izvesnim stilom. U prolazu je dobacila grlenim glasom: "Reci tom tvom vrataru
da smiri doživljaje. Sol će kružiti oko bloka dok ne krenemo."
Ispratila sam Bosvela pogledom, ispustivši uzdah koji sam do tada
potiskivala, i zatvorila vrata. Sa žaljenjem sam se vratila u svoj stan da se
suočim sa još jednim nedeljnim popodnevom koje će mi pokvariti osoba koju
sam najmanje volela u Njujorku, Lili Rad. Ali ovog puta sam se zaklela da ću je
se brzo rešiti.
Moj se stan sastojao od velike sobe sa veoma visokom tavanicom i kupatila u
koje se ulazilo iz dugačkog predvorja. U velikoj sobi nalazila su se troja vrata;
jedna su vodila u garderobu, druga u sobu za batlera, a na treća se izvlačio
krevet skriven u zidu. Soba je bila pravi lavirint od džinovskog drveća i divljih
egzotičnih biljaka koje su obrazovale prolaze kao u pravoj džungli. Posvuda su
bile naslagane gomile knjiga, hrpe marokanskih jastuka i raznih drangulija
iskopanih u starinarnicama na Trećoj Aveniji. Bilo je tu rukom bojenih
pergamentskih abažura iz Indije, vrčeva od majolike iz Meksika, emejliranih
grnčarskih ptica iz Francuske i predmeta od praškog kristala. Zidovi su bili
prekriveni napola dovršenim slikama još vlažnim od ulja, starim fotografijama u
izrezbarenim ramovima i antiknim ogledalima. Sa tavanice su visili zvončići,
mobili i lakirane papirnate ribe. Jedini komad nameštaja u sobi bio je veliki
salonski klavir od ebonovine smešten pored prozora.
Lili je koračala kroz lavirint poput pantera puštenog s uzice, pomerajući
stvari ne bi li pronašla svog psa. Ogrtač od repova odbacila je na pod.
Zaprepastila sam se kada sam otkrila da ispod njega nije imala gotovo ništa. Lili
je bila grañena poput kakve majolske skulpture sa tankim člancima i zaobljenim
bokovima koji su se u gornjem delu širili u talasasto obilje mesa što je kipelo na
sve strane. Stisnula je celu tu masu u jednu oskudnu, purpurnu, svilenu haljinu
koja se završavala tamo gde su joj počinjale butine. Dok se kretala, podsećala je
na neoblikovanu hladetinu, drhtavu i providnu.
Lili prevrnu jedan jastuk i otkri malu svilenkastu loptu pahulja koju je nosila
svuda sa sobom. Podigla ju je i počela da joj guče svojim grlenim glasom.
"Evo mog dragog Karioke", stade da prede. "On se krio od svoje mamice.
On, nevaljala mala kuca-muca." Bilo mi je muka.
"Želiš li čašu vina?" predložih kada Lili spusti ponovo Karioku na pod. On
stade da trči unaokolo dosadno kevćući. Otišla sam do batlerove sobice i iz
frižidera izvadila bocu vina.
"Pretpostavljam da si od Luelina dobila taj užasni šardonaj", primeti Lili.
"Već godinama pokušava da ga se otarasi."
Zatim prihvati čašu koju sam joj pružila i dobrano otpi. Krivudajući izmeñu
drveća, zastala je ispred slike na kojoj sam upravo radila kada mi je njen dolazak
upropastio nedelju.
"Hej, poznaješ li ovog momka?" upita ona iznenada, misleći na čoveka sa
platna, muškarca na biciklu odevenog u belo koji se vozio preko jednog kostura.
"Je l' ti kao model poslužio onaj momak dole?"
"Koji momak?" upitah, spustivši se na klupicu ispred klavira i zagledavši se u
Lili. Usne i nokti bili su joj namazani kinesko crvenom bojom. U suprotnosti sa
bledim tenom, to joj je davalo izgled bele boginje-drolje koja je namamila
Zelenog viteza ili Drevnog mornara u život posle smrti. A onda mi još nešto
pade na pamet. Kaisa, muza šaha, nije bila ništa manje nemilosrdna od muze
poezije. Muze su imale načina da ubiju one koje su nadahnule.
"Muškarac na biciklu", nastavi Lili. "Upravo je tako bio odeven... sa
kapuljačom na glavi i sav umotan. Videla sam ga samo s leña. Umalo ga nismo
pregazili. Morali smo da se popnemo na trotoar da bismo ga izbegli."
"Stvarno?" upitah iznenañeno. "Izmislila sam ga."
"Izgleda zastrašujuće", primeti Lili, "poput čoveka koji vozi u vlastitu smrt.
Bilo je nečeg zlokobnog u načinu na koji je taj čovek kružio oko tvoje zgrade..."
"Šta si rekla?" Duboko u mojoj podsvesti nešto je zazvonilo na uzbunu.
Čuvaj se bledog konja, jer ime što počiva na njemu beše Smrt. Gde sam to čula?
Karioka je prestao da kevče i sada je sumnjičavo režao. Nožicama je
zahvatao strugotine bora iz saksije sa orhidejama i razbacivao ih po podu.
Priñoh mu, podigoh ga i ubacih u orman sa kaputima, zatvorivši za njim vrata.
"Kako se usuñuješ da baciš mog psa u orman?" upita Lili.
"Psima je dozvoljen pristup u ovu zgradu jedino ako su zatvoreni u kutiji",
objasnih. "Nemam nikakvu kutiju. A sada mi reci kakvim dobrom si došla?
Mesecima te nisam videla." Srećom, pomislih.
"Hari hoće da ti priredi oproštajnu večeru", objasni ona spustivši se na
klupicu ispred klavira i ispivši ostatak vina. "Tvoje je samo da odrediš datum.
Lično će pripremiti jelo."
Karioka je svojim sićušnim šapama grebao po unutrašnjosti vrata ormana, ali
ja se nisam na to obazirala.
"Volela bih da doñem na večeru", odvratih. "Može li u sredu? Verovatno
odlazim za naredni vikend."
"Dobro", složi se Lili. Sada su se iz ormana čuli tupi udarci jer je Karioka
stao da udara o vrata majušnim telom. Lili lagano ustade sa klupice na kojoj je
sedela.
"Mogu li, molim te, da izvadim svog psa iz ormana?"
"Odlaziš?" upitah puna nade.
Izvukoh četkice iz limenke sa uljem i uputih se ka lavabou da ih operem, kao
da je ona već otišla. Lili je trenutak ćutala. A zatim reče: "Baš sam htela da te
pitam da li si planirala nešto za danas po podne?"
"Izgleda da se danas moji planovi ne ostvaruju", odvratih iz ostave dok sam
sipala tečni sapun u vruću vodu koja poče da se peni.
"Verovatno nisi nikada gledala Solarina kako igra", reče ona uz jedva
primetan osmeh, posmatrajući me krupnim, sivim očima.
Spustih četkice u vodu i začuñeno je pogledah. Njena primedba mi se učini
sumnjivom, suviše je ličila na poziv na šahovski meč. Lili se dičila time da
nikada ne prisustvuje mečevima na kojima i sama ne učestvuje.
"Ko je Solarin?" upitah.
Lili se zaprepašćeno upilji u mene, kao da sam je upravo pitala ko je engleska
kraljica. "Zaboravila sam da ne čitaš novine", primeti na kraju. "Svi samo o
tome pričaju. To je politički dogañaj decenije! Kažu da je najbolji igrač šaha
posle Kapablanke. Roñeni genije. Upravo je posle tri godine prvi put pušten iz
Rusije..."
"Mislila sam da je Bobi Fišer najbolji igrač na svetu", rekoh, dok sam trljala
četkice u vrućoj vodi. "Kakva se ono buka prošle godine digla oko Rejkjavika?"
"Bar si čula za Island", reče Lili, ustavši i krenuvši prema vratima ostave na
koja se zatim osloni. "Stvar je u tome što Fišer od tada nigde više nije igrao.
Pronose se glasine da neće braniti titulu i da više nikada neće javno igrati. Rusi
napeto očekuju razvoj dogañaja. Šah je njihov nacionalni sport i jedan drugome
kopaju oči samo da se domognu vrha. Ako Fišer odbije da brani titulu, van
Rusije jednostavno ne postoji igrač koji bi se za nju borio."
"Što znači da Rus koji dokaže da je najbolji ima obezbeñen put do titule",
zaključih. "A ti misliš da taj momak..."
"Solarin."
"Ti misliš da će to biti Solarin?"
"Možda. A možda i neće", odvrati Lili, razvijajući dalje svoju temu. "Ima
nečeg čudnog u vezi s njim. Svi veruju da je najbolji, ali on ne uživa podršku
ruskog politbiroa. Što je apsolutni imperativ za svakog ruskog igrača. U stvari,
Rusi mu poslednje dve godine uopšte nisu dozvoljavali da igra!"
"Zašto?" Odložila sam četkice u rešetku za sušenje i obrisala šake peškirom.
"Ako im je toliko stalo da pobede da je to za njih pitanje života ili smrti..."
"On očigledno nije sovjetskog kova", reče Lili, dok je uzimala bocu sa vinom
iz frižidera i sipala sebi još jednu čašu. "Pre tri godine, u Španiji, na jednom
turniru, nastala je neka strka. Solarin je na brzinu odveden usred noći i vraćen u
majčicu Rusiju. Prvo su kazali da se razboleo, a potom da je doživeo nervni
slom. Kružile su svakakve priče a onda - tišina. Od tada se o njemu ništa nije
čulo. Sve do ove nedelje."
"Šta se to dogodilo ove nedelje?"
"Ove nedelje se, kao grom iz vedra neba, Solarin obreo u Njujorku,
jednostavno je uvršten u ovdašnji kadar KGB-a. Ušao je u Menhetnski šahovski
klub i kazao kako želi da učestvuje na Hermanoldovom pozivnom turniru. Što je
samo po sebi nečuveno iz nekoliko razloga. Pozivni turnir pretpostavlja da
moraš biti pozvan da bi učestvovao. Drugo, to je pozivni turnir za igrače iz zone
pet, a zona pet to ti je SAD. Kao protivteža zoni četiri, u koju spada SSSR.
Možeš zamisliti zaprepašćenje kada su shvatili koga imaju pred sobom."
"Zar nisu jednostavno mogli da mu uskrate pristup?"
"Vraga!" uzviknu raspoloženo Lili. "Džon Hermanold, sponzor turnira,
nekada je bio pozorišni producent. Od senzacije koju je Fišer priredio na Islandu
na šahovskoj sceni vlada uzbuñenje. Sada se sve vrti oko novca. Hermanold je
spreman i da ubije samo da se dočepa imena kakvo je Solarin."
"Ne razumem kako je Solarin uspeo da iziñe iz Rusije zbog ovog turnira, ako
Sovjeti ne žele da on igra?"
"To je pravo pitanje, draga moja", reče Lili. "A prisustvo telohranitelja iz
KGB-a nesumnjivo ukazuje na to da je došao sa vladinim blagoslovom, zar ne?
Oh, kakva divna misterija. Zato sam pomislila da bi možda volela danas da
poñeš..." Lili zastade.
"Kuda?" upitah slatkim glasom, mada sam savršeno dobro znala šta je
naumila. Uživala sam da je gledam kako se grči. Lili je na sva usta razglasila
kako je konkurencija uopšte ne zanima. "Ne igram protiv čoveka", često su
citirali njene reči, "igram protiv table."
"Solarin igra po podne", poče ona oklevajući. "I to prvi put od onog turnira u
Španiji. Današnja partija je rasprodata, karte su dostizale vratolomske cene.
Počinje za sat, ali mislim da bih ipak mogla da nas uvedem..."
"Baš ti hvala", upadoh joj u reč. "Ali propustiću to. Stvarno mi je dosadno da
gledam ljude kako igraju šah. Zašto ne poñeš sama?"
Lili čvrsto steže čašu sa vinom i sede na klupicu ispred klavira. Naredne reči
izgovorila je napetim glasom.
"Dobro znaš da to ne mogu da učinim", reče ona tiho.
Bila sam ubeñena da Lili do sada nikada nikog nije morala da moli za uslugu.
Ako bih pošla s njom, mogla bi da se pretvara kako prijateljici čini uslugu. Ako
bi se pojavila sama i zatražila kartu, bila bi to vest dana za sve ljubitelje šaha.
Solarin je možda senzacija, ali u njujorškim šahovskim krugovima pojava Lili
Rad na jednom meču verovatno bi predstavljala veću senzaciju. Bila je meñu
najbolje rangiranim igračicama u Sjedinjenim Državama, a po nakinñurenosti
joj, nema sumnje, nije bilo premca.
"Sledeće nedelje", procedi ona kroz stisnute usne, "igraću sa pobednikom iz
današnjeg meča."
"Ah. Sada mi je jasno", rekoh. "Solarin bi mogao da pobedi. A kako nikada
nisi igrala sa njim i sasvim sigurno nikada nisi ništa pročitala o njegovom stilu
igre..."
Otišla sam do ormana i otvorila vrata. Karioka posramljeno iziñe. Zatim
pritrča mom stopalu i stade da se rve sa olabavljenom petljom na mojim
platnenim espadrilama. Trenutak sam ga posmatrala, a zatim ga pokupila palcem
i hitnula na gomilu jastuka. Sa zadovoljstvom je stao da se koprca po njima, pa
je čak izvukao i nekoliko pera oštrim zubićima.
"Uopšte mi nije jasno zašto ti je tako privržen", primeti Lili.
"Treba mu pokazati ko je gazda", odvratih. Lili je ćutala.
Posmatrale smo Karioku kako se prevrće po jastucima, u čemu je očigledno
silno uživao. Iako gotovo ništa nisam znala o šahu, umela sam da razaberem
kada držim pod kontrolom središnji deo table. Predosećala sam da ne treba prva
da povučem naredni potez.
"Moraš poći sa mnom", konačno izgovori Lili.
"Čini mi se da se nisi dobro izrazila", opomenuh je.
Lili ponovo ustade i priñe mi. Zagledala mi se pravo u oči. "Nemaš pojma
koliko mi je ovaj turnir važan", reče. "Hermanold je nagnao članove šahovske
komisije da dodele visoku kategoriju ovom turniru time što je pozvao sve VM i
IM iz zone pet. Da sam se dobro plasirala i zaradila poene, mogla sam da
dospem u velike lige. Mogla sam možda čak i da pobedim. Da se Solarin nije
pojavio."
Znala sam da je rangiranje igrača šaha veoma složeno i teško shvatljivo.
Dodeljivanje titula kao što su velemajstor (VM) i internacionalni majstor (IM)
bilo je još teže razumeti. Čovek bi pomislio da će u igri koja ima toliko sličnosti
sa matematikom smernice za odreñivanje primata biti malo jasnije, ali sve je
funkcionisalo kao u dobrim starim klubovima za dečake. Mogla sam da
razumem Lilinu ozlojeñenost, ali nešto me je zbunjivalo.
"U čemu je razlika ako budeš druga?" upitah. "I dalje ćeš biti jedna od
najbolje rangiranih žena u Sjedinjenim Državama..."
"Najbolje rangiranih žena! Žena?" Lili me je pogledala kao da će u narednom
trenutku pljunuti na pod. Setila sam se da joj je cena veoma visoka upravo zato
što nikada nije igrala protiv žena. Šah je bio muška igra i ako ste želeli da budete
pobednik, morali ste da pobedite muškarce. Lili je već više od godinu dana
čekala na tituli internacionalnog majstora, smatrajući da ju je odavno zaslužila.
U tom sam trenutku shvatila zašto joj je taj turnir bio važan; ako bi pobedila, ne
bi mogli da joj ne dodele titulu pošto bi se našla ispred onih koji su bili po rangu
viši od nje.
"Ništa ti ne shvataš", primeti Lili. "Ovaj turnir se igra na ispadanje. Namestili
su mi da igram protiv Solarina već u drugom krugu, pod pretpostavkom da oboje
pobedimo u prvom, što i hoćemo. Ako budem igrala protiv njega i izgubila, za
mene će turnir biti završen."
"Misliš da ne možeš da ga pobediš?" upitah. Iako je Solarin bio takva marka,
ipak me je iznenadilo to što je Lili dopuštala mogućnost da izgubi.
"Ne znam", odgovori ona iskreno. "Moj trener misli da ne mogu. On smatra
da bi me Solarin mogao razmazati po celoj tabli. Da bi mogao da me odere do
gaća. Ne možeš ni zamisliti kako je to kada gubiš u šahu. Mrzim da gubim.
Stvarno mrzim." Zaškrgutala je zubima, a šake joj se stisnuše u male, čvrste
lopte.
"Zar ne bi trebalo na početku da igraš sa ljudima svoga ranga?" upitah. Kao
da sam čitala nešto o tome.
"Ima svega nekoliko desetina igrača u Sjedinjenim Državama čiji je rejting
iznad dve hiljade četiri stotine poena", odvrati Lili mračno. "Jasno ti je da svi
nisu na ovom turniru. Iako je Solarin, kada je poslednji put rangiran, bio iznad
dve hiljade pet stotina poena, ovde je svega nekoliko ljudi koji zauzimaju mesta
izmeñu mog i njegovog ranga. Ali pošto ću s njim igrati već u početku, neću
imati priliku da se zagrejem."
Sada mi je sve bilo jasno. Pozorišni producent koji je vodio ovaj turnir
pozvao je Lili da bi privukao što veći publicitet. Želja mu je bila da proda što
više karata, a Lili je Džozefina Beker šaha. Imala je sve sem krzna od divlje
mačke i banana. Sada kada mu se u ruci našao jači adut, u liku Solarina, glatko
je mogao da žrtvuje Lili kao potrošnu robu. Namestiće joj da igra protiv Solarina
već na samom početku i tako je ukloniti. Njemu nije bilo važno što je ona na
ovom turniru mogla da zaradi titulu. Odjednom mi je postalo jasno da se svet
šaha nije mnogo razlikovao od sveta opunomoćenih javnih knjigovoña.
"Okej, sve sam shvatila", rekoh i krenuh niz hodnik.
"Kuda si krenula?" upita Lili, povisivši glas.
"Da se istuširam", doviknuh joj preko ramena.
"Da se istuširaš?" Glas joj je zvučao pomalo histerično. "Zbog čega?"
"Moram se okupati i presvući", rekoh, zastavši na vratima kupatila da bih se
okrenula i pogledala je, "ako ćemo kroz jedan sat biti na tom meču."
Lili me je samo ćutke gledala. A zatim se osmehnula.
Osećala sam se glupo u otvorenim kolima usred marta dok su se snežni
oblaci gomilali, a temperatura se spustila do tridesetog podeoka Farenhajtove
lestvice. Lili se umotala u krzneni ogrtač. Karioka je bio zaposlen cepanjem resa
i njihovim rasipanjem po podu. Na sebi sam imala samo crni vuneni kaput, pa
sam se gotovo smrzla.
"Ima li ova stvar poklopac?" pokušah da nadjačam vetar.
"Zašto ne dozvoliš Hariju da ti napravi krzneni kaput? Konačno, to mu je
posao, a i obožava te."
"To mi u ovom času nije od velike pomoći", rekoh joj. "A sada mi objasni
zašto se ova partija ne igra javno, već u Metropoliten klubu. Mislila sam da
sponzor želi što više da izvuče iz Solarinovog prvog nastupa na Zapadu posle
dve godine."
"Nema sumnje da ti je jasna logika sponzora", složi se Lili. "Ali Solarin
danas igra protiv Fiska. Da su organizovali javni meč, umesto ovakvog tihog,
privatnog, moglo im se osvetiti. Fisk nije baš najčistiji."
"Ko je Fisk?"
"Entoni Fisk", dopuni se ona, jače se umotavši u krzno. "Strašan igrač. On je
britanski velemajstor, ali je registrovan u zoni pet, jer je nekada, dok je aktivno
igrao, živeo u Bostonu. Iznenañena sam što je prihvatio poziv, pošto godinama
nije igrao. Na svom poslednjem turniru zahtevao je da publika napusti salu.
Mislio je da je prostorija ozvučena i tvrdio je da u vazduhu postoje neke
tajanstvene vibracije koje ometaju rad njegovih moždanih talasa. Svi igrači šaha
balansiraju po ivici. Kažu da je Pol Marfi, prvi američki šampion, umro sedeći
potpuno odeven u kadi po kojoj su plivale ženske cipele. Ludilo je profesionalni
rizik koji šah nosi u sebi, ali uveravam te da ja neću od njega oboleti. To se
samo dogaña muškarcima."
"Zašto samo njima?"
"Jer je šah, draga moja, edipovska igra. Ubij kralja i povali kraljicu, cela
stvar je u tome. Psiholozi vole da prate unaokolo šahovske igrače kako bi saznali
da li suviše često peru ruke, prezrivo nabiraju nos kada vide stare patike, ili
masturbiraju izmeñu partija. A onda sve to lepo napišu u Novostima AMA-e."
Bledoplavi rojs korniš zaustavio se ispred Metropoliten kluba u Šesnaestoj
ulici, u neposrednoj blizini Pete Avenije. Sol nam otvori vrata. Lili mu predade
Karioku i krenu ispred mene uz natkrivenu rampu koja se protezala duž ivice
popločanog dvorišta i vodila do ulaza. Sol nije ni reč prozborio za vreme vožnje,
ali sada mi je namignuo. Slegnuh ramenima i krenuh za Lili.
Metropliten klub je umorni ostatak nekadašnjeg Njujorka - klub u kome su
čak stanovala privatna lica i unutar čijih zidova kao da se ništa nije promenilo
još od prošlog veka. Izbledelom crvenom tepihu u foajeu dobro bi došlo
čišćenje, a tamnom, iskošenom drvetu kraj recepcije malo voska. Ali zato je
glavno predvorje svojim šarmom nadoknañivalo nedostatak politure na ulazu.
Na početku hodnika nalazila se jedna ogromna prostorija sa tavanicom
visokom trideset stopa, uobličenom poput paladija i ukrašenom zlatnim lišćem.
Sa središta tavanice visio je na dugačkom užetu jedan jedini svećnjak. Duž dva
zida protezali su se nizovi balkona čije su ograde bile ukrašene skulpturama i
okrenute prema središtu podsećajući na venecijansko unutrašnje dvorište. Treći
zid bio je prekriven ogledalima prošaranim zlatnim venama, koja su se protezala
od poda do tavanice, i u kojima su se odslikavala druga dva zida. Četvrta strana
bila je odeljena od predvorja visokim, nabranim zastorima od crvenog somota.
Nasumce rasporeñeno po mermernom podu od belo crnih kvadrata, tako da je
podsećao na šahovsku ploču, stajalo je na desetine malih stolova okruženih
kožnim stolicama. U suprotnom uglu nalazio se crni klavir pored kineskog
lakiranog paravana.
Dok sam razgledala dekor, Lili me pozva sa balkona tačno iznad moje glave.
Prostorija je bila okrečena u mahovinasto zelenu boju sa velikim francuskim
prozorima koji su gledali na Petu Aveniju i park. Nekoliko radnika se motalo
unaokolo, uklanjajući stolove za kartanje presvučene kožom i one presvučene
zelenom čohom za kojima se kartalo za novac. Letimično bi nas pogledali dok
su slagali stolove uza zid pored vrata.
"Ovde će se održati meč", obavesti me Lili. "Ali čini mi se da još niko nije
stigao. Imamo još pola sata." A zatim se okrenu prema radniku koji je upravo
prolazio i upita ga: "Znate li gde je Džon Hermanold?"
"Možda je u trpezariji", slegnu čovek ramenima. "Možete nazvati gore i
zamoliti nekoga da ga pozove." Odmerio ju je od glave do pete nimalo laskavo.
Lili je sva kipela iz haljine koju je nosila, a meni je bilo drago što sam odabrala
da obučem konzervativni, sivi, flanelski kostim. Počeh da skidam kaput, ali me
radnik zaustavi.
"Damama je zabranjen pristup u salu za igru", obavesti me on. A zatim se
obrati Lili. "Kao i u trpezariju. Biće najbolje da siñete i pozovete ga telefonom."
"Ubiću to kopile Hermanolda", procedi Lili kroz stisnute zube. "Privatni klub
za muškarce, blagi Bože?" I ona se udalji hodnikom, krenuvši u potragu za
svojim plenom, a ja se vratih u prostoriju i spustih se na stolicu ne obraćajući
pažnju na neprijateljske poglede radnika. Nisam poželela da se nañem u
Hermanoldovoj koži kada ga Lili pronañe.
Ostadoh da sedim u sali za igru zureći kroz prljave prozore koji su gledali na
Centralni Park. Napolju je visilo nekoliko mlitavih zastava, a ravnomerna
zimska svetlost razvodnjavala je njihove ionako izbledele boje.
"Izvinite", začuh jedan nabusiti glas iza sebe. Okrenuh se i ugledah visokog,
privlačnog pedesetogodišnjaka tamne kose prošarane sedim vlasima na
slepoočnicama. Na sebi je imao mornarsko plavi sako sa amblemom u obliku
krune, sive pantalone i belu rolku. Vonjao je na Andover i Jel.
"Nikome nije dozvoljen pristup u ovu prostoriju pre početka turnira", reče on
odlučno. "Ako imate kartu, mogu vas smestiti dole do tada. U suprotnom, bojim
se da ćete morati da napustite klub." Njegova prvobitna privlačnost počela je da
se gubi. Lep, ali izveštačen, pomislih. Ali naglas rekoh: "Više bih volela da
ostanem ovde. Čekam nekoga da mi donese kartu..."
"Bojim se da to neće moći", preseče me on. I uz to me još uhvati za lakat.
"Obavezao sam se klubu da ćemo poštovati pravila. Štaviše, u pitanju su i mere
bezbednosti..."
Ja sam i dalje ostala na svom mestu, iako me je on vukao, trudeći se da
sačuva dostojanstvo. Obuhvativši člancima noge stolice, uputih mu osmeh i
rekoh: "Obećala sam svojoj prijateljici Lili Rad da ću je ovde sačekati. Otišla je
da potraži..."
"Lili Rad!" ponovi on, pustivši mi ruku kao da je vruć krompir. Zavalih se u
stolici sa slatkim izrazom lica. "Lili Rad je ovde?" Nastavih da se osmehujem i
klimnuh.
"Dozvolite da se predstavim, gospoñice..."
"Velis", rekoh. "Katarina Velis."
"Gospoñice Velis, ja sam Džon Hermanold", obavesti me on. "Sponzor ovog
turnira." Zatim ščepa moju šaku i snažno je prodrma. "Nemate pojma kakva je to
čast što je Lili došla na ovu partiju. Da li znate gde bih mogao da je pronañem?"
"Otišla je vas da potraži", odvratih. "Radnici su nam rekli da ste u trpezariji.
Verovatno je otišla gore."
"U trpezariju", ponovi Hermanold, predviñajući najgore. "Biće najbolje da je
odmah potražim, zar ne? Zatim ćemo doći po vas, pa vas obe vodim dole na
piće." I on izlete kroz vrata.
Radnici su pomislili da mi je Hermanold stari prijatelj, pa su me zaobilazili
sa odbojnim poštovanjem. Posmatrala sam ih kako uklanjaju nagomilane
kockarske stolove iz prostorije i počinju da postavljaju nizove stolica okrenute
prema prozorima, ostavljajući u sredini prostor za prolaženje. A zatim,
neočekivano, kleknuše na pod, izvadiše metre i sledeći neko nevidljivo
ustrojstvo stadoše da podešavaju položaj nameštaja.
Posmatrala sam ove manevre s tolikom znatiželjom da nisam primetila
čoveka koji je nečujno ušao, dok se nije našao sasvim blizu stolice na kojoj sam
sedela. Bio je visok i vitak i imao je veoma svetlu, plavu kosu, dosta dugačku
tako da mu se kovrdžala na kragni. Na sebi je imao sive pantalone i komotnu,
belu, platnenu košulju koja mu je otkrivala snažan vrat i kosti čvrste kao u
plesača. Žurno se uputio ka radnicima i nešto im rekao tihim glasom. Oni koji su
premeravali pod istog časa ustaše i priñoše mu. Kada je rukom pokazao prema
nečemu, smesta su pohitali da udovolje njegovim željama.
Velika tabla za ispisivanje rezultata premeštana je nekoliko puta, sto sudija
bio je udaljen od područja za igrače, a sam sto sa šahovskom tablom povlačen je
levo desno dok se nije našao na apsolutno jednakoj udaljenosti od oba zida.
Primetila sam da se nijedan radnik nije ni na koji način požalio zbog ovih čudnih
manevara. Činilo se da se plaše pridošlice i da ne smeju da ga pogledaju u oči
dok su pažljivo ispunjavali njegova nareñenja. A onda sam shvatila da on ne
samo da je bio svestan mog prisustva već se kod njih raspitivao o meni. Pokazao
je u mom pravcu i konačno se okrenuo da me pogleda. Doživela sam šok. Bilo
je u njemu nečeg čudnog, a ja sam na svoje zaprepašćenje osetila da mi je
odnekud poznat.
Njegove visoko postavljene jagodične kosti, uzak orlovski nos i snažna vilica
oblikovali su trouglaste površi koje su hvatale svetlost poput mermera. Imao je
blede, zelenosive oči, boje žive. Ličio je na kakvu veličanstvenu, renesansnu,
skulpturu. A kao što je to slučaj sa kamenom, i u njemu je bilo nečeg hladnog i
neprobojnog. Toliko me je zaokupio da sam sama sebi ličila na pticu koju je
hipnotisala zmija, tako da sam mu bila prepuštena na milost i nemilost kada je
neočekivano ostavio radnike i uputio se preko prostorije prema meni.
Kada je došao do stolice na kojoj sam sedela, dohvatio je moje šake i nagnao
me da ustanem. Držeći me ispod lakta, poveo me je prema vratima pre nego sam
i shvatila šta se dogaña; zatim mi je prošaptao na uvo: "Šta ćete vi ovde? Nije
trebalo da doñete." u govoru mu se osećao izvestan strani naglasak. Zastadoh.
"Ko ste vi?" upitah.
"Uopšte nije važno ko sam ja", reče on i dalje tihim glasom. Pogledao me je
pravo u oči onim svojim bledozelenim pogledom kao da pokušava nečega da se
seti. "Dovoljno je to što ja znam ko ste vi. Mnogo ste pogrešili što ste došli
ovamo. U velikoj ste opasnosti. Čak i sada svuda unaokolo osećam opasnost."
Gde sam već ranije čula te reći?
"O čemu vi to govorite?" upitah. "Došla sam na šahovski turnir. Sa Lili Rad.
Džon Hermanold mi je rekao da mogu..."
"Da, da", prekinu me on nestrpljivo. "Sve ja to znam. Ali vi morate smesta
otići. Molim vas, ne tražite od mene objašnjenje. Samo napustite ovaj klub što je
pre moguće... molim vas učinite kao što sam vam kazao."
"Pa to je smešno!" rekoh, povisivši glas. Brzo je bacio pogled preko ramena
prema radnicima, a onda se ponovo zagledao u mene. "Uopšte nemam nameru
da odem odavde dok mi ne objasnite o čemu vi to govorite. Pojma nemam ko
ste. Nikada vas ranije nisam videla u životu. Kakvim pravom..."
"Jeste, videli ste me", reče on sasvim tiho. Zatim nežno spusti šaku na moje
rame i zagleda mi se u oči. "I videćete me ponovo. Ali sada morate smesta
otići."
Potom se udaljio. Okrenuo se na peti i izišao iz prostorije isto onako tiho kao
što je i ušao. Trenutak sam nemo stajala pre no što sam shvatila da drhtim.
Bacivši pogled prema radnicima, videla sam da se oni i dalje muvaju unaokolo i
da, izgleda, nisu primetili ništa čudno. Otišla sam do vrata i izišla na balkon, sva
pometena ovim čudnim susretom. Tada sam se setila. Podsetio me je na gataru.
Lili i Hermanold su me dozivali odozdo iz predvorja. Stajali su na crno-belim
pločama ispod mene, nalik na neobično kostimirane šahovske figure na
prenatrpanoj tabli. Oko njih su se kretali i drugi gosti.
"Siñite", doviknu mi Hermanold, "Vodim vas na piće."
Preñoh preko balkona do mermernog stepeništa zastrtog crvenim sagom i
siñoh u predvorje. Noge su mi još bile nekako klecave. Želela sam da Lili
nekako odvučem u stranu i ispričam joj šta se dogodilo.
"Šta želite?" upita Hermanold kada priñoh stolu. Zatim mi pridrža stolicu.
Lili je već sedela. "Mi ćemo šampanjac. Lili ne dolazi svaki dan na tuñe
mečeve!"
"Ovo nije običan dan", primeti Lili iznervirano, dok je prebacivala krzno
preko naslona stolice. Hermanold naruči šampanjac i stade da se hvališe na sva
usta, što je Lili bukvalno izvodilo iz takta.
"Prodaja karata za turnir dobro napreduje. Svakog dana će se igrati pred
punom salom. Sva ta reklama se stvarno isplatila. Iako čak ni ja nisam mogao da
predvidim koje ćemo veličine sve uspeti da privučemo. Prvo je Fisk rešio
ponovo da zaigra, a onda prava bomba. Solarinov dolazak! A tu si, razume se,
bila i ti", dodade on, potapšavši Lili po kolenu. Žudela sam da ga prekinem i
upitam o strancu, ali nikako nisma dobijala priliku da se ubacim u razgovor.
"Prava šteta što nisam mogao da uzmem veliku salu na Menhetnu za današnji
meč", reče on kada je stigao šampanjac. "Sigurno bismo je napunili do
poslednjeg mesta. Ali plašio sam se Fiska. Pozvali smo za svaki slučaj i lekare.
Smatrao sam da će biti najbolje ako ga eliminišemo već na početku. Ionako
nikada nije završio nijedan turnir do kraja, a štampu smo privukli, već i samim
njegovim dolaskom."
"Sve to zvuči tako uzbudljivo", primeti Lili. "Prisustvovati meču u kome se
sastaju takva dva majstora i o istom trošku videti kako jedan doživljava nervni
slom." Hermanold je nervozno pogleda dok nam je sipao pića. Nije znao da li se
šali ili ne. Ali ja sam znala. Ona primedba o tome kako Fiska treba rano
eliminisati pogodila je cilj.
"Možda ću ipak ostati na meču", nastavi ona slatkim glasom, pijuckajući
šampanjac. "Nameravala sam da odem, pošto uvedem Ket..."
"Oh, ne smeš to da učiniš!" uzviknu Hermanold, sav uspaničen. "Hoću da
kažem, ne bi trebalo ovo da propustiš. U pitanju je meč stoleća."
"A i reporteri koje si nazvao bili bi tako razočarani ako me ne bi zatekli ovde
kao što si im obećao. Zar ne, dragi Džone?" Zatim je usta napunila šampanjcem,
dok je Hermanold menjao boje.
Ugrabila sam priliku na koju sam čekala: "Da li je čovek koga sam malopre
gore videla bio Fisk?"
"U sali za igru?" upita Hermanold. "Nadam se da nije. Trebalo bi da se
odmara pre meča."
"Ko god da je bio, ponašao se vrlo čudno", rekoh. "Ušao je i stao da zahteva
od radnika da pomeraju nameštaj unaokolo..."
"Oh, Bože", izusti Hermanold. "To ipak mora da je bio Fisk. Poslednji put
kad sam imao posla s njim zahtevao je da se iz sale udalji neko od posmatrača ili
po jedna stolica svaki put kada bi ko od igrača pojeo figuru. Tvrdio je da tako
ponovo uspostavlja osećaj 'ravnoteže i harmonije'. Takoñe mrzi žene, ne voli da
su prisutne kada igra..." Hermanold potapša Lili po šaci, ali je ona povuče.
"Možda je zato i mene zamolio da odem", primetih.
"Zamolio vas je da odete?" ponovi Hermanold. "To je bilo krajnje
neprimereno, ali popričaću ja već s njim pre meča. Mora shvatiti da ne može
nastaviti kao u stara vremena kada je bio zvezda. Već preko petnaest godina nije
igrao ni na jednom većem turniru."
"Petnaest?" ponovih. "Mora da je napustio šah kada mu je bilo otprilike
dvanaest godina. Čovek koga sam malopre gore srela bio je mlad."
"Stvarno?" upita zbunjeno Hermanold. "Ko bi to onda mogao biti?"
"Visok, vitak, veoma bled. Privlačan, ali ledenog pogleda..."
"Oh, to je bio Aleksej." Nasmeja se Hermanold.
"Aleksej?"
"Aleksandar Solarin", objasni Lili. "Onaj, draga, koga si toliko žarko želela
da vidiš. 'Bomba'?"
"Recite mi još nešto o njemu", zamolih.
"Bojim se da ne mogu", odgovori Hermanold. "Nisam čak znao ni kako
izgleda dok nije došao da se prijavi za turnir. Taj je čovek prava misterija. Ni sa
kim se ne viña, ne dozvoljava da ga fotografišu. Ne smemo dopustiti nikome da
unese kameru u salu za igru. Na moje navaljivanje ipak je na kraju pristao da da
intervju za štampu. Konačno, kakva korist od toga što ga imamo ovde, ako to ne
možemo da naduvamo?"
Lili ga ogorčeno pogleda i glasno uzdahnu. "Hvala za piće, Džone", reče
prebacivši krzno preko ramena.
Ustala sam u istom trenutku kada i Lili. Pošla sam za njom kroz predvorje i
popela se uz stepenice. "Nisam želela o ovome da razgovaram pred
Hermanoldom", prošaputah kada krenusmo duž balkona, "ali taj momak...
Solarin... Ovde se dogaña nešto čudno."
"Gledam to sve vreme", odvrati Lili. "U šahovskom svetu srećeš ljude koji su
ili mudonje ili dupeglavci. Ili oboje. Ubeñena sam da ni Solarin nije izuzetak.
Ne mogu da podnesu da im se neka žena ubaci u igru..."
"Ne govorim o tome", prekinuh je. "Solarin mi nije rekao da odem zato što je
želeo da se otarasi žene. Rekao mi je da sam u velikoj opasnosti!" Ščepala sam
je za ruku; zaustavile smo se kod ograde. U predvorju ispod nas gužva je
postajala sve veća.
"Šta ti je rekao?" upita Lili. "Šališ se. Da si u opasnosti? Na jednom
šahovskom meču? Ovde ti jedina opasnost preti od toga da zaspiš. Fisk voli da
uspava ljude izjednačenom igrom i patovima."
"Kažem ti da me je upozorio da sam u opasnosti", ponovih, povukavši je
prema zidu kako bi ljudi mogli da prolaze. Spustih glas. "Sećaš li se gatare kod
koje si poslala Harija i mene za Novu godinu?"
"Oh, ne", izusti Lili. "Nemoj mi reći da veruješ u mistične moći?" osmehnu
se ona.
Ljudi su počeli da nadiru preko balkona i tiskajući se pored nas da ulaze u
prostoriju gde će se održati meč. Pridružismo se bujici; Lili je odabrala mesta sa
strane, blizu prvog reda, odakle smo imale dobar pregled i bile neupadljive. Ako
je to uopšte bilo moguće imajući u vidu njenu odeću. Kada smo se smestile,
nagnuh se ka njoj i prošaputah: "Solarin je upotrebio gotovo iste reči kao i ta
gatara. Zar ti Hari nije pomenuo šta mi je rekla?"
"Ja je uopšte nisam videla", reče Lili, izvadivši iz džepa ogrtača malu
šahovsku tablu sa rupicama. Zatim ju je stavila u krilo. "Preporučio mi ju je
jedan prijatelj, ali ja ne verujem u ta sranja. Zato i nisam došla."
Ljudi su počeli da zauzimaju svoja mesta oko nas; pogledi mnogih od njih
zaustavljali su se na Lili. U prostoriju je ušla i skupina reportera, a jednom od
njih je oko vrata visila kamera. Ugledali su Lili i krenuli u našem pravcu.
Nagnula se nad malom šahovskom pločom i rekla tihim glasom: "Upravo
vodimo ozbiljan razgovor o šahu. Ako nekog to bude zanimalo."
U prostoriju je ušao Džon Hermanold. Odmah je prišao reporterima i
dohvatio za kragnu onog sa kamerom, trenutak pre no što je stigao do nas.
"Izvinite, ali moraću da vam oduzmem tu kameru", reče on reporteru.
"Velemajstor Solarin ne želi kamere u sali u kojoj će se igrati turnir. Molim vas,
zauzmite svoja mesta pozadi kako bi meč mogao da počne. Imaćete posle
vremena za intervjue."
Reporter gunñajući predade kameru Hermanoldu, a zatim zajedno sa
kolegama ode do stolica koje im je osnivač ovog turnira namenio.
Buka u prostoriji se stišala; čuli su se još samo šapati. Uñoše sudije i zauzeše
svoja mesta za stolom, a odmah za njima pojaviše se i čovek za koga sam sada
znala da je Solarin i jedan postariji sedi muškarac, za koga sam pretpostavila da
je Fisk.
Fisk je izgledao nervozan i veoma napet. Jedan kapak mu je blago
podrhtavao i sve vreme je mrdao sedim brkom kao da tera muvu. Imao je
proreñenu kosu, pomalo masnu, začešljanu unazad, ali ona mu je stalno iznova
padala na čelo u nemirnim pramenovima. Na sebi je imao smeñi somotski sako
koji je video i bolje dane i koji nije bio očetkan već duže vreme. U pasu je bio
vezan kao mantil za kupanje. Široke smeñe pantalone bile su mu izgužvane.
Osetih sažaljenje. Izgledao je krajnje očajan, što je samo još više podsticalo
utisak da mu ovde nije mesto.
Pored njega, Solarin je podsećao na alabasterni kip bacača diska. Izgledao je
bar za glavu viši od Fiska, koji je inače bio i pogrbljen. Graciozno je prišao
stolu, izvukao stolicu za Fiska, i pomogao mu da se smesti.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

6 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:10 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
"Kopile", siknu Lili. "Pokušava da zadobije Fiskovo poverenje, da stekne
preimućstvo još pre no što je igra i počela."
"Da nisi možda malo prestroga?" upitah glasno. Nekoliko glasova iz reda iza
nas stade da me ućutkuje.
Zatim se pojavio dečak sa kutijom u kojoj su bile figure i stao da ih razmešta,
stavljajući bele ispred Solarina. Lili mi je objasnila da se ceremonija izvlačenja
figura odigrala prethodnog dana. Broj ljudi koji je počeo da nas ućutkuje
povećao se tako da smo konačno umukle.
Dok je jedan od sudija čitao pravila, Solarin se okrenu prema publici.
Okrenuvši mi profil, pružio mi je priliku da ga podrobno zagledam. Bio je
mnogo otvoreniji i opušteniji nego malopre. Sada je bio u svom elementu,
spremao se da igra šah, što ga je činilo mlañim i veoma napetim, poput atletičara
pred trku. Ali onda je ugledao Lili i mene; ukočio se i prikovao pogled za mene.
"Vau", izusti Lili. "Sada shvatam šta si mislila kada si rekla da mu je pogled
leden. Drago mi je što se nisam prvi put suočila s tim pogledom preko šahovske
table."
Solarin me je posmatrao kao da nije mogao da poveruje da sam još tu. Kao
da je želeo da ustane i izvuče me napolje. Odjednom me je proželo osećanje kao
da sam strašno pogrešila što sam ostala. Figure su bile postavljene, a njegov sat
aktiviran, tako da je konačno skrenuo pogled na tablu. Pomerio je kraljevog
pešaka napred. Primetila sam da je i Lili, koja je sedela pored mene, povukla isti
potez na maloj tabli koju je držala na krilu. Dečak koji je stajao pored
demonstracione table ispisa kredom potez: E2-E4.
Igra se izvesno vreme odvijala bez nekih većih uzbuñenja. I Solarin i Fisk su
ostali bez po jednog pešaka i konja. Solarin je krenuo napred kraljevim lovcem.
Nekoliko gledalaca stade da mrmlja. Jedan ili dvojica ustadoše i iziñoše na kafu.
"Ovo mi liči na giuoco piano", uzdahnu Lili. "Partija bi mogla potrajati. Ova
odbrana se nikada ne igra na turnirima, stara je ko Biblija. Blagi Bože, pominje
se još u Getingenskom rukopisu." Za devojku koja nikada nije pročitala ni reč o
šahu, Lili je bila zlatni rudnik podataka.
"Ona omogućava Crnom da razvije figure, ali je spora, spora, ubitačno spora.
Solarin olakšava Fisku posao, dozvoljava mu da povuče nekoliko poteza pre no
što će ga zbrisati. Pozovi me ako se išta dogodi u narednom satu igre."
"Kako ću ja znati da li se nešto dogodilo?" upitah je šapatom.
Upravo u tom trenutku Fisk je povukao potez i zaustavio časovnik. Meñu
publikom zavlada kratkotrajni žamor, a nekolicina koja se upravo spremala da
iziñe zastade kako bi ponovo pogledala u pravcu demonstracione table. Podigla
sam pogled na vreme da vidim Solarina kako se osmehuje. Bio je to čudan
osmeh.
"Šta se dogodilo?" upitah Lili.
"Fisk je skloniji pustolovinama nego što sam mislila. Umesto da pomeri
lovca, odlučio se za odbranu sa dva konja. Rusi to vole. Mnogo je opasnija.
Iznenañena sam što je odlučio tako da igra protiv Solarina koji je poznat kao..."
Ali na vreme se ugrizla za jezik. Uostalom, Lili nikada nije proučavala stil igre
drugih igrača. Ili možda jeste.
Solarin je zatim krenuo napred konjem, a Fisk kraljičinim pešakom. Solarin
je uzeo tog pešaka. Potom je Fisk uzeo Solarinovog pešaka konjem, pa su snage
opet bile izjednačene. Bar sam ja tako mislila. Činilo mi se da se Fisk dobro drži
pošto je svojim figurama zaposeo sredinu ploče, a da je Solarin sateran u ćošak.
Ali tada je Solarin uzeo Fiskovog lovca konjem. Prostorijom prostruja žamor.
Oni koji su izišli sada se trkom vratiše sa šoljama za kafu i zagledaše u
demonstracionu tablu, iščekujući da momak ispiše potez.
"Fegatello!" povika Lili i ovog puta je niko ne ućutka. "Ne mogu da
verujem."
"Šta je to fegatello?" Izgleda da u šahu ima mnogo više slenga nego u
kompjuterskoj obradi podataka.
"To znači 'vaditi jetru'. I da znaš da će Fisku 'izvaditi jetru', ako kraljem uzme
tog konja." Ona stade da grize prst i zagleda se u ploču na svom krilu kao da se
igra na njoj nastavljala. "Nema sumnje, nešto će izgubiti. Kraljica i top su mu
zarobljeni. Ne može do konja nijednom drugom figurom."
Meni se činilo nelogično što je Solarin povukao takav jedan potez. Da li je on
to davao konja za lovca samo zato da bi naterao kralja da se pomeri za jedno
mesto?
"Ako Fisk pomeri kralja, više neće moći da ga štiti", reče Lili kao da mi je
čitala misli. "Kralj će biti gurnut na sredinu table i do kraja partije će se koprcati.
Bolje će uraditi ako pomeri kraljicu i odrekne se topa."
Ali Fisk je ipak uzeo konja kraljem. Solarin je gurnuo kraljicu napred i dao
šah. Fisk je sklonio kralja iza pešaka, a Solarin je vratio kraljicu kako bi ugrozio
crnog konja. Stvari su se očigledno zakuvavale, ali nisam znala u kom pravcu.
Lili je takoñe izgledala zbunjena.
"Nešto nije u redu", došapnu mi ona. "Ovo nije Fiskov stil igre."
Dogañalo se nešto neobično. Posmatrajući Fiska, primetila sam da, pošto bi
povukao potez, nije dizao pogled sa table. Očigledno je bivao sve nervozniji.
Vidno se znojio. Pod pazuhom su mu se na smeñem sakou pojavili veliki tamni
krugovi. Izgledao je bolesno; premda je Solarin bio na potezu, Fisk je svu svoju
pažnju usredsredio na tablu kao da mu je ona poslednja nada.
Solarinov sat je otkucavao, ali i on je posmatrao Fiska. Motrio je svog
protivnika s takvom pažnjom kao da je zaboravio da je igra u toku. Posle dužeg
vremena Fisk je podigao pogled sa table i zagledao se u Solarina, ali se odmah
potom ponovo usredsredio na tablu. Solarinove oči se suziše. Podigao je jednu
figuru i pomerio je napred.
Više nisam obraćala pažnju na poteze. Posmatrala sam njih dvojicu,
pokušavajući da dokonam šta se to meñu njima dešava. Lili je pored mene
sedela otvorenih usta, pomno analizirajući poziciju na tabli. Solarin iznenada
ustade i odgurnu stolicu. Iza nas nastade pometnja jer je svako svakom nešto
šaputao. Solarin zatim zaustavi oba sata i nagnu se nad Fiska da nešto kaže.
Jedan od sudija brzo pritrča stolu. On i Solarin izmenjaše nekoliko reči, posle
čega sudija odmahnu glavom. Fisk je ostao da sedi oborene glave, pogleda
uprtog u šahovsku tablu, sa šakama u krilu. Solarin mu ponovo nešto reče.
Sudija se vrati do sudijskog stola. Sve sudije klimnuše i glavni sudija ustade.
"Dame i gospodo, velemajstor Fisk se ne oseća dobro. Velemajstor Solarin je
bio veoma ljubazan pa je zaustavio oba sata, pristavši na kraću pauzu kako bi
gospodin Fisk mogao da se osveži. Gospodine Fisk, kovertirajte svoj naredni
potez i predajte koverat sudijama; meč se nastavlja za trideset minuta."
Fisk je zapisao potez drhtavom rukom i spustio ga u koverat, koji je
zapečatio i predao sudiji. Solarin je smesta napustio prostoriju pre no što su
reporteri mogli da stignu do njega, a zatim je krenuo niz hodnik. U prostoriji je
vladala velika pometnja, svi su se došaptavali i nešto govorili. Okrenuh se ka
Lili.
"Šta se dogodilo? Šta se zbiva?"
"Ovo je nečuveno", reče ona. "Solarin ne može tek tako da zaustavi satove.
To mora da učini sudija. Ovo je protiv svih pravila, trebalo bi da prekinu meč.
Sudija zaustavlja satove ako se svi izjasne za prekid. Ali Fisk je pre toga morao
da kovertira naredni potez."
"Znači, Solarin je dao Fisku malo vremena koje se neće računati", zaključih.
"Zašto je to učinio?"
Lili se zagleda u mene svojim sivim, sada gotovo bezbojnim očima. Kao da
su je iznenadile vlastite misli. "Znao je da to nije Fiskov stil igre", reče. Na
trenutak je ćutala, a zati nastavi, praveći rezime onoga što se dogodilo. "Solarin
je ponudio Fisku razmenu kraljica. Razvoj igre to nije zahtevao. Kao da je
testirao Fiska. Svima je poznato koliko Fisk mrzi da izgubi kraljicu."
"Znači, Fisk je prihvatio?" upitah.
"Nije", odvrati Lili, zadubljena u vlastite misli. "Nije prihvatio. Podigao je
kraljicu, pa ju je spustio. Pokušao je da to predstavi kao j'adoube."
"Šta je to j'adoube?"
"Dodirujem, podešavam. Igrač ima pravo da za vreme igre namešta figure."
"Pa šta je tu onda sporno?" upitah.
"Ama baš ništa", odvrati Lili. "Ali moraš reči, 'J'adoube' pre nego što
dodirneš figuru. A ne pošto si je već pomerio."
"Možda je to učinio nesvesno..."
"On je velemajstor", dodade Lili. Dugo me je posmatrala. "Znao je šta radi."
Lili je sedela zureći u svoju tablu. Nisam htela da je uznemiravam, ali svi su
već napustili prostoriju i nas dve smo ostale same. Sedela sam pored nje,
pokušavajući da uz pomoć ono malo znanja iz šaha dokonam šta je sve ovo
značilo.
"Da li te zanima šta ja mislim?" konačno upita Lili. "Mislim da je
velemajstor Fisk varao. Mislim da je povezan sa nekim predajnikom."
Da sam onda znala koliko je bila u pravu, to bi možda izmenilo dogañaje koji
će ubrzo uslediti. Ali kako sam u tom trenutku mogla pretpostaviti šta se u stvari
dogañalo... na samo deset stopa od mene... dok je Solarin proučavao stanje na
tabli?
Solarin je bio zagledan u šahovsku tablu kada je prvi put nešto primetio. U
početku je to bio samo blesak negde na ivici njegovog vidnog polja. Ali kada se
ponovio i po treći put, povezao je taj blesak sa kretnjom. Fisk je spuštao šake u
krilo svaki put kada bi Solarin zaustavio svoj sat, a Fiskov stavio u pokret. Kada
je naredni put povukao potez, Solarin se zagledao u Fiskove šake. Prsten. Fisk
nikada ranije nije nosio prsten.
Fisk je igrao nepromišljeno. Rizikovao je. Ovog puta je na neki način igrao
zanimljiviji šah, ali uvek kada bi povukao nešto riskantno, Solarin bi mu se
zagledao u lice. I na njemu nikada nije ugledao izraz koji bi trebalo da se nañe
na licu onoga ko voli da rizikuje. Tada je Solarin počeo pomno da posmatra
prsten.
Fisk je bio s nekim u vezi. U to nije bilo sumnje. Solarin je igrao protiv
nekog ili nečeg drugog. To se nije nalazilo u sali i to sasvim sigurno nije bio
Fisk. Solarin baci pogled prema čoveku iz KGB-ea koji je sedeo uza zid. Ako
reši da prihvati rizik i izgubi ovu prokletu partiju, za njega će turnir biti završen.
Ali morao je da sazna ko je ozvučio Fiska i zašto.
Solarin je počeo da vuče riskantne poteze ne bi li uočio neku pravilnost u
Fiskovim reakcijama. Umalo Fiska nije saterao uza zid. Zatim je Solarinu sinula
ideja da iznudi potpuno nepotrebnu razmenu kraljica. Pomerio je karljicu,
ponudio je, otvorio Fisku prolaz do nje, ne hajući za ishod. Nateraće Fiska da
igra po njegovom ili će obelodaniti da je varalica. Ali to je bilo previše za Fiska.
U jednom trenutku se činilo da će Fisk prihvatiti izmenu, uzeti njegovu
kraljicu. Solarinu bi samo preostalo da pozove sudije i napusti meč. Nije imao
nameru da igra protiv nekakve mašine, ili bilo čega s čim je Fisk bio povezan.
Ali Fisk se povukao i zatražio j'adoube. Solarin je skočio i nagnuo se nad Fiska.
"Šta to, do ñavola, radite?" prošaputa on. "Zatražićemo prekid da doñete k
sebi. Shvatate li da se tamo nalaze ljudi iz KGB-ea? Samo jedna moja reč i
možete se oprostiti od šaha."
Solarin jednom rukom dade znak sudijama, a drugom zaustavi oba sata.
Sudiji je kazao da se Fisk ne oseća dobro i da će zapečatiti naredni potez.
"I neka to bude kraljica, gospodine", reče on ponovo se nagnuvši nad Fiska.
Fisk nije podigao pogled. Okretao je prsten kao da ga steže. Solarin potom izlete
iz prostorije.
Čovek iz KGB-ea ga dočeka u hodniku sa upitnim pogledom. Bio je nizak,
bled, sa gustim obrvama. Zvao se Gogolj.
"Idi, popij šljivovicu", reče mu Solarin. "Pusti mene da ovo sredim."
"Šta se dogodilo?" upita Gogolj. "Zašto je rekao j'adoube? Nije bilo po
propisu. Nije trebalo da zaustavite satove, mogli su vas diskvalifikovati."
"Fisk je u vezi sa nekim. Moram znati s kim i zašto. Tvoje je samo da ga još
više zaplašiš. Skloni se i pravi se da ništa ne znaš. Izići ću ja s njim već na kraj."
"Ali Brodski je ovde", prošaputa Gogolj. Brodski je pripadao višim
ešalonima tajne službe i po rangu je bio znatno iznad Solarinovog čuvara.
"Pozovi ga da ti se pridruži", odbrusi Solarin. "Samo ga drži što dalje od
mene u narednih pola sata. Ne želim da išta preduzimate. Jesi li me razumeo,
Gogolje?"
Telohranitelj je bio uplašen, ali ipak je poslušno krenuo niz hodnik prema
stepeništu. Solarin ga je pratio do kraja balkona, a zatim nestao kroz jedna vrata
iza kojih je ostao da čeka Fiska da iziñe iz prostorije u kojoj se igrao meč.
Fisk je žurno prešao preko balkona i sišao niz stepenište, a zatim se uputio
kroz predvorje. Nije se osvrnuo, pa tako nije ni primetio Solarina koji ga je
posmatrao odozgo. Izišao je i prešao preko dvorišta i prošao kroz kapiju u
masivnoj gvozdenoj ogradi. U naspramnom uglu dvorišta, dijagonalno od ulaza
u klub, nalazila su se vrata koja su vodila u mali Kanadski klub. Fisk je ušao i
krenuo uz stepenice.
Solarin je tiho prošao kroz dvorište. Gurnuo je staklena vrata Kanadskog
kluba na vreme da vidi kako se za Fiskom zatvaraju vrata muškog toaleta. Na
trenutak je zastao, a zatim pažljivo prešao ono nekoliko stepenika do tih vrata,
provukao se unutra i ostao nepomičan. Fisk je stajao na suprotnom kraju
prostorije, zatvorenih očiju, ljuljajući se naspram zida sa pisoarima. Solarin ga je
bez reči posmatrao kako se spušta na kolena. Počeo je da jeca... duboko, bez
suza... a onda se okrenuo prema zidu i povratio u porculanski pisoar. Kada je
završio, sav iscrpljen, oslonio je čelo o gornji deo pisoara.
Krajičkom oka Solarin je primetio kako se Fiskova glava podiže kada je
začuo zvuk slavine. Solarin je nepomično stajao pored lavaboa, posmatrajući
hladnu vodu kako ga puni. Fisk je bio Englez; sigurno bi osetio poniženje da ga
neko posmatra kako povraća poput životinje.
"Biće vam potrebno ovo", reče Solarin glasno, ne okrećući se od lavaboa.
Fisk se osvrnu unaokolo, ne znajući da li se to Solarin njemu obraća. Ali
kako se činilo njih dvojica su bili sami u toaletu. Oklevajući je ustao i prišao
Solarinu, koji je umakao toalet papir u vodu. Papir je smrdeo na vlažno zobeno
brašno.
Solarin se okrenu i pokvasi Fisku čelo i slepoočnice. "Ako potopite zglobove
u vodu to će vam rashladiti krv u celom telu", primeti on, otkopčavajući mu
manžetne. Pokvašeni papir bacio je u kantu za otpatke. Fisk bez reči spusti
zglavke u vodu u lavabou pazeći, primeti Solarin, da ne pokvasi prste.
Solarin je nešto pisao olovkom po poleñini suvog komada papira. Fisk baci
pogled u njegovom pravcu, ne vadeći zglavke iz vode, a Solarin mu pokaza šta
je napisao. Na papiru je stajalo: "Je li prenos jednosmeran ili dvosmeran?"
Fisk podiže pogled, a lice mu se ponovo zajapuri. Solarin ga je napeto
posmatrao, zatim se ponovo nagnuo nad papir i ispisao novo pitanje, ovog puta
mnogo jednostavnijim rečima: "Mogu li da nas čuju?"
Fisk duboko udahnu i zatvori oči. Zatim odmahnu glavom. Jednu je šaku
izvadio iz vode i posegnuo za papirom, ali mu Solarin dodade drugi komad.
"Ne ovaj", reče on, izvadivši mali zlatni upaljač i potpalivši komad toaletnog
papira na kome je ispisao pitanja. Pustio ga je da izgori gotovo do kraja, zatim
odneo do toaleta, bacio unutra i pustio vodu. "Jeste li sigurni?" upita on, vrativši
se do lavaboa. "To je veoma važno."
"Jesam", odvrati Fisk kome je bilo veoma neugodno. "Objasnili... su mi."
"Odlično, onda možemo da razgovaramo." Solarin je i dalje držao zlatni
upaljač u ruci. "U kom je uvetu, levom ili desnom?" Fisk se lupnu po levom
uvetu. Solarin klimnu. Skinu donji deo upaljača i izvuče neki sitni predmet na
rasklapanje. U narednom trenutku u ruci je držao malu pincetu.
"Lezite na pod i postavite glavu tako da je ne morate pomerati i da vam levo
uvo bude okrenuto naviše - prema meni. Nemojte činiti nikakve nagle pokrete.
Ne bih želeo da vam probušim bubnu opnu."
Fisk ga posluša. Kao da mu je laknulo što je mogao da se prepusti
Solarinovoj brizi i na pamet mu nije padalo da priupita kako to da jedan
šahovski velemajstor zna kako se uklanjaju skriveni predajnici. Solarin čučnu i
nagnu se nad Fiskovo uvo. Posle samo jednog trenutka izvukao je neki mali
predmet, koji zatim stade da okreće držeći ga pincetom. Bio je tek nešto veći od
glave čiode.
"Ah", primeti Solarin. "Veći je od naših. A sada mi kažite, dragi moj Fisk, ko
ga je tu stavio? Ko se krije iza svega ovoga?" Mali prijemnik potom spusti na
dlan.
Fisk naglo sede i zagleda se u Solarina. Kao da je tek tada shvatio s kim
razgovara: da je Solarin ne samo šahista s kojim je malopre igrao, već i Rus. Što
je bilo još gore - njegova pratnja iz redova KGB-ea nalazila se negde u zgradi.
Fisk glasno zakuka i zagnjuri glavu u šake.
"Morate mi reći. To je i vama jasno, zar ne?" Solarin baci pogled na Fiskov
prsten. Podigao mu je šaku i pomno se zagledao u njega. Fisk sav unezveren
podiže glavu.
Bio je to glomazni pečatnjak sa grbom, napravljen od nekog metala sličnog
zlatu, čija je površina bila posebno obrañena. Solarin pritisnu grb i začu jedno
jedva čujno klik. Fisk je sigurno pritiskao grb po utvrñenoj šifri javljajući koji je
poslednji potez povučen, a njegovi saradnici su mu zatim preko predajnika u
uvetu javljali koji potez on da povuče.
"Da li su vas upozorili da ne skidate prsten?" upita Solarin. "Dovoljno je
veliki tako da se u njemu može nalaziti i mali eksploziv i detonator."
"Detonator!" zaurla Fisk.
"Dovoljno snažan da razori veći deo sobe", odvrati Solarin, smešeći se. "U
svakom slučaju, deo gde se nalazimo. Jeste li vi irski agent? Oni su stručnjaci za
male bombe, kao one što stavljaju u pisma. Trebalo je da pretpostavim, većina
se školovala u Rusiji." Fisk je pozeleneo, a Solarin nastavio: "Pojma nemam šta
vaši prijatelji žele, dragi moj Fisk. Ali ako bi kakav agent izdao moju vladu kao
što ste vi izdali one koji su vas poslali, oni bi ga brzo i zauvek ućutkali."
"Ali ja... ja nisam agent!" povika Fisk.
Solarin ga je na trenutak posmatrao, a onda se osmehnu. "U to bi stvarno bilo
teško poverovati. Gospode Bože, baš su uprskali." Fisk je kršio prste dok je
Solarin razmišljao.
"Dobro me slušajte, dragi moj Fisk. Upleli ste se u opasnu igru. Svakog časa
može neko upasti ovamo, a onda nam životi neće vredeti ni pišljiva boba. Ljudi
koji su od vas zahtevali da ovo učinite nisu cvećke. Razumete li? Morate mi reći
sve što znate o njima, i to brzo. Samo tako vam mogu pomoći." Solarin ustade, a
onda pomože i Fisku da stane na noge. Fisk obori pogled kao da će da zaplače.
Solarin nežno stisnu šaku na rame starijeg muškarca.
"S vama je stupio u vezu neko ko je želeo da pobedite u ovoj partiji. Morate
mi reći ko i zašto."
"Upravnik..." Fisku je glas vidno podrhtavao. "Kada sam se... pre mnogo
godina... razboleo i više nisam mogao da igram šah, britanska vlada mi je
omogućila da predajem matematiku na univerzitetu, bio sam vladin stipendista.
Prošlog meseca me je posetio upravnik mog odeljenja i zatražio od mene da se
vidim s nekim ljudima. Ne znam ko su. Rekli su mi da moram učestvovati na
ovom turniru u interesu nacionalne bezbednosti. Da neću biti ni pod kakvim
pritiskom..." Fisk poče da se smeje i divlje da se osvrće po sobi. Sve vreme je
vrteo prsten. Solarin ga uhvati za šaku, a drugu mu spusti na rame.
"Rekli su vam da nećete biti izloženi pritisku", mirno zaključi Solarin, "pošto
uopšte nećete odlučivati o potezima. Samo je trebalo da sledite nečija uputstva?"
"Rekao sam im da ja to nisam u stanju, neka izaberu nekog drugog", odvrati
Fisk, podigavši glas. "Preklinjao sam ih da me ne teraju da igram. Ali nisu imali
nikog drugog. Bio sam potpuno u njihovoj vlasti. Mogli su da mi ukinu
stipendiju kad god su to hteli. Sami su mi to rekli..." Zatim je progutao knedlu, a
Solarin postade oprezniji. Fisk više nije mogao da se usredsredi na ono što
govori i tako je grubo okretao prsten kao da ga ovaj bode. Divljim pogledom
šarao je po prostoriji.
"Nisu hteli da me slušaju. Rekli su da se po svaku cenu moraju dočepati
formule. Rekli su..."
"Formule!" ponovi Solarin, snažno ščepavši Fiska za ramena. "Baš su tako
rekli: da žele formulu?"
"Da! Da! Upravo to su želeli, prokletu formulu."
Fisk je gotovo vrištao. Solarin popusti stisak i pokuša da umiri starijeg
čoveka, lagano ga tresući. "Pričajte mi o formuli", pokuša on oprezno, kao da
hoda po jajima. "Idemo dalje, dragi moj Fisk. Zašto im je ta formula toliko
važna? Kako su mislili da ćete je se dokopati igrajući na turniru?"
"Mislili su da ću je dobiti od vas", reče Fisk slabim glasom, pogleda uprtog u
pod. Niz lice su mu se slivale suze.
"Od mene?" Solarin se zagleda u Fiska. A zatim naglo skrenu pogled ka
vratima. Učinilo mu se da je napolju čuo korake.
"Morate mi brzo sve reći", dodade on spustivši glas. "Otkud su znali da ću i
ja učestvovati na ovom turniru? Niko nije znao da dolazim."
"Oni jesu", odvrati Fisk, gledajući Solarina mahnitim očima. A onda je
iznenada naglo okrenuo prsten. "Oh, Bože, ostavite me! Rekao sam im da ja to
neću moći! Rekao sam im da ću sve upropastiti!"
"Ostavite taj prsten na miru", strogo reče Solarin, Zatim je zgrabio Fiska za
zglavak i iskrenuo mu šaku. Fisk iskrivi lice od bola. "Kakvu formulu?"
"Formulu koju ste imali u Španiji", povika Fisk. "Formulu u koju ste se
kladili u Španiji! Rekli ste da ćete je predati svakome ko vas pobedi! Tako ste
rekli! Morao sam da pobedim, kako biste mi dali formulu."
Solarin je, ispunjen nevericom, netremice zurio u Fiska. Zatim ga je pustio i
odvojio se od njega. Počeo je da se smeje.
"Tako ste rekli", ponovi tupo Fisk, povlačeći prsten.
"Oh, ne", oglasi se Solarin. On zabaci glavu unazad i nastavi da se smeje dok
mu suze ne potekoše na oči. "Dragi moj Fisk", reče, zagrcnuvši se od smeha, "ne
tu formulu! Budale su došle do pogrešnog zaključka. Poslužili ste kao pešak
gomili pacera. Poñimo napolje i... Šta vi to radite?!"
Nije ni primetio da je preplašeni Fisk uspeo da olabavi prsten. Upravo ga je
skinuo sa prsta jednim naglim pokretom i bacio u prazni lavabo. Nešto je naglas
brbljao, a onda povikao: "Neću! Neću!"
Solarin je trenutak posmatrao kako prsten poskakuje po lavabou, a zatim se
bacio prema vratima, istog časa počevši da odbrojava. Jedan. Dva. Udario je
naredna vrata i izleteo napolje. Tri. Četiri. U jednom se skoku vinuo preko ono
nekoliko stepenika, doskočio u njihovom podnožju i poleteo kroz mali foaje.
Šest. Sedam. Razbivši spoljašnja vrata dok ih je otvarao, izjurio je u dvorište, u
šest dugačkih koraka. Osam. Devet. Zaplivao je kroz vazduh i dočekao se na
stomak na kamenim kockama. Deset. Rukama je pokrio glavu i zapušio uši.
Čekao je. Ali eksplozija nije odjeknula.
Provirio je ispod ruku i ugledao ispred sebe dva para cipela. Podigavši još
malo pogled ugledao je dvojicu sudija kako zaprepašćeno zure u njega.
"Velemajstore Solarin! Jeste li povreñeni?" upita jedan od njih.
"Ne, sasvim sam dobro", odvrati Solarin, dostojanstveno ustajući i čisteći
prašinu sa odeće. "Velemajstor Fisk je u toaletu. Upravo sam pošao po lekara. I
spotakao se. Ovo kamenje je veoma klizavo." Solarin se pitao da li je pogrešio
što se tiče prstena. Nije mogao biti siguran da li je njegovo skidanje nešto
značilo.
"Biće bolje da pogledamo možemo li mi išta da učinimo", primeti sudija.
"Zašto li je otišao čak u toalet u Kanadskom klubu? Zašto ne u Metroplitenu? Ili
do ambulante?"
"Veoma je ponosan", pokuša da objasni Solarin. "Bez sumnje nije želeo da
iko vidi da mu je muka." Sudije se još nisu setile da Solarina pitaju šta je on
radio u tom istom udaljenom toaletu. I to sam sa svojim protivnikom.
"Je li mu jako loše?" upita drugi sudija pošto krenuše prema ulazu.
"Bura u stomaku", odvrati Solarin. Znao je da postupa nerazumno što se
vraća, ali nije imao drugog izbora.
Sva trojica se popeše uz stepenice i prvi sudija otvori vrata toaleta. Hitro se
okrenuo i počeo da se bori za vazduh.
"Ne gledajte!" Bio je bled kao krpa. Solarin se probi pored njega i pogleda
unutra. Fisk je visio na vlastitoj kravati zakačenoj za jednu od pregrada. Lice mu
je bilo crno i ako je suditi po položaju glave, vrat mu je bio slomljen.
"Samoubistvo!" zaključi sudija koji je opomenuo Solarina da ne gleda. I sam
je sada stajao kršeći prste kao i Fisk pre samo nekoliko trenutaka. Dok je još bio
živ.
"Nije on prvi šahista koji se na to odlučio", odgovori drugi sudija. Ali kada se
Solarin okrenuo i pogledao ga, istog časa je umukao.
"Biće bolje da pozovemo lekara", žurno dodade prvi sudija.
Solarin ode do lavaboa u koji je Fisk bacio prsten. Tamo ga više nije bilo.
"Da, pozovimo lekara", složi se on.
Ali ja o svim tim dogañajima ništa nisam znala dok sam sedela u predvorju,
čekajući da se Lili vrati sa trećom rundom kafe. Da sam znala šta se dešava iza
scene - tada, umesto što sam to saznala kasnije - naredni dogañaji možda se
uopšte ne bi zbili.
Prošlo je već četrdeset pet minuta od početka pauze i već sam počela da
osećam kako sam se nadula od sve te kafe. Mučilo me je šta se to zbiva. Lili se
konačno vratila za sto, zaverenički se osmehujući.
"Pogodi šta se desilo", prošapta ona. "Naletela sam na Hermanolda u baru,
izgledao je deset godina stariji; vodio je neki krajnje ozbiljan razgovor sa
dežurnim lekarem! Čim popijemo kafu možemo, draga moja, da se kupimo.
Danas više nema nastavka. Objaviće to za nekoliko minuta."
"Fisku, znači, stvarno nije bilo dobro? Možda je zato igrao tako čudno."
"Nije bolestan, draga. Preboleo je sve bolesti. Može se reći, prilično
iznenada."
"Predao je?"
"Na neki način. Obesio se u toaletu čim je počela pauza."
"Obesio?" ponovih, a Lili stade da me ućutkuje pošto je nekoliko ljudi stalo
da se osvrće. "O čemu ti to govoriš?"
"Hermanold je kazao kako smatra da je pritisak bio preveliki za Fiska.
Doktor je bio drugačijeg mišljenja. Doktor je napomenuo da čoveku teškom sto
četrdeset funti nije bilo nimalo lako da sam sebi slomi vrat obesivši se o
pregradu visoku šest stopa.
"Možemo li preskočiti ovu kafu i napustiti ovo mesto?" Nisam prestajala da
mislim na pogled Solarinovih zelenih očiju dok se naginjao nada mnom.
Odjednom mi je postalo muka. Morala sam da iziñem.
"U redu", pristade glasno Lili. "Ali požurimo nazad. Ne želim da propustim
ni sekund ovog uzbudljivog meča." Ona žurnim korakom preñe preko prostorije.
Kada stigosmo do predvorja, dva reportera skočiše na noge.
"Oh, gospoñice Rad", oslovi je jedan dok su prilazili, "znate li vi šta se
dogaña? Hoće li se partija danas nastaviti?"
"Neće, osim u slučaju da dovedu treniranog majmuna da zameni gospodina
Fiska."
"Znači, nemate baš Bog zna kakvo mišljenje o njegovoj igri?" upita jedan od
reportera, žvrljajući po beležnici.
"Ja uopšte ne razmišljam o njegovoj igri", odvrati samodopadno Lili. "Kao
što vam je poznato, ja razmišljam samo o svojoj igri. A što se ove partije tiče",
dodade ona, krčeći put prema vratima dok su se reporteri vukli za njom,
"dovoljno sam videla da znam kako će se završiti." Ona i ja strugnusmo kroz
dupla vrata u dvorište i krenusmo niz rampu prema ulici.
"Do ñavola, gde li je Sol?" primeti Lili. "Kola treba sve vreme da budu ispred
ulaza, on to zna."
Pogledah niz ulicu i videh Lilin veliki plavi korniš parkiran na kraju bloka, s
druge strane Pete Avenije. Pokazoh joj gde je.
"Divno, samo mi je još to trebalo, nova kazna za parkiranje", primeti ona.
"Hajdemo odavde, pre no što unutra sve ode do ñavola." Zgrabila me je za ruku i
mi potrčasmo niz ulicu kojom je brijao ledeni vetar. Kada smo stigle do kraja
bloka, shvatila sam da su kola prazna. Sola nigde nije bilo.
Prešle smo ulicu, tražeći pogledom Sola u oba smera. Kada smo stigle do
kola, videle smo da su klučevi na svom mestu. Nije bilo ni Karioke.
"Ne mogu da poverujem!" pušila se Lili. "Tokom svih ovih godina Solu se
nijednom nije desilo da ovako ostavi kola. Gde bi, do ñavola, mogao biti? I gde
je moj pas?"
Začuh neko grebanje koje kao da je dolazilo ispod sedišta. Otvorih vrata i
nagnuh se preko sedišta, zavukavši šaku ispod njega. Mali jezik smesta je celu
oliza. Izvukoh Karioku napolje, ali dok sam se uspravljala ugledah nešto od čega
mi se krv sledila u žilama. Vozačevo sedište bilo je na jednom mestu probušeno.
"Pogledaj", pozvah Lili. "Kakva je to rupa?"
Baš u tom trenutku, dok se Lili saginjala da pogleda, začusmo jedno "tap" i
kola se neznatno zatresoše. Bacih pogled preko ramena, ali nikog ne primetih u
blizini. Izvukavši se iz auta, spustih Karioku na sedište. Počeh da pregledam onu
stranu auta koja je bila okrenuta prema Metropoliten klubu. Pronañoh još jednu
rupu koje sekund ranije tu nije bilo. Dodirnuh je. Bila je još topla.
Podigoh pogled prema prozorima Metropoliten kluba. Na balkonu je bio
otvoren jedan od francuskih prozora, onaj koji se nalazio neposredno iznad
američke zastave. Zavesa se vijorila, ali nikog nije bilo. Bila sam sigurna da je
to jedan od prozora sale u kojoj se igrao meč - i to onaj koji se nalazi tačno iza
sudijskog stola.
"Blagi Bože", proaputah. "Neko puca u kola!"
"Šališ se", reče ona. Zatim obiñe oko kola i zagleda se u rupu od metka, a
onda krenu za mojim prstom prema otvorenom francuskom prozoru. Na ulici
nije bilo ljudi jer je temperatura bila strašno niska i nijedna kola nisu prolazila u
trenutku kada smo čuli udar. Tako nam nije preostalo još mnogo mogućnosti.
"Solarin!" zaključi Lili, ščepavši me za ruku. "Upozorio te je da napustiš
klub, zar ne? To kopile pokušava da nas ucmeka!"
"Upozorio me je da ću biti u opasnosti ako ostanem u klubu", ispravih je. Ali
sada više nisam u njemu. Uostalom, da je neko hteo da puca na nas, sa ove
udaljenosti bi nas teško promašio."
"Pokušava da me uplaši kako bih se povukla sa turnira!" ostade uporna Lili.
"Prvo kidnapuje mog šofera, a zatim puca u moja kola. E, mene neće tako lako
uplašiti."
"Mene već jeste!" priznadoh. "Hajdemo odavde."
Žurba s kojom je Lili odnela svoju telesinu oko kola i sela na vozačevo mesto
jasno je govorila da se slaže sa mnom. Upalila je auto i uz škripu guma izletela u
Petu Aveniju, bacivši Karioku preko sedišta.
"Umirem od gladi", povika ona, nadjačavši huk vetra koji je brisao preko
vetrobranskog stakla.
"Tebi se sada jede?" vičući je upitah. "Jesi li poludela? Mislim da bi trebalo
smesta da odemo u policiju."
"Nipošto", ostade ona odlučna. "Ako Hari sazna za ovo, strpaće me u zatvor
kako ne bih mogla da igram na turniru. Ti i ja ćemo sada nešto lepo pojesti, a
onda same smisliti šta nam valja činiti. Ne mogu da razmišljam dok mi krče
creva."
"Ako već ne idemo u policiju, hajdemo nazad do mene."
"Ti nemaš kuhinju", primeti ona. "Potrebno mi je sirovo meso da stavim u
pogom moždane ćelije."
"Samo ti kreni prema mom stanu. Nekoliko blokova dalje, u Trećoj Aveniji,
imaš Stejk Haus. Ali upozoravam te, čim se najedeš idem pravo u policiju."
Lili je zaustavila auto ispred Palm Restorana na Drugoj Aveniji, negde oko
broja četrdeset. Zatim je stala da pretura po svojoj velikoj tašni dok nije izvukla
šahovsku tablu i umesto nje u tašnu gurnula Karioku. Glava mu je ostala da viri
preko ivice.
"Psima je zabranjen ulaz u restorane", objasni ona.
"Šta da radim s ovim?" upitah, podigavši šahovsku garnituru koju mi je
spustila u krilo.
"Zadrži je", reče ona. "Ti si genije za kompjutere, a ja ekspert za šah.
Strategija je za obe sve i sva. Ubeñena sam da možemo ovo da rešimo ako se
udružimo. Kao prvo, kucnuo je čas da naučiš nešto o šahu."
Lili gurnu Kariokinu glavu u torbu i zatvori je. "Da li si već čula izraz:
"Pešaci su duša šaha."
"Hm. Zvuči mi poznato, ali ne mogu da se setim. Ko je to rekao?"
"Andre Filidor, otac modernog šaha. Napisao je poznatu knjigu o šahu negde
u doba francuske revolucije, u kojoj je objasnio da udruženi pešaci mogu postati
isto onoliko jaki kao i glavne figure. Niko se ranije toga nije setio. Igrači su
imali običaj da žrtvuju pešake samo da bi ih uklonili s puta i oslobodili prostor
za akciju."
"Da li ti to pokušavaš da mi kažeš kako misliš da smo nas dve samo par
pešaka koje neko pokušava da ukloni?" Ideja mi se učinila čudna, ali i
zanimljiva.
"Nipošto", odvrati Lili, izišavši iz kola i prebacivši tašnu preko ramena.
"Pokušavam da ti kažem kako je došlo vreme da udružimo snage. Bar dok ne
otkrijemo u kakvoj to igri učestvujemo."
Rukovasmo se u to ime.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

7 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:11 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
6. RAZMENA KRALJICA
Kraljice se nikada ne pogañaju.
'Alisa u svetu iza ogledala', Luis Kerol
PETROGRAD, RUSIJA, JESEN 1791.
Trojka je jurila preko snežnih polja, a iz nozdrva tri konja kuljala je para.
Kada su prošli Rigu, sneg na putevima postao je toliko dubok da su tamnu
kočiju zamenili ovim širokim, otvorenim sankama koje su vukla tri konja sa
ormama preko sapi; kožni kaiševi bili su ukrašeni srebrnim zvončićima, a na
širokim bočnim stranama u obliku lukova bio je ugraviran carski grb čavlima od
čistog zlata.
Ovde, na samo petnaest vrsta od Petrograda, drveće je još bilo okićeno
žućkastim lišćem, a seljaci su i dalje obrañivali delimično smrznuta polja, mada
je sneg već prekrivao slamnate krovove kamenih brvnara.
Nastojnica se zavalila na gomilu krzna i prepustila posmatranju predela kroz
koji je prolazila. Po evropskom julijanskom kalendaru već je bio četvrti
novembar - tačno je prošla godina i sedam meseci od onog dana - nije se ni
usuñivala da misli na njega - kada je odlučila da izvadi Monglansku garnituru iz
skrovišta u kome je počivala hiljadu godina.
Ali ovde, u Rusiji, gde se računalo po gregorijanskom kalendaru, bio je tek
dvadeset treći oktobar. Rusija je po mnogo čemu bila nazadna zemlja, pomisli
nastojnica. Bila je to zemlja koja se ravnala po vlastitom kalendaru i imala
vlastitu religiju i kulturu. Već vekovima ovi seljaci koje je viñala duž puta nisu
menjali ni način oblačenja ni način življenja. Gruba lica sa crnim ruskim očima
koje su se osvrtale za njenom kočijom odavala su neuke ljude koji se i dalje drže
primitivnih sujeverja i obreda. Čvornovate šake stezale su iste pijuke i
obrañivale isto smrznuto tle koje su poznavali i njihovi preci pre hiljadu godina.
Bez obzira na ukaze iz vremena Petra I, i dalje su nosili dugačku kosu i nisu
brijali brade, već su ih gurali u ovčje kožuhe kako im ne bi smetale.
Kapije Petrograda bile su širom otvorene prema snežnom prostranstvu.
Kočijaš, odeven u belu livreju sa zlatnim rojtama carske straže, uspravi se,
raširenih nogu, na platformi na prednjem delu trojke i potera konje bičem. Kada
su se našli u gradu, nastojnica je ugledala svetlucavi sneg na kupolama i visokim
palatama s druge strane reke Neve. Deca su se klizala po njenoj zaleñenoj
površini, a torbari su, čak i po ovom vremenu, izložili svoje raznobojne čizme,
okačivši ih o razapete konopce duž luke. Kučići-mešanci, prljavi i svih boja,
lavežom su ispraćali njene sanke, a plavokosa dečica musavih lica trčala su
pored njih, tražeći novčiće. Kočijaš potera konje dalje.
Kada su prešli preko smrznute reke, nastojnica zavuče šaku u putničku torbu
i opipa ukrašenu tkaninu koju je nosila sa sobom. Dohvatila je krunicu i
izgovorila kratku Ave Mariju. Osećala je gotovo fizički težinu velike
odgovornosti s kojom će morati da se suoči. Moraće sama, bez ičije pomoći, da
preda ovu moćnu silu u prave ruke, ruke koje će je štititi od pohlepnih i
ambicioznih. Nastojnica je znala da je ta misija baš njoj poverena. Od samog
roñenja bila je predodreñena za ovaj zadatak. Celog je života čekala na dogañaje
koji će dovesti do toga.
Danas, posle gotovo pedeset godina, nastojnica će ponovo videti svoju
prijateljicu iz detinjstva kojoj se poverila pre tako mnogo vremena. Setila se tog
dana i devojčice koja je duhom toliko nalikovala Valentini, plavokose i krhke,
bolešljivog deteta sapetog remenjem za ispravljanje leña koje je snagom volje
prebrodilo bolest i očajanje i izborilo se za srećno i zdravo detinjstvo, male
Sofije Anhalt-Cerbst, prijateljice koju nije zaboravila tokom tolikih godina, o
kojoj je s ljubavlju često razmišljala i u pismima joj poveravala tajne gotovo
svakog meseca od kada je odrasla. Mada su njihovi životi krenuli različitim
putevima, nastojnica se još sećala Sofije kako kao devojčica juri leptirove preko
dvorišta roditeljske kuće u Pomeranji, a zlatna joj se kosa presijavala na suncu.
Dok je trojka prelazila preko reke i približavala se Zimskom dvorcu,
nastojnica na trenutak zadrhta. Jedan oblak zaklonio je sunce. Pitala se kakva li
je sada njena prijateljica i zaštitnica, sada kada više nije mala Sofija iz
Pomeranje. Sada kada je poznata u celoj Evropi kao Katarina Velika, carica cele
Rusije.
Katarina Velika, ruska carica, sedela je ispred toaletnog stočića i gledala se u
ogledalu. Imala je šezdeset dve godine, bila je prilično niska i punačka, sa
visokim, pametnim čelom i snažnim vilicama. Njene ledeno-plave oči, iz kojih
je inače iskričila živost, ovog jutra su bile mutne i sive, oivičene crvenim
kolutovima od suza. Već dve nedelje nije izlazila iz svojih odaja, odbijajući čak
da pusti unutra i članove svoje porodice. A s druge strane njenih odaja i ceo dvor
je bio u žalosti. Pre dve nedelje, dvanaestog oktobra, iz Jasija je pristigao glasnik
odeven u crno sa porukom da je grof Potemkin mrtav.
Potemkin, koji ju je postavio na presto Rusije, koji joj je pružio rojtu sa drške
svoga mača da je nosi kada je, na belom konju, povela pobunjenu vojsku da
zbaci svoga muža, cara. Potemkin, koji joj je bio ljubavnik, prvi ministar,
general njene vojske i poverenik, čovek koga je opisala rečima 'moj jedini muž'.
Potemkin, koji je utrostručio njeno carstvo, proširivši ga do Kaspijskog jezera i
Crnog mora. Umro je na putu za Nikolajev, poput psa.
Umro je od previše pojedenih fazana i jarebica, od proždiranja masnih šunki i
soljene govedine, suviše popijenog kvasa, piva i likera od brusnice. Umro je jer
je preterivao u zadovoljavanju jedrih plemkinja koje su se vukle za njim poput
mrava, čekajući na mrvice s njegove trpeze. Proćerdao je pedeset miliona
rubalja na lepe dvorce, skup nakit i francuski šampanjac. Ali takoñe je od
Katarine napravio najmoćniju ženu na svetu.
Dvorske dame su obletale oko nje poput nemih leptirova, puderišući joj kosu
i provlačeći trake kroz rupice na cipelama. Ona bi stajala, a one su joj
prebacivale preko ramena sivu somotsku državničku odoru, otežalu od
odlikovanja koja je uvek nosila u sudu: krstovima svete Katarine, svetog
Vladimira, svetog Aleksandra Nevskog; trake svetog Andreja i svetog ðorña
spuštale su joj se niz prsa i na njima su se ljuljale teške zlatne medalje. Ispravila
je ramena kako bi do izražaja došlo njeno savršeno držanje i izišla iz svojih
odaja.
Danas će se, prvi put posle deset dana, pojaviti u dvoru. Dočekao ju je njen
lični telohranitelj, pa je zajedno s njim krenula izmeñu dva niza vojnika kroz
dugačke hodnike Zimskog dvorca, pored prozora kroz koje je pre mnogo godina
posmatrala kako njeni brodovi plove niz Nevu prema moru u susret švedskoj
floti koja je napala Petrograd. Katarina je sada u prolazu zamišljeno bacala
poglede kroz te iste prozore.
U dvoru ju je čekala gomila zmija otrovnica koje su sebe nazivali
diplomatama i dvorjanima. Kovali su zavere protiv nje, pripremali njeno
svrgavanje. Njen vlastiti sin Pavle planirao je njeno ubistvo. Ali u Petrograd je
takoñe stigla jedina osoba koja je mogla da je spase, žena koja je u svojim
rukama držala moć što ju je Katarina izgubila Potemkinovom smrću. Upravo tog
jutra njena najstarija prijateljica iz detinjstva, Helena de Rok, nastojnica
Monglana, stigla je u Petrograd.
Umorna posle pojavljivanja u dvoru, Katarina se povukla u svoju privatnu
odaju za audijenciju, oslonjena o ruku trenutnog ljubavnika, Platoa Zubova.
Nastojnica ju je tamo već čekala u društvu Platoovog brata, Valerijana. Kada je
ugledala caricu, smesta je ustala i pošla da je zagrli.
Čila za svoje godine i mršava poput zimske trske, nastojnica zasija od sreće
kada ugleda svoju prijateljicu. Kada su se zagrlile, ona baci pogled na Platoa
Zubova. Odeven u nebeskoplavi kaput i jahaće pantalone koje su mu prianjale
uz nogu, bio je toliko načičkan medaljama da se činilo kako bi svakog časa
mogao pasti na nos. Plato je bio mlad, istančanih, dopadljivih crta lica. Malo ko
bi pogrešio, odreñujući njegovu ulogu na dvoru; obrativši se nastojnici, Katarina
nije prestajala da mu miluje ruku.
"Helena", uzdahnu ona. "Kako sam samo često čeznula da budeš sa mnom. A
sada mi je teško da poverujem kako si konačno ovde. Ali Bog je uslišio molbu
moga srca i doveo mi moju prijateljicu iz detinjstva."
Zatim pokaza nastojnici da se smesti u veliku, udobnu naslonjaču, a i ona
sama se spusti u obližnju naslonjaču. Plato i Valerian ostaše da stoje svaki iza
jedne od žena.
"Ovaj susret moramo proslaviti. Ali, kao što ti je verovatno poznato, u žalosti
sam i nisam mogla da ti priredim svečani doček. Predlažem da večeras zajedno
večeramo u mojim privatnim odajama. Moći ćemo da se smejemo i uživamo,
pretvarajući se da smo ponovo mlade. Valerijane, jesi li otvorio ono vino koje
sam ti naložila da prirediš?"
Valerijan klimnu i ode do bifea.
"Draga moja, moraš probati ovo crveno vino. Ono je jedno od blaga moga
dvora. Doneo mi ga je iz Bordoa Deni Didro pre mnogo godina. Cenim ga kao
da je u pitanju kakav vredan dragi kamen."
Valerian nasu tamno crveno vino u male kristalne čaše. Dve žene otpiše po
gutljaj.
"Odlično je", reče nastojnica, osmehnuvši se Katarini. "Ali nikakvo vino ne
može se meriti sa eliksirom koji je potekao ovim starim kostima kada sam tebe
ponovo ugledala, moja Figice."
Plato i Valerijan razmenjaše poglede, začudivši se tolikoj prisnosti. Carica,
roñena Sofija Anhalt-Cerbst, u detinjstvu je imala nadimak "Figica".
Zahvaljujući svom povlašćenom položaju, Plato je u krevetu uzimao sebi
slobodu da je zove "gospodarice moga srca", ali u javnosti joj se uvek obraćao
sa "vaše veličanstvo", kao što su to, uostalom, činila i njena roñena deca. Čudno,
ali carica kao da nije primetila drskost ove francuske samostanske nastojnice.
"Moraš mi odmah ispričati zašto si odlučila da tako dugo ostaneš u
Francuskoj", reče Katarina. "Ponadala sam se da ćeš odmah doći u Rusiju, čim
si zatvorila opatiju. Moj dvor je pun tvojih prognanih sunarodnika, a naročito ih
je mnogo pristiglo pošto je vaš kralj uhvaćen u Varenu pri pokušaju da pobegne
iz Francuske i pošto ga je njegov vlastiti narod strpao u pritvor. Francuska je
hidra sa hiljadu dvesta glava, država u rasulu. Ta nacija obućara izokrenula je
sam prirodni poredak stvari!"
Nastojnica iznenadi da ova prosvećena i liberalna vladarka govori na takav
način. Mada se nije moglo poreći da je Francuska bila opasna, nije li ta ista
carica prijateljevala sa liberalnim Volterom i Denijem Didroom, zagovornicima
klasne jednakosti i protivnicima osvajačkog ratovanja?
"Nisam mogla odmah da doñem", odgovori nastojnica na caričino pitanje.
"Imala sam još neka posla..." zatim je oštro pogledala Zubova, koji je stajao iza
Katarinine stolice milujući je po vratu. "O tim stvarima mogu razgovarati samo s
tobom."
Katarina je na trenutak posmatrala nastojnicu. Zatim je nemarno rekla:
"Valerijane i vi Plato Aleksandroviču možete nas sada napustiti."
"Ali moja voljena visosti...", poče Plato Zubov glasom koji je nalikovao
cvilenju kakvog deteta.
"Ne brini za moju sigurnost, golube", reče Katarina, potapšavši ga po šaci
koja je još počivala na njenom ramenu. "Helena i ja se znamo gotovo šezdeset
godina. Ništa nam se neće dogoditi ako ostanemo nasamo nekoliko trenutaka."
"Nije li prelep?" upita Katarina nastojnicu kada dvojica mladića iziñoše iz
sobe. "Znam da smo ti i ja izabrale različite puteve, draga moja. Ali nadam se da
ćeš me shvatiti ako ti kažem da se osećam poput malog insekta koji se greje na
suncu posle hladne zime. Ništa tako ne može uzburkati sok starog drveta kao
milovanje mladog baštovana."
Nastojnica je sedela ćutke, ponovo se pitajući da li je njen prvobitni plan bio
valjano skovan. Konačno, iako su pisma koja su razmenjivale bila topla i česta,
ona ipak svoju prijateljicu iz detinjstva nije videla mnogo, mnogo godina. Da li
su glasine koje su kružile o njoj bile istinite? Da li je ovoj ostareloj ženi,
ogrezloj u senzualnosti, ljubomornoj na vlastitu moć, mogla poveriti zadatak
koji je trebalo obaviti?
"Toliko sam te šokirala da si zanemela?" nasmeja se Katarina.
"Draga moja Sofija", odvrati nastojnica, "verujem da uživaš u tome da
šokiraš ljude. Sećaš se kako si, sa samo četiri godine, za vreme svog
predstavljanja na dvoru, odbila da poljubiš skute pruskog kralja Fridriha
Vilhelma."
"Rekla sam mu da mu je krojač sašio prekratku odoru!" dodade Sofija,
smejući se, dok joj suze ne navreše na oči. "Majka se razbesnela. Kralj joj je
kazao da sam prilično drska."
Nastojnica se blagonaklono osmehnu svojoj prijateljici.
"Sećaš li se kada nam je kanonik od Brunsvika gledao u dlan da bi nam
predvideo budućnosti?" upita ona nežno. "Na tvome je pronašao tri krune."
"Dobro se toga sećam", odvrati druga. "Od tada nijednog časa nisam
posumnjala da ću vladati ogromnim carstvom. Oduvek sam verovala mističnim
proročanstvima kada su ona išla na ruku mojim željama." Ona se osmehnu, ali
joj nastojnica ovog puta ne uzvrati osmeh.
"A sećaš li se šta je kanonik pronašao na mom dlanu?" upita nastojnica.
Katarina je na trenutak ćutala. "Sećam se kao da je juče bilo", konačno je
izustila. "Upravo zbog toga sam te toliko željno iščekivala. Ne možeš ni
zamisliti šta mi se sve motalo po glavi kada te toliko dugo nije bilo..." Zastala je,
oklevajući. "Imaš li ih?" upita ona konačno.
Nastojnica posegnu u nabore svoje opatičke odore, ispod koje joj je oko
struka bio pričvršćen veliki kožni putnički novčanik. Iz njega zatim izvuče tešku
zlatnu statuetu, svu optočenu dragim kamenjem. Prikazivala je priliku odevenu u
dugu odoru koja je sedela u malom paviljonu sa razmaknutim draperijama.
Figuru je zatim pružila Katarini, koja ju je s nevericom prihvatila u skupljene
šake, a potom stala da je lagano okreće.
"Crna kraljica", prošaputa nastojnica, dok je pomno proučavala Katarinin
izraz lica. Caričini prsti se čvrsto obaviše oko zlatne šahovske figure urešene
draguljima. Stežući je, ona figuru prinese na grudi i zagleda se u nastojnicu.
"A ostale?" upita. Nešto u njenom glasu natera nastojnicu da bude opreznija.
"Skrivene su na sigurno, gde ne mogu nikom nauditi", glasio je njen odgovor.
"Voljena moja Helena, moramo ih odmah prikupiti! Poznata ti je moć te
garniture. U rukama dobronamernog vladara, nema toga što se ne bi moglo
postići uz pomoć ovih figura..."
"A tebi je poznato da", prekide je nastojnica, "već četrdeset godina prelazim
preko tvojih usrdnih molbi da potražim Monglansku garnituru i da je iznesem iz
okrilja opatije. Sada ću ti reći zašto sam tako postupila. Oduvek sam tačno znala
gde je garnitura bila skrivena..." Nastojnica podiže šaku, videvši da se Katarina
sprema da vikne. "Takoñe su mi bile poznate razmere opasnosti koju bi izazvalo
njeno vañenje iz skrovišta. Samo se svecu može poveriti takav izazov. A ti nisi
baš svetica, draga moja Figice."
"Kako to misliš?" povika ona druga. "Ujedinila sam jednu razjedinjenu
naciju, prosvetlila neuk narod. Iskorenila kugu, sagradila bolnice i škole,
oslobodila se klika čiji je cilj bio da raskomadaju Rusiju, tako što sam ih
pretvorila u lovinu za njihove neprijatelje. Da li ti to pokušavaš da mi kažeš da
sam despot?"
"Mislila sam samo na tvoje dobro", odvrati mirno nastojnica. "U ovim
figurama je moć koja je u stanju da zavrti čak i najtrezveniju glavu. Zar si
zaboravila da je Monglanska garnitura umalo razorila franačko carstvo. Posle
smrti Karla Velikog njegovi sinovi su zbog nje meñusobno zaratili."
"Teritorijalna čarkanja", frknu Katarina. "Ne vidim vezu izmeñu te dve
stvari."
"Jedino je snaga katoličke crkve u srednjoj Evropi bila u stanju da tako dugo
sačuva tajnu ove sile mraka. Ali kada sam saznala da je Francuska donela
Odluku o sekularizaciji kako bi konfiskovala crkvena dobra, shvatila sam da bi
se moje najcrnje slutnje mogle obistiniti. A kada sam još čula da se francuski
vojnici približavaju Monglanu, više nije bilo sumnje. Zašto baš Monglan? Bile
smo daleko od Pariza, zabačene duboko u planinama. Ima mnogo bližih i
bogatijih samostana koje su mogli lakše da opljačkaju. Ne, ne. Hteli su
garnituru. Dugo sam provela praveći planove kako da iznesem garnituru iz
samostana i raštrkam je po Evropi, tako da se godinama ne može sakupiti..."
"Raštrkaš!" povika carica. Skočivši na noge sa figurinom i dalje pritisnutom
na grudi, stala je da korača po prostoriji kao zver po kavezu. "Kako si mogla
tako nešto da učiniš? Trebalo je da doñeš k meni, od mene da zatražiš pomoć!"
"Kažem ti da nisam mogla!" ponovi nastojnica slabim i drhtavim glasom, još
umorna od napornog putovanja. "Otkrila sam da postoji još neko ko je znao gde
je garnitura bila skrivena. Neko, možda neka strana sila, podmitio je članove
francuske skupštine da donese Odluku o sekularizaciji i usmerio njihovu pažnju
prema Monglanu. Ne čini li ti se da su dvojica koje je ova sila mraka pokušala
da podmiti bili veliki govornik Mirabo i biskup od Otina? Jedan je formulisao tu
Odluku, a drugi se najsrčanije za nju zalagao. Kada se Mirabo ovog aprila
razboleo, biskupa niko nije mogao da odvuče od njegove samrtničke postelje
dok nije izdahnuo. Bez sumnje je očajnički želeo da se dokopa bilo kakve
prepiske koja bi mogla obojicu da ih tereti."
"Otkud ti to sve znaš?" promrmlja Katarina. Okrenuvši leña nastojnici,
uputila se ka prozoru i zagledala u sve tamnije nebo na kome su se iznad obzorja
gomilali snežni oblaci.
"Kod mene je njihova prepiska", odvrati nastojnica. Obe žene su nekoliko
trenutaka ćutale. Konačno se začu nastojničin meki glas pri nejasnoj svetlosti.
"Pitala si me zbog čega sam se toliko zadržala u Francuskoj. Sada znaš. Morala
sam otkriti ko me je to nagnao da izvučem na svetlost dana Monglansku
garnituru iz njenog skrovišta u kome je počivala hiljadu godina. Ko je taj
neprijatelj koji mi se prikradao od kada sam napustila okrilje crkve i pošla na
drugi kraj kontinenta u potrazi za novim sigurnim skloništem za ovo blago koje
mi je bilo povereno na čuvanje?"
"I da li si otkrila ime koje si tražila?" upita oprezno Katarina, okrenuvši se
prema nastojnici.
"Jesam, otkrila sam", odvrati spokojno nastojnica. "To si bila ti, moja draga
Figice."
"Ako si sve to već znala", primeti dostojanstvena carica, dok je sa
nastojnicom koračala po snegom pokrivenoj stazi prema Ermitažu narednog
jutra, "zašto si onda uopšte dolazila u Petrograd."
Vod carske straže marširao je na udaljenosti od dvadeset stopa sa svake
strane, gazeći snežna polja svojim visokim kozačkim čizmama, ali to je bilo
dovoljno daleko da dve žene mogu slobodno da razgovaraju.
"Jer sam ti, uprkos svim dokazima koji su govorili suprotno, verovala"
odvrati nastojnica, a očni kapak joj slabašno zaigra. "Znala sam da se plašiš
kako će se vlada Francuske raspasti i da će zemlju zahvatiti bezvlašće. Želela si
da se obezbediš da Monglanska garnitura ne padne u pogrešne ruke i
podozrevala si da se ja ne bih složila sa merama koje si bila spreman da
preduzmeš. Ali reci mi ovo, Figice: kako si mislila da oduzmeš francuskim
vojnicima njihov plen kada bi jednom izneli garnituru iz Monglana? Zar si
mislila da uñeš u Francusku sa ruskim trupama?"
"Imala sam vojnike skrivene u planinama, koji je trebalo da zaustave
francuske trupe kod prolaza", odvrati Katarina uz osmeh. "Nisu nosili
uniforme."
"Shvatam", odvrati nastojnica. "I šta te je navelo da se latiš nečeg tako
groznog?"
"Pretpostavljam da moram s tobom podeliti sve što znam", primeti carica.
"Nema sumnje da si doznala da sam ja otkupila Volterovu biblioteku posle
njegove smrti. Meñu njegovim hartijama nalazio se i dnevnik kardinala Rišeljea,
u kome je on šifrovano izneo svoja istraživanja o istorijatu Monglanske
garniture. Volter je pronikao u šifru i tako sam ja mogla da pročitam ono što je
Rišelje otkrio. Taj je rukopis sada sklonjen u riznicu Ermitaža, kuda sam te i
povela. Nameravam da ti ga pokažem."
"Zbog čega je značajan taj dokument?" upita nastojnica, pitajući se zašto ga
njena prijateljica nije ranije pomenula.
"Rišelje je sledio trag garniture sve do Mavara koji ju je poklonio Karlu
Velikom, pa čak i dalje. Kao što i sama znaš, Karlo Veliki je vodio mnoge
krstaške ratove protiv Mavara kako u Španiji tako i u Africi. Ali jednom
prilikom je odbranio Kordobu i Barselonu od hrišćanskih Baska koji su zapretili
da sravne sa zemljom glavno mavarsko uporište. Iako su Baski bili hrišćani,
vekovima su pokušavali da pregaze franačko kraljevstvo i da zavladaju
zapadnom Evropom, a najviše su ih zanimali obala Atlantika i planine u kojima
su vladali."
"Pirineji", primeti nastojnica.
"Tako je", odvrati carica. "Zvali su ih čarobne planine. Poznato ti je da se
upravo u tim planinama začeo najmističniji kult poznat od roñenja Hrista. Odatle
potiču Kelti, koji su pošli dalje na sever, naselili Bretanju, a zatim i Britanska
ostrva. Iz tih planina potiče i čarobnjak Merlin, kao i tajni kult nama poznat kao
druidski."
"Nisam sve to znala", priznade nastojnica, gledajući ispred sebe u snegom
zastrtu stazu dok je koračala, napućenih tankih usana; izborano lice podsećalo
joj je na kamen iz neke dravne grobnice.
"Sve ćeš to pročitati u dnevniku, još malo pa smo stigle", primeti ova druga.
"Rišelje tvrdi da su Mavari prodrli na tu teritoriju i saznali strašnu tajnu koja je
bila čuvana vekovima; prvo su je čuvali Kelti, a posle njih Baski. Ovi mavarski
osvajači su zatim transkribovali ono što su saznali u šifru koju su sami izmislili.
U stvari, šifriranu tajnu ugradili su u zlatne i srebrne figure Monglanske
garniture. Kada je postalo jasno da bi Mavari mogli izgubiti vlast nad Iberijskim
poluostrvom, šahovsku garnituru su poslali Karlu Velikom, koga su se plašili.
Važio je za najmoćnijeg vladara u istoriji civilizacije, zbog čega su ga smatrali
jedinim sposobnim da je zaštititi."
"I ti veruješ u tu priču?" upita nastojnica, dok su se približavale ogromnom
pročelju Ermitaža.
"Prosudi sama", reče Katarina. "Znam da je ta tajna starija od Mavara, starija
od Baska. Starija čak i od druida. Moram te upitati, prijateljice moja, jesi li ikada
čula za tajno udruženje muškaraca koji sebe ponekad nazivaju Slobodni zidari?"
Nastojnica preblede. Zastala je ispred vrata kroz koja je upravo trebalo da
proñu. "Šta si rekla?" upita ona jedva čujnim glasom, zgrabivši prijateljicu za
ruku.
"Ah", izusti Katarina. "Znači, znaš da je sve što sam rekla tačno. Kada
pročitaš rukopis, ispričaću ti moju priču."
CARIČINA PRIČA
Kada mi je bilo četrnaest godina napustila sam svoj dom u Pomeranji gde
smo ti i ja zajedno odrasle. Tvoj je otac nešto ranije prodao imanje koje se
graničilo sa našim i vratio se u rodnu Francusku. Neću nikada zaboraviti koliko
sam bila tužna, draga moja Helen, što sa tobom nisam mogla da podelim uspeh o
kome smo toliko razgovarale, činjenicu da ću uskoro možda biti izabrana za
naslednicu jedne kraljice.
U to vreme trebalo je da otputujem na dvor carice Jelisavete Petrovne u
Moskvu. Jelisaveta, kćerka Petra Velikog, domogla se vlasti političkim udarom,
bacivši sve svoje protivnike u zatvor. Pošto se nikada nije udavala i već je zašla
u godine kada nije mogla da raña, izabrala je za svog naslednika mračnog
nećaka, velikog vojvodu Petra. Trebalo je da postanem njegova nevesta.
Na putu za Rusiju, majka i ja trebalo je da se zaustavimo na dvoru Fridriha II
u Berlinu. Fridrih, mladi pruski car, koga je Volter već nazvao "Veliki", poželeo
je da bude moj pokrovitelj, a ja njegova kandidatkinja koja će mu omogućiti da
putem braka ujedini kraljevstva Prusije i Rusije. Bila sam za njega prihvatljivija
od njegove roñene sestre, jer njoj nije imao duše da nameni takvu sudbinu.
U to doba pruski dvor bio je u istoj meri blistav kao što će u Fridrihovim
poznim godinama postati obedan. Po mom dolasku, kralj se mnogo trudio da me
šarmira kako bih se osećala prijatno. Odenuo me je u haljine svojih kraljevskih
sestara, a svake večeri sam za stolom sedela pored njega; zabavljao me je
pričama o operi i baletu. Iako sam još bila dete, nije me mogao prevariti. Znala
sam da namerava da me iskoristi kao pešaka u jednoj većoj igri, igri koju je
igrao na šahovskoj tabli Evrope.
Posle izvesnog vremena saznala sam da na pruskom dvoru boravi čovek koji
se nedavno vratio sa ruskog dvora pošto je tamo proveo skoro deset godina.
Sada je bio Fridrihov dvorski matematičar i zvao s Leonard Ojler. Bila sam
dovoljno drska da zatražim da me primi nasamo, misleći da bi mi dobro došla
njegova lična zapažanja o zemlji koju je trebalo uskoro da posetim. Nisam
mogla predvideti da će naš susret jednog dana izmeniti tok moga života.
Prvi put smo se sastali u malom predvorju velikog dvora u Berlinu. Ovaj
čovek jednostavnog ukusa, ali briljantnog uma očekivao je dete koje će uskoro
postati kraljica. Mora da smo činili čudan par. Bio je sam u sobi, visok, krhak, sa
vratom nalik na izduženu bocu, velikih tamnih očiju i povećeg nosa. Pogledao
me je razroko, objasnivši to činjenicom da na jedno oko ne vidi, jer je jednom
prilikom suviše dugo gledao u sunce. Ojler se, naime, pored matematike bavio i
astronomijom.
"Nisam navikao da vodim razgovore", poče on. "Dolazim iz zemlje u kojoj
čoveka obese čim progovori." To je bilo prvo što sam saznao o Rusiji i,
uveravam te, dobro mi je poslužilo tokom kasnijih godina. Ispričao mi je kako
carica Jelisaveta Petrovna ima petnaest hiljada haljina i dvadeset pet hiljada pari
cipela. Čim se u nečemu ne bi slagala sa svojim ministrima zavitlala bi im u
glavu cipelu, a takoñe ih je iz čistog ćefa slala na vešala. Imala je bezbroj
ljubavnika, a još neumerenija od njenih seksualnih prohteva bila je potreba za
pićem. Nije dozvoljavala da se ičije mišljenje kosi sa njenim.
Kada sam uspela da razbijem njegovu prvobitnu uzdržanost, dr Ojler i ja
provodili smo dosta vremena zajedno. Veoma smo zavoleli jedno drugo, tako da
mi je čak rekao kako žarko želi da me zadrži na berlinskom dvoru kako bi
mogao da me podučava matematici, jer sam dosta obećavala na tom polju.
Razume se, to je bilo nemoguće.
Ojler je čak priznao da mu nije mnogo stalo do cara Fridriha, njegovog
pokrovitelja. Za to je imao valjane razloge, od kojih Fridrihovo slabo snalaženje
u matematici nije bilo najvažnije. Pravi razlog mi je otkrio poslednjeg jutra mog
boravka u Berlinu.
"Mala moja prijateljice", poče on, kada sam tog sudbonosnog jutra došla u
njegovu laboratoriju da se pozdravim. Sećam se da je svilenom maramom
upravo brisao neko sočivo, što je obično činio kada je rešavao kakav problem.
"Nešto moram da ti kažem pre no što odeš. Pomno sam te proučavao ovih
poslednjih dana i mislim da ti mogu poveriti ono što ću ti sada ispričati.
Meñutim, ako ovo nepromišljeno otkriješ bilo kome, oboje ćemo se naći u
velikoj opasnosti."
Uverih dr Ojlera da mu svojim životom jemčim da će to ostati naša tajna. Na
moje iznenañenje kazao mi je da će to možda i biti potrebno.
"Mlada si, ne poseduješ moć, a i žena si", reče Ojler. "To su razlozi zbog
kojih te je Fridrih izabrao da budeš njegovo oruñe u jednom nepreglednom,
mračnom carstvu kao što je Rusija. Možda ti nije poznato da već dvadeset
godina tom velikom zemljom vladaju isključivo žene: prvo Katarina I, udovica
Petra Velikog; zatim Ana Ivanovna, Ivanova kćer; Ana od Meklenburga, koja je
bila namesnik svome sinu Ivanu VI; i sada Jelisaveta Petrovna, Petrova kćer.
Ako ti nastaviš ovu moćnu tradiciju, naći ćeš se u velikoj opasnosti."
Učtivo sam slušala tog gospodina, mada sam počela da podozrevam kako mu
sunce nije pomutilo samo vid.
"Postoji jedno tajnu udruženje muškaraca koji smatraju da je njihova životna
misija da izmene tok civilizacije", rekao mi je Ojler. Sedeli smo u njegovoj
radnoj sobi okruženi teleskopima, mikroskopima i plesnjivim knjigama
razbacanim po stolovima od mahagonija i inače pretrpanim gomilama hartije.
"Ti ljudi", nastavio je on, "tvrde da su naučnici i inženjeri, ali u stvari su to sami
mistici. Ispričaću ti ono što znam o njihovom istorijatu, jer ti to može biti od
velike koristi.
Godine 1271, princ Edvard od Engleske, sin Henrija III, krenuo je na obalu
Severne Afrike da vodi krstaške ratove. Pristao je u Akru nedaleko od drevnog
Jerusalima. O njegovom tamošnjem boravku zna se samo toliko da je
učestvovao u nekoliko bitaka i da se sastao sa tamošnjim muslimanskim
Mavarima, koji su komandovali vojskom. Naredne godine Edvard je pozvan da
se vrati u Englesku, zbog očeve smrti. Po povratku proglašen je za kralja
Edvarda I i ostatak njegvog životopisa možemo naći u knjigama. Ono što se ne
zna jeste činjenica da je iz Afrike nešto doneo."
"Šta to?" strašno me je zanimalo da saznam.
"Doneo je veliku tajnu. Tajnu nastalu u praskozorju civilizacije", odvrati
Ojler. "Ali biće bolje da krenem redom.
Edvard je po povratku u Englesku osnovao jedno muško društvo, sa čijim je
članovima verovatno podelio tu tajnu. Malo znamo o njima, ali njihova kretanja
možemo donekle slediti. Znamo da se to društvo proširilo i na Škotsku, posle
podjarmljivanja Škota, gde je izvesno vreme mirovalo. Kada su Jakobinci
početkom veka pobegli iz Škotske, sa sobom su u Francusku preselili i društvo i
njegova učenja. U njihove redove privučen je, za vreme svog boravka u
Engleskoj, i Monteskje, veliki francuski pesnik, tako da su uz njegovu pomoć
1734. u Parizu ustanovili Ložu nauka. Četiri godine kasnije, pre no što je postao
pruski kralj, naš Fridrih Veliki bio je uveden u to tajno društvo u Brunsviku. Iste
te godine, papa Klement XII izdao je proglas kojim se društvo zabranjuje; ono
se u meñuvremenu već proširilo na Italiju, Prusiju, Austriju, Holandiju i
Francusku. Društvo je tada bilo već tako moćno da je parlament katoličke
Francuske odbio da prihvati papino nareñenje."
"Zašto mi sve to pričate?" upitala sam Ojlera. "Čak i da shvatam ciljeve
kojima su ti ljudi težili, kakve to veze ima sa mnom? I šta ja mogu da učinim u
vezi s tim? Iako težim velikim stvarima, ipak sam još samo dete."
"Sudeći na osnovu onoga što ja znam o njihovim ciljevima", primeti blago
Ojler, "ako ti ljudi nisu poraženi, mogli bi poraziti svet. Možda si ti danas još
dete, ali uskoro ćeš postati žena narednog ruskog cara, prvog muškog vladara
toga carstva u dvadeset godina. Moraš saslušati ono što imam da ti kažem i to ti
se mora urezati u pamćenje." Uhvatio me je za ruku.
"Ti ljudi sebe ponekada nazivaju bratstvom slobodnih zidara, a ponekad
rozikrucijancima. Koje god ime da izaberu, jedna stvar im je zajednička. Koreni
su im u Severnoj Africi. Kada je princ Edvard osnovao ovo društvo na
Zapadnom tlu, nazivali su sebe redom afričkih neimara. Smatrali su da su
njihovi preci osnovali drevne civilizacije, da su oni obrañivali i polagali kamene
blokove piramida u Egiptu, sagradili viseće vrtove, kulu i kapije Vavilona. Znali
su drevne tajne. Ali ja verujem da su oni bili tvorci još nečeg, nečeg novijeg i
možda moćnijeg od..."
Ojler je zastao i uputio mi pogled koji nikada neću zaboraviti. Progoni me i
danas, gotovo pedeset godina kasnije, kao da mi ga je uputio pre samo jednog
trenutka. Viñam ga čak i u snovima i to tako živo da se sva užasnem, pa čak
mogu da osetim i njegov dah na vratu koji me je zapahnuo kada se sagnuo da mi
šapne na uvo:
"Verujem da su oni tvorci Monglanske garniture. I da sebe smatraju njenim
zakonitim naslednicima."
Kada je Katarina završila svoju priču, ostala je ćutke da sedi zajedno sa
nastojnicom u velikoj biblioteci Ermitaža, u koju su donele rukopis Volterovih
dnevnika. Za tim ogromnim stolom, koji su okruživali zidovi visoki trideset
stopa, popunjeni knjigama, Katarina je posmatrala nastojnicu kao što mačka
posmatra miša. Nastojnica je zurila kroz široke prozore okrenute prema
travnjaku, po kome je carska straža cupkala i duvala u prste na hladnom
jutarnjem vazduhu.
"Moj pokojni muž", dodade umilnim glasom Katarina, "bio je poklonik
Fridriha Velikog od Prusije. Petar je imao običaj da u dvoru u Petrogradu nosi
prusku uniformu. Prve bračne noći, preko postelje je poslagao olovne pruske
vojnike i naterao me da uvežbavam trupe. Kada je Fridrih ustanovio red
slobodnih zidara u Pruskoj, Petar im se pridružio i životom se obavezao da će ih
podržavati."
"A onda si ti", javi se nastojnica, "zbacila muža, strpala ga u zatvor i sredila
da ga ubiju."
"Bio je opasni manijak", reče Katarina. "Ali sa njegovom smrću nemam
nikakve veze. Šest godina kasnije, 1768, Fridrih je osnovao veliku ložu afričkih
neimara u Silesiju. Švedski kralj Gustav pridružio se redu; uprkos pokušajima
Marije Terezije da ovaj otrov protera iz Austrije, priključio im se i njen sin Josif
II. Kada sam za sve to saznala, vratila sam svog prijatelja Ojlera što sam pre
mogla u Rusiju.
Stari matematičar je tada već bio potpuno slep. Ali zato nije izgubio svoj
unutrašnji vid. Kada je Volter umro, Ojler me je nagonio da otkupim njegovu
biblioteku. U njoj su se nalazili važni dokumenti kojih je Fridrih Veliki želeo da
se dočepa. Kada mi je pošlo za rukom da biblioteku prebacim u Petrograd, evo
šta sam u njoj pronašla. Sačuvala sam ovo kako bih mogla da ti pokažem."
Carica izvuče iz Volterovog rukopisa dokument ispisan na pergamentu i
pruži ga nastojnici, koja ga pažljivo razmota. Poslao ga je Fridrih, pruski
prestolonaslednik, Volteru, iste one godine kada je pristupio redu slobodnih
zidara:
Gospodine, nema ničeg što više želim od vaših spisa... Ako meñu vašim
rukopisima postoji išta što biste želeli da sakrijete od očiju javnosti, obavezujem
se da to sačuvam u najstrožoj tajnosti...
Nastojnica podiže oči sa lista hartije. Pogled joj je bio zamišljen. Lagano je
ponovo smotala pismo i pružila natrag Katarini, koja ga je vratila u skrovište.
"Zar nije sasvim jasno da misli na dnevnik kardinala Rišeljea koga je Volter
dešifrovao?" upita carica. "Trudio se da ga se domogne još od trenutka kada je
stupio u to tajno udruženje. Možda ćeš mi sada poverovati..."
Katarina uze poslednji tom uvezan u kožu i stade da lista stranice dok ne
stiže gotovo do kraja, a zatim poče naglas da čita one reči koje je nastojnica već
znala napamet, reči koje je davno preminuli kardinal Rišelje ispisao šifrom što je
samo njemu bila poznata:
Jer konačno sam otkrio da je tajna koja potiče iz drevnog Vavilona, tajna
preneta u persijsko i indijsko carstvo za koju su znali samo odabrani, u stvari
tajna Monglanske garniture. Ova tajna, kao i sveto ime Boga, nikada ne sme biti
ispisana nikakvim pismom.
Ta je tajna toliko moćna da je bila uzrok padu civilizacija i smrti kraljeva, te
stoga nikada ne sme biti poverena nikome osim članovima svetih redova,
ljudima koji su položili testove i zakletve. Ovo je znanje tako strašno da se sme
poveriti samo najvišim ešalonima Elite.
Moje je uverenje da se ta tajna javlja u obliku neke formule i da je ta formula
prouzrokovala pad mnogih kraljevstava tokom istorije, kraljevstava koje su za
nas danas samo legende. A Mavari, uprkos činjenici da su bili upućeni u to tajno
znanje i uprkos strahu od njega, ipak su dotičnu formulu zapisali u Monglansku
garnituru. Uneli su svete simbole u kvadrate na tabli i na figure, sačuvavši ključ
koji samo istinski Majstori Igre mogu upotrebiti da bi je razrešili. Ovo sam
sakupio čitajući drevne rukopise sakupljene od Šalona, Suasona i Tura koje sam
lično preveo.
Neka se Bog smiluje našim dušama.
Ecce Signum,
Arman Žan di Plesis,
vojvoda od Rišeljea i vikar od
Likona, Poatoa i Pariza,
rimski kardinal
predsednik vlade Francuske
Anno Domini 1642.
Kada je završila sa čitanjem, Katarina se obrati ćutljivoj nastojnici: "Iz
njegovih memoara saznajemo da je 'Železni kardinal' planirao da uskoro
otputuje u nadbiskupiju Monglan. Ali kao što znaš, umro je u decembru te iste
godine, pošto je ugušio pobunu u Rosiljonu. Možemo li makar na trenutak
posumnjati da je znao za postojanje tih tajnih udruženja, ili da je želeo da se
dočepa Monglanske garniture pre no što ona padne u tuñe ruke? Sve što je činio
imalo je za cilj sticanje što veće moći. Zašto bi se pred kraj života promenio?"
"Draga moja Figice", poče nastojnica uz slabi osmeh koji nije odslikavao
unutrašnju buru koju je osetila začuvši ove reči, "shvatam šta hoćeš da kažeš.
Ali svi ti ljudi su mrtvi. Možda su je za života tražili. Ali nisu je našli. Nemoj mi
samo reći da se plašiš duhova?"
"Duhovi mogu ponovo ustati!" viknu Katarina. "Pre petnaest godina,
britanske kolonije u Americi zbacile su jaram carstva. Ko je u to bio umešan?
Vašington, Džeferson, Frenklin - svi su oni slobodni zidari! Danas se francuski
kralj nalazi u zatvoru, a kruna samo što mu se nije otkotrljala zajedno s glavom.
Ko stoji iza toga? Lafajet, Kondorset, Danton, Demulan, Briso, Sije i kraljeva
vlastita braća, uključujući tu vojvodu od Orleana - i svi su oni slobodni zidari."
"Slučajnost...", poče nastojnica, ali je Katarina prekide.
"Da li je slučajnost i to što je od svih ljudi koje sam pokušala da potkupim da
podrže Odluku o sekularizaciji u Francuskoj, moje uslove prihvatio samo jedan:
niko drugi do Mirabo - pripadnik slobodnih zidara? Razume se, nije mogao znati
da ja nameravam da ga oslobodim blaga pošto primi mito."
"Biskup od Otina je odbio?" upita nastojnica sa osmehom, gledajući svoju
prijateljicu preko debelih korica dnevnika. "Šta je naveo kao razlog?"
"Svota koju je tražio za saradnju bila je nečuvena", pušila se carica, ustavši.
"Taj čovek zna više no što je bio spreman da otkrije preda mnom. Znaš da u
skupštini tog Taljerana zovu 'angorska mačka'? Prede, ali ima kandže. Nemam
poverenja u njega."
"Ti veruješ samo onome koga možeš da podmitiš, zar ne?" upita nastojnica.
Sa tužnim pogledom i jednim sporim pokretom ona obmota svoju odoru oko
sebe i ustade kako bi se našla naspram svoje prijateljice koja je stajala s druge
strane stola. A onda se okrenu kao da će da se udalji.
"Kuda si krenula?" povika upaničena carica. "Zar ti nije jasno zašto sam sve
to preduzela? Nudim ti svoju zaštitu. Ja sam jedini vladar najveće zemlje na
svetu. Predajem svoju moć u tvoje ruke..."
"Sofija", prekinu je mirno nastojnica, "zahvaljujem ti na ponudi, ali ja se ne
plašim tih ljudi koliko ti. Voljna sam da poverujem, kao što tvrdiš, da su mistici,
možda čak i revolucionari. Da li ti je ikada palo na pamet da ta društva koja si
toliko proučavala možda imaju na umu neki krajnji cilj koji nisi predvidela?"
"Na šta misliš?" upita carica. "Ako se imaju u vidu njihovi poduhvati jasno je
da žele da sve monarhije pretvore u prah. Kakav drugi cilj mogu imati, do da
ovladaju svetom?"
"Možda je njihov cilj da oslobode svet." Nastojnica se osmehnu. "U ovom
trenutku ne posedujem dovoljno dokaza koji bi prevagnuli na bilo koju stranu,
ali imam dovoljno činjenica da kažem ovo: jasno mi je iz tvojih reči da te je na
akciju nagnala sudbina koja ti je na dlanu ispisana na dan roñenja... tri krune na
tvom dlanu. Ali ja moram delati sledeći vlastitu sudbinu."
Nastojnica okrenu nagore dlan i pruži ga preko stola prema svojoj prijateljici.
Tamo, gotovo kod zglavka, linija života i linija sudbine su se ispreplitale
obrazujući broj osam. Katarina se ćutke, gotovo ledenim pogledom zagleda u
brojku, a zatim prstima lagano poče da je sledi.
"Cilj ti je da mi pružiš svoju zaštitu", izjavi nežno nastojnica. "Ali mene štiti
veća sila no što je ona koju ti poseduješ."
"Znala sam!" zaviče promuklo Katarina, odgurnuvši nastojničinu šaku. "Sve
te priče o uzvišenim ciljevima i namerama znače samo jedno: sklopila si savez s
nekim drugim, ne posavetovavši se prethodno sa mnom! Ko je to, kome si
poklonila svoje pogrešno usmereno poverenje? Zahtevam da mi kažeš njegovo
ime!"
"Rado." Nasmeši se nastojnica. "To je Onaj koji je u moju šaku utisnuo znak.
Taj mi znak daje pravo na apsolutnu vlast. Ti si možda vladarka cele Rusije,
draga moja Figice. Ali ne zaboravi ko sam ja. I ko me je izabrao. Ne zaboravi da
je Bog najveći šahovski majstor od svih."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

8 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:12 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
7. OKRET KONJA
Kralj Artur je usnio čudnovat san: činjaše mu se da sedi na jastučetu u nekoj
stolici i da je ta stolica pričvršćena za točak. Señaše na njoj kralj Artur u
najskupljoj odeždi od zlata... a onda, iznenada, kralj pomisli da se točak okrenuo
naopačke i da je on pao meñu zmije, a one ga svaka uhvatile za po jedan ud; u
tom trenutku kralj zavika u snu: "Upomoć".
'Arturova smrt', Ser Tomas Malori
Regnabo, Regno, Regnavi, Sum sine regno. (Vladaću, vladam, vladao sam,
ostao sam bez vlasti.)
Natpis na Točku sreće tarota
Dan posle šahovskog meča bio je ponedeljak. Ustala sam teturavo iz svog
nezgrapnog kreveta na sklapanje, gurnula ga nazad u zid i otišla da se istuširam i
pripremim za još jedan dan kod Kona Edisona.
Trljajući se ogrtačem za kupanje, otapkah bosa nazad duž hodnika i počeh da
tražim telefon meñu svojom zbirkom zanatskih rukotvorina. Posle večere u
Palmu sa Lili i neobičnog dogañaja koji je usledio, zaključila sam da smo odista
samo dva pešaka u nečijoj tuñoj igri, te sam poželela da na svoju stranu table
privučem neke krupnije figure. Tačno sam znala odakle treba da počnem.
Lili i ja smo se za vreme večere složile da je Solarinovo upozorenje imalo
neke veze sa bizarnim dogañajima od toga dana, ali od te tačke naša mišljenja su
se razilazila. Ona je bila ubeñena da iza svega što se potom dogodilo stoji
Solarin.
"Prvo, Fisk je umro pod tajanstvenim okolnostima", istaknu ona dok smo
sedele okružene palmama za jednim od gusto zbijenih drvenih stolova. "Otkud
znamo da ga Solarin nije ubio? Zatim, nestaje Sol, ostavivši moj auto i mog psa
na milost i nemilost vandalima. Sol je očigledno kidnapovan, jer u protivnom
nikada ne bi napustio svoje mesto."
"To je tačno", složih se uz osmeh, posmatrajući je kako proždire debeli,
sirovi goveñi odrezak. Znala sam da se Sol ne bi usudio da ponovo iziñe Lili na
oči osim ako mu se nešto strašno nije dogodilo. Tokom našeg potonjeg
razgovora Lili je sredila još ogromnu salatu i tri košarice hleba.
"Zatim neko puca na nas", izgovori ona izmeñu zalogaja, "i obe se slažemo
da je metak ispaljen kroz otvoreni prozor sale u kojoj se održao meč."
"Bila su dva metka", napomenuh. "Možda je neko pucao na Sola i naterao ga
da pobegne pre no što smo mi stigle."
"Ali piFce de rQsistance", promumla Lili i dalje žvaćući hleb i ne obraćajući
pažnju na mene, "jeste u tome što sam, pored metoda i sredstava, otkrila i
motiv!"
"O čemu to govoriš?"
"Znam zašto Solarin čini te podlosti. Skontala sam izmeñu prvog rebra i
salate."
"Prosvetli me, molim te", zamolih. Začula sam Karioku kako pretura po
Lilinim stvarima u torbi i sve mi se činilo da će ga uskoro čuti i okolni gosti.
"Svakako si čula za skandal u Španiji?" nastavi ona. Morala sam dobro da
napregnem mozak.
"Misliš kada je Solarin opozvan u Rusiju pre nekoliko godina?" Ona klimnu,
a ja dodadoh: "To je sve što si mi ispričala."
"To je bilo zbog formule", reče Lili. "Solarin je dosta rano ispao iz trke za
prestiž u šahu. Na turnirima je igrao samo s vremena na vreme. Imao je titulu
velemajstora, ali je u stvari studirao fiziku; to mu je poziv. Za vreme takmičenja
u Španiji, Solarin se opkladio sa jednim igračem da će mu otkriti neku tajnu
formulu ako ga ovaj pobedi na turniru."
"O kakvoj je formuli bila reč?"
"Ne znam. Ali kada je to štampa objavila, Ruse je uhvatila panika. Solarin je
preko noći nestao i o njemu se više ništa nije čulo sve do sada."
"Misliš da je reč bila o nekoj formuli iz oblasti fizike?" upitah.
"Možda receptu za neko tajno oružje. To bi sve objasnilo, zar ne?" Meni se
nije činilo da bi to bilo šta objasnilo, ali sam je pustila da i dalje trtlja.
"Plašeći se da bi Solarin mogao da se posluži istim trikom i na ovom turniru,
KGB se umešao i izbacio Fiska iz trke, a zatim pokušao i mene da zaplaši. Da je
ijedan od nas pobedio Solarina, on nam je mogao dati tajnu formulu!" Bila je
veoma ponosna što je tako lepo uspela sve da poveže, ali ja nisam bila spremna
da progutam njeno objašnjenje.
"Slažem se da ti je teorija silna", rekoh. "Ali treba povezati još nekoliko
sitnica koje se za sada ne uklapaju. Na primer, šta se dogodilo Solu? Zašto bi
Rusi uopšte pustili Solarina iz zemlje ako su podozrevali da bi mogao da ponovo
pokuša isti trik... pod pretpostavkom da je zaista u pitanju bio trik? I zbog čega
bi, pobogu, Solarin želeo da forumulu za oružje preda bilo tebi bilo tom
drhtavom, pretpotopnom Fisku, nek' mu duša počiva u miru?"
"Pa, dobro, ne uklapa se baš sve", priznada ona. "Ali i to je neki početak."
"Zar Šerlok Holms nije jednom prilikom kazao: 'Najveća je pogreška stvoriti
teoriju pre no što doñeš do podataka'?", upitah je. "Predlažem da se obe malo
raspitamo o Solarinu. Ali i dalje smatram da bi trebalo da odemo u policiju.
Konačno, kao dokaz imamo dve rupe od metaka."
"Nipošto", uzviknu iznervirano Lili, "neću priznati da nisam sama u stanju da
rešim ovu misteriju. Strategija je moje srednje ime."
I tako smo se složile, posle mnogo krupnih reči i podeljenog sladoleda sa
vrućim voćnim prelivom, da se na nekoliko dana razdvojimo i raspitamo o
obrazovanju i modusu operandi velemajstora Solarina.
Lilin šahovski trener bio je i sam velemajstor. Iako je morala dosta da vežba
pre svog meča u utorak, Lili je mislila da bi za vreme treninga mogla od njega
da dozna nešto više o Solarinovom karakteru. U meñuvremenu će se raspitati i o
Solu. Ako nije bio kidnapovan (što bi je odista razočaralo), lično će od njega
čuti zašto je napustio svoje radno mesto.
I ja sam imala svojih planova, ali se nisam potrudila da ih, bar za sada,
saopštim Lili Rad.
Na Menhetnu sam imala prijatelja koji je bio još tajanstvenija ličnost od
neuhvatljivog Solarina. Čoveka čiji se broj telefona nije nalazio ni u jednom
telefonskom imeniku i koji nije imao adresu na koju ste mogli da mu pišete. Bio
je jedna od legendi kompjuterske obrade podataka i mada je imao jedva trideset
godina, napisao je neke konačne tekstove na tu temu. Bio mi je mentor iz
kompjuteristike po mom dolasku u Veliku Jabuku pre tri godine i izvadio me je
iz nekoliko gustih situacija u prošlosti. Njegovo ime, kada bi mu bilo po volji da
se njime koristi, bilo je dr Ladislaus Nim.
Nim je bio ne samo majstor za kompjutersku obradu podataka, nego i
stručnjak za šah. Igrao je protiv Reševskog i Fišera i nije pokleknuo. Ali najjači
je, u stvari, bio kao odličan poznavalac šaha i to je bio razlog zbog koga sam
želela da ga pronañem. Znao je napamet sve partije iz svih mečeva za svetskog
prvaka. Bio je, uz to, pokretna biografska enciklopedija velemajstora. Satima je
mogao da vas zabavlja pričicama iz istorije šaha, kada bi mu se prohtelo da bude
šarmantan. Znala sam da će biti u stanju da poveže niti koje sam držala u šaci.
Kada ga pronañem.
Ali jedno je želeti pronaći Nima, a sasvim drugo pronaći ga. Prema osoblju
koje je odgovaralo na telefonske pozive upućene njemu KGB i CIA su ličili na
prave torokuše. Nisu čak ni priznavali da znaju ko je on kada biste nazvali, a ja
sam zvala već nedeljama.
U početku sam htela da doñem do Nima samo da bih se pozdravila pre no što
napustim zemlju. Sada sam morala da ga pronañem i to ne samo zbog pakta koji
sam sklopila sa Lili Rad, već i zbog toga što sam znala da su te naizgled
nepovezane stvari... Fiskova smrt, Solarinovo upozorenje, Solov nestanak... na
neki način ipak u vezi. Bile su povezane sa mnom.
Bila sam ubeñena u to, jer kada sam u ponoć ostavila Lili u restoranu Palma,
odlučila sam da odmah sprovedem malu istragu. Umesto da poñem pravo kući,
odvezla sam se taksijem do hotela Peta Avenija u nameri da vidim gataru koja
mi je, ne znam kako, pre tri meseca izrekla isto upozorenje kao i Solarin danas
po podne. Mada su njegovo upozorenje neposredno potom propratili i čvrsti
dokazi, smatrala sam da nimalo slučajno nisu upotrebili gotovo iste reči. Želela
sam da saznam zašto.
Zbog toga sam morala smesta da porazgovaram sa Nimom. To se više nije
moglo odlagati. Jer, kako se ispostavilo, u hotelu Peta Avenija nije bilo nikakve
gatare. Razgovarala sam sa šefom hotelskog bara duže od pola sata kako bih se
potpuno uverila da sam ga dobro shvatila. Stalno mi je ponavljao da već petnaest
godina radi na tom mestu. U baru hotela Peta Avenija nikada nije bila zaposlena
nikakva gatara. Čak ni tokom Novogodišnje noći. Žena koja je znala da treba da
stignem tamo, koja je čekala da me Hari nazove u kompjuterski centar, koja mi
je pripremila sudbinu u jambskom pentametru, koja je upotrebila iste reči koje
će tri meseca kasnije upotrebiti Solarin u svom upozorenju - žena koja je čak,
prisetih se, znala datum mog roñenja - jednostavno nikada nije postojala.
Razume se da jeste postojala. Imala sam tri svedoka koji su to mogli da
potvrde. Ali posle toliko vremena čak više nisam verovala ni sopstvenim očima.
I tako sam tog ponedeljka ujutro, dok mi se kosa cedila po frotirskom
ogrtaču, iskopala telefon i pokušala još jednom da stupim u vezu sa Nimom.
Ovog puta čekalo me je iznenañenje.
Kada sam okrenula broj njegove službe za primanje poruka, dobila sam
njujoršku telefonsku kompaniju i saslušala njihovu snimljenu poruku, u kojoj
obaveštavaju zainteresovane da je taj broj promenjen i da sada ima prefiks za
Bruklin. Okrenula sam novi broj, razmišljajući o tome kako je čudno što je Nim
preselio svoju službu. Konačno, ja sam bila jedna od samo troje ljudi na svetu
koji su imali čast da znaju stari broj. Prevelike mere opreza mogu biti štetne.
Drugo iznenañenje me je čekalo kada se veza uspostavila.
"Rokavej Grins Hol", reče žena koja se javila na telefon.
"Pokušavam da stupim u vezu sa dr Nimom", rekoh.
"Bojim se da ovde nema nikoga sa tim imenom", odgovori ona slatkim
glasom. Ovo je bio pravi melem za uši posle svih onih otrovnih poricanja kojima
su me obično zasipali ljudi iz Nimove službe. Ali čekalo me je još jedno
iznenañenje.
"Dr Nim. Dr Ladislaus Nim", ponovih jasno. "Ovaj broj sam dobila od službe
obaveštenja na Menhetnu."
"Je li... je li to ime nekog muškarca?" upita žena uzdahnuvši.
"Jeste", odvratih pomalo nestrpljivo. "Mogu li da ostavim poruku? Veoma mi
je važno da doñem do njega."
"Gospoño", izusti žena u čiji glas je već počela da se uvlači hladnoća. "Ovo
je karmeličanski samostan! Neko se našalio s vama!" Zatim je spustila slušalicu.
Znala sam da je Nim pustinjak, ali ovo je bilo previše. U besu sam odlučila
da ga moram pronaći po svaku cenu. Kako sam već zakasnila na posao, izvukla
sam fen za kosu i počela da je sušim nasred sobe, dok sam koračala unaokolo
pokušavajući da smislim šta sad da radim. A onda mi je sinula ideja.
Nim je pre nekoliko godina instalirao neke od najvećih sistema za njujoršku
berzu. Ljudi koji rade na tim kompjuterima sigurno znaju za njega. Možda čak i
svraća tamo s vremena na vreme da proveri kako rade. I tako sam pozvala
tamošnjeg šefa DP-a.
"Dr Nim?" ponovi on. "Nikada čuo za njega. Jeste li sigurni da je ovde radio?
Ja sam tu već tri godine, ali to ime nijednom nisam čuo."
"U redu", izustih već potpuno očajna, "dosta mi je. Želim da razgovaram sa
predsednikom. Kako se on zove?"
"Njujorška... berza.... nema... predsednika!" obavesti me on, frknuvši. Sranje.
"Pa, šta onda ima?" gotovo sam zavrištala u slušalicu. "Neko mora da vodi
poslove."
"Imamo predsedavajućeg", obavesti me on s gañenjem i pomenu njegovo
ime.
"Odlično, spojite me onda s njim, molim vas."
"U redu, gospo", reče on. "Pretpostavljam da znate šta radite."
Nego šta nego da sam znala. Sekretarica predsedavajućeg je bila veoma
ljubazna, a meni je bilo jasno da sam na pravom tragu po načinu na koji je
razvrstavala moja pitanja.
"Dr Nim?" začuh njen živahan starački glas. "Ne... ne, mislim da mi to ime
nije poznato. Predsedavajući je trenutno van zemlje. Da li bih možda ja mogla
da primim poruku umesto njega?"
"Svakako", odvratih. Ničem boljem nisam mogla ni da se nadam, jer sam već
imala dugogodišnje iskustvo sa tim tajanstvenim čovekom. "Ako se čujete sa Dr
Nimom, molim vas kažite mu da gospoñica Velis očekuje da joj se javi u
samostanu Rokavej Grins. I da ću ako mi se ne javi do večeras, biti primorana
da se zaredim."
Jadnoj, zbunjenoj ženi ostavila sam brojeve svojih telefona i potom spustila
slušalicu. Pravo budi Nimu ako ova poruka padne u ruke nekim mladim
damama iz njujorške berze pre no što stigne do njega. Baš bih volela da vidim
kako će iz toga izvući.
Pošto sam postigla onoliko koliko se moglo kada je reč o tako teškom
zadatku, navukla sam odelo boje paradajza, spremivši se za svoj radni dan kod
Kon Edisona. Zatim sam stala da preturam po dnu ormana tražeći nešto što bih
obula, uz put glasno psujući. Karioka mi je izgrizao pola cipela, a ostale je
ispremeštao. Konačno sam pronašla par koji je išao uz odelo, prebacila kaput i
otišla na doručak. Isto kao i Lili, i meni je bilo teško da se suočim sa pojedinim
stvarima na prazan stomak, a jedna od njih bio je Kon Ed.
La Galet je bio lokalni francuski bistro, pola bloka udaljen od mog stana, na
kraju Tjudor Plejsa. Stolovi su bili zastrti kockastim stolnjacima, a u saksijama
za cveće rasli su ružičasti geranijumi. Stražnji prozori gledali su na zgradu
Ujedinjenih Nacija. Naručila sam svež sok od pomorandže, crnu kafu i kolač od
šljiva.
Kada mi je doručak poslužen, otvorila sam aktovku i izvukla beleške koje
sam napravila prethodne večeri pre no što sam poljubila jastuk. Pomislila sam da
bih mogla pronaći neki smisao u hronologiji dogañaja.
Solarin je imao tajnu formulu i na izvesno vreme je vraćen u Rusiju. Fisk nije
učestvovao ni na jednom šahovskom turniru petnaest godina. Solarin me je
upozorio istim rečima kao i gatara koju sam srela tri meseca ranije. Solarin i
Fisk su se porećkali za vreme meča i zatražili prekid. Lili je mislila da je Fisk
varao. Fisk je umro pod sumnjivim okolnostima. Lilina kola su pogoñena s dva
metka, jednim pre no što smo stigle, a drugi je doleteo dok smo tamo stajale. I
na kraju, Sol i gatara su nestali.
Naizgled se ništa nije uklapalo, pa ipak je bilo dovoljno tragova koji su
ukazivali na to da je sve ipak na neki način bilo povezano. Dobro sam znala da
je nasumična verovatnoća tolikih podudarnosti ravna nuli.
Upravo sam završila prvu šolju kafe i napola pojela kolač od šljiva kada sam
ugledala njega. Zurila sam kroz velike prozore u plavo-zelenu krivu Ujedinjenih
Nacija kada mi je nešto privuklo pogled. Pored prozora je prošao čovek odeven
od glave do pete u belu trenerku sa kapuljačom, dok mu je donji deo lica
skrivala marama. Gurao je bicikl.
Sledila sam se na sedištu, napola prinevši čašu sa sokom od pomorandži
usnama. Stao je da se spušta niz strmo spiralno stepenište oivičeno kamenim
zidom koje je vodilo na trg naspram UN. Spustila sam čašu i skločila na noge.
Bacila sam nešto novca na sto, gurnula beleške u aktovku, te zgrabivši nju i
kaput, izletela kroz staklena vrata.
Kamene stepenice bile su klizave, prekrivene ledom i gromuljicama soli.
Uvukoh jednu ruku u kaput, jedva izlazeći na kraj sa aktovkom dok sam letela
niz stepenice. Čovek sa biciklom je upravo zamicao za ugao. Dok sam
pokušavala da i drugu ruku uvučem u rukav, vrhom cipele sa visokom
potpeticom poduhvatila sam komad leda, otkinula potpeticu, i dočekala se dva
stepenika niže na kolenima. U Kamenom zidu iznad mene bio je urezan citat iz
Isaije:
Mačeve će svoje prekovati u plugove, a koplja u voćarske kuke. Narod neće
podići mač na narod. Niti će ikada više upoznati rat.
Kako da ne. Ustala sam i očistila led sa kolena. Isaija je morao još mnogo što
šta da nauči o ljudima i narodima. Već preko pet hiljada godina nije prošao ni
dan da negde na našoj planeti ne besni rat. Protivnici rata u Vijetnamu već su
punili trg. Morala sam da se probijam izmeñu njih dok su mi pred nosom mahali
svojim malim pacifističkim transparentima u obliku golubova. Volela bih da ih
vidim kako od balističkog projektila prave rala.
Zavila sam za ugao na polomljenoj potpetici, uletevši u bočni zid IBM-ovog
Instituta za proučavanje sistema. Čovek je sada bio već čitav blok ispred mene,
zajahao je bicikl i nastavio na njemu. Stigao je do raskršća za UN Plazu i zastao
da sačeka zeleno svetlo na semaforu.
Nastavila sam da se gegam pločnikom, dok su mi oči suzile od zime. I dalje
sam pokušavala da zakopčam kaput i zatvorim aktovku, dok me je šibao snažan
vetar. Pola bloka dalje videla sam kako se menja svetlo na semaforu i on lagano
biciklom prelazi preko ulice. Ubrzala sam korak, ali na semaforu se ponovo
pojavilo crveno svetlo i kolovoz ispunio automobilima upravo u trenutku kada
sam stigla do raskrsnice. Oči nisam skidala sa prilike koja se udaljavala na
drugoj strani ulice.
Ponovo je sišao sa bicikla i sada ga je gurao uz stepenice prema Plazi. U
zamci je! Mogla sam da odahnem, jer iz vrta sa skulpturama nije bilo drugog
izlaza. I odahnula sam, ali čekajući da se promeni svetlo na semaforu odjednom
sam shvatila šta ja to u stvari radim.
Dan ranije umalo nisam bila svedok ubistva; metak je prošišao na svega
nekoliko stopa od mene i to se sve dogodilo usred Njujorka, na javnom mestu.
Sada sam sledila nepoznatog muškarca, samo zbog toga što je podsećao na
čoveka sa moje slike, vozio bicikl i sve ostalo. Ali kako to da je toliko podsećao
na priliku s moje slike? Stalno sam o tome razmišljala, ali nisam nalazila
odgovor; ipak sam, kada se svetlo na semaforu promenilo, pogledala na obe
strane pre no što sam zakoračila na kolovoz.
Prošavši kroz kapiju od kovanog gvožña na UN Plaze, krenula sam uz
stepenice. Na drugoj strani belog betonskog poda, na jednoj kamenoj klupi,
sedela je starica u crnom i hranila golubove. Sa crnim šalom obmotanim oko
glave i nagnuta napred, bacala je kukuruz srebrnastim pticama koje su se
okupljale, gukale i lepršale oko nje u velikom belom oblaku. A ispred nje stajao
je čovek sa biciklom.
Sledila sam se i zagledala u njih, ne znajući šta da radim. Razgovarali su.
Starica se okrenula, pogledala u mom pravcu i nešto rekla muškarcu. Ovlaš je
klimnuo, ne osvrnuvši se prema meni, zatim se okrenuo s jednom rukom na
upravljaču i žurno sišao niz stepenice na suprotnom kraju, koje su vodile prema
reci. Skupila sam hrabrost i potrčala za njim. Ogromno jato golubova podigilo se
sa terase, zaklonivši mi vidik. Nastavila sam prema stepenicama, prebacivši
ruku preko lica da se odbranim od ptica koje su kružile oko mene.
U podnožju stepenica nalazio se ogromni seljak izliven u bronzi - poklon
Sovjeta. On je od svog mača kovao plug. Ispred mene je ležala zaleñena Istočna
Reka, a na drugoj obali, u Kvinsu, video se veliki znak Coca Cole sa užarenim
pećima koje su unaokolo rigale dim. S leve strane nalazila se bašta čiji je široki
travnjak bio oivičen drvećem i prekriven snegom. Na njegovoj glatkoj površini
nije se nazirao nijedan otisak stopala. Duž reke protezala se pošljunčena staza
koju je od vrta delio niz omanjeg podšišanog drveća. Ni tamo nije bilo nikoga.
Kuda je nestao? Iz vrta nije bilo drugog izlaza. Vratila sam se laganim
korakom i zatim popela stepenicama natrag na Plazu. Starica je takoñe nestala,
ali nazrela sam neku nejasnu priliku kako prolazi kroz ulaz za posetioce. Na
parkingu za bicikle nalazio se njegov bicikl. Kako je mogao da proñe pored
mene? - pitala sam se dok sam žurila unutra. Nigde nije bilo nikoga osim čuvara
koji je pričao sa mladom službenicom kod ovalne recepcije.
"Izvinite", rekoh, "da li je ovamo upravo ušao čovek u beloj trenerci?"
"Nisam primetio", odvrati čuvar, besan što mu smetam.
"Gde biste se ovde sklonili ako biste želeli da se od nekoga sakrijete?" upitah.
To im je privuklo pažnju. Oboje se zagledaše u mene kao da sam potencijalni
anarhista. Požurih da objasnim: "Mislim ako želite da budete sami, da vas niko
ne ometa?"
"Delegati odlaze u sobu za meditaciju", odvrati stražar. "Tamo je vrlo tiho.
Nalazi se preko." I on pokaza prema jednim vratima na drugom kraju širokog
mermernog predvorja nalik na šahovsku tablu sa ružičastim i sivim kvadratima.
Pored vrata se nalazio Šagalov plavo-zeleni vitraž. Klimnuh u znak zahvalnosti i
preñoh preko predvorja. Kada sam ušla u sobu za meditaciju, vrata su se
bešumno za mnom zatvorila.
Bila je to dugačka, zamračena prostorija nalik na kakvu kriptu. Blizu vrata
nalazilo se nekoliko redova malih klupa; preko jedne umalo nisam pala u
polumraku. U središtu se nalazila kamena ploča u obliku kovčega osvetljena
reflektorskim snopom tankim kao olovka koji se širio po njenoj površini. U
prostoriji je vladala potpuna tišina, bila je hladna i vlažna. Osetila sam kako mi
se zenice šire dok sam se privikavala na svetlost.
Sela sam na jednu od malih, pletenih klupa. Pruće je zaškripalo poda mnom.
Spustivši aktovku pored klupe, zagledah se u kamenu ploču. Visila je usred
vazduha poput monolita koji lebdi u svemiru i tajanstveno podrhtavala.
Smirivala je, gotovo hipnotisala.
Kada su se vrata iza mene bešumno otvorila, propustivši nešto malo svetlosti,
te se ponovo zatvorila, počela sam da se okrećem kao u usporenom filmu.
"Nemojte viknuti", prošaputa neki glas iza mene. "Neću vam učiniti ništa
nažao, ali morate ostati mirni."
Srce je počelo da mi udara kao ludo kada sam prepoznala taj glas. Smesta
sam skočila i okrenula se, tako da su mi sada leña bila naspram ploče.
Tamo je na nejasnoj svetlosti stajao Solarin, čije su zelene oči odslikavale
dve sjajne slike kamene ploče. Tako sam iznenada skočila na noge, da mi se
zavrtelo u glavi. Pružila sam ruke iza sebe i oslonila se o ploču. Solarin je stajao
naspram mene sasvim miran. I dalje je na sebi imao uske sive pantalone kao i
dan ranije, ali je zato umesto sakoa nosio tamnu kožnu jaknu što je njegov ten
činilo još bleñim nego što sam ga upamtila.
"Sedite", reče on tihim glasom. "Ovde pored mene. Mogu ostati samo čas."
Iako sam još osećala slabost, poslušala sam ga. Ništa nisam rekla.
"Pokušao sam juče da vas upozorim, ali niste hteli da me poslušate. Sada
vam je jasno da sam govorio istinu. Vi i Lili Rad ćete se držati podalje od ovog
turnira. Ako ne želite da završite kao Fisk."
"Vi ne verujete da je izvršio samoubistvo", prošaputah.
"Ne budite glupi. Vrat mu je slomio pravi stručnjak. Ja sam ga poslednji
video živog. Bio je sasvim zdrav. Dva minuta kasnije, bio je mrtav. A nestale su
i neke stvari..."
"Osim ako ga vi niste ubili", prekinuh ga. Solarin se osmehnu. Osmeh mu je
bio tako blistav da mu je sasvim izmenio izraz lica. Nagnuo se prema meni i
spustio mi obe šake na ramena. Osetila sam kako mu iz prstiju ističe neka vrsta
toplog sjaja.
"Mnogo rizikujem ako nas vide zajedno, stoga vas molim da me saslušate. Ja
nisam ispalio one metke u kola vaše prijateljice. Ali njen šofer nije slučajno
nestao."
Zapanjeno sam ga pogledala. Lili i ja smo se složile da o tome nikome ne
govorimo. Kako je onda Solarin to mogao znati, ako lično nije bio umešan?
"Znate li šta se dogodilo Solu? Da li znate ko je pucao iz puške?"
Solarin me je pogledao, ali ništa nije kazao. Njegove šake su i dalje počivale
na mojim ramenima. Ponovo mi je uputio onaj svoj topao, divan osmeh i čvršće
me stegnuo za ramena. Kada se osmehivao ličio je na dečaka.
"Bili su u pravu", izusti on tiho. "Vi ste ona prava."
"Ko je bio u pravu? Zašto mi ne kažete sve što znate?" upitah iznervirano.
"Upozoravate me, ali mi ne govorite zašto. Poznajete li gataru?"
Solarin istog časa povuče šake sa mojih ramena i ponovo navuče masku.
Shvatila sam da izazivam sreću, ali sada više nisam mogla da se zaustavim.
"Znači, poznajete je", zaključih. "A koje bio onaj čovek na biciklu? Ako ste
me sledili, morali ste ga videti! Zašto me pratite unaokolo i upozoravate me, ali
me i dalje držite u mraku? Šta želite? Kakve sve to veze ima sa mnom?" Zastala
sam da povratim dah i zagledala se u Solarina. On me je veoma pažljivo
posmatrao.
"Ne znam koliko mogu da vam kažem", odvrati on. Glas mu je bio veoma
nežan i po prvi put sam uspela da uhvatim jedva primetan trag slovenskog
naglaska iza njegovog formalnog, odsečnog engleskog. "Šta god da vam kažem
samo će vas uvaliti još u veće nevolje. Moram vas zamoliti da mi verujete, jer
sam strašno rizikovao samo da bih razgovarao s vama."
Na moje veliko iznenañenje, ispružio je ruku i nežno me pomilovao po kosi
kao da sam sasvim malo dete. "Morate se kloniti ovog šahovskog turnira.
Nikome ne verujte. Na vašoj strani su moćni prijatelji, ali vi još ne shvatate
kakvu igru igrate...."
"Kakvoj strani? upitah. "Ne igram ja nikakvu igru."
"Da, igrate", odvrati on, gledajući me neizmerno nežno, kao da želi da me
zagrli. "Igrate šah. Ali ne brinite. Ja sam majstor ove igre. I na vašoj sam strani."
Zatim je ustao i krenuo prema vratima. Sva ošamućena, krenula sam za njim.
Kada smo stigli do njih Solarin se leñima priljubi uza zid i stade da osluškuje
kao da očekuje da će neko uleteti unutra. Zatim se okrenu ka meni; i dalje sam
stajala pored njega sva zbunjena.
On zavuče jednu šaku u jaknu i glavom mi dade znak da prva iziñem. Na
trenutak sam ugledala pištolj koji je skrivao u džepu jakne. Progutah knedlu i
brzo promakoh kroz vrata, ne osvrnuvši se.
Predvorje se kupalo u sjajnoj zimskoj svetlosti koja je prodirala kroz staklene
prozore. Žurno sam otišla do izlaza. Umotavši se u kaput, prešla sam preko
širokog klizavog trga i pohitala niz stepenice koje su vodile ka Ist River Drajvu.
Već sam odmakla do pola ulice, ulažući svu snagu da se oduprem snažnom
vetru, a onda sam zastala u mestu pred kapijom ulaza za delegate. Ostavila sam
aktovku pored klupe u sobi za meditaciju. U njoj su se pored knjiga iz biblioteke
nalazile i beleške o dogañajima što su se odigrali prethodnog dana.
Divno. Stvarno ću imati sreće ako Solarin pronañe te beleške i zaključi kako
mnogo podrobnije ispitujem njegovu prošlost nego što je to u stvari mislio. A to
je upravo bilo ono što sam nameravala da učinim. Proklinjale sam sebe što sam
takva budala, okrenula se na polomljenoj štikli i uputila se nazad ka UN Plazi.
Ušla sam u predvorje. Recepcionistkinja je imala pune ruke posla oko nekog
posetioca. Stražara nigde nije bilo. Uverila sam sebe kako je moj strah od
povratka u tu prostoriju bez ičije pratnje smešan. U predvorju nije bilo ni žive
duše - nikog nije bilo ni na celom spiralnom stepeništu. Bila sam potpuno sama.
Krenula sam smelo preko predvorja i tek kada sam stigla do Šagalovog
vitraža bacila sam pogled preko ramena. Otvorila sam vrata i zavirila unutra.
Bio mi je potreban trenutak da mi se oči priviknu na tamu, ali čak i sa ovog
mesta na kome sam stajala odmah sam uočila da su se unutra dogodile neke
izmene. Solarina nije bilo. Kao ni moje aktovke. A sa licem okrenutim nagore
na kamenoj ploči ležalo je neko telo. Ukočivši se od straha, ostala sam da stojim
na vratima. Dugačko, ispruženo telo na ploči bilo je odeveno u šofersku
uniformu. Krv mi se sledila. U glavi mi je zabubnjalo. Duboko udahnuvši,
zakoračila sam u sobu i pustila vrata da se za mnom zalupe.
Otišla sam do ploče i zagledala se u belu, nezdravu boju lica obasjanog
reflektorom. To je odista bio Sol. I stvarno je bio mrtav. Osetila sam mučninu u
stomaku i smrtni strah. Nikada ranije nisam videla mrtvaca, čak ni na
pogrebima. Počela sam da se davim, kao da ću da zaplačem.
Ali odjednom mi je nešto drugo prigušilo prvi jecaj pre no što je provalio iz
mog grla: Sol se nije sam popeo na tu ploču i jednostavno prestao da diše. Neko
ga je tao stavio i taj neko se nalazio u ovoj prostoriji tokom poslednjih pet
minuta.
Izleteh u predvorje. Recepcionistkinja je i dalje nešto objašnjavala onom
posetiocu. Na trenutak sam pomislila da pozovem nekoga, ali sam odustala.
Imala bih neprilika da objasnim kako to da je šofer moje prijateljice ubijen baš
tamo i kako to da sam baš ja pronašla telo? Kako to da sam se, opet igrom
slučaja, i prethodnog dana našla na mestu jedne druge tajanstvene smrti? Kako
to da je tamo bila i moja prijateljica u čijoj je službi bio ubijeni šofer? I zašto
nismo prijavile dve rupe od metaka na kolima?
Bez daljnjeg razmišljanja krenula sam prema izlazu iz UN i bukvalno se
ponovo stuštila niz stepenice na ulicu. Znala sam da bi trebalo da odem pravo u
policiju, ali bila sam užasnuta. Sol je u toj prostoriji bio ubijen samo nekoliko
trenutaka pošto sam ja otišla. Fisk je ubijen nekoliko trenutaka pošto je meč
prekinut. U oba slučaja žrtve su se nalazile na javnim mestima i u njihovoj
blizini je bilo ljudi. I u oba slučaja Solarin je bio prisutan. Solarin je imao
pištolj, zar ne? I bio je tamo. Oba puta.
Znači igrali smo neku igru. Pa, ako su stvari tako stajale, sama ću otkriti
pravila te igre. Dok sam klizavom ulicom grabila prema svojoj bezbednoj, toploj
kancelariji nisam osećala samo strah i zbunjenost. Već i odlučnost. Morala sam
da proniknem kroz pokrov tajne koja je okruživala ovu igru, utvrdim pravila i
ustanovim ko su igrači. I to uskoro. Jer potezi su mi se suviše približili, a to mi
se ni najmanje nije dopadalo. A nisam ni slutila da ciglih trideset blokova dalje
samo što nije bio povučen novi potez koji će uskoro izmeniti tok moga života...
"Brodski je besan", primeti nervozno Gogolj. Čim je ugledao Solarina kako
ulazi kroz vrata, ustao je sa meke, udobne stolice na kojoj je sedeo i pijuckao čaj
u predvorju Alkonkina. "Gde si bio?" upita on, bled kao krpa.
"Izišao sam da udahnem malo vazduha", odvrati mirno Solarin. "Ovo nije
sovjetska Rusija. Ljudi u Njujorku se stalno šetaju, a da prethodno ne
obaveštavaju vlasti o svom kretanju. Zar je mislio da ću prebeći?"
Gogolj nije uzvratio Solarinu osmeh. "Uznemiren je." Nervozno se osvrnuo
oko sebe, ali u predvorju nije bilo nikog drugog osim jedne starice koja je pila
čaj na drugom kraju. "Hermanold nam je jutros kazao da će možda morati da
odloži turnir na neodreñeno vreme, dok se ne razjasni uzrok Fiskeove smrti.
Vrat mu je bio slomljen."
"Znam", odvrati Solarin, uhvativši Gogolja za lakat i povevši ga prema stolu
na kome mu se hladio čaj. Dao je Gogolju znak da sedne i završi čaj. "Video
sam telo, zar si zaboravio?"
"U tome i jeste problem", reče Gogolj. "Bio si nasamo s njim neposredno pre
no što se dogodio taj nesrećni slučaj. To mi ne miriše na dobro. Nije trebalo da
privlačimo pažnju na sebe. Ako doñe do istrage, počeće sasvim sigurno od
tebe."
"Pusti mene da o tome brinem, važi?" reče mu Solarin.
Gogolj uze kocku šećera i stavi je izmeñu zuba. Zamišljeno je srkao čaj kroz
nju i ćutao.
Starica sa drugog kraja predvorja stala je da hrama prema njihovom stolu.
Bila je odevena u crno i teško se kretala uz pomoć štapa. Gogolj podiže pogled
prema njoj.
"Izvinite", obrati im se ona učtivo kada stiže do dvojice muškaraca. "Izgleda
da su zaboravili da mi daju saharin uz čaj, a šećer mi je zabranjen. Da li bih od
vas, gospodo, mogla da pozajmim koju kesicu saharina, ako ga imate?"
"Svakako", odvrati Solarin. Posegnuvši prema činijici sa šećerom na
Gogoljevom poslužavniku, on izvuče nekoliko ružičastih kesica i dodade ih
starici. Ona mu se ljubazno zahvali i udalji.
"Oh, ne", izusti Gogolj, pogledavši prema liftovima. Brodski je hitao preko
prostorije, probijajući se kroz lavirint stolova za čaj i fotelja sa cvetnim
dezenom. "Trebalo je smesta da te odvedem gore, kada se vratiš", došapnu on
Solarinu. Zatim ustade umalo ne prevrnuvši poslužavnik sa čajem. Solarin
ostade da sedi.
Brodski je bio visok, nabijenih mišića i preplanulog lica. Ličio je na kakvog
evropskog biznismena u mornarski plavom odelu na sitne pruge i sa svilenom
kravatom na kose pruge. Agresivno je prišao stolu, kao da stiže na neki poslovni
sastanak. Zaustavio se pred Solarinom i pružio mu ruku. Solarin ju je prihvatio i
prodrmao, ne ustavši. Brodski sede.
"Morao sam Sekretaru da prijavim vaš nestanak", bile su prve reči Brodskog.
"Teško da se to može nazvati nestankom. Izišao sam u šetnju."
"U malu kupovinu, a?" upita Brodski. "Lepa aktovka. Gde ste je kupili?" On
dohvati aktovku koju je Solarin spustio na pod pored sebe, a koju Gogolj nije
čak ni primetio. "Italijanska koža. Prava stvar za sovjetskog šahistu", dodade on
ironično. "Da li biste imali nešto protiv da zavirim unutra?"
Solarin slegnu ramenima, a Brodski podiže aktovku, spusti je u krilo i otvori.
Zatim poče da pretura po stvarima.
"A ko je bila ona žena koja je upravo odlazila od vašeg stola kada sam
stigao?"
"Neka starica", odvrati Gogolj. "Tražila je zaslañivač za čaj."
"Izgleda da joj nije bio baš neophodan", procedi Brodski, nastavivši da
pregledava papire. "Otišla je čim sam ja stigao." Gogolj baci pogled na sto za
kojim je starica sedela. Nje više nije bilo, ali zato je šolja sa čajem još stajala na
stolu.
Brodski vrati papire nazad u aktovku i predade je Solarinu. Zatim pogleda
Gogolja i uzdahnu.
"Gogolje, prava si budala", izjavi on nemarno, kao da govori o vremenu.
"Naš dragoceni velemajstor već ti je tri puta umakao. Prvi put kada je ispitivao
Fiskea neposredno pre no što je ovaj ubijen. Drugi put kada je izišao da pokupi
ovu aktovku u kojoj se sada nalaze trice, jedna portabl šahovska garnitura,
nekoliko notesa bez ijedne zabeleške i dve knjige o industriji nafte. Očigledno je
sve vredno već iz nje izvañeno. I treći put, pre nekoliko trenutaka, kada ti je pred
nosem, predao poruku agentu u istom ovom predvorju." Gogolj je pocrveneo
kao bulka i spustio šolju sa čajem.
"Ali uveravam vas..."
"Poštedi me toga", prekide ga oštro Brodski. Zatim se okrenu Solarinu.
"Sekretar kaže da moramo stupiti u vezu u roku od dvadeset četiri časa ili će nas
opozvati u Rusiju. Ne sme rizikovati da ostanemo bez paravana u slučaju
otkazivanja ovog turnira. Ne bi nipošto delovalo ubedljivo ako bismo ustvrdili
da smo ostali u Njujorku samo zato da bismo kupovali rabljene italijanske
aktovke", prosikta on. "Imate na raspolaganju dvadeset četiri časa da stupite u
vezu sa svojim izvorima, velemajstore."
Solarin se zagleda Brodskom u oči. Zatim se ledeno osmehnu. "Slobodno
obavestite Sekretara da smo već stupili u vezu, dragi moj Brodski", odvrati on.
Brodski ništa ne reče, čekajući da Solarin nastavi. Pošto je Solarin i dalje
ćutao, on stade da prede: "I? Ne držite nas u iščekivanju."
Solarin se zagleda u aktovku u svom krilu. Na kraju ipak podiže pogled
prema Brodskom, potpuno bezizražajnog lica.
"Figure su u Alžiru", reče.
Oko podneva već sam bila zrela za ludnicu. Na sve moguće načine
pokušavala sam da stupim u vezu sa Nimom, ali bez uspeha. Neprestano mi je
pred očima bilo Solovo užasno telo koje je počivalo na onoj ploči i sve vreme
sam se trudila da dokonam šta je sve to značilo, kako se uklapalo.
Sedela sam zaključana u svojoj kancelariji u Kon Edu, koja je gledala na UN
i pratila sve radio-vesti, čekajući da ugledam policijska kola kako se približavaju
trgu kada pronañu telo. Ali ništa od toga se nije dogodilo.
Pokušala sam da stupim u vezu sa Lili, ali ona je izišla. Službenica u
Harijevoj kancelariji obavestila me je da je on otišao za Bafalo radi pošiljke
oštećenog krzna i da se neće vratiti do kasno uveče. Razmišljala sam i o tome da
pozovem policiju i ostavim anonimnu poruku o tome gde mogu pronaći Solovo
telo, ali već će ga oni naći i bez moje pomoći. Leš ne može dugo da ostane
neotkriven u zgradi UN.
Nešto posle podneva poslala sam sekretaricu po sendviče. Kada je zazvonio
telefon, ja sam podigla slušalicu. Javio se moj šef Lesli. Glas mu je zvučao
neprijatno veselo.
"Dobili smo tvoje karte i plan puta, Velis", obavesti me on. "U pariskoj
kancelariji te očekuju narednog ponedeljka. Tamo ćeš provesti noć i nastaviti za
Alžir ujutro. Ako nemaš ništa protiv, poslaću nekog da ti danas popodne dostavi
na kuću karte i dokumenta?" Rekoh mu da se slažem.
"Ne bih rekao da si oduševljena, Velis. Muče te mračne misli o tvom putu na
crni kontinent?"
"Naprotiv", odvratih samouvereno koliko sam to mogla. "Odmor će mi dobro
doći. Njujork počinje da mi ide na živce."
"Pa, dobro onda. Srećan put, Velis. I nemoj reći da te nisam upozorio."
Oboje prekinusmo vezu. Nekoliko minuta kasnije vratila se sekretarica sa
sendvičima i mlekom. Zatvorila sam vrata i pokušala da jedem, ali uspela sam
da progutam svega nekoliko zalogaja. Nisam mogla ni da se udubim u knjige o
istorijatu poslovanja sa naftom. Samo sam sedela i zurila u sto.
Oko tri sata sekretarica je pokucala na vrata i ušla, noseći moju aktovku.
"Neki čovek je ovo ostavio dole kod čuvara", reče mi ona. "Ostavio je i
poruku." Uzela sam poruku drhtavim prstima, a zatim sačekala da ona iziñe.
Zatim sam stala da preturam po ladicama tražeći nož za otvaranje pisama,
otvorila njime koverat i izvukla list hartije.
"Sklonio sam neke vaše hartije", pisalo je. "Molim vas, ne vraćajte se sami u
stan." Pisamce nije bilo potpisano, ali taj vedar ton mi je bio poznat. Gurnula
sam pisamce u džep i otvorila aktovku. Sve je bilo na svom mestu. Osim,
razume se, mojih zabeleški o Solarinu.
U šest i trideset i dalje sam sedela u svojoj kancelariji. Ispred nje nalazila se
sekretarica koja je nešto kucala, iako su već gotovo svi napustili zgradu. Dala
sam joj gomilu stvari da prekuca samo da ne bih ostala sama, ali i dalje me je
brinulo kako da stignem do svog stana. Bio je udaljen svega jedan blok;
izgledalo mi je glupo da pozovem taksi.
Stigao je i domar da počisti. Upravo je istresao pepeljaru u korpu za otpatke
kada je zazvonio telefon. Umalo ga nisam oborila sa stola u želji da što pre
podignem slušalicu.
"Radiš kasno, ha?" začuh dobro poznati glas. Umalo ne zaplakah od
olakšanja.
"Pa to je sestra Nim", rekoh, pokušavši da ovladam glasom. "Bojim se da si
me kasno pozvao, upravo pakujem stvari pred povlačenje. Sada sam opatica ...
"To bi bilo i šteta i rasipništvo", odvrati Nim veselo.
"Kako si znao da ćeš me naći ovde ovako kasno?" upitah.
"Gde bi drugde mogao biti neko tako predan poslu kao ti jedne zimske
večeri?" upita on. "Do sada mora da si sagorela svetsku zalihu ponoćne nafte...
Kako si, draga? Čujem da si pokušavala da me nañeš." Sačekala sam da domar
ode, pa tek onda nastavila.
"Bojim se da sam u ozbiljnoj nevolji", počeh.
"Svakako. Ti si uvek u nevolji", primeti Nim smireno. "To je jedna od stvari
koje me oduševljavaju kod tebe. Um kao što je moj počinje da se zamara ako se
neprestano sreće sa očekivanim stvarima."
Bacih pogled na sekretaričina leña kroz stakleni zid kancelarije.
"Sada sam u strašnoj nevolji", prošištah u telefonsku slušalicu. "Dvoje ljudi
je već ubijeno praktično pred mojim nosem u dva poslednja dana! Upozorena
sam da to ima neke veze s mojim prisustvom na šahovskom meču..."
"Hej", javi se Nim. "Šta to radiš, zar govoriš kroz maramicu? Jedva te čujem.
Upozorili su te na šta? Govori glasnije."
"Gatara mi je prorekla da ću se naći u opasnosti", obavestih ga. "I to se
obistinilo. Ta ubistva..."
"Draga moja Ket", reče Nim, nasmejavši se. "Gatara?"
"Nije ona bila jedina", nastavih, zabadajući nokte u dlanove. "Jesi li čuo za
Aleksandra Solarina?" Nim je trenutak ćutao.
"Šahistu?" upita konačno.
"On mi je rekao..." počeh slabim glasom, shvativši da sve ovo zvuči suviše
fantastično da bi mi iako poverovao.
"Kako si upoznala Aleksandra Solarina?" upita Nim.
"Juče sam otišla na šahovski meč. Prišao mi je i kazao da sam u opasnosti.
Uporno je to ponovio nekoliko puta."
"Možda te je zamenio s nekim drugim", reče Nim. Ali glas mu je i dalje
zvučao nekako udaljen, kao da se zadubio u misli.
"Možda", priznadoh. "Ali jutros u Ujedinjenim Nacijama, jasno mi je stavio
do znanja..."
"Samo čas", prekide me Nim. "Čini mi se da vidim u čemu je tvoj problem.
Unaokolo te prate gatare i ruski šahisti, šapučući ti na uvo tajanstvena
upozorenja. S neba padaju leševi. Šta si danas jela?"
"Hm. Pojela sam sendvič i popila mleko."
"Paranoja izazvana nedostatkom hrane", postavi Nim veselo dijagnozu.
"Pokupi stvari. Čekam te dole za pet minuta u kolima. Poješćemo nešto pošteno
i odmah ćeš se osloboditi tih tvojih uobraženja."
"Nisu to uobraženja", pobunih se. Laknulo mi je što će Nim doći po mene.
Bar ću bezbedno stići kući.
"To ću ja da ocenim", odvrati on. "Sa mesta na kome stojim, izgledaš mi
strašno mršava. Ali to crveno odelo koje imaš na sebi, baš ti dobro stoji."
Osvrnuh se po kancelariji, a zatim pogledah na mračnu ulicu ispred UN.
Ulične svetiljke su se upravo upalile, ali najveći deo trotoara ostao je u mraku.
Ugledah jednu tamnu priliku kod telefonske kabine u blizini autobuske stanice.
Podigao je ruku.
"Uzgred budi rečeno, draga", nastavi Nim, "ako si baš toliko zaokupljena
opasnošću, predlažem da prestaneš da skakućeš ispred osvetljenih prozora kada
se spusti mrak. Shvati to samo kao savet, razume se." Zatim je prekinuo vezu.
Nimov tamnozeleni Morgan zaustavio se ispred Kon Edisona. Istrčala sam i
uskočila na suvozačevo sedište, koje se nalazilo s leve strane. Kola su sa strane
bila obložena drvetom, a i pod je bio od dasaka. Kroz proreze meñu njima lepo
se video kolovoz.
Nim je na sebi imao izbledele farmerke, skupu italijansku kožnu
bombardersku jaknu i beli šal sa resama. Njegova riña kosa vijorila se na vetru
dok smo se udaljavali od ivičnjaka. Upitah se zašto imam toliko prijatelja koji
vole zimi da se voze sa spuštenim krovom. Okrenuo je kola, a topli sjaj uličnih
lampi zapleo mu se u kovrče koje zasijaše poput zlata.
"Svratićemo do tebe da obučeš nešto toplije", reče Nim. "Ako želiš, mogu
prvi da uñem sa čistačem mina." Nim je, zahvaljujući nekom genetskom
iščašenju, imao oči različite boje, jedno smeñe i jedno plavo. Uvek sam imala
osećaj da istovremeno gleda i u mene i kroz mene. A to mi se nije baš naročito
dopadalo.
Zaustavili smo se pred mojom zgradom. Nim iziñe i pozdravi Bosvela,
tutnuvši mu u šaku novčanicu od dvadeset dolara.
"Zadržaćemo se samo nekoliko minuta, drugar", reče Nim. "Da li bi mogao
da mi pripaziš kola dok smo gore? Porodična baština."
"Svakako, gospodine", odvrati učtivo Bosvel. Čak je obišao kola i pomogao
mi da iziñem. Zadivljujuće šta sve novac može da kupi.
Sa stola u hodniku pokupih svoju poštu. Meñu njom se nalazio i koverat iz
Fulbrajt Kona sa mojim kartama. Nim i ja uñosmo u lift i popesmo se gore.
Nim pogleda u vrata i reče da nam neće biti potreban čistač mina. Ako je
neko i ulazio u moj stan, koristio je ključ. Kao večina drugih stanova u
Njujorku, i na mom su bila vrata od dva centimetra debelog čelika sa dvostrukim
rezama.
Nim poñe prvi niz ulazni hodnik i uñe u dnevnu sobu.
"Mislim da bi neka služavka jednom mesečno mogla ovde da učini čudo",
glasio je njegov komentar. "Osim što je veoma korisna kao oruñe za otkrivanje
počinioca zločina, ne mogu da smislim nijedan drugi razlog zbog koga čuvaš
toliku količinu prašine i uspomena." Oduvao je oblak prašine sa gomile knjiga,
podigao jednu i stao da je prelistava.
Stadoh da preturam po ormanu dok ne pronañoh neke somotske pantalone
kaki boje i irski ribarski džemper od nebojene vune. Dok sam odlazila u kupatilo
Nim se smestio za klavirom i ovlaš stao da prebira po dirkama.
"Sviraš li?" doviknuo je za mnom. "Primetio sam da su dirke čiste."
"Muzika mi je bila glavni predmet", doviknuh mu iz kupatila. "Muzičari
postaju najbolji stručnjaci za kompjutere. Bolji od mašinaca i fizičara zajedno."
Znala sam da je Nim doktorirao mašinstvo i fiziku. Dok sam se presvlačila, u
dnevnoj sobi je vladala tišina. Kada sam se niz hodnik vratila u čarapama,
zatekla sam Nima nasred sobe kako zuri u mog čoveka na biciklu, koga sam
ostavila okrenutog prema zidu.
"Pažljivo s tim", opomenuh ga. "Mokro je."
"Ti si ovo naslikala?" upita on, i dalje zureći u platno.
"To me je i uvalilo u sve ove nevolje", objasnih. "Prvo sam ovo naslikala, a
zatim i srela čoveka koji tačno tako izgleda. Krenula sam za njim..."
"Šta si učinila?" Nim se iznenada zagleda u mene.
Sela sam na klupicu ispred klavira i počela da pričam šta se sve dogodilo od
Lilinog dolaska sa Kariokom. Zar je to bilo juče? Ovog puta me Nim nije
prekidao. S vremena na vreme je bacao poglede na platno dok sam govorila, a
onda bi ih ponovo vraćao na mene. Završila sam sa gatarom i svojim sinoćnjim
odlaskom u hotel Peta Avenija, gde sam otkrila da ona ne postoji. Okončala sam
priču, a Nim je i dalje stajao i razmišljao. Ustala sam i otišla do ormana,
iskopala odatle neke stare jahaće čizme i jaknu boje graška, te stala da navlačim
čizme preko pantalona.
"Ako nemaš ništa protiv", reče Nim zamišljeno, "voleo bih da na nekoliko
dana pozajmim ovu sliku." Podigao ju je i pažljivo uhvatio za stražnji podupirač.
"Imaš li još kod sebe tu gatarinu pesmu?"
"Tu je negde", pokazah na sveopšti haos.
"Hajde da je potražimo", reče on.
Uzdahnuh i počeh da preturam po džepovima kaputa u ormanu. Posle
otprilike deset minuta konačno pronañoh, duboko u podstavi, salvetu na kojoj je
Luelin zapisao proročanstvo.
Nim mi uze salvetu iz ruke i gurnu je u svoj džep. Podigavši vlažno platno,
slobodnu ruku mi prebaci preko ramena i krenusmo prema vratima.
"Ne brini za sliku", reče on dok smo išli hodnikom. "Vratiću ti je najkasnije
za nedelju dana."
"Možeš je i zadržati", rekoh. "Radnici dolaze u petak da spakuju moje stvari.
Zbog toga sam te u početku i zvala. Ovog vikenda odlazim iz zemlje. Biću
odsutna godinu dana. Kompanija me šalje poslovno u inostranstvo."
"Ta firma-kljusina", reče Nim. "Kuda te šalju?"
"U Alžir", odvratih kada stigosmo do vrata.
Nim se ukoči i zagleda u mene. A onda poče da se smeje. "Draga moja mlada
damo", reče on, "i ovog puta si me ostavila bez daha. Gotovo čitav sat si mi
pričala o ubistvima, teškim ozledama, tajnama i intrigama. I, razume se, nisi mi
rekla ono glavno."
Bila sam potpuno zbunjena. "Alžir?" upitah. "Kakve on ima veze sa svim
ovim?"
"Reci mi", poče Nim, uhvativši me za bradu i okrenuvši moje lice prema
svome, "da li si ikada čula za Monglansku garnituru?"



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

9 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:12 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
8. ŠETNJA KONJEM
Konj: Ti igraš šah, zar ne?
Smrt: Otkud znaš?
Konj: Video sam na slikama i slušao o tome u baladama.
Smrt: Da, i veoma sam dobar šahista.
Konj: Ali ne možeš biti bolji od mene.
'Sedmi pečat', Ingmar Bergman
Srednjogradski tunel bio je gotovo prazan. Već je prošlo pola osam uveče,
tako da se glasno zavijanje motora Morgana odbijalo o njegove zidove.
"Mislila sam da idemo na večeru", razdrah se kako bih nadglasala buku.
"I idemo", odvrati tajanstveno Nim, "kod mene na Long Ajlend, gde
pokušavam da budem gospodin seljak. Mada u ovo doba godine nema baš
nikakvih useva."
"Imaš imanje na Long Ajlendu?" upitah. Čudno, ali nikada nisam ni pokušala
da zamislim Nima kako bilo gde stanuje. Činilo mi se da se pojavljuje i nestaje,
nalik na kakvog duha.
"A zašto ne bih imao?" Odgovori on pitanjem, zureći u mene kroz tamu
svojim raznobojnim očima. "Ti ćeš jedina to moći da posvedočiš. Kao što ti je
poznato, veoma držim do svoje privatnosti. Nameravam lično da ti spremim
večeru. Posle jela, ideš na spavanje."
"Samo čas..."
"Očigledno je teško zbuniti te bilo čim razumnim ili logičnim", reče Nim.
"Upravo si mi objasnila da si u opasnosti. U poslednja dvadeset četiri časa
videla si dva leša i upozorena si da si na neki način umešana u njihovu smrt. Ne
misliš valjda da mi kažeš kako si nameravala sama da provedeš noć u svom
stanu?"
"Ujutro moram na posao", obavestih ga.
"Ne dolazi u obzir", odvrati odlučno Nim. "Klonićeš se onih za koje znaš da
te progone dok ovo ne razrešimo. I sam imam ponešto da kažem o tome."
Dok su kola vijugala nenaseljenim predelom, a vetar zviždao oko nas, uvila
sam se što sam bolje mogla u ćebe i stala da slušam Nima.
"Prvo ću ti ispričati priču o Monglanskoj garnituri", poče on. "Priča je jako
duga, ali dopusti da počnem od toga kako je prvobitno pripadala Karlu
Velikom..."
"Oh!" izustih, uspravivši se na sedištu. "Čula sam za nju, ali nisam znala da
se tako zove. Luelin, ujak Lili Rad, pomenuo ju je kada je čuo da idem u Alžir.
Želi da mu pribavim neke figure."
"U to ne sumnjam." Nasmeja se Nim. "Neobično su retke i vrede čitavo
bogatstvo. Većina ljudi ne veruje da uopšte postoje. Odakle je Luelin saznao za
njih? I zašto misli da su u Alžiru?" Nim je to izgovorio neobavezno, kao uzgred,
ali ubeñena sam da je načuljenih ušiju čekao šta ću odgovoriti.
"Luelin je preprodavac starina", objasnih. "Ima neku mušteriju koja po svaku
cenu želi da sakupi te figure. Imaju vezu koja zna gde se one nalaze."
"U to sumnjam", primeti Nim. "Legenda kaže da već preko jednog veka leže
negde zakopane, a da su pre toga hiljadu godina bile vam opticaja."
Dok smo se vozili kroz mrklu noć, Nim mi je ispričao neobičnu priču o
mavarskim kraljevima i francuskim opaticama, o tajanstvenoj sili za kojom već
vekovima tragaju oni koji su shvatili prirodu moći. I konačno o tome kako je
cela garnitura naprosto propala u zemlju i kako je od tada niko nije video.
Veruje se, kazao mi je Nim, da je skrivena negde u Alžiru. Meñutim, nije mi
rekao zašto.
Završio je ovu neverovatnu priču, dok smo se vozili kroz gustiš drveća,
putem koji se sve više spuštao. Kada su kola ponovo krenula uzbrdo, ugledali
smo mlečnobeli mesec koji je nisko visio nad crnim morem. Čula sam sove kako
se dozivaju u šumi. Bili smo dosta daleko od Njujorka.
"Pa", uzdahnuh, promolivši nos ispod ćebeta, "već sam rekla Luelinu da s tim
neću da imam veze i da je lud ako misli da bih pristala da pokušam da
prokrijumčarim neku veliku šahovsku figuru, napravljenu od zlata, sa svim tim
dijamantima i rubinima..."
Kola se naglo zaneše i umalo ne sletesmo u more. Nim uspori i povrati
kontrolu nad vozilom.
"On ima figuru?" upita. "Pokazao ti je neku od figura?"
"Ma, nije", odvratih, zapitavši se šta to treba da znači. "Sam si mi rekao da su
izgubljene pre jednog veka. Pokazao mi je fotografiju figura napravljenih od
slonovače koje bi trebalo da su nalik na njih. Mislim da je kazao kako se te
kopije nalaze u Nacionalnoj biblioteci u Parizu."
"Shvatam", reče Nim, malo se smirivši.
"Ali ja ne shvatam kakve sve to veze ima sa Solarinom i ubijenima",
primetih.
"Objasniću ti", obeća Nim. "Ali moraš se zakleti da to nikom nećeš
ponoviti."
"Upravo to je i Luelin tražio od mene."
Nim me pogleda s odvratnošću. "Možda ćeš postati opreznija kada ti budem
rekao da je Solarin verovatno stupio u vezu s tobom i da ti je pretio upravo zbog
tih šahovskih figura."
"To je nemoguće", usprotivih se. "Nikada pre nisam čula za njih. Čak i sada
ne znam o njima gotovo ništa. Nemam ja nikakve veze sa tom glupom igrom."
"Ali možda neko misli da imaš", izjavi ozbiljno Nim dok su kola jurila duž
mračne obale.
Put je počeo blago da se udaljava od obale. Sa obe strane protezale su se
obrezane živice, visoke deset stopa, koje su opasivale velika imanja. S vremena
na vreme na trenutak bih ugledala pri mesečini ogromna zdanja u pozadini
snegom prekrivenih travnjaka. Nikada ništa slično nisam videla u Njujorku.
Podsetilo me je na Skota Ficdžeralda.
Nim mi je pričao o Solarinu.
"Ne znam o njemu baš mnogo, osim onoga što sam pročitao u časopisima o
šahu", reče on. "Aleksandar Solarin ima dvadeset šest godina, grañanin je
Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, odrastao na Krimu, utrobi
civilizacije koja je poslednjih godina postala dosta necivilizovana. Bio je siroče i
rastao je u domu o kome se starala država. Sa devet ili deset godina odrao je
direktora u šahu. Izgleda da ga je šahu naučio neki ribar na Crnom moru. Smesta
je premešten u Palatu pionira."
Čula sam za Palatu pionira. Palata mladih pionira bila je jedina napredna
ustanova na svetu posvećena proizvodnji šahovskih majstora. Šah u Rusiji nije
bio samo nacionalni sport, već i produžetak svetske politike, najumnija igra u
istoriji. Rusi su smatrali da njihov dugi prestiž u tom sportu potvrñuje njihovu
intelektualnu superiornost.
"Ako je Solarin bio u Palati pionira to sigurno znači da ima snažno političko
zaleñe?" upitah.
"Trebalo bi da znači", ispravi me Nim. Kola ponovo zaviše prema moru.
Pena talasa lizala je po putu, po kome je bilo i dosta peska. Put se završavao
ćorsokakom, to jest jednim širokim prilazom na čijem kraju se nalazila velika
dvostruka kapija od oblikovanog kovanog gvožña. Nim pritisnu nekoliko
dugmadi na šoferskoj tabli i kapija se otvori. Uvezosmo se u džunglu od
isprepletenog lišća i snežnih gomila visokih kao planine nalik na one u zemlji
Snežne kraljice u Krckalici.
"U stvari", nastavi Nim, "Solarin je odbio da namerno gubi od igrača koji su
više na ceni, što kod Rusa predstavlja strogo pravilo političke etikecije u
turnirskoj igri. Na sve strane ih kritikuju zbog toga, ali oni to i dalje rade."
Put nije bio raskrčen, kao da već duže njime nisu prošla nijedna kola. Drveće
je svijalo lukove nalik na one u katedralama, zaklanjajući vrt od pogleda.
Konačno smo stigli do kružnog kolnika u čijem se središtu nalazila fontana.
Pred nas je izronila kuća na mesečini. Bila je ogromna, sa velikim zabatima što
su gledali na kolnik i odžacima razbacanim po krovu.
"I tako se", nastavi Nim gaseći motor i okrenuvši se prema meni na mesečini,
"naš prijatelj, gospodin Solarin, upisao u školu za fizičare i ostavio šah. Osim
što je povremeno učestvovao na turnirima, od svoje dvadesete godine ne ubraja
se meñu značajnije takmičare."
Nim mi pomože da iziñem iz kola i mi krenusmo, noseći sliku, prema
prednjim vratima, koja on potom otključa.
Nañosmo se u ogromnom ulaznom predvorju. Nim upali svetlo i nad nama
zablista ogroman kristalni luster. Pod u ovoj prostoriji i na ulazu u sobe bio je od
ručno sečenog škriljca, tako uglačanog da se sijao kao mermer. U kući je bilo u
toj meri hladno da sam jasno videla svoj dah, a na ivicama pločica od škriljca
nahvatao se led. Poveo me je kroz čitav niz mračnih prostorija do kuhinje koja
se nalazila u stražnjem delu kuće. Kako je samo bila lepa. Duž zidova i tavanice
još su se protezale starinske cevi za gas. Spustivši sliku, on upali fenjere
poreñane po zidu, koji sve unaokolo obasjaše veselim zlatnim sjajem.
Kuhinja je bila ogromna, otprilike trideset sa pedeset stopa. Stražnji zid
predstavljao je, u stvari, francuski prozor koji je gledao na travnjak prekriven
snegom i more što se razbijalo o obalu, divlje se peneći na mesečini. Na jednom
kraju kuhinje nalazile su se peći, verovanto na drva, dovoljno velike da se u
njima mogla spremiti hrana za stotinu ljudi. Na suprotnom kraju uzdizao se
džinovski kamin koji je zapremao ceo zid. Ispred njega stajao je okrugli hrastov
sto za koji je moglo da se smesti osam do deset osoba. Površina mu je bila
isečena i zamašćena od dugogodišnje upotrebe. Unaokolo se nalazilo više lepo
rasporeñenih udobnih stolica i nabreklih sofa presvučenih svetlim, cvetnim,
pamučnim platnom.
Nim ode do gomile drva naslagane pored kamina, nacepka prvo treske, a
zatim odozgo naslaga i gomilu većih trupaca. Posle nekoliko minuta sobu je
obasjavala topla unutrašnja svetlost. Skinula sam čizme i sklupčala se na jednoj
sofi dok je Nim otvarao šeri. Dodao mi je čašu, nasuo i sebi, a zatim seo pored
mene. Pošto sam skinula kaput, on kucnu svojom čašom po mojoj.
"Za Monglansku garnituru i mnoge pustolovine u koje će te ona uvući", reče,
osmehnuvši se i otpivši jedan gutljaj.
"Mmmm. Ovo je odlično", rekoh.
"To je amontiljado", odvrati on, okrećući ga u čaši. "Ljude su žive zazidavali
zbog šerija slabijeg od ovog."
"Nadam se da meni ne spremaš neku sličnu pustolovinu", našalih se. "Sutra
stvarno moram na posao."
"'Umro sam za Lepotu, umro sam za Istinu'" poče da citira Nim. "Svako ima
nešto za šta misli da je spreman da umre. Ali još nisam sreo nikog voljnog da
rizikuje život zbog potpuno bespredmetnog radnog dana u Konsolidejtid
Edisonu!"
"Sada pokušavaš da me zaplašiš."
"Nipošto", odvrati Nim, skidajući kožnu jaknu i svilenu maramu. Na sebi je
imao savršen crveni džemper koji se neočekivano dobro slagao s njegovom
kosom. Ispružio je noge. "Ali ako bi meni prišao neki tajanstveni stranac u
praznoj prostoriji Ujedinjenih Nacija, morao bih na to da obratim pažnju. A
naročito ako bi njegova upozorenja bila propraćena preranom smrću drugih
ljudi."
"Zašto misliš da me je Solarin izdvojio?" upitah.
"Nadao sam se da bi mi ti to mogla reći", odvrati Nim, zamišljeno pijuckajući
šeri i zureći u vatru.
"Kakva je to tajna formula za koju je tvrdio da je poseduje u Španiji?"
pokušah da ga navedem na neki trag.
"Ma glupost", reče Nim. "Solarin je u pravom smislu reči manijak kada su u
pitanju matematičke igre. Razvio je novu formulu za šetnju konjem, obećavši da
će je otkriti svakom ko ga pobedi. Znaš li ti uopšte šta je to šetnja konjem?"
upita on na kraju, primetivši moju zbunjenost. Odmahnuh glavom.
"To je matematička zagonetka. Premeštaš konja, u pravilnim potezima, dva
kvadrata napred i jedan levo ili desno, pri čemu moraš da proñeš sva polja, a da
se ni u jednom trenutku ne nañeš dva puta na istom. Matematičari iz svih
razdoblja tragali su za formulama da to izvedu. Ojler je smislio jednu. Drugu
Bendžamin Frenklin. Zatvorena šetnja bila bi ona u kojoj bi se konj na kraju
našao na istom polju s kojeg je krenuo."
Nim ustade, ode do peći i poče da vadi lonce i tiganje, paleći plin dok je
nastavljao priču.
"Italijanski novinari u Španiji mislili su da je Solarin možda u formulu za
šetnju konjem sakrio i neku drugu formulu. Solarin voli igre sa više nivoa
značenja. Znajući da je fizičar, oni su, razume se, brzopleto zaključivali u tom
pravcu, očigledno željni senzacija."
"Tačno. On je fizičar", rekoh, privukavši stolicu bliže peći i ponevši sa
sobom bocu amontiljada. "Da formula koju je imao nije bila važna, zašto bi ga
Rusi na brzinu prokrijumčarili iz Španije?"
"Napravila bi odličnu karijeru kao paparaco", primeti Nim. "Upravo tako su i
oni rezonovali. Na nesreću, polje fizike kojim se Solarin bavi je akustika.
Mračna, neizvikana i ni u kakvoj vezi sa nacionalnom odbranom. U ovoj zemlji
čak ne možeš na svim školama ni da doktoriraš iz te oblasti. Možda projektuje
muzičke dvorane u Rusiji, ako ih još uopšte podižu."
Nim uz tresak spusti lonac na peć i ode do ostave, iz koje se potom vrati s
naramkom svežeg povrća i mesa.
"Na prilaznom putu nije bilo tragova guma", primetih. "A novi sneg nije
padao već danima. "Odakle onda ovde svež spanać i egzotične pečurke?"
Nim mi se osmehnu kao da sam položila neki važan test. "Moram priznati da
pravilno rasuñuješ. A upravo to će ti biti potrebno", odvrati on, spustivši hranu u
česmu i pustivši vodu. "Imam pazikuću koji ide u kupovinu. Dolazi i odlazi na
sporedan ulaz."
Nim odmota veknu svežeg raženog hleba i otvori ćup sa paštetom od
pastrmke. Odseče veliko parče i doda mi ga. Doručak nisam završila, a ručak
jedva da sam i pipnula. Bilo je izvanredno. A večera još bolja. Imali smo tanko
sečenu teletinu u kumkvat sosu, sveži spanać sa pistaćima i debele crvene biftek
paradajze (koje je nemoguće bilo naći u ovo doba godine) pečene i punjene
sosom od limuna i jabuke. Velike, lepezaste pečurke bile su na brzinu ispržene
na masti i poslužene kao prilog. Posle glavnog jela usledio je desert od crvene i
zelene mlade salate sa listovima maslačka i pečenim lešnicima.
Pošto je Nim sklonio sudove, doneo je lonac kafe i poslužio je sa malo tuake.
Premestili smo se u velike stolice blizu vatre, koja se već gotovo ugasila. Nim je
pronašao jaknu prebačenu preko naslona stolice i iz džepa izvadio salvetu sa
rečima gatare. Veoma dugo je ostao zagledan u ono što je Luelin zabeležio.
Zatim mi ju je dodao i ustao da prodžara vatru.
"Šta si neobično primetila u vezi sa pesmom?" upita on. Zagledala sam se u
nju, ali nisam primetila ništa neobično.
"Svakako znaš da je četvrti dan četvrtog meseca moj roñendan", primetih.
Nim klimnu sa mesta pored kamina na kome je stajao. Na svetlosti vatre kosa
mu je sijala poput crvenkastog zlata. "Gatara me je upozorila da nikome ne
pričam o ovome", dodadoh.
"Kao i obično, ti si po svaku cenu održala obećanje", primeti Nim, napravivši
grimasu, a zatim ubaci još nekoliko cepanica u kamin. Potom je otišao do stola u
uglu i iz ladice izvukao hartiju i pero, pa se vratio da sedne pored mene.
"Pogledaj ovo", reče. Prepisao je pesmu čitkim štampanim slovima, podelivši
je u stihove. Prethodno je bila nažvrljana popreko na salveti. Sada je izgledala
ovako:
Jednako kao što ključ čine linije ove
A tek kao što će na šahovska ličiti polja; kada četiri budu
meseca i dana;
Da moraš jednom još, znaj, pripaziti pomno mat da ne zadaš
glasno.
Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana.
Uvek se ta mudrost sticala kasno.
Bitke je Beli u nedogled vodio nove.
Evo, Crni će onaj uvek biti koji će sudbinu da mu zapečati jasno.
Kolaj u potrazi za trideset tri i tri i pati se kroz snove.
Velom zauvek tim nañu se, skrivena, vrata tajna.
"Šta primećuješ?" upita Nim, pažljivo me posmatrajući dok sam proučavala
verziju pesme kako ju je on ispisao. Nisam bila sigurna na šta misli.
"Pogledaj samu strukturu pesme", reče on pomalo nestrpljivo. "Imaš
matematički um, pokušaj da ga upotrebiš."
Ponovo se zagledah u pesmu i onda primetih.
"Naobično se rimuje", rekoh ponosno.
Nim podiže obrve i istrže mi papir iz ruke. Trenutak je zurio u njega, a onda
poče da se smeje. "Tako je", reče, vrativši mi ga. "To nisam primetio. Evo, uzmi
pero i piši."
Poslušah ga i zapisah:
"Ove-nove-snove (A-B-C), dana-stvarna-tajna (B-C-A), glasno-kasno-jasno
(C-A-B).
"Znači ustrojstvo rima ide ovako", reče Nim, zapisavši ispod onoga što sam
ja zabeležila. "Sada želim da slova zameniš brojevima i sabereš ih." Poslušah ga,
i dobih ovo:
ABC 123
BCA 231
CAB 312
666
"To je broj Nečastivog u Apokalipsi: 666!" rekoh.
"Tako je", složi se Nim. "Ako redove sabereš vodoravno, dobićeš isti broj. A
to se, draga moja, zove 'magični kvadrat'. Još jedna matematička igra. U nekim
od tih šetnji konjem koja je razvio Ben Frenklin kriju se tajni magični kvadrati.
Imaš kliker za to. Pronašla si jedan prvi put kada si pokušala, a čak ga ni ja
nisam uočio."
"Nisi ga uočio?" upitah, krajnje zadovoljna sama sobom. "Ali šta si onda
tražio od mene da uočim?" Proučavala sam papir kao da tragam za skrivenim
zecom na crtežu iz kakvog dečjeg časopisa, očekujući da iskoči preda me
postrance ili naglavačke.
"Povuci crtu tako da odvojiš poslednje dve rečenice od prvih sedam", reče
Nim, i dok sam to radila dodade: "A sada pogledaj prva slova svake rečenice."
Lagano sam prelazila pogledom preko ispisanog teksta. Kada sam bila pri
kraju strane obuze me neka užasna jeza, iako je bilo toplo, a vatra veselo
pucketala.
"Šta je?" upita Nim, čudno me pogledavši. Nemo sam zurila u papir. Zatim
sam dohvatila pero i zapisala ono što sam uočila.
"J-A-D-O-U-B-E/K-V", pisalo je na papiru, kao da mi se obraća.
"Tako je", potvrdi Nim dok sam ja, sleñena, sedela pored njega. "J'adoube,
francuski šahovski termin koji znači diram, podešavam. Igrač to izgovara kada
namerava da podesi koju figuru za vreme igre. Zatim slede Slova 'K.V.', a to su
tvoji inicijali. Što me navodi na pomisao da ti je gatara uputila neku poruku.
Možda je želela da stupi u vezu s tobom. Shvatam... Pobogu, zbog čega imaš taj
grozan izraz na licu?" upita on.
"Ne razumeš", rekoh mu glasom koji je podrhtavao od straha. "J'adoube... je
bila poslednja reč koju je Fisk javno izgovorio. Neposredno pre no što je umro."
Ne treba ni reći da su me te noći mučili košmari. Sledila sam čoveka na
biciklu uz neku dugačku zavojitu aleju koja se pela uz strmo brdo. Zgrade su
bile tako gusto natrpane da nisam mogla da vidim nebo. Što smo više prodirali u
lavirint sve užih kaldrmisanih ulica, postajalo je sve tamnije. Čim bih zavila za
koji ugao, tek bih na tren ugledala njegov bicikl kako zamiče u naredni prolaz.
No, konačno sam ga sustigla na kraju jednog ćorsokaka. Čekao me je poput
pauka u mreži. Okrenuo se i povukao maramu sa lica otkrivši izbledelu lobanju
sa očnim dupljama koje su zjapile. Lobanja na moje oči poče da se zastire
mesom dok lagano ne dobi iscereni izraz gatare.
Probudila sam se sva mokra od hladnog znoja i odgurnula jorgan. Uspravila
sam se u krevetu, drhteći. U ognjištu u uglu još je dogorevalo nekoliko
zažarenih ugaraka. Izvirivši kroz prozor, ugledala sam snegom prekrivene
travnjake ispred kuće. U središtu se nalazio veliki mermerni bazen nalik na
fontanu, a ispod njega veći bazen za plivanje. S druge strane travnjaka prostiralo
se zimsko more, biserno sivo na ranoj jutarnjoj svetlosti.
Nisam mogla da se setim svega što se dogodilo prethodne večeri, jer me je
Nim pošteno zalio tuakom. Sada me je bolela glava. Ustala sam iz kreveta i
oteturala se do kupatila, otvorivši toplu vodu. Uspela sam da pronañem i neku
penu za kupanje pod nazivom "Karanfili i ljubičice". Dosta loše je mirisala, ali
sam je ipak sipala u kadu, napravivši tanak sloj pene. Dok sam sedela u toploj
kupki, počela sam da se prisećam našeg razgovora. Uskoro sam ponovo bila sva
ukočena od straha.
Ispred moje sobe čekala me je mala gomila odeće: vuneni džemper boje nafte
iz Skandinavije i žute gumene čizme postavljene flanelom. Navukla sam
džemper preko svoje odeće i obula čizme. Dok sam silazila osetila sam prijatan
miris doručka koji je upravo pripreman.
Nim je stajao kod peći, okrenut leñima prema meni, u kariranoj košulji i
farmerkama, a na nogama je imao čizme slične mojima.
"Kako da doñem do telefona i nazovem kancelariju?" upitah.
"Ovde nema telefona", obavesti me on."Ali jutros je navraćao Karlos, moj
domar, da mi pomogne oko spremanja. Zamolio sam ga da nazove tvoju
kancelariju i obavesti ih da nećeš dolaziti. Po podne ću te odvesti nazad i
pokazati ti kako da obezbediš svoj stan. U meñuvremenu, hajde da nešto
pojedemo i pogledamo ptice. Znaš da ovde imam nastambu za ptice."
Nim umuti nekoliko jaja potopljenih u vino, dodade debele komade kanadske
šunke i isprži krompiriće. Skuvao je i najbolju kafu koju sam ikada popila na
istočnoj obali. Posle doručka, tokom koga smo veoma malo razgovarali,
iziñosmo kroz francuski prozor da razgledamo Nimov posed.
Zemljište se prostiralo stotinu jardi duž mora, sve do obale. Nigde nije bilo
nikakvog uzvišenja osim dva reda debele visoke živice koja je njegovo imanje
razdvajala sa obe strane od susednih. U ovalnom bazenu fontane i većem bazenu
za plivanje ispod njega još je bilo nešto vode po kojoj su plutale bačve za
razbijanje leda.
Pored kuće nalazila se ogromna nastamba za ptice sa mavarskom kupolom od
žičane mreže obojene belo. Sneg je sipio kroz rešetkasti pokrov i taložio se na
grančicama malog drveća koje je raslo unutra. Na granama su čučale ptice svih
vrsta, a veliki paunovi su se šetali po tlu, vukući kroz sneg svoje predivno perje.
Njihovo glasanje podsećalo je na krike žena koje kolju. Išlo mi je na živce.
Nim otključa nastambu i poñe sa mnom pod otvorenu kupolu, pokazujući mi
različite vrste ptica dok smo koračali kroz snežni lavirint drveća pokrivenog
snegom.
"Ptice su često mnogo pametnije od ljudi", obavesti me on. "Ovde držim i
sokolove, ali posebno. Karlos ih dva puta dnevno hrani krvavim mesom. Najviše
volim sivog sokola. Kao i kod mnogih drugih vrsta, ženka je ta koja lovi." On
mi pokaza malu, pegavu pticu koja je čučala pri vrhu kuće za ptice u stražnjem
delu nastambe.
"Stvarno? To nisam znala", primetih, dok smo prilazili da je izbliza
pogledamo. Ptica je imala primaknute, krupne, crne oči. Osećala sam se kao da
nas odmerava.
"Oduvek sam imao osećaj da i ti u sebi kriješ instinkt za ubijanjem", izjavi
Nim, posmatrajući sokola.
"Ja? Mora da se šališ."
"Još nije na odgovarajući način probuñen", dodade on. "Ali nameravam da ga
razvijem. Prema mom mišljenju, suviše je dugo čamio u tebi."
"Ali mene pokušavaju da ubiju", podsetih ga.
"Kao i u svakoj drugoj igri", reče Nim, posmatrajući me i mrseći mi kosu
šakom u rukavici, "možeš izabrati da li ćeš na pretnju reagovati defanzivno ili
agresivno. Zašto se ne odlučiš za ovo drugo i pripretiš svojim protivnicima?"
"Ali ja ne znam ko mi je protivnik!" rekoh krajnje razočarano.
"Kako ne znaš?" upita me kritički Nim. "Znala si to od samog početka. Želiš
da ti dokažem?"
"Pokušaj." Ponovo sam postala uznemirena i nije mi se baš razgovaralo, ali
Nim me je već poveo iz nastambe za ptice. Zaključao ju je i uhvatio me za ruku
dok smo se vraćali prema kući.
Skinuo mi je kaput i poseo me na sofu pored vatre, a zatim mi izuo i čizme.
Onda je otišao do zida o koji je oslonio moju sliku čoveka na biciklu. Dohvatio
ju je i smestio na stolicu ispred mene.
"Sinoć, pošto si otišla u postelju dugo sam posmatrao ovu sliku", reče Nim.
"Imao sam osećaj već viñenog i to me je mučilo. I sama znaš da za sobom ne
ostavljam nerešene probleme. Jutros sam ga rešio."
Otišao je do hrastovog pulta koji se protezao pored pećnica i otvorio jednu
ladicu. Iz nje je izvukao nekoliko špilova karata. Doneo ih je do mene i spustio
na sofu. Stao je da otvara špil za špilom i iz svakog da izdvaja po jednog
džokera koga bi bacio na sto. Nemo sam posmatrala karte pred sobom.
Jedna je prikazivala lakrdijaša sa praporcima na kapi kako vozi bicikl. I on i
bicikl bili su naslikani u istoj pozi kao i čovek na mojoj slici. Iza bicikla nalazila
se nadgrobna ploča na kojoj je pisalo RIP. Drugi džoker bio je sličan prvom, ali
nalik na dvostruku sliku u ogledalu, kao da moj čovek vozi bicikl preko
izokrenutog skeleta. Treći je bio luda iz špila za tarot, koja je radosno tumarala,
nesvesna da samo što nije zakoračila u provaliju.
Podigoh pogled prema Nimu i on se osmehnu.
"Lakrdijaš iz špila karata od vajkada se poistovećuje sa Smrću", reče on. "Ali
on je takoñe simbol ponovnog roñenja. Kao i nevinosti koja je krasila
čovečanstvo pre Pada. Dopada mi se da razmišljam o njemu kao o vitezu svetog
grala, koji mora biti prostodušan i jednostavan da bi se sapleo o sreću za kojom
traga. Ne zaboravi da je njegov zadatak da spase čovečanstvo."
"Pa?" izustih, mada me je prilično pogodila sličnost izmeñu karata preda
mnom i moje slike. Sada kada sam videla prototipove, učinilo mi se da moj
čovek na biciklu i lakrdijaš imaju čak iste kapuljače i čudne spiralne oči.
"Pitala si ko ti je protivnik", odvrati Nim krajnje ozbiljno. "Mislim da je
čovek na biciklu ujedno i tvoj protivnik i tvoj savetnik, kao što je to slučaj i sa
ovim kartama."
"Ne misliš valjda na neku stvarnu osobu?" upitah.
Nim lagano klimnu ne skidajući pogled sa mene dok je izgovarao: "Videla si
ga, je li tako?"
"Ali to je bila samo slučajnost."
"Možda", složi se on. "Ali slučajnosti mogu imati mnogo različitih oblika.
Kao prvo, to je možda bio samo mamac nekoga ko je znao za ovu sliku. Ili je
možda u pitanju neka druga vrsta slučajnosti", dodade on uz osmeh.
"Oh, ne", izustih, jer sam odlično znala šta će uslediti. "Poznato ti je da ne
verujem u predosećanja i psihičke moći kao ni u sav taj metafizički galimatijas."
"Zaista?" upita Nim i dalje se osmehujući. "Ali neće ti biti baš lako da na
neki drugi način objasniš kako si naslikala sliku pre no što si uopšte videla
model. Bojim se da moram nešto da ti priznam. Poput tvojih prijatelja Luelina,
Solarina i gatare, i ja smatram da ti je namenjena važna uloga u rešavanju tajne
Monglanske garniture. Kako drugačije da objasnimo tvoju umešanost? Da nisi
na neki način možda predodreñena... čak možda izabrana... da budeš ključ..."
"Zaboravi", obrecnuh se. "Neću da jurcam unaokolo za tom šahovskom
garniturom! Zar ti još nije jasno da ljudi pokušavaju da me ubiju, ili u najmanju
ruku da me umešaju u tuña ubistva?" Već sam gotovo vrištala.
"Jasno mi je, tako si mi sve šarmantno objasnila", odgovori Nim. "Ali ti si ta
kojoj izmiče ono glavno. Najbolja odbrana je dobar napad."
"Ne dolazi u obzir", odvratih. "Očigledno si mi namenio ulogu žrtve. Želiš da
se dočapaš te garniture i potrebna ti je pomoć. I ovde u Njujorku sam se u to
uvalila do guše. Nemam nameru da kaskam unaokolo po nekoj stranoj zemlji u
kojoj nikog ne znam i gde ne mogu nikome da se obratim za pomoć. Možda je
tebi dosadno i potrebna ti je neka nova pustolovina, ali šta će biti sa mnom ako
tamo upadnem u kakvu nevolju? Čak nemaš ni prokleti telefon na koji bih te
mogla nazvati. Možda misliš da će mi karmelitske opatice pojuriti u pomoć kada
stanu da pucaju u mene? Ili da će me možda predsedavajući Njujorške berze
pratiti unaokolo i skupljati leševe koje ću ostavljati za sobom?"
"Mani se histerije", opomenu me Nim svojim mirnim razboritim glasom.
"Imam ja veze na svim kontinentima, mada ti to ne znaš pošto si suviše zauzeta
izbegavanjem onog glavnog. Podsećaš me na ona tri majmuna koji su
pokušavali da izbegnu zlo tako što su se potpuno isključili."
"U Alžiru nema američkog konzulata", procedih kroz stisnute zube. "Možda
imaš veza u ruskoj ambasadi koja bi mi rado pomogla da se izvučem?" Iskreno
govoreći, to i nije bilo nemoguće, jer Nim je bio pola Rus, a pola Grk. Ali,
koliko sam znala, nije održavao ama baš nikakve veze sa zemljama svojih
predaka.
"Održavam veze sa nekoliko ambasada u zemlji u koju ideš", reče on pomalo
sladunjavo, "ali o tome ćemo kasnije. Draga moja, moraš se složiti da si
umešana u ovu malu ludoriju, dopadalo se to tebi ili ne. Ova potraga za svetim
gralom pretvorila se u stampedo. Još nemaš šta da ponudiš u zamenu, sem u
slučaju da se prva dočepaš plena."
"Zovi me Parsifal", rekoh mu mračno. "Trebalo je da znam kakav si i da od
tebe ne vredi tražiti pomoć. Ti probleme reševaš tako što iznalažiš još veće kako
bi u poreñenju s njima oni prvi izgledali besmisleni."
Nim ustade, podiže i mene i zagleda mi se u oči sa krajnje saučesničkim
osmehom. Zatim mi spusti šake na ramena.
"J'adoube", reče.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

10 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:13 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
9. ŽRTVE
Ljudima nije stalo do šaha dok balansiraju na ivici provalije.
Gospoña Suzan Neker, majka Žermen de Stal
PARIZ, 2. SEPTEMBAR, 1792.
Niko nije mogao ni zamisliti kakav će ovo biti dan.
Žermen de Stal nije to znala dok se opraštala sa osobljem ambasade. Jer
danas, 2. septembra, pokušaće da utekne iz Francuske pod diplomatskom
zaštitom.
Žak-Luj David nije to znao dok se žurno oblačio za hitnu sednicu u Narodnoj
skupštini. Jer danas, 2. septembra, neprijateljske trupe stigle su na sto pedeset
milja do Pariza. Prusi su zapretili da će grad spaliti do temelja.
Moris Taljeran nije to znao dok je sa svojim sobarom, Kurtijadom, skidao
skupocene knjige u kožnim povezima sa polica u svojoj radnoj sobi. Danas, 2.
septembra, planirao je da svoju vrednu biblioteku prokrijumčari preko francuske
granice pripremajući se da uskoro i sam napusti zemlju.
Valentina i Mirela nisu to znale dok su šetale po bašti iza Davidovog studija
ukrašenoj jesenjim bojama. U pismu koje su upravo primile stajalo je da prvim
figurama Monglanske garniture preti opasnost da budu otkrivene. Nisu mogle ni
pretpostaviti da će ih ovo pismo uskoro uvući u samo oko tornada koji će
protutnjati Francuskom.
Jer niko nije znao da će tačno kroz pet časova, u dva sata po podne, tog
drugog septembra, započeti Teror.
9:00 PRE PODNE
Valentina je brčkala prste u malom bazenu iza Davidovog studija, koji je
odslikavao okolinu. Velika zlatna riba pokušavala je da ih ugrize. Nedaleko od
mesta na kome je sedela, ona i Mirela su zakopale dve figure iz garniture koje su
donele sa sobom iz Monglana. A sada će ih možda pristići još.
Mirela je stajala pored nje, čitajući pismo. Tamne hrizanteme oko njih
presijavale su se zamagljenim bojama ametista i topaza izmeñu listova. Prvi žuti
listovi padali su na površinu vode, unoseći u vazduh miris jeseni uprkos
omamljujućoj toplini kasnog leta.
"Ovo pismo može se objasniti samo na jedan način", reče Mirela i poče da
čita naglas:
Moje voljene sestre po Hristu, Kao što možda znate, kanski samostan je
zatvoren. Za vreme velikih nemira u Francuskoj, naša upravnica, gospoñica
Aleksandrina de Forban, smatrala je za potrebno da se pridruži svojoj porodici u
Flandriji. Meñutim, sestra Mari-Šarlot Kordej, koje se možda takoñe sećate,
ostala je u Kanu da se pobrine oko neočekivanih poslova koji bi mogli iskrsnuti.
Iako se nikada nismo srele, koristim ovu priliku da vam se predstavim. Ja sam
sestra Klod, benoitska opatica iz bivšeg samostana u Kanu. Bila sam lična
sekretarica sestre Aleksandrine, koja me je pre nekoliko meseci posetila u mom
domu u Epernaju pre no što je otišla za Flandriju. Tada je od mene tražila da
lično isporučim sestri Valentini njene pozdrave, ako se uskoro nañem u Parizu.
Trenutno se nalazim u četvrti Kordelje. Molim vas da se nañemo kod kapije
manastira D'Abaj danas tačno u dva sata, pošto ne znam koliko ću se ovde
zadržati. Nadam se da shvatate koliko je to važno.
Vaša sestra po Hristu
Klod iz Abe-o-Dama, Kan
"Ona dolazi iz Epernaja", reče Mirela kada je pročitala pismo. "Taj se grad
nalazi istočno odavde, na reci Marni. Tvrdi da se Aleksandrina de Forban tamo
zaustavila na svom putu za Flandriju. Znaš li ti šta se nalazi izmeñu Epernaja i
flamanske granice?"
Valentina odmahnu glavom i zagleda se u Mirelu širom otvorenih očiju.
"Tvrñave Longvi i Verdin. I pola pruske vojske. Možda nam naša draga
sestra Klod donosi i nešto mnogo vrednije od srdačnih pozdrava Aleksandrina
de Forban. Možda nam donosi i nešto što je Aleksandrina smatrala da ne treba
izlagati opasnosti na flamanskoj granici, oko koje ima toliko vojske."
"Figure!" uzviknu Valentina i skoči na noge preplašivši zlatnu ribicu. "U
pismu stoji da je Šarlota Kordej ostala u Kanu! Možda je Kan bio sabirni centar
za severnu granicu." Zastala je da malo promisli o ovome. "Ali ako je tako",
dodade ona zbunjeno, "zašto je Aleksandrina pokušala da napusti Francusku na
istoku?"
"Ne znam", priznade Mirela, odvezavši traku kojom je pokupila crvenu kosu,
a potom se nagnula nad bazen kako bi poprskala zažareno lice vodom. "Nikada
nećemo ni saznati, ako se ne sretnemo sa sestrom Klod u zakazani čas. Ali zašto
je izabrala Kordelje, trenutno najopasniji deo grada? I sama znaš da L'Abe više
nije manastir. Pretvoren je u zatvor."
"Ne plašim se da sama tamo odem", izjavi Valentina. "Obećala sam
nastojnici da ću prihvatiti tu odgovornost i sada je kucnuo čas da se dokažem.
Ali ti moraš ostati ovde, roñako. Ujak Žak-Luj nam je zabranio da izlazimo u
njegovom odsustvu."
"Što znači da ćemo morati da budemo veoma vešte prilikom bekstva",
odvrati Mirela. "Ne pada mi, naime, na pamet da te pustim samu u Kordelje. Na
tako nešto nemoj ni pomišljati."
10:00 PRE PODNE
Kočija Žermen de Stal projuri kroz kapiju švedske ambasade. Krov joj je bio
pretrpan kovčezima i kutijama za perike koje su čuvala dvojica kočijaša i
dvojica livrejisanih slugu. A u kočiji se krila Žermen sa svojim ličnim
služavkama i mnogo nakita. Na sebi je imala službenu odeždu ambasadorke,
pretrpanu raznobojnim vrpcama i epoletama. Šest belih konja probijalo se kroz
pariske ulice na kojima je već vrilo kao u kotlu, u pravcu gradskih kapija.
Njihove sjajne kokarde razmetale su se švedskim bojama. Vrata kočije krasila je
švedska kruna. Draperije na prozorima bile su spuštene.
Izgubljena u vlastitim mislima u nepodnošljivoj vrućini i tami kočije, Žermen
nije nijednom pogledala kroz prozor dok se, iz neobjašnjivih raloga, njena kočija
nije iznenada zaustavila pre no što je stigla do gradskih kapija. Jedna od služavki
se nagnu napred i spusti prozor.
Okružila ih je rulja raspamećenih žena koje su u rukama držale grabulje i
ašove kao da su te alatke kakvo oružje. Nekolicina se isceri Žermeni kroz
prozor, svojim gadnim ustima nalik na škrbave rupe sa pocrnelim zubima kojih i
nije bilo tako mnogo. Zašto rulja mora uvek da izgleda tako rableskno? - pomisli
Žermen. Časove je utrošila kujući političke intrige, rasipajući svoje pozamašno
bogatstvo na podmićivanje pravih službenika - i sve to za dobrobit ovakvih
jadnika. Žermen se nagnu kroz prozor, oslonivši krupnu ruku na ispust.
"Šta se to ovde dogaña?" uzviknu ona svojim prodornim, autoritativnim
glasom. "Smesta propustite moju kočiju!"
"Niko ne sme da napusti grad!" doviknu jedna žena iz gomile. "Mi čuvamo
kapije! Smrt plemstvu!" Ovaj povik prhvatiše i ostali iz gomile, koja je postajala
sve veća. Žermen umalo ne ogluve od kreštanja ovih veštica.
"Ja sam švedska ambasadorka!" doviknu im ona. "Službeno sam krenula u
Švajcarsku! Nareñujem vam da propustite moju kočiju!"
"Ha! Ona nareñuje!" doviknu jedna žena koja je stajala blizu prozora kočije.
Okrenula se prema Žermen i pljunula joj u lice što je gomila toplo pozdravila.
Žermen izvuče čipkanu maramicu iz prsluka i obrisa pljuvačku. Bacivši
maramicu kroz prozor, povika: "Evo vam maramica kčeri Žaka Nekera, ministra
finansija koga ste voleli i poštovali. Umrljana pljuvačkom naroda!... Životinje",
reče ona, a zatim se okrenu svojim dvorskim damama koje su se tresle u uglu
kočije. "Videćemo ko ovde vlada situacijom."
Ali gomila žena je ispregla konje. Zatim su same sebe upregle i stale da vuku
kočiju kroz ulice, sve dalje i dalje od gradskih kapija. Gomila je sada već narasla
do neviñenih razmera. Muvali su se oko kočije, lagano je gurajući, nalik na
koloniju mrava koja nosi mrvu kolača.
Žermen se grčevito držala za vrata, psujući i preteći kroz prozor na sav glas,
ali nije mogla da nadjača urlanje gomile. Činilo joj se da je prošla večnost pre no
što se kočija zaustavila pred velelepnom fasadom velike zgrade okružene
stražarima. Kada je Žermen shvatila kuda su je to doveli u stomaku je osetila
grč. Stigli su do Hotela de Vil, štaba pariske komune.
Žermen je dobro znala da je pariska komuna mnogo opasnija od rulje oko
njene kočije. To su bili ludaci. Čak su ih se plašili i članovi skupštine. Ti
delegati sa pariskih ulica hapsili su, osuñivali i pogubljivali pripadnike plemstva
s takvom žurbom da su time poricali samu suštinu slobode. Za njih je Žermen de
Stal predstavljala samo još jedan plemićki vrat koji giljotina treba da preseče. I
ona je toga bila svesna.
Neko je divljački otvorio vrata kočije i gomila prljavih ruku izvuče Žermen
na ulicu. Isprsivši se, ona krenu kroz gužvu, ledeno sevajući očima. Služavke su
iza nje blebetale od straha dok ih je rulja izvlačila iz kočije i terala metlama i
drškama lopata. Samu Žermen su napola vukli uz široko stepenište Hotela de
Vil. Zadržala je dah kada je neki čovek iznenada iskočio pred nju i gurnuo joj
pod prsa oštri vrh koplja, kojim joj je zaparao ambasadorski ogrtač. Još samo
mali pokret ruke i probošće je. Ali u tom trenutku priñe jedan policajac i mačem
odgurnu koplje. Ščepavši Žermen za ruku ugura je u mračni ulaz Hotela de Vil.
11:00 PRE PODNE
David je kao bez daha stigao u skupštinu. Ogromna prostorija bila je do
krova ispunjena ljudima koji su se svi drali u jedan glas. Sekretar je stajao na
središnjem uzvišenju i vikao iz petnih žila ne bi li ga čuli. Dok se David probijao
kroz parter ka svom mestu, jedva da je čuo i jednu jedinu reč.
"Dvadeset trećeg avgusta, tvrñava Longvi pala je u ruke neprijateljskih trupa!
Vojvoda od Brunsvika, zapovednik pruske vojske, izdao je manifest u kome
zahteva da oslobodimo kralja i ponovo uspostavimo monarhiju, ili će njegove
trupe sravniti Pariz sa zemljom!"
Buka u parteru bila je nalik na talas koji zapljuskuje sekretara i zaglušuje
njegove reči. Svaki put kada bi taj talas malo oslabio, on je pokušavao da
nastavi.
Narodna skupština imala je kakvu takvu vlast nad Francuskom dok je kralj
čamio u zatvoru. A zahtev za oslobañanjem Luja XVI iznet u Brunsvikovom
manifestu trebalo je samo da posluži kao izgovor pruskoj vojsci da napadne
Francusku. Suočena sa sve većim dugovima i masovnim dezertiranjem iz
francuske vojske, nova vlada, koja se nedavno dočepala vlasti, našla se u
opasnosti da preko noći bude svrgnuta. Da bi stvari bile još gore, delegati su
jedni druge sumnjičili za izdaju, za saradnju sa neprijateljem koji se borio na
granici. Posmatrajući sekretara kako se trudi da uspostavi red, David pomisli da
se nalazi u utrobi iz koje se raña bezakonje.
"Grañani!" vikao je sekretar. "Donosim vam užasne vesti! Jutros je tvrñava
Verdin pala u ruke Prusa! Moramo se podići na oružje protiv..."
Skupštinu je zahvatila prava histerija. U parteru je vladao haos; ljudi su jurili
unaokolo poput pacova sateranih u ćošak. Tvrñava Verdin predstavljala je
poslednje uporište izmeñu neprijateljske vojske i Pariza! Prusi su mogli da se
nañu na gradskim kapijama već negde oko večere.
David je ćutke sedeo na svom mestu, pokušavajući da čuje sekretara. Ali
njegove reči su se potpuno gubile u gunguli. David je video kako čovek nemo
otvara i zatvara usta u kakofoniji glasova.
Skupština se pretvorila u proključalu masu ludaka. Sa Planine je rulja sa ulice
bacala hartije i voće na glave umerenjaka u Jami. Žirondinci, sa svojim
čipkanim manžetnama, koje su nekada smatrali liberalima, gledali su uvis, beli
kao kreč od straha. Bili su poznati kao republikanski rojalisti, koji su podržavali
tri staleža: plemstvo, kler i buržoaziju. Sa pojavom Brunsvikovog manifesta,
našli su se u velikoj opasnosti čak i ovde u parteru skupštine. I oni su to znali.
Oni koji su se zalagali za povratak kralja mogli bi biti mrtvi još pre no što
Prusi stignu do kapija Pariza.
Na uzvišenju se sada našao Danton, a prethodni govornik se povukao u
stranu. Danton, lav Skupštine, sa svojom velikom glavom i krupnim telom,
slomljenim nosem i izobličenom usnom po kojoj ga je šutnuo bik još dok je bio
dete. Podigao je krupne šake i zatražio mir.
"Grañani! Za ministra slobodne države predstavlja pravo zadovoljstvo kada
može da objavi kako je zemlja spasena! Svi su se podigli, posvuda vlada
oduševljenje, svi s nestrpljenjem očekuju da krenu u borbu..."
Ljudi su stajali u skupinama po galerijama i prolazima velike dvorane
skupštine; jedan za drugim su prestajali da viču i počeli da obraćaju pažnju na
reči moćnog voñe. Danton ih je pozivao, izazivao ih je da ne budu slabići,
podsticao da se suprotstave bujici koja je hrlila prema Parizu. Razbuktao je u
njima vatru, tražeći da ustanu u odbranu francuskih granica, popune rovove,
brane kapije samog grada kopljima. Svojim govorom zapalio je vatru u
slušaocima. Uskoro stadoše da se razležu klicanje i povici iz dvorane skupštine,
koji su ispraćali svaku reč sa njegovih usana.
"Ovaj naš uzvik ne predstavlja poziv na uzbunu, već poziv na juriš protiv
neprijatelja Francuske!... Moramo biti odvažni, ponovo odvažni, uvek odvažni -
i Francuska će biti spasena!"
Skupština je poludela. U parteru je izbila gužva kada su ljudi počeli da bacaju
hartije u vazduh i naglas da viču: "L'audace! L'audace! Odvažno, odvažno!"
Dok je u parteru vladao pakao, David je pogledom prelazio preko galerije i
zaustavio se na jednom čoveku. Mršavom, bledom, odevenom u besprekoran
službeni, ispeglani jutarnji kaput od fulara, i sa pažljivo napuderisanom perikom
na glavi. Bio je mlad, imao odbojno lice i smaragdno-zelene oči koje su sijale
kao zmijske.
David je posmatrao mladića koji je ćutke sedeo i koga nisu dirnule
Dantonove reči. I dok je gledao tog čoveka, Davidu je postalo jasno da postoji
samo jedna stvar koja može spasiti njegovu zemlju, rascepkanu na stotine
zaraćenih frakcija, zemlju pred bankrotom, zemlju na čijim se granicama sjatilo
desetak neprijatelja. Francuskoj nisu bili potrebni teatralnost Dantona i Maraa.
Francuskoj je bio potreban voña. Čovek koji je prikupljao snagu ćutke dok se ne
ukaže potreba za njegovim sposobnostima. Čovek na čijim je bledim, tankim
usnama reč "vrlina" zvučala mnogo slañe nego pohlepa ili slava. Čovek koji će
ponovo uspostaviti prirodne, pastoralne ideale velikog Žan-Žaka Rusoa, na
kojima se temeljila revolucija. Čovek koji je sedeo na galeriji bio je taj voña.
Zvao se Maksimilijan Robespjer.
01:00 POSLE PODNE
Žermen de Stal sedela je na tvrdoj klupi u kancelariji pariske komune. Sedela
je tamo već preko dva sata. Posvuda su stajali nesigurni ljudi u skupinama i
ćutali. Nekolicina muškaraca sedela je pored nje na klupi, a ostali su se
razmestili po podu. Kroz otvorena vrata ove improvizovane čekaonice Žermen
je mogla da vidi neke prilike koje su se muvale unaokolo, udarajući pečate po
hartijama. S vremena na vreme neko bi izišao i izgovorio kakvo ime. Čovek koji
je bio prozvan bi prebledeo, ostali bi ga potapšali po leñima i šapnuli mu da
bude hrabar, a onda je nestajao kroz pomenuta vrata.
Ona je, razume se, znala šta se dogañalo s druge strane vrata. Članovi pariske
komune održavali su skupna suñenja. "Optuženom", koji verovatno ništa nije
skrivio, osim što je bio odreñenog porekla, postavili bi nekoliko pitanja upravo o
tome i o njegovoj odanosti kralju. Ako bi momak imao za nijansu plavlju krv no
što treba, ona bi do jutra potekla ulicama Pariza. Žermen se nije zavaravala
razmatrajući kolike su joj šanse. Preostalo joj je još samo da se nada u jedno i
sve vreme dok je čekala šta će je snaći razmišljala je o tome: sigurno neće
giljotinirati trudnu ženu.
Dok je Žermen čekala, poigravajući se širokim trakama na svojoj
ambasadorskoj haljini, čovek pored nje odjednom pade, glavu zagnjuri u šake i
poče da jeca. Ostali muškarci su nervozno pogledavali u njegovom pravcu, ali se
niko ni ne pomeri da ga uteši. Sklanjali su pogled u stranu, kao da je u pitanju
kakav bogalj ili prosjak. Žermen uzdahnu i ustade. Nije želela da razmišlja o
čoveku sa klupe koji je plakao. Tražila je način da sebe spase.
Upravo tada na trenutak je ugledala mladića koji se probijao kroz pretrpanu
čekaonicu noseći pregršt hartije. Kovrdžava smeña kosa bila mu je vrpcom
vezana pozadi, a čipkani žabo delovao je prilično uvelo. Izgledao je istovremeno
i izmožden i nadahnuto snažan. Žermen odjednom shvati da ga poznaje.
"Kamij!" pozva ga ona. "Kamij Demulan!" Mladić se okrenu prema njoj, a
oči mu zasijaše od iznenañenja.
Kamij Demulan je bio čuveno dete Pariza. Pre tri godine, dok je još pohañao
jezuitsku školu, skočio je na sto u Kafe Foju jedne tople julske noći i pozvao
grañane da napadnu Bastilju. Sada je bio junak revolucije.
"Gospoño de Stal!" odazva se Kamij i krenu kroz gomilu da joj poljubi ruku.
"Šta ćete vi ovde? Nemojte mi reči da ste umešani u neko nedelo protiv države?"
Njegovo šarmantno pesničko lice, ozareno osmehom, toliko je odskakalo od
svega u ovoj prostoriji mračnoj od straha i samog mirisa smrti. Žermen pokuša
da mu uzvrati osmeh.
"Uhvatile su me 'grañanke Pariza'", odvrati ona, pokušavši da upotrebi nešto
malo onog diplomatskog šarma kojim se tako dobro služila u prošlosti. "Izgleda
da se sada žena ambasadora koja pokuša da proñe kroz gradske kapije smatra
neprijateljem naroda. Ne nalazite li u tome čistu ironiju, kada smo se tako teško
izborili za slobodu?"
Kamijev osmeh iščeze. Videlo se da mu je neprijatno. Bacio je pogled na
čoveka koji je sedeo na klupi iza Žermen i dalje plačući. Zatim je uhvatio
Žermen pod ruku i poveo je u stranu.
"Hoćete da kažete da ste pokušali da napustite Pariz bez propusnice i bez
pratnje? Blagi Bože, gospoño. Imate sreće što vas nisu na licu mesta ubili!"
"Pa to je apsurno!" povika ona. "Uživam diplomatski imunitet. Ako se nañem
u zatvoru to će biti isto kao da ste objavili rat Švedskoj! Mora da su ludi ako
misle da me mogu ovde zadržati." Ali posle Kamijevih narednih reči smesta je
zaboravila na ovo trenutno razmetanje hrabrošću.
"Zar ne znate šta se upravo sada dogaña? Već smo u ratu, preti nam skori
napad..." On spusti glas, shvativši da se vest još nije raščula i da bi bez sumnje
prouzrokovala pravi pakao. "Pao je Verdin", dodade on.
Žermen je trenutak zurila u njega. Odmah joj je postalo jasno da se nalazi u
krajnje teškoj situaciji. "Nemoguće", prošaputa ona. A kada on odmahnu
glavom, ona upita: "Koliko su blizu Pariza... Gde su sada?"
"Na manje od deset časova odavde, prema mojoj proceni, zajedno sa celom
artiljerijom. Već je izdato nareñenje da se puca u svakoga ko priñe gradskim
kapijama. A svako ko sada pokuša da ode, biće optužen za izdaju." Zabrinuto ju
je pogledao.
"Kamij", poče ona žurno, "znate li zašto sam žurila da se nañem sa svojom
porodicom u Švajcarskoj? Ako još dugo budem odlagala odlazak, uoopšte neću
moći da putujem. Očekujem bebu."
S nevericom na licu potražio je njene oči, ali Žermen je uspela da povrati
nešto od hrabrosti. Uhvatila ga je za ruku i prinela je svom stomaku. Ispod
debelih nabora tkanine, osetio je da govori istinu. Ponovo se osmehnuo svojim
umiljatim, dečačkim osmehom i prilično pocrveneo.
"Gospoño, uz malo sreće vratiću vas u ambasadu još večeras. Čak ni sam
Bog ne bi mogao da vas izvede kroz gradske kapije pre no što odbijemo Pruse.
Dopustite da to sredim sa Dantonom."
Žermen se osmehnu s olakšanjem. A kada joj Kamij stisnu ruku, ona reče:
"Kada se moje dete bezbedno rodi u Ženevi, daću mu ime po vama."
02:00 POSLE PODNE
Valentina i Mirela su se približavale kapiji zatvora l'Abe u kočiji koju su
unajmile pošto su pobegle iz Davidovog studija. U već ionako pretrpanu ulicu
slivalo se sve više sveta, a pored njihove još se nekoliko kočija zaustavilo ispred
ulaza u zatvor.
Rulju su sačinjavali razbeneli sankiloti, naoružani grabuljama i motikama,
koji su se pentrali po kočijama u blizini zatvorskih kapija, udarajući pesnicama i
alatkama po vratima i prozorima. Rika njihovih ljutitih glasova odjekivala je
uskom ulicom omeñenom kamenim zidovima dok su stražari sa krovova kočija
pokušavali da odbiju gomilu.
Valentinin i Mirelin kočijaš se nagnu prema prozoru i doviknu im:
"Ne mogu dalje. Inaće ćemo se zaglaviti u allQe. Pored toga, nimalo mi se ne
dopada izgled ove svetine."
Upravo u tom trenutku Valentina je u metežu ugledala opaticu u benoitskoj
odori opatije Abe-o-Dam u Kanu. Mahnula joj je kroz prozor kočije; postarija
opatica joj je uzvratila na isti način, ali tada ju je gomila koja se gotovo jedva
kretala kroz usku allQe sa visokim kamenim zidovima okružila i zaklonila.
"Valentina, nemoj!" povika Mirela kada je njena mala plavokosa roñaka
otvorila vrata i skočila na ulicu.
"Gospodine, molim vas", Mirela stade da preklinje kočijaša, izišavši iz kočije
i zagledavši se u njega molećivim pogledom, "možete li nas sačekati? Moja
roñaka će se zadržati samo nekoliko trenutaka." Molila se da to bude istina, sve
vreme budno motreći Valentinu koja se udaljavala, probijajući se prema sestri
Klod kroz sve gušću gomilu koja je i nju na kraju progutala.
"Gospoñice", odvrati kočijaš, "kočiju moram okrenuti ručno. Od ovih ovde
nam preti opasnost. U kočijama ispred nas su zatvorenici."
"Došle smo ovamo da se sastanemo sa prijateljicom", objasni Mirela.
"Odmah ćemo je dovesti. Gospodine, preklinjem vas da nas sačekate."
"Ti zatvorenici", poče vozač posmatrajući gomilu ljudi sa svog izdignutog
sedišta, "to su sve sveštenici koji su odbili da se zakunu na vernost Državi. Strah
me je za njih, a i za nas. Dovedite roñaku dok ne okrenem konje. Ne gubite
vreme."
Rekavši to, starac skoči sa svog sedišta, dohvati uzde i poče da vuče konja ne
bi li okrenuo kočiju u toj uskoj ulici. Mirela požuri u gužvu, dok joj je srce
snažno udaralo.
Gomila se sklopila nad njom poput potamnelog mora. Više nije videla
Valentinu, a sa svih strana počela su da je pritiskaju tela koja su se sjatila u
uličici. Dok je mahnito krčila put kroz rulju, osećala je kako je odasvud vuku i
cepaju joj odeću. Grlo joj se steglo od panike, jer je sve jače osećala odvratan
zadah neopranih tela oko sebe.
Iznenada, kroz šumu mlatarajućih udova i oružja, na tren je ugledala
Valentinu, udaljenu svega nekoliko koraka od sestre Klod, kako ispruživši ruke
pokušava da dohvati postariju opaticu. A onda ih je rulja ponovo zaklonila.
"Valentina!" povika Mirela. Ali njen glas zagluši grmljavina pokliča, a bujica
telesa ponese je napred prema nekih pet-šest zatvorenih kočija naguranih ispred
zatvorskih kapija - kočija sa sveštenicima.
Mirela se divlje borila da se probije prema Valentini i sestri Klod, ali to je
bilo isto kao da se borila protiv plime. Svaki put kada bi uspela da prevali
nekoliko koraka prema njima, poneli bi je nazad bliže kočijama naspram
zatvorskog zida, dok je na kraju nisu bacili na paoke točka jedne kočije, za koje
se ona očajnički uhvatila pokušavši da povrati ravnotežu. Upravo je počela da se
penje uz kočiju kada se vrata otvoriše kao da ih je raznela kakva eksplozija. Dok
se uskomešalo more ruku i nogu penilo oko nje, Mirela se grčevito uhvatila za
točak kočije kako je rulja ne bi ponovo dohvatila.
Počeli su da izvlače sveštenike na ulicu. Jedan mladi sveštenik, usana
pobledelih od straha, na trenutak uhvati Mirelin pogled, dok su ga vukli iz
kočije; a zatim nestade u gomili. Za njim se pojavi jedan stariji sveštenik, skoči
iz kočije i poče da mlati po rulji štapom. Podivljalo vičući tražio je pomoć od
stražara, ali oni su se sada i sami pretvorili u okrutne zveri. Pridruživši se rulji,
poskakali su sa krova kočije i stali da cepaju halju jadnog sveštenika, dok se nije
našao pod nogama svojih mučitelja koji su ga prosto sravnili sa kaldrmom.
Dok se Mirela držala za točak kočije, užasnute sveštenike su jednog po
jednog izvlačili iz kočija. Zbijali su se u gomilice poput preplašenih miševa dok
su ih sa svih strana udarali i bockali železnim šiljcima i vilama. Ukočena od
straha, Mirela je bez prestanka izvikivala Valentinino ime ne skidajući pogled sa
užasa oko sebe. A onda, u jednom trenutku, kada su nokti već počeli da joj
krvare od napora koji je ulagala da ne ispusti paoke točka, rulja i nju povuče i
odbaci na obližnji zid zatvora.
Udarila je prvo o kameni zid, a potom o kaldrmu. Ispruživši šaku kako bi
ublažila pad, Mirela je osetila nešto toplo i mokro. Dok je ležala opružena na
tvrdom kamenu podigla je glavu i sklonila crvenu kosu sa lica. Gledala je u
ukočeni pogled sestre Klod koja je ležala sva slomljena uza zid zatvora l'Abe.
Krv je curela niz ženino ostarelo lice sa čela koje je do malopre prekrivala
opatička marama, a na kome je sada zjapila duboka rana. Njene oči zurile su
prazno u daljinu. Mirela se trgnu unazad i zavrišta što je jače mogla, ali vrisak
joj zastade u grlu. Šaka joj je počivala na nečem toplom i vlažnom i sada je
videla da je to razjapljena rana na mestu gde se nekada nalazila Klodina ruka.
Mirela nekako uspe da se odvoji od Klod, drščući od užasa. Stala je divljim
pokretima da otire šaku o haljinu ne bi li izbrisala krv. Valentina. Gde je
Valentina? Mirela se podiže na kolena i pokuša da se uspravi uza zid dok je rulja
pomahnitalo promicala pored nje poput kakve podivljale, bezumne zveri. Ali
onda začu jauk i shvati da su se Klodine usne pomerile. Opatica nije bila mrtva!
Mirela se nagnu napred na kolenima i ščepa Klod za ramena dok je krv i
dalje šikljala iz otvorene rane.
"Valentina!" povika ona. "Gde je Valentina? Blagi Bože, razumete li šta vas
pitam? Recite mi šta je bilo sa Valentinom!"
Stara opatica nečujno pomeri uvele usne i uperi svoj isprazni pogled prema
Mireli. Mirela se još jače nagnu napred dok kosom ne dodirnu opatičine usne.
"Unutra", prošaputa Klod. "Odveli su je u samostan." zatim pade bez svesti
nauznak.
"Gospode Bože, jeste li sigurni?" upita Mirela, ali ne dobi odgovor.
Mirela pokuša da se uspravi. Svetina oko nje se komešala, tražeći krv. Na sve
strane su kroz vazduh sevale zašiljene motke i motike, a krici ubica i umirućih
su se mešali, zatomljujući joj misli.
Naslonivši se o teška vrata zatvora l'Abe, Mirela stade da lupa što je jače
mogla, udarajući pesnicama o drvo dok joj zglobovi prstiju nisu prokrvarili.
Niko joj iznutra nije odgovorio. Isrcpljena i sva slomljena od bola i očaja,
pokušala je da se probije nazad do kočije, moleći se da je ova još tu. Mora
pronaći Davida. Samo im David sada može pomoći.
Iznenada se sledila usred divljeg kovitlaca od tela i zagledala kroz malu
pukotinu koja se stvorila u gomili. Ljudi su se pred nečim povlačili i sada su se
kretali prema Mireli. Priljubivši se ponovo uza zid i krenuvši lagano duž njega,
uspela je da vidi šta je to potisnulo rulju. Zakrčenom ulicom vukli su kočiju u
kojoj je stigla ovamo. A na zašiljenoj motci zabodenoj u drveno sedište klatila se
glava kočijaša čija je srebrna kosa bila natopljena krvlju, a ostarelo lice
pretvoreno u masku užasa.
Mirela zari zube u ruku kako bi zatomila vrisak. Dok je tako stajala i divlje
zurila u tu užasnu glavu koja se klatila visoko iznad gomile, shvatila je da se
više ne može vratiti da pronañe Davida. Morala je nekako smesta da se nañe s
druge strane zidina zatvora l'Abe. Bila je potpuno sigurna da će, ako smesta ne
dopre do Valentine, uskoro biti kasno.
03:00 POSLE PODNE
Žak-Luj David proñe kroz oblak pare koja se dizala sa pločnika što su ga
žene polivale vodom ne bi li ga rashladile, te uñe u Kafe de la Režens.
Čim je kročio unutra obavi ga oblak još gušćeg dima jer je na desetine ljudi
pućkalo na lule i pušilo cigare. Oči su ga pekle, a platnena košulja raskopčana
do struka zalepila mu se za telo dok se probijao kroz pregrejanu prostoriju,
saginjući se kada bi naleteo na kog kelnera sa poslužavnikom visoko dignutim
iznad glave, na kome je nosio pića i žurio izmeñu gusto poreñanih stolova. Nije
bilo stola za kojim se nisu igrale karte, domine ili šah. Kafe de Režens bio je
najstariji i najpoznatiji klub u Francuskoj u kome su se igrale ove igre.
Dok se probijao ka stražnjem delu prostorije, David ugleda Maksimilijana
Robespjera kako smireno proučava šahovsku tablu; bio mu je okrenut profilom
kao isklesanim dletom, sličnom kakvoj kameji od slonovače. Bradu je podupirao
prstom, a na dvoredom kaputu od fulara i brokata koji mu je dopirao do struka
još nije otkopčao ni gornja dugmeta, kao da nije primećivao niti buku oko sebe
niti nepodnošljivu vrućinu. Kao i uvek, njegovo hladno i nezainteresovano
držanje stavljalo je svima na znanje da ne učestvuje u onome što se oko njega
dešava - da je samo posmatrač. Ili sudija.
David nije prepoznao starijeg muškarca koji je sedeo preko puta Robespjera.
Na sebi je imao staromodni plavo-beli kaput i beribond pantalone do kolena,
bele čarape i plitke cipele kakve su se nosile za Luja XV; postariji muškarac
pomeri figuru na tabli ni ne pogledavši je. Kada se David približio podigao je
prema njemu svoj vodeni pogled.
"Izvinite što smetam", poče David. "Moram zamoliti gospodina Robespjera
za uslugu koja ne može da čeka."
"Samo izvolite", reče stariji muškarac. Robespjer je nastavio ćutke da
proučava tablu. "Moj je prijatelj ionako izgubio. Dobiće mat u pet poteza.
Slobodno se predajte Maksimilijane. Vaš se prijatelj pojavio u pravom
trenutku."
"Ne vidim taj mat", reče Robespjer. "Ali kada je šah u pitanju vaše oči bolje
vide od mojih. "Zavalivši se na stolici uz uzdah, on podiže pogled prema
Davidu. "Gospodin Filidor je najbolji šahista u Evropi. Smatram se
počastvovanim što me je pobedio, jer mi se pružila prilika da igram s njim."
"Vi ste slavni Filidor!" primeti David, toplo stegnuvši starijem čoveku ruku.
"Veliki ste kompozitor, gospodine. Gledao sam ponovno izvoñenje Vojnika
mañioničara još kao dečak. Nikada to neću zaboraviti. Dozvolite da se
predstavim, ja sam Žak-Luj David."
"Slikar!" reče Filidor ustajući. "Kao i svi Francuzi i ja se divim vašem radu.
Ali čini mi se da ste vi jedina osoba u ovoj zemlji koja me se seća. Iako je
nekada moja muzika punila 'Komedi fransez' i 'Operu komik', sada sam
primoran da igram egzibicioni šah poput kakvog treniranog majmuna da bih
prehranio sebe i porodicu. Robespjer je bio tako ljubazan da mi je obezbedio
propusnicu za Englesku gde na tome mogu dobro da zaradim."
"Upravo sam zbog jedne takve molbe i sam došao", reče David pošto je
Robespjer prestao da proučava poziciju na tabli, te takoñe ustao. "Politička
situacija u Parizu je veoma opasna u ovom trenutku. A ova paklena vrućina
samo još više razdražuje naše sugrañane Parižane. Ta eksplozivna atmosfera
naterala me je na ovaj korak... razume se, uslugu ne tražim za sebe."
"Grañani uvek traže usluge za nekog drugog, a ne za sebe", upade mu hladno
u reč Robespjer.
"Tražim uslugu u ime svojih mladih štićenica", reče kruto David. "Kao što ti
je verovatno jasno, Maksimilijane, Francuska nije najsigurnije mesto za devojke
njihovih godina."
"Ako se toliko brineš za njihovu dobrobit", frknu Robespjer, posmatrajući
Davida svojim sjajnim zelenim očima, "ne bi trebalo da dozvoliš da ih biskup od
Otina prati po gradu."
"Ne slažem se s vama", javi se Filidor. "Veoma se divim Morisu Taljeranu.
Predviñam da će on jednog dana biti smatran za najvećeg državnika u francuskoj
istoriji."
"Toliko što se predviñanja tiče", primeti Robespjer. "Srećom ne morate da
živite od predviñanja budućnosti. Moris Taljeran već nedeljama pokušava da
podmiti svakog funkcionera u Francuskoj da ga vrati u Englesku gde može da
izigrava diplomatu. Želi samo da spase vlastitu kožu. Dragi moj Davide, svi
plemići u Francuskoj trude se da odu pre no što stignu Prusi. Videću šta mogu
da učinim za tvoje štičenice na večerašnjem sastanku Komiteta, ali ništa ne
obećavam. Malo si zakasnio sa molbom."
David mu toplo zahvali, a Filidor se ponudi da slikara otprati jednim delom
puta, pošto je i sam imao nameru da napusti klub. Dok su se slavni šahista i
slikar probijali kroz pretrpanu prostoriju, Filidor primeti: "Morate pokušati da
razumete Maksimilijana Robespjera. On se razlikuje od vas i mene. Neženja je i
ne shvata odgovornosti koje sa sobom donosi podizanje dece. Koliko je godina
vašim štičenicama, Davide? Da li ste im već dugo staratelj?"
"Nešto malo duže od dve godine", odvrati David. "Pre toga su bile iskušenice
u Monglanskoj opatiji..."
"Rekoste Monglan?" upita Filidor, spustivši glas dok su se približavali izlazu.
"Dragi moj Davide, pošto se bavim šahom, uveravam vas da mnogo toga znam o
istoriji monglanske opatije. Zar vi ne znate priču?"
"Znam, znam", odvrati David, pokušavši da ne pokaže koliko ga ta stvar
nervira. "Gomila sujevernih besmislica. Monglanska garnitura ne postoji i čudi
me što verujete u tako nešto."
"Verujem?" Filidor uhvati Davida za ruku kada iziñoše na usijani pločnik.
"Prijatelju, ja znam da postoji. I mnogo više od toga. Pre više od četrdeset
godina, možda čak i pre no što ste se rodili, posetio sam dvor Fridriha Velikog u
Prusiji. Dok sam tamo boravio upoznao sam dvojicu ljudi koji su posedovali
takvu moć opažanja da to nikada neću zaboraviti. Za jednog ste sigurno čuli -
mislim na velikog matematičara, Leonarda Ojlera. Drugi, isto tako veliki na svoj
način, bio je ostareli otac Fridrihovog mladog dvorskog muzičara. Sudbina je
tom plesnivom starom geniju nažalost odredila da mu ostavština bude
pretvorena u prah. Iako od tada niko nije čuo za njega, muzika koju nam je
svirao jedne večeri na kraljev zahtev bila je nešto najlepše što sam u životu čuo.
Zvao se Johan Sebastijan Bah."
"Nisam čuo za njega", priznade David, "ali kakve veze imaju Ojler i taj
muzičar sa legendarnom šahovskom garniturom?"
"Ispričaću vam", obeća, smešeći se, Filidor, "samo ako pristanete da me
upoznate sa vašim štičenicama. Možda ćemo razrešiti tajnu na koju sam utrošio
ceo život!"
David pristade i veliki šahista krenu s njim pešice naizgled mirnim ulicama
duž Sene i preko Pon Roajala u pravcu njegovog ateljea.
Nije bilo ni daška vetra; ni list da zatreperi na drvetu. Toplota se u talasima
podizala sa pločnika koji su goreli, pa je čak i mutna voda Sene tiho proticala
pored njih dok su koračali. Nisu mogli znati da dvadeset blokova odatle, u srcu
Kordeljea, rulja žedna krvi lupa o vrata zatvora l'Abe. I da je Valentina unutra.
I tako je Filidor otpočeo svoju priču dok su koračali jedan pored drugoga
kroz nepomičnu, toplu tišinu kasnog popodneva...
PRIČA ŠAHOVSKOG MAJSTORA
Sa devetnaest godina napustio sam Francusku i otputovao u Holandiju da na
oboi pratim mladu pijanistkinju, koja je, kao čudo od deteta, trebalo tamo da
svira. Na nesreću, kada sam stigao, saznao sam da je to dete umrlo nekoliko
dana ranije od malih boginja. Našao sam se u stranoj zemlji bez novca i ikakve
nade da ću naći posao. Da bih se prehranio, zalazio sam u kafane i igrao šah.
Od četrnaeste godine učio me je da igram šah čuveni Sir de Legal, najbolji
francuski igrač i možda najbolji u Evropi. U osamnaestoj sam već mogao da ga
pobedim davši mu konja fore. Uskoro sam otkrio da mogu pobediti svakog
protivnika. U Hagu sam, za vreme bitke za Fontenoj, igrao protiv princa od
Valdeka dok je oko nas besnela bitka.
Proputovao sam Englesku, a igrao sam i u Kafani Pokolja u Londonu protiv
najboljih igrača koje su imali, uključujući i ser Abrahama Džensena i Filipa
Stame - sve sam ih pobedio. Stama, koji je bio Sirijac verovatno mavarskog
porekla, objavio je nekoliko knjiga o šahu. Pokazao mi ih je kao i knjige koje su
napisali La Burdone i Marešal Saks. Stama je smatrao da bih i ja, pošto
posedujem jedinstveni talenat za igru, trebalo da napišem knjigu.
Knjiga koju sam objavio nekoliko godina kasnije nosila je naslov Analyse du
Jeu des Eschecs. U njoj sam izneo teoriju da su "Pešaci duša šaha". U stvari,
pokazao sam da pešaci nisu samo figure koje treba žrtvovati, već da ih igrač
može koristiti kako strateški tako i poziciono protiv drugog igrača. Ta je knjiga
napravila revoluciju u šahu.
Moj rad privukao je pažnju nemačkog matematičara Ojlera. U Didroovom
francuskom Dictionnaire-u pročitao je o tome kako sam igrao vezanih očiju, pa
je ubedio Fridriha Velikog da me pozove na svoj dvor.
Dvor Fridriha Velikog nalazio se u Potsdamu u jednoj velikoj, raskošnoj
dvorani, osvetljenoj bezbrojnim svetiljkama, ali bez umetničkih čuda kakva su
se mogla naći na ostalim evropskim dvorovima. Fridrih je bio ratnik koji je više
voleo društvo ratnika nego dvorana, umetnika i žena. Pričalo se da je spavao na
drvenoj dasci i da se nikada nije odvajao od svojih pasa.
One večeri kada sam stigao, kapelmajstor Bah iz Lajpciga stigao je sa sinom
Vilhelmom u posetu drugom sinu, Karlu Filipu Emanuelu Bahu, koji je bio
čembalista kod kralja Fridriha. Sam kralj napisao je osam taktova kanona i
zatražio od Baha starijeg da improvizuje na tu temu. Rekli su mi da je stari
kompozitor veoma umešan u tim stvarima. Već je ranije razvio kanone u čijim
su se harmonijama skrivala, matematički zabeležena, imena Isusa Hrista i
njegovo vlastito. Izmislio je krajnje složene obrnute kontrapunktove, u kojima je
harmonija odslikavala melodiju, ali kao da je posmatrana u ogledalu.
Ojler je još predložio da stari kapelmajstor izmisli varijaciju koja će
odslikavati u svojoj strukturi "Boga" - to jest, Boga u svim njegovim
manifestacijama. Kralju se to izgleda dopalo, ali ja sam bio siguran da će Bah
oklevati. Pošto sam i sam kompozitor, mogu vam reći da nije nimalo lako
ulepšati tuñu muziku. Jednom sam morao da komponujem operu na teme ŽanŽaka
Rusoa, filozofa ne baš naročitog sluha. Ali prikriti to muzikom... e pa,
činilo se nemogućim.
Na moje iznenañenje, kapelmajstor je odmah odvukao svoje kratko,
četvrtasto telo do klavijature. Krupna glava bila mu je prekrivena debelom
perikom koja mu je loše pristajala. Njegove proročanske obrve, prošarane
sedinama, podsećale su na krila orla. Imao je oštar nos, snažnu vilicu i večito je
izgledao namršten, što je nagoveštavalo njegovu svañalačku prirodu. Ojler mi
došapnu da Bah stariji ne mari mnogo za "izvoñenja po nareñenju" i da će se bez
sumnje našaliti na kraljev račun.
Nagnuvši čupavu glavu nad dirke, on poče da svira predivnu melodiju koja se
stalno ponavljala tako da je izgledalo kao da se bez prestanka uzdiže poput
kakve graciozne ptice. Bila je to neka vrsta fuge, koju sam zadivljen slušao
pokušavajući da pohvatam svu njenu tajanstvenu složenost, iako sam već u
početku shvatio šta je uspeo da postigne. Na meni potpuno nejasan način, svaka
stanca melodije počinjala je u jednoj harmonijskoj lestvici, a završavala se u
narednoj, dok na kraju, posle šest ponavljanja kraljeve početne teme, nije
završio lestvicom kojom je i počeo. Meñutim, uopšte nisam uspeo da uhvatim
kako i kada je iz jedne prelazio u drugu. Bilo je to nešto magično, poput
pretvaranja običnih metala u zlato. Prateći domišljatu kompoziciju dela, bilo mi
je jasno da će ono postajati sve više, u nedogled, sve dok note, kao i muziku
sfera, ne budu mogli da čuju samo anñeli.
"Veličanstveno!" promrmlja kralj, kada Bah lagano prestade da svira. On
klimnu nekolicini generala i vojnika koji su sedeli na drvenim stolicama u
oskudno nameštenoj dvorani.
"Kako se zove ova struktura?" upitah Baha.
"Ja je zovem ricercar", odvrati starac i dalje namršten kao da na njega lepota
muzike koju je upravo izveo nije ostavila nikakav utisak. "Na italijanskom to
znači 'tražiti'. To je veoma stara muzička forma, koja više nije u modi." Kada to
reče napravi grimasu i pogleda svog sina Karla Filipa, poznatog po tome što je
pisao "popularnu" muziku.
Dohvativši kraljev rukopis, Bah na vrhu nažvrlja reč Ricercar, široko
razmaknutim slovima. Posle svakog slova dodao je latinsku reč, tako da je sada
pisalo "Regis Iussu Cantio et Reliqua Canonica Arte Resoluta". Grubo
prevedeno to znači: "Pesma koju je napisao kralj, razrešena kroz umetnost
kanona." Kanon je muzički oblik u kome se delovi nižu u različitim metrima, pri
čemu svaki ponavlja celu melodiju kao da je prepliće. Tako se stvara utisak kao
da će trajati u beskraj.
Bah zatim nažvrlja dve rečenice na latinskom na margini. U prevodu bi
glasile ovako:
Kako note postaju sve više, tako se i kraljeva sreća povećava.
Kako se modulacija penje, tako se i kraljeva slava uspinje.
Ojler i ja čestitasmo ostarelom kompozitoru na oštroumno obavljenom poslu.
Zatim su od mene zatražili da igram tri simultane partije šaha vezanih očiju i to
protiv kralja, dr Ojlera i kapelmajstorovog sina Vilhelma. Iako starac nije igrao
šah, uživao je posmatrajući igru. Po završetku, pošto sam dobio sve tri partije,
Ojler me odvede u stranu.
"Pripremio sam vam poklon", reče. "Izmislio sam novu šetnju konjem,
zgodnu matematičku slagalicu. Verujem da je ova formula najfinija od svih do
sada pronañenih za šetnju konjem preko šahovske table. No, voleo bih da
večeras dam ovu kopiju starom kompozitoru, ako nemate ništa protiv. Pošto voli
matematičke igre, ovo će ga zabaviti."
Bah je primio poklon sa nekim čudnim osmehom i iskreno nam zahvalio.
"Predlažem da se nañemo u letnjikovcu moga sina sutra ujutro pre odlaska
gospodina Filidora", rekao je. "Imaću dovoljno vremena da vam obojici
priredim malo iznenañenje." Probudio je u nama znatiželju, pa smo pristali da se
nañemo u zakazani čas i na zakazanom mestu.
Narednog jutra Bah je otvorio vrata letnjikovca Karla Filipa i pozvao nas da
uñemo. Smestio nas je u mali salon i ponudio čajem. Zatim je seo za malu
klavijaturu i počeo da svira neku krajnje neobičnu melodiju. Kada je završio. i
Ojler i ja bili smo potpuno zbunjeni.
"To je moje iznenañenje!" reče Bah, likujući, što mu je sa lica odagnalo onaj
uobičajeni smrknuti izraz. Bilo mu je jasno da smo i Ojler i ja u nedoumici.
"Pogledajte ove note", reče Bah. Obojica ustasmo i priñosmo klavijaturi. Na
postolju za note stajao je samo list hartije sa Ojlerovom šetnjom konja koju je
ovaj pripremio i predao mu prethodne večeri. Bila je to karta velike šahovske
table sa brojevima ispisanim u svakom kvadratu. Bah je pametno povezao
brojeve mrežom tankih linija koje su njemu nešto značile, mada ne i meni. Ali
Ojler je bio matematičar i njegov um je radio brže od moga.
"Vi ste ove brojeve pretvorili u oktave i akorde!" povika on. "Morate mi
pokazati kako ste to uspeli. Pretvoriti matematiku u muziku - to je prava
magija!"
"Ali matematika jeste muzika", odvrati Bah. "I obrnuto je tačno. Da li
verujete kako reč 'muzika' potiče od 'Musa', muze, ili od 'muta' što znači 'usta
proročanstva', svejedno. Ako mislite da 'mathemtics' potiče od reči 'mathanein'
što znači učenje, ili od 'Matrix', materica ili majka sveukupnog stvaranja, ni to
nije bitno..."
"Proučavali ste poreklo reči?" upita Ojler.
"Reči poseduju moć da stvaraju i ubijaju", odvrati jednostavno Bah. "Veliki
Graditelj, koji nas je sve stvorio, sazdao je i reči. U stvari, njih je prvo stvorio,
ako je verovati rečima svetog Jovana u Novom Zavetu."
"Kako ste rekli? Veliki Graditelj?" upita Ojler, neznatno prebledevši.
"Ja Boga zovem Veliki Graditelj, jer je prvo oblikovao zvuk", odgovori Bah.
"'U početku bejaše reč', sećate se? Ko zna? Možda nije bila samo reč. Možda je
bila muzika. Možda je Bog pevao neki beskrajni kanon koji je sam izmislio i na
taj način stvorio Vaseljenu."
Ojler je još više pobledeo. Iako je matematičar bio slep na jedno oko, jer je
kroz staklo suviše dugo proučavao Sunce, sada je onim zdravim zurio u shemu
šetnje konja na klaviru. Dok je prelazio prstima preko beskrajnog dijagrama
sićušnih brojki ispisanih mastilom preko šahovske table, činilo se da je nakratko
nekuda odlutao. A zatim upita mudrog kompozitora:
"Od koga ste ovo naučili? Ovo što nam upravo opisujete jeste mračna i
opasna tajna poznata samo upućenima."
"Uputio sam samoga sebe", odvrati mirno Bah. "Oh, poznato mi je da postoje
tajna udruženja ljudi koji celog života pokušavaju da razotkriju tajne Vaseljene,
ali ja ne pripadam nijednom od njih. Ja za istinom tragam na svoj način."
Izgovorivši to, on ispruži ruku i dohvati sa klavira Ojlerovu šahovsku kartu
sa ucrtanom formulom. Zatim perom za pisanje na vrhu nažvrlja dve reči:
Quaerendo invenietis. Traži i naći ćeš. Shemu šetnje konjem posle toga uruči
meni.
"Ne shvatam", priznadoh zbunjen.
"Her Filidore", poče Bah, "vi ste i šahista, poput dr Ojlera, i kompozitor, kao
ja. U jednoj osobi vi sjedinjujete dve vredne veštine."
"Vredne - po čemu?" učtivo upitah. "Moram priznati da mi nijedna od njih
nije donela bogatstvo!" osmehnuh se.
"Iako čovek često zaboravlja na to", primeti Bah, kikoćući se, "postoje i veće
sile u Vaseljeni od novca. Na primer - da li ste ikada čuli za Monglansku
garnituru?"
Istog časa okrenuo sam se prema Ojleru jer je ovaj glasno zavapio.
"Vidite", primeti Bah, "to ime nije nepoznato našem prijatelju her doktoru.
Možda bih mogao i vas da prosvetlim."
Zadivljeno sam slušao Baha koji mi je pričao o neobičnoj šahovskoj garnituri
koja je nekada pripadala Karlu Velikom i koju je bio glas da poseduje velike
moći. Kada je kompozitor završio svoje sažeto izlaganje, rekao mi je:
"Danas sam vas, gospodo, pozvao ovamo da bih izveo jedan eksperiment.
Celog života bavio sam se ispitivanjem čudesnih moći muzike. Ona poseduje
vlastitu silinu koju će malo ko osporiti. U stanju je da smiri pobesnelu zver ili da
natera mirnog čoveka u juriš. Kroz opite koje sam sam vršio dokučio sam,
najzad, tajnu ove moći. Vidite, muzika poseduje vlastitu logiku. Sličnu
matematičkoj logici, ali po nečemu i različitu. Muzika ne uspostavlja vezu samo
sa našim umom, već i menja naše misli na izvestan neosetan način."
"Šta time hoćete da kažete?" upitah. Ali odmah sam osetio da je Bah
dodirnuo žicu u meni samom koju ranije nisam bio u stanju da objasnim. Nešto
što sam već godinama osećao da poznajem, nešto zakopano duboko u meni što
bih osetio samo kada bih čuo kakvu lepu, opsedajuću melodiju. Ili kada bih
igrao šah.
"Hoću da kažem", nastavi Bah, "da je Vaseljena poput jedne velike
matematičke igre koja se igra u neverovatnim razmerama. Muzika je jedan od
najčistijih oblika matematike. Svaka matematička formula može se prevesti u
muziku, kao što sam ja to učinio sa ovim algoritmom dr Ojlera." On pogleda
Ojlera i ovaj klimnu u znak slaganja, kao da su njih dvojica delili neku tajnu u
koju ja još nisam bio upućen.
"A muzika se može", nastavi Bah, "prevesti u matematiku, pri čemu se,
moram priznati, dobijaju iznenañujući rezultati. Taj poredak vaspostavio je
Graditelj koji je sazdao Vaseljenu. Muzika je u stanju da stvori Vaseljenu ili da
uništi kakvu civilizaciju. Ako mi ne verujete, predlažem vam da pročitate
Bibliju."
Ojler je trenutak ćutke ostao da stoji. "Da", izusti on na kraju, "u Bibliji se
pominju i drugi graditelji čije priče predstavljaju prava otkrovenja, zar ne?"
"Prijatelju", reče Bah, okrenuvši se ka meni sa osmehom, "kao što rekoh,
tražite i naći ćete. Onaj ko razume grañu muzike razumeće i moć Monglanske
garniture. Jer to dvoje je jedno."
David je pažljivo saslušao priču. Kada su se približili ukrasnoj železnoj
ogradi njegovog dvorišta, on se potišteno okrenu ka Filidoru.
"Ali šta to sve treba da znači?" upita. "Kakve veze imaju muzika i
matematika sa Monglanskom garniturom? I u kakvoj je vezi bilo koja od njih sa
moći, bilo zemaljskom bilo nebeskom? Vaša priča samo podržava moju tvrdnju
da je ta legendarna šahovska garnitura hrana za mistike i budale. Iako mi je
mrsko da na taj način govorim o dr Ojleru, iz vaše priče proizlazi da je on bio
sklon sličnim fantazijama."
Filidor zastade ispod tamnog divljeg kestena čije su se grane svijale preko
kapije Davidovog dvorišta. "Godinama sam proučavao tu stvar", prošaputa
kompozitor. "Konačno, iako nikada nisam bio zainteresovan za biblijska učenja,
poduhvatio sam se da pročitam Bibliju, kao što su mi to Ojler i Bah preporučili.
Bah je umro ubrzo posle našeg susreta, a Ojler je emigrirao u Rusiju, tako da se
nikada više nisam s njima sreo, te nisam bio u prilici da s njima porazgovaram o
onome što sam otkrio."
"I šta ste to otkrili?" upita David vadeći ključ da oktljuča kapiju.
"Uputili su me da proučavam graditelje i poslušao sam ih. U Bibliji sam
naišao samo na dva znamenita graditelja. Jedan je bio Graditelj Vaseljene. To
jest, Bog. Drugi, onaj koji je sagradio Vavilonsku kulu. Otkrio sam da sama reč
'Bab-El' znači 'Kapija Božja'. Vavilonci su bili veoma ponosit narod. Pripadali
su najvećoj civilizaciji od početka vremena. Sagradili su viseće vrtove u kojima
su se ispoljavala najtananija dela prirode. Želja im je bila da sagrade kulu koja
će dostizati do samog neba, kulu koja će stići do Sunca. Ubeñen sam da su se
Bahove i Ojlerove opaske odnosile na priču o ovoj kuli.
"Graditelj se zvao", nastavi Filidor dok su prolazili kroz kapiju, "Nimrod.
Najveći graditelj svoga doba. Podigao je kulu višu od bilo koje za koju su ljudi
znali. Ali ona nikada nije bila dovršena. Znate li zašto?"
"Bog ga je oborio, koliko se sećam", odvrati David prolazeći dvorištem.
"Ali kako ga je oborio?" upita Filidor. "Nije po svom običaju poslao munju,
bujicu, niti kugu. Reći ću vam kako je Bog uništio Nimrodov rad, prijatelju. Bog
je uneo zbrku u jezik radnika, koji je do tada bio jedinstven. Oborio je jezik.
Uništio je Reč!"
Tek tada je David primetio slugu koji je istrčao iz kuće i krenuo preko
dvorišta u njihovom pravcu. "I šta iz svega toga treba da zaključim?" upita on
Filidora uz ciničan osmeh. "Je li to način na koji Bog uništava civilizaciju? Tako
što natera ljude da zaneme? Unese zbrku u naš jezik? Ako ste na to mislili, mi
Francuzi ne treba da brinemo. Mi štujemo svoj jezik kao da je vredniji od zlata!"
"Možda će vaše štićenice moći da nam pomognu da rešimo ovu tajnu, ako su
zaista živele u Monglanu", odvrati Filidor. "Jer ja verujem da je ta moć, moć
muzike jezika, matematika muzike, tajna Reči kojom je Bog stvorio Vaseljenu i
srušio carstvo Vavilonaca - verujem da tu tajnu krije u sebi Monglanska
garnitura."
Davidov sluga se žurno približio, a onda stao, kršeći prste, na pristojnoj
udaljenosti od dvojice muškaraca koji su dolazili dvorištem.
"Šta se dogodilo, Pjer?" upita ga iznenañeno David.
"Mlade dame", poče Pjer zabrinutim glasom. "Nestale su, gospodine."
"Šta?!" povika David. "Kako to misliš?"
"Nema ih još od dva sata, gospodine. Jutarnjom poštom primile su neko
pismo. Otišle su u vrt da ga pročitaju. U vreme ručka poslali smo po njih, ali
njih nije bilo! Možda - nema drugog objašnjenja - mislimo da su preskočile
baštenski zid. Nisu se vratile."
04:00 POSLE PODNE
Čak ni klicanje gomile izvan zatvora l'Abe nije moglo da priguši krike koji su
dopirali iznutra. Mirela nikada više neće moći da izbriše taj zvuk iz sećanja.
Gomila se već odavna umorila od lupanja o kapije zatvora, te je posedala po
krovovima kočija poprskanim krvlju masakriranih sveštenika. Aleja je bila puna
raskomadanih i izgaženih telesa.
Unutra su se već blizu jednog časa održavala suñenja. Jači muškarci pomogli
su svojim zemljacima da se popnu na visoki zid koji je opasivao dvorište
zatvora, a ovi su, kada bi se uspuzali, izvlačili čelične šiljke iz kamenih
potpornih stubova da im posluže kao oružje i skakali u dvorište.
Neki čovek koji je stajao na ramenima drugog čoveka povika: "Otvorite
kapije, grañani! Danas treba izvršiti pravdu!"
Gomila zaklica kada ču da se reza povlači. Jedna od masivnih drvenih vrata
se otvoriše, a gomila, navalivši svom snagom, nahrupi unutra.
Ali vojnici sa musketama odgurnuše rulju nazad i ponovo zatvoriše vrata.
Sada su Mirela i ostali čekali na izveštaje onih koji su sedeli na zidu i posmatrali
ta tobožnja suñenja i izveštavali o krvoproliću one koji su poput Mirele čekali
ispod.
Mirela je udarala o zatvorska vrata i pokušavala da se uspne uza zid zajedno
sa muškarcima, ali uzalud. Sada je iscrpljena čekala pored kapije, nadajući se da
će se ova ponovo otvoriti makar na tren i da će uspeti da se provuče.
Želja joj se na kraju ipak ispunila. U četiri sata Mirela je podigla pogled i
ugledala u uličici otvorenu kočiju, čiji je konj lagano zaobilazio raskomadana
tela. Grañanke koje su sedele na napuštenim zatvorskim kolima počeše da kliču,
prepoznavši čoveka koji je sedeo pozadi, i uličica ponovo ožive od buke, kada
muškarci počeše da skaču sa zida, a odvratne babuskere da se s mukom spuštaju
sa krovova kočija i da opkoljavaju njegovu kočiju. Mirela zapanjeno skoči na
noge. Bio je to David!
"Ujače, ujače!" povika ona, probijajući se kroz gomilu dok su joj suze tekle
niz lice. David ju je primetio; strašno se namrgodio dok je izlazio iz kočije i stao
da se probija kroz masu sveta da je zagrli.
"Mirela!" izusti on dok se rulja komešala oko njega, tapšući ga po leñima i
pozdravljajući ga poklicima dobrodošlice. "Šta se dogodilo? Gde je Valentina?"
Lice mu je bilo iskrivljeno od užasa dok je čvrsto stezao Mirelu u zagrljaju, a
ona nekontrolisano jecala.
"Unutra je", povika Mirela. "Došle smo da se sastanemo sa prijateljicom...
mi... ne znam šta se dogodilo, ujače. Možda je već suviše kasno."
"Hajde, hajde", tešio ju je David, probijajući se kroz gomilu sa Mirelom, uz
put potapšavši nekolicinu koju je prepoznao i koji su mu se sklonili s puta.
"Otvorite kapiju!" povika nekoliko glasova sa vrha zida onima u dvorištu.
"Stigao je grañanin David! Slikar David je pred kapijom!"
Posle nekoliko trenutaka otvori se jedna od masivnih kapija i bujica
neopranih tela prosto zalepi Davida o nju; zatim ih ubaciše unutra, a kapija se
ponovo zatvori.
Dvorište zatvora plivalo je u krvi. Na malom, travnatom potezu koji je
nekada predstavljao samostansku baštu, upravo su jednog sveštenika gurali ka
tlu zabacujući mu glavu unazad preko komada drveta. Vojnik čija je uniforma
bila sva krvava bezuspešno je pokušavao svešteniku da preseče grkljan mačem i
odvoji glavu od tela. No, sveštenik još nije bio mrtav. Stalno je pokušavao da
ustane dok mu je krv šikljala iz rana na vratu. Usta su mu zjapila u nemom
kriku.
Po celom dvorištu ljudi su jurili tamo-amo, preskačući preko telesa u
iskrivljenim i užasnim pozama. Nemoguće je bilo proceniti koliko ih je tu bilo
iskasapljeno. Ruke, noge i torzoi ležali su pobacani po lepo oblikovanim
živicama, a unutrašnji organi bili su nagomilani duž zasada.
Mirela ščepa Davida za rame i poče da vrišti, boreći se za vazduh, ali on je
snažno prodrma i grubo joj šapnu na uvo: "Savladaj se ili smo izgubljeni.
Moramo je smesta pronaći."
Mirela se svim snagama borila da povrati kontrolu nad sobom, dok je David
divlje šarao pogledom po dvorištu. Osetljive slikareve šake su se tresle dok ih je
pružao prema čoveku pored sebe i vukao ga za rukav. Čovek je na sebi imao
pohabanu vojničku uniformu, a ne uniformu zatvorskog čuvara, a usta su mu
bila umrljana krvlju iako na sebi nije imao nikakvu vidljivu ranu.
"Ko ovde zapoveda?" upita David. Vojnik se nasmeja, a zatim pokaza prema
jednom dugačkom stolu blizu ulaza u zatvor, za kojim je sedelo nekoliko
muškaraca. Gomila je milela oko stola licem okrenuta prema njima.
Dok je David pomagao Mireli da preñe preko dvorišta, iz zatvora su izvukli
tri sveštenika, gurnuli ih niz stepenište i bacili na tle ispred stola. Rulja stade da
im se ruga; vojnici su morali da upotrebe bajonete kako bi ih sprečili da ne
nasrnu na njih. Vojnici zatim primoraše sveštenike da se usprave i licima okrenu
ka stolu.
Petorica muškaraca za stolom jedan po jedan su ispitivali sveštenike. Jedan
od njih stade zatim da prelistava neke hartije, zapisa nešto i na kraju odmahnu
glavom.
Sveštenike okrenuše i poteraše prema sredini dvorišta; lica im se pretvoriše u
samrtničke maske kada u užasu shvatiše šta ih čeka. Masa unutar zidina poče
zaglušujuće da kliče primetivši da nove žrtve vuku ka žrtveniku. David čvrsto
stegnu Mirelu i odgurnu je prema stolu za kojim su sedele sudije, koje je sada
zaklanjala rulja što je klicajući čekala na pogubljenja.
David stiže do stola upravo u trenutku kada su ljudi na zidu počeli one
napolju da obaveštavaju šta se dešava.
"Smrt za oca Ambrozija iz San Sulpija!" Ova objava bi pozdravljena
povicima i klicanjem.
"Ja sam Žak-Luj David", doviknu on najbližem sudiji, nadjačavši buku koja
se odbijala o zidove dvorišta. "Član sam revolucionarnog suda. Danton me je
poslao..."
"Dobro te poznajemo, Žak-Luj Davide", javi se čovek sa suprotnog kraja
stola. David se okrenu prema njemu i glasno uzdahnu.
Mirela pogleda duž stola prema sudiji koji je tamo sedeo i krv joj se sledi u
žilama. Takva lica viñala je samo u košmarima; tako je zamišljala lice čoveka na
koga ih je nastojnica upozorila. Bilo je oličenje zla.
Čovek je bio odvratan. Telo mu je bilo svo u ožiljcima i zagnojenim ranama.
Čelo je povezao prljavom maramom s koje je kapala neka tečnost odvratne boje,
curela mu niz vrat i natapala masnu kosu. Dok je zlobno zurio u Davida, Mirela
pomisli da mu iz bubuljičavih rana koje mu pokrivaju kožu ističe samo zlo koje
je nagomilano u njemu, jer pred njom se nalazila inkarnacija samog ñavola.
"Ah, to si ti", jedva čujno izusti David. "Mislio sam da si..."
"Bolestan?" završi čovek Davidovu rečenicu. "Jesam, ali ne toliko da ne bih
mogao služiti svojoj zemlji, grañanine."
David krenu duž stola prema tom odvratnom čoveku, iako se izgleda plašio
da mu priñe suviše blizu. Vukući Mirelu za sobom, on joj došapnu na uvo: "Ne
smeš ni reč prozboriti. U opasnosti smo."
Kada je stigao do kraja stola, David se nagnu napred prema sudiji i reče:
"Dolazim po Dantonovoj želji, da pomognem oko suñenja."
"Nije nam potrebna pomoć, grañanine", odbrusi ovaj drugi. "Ovaj zatvor je
tek prvi po redu. U svakom zatvoru ima neprijatelja Države. Kada ovde po
hitnom postupku podelimo pravdu idemo u ostale. Uvek ima dovoljno
dobrovoljaca kada je u pitanju pravda. Poñi i kaži grañaninu Dantonu da sam ja
ovde. Da je stvar u dobrim rukama."
"Dobro", složi se David, pokušavši da potapše prljavca po ramenu, ali u tome
trenutku se iz gomile iza njih prolomi novi krik. "Poznato mi je da si častan
grañanin i član Skupštine. Ali ima jedan problem. Ubeñen sam da mi možeš
pomoći."
David stisnu Mirelinu ruku i ona ostade nema, zadržavši dah u iščekivanju
njegovih narednih reči.
"Moja nečaka je danas po podne prolazila pored zatvora i slučajno je u
metežu uvučena unutra. Verujemo... nadam se da joj se ništa nije dogodilo, jer
ona je jednostavna devojka koja se ne razume u politiku. Moram te zamoliti da
me pustiš da je potražim u zatvoru."
"Tvoja nećaka?" ponovi ovaj drugi, i dalje zlobno zureći ispod oka u Davida.
Zatim posegnu u vedro sa vodom koje je stajalo na tlu pored njega i izvuče iz
njega novu mokru krpu. Strgnu onu koja mu je do tada obavijala čelo, baci je u
vedro, a novoizvañenu koja se cedila obmota oko čela i zaveza je. Voda mu se
sada još jače slivala niz lice, kapajući preko gnoja koji je izbijao iz otvorenih
rana. Mireline nozdrve zapahnjivao je trulež smrti što je izbijao iz ovog čoveka,
nadjačavajući kako mirise krvi tako i straha koji su ispunjavali dvorište. Osetila
je slabost i pomislila da će se onesvestiti kada se iza njenih leña ponovo zaori
klicanje. Pokušala je da ne razmišlja o tome šta je svaki novi izliv oduševljenja
značio.
"Ne moraš da se mučiš da je tražiš", odvrati taj užasni čovek. "Samo što nije
izišla pred sud. Poznato mi je, Davide, ko su tvoje štičenice. Uključujući i ovu."
On pokaza glavom prema Mireli ni ne pogledavši je. "Plemkinje, izdanci de
Remijeve krvi. Došle su iz samostana Monglan. Tvoju 'nećaku' već smo
ispitivali u zatvoru."
"Ne!" povika Mirela, otgnuvši se Davidu. "Valentina! Šta ste joj učinili?"
Ona ispruži ruke preko stola i dohvati zlog čoveka, ali je David otrgnu od njega.
"Ne budi luda", prosikta on. Kada je lažni sudija podigao ruku ona se ponovo
otrgnu. Kroz vrata zatvora iza stola ovoga puta izbaciše dva tela što izazva novo
komešanje. Mirela se otrgnu i otrča iza stola, te polete preko staza jer je ugladala
Valentininu plavu rasutu kosu i krhko telo koje se kotrljalo niz stepenice zajedno
sa telom nekog mladog sveštenika. Sveštenik se pridiže i pomože Valentini da
ustane, a Mirela joj se baci u zagrljaj.
"Valentina, Valentina", povika Mirela, zagledavši se u roñakino modro lice i
rasečene usne.
"Figure", prošaputa Valentina, divlje sevajući očima po dvorištu. "Klod mi je
rekla gde se nalaze. Ima ih šest..."
"Ne brini sada o tome", odrati Mirela, ljuljajući Valentinu u naručju. "Ujak je
ovde. Oslobodićemo te..."
"Ne!" povika Valentina. "Roñako, oni će me ubiti. Znaju za figure... sećaš li
se duha! De Remi, de Remi", brbljala je ona, nesuvislo ponavljajući svoje
porodično ime. Mirela je pokušala da je umiri.
Ali tada ju je ščepao neki vojnik, iz čijeg zagrljaja nije uspela da se oslobodi i
pored sveg naprezanja. Uprla je divlji pogled prema Davidu koji se nagnuo
preko stola i nešto uzbuñeno govorio užasnom sudiji. Mirela nastavi da se otima,
pa čak pokuša i da ugrize vojnika, ali onda se pojaviše neka dva čoveka,
podigoše Valentinu, i odguraše je do stola. Valentina je stajala pred sudom, a
dva vojnika su je držala. Na trenutak je pogledala prema Mireli, bleda i
uplašena. A onda se osmehnula, a njen je osmeh bio nalik na sunčev sjaj koji se
probija kroz tmasti oblak. Mirela na trenutak prestade da se otima i uzvrati joj
osmeh. A onda začu glas čoveka s druge strane stola. Odjeknuo je poput udara
biča po njenom umu i stao da se odbija o zidove dvorišta.
"Smrt!"
Mirela nastavi da se otima vojniku. Zavrištala je i pozvala Davida, koji se
presamitio preko stola sav u suzama. Valentinu su usporeno vukli preko
popločanog dvorišta do travnate prevlake u stražnjem delu. Mirela se borila
poput divlje mačke pokušavajući da se oslobodi čeličnog stiska vojnikovih ruku.
A onda je iznenada nešto pogodi s boka. I ona i vojnik padoše. Bio je to mladi
sveštenik koji se skotrljao niz stepenice zatvora zajedno sa Valentinom i koji je
sada pokušavao nju da spase, tako što se zaleteo u njih dvoje. Dok su se dva
muškarca rvala na tlu, Mirela se oslobodila i potrčala prema stolu preko koga je
ležao presamićeni David. Zgrabila je sudiju za prljavu košulju i povikala mu u
lice:
"Opozovite nareñenje!"
Pogledavši preko ramena, videla je da su dva krupna muškarca bez kaputa i
sa zavrnutim rukavima na košuljama prikovala Valentinu za tle. Nije bilo
vremena za gubljenje. "Oslobodite je!" povika ona.
"Hoću", odvrati čovek, "ali samo ako mi kažeš ono što je tvoja roñaka odbila
da nam otkrije. Reci mi gde je sakrivena Monglanska garnitura. Poznato mi je s
kim je tvoja mala prijateljica razgovarala pre no što je uhapšena..."
"Ako vam kažem", žurno odvrati Mirela, ponovo bacivši pogled na
Valentinu, "oslobodićete moju roñaku?"
"Moram ih se dočapati!" izusti on divlje. Posmatrao ju je neumoljivim,
hladnim očima. Očima ludaka, pomisli Mirela. Grozila ga se, ali ipak nije
oborila pogled.
"Ako je oslobodite, reći ću vam gde su."
"Reci!" zavrišta on.
Kada se nagnuo prema njoj Mirela je osetila njegov kužan zadah na licu.
David je nešto mrmljao pored nje, ali ona ne obrati na to pažnju. Duboko
udahnuvši i zamolivši Valentinu da joj oprosti, ona lagano reče: "Zakopane su u
bašti iza ujakovog studija."
"Aha!" povika on. Oči mu se zaiskriše neljudskim plamenom kada skoči na
noge i nagnu se preko stola prema Mireli. "Ti se ne bi usudila da me slažeš. Jer
ako si to ipak učinila, goniću te do na kraj sveta. Moram se dočapati tih figura!"
"Gospodine, preklinjem vas", povika Mirela. "Nisam vas slagala."
"Verujem ti", odvrati on. Podigavši ruku on pogleda preko travnjaka prema
dvojici muškaraca koji su držali Valentinu prikovanu za tle, čekajući da im izda
nareñenje. Mirela je posmatrala to odvratno lice, neopisivo izobličeno, i tu i tada
se zaklela da će ga do kraja života, svog i njegovog, pamtiti. Da će urezati u
sećanje njegovo lice, lice ovog čoveka koji se tako okrutno poigravao životom
njene roñake. Nikada ga neće zaboraviti.
"Ko ste vi?" upita ona, dok je on i dalje posmatrao travnjak. On se lagano
okrenu prema njoj, a mržnja kojom su sevale njegove oči sledi joj kosti.
"Ja sam gnev naroda", prošaputa on. "Plemstvo će pasti, sveštenstvo će pasti,
kao i buržoazija. Izgazićemo ih. Pljujem ja na sve vas i sve patnje koje ste
prouzrokovali okrenuće se protiv vas. I samo nebo ću vam srušiti na glave.
Doćapaću se Monglanske garniture! Biću njen vlasnik! Biće moja! Ako je ne
pronañem tamo gde si rekla da je, proganjaću te... platićeš mi!"
Njegov otrovni glas odzvanjao je u Mirelinim ušima.
"Nastavite sa smaknućem!" povika on, a rulja istog časa poče ponovo da
kliče. "Smrt! Presuda je smrt!"
"Ne!" zavrišta Mirela. Vojnik je ščepa, ali mu se ona otrgnu. Kao
pomahnitala poletela je naslepo preko dvorišta, vukući suknje kroz bare krvi
koje su oticale kroz pukotine izmeñu kamenih ploča. Kroz more lica koja su
vrištala ona ugleda naoštrenu dvostruku sekiru kako se diže iznad Valentininog
položenog tela.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

11 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:16 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
Kroz more lica koja su
vrištala ona ugleda naoštrenu dvostruku sekiru kako se diže iznad Valentininog
položenog tela. Valentinina kosa, srebrnasta od letnje toplote, ležala je prostrta
po travi na kojoj je ležala.
Mirela je letela kroz gomilu tela, koja su sve više opkoljavala taj užasan
prizor kako bi prisustvovala smaknuću. Bacila se kroz vazduh na Valentinino
telo, upravo u trenutku kada se sekira spustila.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

12 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:17 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
10. DVOSTRUKI NAPAD
Uvek sebe moraš dovesti u položaj da biraš izmeñu dve mogućnosti.
Taljeran
U sredu uveče bila sam u taksiju i vozila se s jednog na drugi kraj grada da se
sastanem sa Lili Rad na adresi koju mi je dala: negde u Četrdeset sedmoj ulici
izmeñu Pete i Šeste avenije. Mesto se zvalo "Gotamova aukcija knjiga", i ja
nikada ranije tamo nisam bila.
U utorak posle podne, Nim me je odvezao u grad i održao mi kratko
predavanje o tome kako da podesim bravu na ulaznim vratima da bih uvek kada
se vratim mogla znati da li je neko u mom odsustvu bio unutra. Pripremajući me
za put u Alžir, takoñe mi je dao poseban telefonski broj koji je bio direktno
povezan sa njegovim Centreks kompjuterom, tako da sam ga mogla pozvati u
svako doba dana i noći. (Velika žrtva za čoveka koji nije verovao u telefone!)
Nim je u Alžiru poznavao ženu po imenu Mini Renselas, udovicu tamošnjeg
pokojnog danskog konzula. Očigledno je bila veoma bogata i imala puno veza
što je značilo da je mogla da mi pomogne da saznam sve što mi je bilo potrebno.
Pošto sam dobila to obaveštenje, nevoljno sam pristala da obavestim Luelina
kako ću probati da za njega pronañem šahovske figure iz Monglanske garniture.
Nisam se osećala prijatno zbog toga, jer je to bila laž, ali Nim me je ubedio da
ću se smiriti tek ako pronañem tu prokletu šahovsku garnituru. Da i ne
pominjem da ću tako bar donekle produžiti život.
Ali već tri dana mene je brinulo nešto drugo pored vlastitog života ili (možda
nepostojeće) šahovske garniture. Brinuo me Sol. Ni u jednim novinama nisam
našla ni retka o njegovoj smrti.
U novinama od utorka bila su tri članka o UN, ali svi su se bavili ili temom
gladi u svetu ili vijetnamskim ratom. Nigde ni pomena da je na kamenoj ploči
pronañen leš. Ko zna, možda nikada ni ne brišu prašinu u sobi za meditaciju. Ali
to je bilo više nego čudno. Štaviše, iako je štampa donela kratko obaveštenje o
Fiskeovoj smrti i o tome da se turnir odlaže za nedelju dana, nije ničim
nagovestila da on nije umro prirodnom smrću.
U sredu uveče Hari je prireñivao večeru. Sa Lili se nisam čula od nedelje, ali
bila sam ubeñena da je porodica do sada već saznala za Solovu smrt. Konačno,
on je bio u njihovoj službi već dvadeset pet godina. Zazirala sam od ovog
susreta. Ako sam dobro poznavala Harija, veče će se pretvoriti u bdenje. Svoje
službenike smatrao je za članove porodice. Pitala sam se kako da se izvučem i
ne otkrijem im ono što znam.
Kada je moj taksi skrenuo iz Šeste avenije u 47. ulicu, svi vlasnici radnji bili
su na pločniku i spuštali železne rešetke koje su štitile izloge od provalnika. A u
radnjama su službenici iz izloga sklanjali raskošan nakit. Shvatila sam da se
nalazim u samom centru dijamantske oblasti. Kada sam izišla iz taksija, ugledala
sam unaokolo muškarce koji su stajali u skupinama po pločniku, odevene u
stroge crne kapute i sa visokim filcanim šeširima ravnih oboda. Neki su imali
tamne brade prošarane sedinama, tako dugačke da su im dopirale do prsa.
"Gotamova aukcija knjiga" nalazila se na otprilike trećini puta do kraja bloka.
Krenula sam izmeñu skupina ljudi dok nisam stigla do dotične zgrade. Ulaz je
bio u obliku malog predvorja zastrtog tepihom kao u viktorijanskim kućama, sa
stepeništem koje je vodilo na sprat. S leve strane dva stepenika vodila su naniže
do knjižare.
Pod je bio od drveta, a niska tavanica prošarana tankim cevima za provoñenje
toplog vazduha. U stražnjem delu nalazili su se ulazi u nekoliko drugih
prostorija koje su od poda do tavanice bile zatrpane knjigama. Na svakom
zaokretu gomile knjiga samo što se nisu preturile, a uski prolazi bili su zakrčeni
čitačima koji su mi se nerado sklanjali da bi, čim bih prošla, ponovo zauzeli
preñašnje mesto, verovatno pri tom ne propustivši nijedan red.
Lili je stajala u poslednjoj prostoriji u nizu, odevena u veličanstveni kaput od
crvene lisice i vunene čarape. Bila je udubljena u razgovor sa smežuranim
starčićem upola nižim od nje. I on je na sebi imao isti crni kaput i šešir kao i oni
ljudi sa ulice, ali nije imao bradu, a potamnelo lice bilo mu je svo izborano.
Debele naočari sa zlatnim okvirom jako su mu uvećavale oči, tako da je delovao
napeto. On i Lili predstavljali su čudan par.
Kada me je Lili ugledala kako se približavam, spustila je šaku na starčevu
ruku i nešto mu rekla. Okrenuo se prema meni.
"Ket, želim da te upoznam sa Mordekajem", reče ona. "On je moj stari
prijatelj i zna dosta o šahu. Mislila sam da bismo mogle s njim da
porazgovaramo o našem malom problemu."
Pretpostavila sam da misli na Solarina. Ali tokom poslednjih nekoliko dana i
sama sam ponešto saznala, tako da sam u tom trenutku osećala potrebu da
odvučem Lili u stranu i porazgovaram o Solu pre no što budem morala da
izazovem lavove u njihovoj vlastitoj pećini.
"Mordekaj je velemajstor, iako više ne igra", nastavi Lili. "Trenira me za
turnire. Čuven je. Napisao je i nekoliko knjiga o šahu."
"Laskaš mi", primeti skromno Mordekaj, osmehnuvši mi se. "Živim od
prodaje dijamanata. Šah je moj hobi."
"Ket je u nedelju bila na turniru sa mnom", obavesti ga Lili.
"Ah, tako", izusti Mordekaj, pomnije se zagledavši u mene kroz debele
naočari. "Shvatio sam. Znači prisustvovali ste svemu što se dogodilo. Predlažem
vam, moje dame, da poñemo na čaj. U blizni ima jedno mesto gde bismo mogli
da porazgovaramo."
"Pa... ne bih volela da zakasnim na večeru. Ne želim da razočaram Lilinog
oca."
"Ali, molim vas", izusti Mordekaj krajnje šarmantno, ali istovremeno i
odlučno. Uhvativši me za ruku, povede me prema vratima. "I sam večeras
moram da obavim nekoliko važnih stvari, ali veoma bih se razočarao kada ne
bih čuo vaša zapažanja o zagonetnoj smrti velemajstora Fiskea. Dobro sam ga
poznavao. Nadam se da će vaše mišljenje biti manje nategnuto od onog koje mi
je izložila moja... prijateljica Lili."
Kada smo pokušali da se probijemo kroz prvu od prostorija, došlo je do
izvesne pometnje. Mordekaj je morao da mi pusti ruku dok smo jedno za drugim
prolazili uskim prolazima, sa Lili na čelu. Odahnula sam kada smo izišli iz
pretrpane knjižare na hladan vazduh. Mordekaj me ponovo uhvati za ruku.
Većina trgovaca dijamantima do sada se već razišla, a njihove radnje utonule
su u tamu.
"Lili mi je rekla da ste stručnjak za kompjutere", reče Mordekaj, gurajući me
niz ulicu.
"Zanimaju vas kompjuteri?" upitah.
"Ne naročito. Zadivljuju me njihove mogućnosti. Može se reći da volim da
studiram formule." Rekavši to, on se veselo zakikota, razvukavši usta u široki
osmeh. "Lili vam nije rekla da sam bio matematičar?" On se okrenu prema Lili
koja se vukla za nama, a ona odmahnu glavom i stiže nas. "Jedan semestar
proveo sam u Cirihu kao student profesora Ajnštajna. Bio je tako pametan da
niko od nas nije razumeo ni reč! Ponekad bi zaboravio o čemu je govorio, pa bi
napustio učionicu, ali se niko nikada nije nasmejao. Svi smo ga veoma cenili."
Kada je trebalo da preñemo jednosmernu ulicu, zastao je da i Lili uhvati pod
ruku.
"Jednom sam se u Cirihu razboleo", nastavi on. "Dr Ajnštajn je došao da me
poseti. Seo je pored mog kreveta i počeli smo da pričamo o Mocartu. Mnogo je
voleo Mocarta. Profesor Ajnštaj je, znate, bio odličan violinista." Mordekaj mi
se ponovo osmehnu, a Lili mu stisnu ruku.
"Mordekaj je imao veoma zanimljiv život", obavesti me ona. Primetila sam
da je Lili prema njemu bila krajnje ljubazna. Nikada je nisam videla da se bilo
kome tako pokorava.
"Ali odlučio sam da ne nastavim karijeru matematičara", reče Mordekaj.
"Kažu da i za matematičara kao i za sveštenika morate biti predodreñeni.
Izabrao sam da budem trgovac. Meñutim, još i dan danas me zanimaju stvari
vezane za matematiku. Stigli smo."
On povuče Lili i mene kroz dvostruka vrata iza kojis se pružalo stepenište.
Kada smo počeli da se penjemo, Mordekaj dodade: "Da, oduvek sam smatrao
kompjutere za osmo čudo sveta!" A zatim se ponovo škripavo nasmejao. Dok
sam se pela stepenicama, pitala sam se da li je Mordekaj slučajno pomenuo kako
ga zanimaju formule. A negde u pozadini uma začula sam refren: "Kada četiri
budu meseca i dana, doći će osmica."
Mali restoran nalazio se na meñuspratu i gledao je na ogroman bazar sa
malim prodavnicama dragulja. Dole je sve bilo zatvoreno, ali restoran je bio pun
staraca koji su pre nepunih pola sata čavrljali na ulici. Skinuli su šešire, ali ne i
male kape. Pojedini su imali dugačke viseće lokne sa obe strane lica, kao i
Mordekaj.
Pronašli smo slobodan sto i Lili se ponudila da ode po čaj dok mi budemo
pričali. Mordekaj mi pridrža stolicu, pa obiñe sto kako bi seo s druge strane.
"Te lokne koje polaze od uveta zovu se payess", obavesti me on. "Religijska
tradicija. Jevreji ne smeju da šišaju brade niti da briju lokne jer u Trećoj knjizi
Mojsijevoj stoji: 'Da se ne načine ćelavi čupajući kosu s glave svoje i da ne briju
brade svoje.'" Mordekaj se ponovo osmehnu.
"Ali vi ne nosite bradu", primetih.
"Ne", skrušeno se složi Mordekaj. "Kao što stoji na jednom drugom mestu u
Bibliji: 'Moj brat Isaija je kosmat, a ja sam ćosav.' Voleo bih da mogu da pustim
bradu, jer smatram da bih s njom izgledao dosta pristalo..." Oči mu se zacakliše.
"Ali sve što izraste liči na poslovične trice i kučine."
U tom trenutku stiže Lili sa poslužavnikom na kome su se pušili vrčevi sa
čajem, a Mordekaj nastavi.
"U drevna vremena Jevreji nisu žnjali uglove polja, po uzoru na uglove
svojih brada, ostavljajući ih za ostarele žitelje sela i lutalice u prolazu. Lutalice
su oduvek zauzimale posebno mesto u jevrejskoj veri. Postoji nešto mistično u
vezi sa pojmom lutanja. Moja prijateljica Lili mi je rekla da se spremate na put?"
"Da", odvratih. Nisam bila sigurna kako bi reagovao ako bih mu kazala da ću
godinu dana provesti u jednoj arapskoj zemlji.
"Želite li čaj sa mlekom?" upita Mordekaj. Klimnuh i počeh da ustajem, ali
on je već bio na nogama. "Samo vi sedite", reče on.
Čim se udaljio, okrenuh se ka Lili.
"Brzo, dok smo same", prošaputah, "kako je tvoja porodica primila vest o
Solu?"
"Oh, baš su ogorčeni na njega", reče ona, mešajući čaj. "Naročito Hari. Bez
prestanka ga naziva nezahvalnim kopiletom."
"Ogorčeni su?" ponovih. Zar je Sol kriv što su ga sredili?"
"O čemu pričaš?" upita me Lili, čudno me pogledavši.
"Ne misliš valjda da je Sol naručio da ga ubiju?"
"Ubiju?" Liline oči su se iz trenutka u trenutak sve više širile. "Slušaj, znam
da sam malo preterala, umišljajući da je kidnapovan i tako to. Ali on se posle
toga vratio kući. Dao je otkaz i napustio nas. Posle dvadeset pet godina!"
"Kažem ti da je mrtav", ostadoh pri svome. "Videla sam ga. Ležao je na
kamenoj ploči u sobi za meditaciju pri UN u ponedeljak ujutro. Neko ga je
ubio!"
Lili je sedela, zureći u mene otvorenih usta i sa kašikom u ruci.
"Sve je ovo nekako iščašeno", nastavih.
Lili mi dade znak da ućutim i upre pogled pored mog ramena. Mordekaj se
vraćao, noseći nekoliko malih pakovanja mleka za čaj.
"Kao da sam im tražio da mi daju ne znam šta", primeti on, smestivši se
izmeñu Lili i mene. "Nikom više ni ne pada na pamet da bude ljubazan sa
mušterijom." Prvo je odmerio Lili, a onda i mene. "Šta se to ovde dešava?
Izgledate kao da ste upravo ugledale duha?"
"Otprilike", odvrati Lili prigušenim glasom, lica belog kao čaršav. "Izgleda
da je očev šofer... preminuo."
"Oh, žao mi je", reče Mordekaj. "Dugo je bio kod vas, zar ne?"
"Još pre no što sam se i rodila." Pogled joj se caklio, a u mislima kao da je
bila milionima milja daleko.
"Znači, nije bio mlad? Srećom nije ostavio za sobom nezbrinutu porodicu?"
Mordekaj je posmatrao Lili sa čudnim izrazom na licu.
"Možeš mu reći. Reci mu ono što si rekla meni" izusti Lili.
"Mislim da ne bi trebalo..."
"Zna za Fiskea. Ispričaj mu o Solu."
Mordekaj se okrenuo prema meni s učtivim izrazom lica. "Pretpostavljam da
je u pitanju nešto dramatično?" upita on gotovo veseljukavo. "Kako izgleda,
moja prijateljica Lili smatra da velemajstor Fiske nije umro prirodnom smrću, a
možda i vi delite njeno mišljenje?" Uz put je pijuckao čaj.
"Mordekaje", umeša se Lili, "Ket mi je upravo rekla da je Sol ubijen."
Mordekaj spusti kašiku, ne podigavši pogled. Zatim uzdahnu. "Da. Bojao
sam se da ćeš mi to reći." Zagledao se u mene velikim, tužnim očima iza debelih
stakala. "Je li to istina,"
Okrneuh se ka Lili. "Slušaj, mislim da ne bi..."
Ali Mordekaj me učtivo prekinu.
"Kako to da ste vi prvi za to saznali", upita me on, "a Lili i njena porodica
izgleda o tome nemaju pojma?"
"Bila sam prisutna", odvratih.
Lili zausti da nešto kaže, ali je Mordekaj ućutka.
"Dame, dame", reče, okrenuvši se prema meni. "Budite, molim vas, ljubazne
pa krenite od početka."
I tako sam opet iz početka pričala priču koju sam ispričala i Nimu.
Solarinovo upozorenje na šahovskom meču, Fiskeova smrt, Solov tajanstveni
nestanak, rupe od metaka na kolima i, na kraju, Solov leš u Ujedinjenim
Nacijama. Razume se, izostavila sam nekoliko sitnica kao gataru, čoveka na
biciklu i Nimovu priču o Monglanskoj garnituri. Za ovo poslednje sam se
zaklela da nikome neću ispričati, a ostalo je izgledalo suviše bizarno da bih
ponavljala.
"Sve ste veoma dobro objasnile", reče on kada sam završila. "Mislim da
možemo sa velikom sigurnošću pretpostaviti da su Fiskeova i Solova smrt u
izvesnoj vezi. Sada moramo utvrditi koji ih dogañaji ili osobe meñusobno
dovode u vezu i uspostaviti ustrojstvo."
"Solarin!" javi se Lili. "Sve ukazuje na njega. On je očigledna veza."
"Drago moje dete, zašto Solarin?" upita Mordekaj. "Kakav bi on mogao da
ima motiv?"
"Želeo je da eliminiše sve koji bi mogli da ga pobede. Kako ne bi morao da
otkrije formulu za to oružje."
"Solarin se ne bavi oružjem", umešah se. "Doktorirao je iz oblasti akustike."
Mordekaj me čudno pogleda. Zatim nastavi. "Tako je. Ja, u stvari, poznajem
Aleksandra Solarina. To ti nikada nisam rekao." Lili je ćutke sedela sa šakama
položenim u krilu, očigledno povreñena što postoji tajna koju njen obožavani
šahovski majstor nije podelio s njom.
"Pre mnogo godina, dok sam se još bavio trgovinom dijamantima, otišao sam
u posetu prijatelju u Rusiji na povratku sa amsterdamske berze. Tamo su mi
predstavili jednog mladića od otprilike šesnaest godina. Boravio je u kući moga
prijatelja da bi učio šah..."
"Ali Solarin je pohañao Palatu za mlade pionire", upadoh mu u reč.
"Da", odvrati Mordekaj, ponovo mi uputivši onaj čudan pogled. Bilo je
suviše očigledno da sam završila domaći zadatak, pa ućutah. "Ali u Rusiji svako
sa svakim igra šah. Nemaju šta drugo da rade, ozbiljno. I tako sam seo da
odigram jednu partiju sa Aleksandrom Solarinom. Hteo sam da ga podučim
nekim sitnicama. A on me je pobedio, i to glatko. Taj dečko je najbolji šahista s
kojim sam se suočio preko šahovske table. Draga moja", obrati se on Lili,
"možda ste ti ili velemajstor Fiske mogli da ga pobedite. Ali mislim da je to
malo verovatno."
Svi smo izvesno vreme ćutali. Nebo se napolju smrklo, a u restoranu sem nas
troje, više nije bilo nikoga. Mordekaj pogleda na svoj džepni sat, podiže šolju i
iskapi čaj.
"E pa, šta ćemo sa svim tim?" upita on veselo u želji da prekine tišinu. "Da li
ste razmišljale o nekom drugom motivu zbog koga bi neko poželeo da pobije
tolike ljude?"
I Lili i ja odmahnusmo glavama potpuno omamljene. "Nema rešenja?" upita
on, ustavši i dohvativši šešir. "Već sam zakasnio na zakazanu večeru, kao,
uostalom, i vas dve. Razmisliću o ovom problemu, kada budem imao vremena,
ali hteo bih da vam nagovestim u kom pravcu će ići moja razmišljanja. Pa,
promislite. Hteo bih samo da kažem kako smrt velemajstora Fiskea nema
nikakve veze sa Solarinom, a još manje sa šahom."
"Ali samo je Solarin bio tamo, neposredno pre no što su oba leša otkrivena!"
povika Lili.
"Nije tačno", ispravi je Mordekaj. "Postoji još jedna osoba koja je bila
prisutna u oba slučaja. Tvoja prijateljica Ket!"
"Samo čas", počeh. Ali me Mordekaj prekinu.
"Ne mislite da je čudno to što je šahovski turnir odložen za nedelju dana 'u
znak žalosti zbog nesrećne smrti velemajstora Fiskea', a nigde se u štampi ne
pominje da je možda varao za vreme partije? Zar vam ne izgleda čudno što ste
pre dva dana videli Solov leš na javnom mestu - i to u zgradi Ujedinjenih Nacija,
a to nigde nije pomenuto u sredstvima javnog informisanja? Kako sve to
objašnjavate?"
"Neko zataškava stvari!" povika Lili.
"Možda", odvrati Mordekaj, slegnuvši ramenima. "Ali i ti i tvoja prijateljica
Ket ste i same prikrile izvesne dokaze. Pomozite mi da shvatim zašto niste otišle
u policiju kada su ti pucali u kola? Zašto Ket nije prijavila da je videla leš koji je
potom ispario?"
Lili i ja počesmo u isti mah da govorimo.
"Ali rekla sam ti zašto sam htela da..." promrmlja ona.
"Plašila sam se..." zamucah.
"Polako", reče Mordekaj podigavši šaku. "Ovo vaše mucanje bi na policiju
napravilo još rñaviji utisak nego što je ostavilo na mene. A činjenica da je tvoja
prijateljica Ket bila prisutna u obe prilike čini je još sumnjivijom."
"Na šta ciljate?" upitah. U glavi su mi odzvanjale Nimove reči: "Možda,
draga moja, neko misli da ti nešto znaš."
"Ciljam na to da iako možda nemate nikakve veze sa tim dogañajima, oni
imaju veze sa vama."
Rekavši to, on se sagnu i poljubi Lili u čelo. Zatim se okrenu prema meni i
dok smo se formalno rukovali učini nešto krajnje neobično. Namignu mi! Potom
se brzo udalji niz stepenice i nestade u tami noći.
11. NAPREDOVANJE PEŠAKOM
A zatim je donela šahovsku tablu i počeli su da igraju; ali Šarkan nije pratio
njene pokrete, već je netremice zurio u njena ljupka usta, pa je na mesto Slona
stavio Konja, a Slona na mesto Konja.
Ona se nasmeja i reče mu: "Ako ovako nastaviš da igraš, to će značiti da ništa
ne znaš o ovoj igri."
"Tek nam je prva", odvrati on. "Ne sudi po ovom početku."
'Priče iz hiljadu i jedne noći'
PARIZ, 3. SEPTEMBAR 1792.
U malom mesinganom svećnjaku u predvorju Dantonove kuće gorela je samo
jedna sveća. Tačno u ponoć neko u dugačkoj crnoj pelerini povukao je gajtan za
zvonce kod ulaznih vrata. Nastojnik se dogegao kroz predvorje i provirio kroz
prorez. Čovek na stepeništu natukao je na oči izgužvani šešir sa spuštenim
obodom tako da mu nije mogao videti lice.
"Blagi Bože, Luj", izusti čovek, "otvori ta vrata. To sam ja, Kamij." Začu se
pomeranje reze i nastojnik otvori vrata.
"Malo opreza nije na odmet, gospodine", stade da se izvinjava stariji
muškarac.
"Razumem", odvrati Kamij Demulan ozbiljno dok je prelazio preko praga,
skidajući šešir širokog oboda i prolazeći prstima kroz gustu, kovrčavu kosu.
"Upravo dolazim iz zatvora La Fors. Znaš li šta se dogodilo..." Demulan zastade
usred rečenice jer je primetio neko kratanje meñu tamnim senkama u predvorju.
"Ko je to tamo?" upita on uplašeno.
Iz mraka se podiže naka visoka, bleda prilika, elegantno odevena uprkos
velikoj vrućini. Zatim zakorači na svetlost i pruži Demulanu ruku.
"Dragi moj Kamij", oslovi ga Taljeran. "Nadam se da te nisam uznemirio.
Čekam Dantona da se vrati iz komiteta."
"Morise!" uzviknu Demulan prihvativši njegovu ispruženu ruku dok se
nastojnik udaljavao. "Šta te dovodi u naš dom tako kasno?" Pošto je bio
Dantonov sekretar, Demulan je godinama živeo sa porodicom svog poslodavca.
"Danton je ljubazno pristao da mi obezbedi propusnicu kako bih napustio
Francusku", staloženo objasni Taljeran. "Želim da se vratim u Englesku i
nastavim da vodim pregovore. Kao što ti je poznato, Britanci su odbili da
priznaju našu novu vladu."
"Da sam na tvom mestu, ne bih ga noćas čekao da se vrati", primeti Kamij.
"Čuo si šta se danas dogodilo u Parizu?"
Taljeran lagano odmahnu glavom i reče: "Čuo sam da su Prusi odbijeni i da
se povlače. Koliko sam shvatio, vraćaju se kući jer su svi ovamo došli sa
dizenterijom." On se nasmeja. "Nema te vojske koja bi mogla da maršira tri dana
pijući uz put vina iz Šampanje!"
"To je tačno, poslali smo Pruse kući", složi se Demulan, ali se ne nasmeja.
"Meñutim, ja sam mislio na masakr." Videvši Taljeranov izraz lica, shvatio je da
ovaj još nije čuo najnovije vesti. "Počelo je po podne, u zatvoru l'Abe. Sada su
na red došli La Fors i La Konsjerž. Koliko smo mogli da izračunamo, pobijeno
je već preko pet stotina ljudi. Došlo je do masovnog pokolja, čak i kanibalizma,
a Skupština nije u stanju sve to da prekine..."
"Ništa nisam o tome čuo!" uzviknu Taljeran. "Šta je preduzeto?"
"Danton je još u La Forsu. Komitet je improvizovao suñenja u svim
zatvorima, u nadi da će obuzdati bujicu. Složili su se da plaćaju sudijama i
izvršiocima presuda šest franaka dnevno plus hranu. Jedino su na taj način mogli
da zauzdaju stvari. Morise, Parizom vlada anarhija. Narod je naziva Terorom."
"Nemoguće!" povika Taljeran. "Kada ove vesti procure, možemo se slobodno
odreći svake nade da ćemo ponovo uspeti da se zbližimo sa Engleskom. Bićemo
srećni ako se ne pridruže Prusima, pa nam i oni objave rat. To je razlog više da
smesta krenem."
"Ne možeš bez propusnice", podseti ga Demulan, uhvativši ga pod ruku.
"Danas po podne uhapšena je gospoña de Stal kada je pokušala da ode iz zemlje,
koristeći se diplomatskim imunitetom. Imala je sreće što sam se našao u blizini i
spasao je giljotine. Odveli su je u parisku komunu." Na Taljeranovom licu
videlo se da shvata ozbiljnost situacije. Demulan nastavi.
"Ne plaši se za nju, vraćena je noćas u ambasadu i sada je na sigurnom. A i ti
bi trebalo da si kod kuće. Noćas nijedan pripadnik plemstva ili sveštenstva ne bi
trebalo da se vrzma unaokolo. Ti si, prijatelju, u dvostrukoj opasnosti."
"Jasno mi je", tiho primeti Taljeran. "Da, sve mi je jasno."
Bilo je već skoro jedan sat po ponoći kada se Taljeran pešice vratio kući,
izbegavajući da se mračnim kvartovima Pariza vozi u kočiji kako ne bi privukao
ničiju pažnju. Dok se umoran kretao slabo osvetljenim ulicama, nailazio je na
skupine koje su se vraćale iz pozorišta i iz kockarnica. Njihov smeh ga je
zapahnjivao dok su pored njega promicali u otvorenim kočijama koje su
krivudale odnoseći u noć pijance i njihov šampanjac.
Plesali su na ivici provalije, pomisli Moris. U pitanju je bilo samo vreme.
Već sada je mogao da nasluti mračni haos u koji je njegova zemlja srljala.
Morao je otići - i to što pre.
Uznemirio se kada je, približivši se kapiji svoga vrta, video da svetlost
obasjava unutrašnje dvorište. Izričito je naredio da sve žaluzine budu zatvorene i
zastori spušteni, kako svetlost ne bi prodirala napolje, otkrivajući da se on nalazi
kod kuće. Ovih je dana bilo opasno boraviti kod kuće. A kada se spremao da
uvuče ključ u ključaonicu, masivna željezna vrata se uz škripu otvoriše. Na
njima se pojavi Kurtijad, sobar, a svetlost koju je video poticala je od kratke
sveće u njegovoj ruci.
"Pobogu, Kurtijade", prošaputa Taljeran. "Rekoh ti da neću da vidim nikakvu
svetlost. Na smrt si me prepao."
"Izvinite, monsenjeru", odvrati Kurtijad koji se svom gospodaru uvek
obraćao njegovom crkvenom titulom, "nadam se da nisam prekoračio svoja
ovlašćenja, prekršivši još jedno vaše nareñenje."
"Šta si učinio?" upita Taljeran, dok je promicao kroz kapiju, a sobar je za
njim zaključavao.
"Neko vas čeka, monsenjeru. Na svoju odgovornost sam toj osobi dozvolio
da vas unutra sačeka."
"Ali to je neozbiljno." Taljeran zastade i uhvati sobara za ruku. "Rulja je
jutros zaustavila gospoñu de Stal i odvela je u parisku komunu. Umalo nije
nastradala! Niko ne sme saznati da nameravam da napustim Pariz. Moraš mi reći
koga si to pustio unutra."
"Gospoñicu Mirelu, monsinjeru", odvrati sobar. "Došla je sama, malopre."
"Mirela? Sama u ovo doba noći?" Taljeran pohita preko dvorišta sa
Kurtijadom.
"Gospodine, stigla je sa putnim kovčegom. Haljina joj je sva iscepana. Jedva
je reč uspela da izgovori. Čak mi se čini da joj je haljina poprskana krvlju. I to
dosta."
"Bože", promrmlja Taljeran, hramajući što je brže mogao kroz baštu, a zatim
kroz mračno, široko predvorje. Kurtijad pokaza prema radnoj sobi, a Taljeran
pohita niz hodnik i proñe kroz široka vrata. Svuda unaokolo nalazili su se napola
spakovani kovčezi za knjige; pripreme za skorašnji odlazak bile su u punom
jeku. Mirela je ležala nasred sobe na sofi presvučenoj satenom boje breskve, a
bledo lice nejasno joj je osvetljavala sveća koju je Kurtijad ostavio pored nje.
Taljeran se uz nešto teškoće spusti na kolena i uze njenu mlitavu šaku meñu
svoje, te stade odlučno da joj trlja prste.
"Da donesem mirišljavu so, sire?" upita Kurtijad zabrinuta lica. "Sve sluge su
otpuštene jer je trebalo ujutro da krenemo..."
"Znam, znam", prekinu ga gospodar, ne skidajući pogled sa Mirele. Srce mu
se steglo od straha. "Prvo se Danton nije pojavio sa propusnicama. A sada još i
ovo..."
On podiže pogled prema Kurtijadu koji je i dalje držao sveću iznad njegove
glave. "Pa, poñi već jednom po tu so, Kurtijade. Kada je osvestimo, otići ćeš do
Davida. Moramo što pre saznati šta se dogodilo."
Taljeran je ćutke sedeo pored sofe, posmatrajući Mirelu, dok mu je kroz um
promicalo na stotine užasnih misli. Dohvativši sveću sa stola, on je prinese bliže
nepomičnom telu. Njena kosa boje jagode bila je ulepljena krvlju, a lice
umazano blatom i krvlju. Nežno joj je sklonio kosu sa lica i nagnuo se da je
poljubi u čelo. Dok ju je posmatrao, nešto se u njemu uzburkalo. Čudno,
pomisli. Uvek je bila ozbiljna, trezvena.
Kurtijad se vratio sa solju. Pružio je gospodaru malu kristalnu posudu.
Podigavši pažljivo Mirelinu glavu, Taljeran stade da joj maše nezačepljenom
bočicom ispred nosa, dok nije počela da kašlje.
Otvorila je oči i sa užasom se zagledala u dvojicu muškaraca. Iznenada se
uspravila i sela kao da je shvatila gde se nalazi. Divlje je ščepala Taljeranov
rukav, sva u panici. "Koliko dugo sam bila u nesvesti?" povika ona. "Nikom
niste rekli da sam ovde?" Lice joj je bilo sasvim belo, a držala ga je za ruku kao
da u sebi poseduje snagu desetorice.
"Nisam, mila, nisam", odvrati Taljeran umirujućim glasom. "Nisi dugo bila
ovde. Čim se budeš makar malo bolje osećala, Kurtijad će ti doneti zagrejanu
rakiju da se smiriš, a zatim ćemo poslati po tvog ujaka."
"Nipošto!" Mirela samo što nije vrisnula. "Niko ne sme znati da sam ovde!
Ne smete nikom reći, a ponajmanje mom ujaku! Prvo će me tamo potražiti.
Život mi je u strašnoj opasnosti. Zakunite se da nikome nećete reći!" Pokušala je
da skoči na noge, ali je Taljeran i Kurtijad sprečiše.
"Gde je moj kovčeg?" zavika ona.
"Evo ga ovde", odvrati Taljeran, lupnuvši po kožnoj torbi. "Pored kauča.
Draga moja, moraš se smiriti i leći. Molim te odmori se dok ne budeš u stanju da
govoriš. Veoma je kasno. Zar ne bi volela da bar pošaljemo po Valentinu, da je
obavestimo da si na sigurnom?"
Pri pomenu Valentininog imena, Mirelininim licem razliše se takav užas i
tuga da se Taljeran uplašen trgnu od nje.
"Ne", izusti on jedva čujno. "To ne može biti. Ne Valentina. Reci mi da se
ništa nije dogodilo Valentini. Reci mi!"
Zgrabio je Mirelu za ramena i počeo da je trese. Ona lagano usredsredi
pogled na njegovo lice. Ono što je pročitao u dubini njenih očiju silno ga je
potreslo. On je snažno steže za ramena i poče da govori promuklim glasom:
"Molim te, molim te, kaži da joj se ništa nije dogodilo. Moraš mi reći da joj
se ništa nije dogodilo!" Mireline oči bile su potpuno suve dok ju je Taljeran i
dalje tresao. Kao da više nije znao šta čini. Kurtijad lagano ispruži ruku i nežno
je spusti na gospodarevo rame.
"Sire", reče on nežno. "Sire..." Ali Taljeran je i dalje zurio u Mirelu kao da je
sišao s uma.
"To ne može biti istina", prošaputa on, izgovarajući reč po reč kao da iz usta
želi da odagna gorak ukus. Zatim njegov stisak sasvim polako popusti. Ruke mu
klonuše, ali pogled i dalje nije skidao s njenih očiju. Lice mu je bilo potpuno
bezizražajno. Otupeo je od bola u koji nikako nije mogao da poveruje.
Odmaknuvši se od nje, on ustade i uputi se ka kaminu, okrenuvši im leña.
Otvorio je prednji zid svog skupocenog, pozlaćenog sata koji je stajao na
kaminu i uvukao zlatni ključić. Lagano i s puno pažnje stao je da ga navija.
Mirela ga je čula kako otkucava u tami.
Sunce još nije izišlo, ali prva bleda svetlost provukla se kroz svilene draperije
Taljeranovog budoara.
Probdeo je pola noći, ove užasne noći. Nikako nije mogao sebi da prizna da
je Valentina mrtva. Osećao se kao da mu je neko iščupao srce i nije znao kako
da iziñe nakraj s takvim jednim osećanjem. Bio je čovek bez porodice, čovek
koji nikada ranije nije osetio potrebu za drugim ljudskim bićem. Možda je tako i
bilo bolje, pomisli on s gorčinom. Ako nikada ne iskusite ljubav, onda vas ni
gubitak ne može dirnuti.
Video je Valentininu svetloplavu kosu kako se presijava na svetlosti vatre
dok se naginjala da mu poljubi stopalo, dok mu je milovala lice svojim tankim
prstima. Razmišljao je o smešnim stvarima koje je govorila, o tome kako je
volela da ga šokira svojim bezobrazlucima. Zar je moguće da je mrtva? Kako je
to moguće?
Mirela uopšte nije bila u stanju da ispriča kako je njena roñaka nastradala.
Kurtijad joj je spremio toplu kupku i naterao je da popije zagrejanu jaku rakiju u
koju je stavio malo laudanuma, kako bi lakše zaspala. Taljeran ju je smestio u
ogroman krevet u svom budoaru, čiji je lučni baldahin bio presvučen
bledoplavom svilom. Iste boje bile su i Valentinine oči.
On je probdeo pola noći. Samo bi povremeno prilegao na obližnjem otomanu
presvučenom vodeno plavom svilom. Mirela je bezbroj puta padala u san, da bi
se već u narednom trenutku naglo budila, praznog pogleda, izvikujući
Valentinino ime. On bi je u takvim prilikama tešio, a kada bi ponovo pala u san,
on bi se vraćao u svoj improvizovani krevet, zavlačeći se pod ćebad koju mu je
Kurtijad doneo.
Meñutim, njega nije imao ko da teši i kada se zora zarudela kroz francuske
prozore koji su gledali na baštu, Taljeran se i dalje prevrtao na sofi, raspuštenih
plavih kovrdža i zamagljenog pogleda od neispavanosti.
Mirela je u toku noći jednom uzviknula: "Poći ću s tobom u L'Abe, roñako.
Neću te pustiti samu u Kordelje." Kada je čuo te reči, hladni žmarci mu proñoše
duž kičme. Blagi Bože, zar je moguće da je stradala u L'Abeu? Ostalo čak nije
mogao ni da zamisli. Odlučio je da iz Mirele izvuče istinu kada se odmori - bez
obzira na bol koji će im oboma to pričiniti.
Dok je ležao na kanabetu, začuo je neki zvuk, lagane korake.
"Mirela?" prošaputa on, ali ne dobi odogovor. Ispruživši ruku, razmakao je
krevetske zastore. Nije je bilo.
Umotavši se u svileni kućni ogrtač, Taljeran krenu hramajući prema
garderobi. Ali dok je prolazio pored francuskih prozora, ugledao je kroz guste
svilene zavese neku priliku koja se ocrtavala na jutarnjoj svetlosti. On malo
razmaknu draperije iza kojih se nalazila terasa. I sledi se.
Tamo je stajala Mirela, okrenuta leñima, i posmatrala vrtove i mali voćnjak s
druge strane kamenog zida. Bila je potpuno naga, a njena mlečna put svetlucala
je svilenim sjajem na jutarnjoj svetlosti. Takve je se sećao od onog prvog jutra
kada ih je video na skelama u Davidovom ateljeu. Valentina i Mirela.
Ovo sećanje izazvalo je u njemu takav trenutni šok kao da ga je neko proboo
kopljem. Ali bilo je tu još nečeg. Nešto se lagano probijalo na površinu kroz
mračni, pulsirajući, crveni bol njegove svesti. A kada se probilo, učinilo mu se
mnogo strašnijim od bilo čega što je uopšte mogao zamisliti. U tom je trenutku
osetio požudu. Strast. Poželeo je da ščepa Mirelu tamo na terasi, u ovim prvim
trenucima vlažne zore, da uroni svoje telo u njeno, da je obori na tle, da joj grize
usne i gnječi telo, da izruči svoj bol u tamni bezdani bunar njenog bića. Dok je
postajao svestan svojih najskrivenijih želja, Mirela se, osetivši njegovo
prisustvo, okrenula. Istog časa strašno je pocrvenela. A on se osetio silno
ponižen i pokušao je nekako da prikrije posramljenost.
"Draga moja", reče on, užurbano skinuvši ogrtač i zakoračivši napolje da je
ogrne, "prehladićeš se. U ovo doba godine ima puno rose." Osećao se glupo. I
gore od toga. Kada je prstima ovlaš dodirnuo njena ramena dok ju je ogrtao
svojom svilenom kućnom haljinom, sav se stresao, kao nikada ranije. Jedva se
uzdržao da ne odskoči od nje, a Mirela ga je i dalje nemo posmatrala onim
svojim bezdanim, zelenim očima. Žurno je odvratio pogled. Ona nije smela
saznati o čemu je malopre razmišljao. Osećao se kao poslednji bednik. Stao je
da misli o tome kako da se oslobodi osećanja koje ga je tako iznenada obuzelo. I
to sa takvom žestinom.
"Morise", izusti ona, podigavši vitke prste kako bi mu sklonila jednu
neposlušnu plavu kovrču, "želim sada da ti pričam o Valentini. Mogu li da
govorim o Valentini?" Njena kosa boje jagode dodirivala mu je prsa na blagom
jutarnjem povetarcu. Osećao je kako plamti kroz tanko tkanje noćne košulje. Bio
je tako blizu da je osećao slatki miris njene kože. Sklopio je oči, u želji da se
savlada, nesposoban da je pogleda u oči, plašeći se onoga što je mogao u njima
da ugleda. Bol koji ga je prožimao postajao je sve jači. Kako može biti takvo
čudovište?
Primorao je sebe da otvori oči i da je pogleda. Nagnao je potom sebe da se
osmehne, mada je osetio kako mu se usne u stvari samo čudno krive.
"Nazvala si me Moris", i dalje se usiljeno osmehivao. "A ne 'ujače Moris.'"
Bila je tako neverovatno lepa, sa napola rastvorenim usnama nalik na tamne,
zgnječene ružine latice... On odagna slične misli. Valentina. Želela je da mu
priča o Valentini. Nežno, ali ipak odlučno, on spusti šake na njena ramena. Kroz
tanku svilenu odoru osećao je toplotu njene kože. Primetio je plavu venu kako
joj pulsira na dugačkom, belom grlu. A malo niže, primećivao je senku izmeñu
njenih mladih grudi...
"Valentina te je mnogo volela", počela je da priča Mirela, često zastajkujući.
"Otkrivala mi je svoje misli, osećanja. Znam da je želela da sa tobom radi one
stvari koje muškarci rade sa ženama. Znaš na šta mislim?" Ponovo se zagledala
u njega; usne su joj bile tako blizu njegovima, telo tako... Nije znao da li ju je
dobro čuo.
"Ja... nisam siguran... hoću da kažem, svakako da znam", promuca on, zureći
u nju. "Ali nisam ni pomislio..." Proklinjao je sebe što je ispao budala. O čemu
je ona to, pobogu, govorila?
"Mirela", poče on odlučno. Želeo je da se ponaša blagonaklono,
pokroviteljski. Konačno, ova devojka pred njim mogla je da mu bude kćer, bila
je još dete, o tome nije bilo zbora. "Mirela", ponovi on, trudeći se da razgovor
skrene na sigurnije tle.
Ali ona je podigla šake do njegovog lica i zavukla mu prste u kosu. Privukla
je njegove usne ka svojima. Bože, pomisli on, mora da sam poludeo. Ovo nije
zbilja.
"Mirela", ponovi on po treći put, dodirujući svojim usnama njene, "ne
mogu... mi ne možemo..." Osetio je kako se sve brane ruše kada je svoje usne
pritisnuo o njene, a prepone stala da mu prožima sve veća toplota. Ne. Nije
mogao to da učini. Ne to. Ne sada.
"Nemoj zaboraviti", šaputala je Mirela na njegovim grudima, dok ga je
dodirivala kroz tanko tkanje njegove halje, "i ja sam je volela." On zastenja i
svuče joj ogrtač s ramena, a zatim zagnjuri glavu u njeno toplo telo.
Davio se, davio. Tonuo je u jezero mračne strasti, prelazeći prstima poput
hladne, duboke vode preko Mirelinih svilenkastih, dugačkih udova. Ležali su u
razbarušenom krevetu, u koji ju je odneo sa terase, i on je osećao kako pada,
pada. Kada su im se usne srele, osetio je kao da njegova krv poput bujice uvire u
njeno telo; krv im se mešala. Jedva je podnosio žestinu strasti koju je osećao.
Pokušao je da se seti šta radi i zašto to ne bi trebalo da radi, ali žudeo je samo za
zaboravom. Mirela mu je prišla, osećajući još mračniju, žešću strast od njegove.
Nikada još nije iskusio ništa slično. Nije želeo da se ikada okonča.
Mirela ga pogleda očima nalik na dva tamnozelena jezera i on je znao da
oseća isto što i on. Svaki put kada bi je dodirnuo, pomilovao, kao da je tonula
dublje i dublje u njegovo telo, kao da je i sama želela da se nañe u njemu, u
svakoj kosti, nervu, mišiću. Kao da je želela da ga povuče do dna mračnog
jezera, gde bi se oboje udavili opijeni meñusobnom strašću. Leta, jezero
zaborava. I dok je plivao u jezerima njenih dubokih, zelenih očiju, osećao je
kako ga razdire strast nalik na mračnu oluju i čuo je pesmu ondina kako ga
poziva, poziva sa dna dubina.
Moris Taljeran je vodio ljubav sa mnogo žena, toliko žena da im više ni broja
nije znao, ali dok je sada ležao na mekim, izgužvanim čaršavima u svom krevetu
isprepletenih nogu sa Mirelinim, nije mogao da se seti nijedne od njih. Bio je
svestan da nikada ponovo neće iskusiti ovo što je upravo doživeo. Bila je to
potpuna ekstaza, kakvu malo ljudskih bića ikada iskusi. Ali u ovom trenutku
osećao je strašan bol. I krivicu.
Krivicu. Zbog toga što ju je, dok su se zagrljeni skladno kretali, ležeći na
zgužvanom prekrivaću, obuzeti strašću jačom od svake koju je do tada iskusio,
dahčući, oslovio sa "Valentina". Valentina. I to u trenutku ispunjenja svoje
strasti. A Mirela je prošaptala: "Da."
Pogledao ju je. Njena mlečna koža i zamršena kosa delovali su tako lepo
naspram hladnih platnenih čaršava. Uzvratila mu je pogled onim svojim
tamnozelenim očima. A onda se osmehnula.
"Nisam znala kako će to izgledati", reče ona.
"Da li ti se dopalo?" upita je on, nežno joj mrseći kosu.
"Da. Dopalo mi se", odvrati ona i dalje se osmehujući. Primetila je da ga
nešto muči.
"Izvini", reče on nežno. "Nisam hteo. Ali toliko si lepa. I toliko sam te
želeo." Poljubio joj je prvo kosu, a zatim i usne.
"Ne želim da se kaješ", kaza Mirela, uspravivši se u krevetu i ozbiljno se
zagledavši u njega. "Bar na trenutak sam osećala kao da je još živa. Kao da je
sve ono bio samo grozan san. Da je Valentina živa, ona bi vodila ljubav s tobom.
I zato ne treba da ti je žao što si me nazvao njenim imenom." Čitala mu je misli.
Pogledao ju je i nasmešio se.
Zavalio se u krevetu i povukao Mirelu preko sebe. Njeno dugačko, graciozno
telo hladilo mu je kožu. Crvena kosa rasula mu se preko ramena. Upijao je njen
miris. Poželeo je ponovo da vodi ljubav s njom. Teško mu je bilo da obuzda
želju koja se ponovo javljala u preponama. Postojalo je nešto što je želeo više od
toga. Prvo to.
"Mirela, želim nešto da učiniš", reče on, prigušenim glasom koji se gubio u
njenoj kosi. Podigla je glavu i pogledala ga. "Znam da će ti to biti bolno, ali
želim da mi pričaš o Valentini. Želim da mi sve ispričaš. Moramo stupiti u vezu
s tvojim ujakom. U snu si noćas pominjala zatvor l'Abe..."
"Ne smeš reći mome ujaku gde sam", prekide ga Mirela, naglo se uspravivši
u krevetu.
"U krajnjem slučaju moramo Valentinu bar pristojno sahraniti", usprotivi se
on.
"Nisam čak sigurna ni da možemo pronaći njeno telo", odvrati Mirela,
grcajući. "Kada bi se samo zakleo da ćeš mi pomoći, ispričala bih ti kako je
Valentina stradala. I zašto."
Taljeran je čudno pogleda. "Kako to misliš, zašto je umrla?" upita on.
"Pretpostavljao sam da vas je zahvatila stihija u zatvoru l'Abe. Svakako..."
"Umrla je", lagano izgovori Mirela, "zbog ovoga."
Ona ustade sa kreveta i ode do putnog kovčega koga je Kurtijad spustio
pored vrata što su vodila u garderobu. S mukom ga je podigla i prenela do
kreveta, a zatim ga podigla na postelju. Otvorila ga je i dala znak Taljeranu da
pogleda unutra. A unutra se nalazilo osam figura iz Monglanske garniture. Bile
su prljave od zemlje i iščupane trave.
Taljeran zavuče ruku u oštećenu kožnu torbu i izvuče jednu figuru, zatim je
prihvati obema šakama i sede pored Mirele na smotane prekrivače. Bio je to
veliki zlatni slon, visok gotovo kao njegov dlan. Sedlo mu je bilo ukrašeno
debelim slojem izbrušenih rubina i crnih safira. Surla i zlatne kljove bili su
podignuti u borbenom stavu.
"Ofan", prošaputa on. "Ovu figuru sada zovemo 'biskup' (lovac), savetnik
Kralja i Kraljice."
Izvadio je iz torbe, jednu po jednu, sve figure i poreñao ih po krevetu.
Srebrnu i zlatnu kamilu. Još jednog zlatnog arapskog slona, koji je široko
razmaknutim nogama parao vazduh, i tri pešaka sa različitim oružjem, veličine
njegovog prsta; svi su bili ukrašeni ametistima, citrinima, turmalinima,
smaragdima i jaspisima.
Taljeran lagano podiže pastuva i okrenu ga. Očistivši osnovu od blata, ugleda
simbol utisnut u tamno zlato. Pomno se zagledao u njega. Zatim ga pokaza
Mireli. Simbol je predstavljao krug sa strelicom urezanom u jednu stranu.
"Mars, crvena planeta", izusti on. "Bog rata i uništenja. 'A onda se pojavi još
jedan konj - crveni: podarena mu je moć da ukloni sa zemlje mir i da nagna
ljude da se meñusobno poubijaju: i beše mu dat veliki mač."
Mirela kao da ga nije čula. Sedela je i zurila u simbol u osnovi pastuva koga
je Taljeran držao na dlanovima. Nije govorila, kao da je bila u transu. Na kraju
je ipak primetio da joj se usne pomiču, pa se sagnuo da čuje šta kaže.
"A ime mača bilo je Sar", prošaputa ona. Zatim sklopi oči.
Taljeran je sedeo ćutke više od sata, ovlaš umotan u kućnu haljinu, dok je
Mirela sedela naga meñu gomilom čaršava i pričala.
Prepričala mu je nastojničinu priču, trudeći se da je što tačnije prenese, zatim
mu je otkrila šta su sve opatice učinile da bi izvadile garnituru iz zidova opatije.
Ispričala mu je kako su razaslale figure po Evropi i kako je trebalo da kod nje i
Valentine opatice koje se nañu u nevolji ostave figure. Zatim mu je rekla za
sestru Klod i kako je Valentina pohitala da se nañe s njom u allQe ispred
zatvora.
Kada je Mirela stigla do onog mesta u svojoj priči koje se odnosilo na
izricanje presude Valentini, kada se David skvrčio na tlu, Taljeran je prekide.
Suze su se slivale niz Mirelino lice, oči su joj bile naduvene, a glas joj je
podrhtavao.
"Hoćeš da kažeš da Valentinu nije ubila rulja?" povika on.
"Osuñena je! Taj užasni čovek", jecala je Mirela. "Nikada neću zaboraviti
njegovo lice. Tu odvratnu grimasu! Kako je samo uživao što poseduje moć da
odlučuje o životu i smrti. Da Bog da istrulio u tim ranama koje ga pokrivaju..."
"Šta si rekla?" Taljeran je ščepa za ruku i prodrma. "Kako se zvao taj čovek?
Moraš se setiti!"
"Pitala sam ga kako se zove", odvrati Mirela, gledajući ga kroz suze, "ali nije
hteo da mi kaže. Samo je rekao: 'Ja sam gnev naroda!"
"Mara!" povika Taljeran. "Trebalo je da pretpostavim. Ali ne mogu da
poverujem..."
"Mara!" ponovi Mirela. "To ime nikada neću zaboraviti. Obećao je da će me
progoniti ako ne pronañe figure tamo gde sam mu kazala da se nalaze. Ali
umesto da on progoni mene, progoniću ja njega."
"Najdraža moja devojčice", prozbori Taljeran, "uzela si figure iz skrovišta.
Mara će sada preokrenuti i nebo i zemlju da te pronañe. Ali kako si uspela da
umakneš iz zatvorskog dvorišta?"
"Ujak Žak-Luj", nastavi Mirela. "Bio je blizu tog zlog čoveka kada je ovaj
izdao nareñenje i bacio se na njega u strašnom gnevu. Ja sam se bacila preko
Valentine, ali su me odvukli kao... kao..." Mirela je jedva uspela da nastavi. "A
onda sam čula ujaka kako izvikuje moje ime i govori mi da bežim. Naslepo sam
potrčala iz zatvora. Ne znam kako sam uspela da proñem kroz kapiju. Sve mi
sada liči na užasan san, ali ponovo sam se našla u allQe i spasavajući život
potrčala prema Davidovoj bašti."
"Veoma si hrabra, mala moja. Pitam se da li bih imao snage da učinim tako
nešto."
"Valentina je umrla zbog ovih figura", jecala je Mirela, pokušavajući da se
smiri. "Nisam mogla da dozvolim da ih se dočepa! Imala sam ih pre no što je
mogao i da napusti zatvor. Uzela sam nešto odeće iz moje sobe kod Davida i
ovu kožnu torbu, a zatim sam pobegla..."
"Ali iz Davidove kuće mora da si otišla najkasnije oko šest. Gde si bila u
meñuvremenu do svog dolaska ovamo, posle ponoći?"
"U Davidovoj bašti bile su zakopane samo dve figure", odvrati Mirela. "One
koje smo Valentina i ja donele iz Monglana: zlatni slon i srebrna kamila. Ostalih
šest donela je sestra Klod iz druge opatije. Koliko mi je poznato, sestra Klod je
stigla u Pariz tek juče ujutro. Nije imala puno vremena da ih sakrije, a bilo je
suviše opasno doneti ih na sastanak sa nama. Sestra Klod je pre no što je umrla
samo Valentini rekla gde se nalaze."
"Ali sada su kod tebe!" Taljeran pokaza rukom na figure ukrašene dragim
kamenjem koje su još ležale meñu posteljinom. Učinilo mu se da oseća toplotu
koju su zračile. "Rekla si mi da je zatvor vrveo od vojnika, članova suda i ljudi.
Kako si uspela od Valentine da doznaš gde se nalaze?"
"Njene poslednje reči bile su 'Seti se duha'. A onda je nekoliko puta
izgovorila svoje prezime."
"Duh?" upita zbunjeni Taljeran.
"Odmah sam shvatila na šta misli. Podsećala me je na tvoju priču o duhu
kardinala Rišeljea."
"Jesi li sigurna? Sigurno da jesi, jer figure su tu. Ali nije mi jasno kako si
uspela da ih pronañeš na osnovu tako škrtog obaveštenja."
"Pričao si nam da si bio sveštenik u St. Remiju, iz koga si došao na Sorbonu,
gde si video duha kardinala Rišeljea u kapeli. Valentinino porodično ime, kao
što ti je poznato, je de Remi. Odmah sam se setila da je Valentinin pradeda,
Žeriko de Remi, sahranjen u sorbonskoj kapeli, nedaleko od kardinala Rišeljea!
To je pokušavala da mi poruči. Figure su tamo bile sakrivene.
Kroz mračne četvrti grada vratila sam se do kapele, gde sam na grobu
Valentininog pretka pronašla zapaljenu zavetnu sveću. Pri svetlosti te jedne
jedine sveće, stala sam da pretražujem kapelu. Prošli su sati pre no što sam
uspela da pronañem olabavljenu podnu pločicu, delimično skrivenu iza
krstionice. Podigla sam je i izvukla figure iz zemljanog poda. A onda sam, što
sam brže mogla, pobegla ovamo u Ri de Bon." Mirela zaćuta, ostavši bez daha.
"Morise", nastavi ona, spustivši mu glavu na prsa tako da je mogao da čuje
otkucaje njenog pulsa, "mislim da je Valentina još zbog nečeg pomenula duha.
Pokušala je da mi kaže da se tebi obratim za pomoć, da ti verujem."
"Ali kako bih ja mogao da ti pomognem, draga?" upita Taljeran. "I sam sam
zatvorenik ovde u Francuskoj dok ne obezbedim propusnice. To što su figure
kod nas natovariće nam još veće nevolje na vrat, siguran sam da ti je to jasno."
"Neće, ako saznamo tajnu, tajnu njihove moći. Kada bismo to znali, onda
bismo mi diktirali pravila igre. Nije li tako?"
Gledala ga je s toliko hrabrosti i ozbiljnosti, da je Taljeran morao da se
osmehne. Nagnuo se i spustio usne na njeno nago rame. I protiv svoje volje
osetio je kako u njemu ponovo raste želja. Ali u tom trenutku na vratima
spavaće sobe začu se lagano kucanje.
"Monsenjeru", reče Kurtijad kroz zatvorena vrata, "ne bih da smetam, ali u
dvorištu vas neko čeka."
"Nisam kod kuće, Kurtijad", odvrati Taljeran. "Kao što znaš."
"Ali monsenjeru", produži sobar, "to je glasnik gospodina Dantona. Doneo je
propusnicu."
U devet uveče, Kurtijad je klečao na podu radne sobe. Uštogljeni sako
prebacio je preko naslona stolice, a rukave uštirkane košulje zavrnuo.
Zakucavao je poslednje lažno dno u sanduke za knjige razbacane po sobi.
Knjiga je bilo posvuda. Mirela i Taljeran su sedeli meñu njima, pijuckajući
rakiju.
"Kurtijade", reče Taljeran, "sutra ćeš krenuti za London sa ovim sanducima
sa knjigama. Kada tamo stigneš, raspitaj se gde možeš naći mešetare koji su
iznajmili stan gospoñi de Stal; oni će sve srediti da dobiješ ključeve i odvešće te
u stan koji smo zakupili. Šta god radio, nikom drugom ne daj da dodirne ove
sanduke. Ne ispuštaj ih iz vida i nemoj ih raspakivati dok gospoñica Mirela i ja
ne stignemo."
"Već sam ti rekla", ostade odlučna Mirela, "ne mogu poći s tobom u London.
Želim samo da figure iz garniture otpremim iz Francuske."
"Najdraža moja devojčice", poče Taljeran, milujući joj kosu, "već smo o
tome raspravljali. Zahtevam da iskoristiš moju propusnicu. Za kratko vreme
nabaviću drugu. Ti jednostavno ne možeš više ostati u Parizu."
"Moj je zadatak prvenstveno bio da sprečim onog užasnog čoveka da se
dočepa Monglanske garniture, kao i sve druge koji bi je zloupotrebili", reče
Mirela. "Valentina bi učinila isto. I druge sestre mogu doći u Pariz u potrazi za
pribežištem. Moram ostati ovde da im pomognem."
"Veoma si hrabra", priznade on. "Ipak ti neću dozvoliti da sama ostaneš u
Parizu, a ni kod ujaka ne možeš da se vratiš. Moramo zajedno odlučiti šta da
učinimo sa ovim figurama kada stignemo u London..."
"Nismo se razumeli", primeti hladno Mirela, ustavši sa stolice. "Nisam rekla
da nameravam da ostanem u Parizu." Izvadivši jednu figuru Monglanske
garniture iz kožne torbe pored stolice, ona ode do Kurtijada i predade mu je. Bio
je to Konj, zlatni pastuv koji se propinjao; još jutros ga je pomno zagledala.
Kurtijad pažljivo prihvati figuru. Osetila je kako neka vatra ističe iz njene ruke u
njegovu dok mu ga je dodavala. On je pažljivo uglavi u lažni odeljak i zatušnu
slamom.
"Gospoñice", reče ozbiljno Kurtijad, namignuvši, "savršeno se uklopila.
Garantujem vam svojim životom da će vaše knjige bezbedno stići u London."
Mirela ispruži ruku, a Kurtijad je toplo stegnu. Ona se zatim vrati Taljeranu.
"Ništa ne razumem", reče on razdražljivo. "Prvo odbijaš da poñeš u London
tvrdeći da moraš ostati u Parizu. Zatim izjavljuješ kako ne nameravaš ovde da
ostaneš. Molim te budi jasnija."
"Ti ćeš poći u London s ovim figurama", obavesti ga ona iznenadjujuće
autoritativnim glasom. "Mene čeka drugi zadatak. Pisaću nastojnici i izložiću joj
svoje planove. Imam nešto svog novca, a Valentina i ja smo siročići. Po zakonu,
njeno imanje i titula moraju pripasti meni. Zatim ću zatražiti da u Pariz pošalje
neku drugu opaticu dok ja ne obavim ono što mi predstoji."
"Ali kuda ćeš poći? Šta ćeš raditi?" stade da se raspituje Taljeran. "Ti si
mlada, sama devojka, bez porodice..."
"Mnogo sam o tome od juče razmišljala", reče Mirela. "Moram obaviti neke
poslove pre no što budem mogla da se vratim u Francusku. Preti mi opasnost... i
pretiće mi sve dok ne budem odgonetnula tajnu ovih figura. Postoji samo jedan
način da je odgonetnem. A to znači da moram poći tamo gde su nastale."
"Blagi Bože", zapenuša Taljeran. "Rekla si mi da ih je Karlo Veliki dobio od
mavarskog guvernera Barselone. Ali to se dogodilo pre skoro hiljadu godina.
Mislim da se trag do sada već malo ohladio. A Barselona teško da se nalazi u
predgrañu Pariza! Neću dozvoliti da sama jurcaš po Evropi!"
"Ne nameravam da posetim nijednu evropsku zemlju", osmehnu se Mirela.
"Mavari ne potiču iz Evrope, došli su iz Mauritanije, sa samog kraja Saharske
pustinje. Uvek moraš poći od izvora da bi dokučio smisao..." Pogledala je
Taljerana svojim bezdanim, zelenim očima; zaprepašćeno je zurio u nju.
"Poći ću u Alžir", izjavi ona. "Jer tamo počinje Sahara."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

13 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:17 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
12. SREDIŠTE TABLE
U kokosovim orasima često se nañu skeleti miševa, jer lakše im je da onako
mršavi i pohlepni uñu, nego da kasnije iziñu siti, ali debeli.
'Šah je moj život', Viktor Korčnoj (ruski velemajstor)
Taktika se sastoji u tome da znaš šta da uradiš kada nešto može da se uradi.
Strategija se sastoji u tome da znaš šta da uradiš kada ništa ne može da se uradi.
Savelij Tartakover (poljski velemajstor)
Nikada nisam bila zbunjenija nego dok smo se taksijem vozile ka Harijevoj
kući. Mordekajeva izjava da sam prisustvovala i jednom i drugom ubistvu samo
je pojačala mučninu koju bih osetila svaki put kada bih pomislila da sav taj
cirkus ima neke veze sa mnom. Zašto su i Solarin i gatara upozorili upravo
mene? Zašto sam ja naslikala čoveka na biciklu i zašto se on povremeno javljao
i u stvarnom životu?
Bilo mi je žao što Mordekaju nisam postavila još neka pitanja; činilo mi se da
zna više nego što nam je otkrio. Na primer, priznao je da je pre mnogo godina
upoznao Solarina. Kako smo mogle znati da nije s njim ostao u vezi?
Kada smo stigli do Harijeve kuće, vratar pritrča da nam otvori ulazna vrata.
Celim putem jedva da smo progovorile koju reč. Dok smo se pele liftom, Lili
konačno primeti: "Izgleda da si osvojila Mordekaja."
"Veoma složena osoba."
"Da samo znaš koliko", odvrati ona kada se vrata otvoriše na njenom spratu.
"Čak i kada ga pobedim u šahu, uvek se pitam koje je sve kombinacije mogao
da odigra. Verujem mu više no ikome drugom, ali nikada nisam uspela da
razotkrijem sve njegove tajne. Kada već govorimo o tajnama, ne pominji Solovu
smrt dok ne saznamo nešto više o tome."
"Treba da odem u policiju", primetih.
"Pitaće te zašto ti je trebalo tako dugo da svratiš", podseti me Lili. "Mogla bi
da odložiš svoj put u Alžir za kakvih deset godina zbog izdržavanja kazne."
"Ne bi valjda pomislili da sam ja..."
"A zašto da ne?" upita Lili kada se nañosmo pred Harijevim vratima.
"Evo ih!" povika Luelin iz trpezarije u trenutku kada smo se Lili i ja pojavile
u velikom mermernom predvorju i počele da skidamo kapute koje smo potom
predale služavki. "Kasnite kao i obično. Gde ste vas dve dosad? Hari se razmeće
po kuhinji."
Pod u predvorju podsećao je na šahovsku tablu. Zakrivljeni zidovi bili su
izdeljeni mermernim stubovima izmeñu kojih su se prostirali italijanski pejsaži u
sivo-zelenim tonovima. U središtu se nalazila mala fontana, okružena bršljanom.
Sa obe strane protezalo se po jedno široko, zakrivljeno mermerno stepenište,
čiji su bokovi bili ukrašeni arabeskama. Ono s desne strane vodilo je nadole u
formalnu trpezariju u kojoj je sto od tamnog mahagonija bio postavljen za
petoro. S leve strane nalazila se dnevna soba u kojoj je sedela Blanša u masivnoj
naslonjači presvučenoj crvenim brokatom. Najudaljenijim delom sobe
dominirala je grozna komoda, prelakirana u crveno, sa zlatnim ručkama.
Precenjeni, skupi ostaci iz Luelinove antikvarnice ispunjavali su celu sobu.
Luelin im je upravo prilazio da se pozdravi.
"Gde ste vas dve do sada?" upita Blanša dok smo silazile stepenicama.
"Trebalo je da počnemo sa koktelima i predjelom još pre jednog sata." Luelin
me ovlaš poljubi i udalji se da obavesti Harija da smo stigle.
"Zapričale smo se", odvrati Lili, smestivši se u drugu preglomaznu
naslonjaču i dohvativši neki časopis.
Hari izjuri iz kuhinje, noseći iznad glave veliki poslužavnik sa pikantnim
predjelima. Bio je opasan keceljom i na glavi je imao veliku kuvarsku kapu.
Ličio je na džinovsku reklamu za kvasac.
"Čuo sam da ste stigle", reče on, zračeći od sreće. "Posluzi sam dao slobodno
veče kako ne bi kibicovali dok kuvam. Zato sam vam lično izneo predjelo."
"Lili kaže da su se zapričale, možeš li ti to da zamisliš?" primeti Blanša, dok
je Hari spuštao poslužavnik na mali sto. "Mogle su da upropaste celu večeru."
"Ostavi ih na miru", odvrati Hari, namignuvši mi, leñima okrenut Blanši.
"Devojke njihovog uzrasta i treba malo da švrljaju." Hari se izgleda zavaravao,
ako sam dobro shvatila, da će Lili "pokupiti" nešto od moje ličnosti.
"Doñi da vidiš", reče on, povukavši me ka poslužavniku sa predjelom. "Ovo
je kavijar sa smetanom, ovo je jaje sa lukom, a ovo, po mom vlastitom tajnom
receptu, seckana jetra sa šmalcom. Majka mi ga je predala u amanet na
samrtničkoj postelji."
"Divno miriše", primetih.
"A ovo je loks sa krem-sirom, ako ne voliš kavijar. Hoću da pola ovoga
nestane dok se ne vratim. Večera će biti za pola sata." Ponovo mi se osmehnuo i
izleteo iz sobe.
"Loks, blagi bože", izusti Blanša kao da će je svakog časa zaboleti glava.
"Daj mi jedan od tih." Dodadoh joj jedan, pa se i sama poslužih.
Lili odšeta do poslužavnika sa predjelom i odmah smaza nekoliko komada.
"Hoćeš li šampšanjac, Ket? Ili da ti spremim nešto drugo?"
"Može šampanjac", odvratih u trenutku kada se Luelin vratio.
"Ja ću sipati", ponudi se on, odlazeći iza bara. "Šampanjac za Ket, a šta bi
želela moja šarmantna nećaka?"
"Viski i sodu", zatraži Lili. "Gde je Karioka?"
"Malo zlato je sklonjeno na sigurno za večeras. Nema potrebe da nam ruje po
predjelu." Pošto je Karioka uvek, kada bi ugledao Luelina, pokušao da ga ujede
za članak na nozi, njegova netrpeljivost prema psiću bila je sasvim razumljiva.
Dok se Lili mrštila Luelin mi dodade čašu od brušenog stakla punu penušavog
šampanjca. Zatim se vrati do bara da pripremi viski i sodu.
Posle predviñenih pola sata čekanja i mnogo pojedenog predjela, Hari iziñe
iz kuhinje u tamnosmeñem, somotskom, večernjem sakou i dade nam znak da
sednemo za sto. S jedne strane stola smestili su se Lili i Luelin, s druge Blanša i
Hari, dok je preostala strana ostala meni. Sedosmo, a Hari nam usu vino.
"Nazdravimo odlasku naše drage prijateljice Ket, za njen prvi duži rastanak
sa nama od vremena kada smo se upoznali." Kucnusmo se i Hari nastavi.
"Pre no što odeš, daću ti popis najboljih restorana u Parizu. Kada se nañeš
kod Maksima ili u Tur d'Aržonu, samo spomeni moje ime maetre-u d' i bićeš
uslužena kao princeza."
Morala sam mu reći. Sad ili nikad.
"Ja ću, Hari", počeh, "u stvari biti u Parizu samo nekoliko dana. Posle idem
za Alžir."
Hari se zagleda u mene, držeći podignutu čašu. Zatim je lagano spusti.
"Alžir?" ponovi on.
"Tamo ću raditi", objasnih. "Tamo ću provesti godinu dana."
"Živećeš sa Arapima?"
"Šta je - tu je, idem u Alžir", rekoh. Ostali su ćutali i, iskreno govoreći, bilo
mi je drago što se ne zauzimaju za mene.
"Zašto ideš u Alžir? Zar si iznenada poludela? Ili postoji neki drugi razlog
koji mi je promakao?"
"Idem da razvijem kompjuterski sistem za OPEK", objasnih. "To je
konzorcijum za naftu. Skraćenica za Organizaciju zemalja izvoznica nafte. One
proizvode i distribuiraju naftu, a jedna od njihovih baza nalazi se u Alžiru."
"Kakav je to konzorcijum za naftu što ga vodi šačica ljudi koja ne zna ni rupu
u zemlji da iskopa? Već četiri hiljade godina Arapi lutaju pustinjom, puštajući
kamile da seru gde im se dopadne i ne proizvodeći baš ništa pod milim Bogom!
Kako možeš..."
Kao da je znala kada treba da uñe, služavka Valeri unese veliku činiju pileće
supe na kolicima za posluživanje. Dogurala ih je do Blanše i počela da sipa.
"Valeri, šta to radiš?" upita Hari. "Ne sada!"
"M'sje Rad", odvrati Valeri koja je bila iz Marseja i znala kako treba sa
muškarcima, "ja sam kod vami deset godina. I za sve to godine, nikada nisam
dala govoriti mi kada treba ja serviram supu. Zašto početi sadi?" A zatim nastavi
da puni tanjire sa zavidnim samopouzdanjem.
Pre no što se Hari oporavio, Valeri je već stigla do mene.
"Valeri", javi se on ponovo, "pošto si čvrsto rešila da sipaš supu, želim da
čujem šta ti misliš o ovome."
"Dobro", pristade ona, napućivši usne i zaobišavši sto da posluži Harija.
"Dobro poznaješ ovde prisutnu gospoñicu Velis?"
"Dosta dobro", složi se Valeri.
"Znaš li da me je ovde prisutna gospoñica Velis upravo obavestila da
namerava da otputuje u Alžir i da živi meñu Arapima? Šta ti misliš o tome,"
"Alžir, to je predivna zemlja", odvrati Valeri, prišavši Lili. "Imam brat koji
tamo živi. Posetila ga mnogo puta." Klimnu mi preko stola. "Dopašće vam se
veoma dobro tamo."
Zatim je poslužila i Luelina i udaljila se.
Za stolom je vladao muk. Moglo se čuti grebanje kašika po dnu tanjira. Hari
na kraju ipak progovori.
"Kako ti se sviña supa?"
"Odlična je", pohvalih ga.
"U Alžiru nigde nećeš dobiti ovakvu supu, to ti garantujem."
To je bio Harijev način da prizna da je izgubio. Svi za stolom odahnuše.
Večera je bila odlična. Hari je pripremio palačinke od krompira sa domaćim
slatkim od jabuka koje je tek malo kisilo i imalo ukus na naranče. Zatim, veliki
komad pečenja koje se mrvilo u vlastitom soku; moglo se seći viljuškom. Pa,
knedle u vatrostalnoj posudi koje je zvao "kugel", zapečene na površini. Dosta
povrća i četiri različite vrste hleba poslužene sa mileramom. Za desert smo imali
najbolju štrudlu od jabuka koju sam ikada jela, sa puno suvog grožña, koja se još
pušila.
Blanš, Luelin i Lili bili su neobično tihi za vreme večere; neobavezno su
ćaskali i to, kako mi se činilo, nekako preko volje. Konačno se Hari okrenuo
prema meni, ponovo mi napunio čašu vinom i rekao: "Ako upadneš u neku
nevolju, prvo da si mene pozvala! Zabrinut sam za tebe, draga, jer nećeš imati
kome da se obratiš sem nekim tamo Arapima i tim gojimima za koje radiš."
"Hvala ti. Ali, Hari, pokušaj da shvatiš da idem u jednu civilizovanu zemlju i
to poslovno. Hoću da kažem, ne idem u džunglu gde nema..."
"Kako to misliš?" prekide me Hari. "Arapi i dan-danas seku šake lopovima.
A pored toga, ni civilizovane zemlje nisu više bezbedne kao nekada. Ne
dozvoljavam Lili čak ni da vozi sama kroz Njujork da je ne bi napali i
opljačkali. Pretpostavljam da si čula da je Sol dao otkaz i otišao? Nezahvalnik."
Lili i ja se pogledasmo, pa brzo odvratismo oči jedna od druge. Hari je
nastavio da govori.
"Lili treba da učestvuje na tom turniru, a ja nemam nikog ko bi je vozio
tamo. Muka me hvata kada samo pomislim da će sama ići ulicom... A još sam
čuo i da je neki igrač već umro na tom turniru."
"Ne budi smešan", javi se Lili. "To je veoma važan turnir. Ako se
kvalifikujem, moći ću da igram na meñuzonskim turnirima protiv najboljih
igrača na svetu. Sigurno se neću povući samo zato što je neki stari ludak
dozvolio da ga ucmekaju."
"Ucmekaju?!" uzviknu Hari i ošinu me pogledom pre no što sam imala
vremena da na lice navučem masku nevinašceta. "Divno! Fantastično! Upravo
sam o sličnim stvarim i brinuo. U meñuvremenu, trčiš u Četrdeset šestu ulicu
svakih pet minuta da igraš šah sa onom drhtavom, matorom budalom. Kako
onda da nañeš muža?"
"Misliš na Mordekaja?" upitah Harija.
Za stolom je zavladala zaglušujuća tišina. Hari se skamenio. Luelin je
zatvorio oči i počeo da se poigrava salvetom. Blanš je posmatrala Harija, a na
usnama joj je titrao jedva primetan, pakostan osmeh. Lili je zurila u tanjir i
lupkala kašikom po stolu.
"Da li sam rekla nešto što nije trebalo?" upitah.
"Ma, ništa", promrmlja Hari. "Ništa ne brini, sve je u redu." Ali to je ujedno i
bilo sve što je kazao.
"Sve je u redu, draga", dodade Blanša trudeći se da zvuči umiljato. "Samo, ne
pominjemo ga baš često. Mordekaj je Harijev otac. Lili ga veoma voli. Naučio
ju je da igra šah dok je još bila sasvim mala. Mislim da je to uradio samo da bi
meni napakostio."
"Majko, to je glupo", javi se Lili. "Ja sam ga zamolila da me nauči. I ti to
sasvim dobro znaš."
"U to vreme tek što si izišla iz pelena", primeti Blanša, i dalje gledajući u
mene. "Ja smatram da je on užasan starac. Nije bio u ovom stanu od našeg
venčanja, pre dvadeset pet godina. Čudi me da te je Lili upoznala s njim."
"On mi je deda", primeti Lili.
"Mogla si da mi kažeš", oglasi se Hari. Izgledao je toliko povreñen da sam na
trenutak pomislila da će zaplakati. Te njegove oči kao u svetog Bernarda nikada
nisu bile vlažnije.
"Stvarno mi je žao", rekoh. "Ja sam kriva..."
"Nisi ti kriva", reče Lili. "I zato umukni. Problem je u tome što niko od
prisutnih nikada nije shvatio da ja želim da igram šah. Da ne želim da budem
glumica niti da se udam za kakvog bogataša. Ne želim da dangubim i muvam
ljude kao Luelin..." Luelin joj uputi jedan krvnički pogled, a zatim se ponovo
zagleda u sto.
"Želim da igram šah, a to niko sem Mordekaja ne razume."
"Baš svaki put kada se ime tog čoveka pomene u ovoj kući", dobaci Blanša,
po prvi put podigavši neznatno glas, "mi se za koji centimetar udaljimo jedni od
drugih."
"Ne vidim zašto moram da se iskradam poput kakvog krivca kada želim da
odem u grad i vidim svog..." poče Lili, ali ne dovrši.
"O kakvom to iskradanju govoriš?" upita je Hari. "Da li sam ikada tražio od
tebe da se iskradaš? Slao sam te kolima kad god si htela da ideš. Niko nikada
nije kazao da moraš da se iskradaš gde god htela da poñeš."
"Ali možda je ona želela da se iskrada", dobaci Luelin, oglasivši se prvi put.
"Možda je naša draga Lili htela da se iskrade i popriča sa Ket o turniru na kome
su zajedno bile prošle nedelje, kada je ubijen Fiske. Konačno, Mordekaj je stari
drugar velemajstora Fiskea. Ili bolje da kažem, bio je."
Luelin se osmehivao kao da je u tom trenutku pronašao mesto da zarije
bodež. Nije mi bilo jasno kako je tako dobro naciljao. Pokušah s malim blefom.
"Ne budali. Svi znaju da Lili nikada ne ide na turnire."
"Oh, zašto da se lažemo?" upita Lili. "Sigurno su i novine objavile da sam
bila tamo. Unaokolo se vrzmala gomila reportera."
"Niko mi nikada ništa ne govori!" zaurla Hari. Lice mu je bilo tamnocrveno.
"Šta se to, do ñavola, ovde dešava?" Besno je prelazio pogledom s jednog na
drugog. Nikada ga nisam videla toliko srditog.
"Ket i ja smo u nedelju otišle na turnir. Fiske je igrao protiv jednog Rusa.
Fiske je umro, a Ket i ja smo otišle. To je sve što o tome ima da se kaže, pa te
molim da ne praviš scene."
"Ko pravi scene?" upita Hari. "Pošto si mi sve lepo objasnila, zadovoljan
sam. Samo, mogla si to sve da mi kažeš i malo ranije, to je sve. I da znaš da više
nećeš ići na turnire na kojima ljude ubijaju."
"Pokušaću da sredim da svi ostanu živi", dobaci Lili.
"Šta je veličanstveni Mordekaj imao da kaže o Fiskeovoj smrti?" upita
Luelin, ne želeći da se tema razgovora promeni. "Nema sumnje da je imao svoje
mišljenje o tom slučaju. Čini se da on o svemu ima mišljenje."
Blanša spusti šaku na Luelinovu ruku, stavljajući mu do znanja da je bilo
dosta.
"Mordekaj smatra da je Fiske ubijen", odgovori mu Lili odgurnuvši stolicu i
ustavši. Zatim ispusti salvetu na sto. "Da li neko želi da preñe u salon na malo
arsenika posle večere?"
Posle tih reči iziñe iz sobe. Trenutak je vladala neprijatna tišina, a onda Hari
ispruži ruku i potapša me po ramenu.
"Izvini draga, ovo je tvoja oproštajna večera, a mi svi vrištimo jedni na druge
kao gomila jenti. Hajdemo na čašicu konjaka da popričamo o nečem veselijem."
Pristadoh. Preñosmo svi u dnevnu sobu na čašicu pre spavanja. Posle
nekoliko minuta Blanša se požalila na glavobolju i povukla. Luelin me je odveo
u stranu i upitao: "Sećaš li se predloga u vezi sa Alžirom?" Klimnuh, a on
dodade: "Hajdemo na trenutak u radnu sobu da o tome popričamo."
Krenuh za njim kroz stražnji hodnik do radne sobe, opremljene teškim
nameštajem prijatne smeñe boje, u kojoj je svetlost bila prigušena. Luelin
zatvori vrata.
"Pristaješ li da to učiniš?" upita on.
"Znam da ti je to važno." Rekoh mu. "Dosta sam o svemu razmišljala.
Pokušaću da ti pronañem te šahovske figure. Ali neću učiniti ništa nezakonito."
"Ako budem mogao da ti pošaljem novac, da li bi mi ih kupila? Hoću da
kažem, mogu te spojiti sa nekim ko... ko će ih izneti iz zemlje."
"Misliš, ko će ih prokrijumčariti."
"Zašto o tome tako govoriš?" upita Luelin.
"Da te pitam nešto, Lueline. Ako imaš nekog ko zna gde su figure i imaš
nekog ko će da plati za njih i na kraju imaš i nekog ko će da ih prokrijumčari iz
zemlje, šta ću ti ja?"
Luelin je trenutak ćutao. Očigledno je razmišljao kako da mi odgovori.
Konačno reče: "Pa, mogao bih da budem i iskren. Već smo pokušali. Vlasnik ne
želi da ih proda mojim ljudima. Odbija čak i da se sastane s njima."
"Zašto onda misliš da bi pristao da pregovara sa mnom?" zanimalo me je.
Luelin se nekako čudno osmenu. A zatim zagonetno primeti: "Nije u pitanju
on, već ona. I imamo razloga da verujemo da će pristati da posluje samo sa
ženom."
Luelin nije bio baš jasan, ali učinilo mi se da će biti bolje da ne navaljujem
pošto sam u daljnjem razgovoru mogla i sama da se odam.
Kada smo se vratili u dnevnu sobu, zatekli smo Lili na sofi sa Kariokom u
krilu. Hari je stajao pored užasno lakiranog sekretera u dnu sobe i s nekim
razgovarao telefonom. Iako mi je bio okrenut leñima, po ukočenom držanju
zaključila sam da nešto nije u redu. Pogledala sam Lili, a ona je odmahnula
glavom. Čim je ugledao Luelina, Karioka načulji uši, a zatim prigušeno zareža
stresavši se. Luelin se na brzinu izvini, poljubi me ovlaš u obraz i udalji se.
"To je bila policija", obavesti nas Hari, spustivši slušalicu i okrenuvši se
prema meni; delovao je izgubljeno. Pogrbio se i činilo se da će svakog časa
zaplakati. "Iz Ist Rivera su izvukli leš. Traže da doñem u mrtvačnicu da ga
identifikujem. Mrtvac je"... zagrcnuo se kod te reči... "imao u džepu Solov
novčanik i šofersku dozvolu. Moram poći."
Pozelenela sam. Znači, Mordekaj je bio u pravu. Neko je odista pokušavao da
prikrije stvar, ali kako se Solovo telo našlo u Ist Riveru? Plašila sam se da
pogledam prema Lili. Nijedna od nas nije ni reč prozborila, ali Hari to izgleda
nije primetio.
"Znate", nastavi on, "osećao sam da nešto nije bilo u redu prošle nedelje.
Kada se Sol vratio ovamo, zatvorio se u svoju sobi i nije hteo ni sa kim da
razgovara. Nije se pojavio na večeri. Vi ne mislite da je mogao izvršiti
samoubistvo? Trebalo je da ostanem uporan i da razgovaram s njim... moja je
krivica što se ovo dogodilo."
"Ne možeš biti siguran da je to Solov leš", primeti Lili. Uputila mi je jedan
molećiv pogled, ali nisam bila sigurna da li me moli da kažem istinu ili da
ćutim. Osećala sam se užasno zbog svega toga.
"Želiš li da poñem s tobom?" predložih.
"Ne, draga", odvrati Hari i duboko uzdahnu. "Nadajmo se da je Lili u pravu,
da je posredi neka greška. Ali ako je to ipak Solovo telo, moraću malo da se
zadržim. Da bih... kako bih sve sredio za pogreb."
Hari me poljubi za rastanak, ponovo se izvinivši što je veče proteklo tako
tužno, i konačno ode.
"Osećam se užasno", reče Lili, kada je izišao. "Hari je voleo Sola kao da mu
je bio sin."
"Mislim da bi mu trebalo reći istinu", izjavih.
"Ne budi tako prokleto plemenita", odvrati Lili. "Kako do ñavola da mu
objasnimo da si još pre dva dana videla Solov leš u UN i da si zaboravila to da
pomeneš, makar danas za večerom? Seti se šta je Mordekaj kazao."
"Čini mi se da je Mordekaj slutio da su oba ubistva zataškana", rekoh joj.
"Mislim da bi trebalo da porazgovaram s njim o tome."
Zamolih Lili za Mordekajov broj telefona. Spustila mi je Karioku u krilo i
otišla do sekretera po list hartije. Karioka mi liznu šaku. Obrisah je.
"Jesi li videla kakvo sranje Lulu dovlači u kuću?" upita ona, misleći na
odvratni crveno-zlatni sekreter. Lili je uvek zvala Luelina "Lulu" kada je bila
besna. "Ladice ne mogu da se izvuku, a ove ružne pozlaćene ručke prosto bodu
oči." Ona nažvrlja Mordekajov broj na listu hartije za pisanje i pruži mi ga.
"Kada krećeš?" upita ona.
"Za Alžir? U subotu. Mada sumnjam da ćemo pre toga imati mnogo vremena
za razgovor."
Ustadoh i predadoh Karioku Lili. Ona ga podiže i svojim nosem dodirnu
njegov dok se on uvijao da pobegne.
"Ionako ne bih mogla da se vidim s tobom pre subote. Biću zatvorena sa
Mordekajem i bez prestanka igrati šah sve do nastavka turnira naredne nedelje.
Ali u slučaju da saznamo nešto novo o Fiskeovoj ili... Solovoj smrti... kako da te
nañem?"
"Ne znam adresu. Biće najbolje da pošalješ telegram na moju ovdašnju
kancelariju. Oni će ga proslediti dalje."
Složismo se da će to biti najbolje. Siñoh u predvorje zgrade i vratar mi pozva
taksi. Dok se moj taksi probijao kroz hladnu i mračnu noć, pokušala sam da se
prisetim svega što se do sada dogodilo i da u tome pronañem bar neki smisao.
Ali u umu mi se sve u toj meri pobrkalo, da je stomak na trenutke počeo da mi
se grči od straha. Kada sam stigla do ulaznih vrata u moju zgradu već sam se
prepustila potpunom očaju i obuzela me je panika.
Gurnuvši taksisti novac, potrčala sam prema zgradi i uletela u predvorje.
Nervozno sam stala da pritiskam dugme za lift. Iznenada sam osetila nečiju šaku
na ramenu. Poskočila sam gotovo tri stope uvis.
Bio je to vratar. U ruci je držao moju poštu.
"Izvinite ako sam vas prepao, gospoñice Velis", stade on da se izvinjava.
"Nisam hteo da zaboravite poštu. Ako sam dobro shvatio, napuštate nas ovog
vikenda?"
"Da, dala sam upravitelju adresu kancelarije. Posle petka možete svu moju
poštu tamo slati."
"Dobro", odvrati on i požele mi laku noć.
Nisam otišla pravo u stan. Pritisnula sam dugme za krov. Niko sem stanara
nije znao za naročita vrata koja su vodila na široku, popločanu terasu sa koje se
pružao vidik na ceo Menhetn. Ispod mene, dokle mi je pogled sezao, protezala
su se iskričava svetla grada koji ću uskoro napustiti. Vazduh je bio čist i prštav.
Mogla sam da vidim Empajer Stejt i Krajslerove zgrade kako se svetlucaju u
daljini.
Ostala sam gore otprilike deset minuta dok nisam osetila da ponovo vladam i
stomakom i živcima. Zatim sam se liftom vratila do svog sprata.
Vlas kose koju sam nalepila preko vrata bila je na svom mestu, što je značilo
da niko nije ulazio. Ali kada sam otključala sve reze i zakoračila u hodnik,
odmah sam primetila da nešto nije kako treba. Još nisam bila upalila svetlo u
hodniku, tako da sam primetila da iz sobe na njegovom kraju dopire slaba
svetlost. Nikada ne ostavljam upaljeno svetlo kada nisam kod kuće.
Upalih svetla u hodniku, duboko uzdahnuh i polagano krenuh prema sobi. Na
klaviru je bila upaljena mala, kupasta svetiljka koju sam koristila za čitanje nota.
Bila je uperena na ukrasno ogledalo iznad kamina. Čak i sa udaljenosti od
dvadeset pet stopa videla sam šta lampa osvetljava. Za ogledalo je bila zakačena
beleška.
Kao u transu prešla sam preko sobe, probijajući se kroz svoju džunglu. Sve
vreme imala sam utisak da iza drveća čujem neko struganje. Mala svetlost bila je
mamac koji me je pozivao da priñem ogledalu. Zaobiñoh glomazni klavir i
zaustavih se ispred beleške. Dok sam čitala poruku, osetila sam već poznati
drhtaj duž kičme.
Ja sam te već upozorio, ali još ću
to jednom podvući. Kada
te nevolja snañe,
naći joj moraš leka, a ne glavu
u pesak zavući - mnogo je peska u
Alžiru.
Dugo sam ostala da stojim zureći u poruku. Da i nije bilo malog konja u dnu,
prepoznala bih rukopis. Bio je Solarinov. Ali kako je ušao u moj stan, ne
prekinuvši vlas kose? Da li je bio u stanju da se popne uza zid do jedanaestog
sprata i uñe kroz prozor?
Naprezala sam mozak, pokušavajući da unesem kakav-takav smisao u celu
stvar. Šta je Solarin želeo od mene? Zašto je bio spreman da se izloži tako
velikom riziku kao što je provaljivanje u moj stan, samo da bi stupio u vezu sa
mnom? Dvaput je već skrenuo sa svog puta da bi razgovarao sa mnom, da bi me
upozorio, a oba puta neposredno posle toga neko je bio ubijen. Ali kakve to veze
ima sa mnom? Štaviše, ako sam i bila u opasnosti, šta je očekivao da ću
preduzeti s tim u vezi?
Vratila sam se niz hodnik i još jednom okrenula ključ u bravi, a zatim stavila
i lanac. Obišla sam ceo stan, zavirila iza drveća, u ormane i u sobicu za poslugu,
kako bih se uverila da nikog nema. Bacila sam poštu na pod, izvukla krevet, sela
na ivicu, zatim se izula i skinula čarape. Tek tada sam je uočila.
Na drugom kraju sobe, i dalje obasjana mekom svetlošću male lampe, stajala
je poruka. Ali snop lampe nije bio uperen u sredinu. Obasjavala je samo jednu
stranu. Ponovo sam ustala, sa čarapama u ruci, i vratila se da je još jednom
pogledam. Svetlost je bila pažljivo osmerena na jednu stranu poruke - i to levu -
tako da je obasjavala samo prvu reč u svakom redu. A one su oblikovale novu
rečenicu:
Ja ću te naći u Alžiru.
U dva ujutro, još sam ležala na krevetu i zurila u tavanicu. Nisam mogla oka
da sklopim. Mozak mi je radio kao kompjuter. Nešto nije bilo u redu. Nešto je
nedostajalo. Već sam imala na raspolaganju mnoge delove slagalice, ali nikako
nisam mogla da ih složim. Pa ipak, bila sam ubeñena da će se već nekako
uklopiti. Po hiljaditi put krenula sam iz početka.
Gatara me je upozorila da mi preti opasnost. Solarin me je upozorio da mi
preti opasnost. Gatara mi je putem svog proročanstva uputila šifrovanu poruku.
Solarin mi je u svojoj poruci takoñe ostavio skrivenu poruku. Da nisu gatara i
Solarin na neki način bili povezani?
Postojalo je nešto što sam previdela jer nije imalo nikakvog smisla. Gatarina
šifrovana poruka je glasila "J'adoube KV." Već mi je Nim ukazao na to; izgleda
da je želela da stupi u vezu sa mnom. Ako je to bilo tačno, zašto mi se od onda
nije javila? Prošla su tri meseca, a nje nigde nije bilo.
Izvukla sam se iz kreveta i ponovo upalila svetla. Pošto nisam mogla da
spavam, zašto ne bih pokušala da raspetljam celu tu prokletu stvar. Otišla sam
do ormana i stala da preturam po njemu dok nisam pronašla salvetu i presavijeni
list hartije na kome je Nim ispisao tu pesmu u jambima. Otišla sam do sobice za
poslugu i pristojno napunila čašu brendijem. Zatim sam se spustila na gomilu
jastuka na podu.
Izvukla sam olovku iz obližnjeg ćupa, te počela da prebrojavam slova i da ih
zaokružujem onako kako mi je Nim pokazao da se to radi. Ako je ta prokleta
žena toliko žudela da stupi u vezu sa mnom, možda je to već i učinila. Možda se
još nešto krilo u proročanstvu. Nešto što ranije nisam primetila.
Pošto sam već znala da se u prvim slovima svakog reda krila poruka,
pokušala sam da zapišem poslednja slova. Na nesreću dobila sam "eaoaoeoea".
Pošto u tome nisam nalazila nikakvo simboličko značenje, pokušala sam sa
prvim slovima drugih reči u svakom redu, pa zatim trećih, i tako dalje. Dobijala
sam gluposti kao što je"ktmisjcuz" i "škjetbćpt". Samo što nisam počela da
škrgućem zubima. Pokušala sam sa prvim slovom prve rečenice i drugim
slovom druge i dobila "jtm...". Nikako nisam uspevala da pronañem bilo šta
suvislo. Otpila sam dobar gutljaj rakije i nastavila da se bakćem s tim gotovo još
čitav sat.
Već je bilo pola četiri ujutro kada mi je palo na pamet da probam sa
neparnim i parnim brojevima. Vadeći slova pod neparnim brojevima iz svake
rečenice, konačno sam nešto provalila. Ili sam bar došla do nečega što je ličilo
na reč. Prvo slovo prve rečenice, treće slovo naredne, zatim peto, sedmo i dobila
sam: "Jeremijañ". Dobila sam ne samo reč, već ime. Stadoh da se vučem po
sobi, da prekopavam po gomilama knjiga, dok ne izvukoh prljavu, staru,
Gideonovu Bibliju. Krenuh kroz sadržaj dok ne pronañoh Jeremiju, dvadeset
četvrtu knjigu Starog Zaveta. Ali moja je poruka glasila "Jeremija-ð". Na mesto
čega je stajalo to "ð"? Malo sam razmišljala o tome dok nisam shvatila da je
"ð" osmo slovo abecede. Pa šta s tim?
A onda sam primetila da je osma rečenica pesme glasila "Ka traganju za
trideset tri i tri pati se kroz snove". Neka sam prokleta ako se to nije odnosilo na
poglavlje i redni broj stiha.
Potražih trideset treće poglavlje treći stih Jeremije. Pogodak.
Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš.
Znači, bila sam u pravu. U proročanstvu se krila još jedna poruka. Jedini
problem bio je u tome što je ova poruka, kako su stvari sada stajale, bila potpuno
beskorisna za mene. Ako je stara zakrpa želela da mi "kaže" velike i tajne stvari,
gde su onda, do ñavola, bile te stvari? Ja to nisam znala.
Za osobu koja nikada nije uspela da do kraja reši ukrštene reči iz Njujork
Tajmsa, bio je pravi podvig što je sa obične salvete izvukla dešifrovana
proročanstva. S druge, pak, strane osećala sam se prilično potišteno. Skidala sam
jedan veo za drugim, u smislu da sam pronalazila suvisle reči na engleskom u
kojima su se krile poruke, ali te poruke kao da nikuda nisu vodile. Osim ka
novim porukama.
Uzdahnula sam, pogledala ponovo u tu prokletu pesmu, iskapila preostalu
rakiju i krenula iz početka. O čemu god da je bila reč, moralo se kriti u pesmi.
Tamo se jedino moglo nalaziti.
Bilo je već pet ujutro kada mi je onako već obamrloj sinulo da više možda ne
treba da tragam za slovima. Možda su pojedine reči, rasporeñene na poseban
način, sadržale poruku, kao što je to bio slučaj sa Solarinovom beleškom. Čim
mi je to palo na pamet - a možda mi je pomogla i treća čaša rakije - pogled mi
pade na prvu rečenicu proročanstva.
Jednako kao što ključ čine linije ove...
Kada je gatara izgovarala ove reči, gledala mi je u linije na dlanu. Ali šta ako
se to odnosilo na stihove same pesme, šta ako su oni oblikovali ključ za
razrešenje poruke?
Podigoh pesmu, odlučivši da je samo još jednom pročitam. Gde se krio
ključ? Rekla je da same linije čine ključ, kao što je rima, kada bi se izvršilo
sabiranje, davala "666", ñavoljev broj.
Ne mogu reći da mi je iznenada sinulo rešenje, jer sam tu prokletu pesmu
proučavala već pet časova, ali upravo tako sam se osećala. Bila sam sasvim
sigurna, a na tolikoj sigurnosti mogu zahvaliti probdevenoj noći i mozgu
natopljenom alkoholom, da sam došla do rešenja.
Sabiranjem rima nije se samo dobijalo 666. To je bio ključ za skrivenu
poruku. Moja kopija pesme bila je već toliko ižvrljana, da je ličila na kartu
meñuglaktičkih odnosa u Vaseljeni. Okrenuvši stranu s namerom da nastavim da
pišem na poleñini lista, prepisala sam ponovo pesmu i ustorjstvo rima.
Ustrojstvo je glasilo 1-2-3, 2-3-1, 3-1-2. Izabrala sam reč iz svake rečenice koja
je odgovarala ovim brojevima. Poruka je glasila: JEDNAKO-TEK KAOJEDNA
JOŠ-IGRA-TA-BITKA-ĆE-KOLATI-ZAUVEK.
I znala sam, sa puno samopouzdanosti na kojoj mogu da zahvalim svom
pijanstvu, tačno šta to znači. Zar mi nije Solarin rekao da igramo šah? Ali gatara
me je na to upozorila tri meseca ranije.
J'adoube. Dodirujem tebe. Poravnavam tebe, Katarina Velis. Zovi me, i
odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari za koje ne znaš. Jer bitka traje, a ti
si tek pešak u toj igri. Figura na šahovskoj tabli Života.
Osmehnula sam se, ispružila noge i posegnula za telefonom. Iako nisam
mogla da stupim u vezu sa Nimom, mogla sam da mu ostavim poruku na
kompjuteru. Nim je bio pravi stručnjak za dešifrovanje, možda najveći autoritet
u toj oblasti na svetu. Držao je predavanja na tu temu i pisao knjige, je li tako?
Nikakvo čudo što mi je istrgnuo belešku iz ruke kada sam prvi put uočila
ustrojstvo rima. Odmah je razabrao da se u tome krije ključ. Ali, kopile jedno,
pustio me je da sama doñem do rešenja. Okrenula sam broj i ostavila mu
pozdravnu poruku:
Pešak kreće za Alžir.
Dok je napolju nebo postajalo sve svetlije, odlučila sam da poñem na
počinak. Nisam više želela ni o čemu da razmišljam i moj se mozak složio sa
mnom. U trenutku kada sam nehotice šutnula gomilu pisama bačenih na pod,
primetila sam jedan koverat bez marke i adrese. Pismo je bilo lično uručeno, a
složeni, zakukuljeni rukopis kojim je bilo ispisano moje ime nije mi bio poznat.
Podigoh pismo i otvorih ga. Unutra se nalazio veliki, debeo list hartije. Sedoh na
krevet da ga pročitam.
Draga moja Ketrin,
Uživao sam u našem kratkom susretu. Neću moći da porazgovaram s vama
pre no što odete, jer i sam odlazim iz grada na nekoliko nedelja.
Posle našeg razgovora odlučio sam da pošaljem Lili da vam se pridruži u
Alžiru. Dve glave su bolje od jedne, kada iskrsne neki problem. Slažete li se?
Zaboravio sam da vas pitam... da li ste uživali u susretu sa mojom
prijateljicom-gatarom? Pozdravila vas je. Poručuje vam: Dobro došli u Igru.
S najdubljim poštovanjem,
Mordekaj Rad.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

14 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:26 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
13. SREDIŠNJICA
Tu i tamo, u drevnim književnostima, nailazimo na legende o mudrim i
tajanstvenim igrama koje su izmislili i igrali učeni ljudi, kaluñeri ili dvorani
obrazovanih kneževa. One su mogle poprimiti oblik šahovske igre u kojoj su
figure i kvadrati uz svoju uobičajenu funkciju imali i tajna značenja.
'Igra staklenih perli', Herman Hese
Igram samo radi igre same.
Šerlok Holms
ALŽIR, APRIL 1973.
Bio je jedan od onih svetlucavih, ljubičasto-plavih sumraka na početku
proleća. I samo nebo kao da je hučalo dok je moj avion kružio kroz prozračnu
izmaglicu što se dizala sa mediteranske obale. Ispod mene prostirao se Alžir.
"Al-ðezair Beida", tako su ga zvali. Belo ostrvo. Kao da se izdizalo iz mora,
a sa njega se cedila voda, nalik na grad iz bajke, nalik na fatamorganu. Sedam
legendarnih vrhova bili su okruženi mnogobrojnim belim zgradama koje su se
obrušavale jedna preko druge nalik na ukrasni šlag sa svadbene torte. Čak je i
drveće imalo tajanstven, egzotičan oblik, a boje kao da nisu pripadale ovom
svetu.
Preda mnom je bio beli grad koji je osvetljavao put ka unutrašnjosti Crnog
Kontineneta. Tamo dole, ispod sjajne oblande, ležale su raštrkani delići tajne
zbog koje sam proputovala pola zemaljske kugle. Dok je moj avion klizio nad
vodom, imala sam osećaj da ću se spustiti ne u Alžir, već na prvo polje:
šahovsko polje koje će me odvesti u samo srce igre.
Aerodrom Dar-el-Beida (Bela palata) nalazi se na samom kraju Alžira, a
njegovu kratku pistu zapljuskuje Sredozemno more.
Kada smo izišli iz aviona, ugledala sam dvospratnu zgradu sa ravnim krovom
ispred koje su se na prohladnom, ustajalom povetarcu talasale palme poput
dugačkog perja. Vazduh je ispunjavao miris jasmina što se noću rascvetava.
Preko pročelja niske staklene zgrade aerodroma bila je pričvršćena rukom
ispisana traka: ti zavijuci, tačke i zapete koji su podsećali na japansko pismo
rañeno četkicom bili su moj prvi susret sa klasičnim arapskim pismom. Ispod
gotovo izvajanih slova, stajao je prevod štampanim slovima: "Bienvenue en
AlgQrie".
Prtljag nas je čekao na trotoaru radi identifikacije. Nosač smesti moj na
metalna kolica i ja krenuh za rekom putnika u aerodromsku zgradu.
Stala sam u red sa onima koji su ulazili u zemlju i razmišljala o tome dokle
sam dospela od one noći, pre jedva nedelju dana, koju sam probdela
odgonetavajući gatarino proročanstvo. Ceo taj put prevalila sam bez ičije
pomoći.
Ali ne slučajno. Već narednog jutra, pošto sam odgonetnula njenu pesmu,
žurno sam pokušala da stupim u vezu sa bilo kim iz svog šarolikog kruga
prijatelja, ali kao da su se svi urotili da ne puste ni glasa od sebe. Kada sam
nazvala Harija, služavka Valeri mi je kazala da su se Lili i Mordekaj negde
zatvorili i da proučavaju tajne šaha. Hari je otišao iz grada da prenese Solovo
telo u Ohajo ili Oklahomu, gde je pronašao neke njegove roñake za koje nikada
ranije nije čuo. Luelin i Blanša su iskoristili Harijevo odsustvo i zbrisali u
London na neku rasprodaju antikviteta.
Nim je i dalje bio, da tako kažem, u samostanu, i nije odgovarao na moje
hitne telefonske poruke. Ali u subotu ujutro, dok sam se nosila sa radnicima koji
su selili moje stvari i vraški se trudili da moje smeće što lepše spakuju, u stanu
se pojavio Bosvel, noseći kutiju od "šarmantnog gospodina koji je ovde bio pre
neko veče".
Kutija je bila puna knjiga i na njoj je stajala prikačena poruka koja je glasila:
"Moli se da nañeš vodiča i peri se iza ušiju." U potpisu je stajalo: "Milosrdne
sestre". Sve knjige sam izručila u putnu torbu koju sam nameravala da ponesem
kao ručni prtljag i zaboravila na njih. Kako sam mogla znati da će te knjige,
otkucavajući u torbi poput bombe, imati velikog uticaja na dogañaje koji će
ubrzo uslediti? Ali Nim je znao. Možda je odavno to znao. Čak i pre no što mi je
spustio šake na ramena i rekao: "J'adoube".
Meñu eklektičkom mešavinom plesnjivih starih pejperbek izdanja nalazila se
knjiga Legenda o Karlu Velikom, kao i nekoliko knjiga o šahu, magičnim
kvadratima i matematičkim proučavanjima za svačiji ukus i svih vrsta. Meñu
njima našla se i dosadna knjiga o osnovima kupovine i prodaje vrednosnih
papira pod naslovom Fibonačijevi brojevi, koju je napisao, upravo dr Ladislaus
Nim.
Teško da sam posle šestočasovnog leta iz Njujorka do Pariza mogla reći kako
sam postala stručnjak za šah, ali mnogo sam naučila o Monglanskoj garnituri i
njenoj ulozi u padu carstva Karla Velikog. Iako se nigde nije pominjala po
imenu, ova garnitura prouzrokovala je smrt čak pet-šest kraljeva, prinčeva i
odabranih dvorana, kojima su glave razbijene figurama "od masivnog zlata".
Zbog nekih od tih ubistava otpočinjani su ratovi, a posle smrti Karla Velikog,
njegovi vlastiti sinovi razjedinili su Franačko carstvo, boreći se oko tajanstvene
šahovske garniture. Na tom je mestu Nim na margini knjige zabeležio: "Šah -
najopasnija od svih igara."
Prethodne nedelje potrudila sam se, onako na svoju ruku da naučim nešto
malo o šahu, čak i pre no što sam pročitala knjige koje mi je on dostavio: znala
sam dovoljno da sam mogla da pravim razliku izmeñu taktike i strategije.
Taktiku su sačinjavali kratkoročni potezi povučeni radi sticanja što boljeg
položaja. Ali strategija je bila ta pomoću koje se dobijala partija. Ovo
obaveštenje pokazaće se od velike koristi kada budem stigla u Pariz.
Ni sa druge strane Atlantika partnerska firma Fulbrajt Kon nije izgubila ništa
od svoje patine dugotrajnih prevara i podmićivanja. Možda se izmenio jezik u
igri koju su igrali, ali potezi su ostali isti. Istog časa kada sam stigla u parisku
kancelariju, nagovestili su da od posla možda neće biti ništa. Izgleda da nisu još
bili primili potpisani ugovor od momaka iz OPEK-a.
Očigledno je bilo da su danima čučali po raznim ministarstvima u Alžiru,
leteli tamo-amo i pravili velike račune, ali se svaki put vraćali praznih šaka.
Sada je nameravao da se u stvar umeša i stariji partner, Žan Filip Petar.
Upozorio me je da ne preduzimam ništa dok on krajem nedelje ne stigne u Pariz,
a potom je stao da me uverava da će francuski partner bez sumnje pronaći za
mene neki posao kada se prašina slegne. Po njegovom tonu moglo se zaključiti
da ima u vidu neke lake daktilografske poslove, te pranje i čišćenje prozora i
podova, a možda i nekoliko klozeta. Ali ja sam imala drugačije planove.
Francuski partner možda nije imao potpisan ugovor sa klijentom, ali ja sam
imala avionsku kartu za Alžir i celu nedelju pred sobom koju sam tamo mogla
provesti bez ičijeg nadzora.
Kada sam izišla iz pariske kancelarije Fulbrajt Kona i pozvala taksi da me
odveze nazad na Orli, zaključila sam da je Nim bio u pravu kada je rekao da bi
trebalo da izoštrim svoje ubilačke instinkte. Suviše dugo sam koristila taktiku
izbegavanja, tako da nisam mogla da sagledam tablu od figura. Da nije možda
došlo vreme da uklonim one figure koje su mi zaklanjale vidik?
Gotovo pola sata prostajala sam u redu za one koji ulaze u zemlju pre no što
sam došla na red. Milili smo poput mrava izmeñu usko postavljenih metalnih
ograda pre no što smo stigli do pasoške kontrole.
Konačno sam se našla pred staklenom kabinom. Službenik koji je
pregledavao pasoše pomno se zagledao u moju alžirsku vizu sa službenom,
malom, crveno-belom nalepnicom i velikim, razvučenim potpisom koji je
gotovo prekrivao celu plavu stranicu. Dosta dugo se zadržao na njoj pre no što
mi je uputio naizgled prilično začuñen pogled.
"Putujete sami", primeti on na francuskom. To nije bilo pitanje. "Imate vizu
za affaires, gospoño. Za koga ćete raditi? (Affaires znači "biznis", ali i "ljubavna
veza". Veoma nalik na Francuze - jednim udarcem uvek ubijaju dve muve.)
"Radiću za OPEK", počeh da objašnjavam na svom siromašnom francuskom.
Ali pre no što sam stigla da nastavim, on žurno udari pečat sa natpisom "Dar-el-
Baida" preko cele vize. Glavom zatim dade znak nosaču koji se klatio naspram
obližnjeg zida. Nosač priñe, a službenik brzo prelista do kraja moj pasoš i kroz
prorez mi dodade deklaraciju za carinu.
"OPEK", izusti službenik. "Dobro, gospoño. Na obrascu samo navedite zlato
i novac koje unosite u zemlju..."
Dok sam popunjavala obrazac, primetila sam da je nešto ispod glasa govorio
nosaču, pokazujući glavom u mom pravcu. Nosač me kratko pogleda, klimnu i
udalji se.
"Gde ćete stanovati za vreme svog boravka ovde?" upita službenik kada sam
mu vratila popunjenu deklaraciju kroz prorez u staklu.
"U hotelu El Riad", odvratih. Nosač je otišao do kraja prolaza za prispele
strane putnike, još jednom pogledao preko ramena prema meni i onda pokucao
na neprozirna staklena vrata usamljene kancelarije naspram stražnjeg zida. Vrata
su se otvorila i na njima se pojavio neki kršan momak. Sada su obojica gledala u
mom pravcu; nisam zamišljala. A onaj kršni momak nosio je pištolj.
"Vaše isprave su u redu, gospoño", mirno mi saopšti službenik koji je
pregledavao pasoše. "Možete poći na carinu."
Promrmljah nešto u znak zahvalnosti, pokupih isprave i proñoh kroz uski
prolaz do natpisa na kome je stajalo "Douanier". Iz daljine sam ugledala svoj
prtljag nagomilan na pokretnoj traci. Ali upravo u trenutku kada sam krenula
prema njemu, doklati se do mene nosač koji me nije ispuštao iz vida.
"Izvinite, gospoño", reče on tihim, učtivim glasom, tako da ga niko drugi nije
mogao ćuti. "Da li biste pošli sa mnom?" Zatim pokaza prema zatamnjenim,
staklenim vratima kancelarije. Na vratima je i dalje stajao onaj kršan momak,
poigravajući se pištoljem okačenim o bok. U grlu mi zastade knedla.
"Razume se da ne bih!" odvratih glasno i to na engleskom. Okrenuh se
ponovo prema prtljagu, pokušavši da ne obraćam pažnju na njega.
"Bojim se da ću morati da budem uporan", primeti nosač, čvrsto me uhvativši
za ruku. Pokušala sam da se podsetim na to kako sam u poslovnim krugovima
poznata po čeličnim živcima. Ali već sam osećala kako me obuzima panika.
"Ne razumem u čemu je problem", rekoh, ovaj put na francuskom,
sklanjajući njegovu šaku s moje ruke.
"Pas de problFme", odvrati on tiho, sve vreme me gledajući u oči. "Chef de
sQcuritQ želi da vam postavi nekoliko pitanja, to je sve. Potrajaće svega
nekoliko trenutaka. Prtljag će vam za to vreme biti bezbedan. Lično ću ga
čuvati."
Nisam ja brinula za prtljag. Nije mi se napuštao svetli hol carinarnice radi
ulaska u neobeleženu kancelariju koju je čuvao čovek sa pištoljem. Ali nisam
imala puno izbora. Otpratio me je do kancelarije; čovek sa pištoljem se sklonio u
stranu kako bi me propustio.
Bila je to mala prostorija, u kojoj je bilo jedva dovoljno prostora za metalni
sto i dve stolice. Kada sam ušla čovek, koji je sedeo za stolom ustade da me
pozdravi.
Imao je tridesetak godina, bio je mišičav, preplanuo i zgodan. Obišao je sto
poput mačke, dok su mu se mišići ocrtavali ispod tankog materijala besprekorno
sašivenog, tamnog, poslovnog odela. Sa tom gustom crnom kosom začešljanom
od čela, maslinastim tenom, kao isklesanim nosem, i punim usnama, mogao je
da proñe kao italijanski žigolo ili francuska filmska zvezda.
"To će biti sve, Ahmete", reče on baršunastim glasom naoružanom grubijanu
koji je još držao vrata. Ahmet se povuče, tiho zatvorivši vrata za sobom.
"Gospoñica Velis, pretpostavljam", primeti moj domaćin, pokazavši mi
stolicu s druge strane stola. "Očekivao sam vas."
"Molim?" ostala sam da stojim i da ga gledam pravo u oči.
"Izvinite, nisam želeo da budem tajanstven", nasmeši se on. "Kroz moju
kancelariju prolaze sve vize koje treba da budu izdate. Nema mnogo žena koje
traže poslovne vize; u stvari, mislim da ste prva. Moram priznati da sam bio
znatiželjan da upoznam takvu jednu ženu."
"E pa, pošto ste zadovoljili svoju znatiželju", rekoh i poñoh prema vratima.
"Draga moja gospoñice", poče on, predvidevši da nameravam da pobegnem,
"molim vas, sedite. Nisam ljudožder, neću vas pojesti. Ja sam ovdašnji šef
obezbeñenja. Zovu me Šarif." Kada sam se okrenula i konačno nevoljno
prihvatila triput ponuñenu stolicu, dočekao me je očaravajućim osmehom. Zubi
su mu bili blistavo beli. "Smem li napomenuti da smatram vaše safari odelo
krajnje pristalim? Ne samo šik, već i dobrim izborom za zemlju sa dve hiljade
milja pustinje. Nameravate li da posetite Saharu za vreme vašeg boravka ovde,
gospoñice?" upita on kao uzgred, dok se smeštao na svoje mesto iza stola.
"Ići ću tamo gde me moj klijent bude slao", odvratih.
"Ah, da, vaš klijent", pametnjaković nastavi da brblja. "Dr Kader: Emil
Kamel Kader, ministar za naftu. Stari prijatelj. Morate mu uručiti moje najtoplije
pozdrave. Koliko se sećam, on je garantovao za vašu vizu. Mogu li da pogledam
vaš pasoš, molim vas?" Istog časa ispružio je šaku i na trenutak primetih blesak
zlatnih dugmadi za manžetne koje mora da je zaplenio na carini. Malo
aerodromskih službenika zarañuje dovoljno da bi moglo da kupi tako nešto.
"Ovo je samo formalnost. Nasumce biramo ljude sa svakog leta koje onda
pažljivije pregledamo od onih koji proñu samo kroz carinu. To vam se možda
neće ponovo dogoditi u narednih dvadeset ili stotinu putovanja..."
"U mojoj zemlji", počeh, "ljude odvode u privatne kancelarije na
aerodromima samo ako posumnjaju da nešto švercuju." Izazivala sam sreću i
bila sam toga svesna. Ali mene nije mogao da prevari tom svojom
kameleonskom pričom, zlatnim dugmadima za manžetne i svojim zubima
filmske zvezde. Od svih putnika koji su doputovali sa mnom istim avionom
jedino je mene poželeo da pretraži. A primetila sam da su i ostali aerodromski
službenici nešto šaputali o meni. Samo su mene čekali. I to ne samo zato što sam
bila žena koja dolazi poslovno u jednu muslimansku zemlju.
"Ah", izusti on, "plašite se da sam pomislio kako švercujete nešto? Na
nesreću, po zakonu u ovoj zemlji jedino žena službenik može da pregleda ženu
putnika! Ne, samo sam hteo da vidim vaš pasoš... bar za sada."
Prelistavao ga je sa velikim zanimanjem."Nikada ne bih pogodio koliko vam
je godina. Izgledate kao da nemate više od osamnaest, a iz pasoša sam upravo
saznao da vam je nedavno bio roñendan. Napunili ste dvadeset četiri. Zanimljivo
- da li ste znali da vaš roñendan, četvrti april, pada na islamski sveti praznik?"
U tom trenutku iznenada se prisetih gatarinih reči. Kada mi je rekla da ne
pominjem datum roñenja, nisam mislila na dokumenta kao što su pasoš i
vozačka dozvola.
"Nadam se da vas nisam uznemirio", dodade on, čudno me pogledavši.
"Nipošto", odvratih nehajno. "Ako ste završili..."
"Možda bi vas zanimalo da saznate nešto više", nastavi on, prepredeno poput
mačke, ispruživši pri tom ruku preko stola i dohvativši moju ručnu torbu. Bez
sumnje je posredi bila samo još jedna "formalnost", ali osećala sam se sve
neprijatnije i neprijatnije. U opasnosti si, reče neki glas duboko u meni. Ne veruj
nikom, uvek gledaj preko ramena, jer zapisano je: četvrtog dana četvrtog meseca
- doći će Osmica.
"Četvrti april", ponovi Šarif sebi u bradu, dok je vadio ruževe za usne, češalj
i četku za kosu iz moje torbe i pažljivo ih reñao po stolu kao da su obeleženi
dokazni materijal na suñenju za ubistvo. "U al-Islamu, zovemo ga 'Dan
izlečenja'. Mi na dva načina računamo vreme: islamska godina je lunarna
godina, a sunčeva godina počinje dvadeset prvog marta po zapadnom kalendaru.
Bogata tradicija vezana je za obe.
Muhamed nam je naložio da moramo recitovati stihove iz Korana deset puta
dnevno cele prve nedelje solarne godine", nastavi on, vadeći blokove, pera i
olovke iz moje torbe i rasporeñujući ih u redove. "Druge nedelje, moramo svaki
dan kada ustanemo, dunuti iznad činije s vodom i piti iz iste činije. Zatim -
osmog dana - " Šarif iznenada podiže pogled prema meni, kao da je očekivao da
će me uhvatiti kako čačkam nos. Nehajno se osmehnuo, a nadam se da sam i ja.
"I tako, osmog dana druge nedelje ovog magičnog meseca, kada se obave svi
Muhamedovi obredi, od bilo čega da čovek boluje, sigurno će ozdraviti. To pada
četvrtog aprila. Veruje se da osobe roñene tog dana poseduju veliku moć da leče
druge - gotovo kao... Ali razume se, pošto ste Zapadnjakinja, sigurno vas ne
zanimaju ova praznoverja."
Da li sam ja to samo zamišljala da me posmatra kao što mačka vreba miša?
Upravo sam podešavala izraz na licu kada je ispustio uzvik koji me natera da
poskočim.
"Ah!" Jednim brzim pokretom ručnog zgloba baci nešto pred mene na sto.
"Vidim da vas zanima šah!"
Bila je to Lilina portabl šahovska garnitura na koju sam potpuno zaboravila.
Šarif zatim stade da vadi sve knjige redom i da ih stavlja jednu na drugu na sto,
prethodno im pomno pročitavši naslov.
"Šah - matematičke igre - Ah, Fibonačijevi brojevi!" povika on, sa osmehom
koji me nagna da pomislim kako ima nešto protiv mene. Kuckao je prstom po
dosadnoj knjizi koju je Nim napisao. "Znači, vas zanima matematika?" upita on,
netremice me posmatrajući.
"Ne naročito", odvratih, ustavši i pokušavši da vratim u torbu stvari koje mi
je Šarif dodavao jednu po jednu. Teško je bilo poverovati da jedna mršava
devojka može preći pola sveta noseći toliko besmislenih stvari. Ali očigledno je
bilo moguće.
"Šta tačno znate o Fibonačijevim brojevima?" upita on, dok sam ja i dalje
punila torbu.
"Koriste se za planiranje prodaje i kupovine vrednosnih papira", promrmljah.
"Stručnjaci pomoću njih planiraju špekulacije na berzi koje se odnose na porast i
pad cena - tu je teoriju ravio tridesetih godina momak po imenu R. N. Eliot..."
"Znači, ništa ne znate o autoru?" prekide me Šarif. Osetih kako lagano
počinjem da zelenim dok sam podizala pogled, ukočeno držeći knjigu.
"Mislim na Leonarda Fibonačija", dodade Šarif, ozbiljno me posmatrajuči.
"Italijana roñenog u Pizi u dvanaestom veku, ali koji se obrazovao ovde - u
Alžiru. Bio je blistavi izučavalac matematike kod čuvenog Mavara al-
Kvarizmija i po njemu je nazvan taj algoritam. Fibonači je bio taj koji je Evropu
upoznao sa arapskim brojevima, koji su zamenili stare rimske brojeve..."
Prokletstvo. Trebalo je da znam da mi Nim ne bi dao knjigu samo čitanja
radi, pa makar je i on sam napisao. Požalila sam što se nisam obavestila o
onome što je u njoj bilo napisano pre no što je Šarif počeo da me ispituje. U
glavi mi se palila i gasila svetiljkica, ali nikako nisam uspevala da pročitam
Morzeove znake koje mi je upućivala.
Nije li me Nim naterao da se obavestim o magičnim kvadratima? Nije li
Solarin razvio formulu za šetnju konjem? Nisu li gatarina proročanstva bila puna
zagonetnih brojeva? Kako to da sam bila tako tupoglava i nisam sabrala dva i
dva?
Kao prvo, prisetih se da je Monglansku garnituru Karlu Velikom poklonio
jedan Mavar. Nisam bila nikakav genije za metematiku, ali dovoljno dugo sam
radila sa kompjuterima da znam kako su Mavari bili ti koji su Evropu upoznali
gotovo sa svim važnijim matemetičkim otkrićima, od svog dolaska u Sevilju u
osmom veku. Potraga za ovom legendarnom šahovskom garniturom očigledno
je imala neke veze sa matematikom - ali kakve? Šarif mi je otkrio mnogo više
nego ja njemu, ali nikako nisam mogla da sastavim te deliće u celinu.
Oslobodivši i poslednju knjigu iz njegovog stiska, vratih je u svoju kožnu torbu.
"Pošto ćete u Alžiru provesti godinu dana", reče on, "možda bismo ponekad
mogli da odigramo koju partiju šaha. Nekada sam se takmičio za titulu
persijskog prvaka..."
"Postoji jedan zapadnjački izraz koji biste možda voleli da naučite", dobacih
mu preko ramena, dok sam odlazila prema vratima. "Nemojte vi nas zvati -
pozvaćemo mi vas."
Otvorih vrata. Ahmet-grubijan prvo iznenañeno pogleda u mene, a onda u
Šarifa koji je upravo ustajao od stola. Zalupih vrata za sobom, tako da je staklo
zadrhtalo. Nisam se osvrnula.
Glatko sam prošla kroz carinu. Otvorivši torbe pred carinikom, odmah mi je
bilo jasno da je već imao prilike da zaviri u njih; bio je potpuno nezainteresovan,
a unutra je vladao mali nered. Zatvorio ih je i obeležio kredom.
Aerodrom je sada već bio gotovo prazan, ali, srećom, menjačnica je još bila
otvorena. Pošto sam promenila nešto novca, pozvah nosača i iziñoh da potražim
taksi. Ponovo me zapahnu težak, miomirisan vazduh. Svuda se osećao jak miris
jasmina.
"U hotel El Riad", rekoh vozaču, ulazeći, i mi krenusmo duž bulevara
osvetljenog ćilibarnom svetlošću, koji je vodio prema Alžiru.
Vozačevo lice, staro i izborano poput kore sekvoje, upitno je zurilo u mene iz
prednjeg ogledala. "Da li je gospoña već bila u Alžiru?" upita on. "Ako nije, da
li bih mogao da je povedem na kratak obilazak grada po ceni od stotinu dinara?
Tu je, razume se, uključena i vožnja do El Riada."
El Riad se nalazio na drugom kraju Alžira udaljenom preko trideset
kilometara, a stotinu dinara je samo dvadeset pet dolara, tako da sam pristala. U
vreme kada se ljudi vraćaju s posla bilo bi skuplje stići iz srednjeg Menhetna do
aerodroma Kenedi.
Prolazili smo glavnim bulevarom. S jedne strane protezao se veličanstven niz
debelih urminih palmi. S druge strane, visoki lukovi kolonijalnih arkada
urešavali su pročelja zgrada, okrenuta prema luci. Mogli ste osetiti vlažan miris i
slani ukus mora.
U središtu luke, naspram predivnog hotela Aleti, skrenusmo u strmi, široki
bulevar koji je vodio uzbrdo. Što se ulica više pela, to su zgrade postajale
naizgled veće i istovremeno su se sve jače nadnosile nad nama. Vredne
poštovanja, belo okrečene kolonijalne grañevine od pre rata, pomaljale su se iz
tame nalik na duhove koji se došaptavaju visoko iznad naših glava. Bile su tako
zbijene jedna uz drugu da su zaklanjale zvezdanu noć.
Sada se već potpuno smračilo i vladala je posvudašnja tišina. Što je put
postajao uži i strmiji, vijugajući do samog srca Al-Djezaira, retke ulične
svetiljke bacale su senke iskrivljenog drveća na potpuno bele zidove. Ostrvo.
Na pola puta do vrha brda kolovoz postade malo širi i izravna se u kružni trg
sa lisnatom fontanom u središtu, koja kao da je obeležavala središnju tačku ovog
vertikalnog grada. Iskoristila sam priliku kada smo izlazili iz krivine da
osmotrim iskrivljeni lavirint ulica koji je činio gornji sloj grada. Dok smo sledili
krivinu, prednja svetla kola koja su išla za nama ostadoše iza nas, dok su
snopovi moga taksija nastavili da probijaju zaglušujuću tamu gornjeg grada.
"Neko nas sledi", rekoh vozaču.
"Da, gospoño." Vozač me ponovo pogleda u prednjem retrovizoru i nervozno
se osmehnu. Njegovi zlatni prednji zubi na čas zasijaše u odrazu svetala koja su
nas sledila. "Prate nas još od aerodroma. Da niste možda špijun?"
"Ne budite smešni."
"Ta kola koja nas prate, znate, jesu specijalna kola chef du sQcuritQ."
"Šefa službe bezbednosti? Taj me je ispitivao na aerodromu. Šarif?"
"Baš on", odvrati moj vozač, postajući iz časa u čas sve nervozniji. Naša kola
su se sada nalazila na vrhu grada gde se put sužavao u finu traku koja se opasno
pružala duž ivice strme litice što se uzdizala nad Alžirom. Moj vozač pogleda
naniže upravo u trenutku kada su dugačka i crna kola koja su nas sledila, zavila
za okuku ispod nas.
Ceo grad prostirao se preko naboranih brda i predstavljao lavirint mučno
izuvijanih ulica koje su se pružale kao prsti lave prema polumesecu svetlosti što
je obeležavao luku. Brodovi su se svetlucali na crnoj vodi zaliva, podižući se i
spuštajući na moru bez plime i oseke.
Vozač dade gas. Kada su naša kola zavila za narednu okuku, Alžir se više
uopšte nije video i nas je progutala tama. Ubrzo put skliznu u crnu rupu, gustu i
neprobojnu šumu u kojoj je jak miris borovine gotovo potisnuo vlažan i slan
zadah mora. Čak ni slaba, vodenasta mesečina nije mogla da se probije kroz
gusto isprepleteno visoko drveće.
"Sada ništa ne možemo da učinimo", primeti vozač, i dalje se osvrćući i
proveravajući u ogledalima šta se dešava iza njega dok se kretao kroz napuštenu
šumu. Bilo bi mi draže da je motrio na put pred sobom.
"Sada se nalazimo u oblasti koja se zove 'Les Pins'. Izmeñu nas i El Riada
nema ničeg sem borova. Ovo je, kako vi kažete, prečica." Put koji je vodio
izmeñu borova čas se peo uz brda, a čas se spuštao nalik na cirkuski tobogan.
Kada je vozač ubrzao, mislim da sam nekoliko puta osetila kako se taksi odlepio
od tla, preletevši preko vrha oštrog prevoja. Nije se video ni prst pred okom.
"Imam dosta vremena", obavestih ga, držeći se za doručje kako ne bih opalila
glavom o tavanicu. "Zašto malo ne usporite?" Posle svakog brda svetla su se
uvek pojavljivala iza nas.
"Taj Šarif", reče vozač drhtavim glasom. "Znate li zašto vas je ispitivao na
aerodromu?"
"Nije me ispitivao", odvratih kao da se branim. "Želeo je samo da mi postavi
nekoliko pitanja. Konačno, nema baš mnogo žena koje dolaze poslom u Alžir."
Čak je i meni samoj sopstveni smeh zazvučao nekako iznuñeno. "Imigracione
vlasti mogu ispitati koga god zažele, nije li tako?"
"Gospoño", reče vozač, odmahnuvši glavom i nekako čudno me pogledavši u
ogledalu, dok su svetla onih drugih kola povremeno stvarala odbleske u
njegovom oku, "taj Šarif ne radi za imigracione vlasti. Njegov posao nije da
putnike koji stižu u Alžir pozdravlja dobrodošlicom. Nije naredio da vas prate
samo da bi se uverio kako ste sretno stigli kući." Dozvolio je sebi da se malo
našali, mada mu je glas i dalje podrhtavao. "Njegov posao je nešto malo
važniji."
"Zaista?" rekoh iznenañeno.
"Nije vam kazao", zaključi vozač, i dalje zaplašeno gledajući u ogledalo. "Taj
vam je Šarif šef tajne policije."
Iz onoga što mi je vozač ispričao razabrala sam da je ovdašnja tajna policija
bila mešavina FBI-a, CIA-e, KGB-ea i Gestapoa. Vozaču je vidno laknulo kada
smo se zaustavili ispred hotela El Riad, jedne niske, ravne zgrade okružene
bogatim zelenilom sa malim bazenom nepravilnog oblika i fontanom na ulazu.
Dugački kolnik i ulaz bili su osvetljeni treperavom svetlošću i zaklonjeni malim
gajem drveća. Nalazili su se blizu ivice mora.
Kada sam izišla iz taksija, ugledala sam prednja svetla drugih kola koja su se
upravo okretala i zamicala u mračnu šumu. Skvrčene stare šake moga vozača
tresle su se dok je vadio moj prtljag i nosio ga u hotel.
Krenula sam unutra za njim i platila mu. Kada je otišao, obratila sam se
službeniku na recepciji. Sat na zidu iza recepcijskog pulta pokazivao je petnaest
do deset.
"Žalim, gospoño", reče recepcionar. "Za vas nije izvršena rezervacija. Na
nesreću, nema nijednog slobodnog mesta." Osmehnuo se i slegnuo ramenima, a
potom mi okrenuo leña i ponovo se zadubio u neke hartije. Samo mi je još to
nedostajalo u ovo doba. Primetila sam da se pred osamljenim El Riadom nije baš
protezao dugačak red taksija, a ideja da se trčeći vratim u Alžir kroz borovu
šumu koju pročešljava policija, i to još sa prtljagom na krkačama, nije mi bila
baš naročito smešna.
"Mora da je posredi neka greška", obratih se ponovo glasno recepcionaru.
"Rezervacija mi je potvrñena pre više od nedelju dana."
"Verovatno je reč o nekom drugom hotelu", odvrati on uz učtiv osmeh koji je
izgleda predstavljao nacionalno obeležje. Neka sam prokleta ako mi ponovo nije
okrenuo leña.
Palo mi je na pamet da se možda u svemu ovome krije nauk za revnosnu
vršiteljku dužnosti. Možda je ovaj nezainteresovan recepcioner koji okreće leña
bio samo uvod, zagrevanje pred obavljanje posla u arapskom stilu. A možda je
ovde čovek morao stalno da obavlja poslove na taj način: ne samo kada su u
pitanju bili skupi ugovori za "konzalting", nego i potvrñene hotelske rezervacije.
Zaključila sam da bi moju teoriju vredelo proveriti. Izvukla sam novčanicu od
pedeset dinara i bacila je na pult.
"Da li biste bili tako ljubazni da moj prtljag smestite iza recepcije? Šarif, chef
du sQcuritQ, očekuje da će me naći ovde - molim vas, kažite mu da sam u
predvorju kada stigne." Ovo i nije bila čista izmišljotina. Šarif će odista
očekivati da me nañe ovde, pošto su me njegove gorile dopratile do samih vrata.
A teško da će jedan recepcioner telefonirati momku kao što je Šarif kako bi
proverio njegove planove za koktel.
"Ah, molim vas da mi oprostite, gospoño", povika recepcioner, na brzinu
pogledavši u knjigu rezervacija, a ja primetih da je istovremeno spretno smotao
novčanicu u džep. "Upravo sam primetio da, u stvari, imamo rezervaciju na vaše
ime." Vrh olovke zario je pored mog imena i pogledao me istim onim
šarmantnim osmehom. "Da naložim nosaču da vam odnese prtljag u sobu?"
"Da, molim vas", odvratih, tutnuvši nosaču nekoliko novčanica kada je
dokaskao. "U meñuvremenu, malo ću se promuvati unaokolo. Molim vas,
pošaljite moj ključ u predvorje kada završi."
"Svakako, gospoño", odvrati recepcioner, prosto se topeći od ljubaznosti.
Prebacivši ručnu torbu preko ramena, krenuh od recepcije prema predvorju.
Prostor oko recepcije bio je skroman i moderno ureñen, ali kada sam zavila za
ugao, zastala sam iznenañena prostranošću predvorja u obliku atrijuma. Potpuno
beli, maštovito oblikovani zidovi protezali su se do kupolaste tavanice na visini
od pedeset stopa. U njoj su bile probušene rupe kroz koje se videlo zvezdano
nebo.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

15 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:34 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator

Smestila sam se na meki, kožni otoman i naručila, po kelnerovoj preporuci,
lokalno osvežavajuće vareno pivo. Svi prozori u predvorju bili su otvoreni, tako
da je vlažni povetarac duvao preko spoljašnje, visoke, kamene terase. More je
nežno zapljuskivalo obalu i smirivalo mi misli. Po prvi put otkako sam napustila
Njujork uspela sam da se opustim.
Kelener mi je doneo već nasuto pivo na poslužavniku. Pored čaše stajao je
ključ od sobe.
"Gospoña će naći svoju sobu s druge strane vrta", obavesti me on, pokazavši
prema mračnom prostoru s druge strane terase koji se slabo razaznavao na slaboj
mesečini. "Sledite lavirint od ukrasnog grmlja do drveta krasuljka sa cvetovima
jakog mirisa. Soba broj četrdeset četiri nalazi se odmah iza drveta. Ima svoj
privatni ulaz."
Pivo je imalo ukus cveća, nije bilo slatko već aromatično, sa blagim ukusom
drveta. Naručila sam još jedno. Dok sam ga pijuckala, razmišljala sam o
Šarifovom čudnom načinu ispitivanja i na kraju odlučila da se manem
pretpostavki dok ne budem imala više vremena da se pozabavim problemom za
koji je Nim, sada mi je to bilo jasno, pokušao da me pripremi. Počela sam da
razmišljam o svom poslu. Kakvu strategiju da primenim sutra ujutro kada se,
kao što sam već odlučila, nañem u ministarstvu? Setila sam se koliko je
problema Fulbrajt Kon imao, pokušavajući da im izvuče potpis na ugovoru.
Čudna priča.
Ministar za industriju i energiju, momak po imenu Abdelsalaam Belaid, pre
nedelju dana pristao je na sastanak. Sastanak je trebalo da se pretvori u službenu
ceremoniju potpisivanja ugovora, pa su šestorica partnera otputovala u Alžir,
napravivši veliki račun, sa sandukom Dom Perinjona, da bi, kada su stigla u
ministarstvo, otkrila kako je ministar Belaid "poslovno izvan zemlje". Nevoljno
su pristali da se sastanu sa njegovim zamenikom, momkom po imenu Emil
Kamel Kader (istim onim Kaderom koji je odobrio moju vizu, kao što je to
primetio Šarif).
Dok su čekali u jednom od bezbroj predsoblja da ih Kader primi, uočili su
skupinu japanskih bankara kako dolaze hodnikom i ulaze u lift. A meñu njima
nije bio niko drugi do ministar Belaid; isti onaj koji je bio "poslovno izvan
zemlje".
Partneri u firmi Fulbrajt i Kon nisu bili naviknuti da ih neko laže. Naročito ne
šestoricu u isto vreme, a još manje tako očito. Odlučili su da se požale zbog
ovoga Emilu Kamelu Kaderu kada se bude smilovao da ih primi. Ali kada se
konačno i to dogodilo, zatekli su Kadera kako skakuće po kancelariji u šorcu za
tenis i polo majici i reketom zamahuje kroz vazduh,
"Jako mi je žao", obrati im se on, "ali danas je ponedeljak. A ponedeljkom
uvek igram tenis sa starim drugarom iz koledža. Ne mogu da ga ostavim na
cedilu." Rekavši to, on ode, ostavivši šestoricu zabezeknutih punopravnih
partnera Fulbrajt Kona.
Radovala sam se susretu sa momcima koji su ovako mogli da se poigraju sa
partnerima moje uvažene firme. Pretpostavila sam da je u pitanju još jedan način
da se ispolji arapski način poslovanja. Ali ako šestorica partnera nisu mogla da
ih nateraju da potpišu ugovor, zašto bih onda ja imala više sreće?
Dohvatila sam čašu sa pivom i odlutala na terasu. Zagledala sam se u mračnu
baštu koja se protezala izmeñu hotela i mora, kao što kelner reče, poput
lavirinta. Staze posute belim šljunkom razdvajale su leje egzotičnih kaktusa,
sočnog bilja i grmlja; u ovoj bašti pored tropskog bilja raslo je pustinjsko
rastinje.
Na obodu bašte koji je oivičavao plažu nalazila se ravna mermerna terasa sa
ogromnim bazenom za plivanje, koji je svetlucao poput tirkiznog dragulja, jer su
ispod površine bile postavljene svetiljke. Bazen je od mora razdvajao
zakrivljeni, isklesani, beli zid ukrašen neobično oblikovanim lukovima kroz koje
se videla zatamnjena peščana plaža i beli talasi koji su nadolazili i povlačili se.
Na ivici tog čipkastog zida uzdizala se visoka kula od cigala sa kupolom u
obliku glavice luka na vrhu, nalik na one sa kojih mujazini pozivaju na večernju
molitvu.
Upravo sam polako vraćala pogled na baštu kada sam ga ugledala. Samo na
trenutak, odsjaj svetlosti sa površine bazena pronašao je paoke i krug jednog od
točkova bicikla. Potom je nestao meñu rastinjem.
Ukopala sam se na najvišem stepeniku, očima pretražujući baštu, bazen i
plažu s druge strane i načuljivši uši. Ali ništa nisam čula. Ništa se nije pomerilo.
A onda, iznenada, neko spusti šaku na moje rame. Umalo nisam iskočila iz kože.
"Izvinite, gospoño", reče kelner, čudno me pogledavši. "Recepcioner želi da
vas obavestim da je danas po podne pre vašeg dolaska stigla za vas pošta.
Prevideo je da vam to ranije pomene." Zatim mi pruži novine u smeñoj omotnici
i koverat koji je ličio na teleks. "Želim vam prijatno veče", reče i udalji se.
Ponovo pogledah prema unutrašnjosti bašte. Možda mi se to samo učinilo.
Konačno, ako sam i videla ono što sam mislila da sam videla, ljudi u Alžiru
voze bicikle kao i svuda u svetu.
Vratila sam se do osvetljenog predvorja i sela da do kraja popijem pivo.
Otvorila sam teleks, u kome je stajalo: "Pročitaj novine, deo G5." Nije bilo
potpisa, ali kada sam odmotala papir pogodila sam ko mi je oboje poslao. Bilo je
to nedeljno izdanje Njujork Tajmsa. Kako je samo tako brzo dopremljeno
ovamo? Milosrdne sestre su se kretale čudnim i tajanstvenim putevima.
Otvorih odeljak G5 i tamo naiñoh na članak o šahovskom turniru:
OTKAZAN ŠAHOVSKI TURNIR
ISTRAŽUJE SE SAMOUBISTVO VELEMAJSTORA
Prošlonedeljnim samoubistvom velemajstora Entonija Fiskea, koje je
izazvalo čuñenje u njujorškim šahovskim krugovima, sada se ozbiljno
pozabavilo i odeljenje za ubistva njujorške policije. Istražni sudija izdao je danas
saopštenje u kome se tvrdi da šezdeset sedmogodišnji britanski velemajstor nije
mogao sam da se ubije. Smrt je nastupila kao rezultat "preloma vratnog stuba do
koga je došlo usled istovremenog vršenja pritiska na kičmenu izbočinu (C7) i
ispod brade." Nema načina da čovek sam to izvede "osim ako bi stajao iza
vlastitih leña dok sam sebi lomi vrat", prema rečima turnirskog lekara Dr
Osguda, koji je prvi pregledao Fiskea i prvi izrazio sumnju u pogledu uzroka
smrti.
Ruski velemajstor Aleksandar Solarin primetio je za vreme partije sa
Fiskeom da je ovaj počeo "čudno da se ponaša". Sovjetska ambasada zatražila je
diplomatski imunitet za kontraverznog velemajstora, koji je ponovo uzburkao
duhove odbivši da ga prihvati. (Vidi članak sa str. A6) Solarin je poslednji video
Fiskea živog i dao je izjavu u policiji.
Sponzor turnira, Džon Hermanold, dao je izjavu za štampu u kojoj je
objasnio svoju odluku o obustavljanju turnira. On je danas navodno još ustvrdio
da je velemajtor Fiske već dugo imao problema sa drogom i predložio je policiji
da u tom pravcu okrene istragu radi mogućih tragova koji bi razrešili ovo
neobjašnjivo ubistvo.
Da bi olakšali istragu, koordinatori turnira stavili su policiji na uvid imena i
adrese 63 osobe, uključujući sudije i igrače, koji su prisustvovali u nedelju
zatvorenom meču u Metropoliten klubu.
(U narednom broju nedeljnog Tajmsa donosimo opširan tekst: "Entoni Fiske,
život jednog velemajstora".)
Znači maca je utekla iz vreće i odeljenje za ubistva njujorške policije počelo
je da njuška unaokolo. Podiñoše me žmarci kada sam shvatila da policija sa
Menhetna ima moje ime, ali sam istog časa i odahnula jer sam znala da ne mogu
ništa, osim da me izbave iz Severne Afrike. Pitala sam se da li je i Lili uspela da
izbegne ispitivanje. Solarin, bez sumnje, nije. U želji da saznam nešto više o
njegovom položaju, okrenuh stranu A6.
Iznenadila sam se kada sam ugledala "ekskluzivni intervju" na dva stupca
pod izazovnim naslovom SOVJETI PORIČU DA IMAJU IKAKVE VEZE SA
SMRĆU BRITANSKOG VELEMAJSTORA. Preleteh preko naduvanih delova
u kojima su Solarina opisivali kao "harizmatika" i "tajanstvenu" osobu, kao i
preko sažetog prikaza njegove šahovske karijere i iznenadnog odlaska iz
Španije. Iz samog intervjua saznala sam mnogo više no što sam očekivala.
Kao prvo, svoju umešanost u celu stvar nije opovrgao sam Solarin. Tek sada
sam shvatila da je on bio nasamo sa Fiskeom u toaletu svega nekoliko sekundi
pre ubistva. Ali zato su Sovjeti to shvatili i požurili da se ograde, zatraživši
diplomatski imunitet i udarivši poslovičnom pesnicom o sto.
Solarin je odbio imunitet (nema sumnje da je bio upoznat sa procedurom) i
izrazio želju da sarañuje sa lokalnim vlastima. Njegov odgovor na pitanje šta
misli o mogućnosti da se Fiske drogirao, uspeo je da me nasmeje: "Možda je
Džon (Hermanold) dobio obaveštenje iz prve ruke? Autopsijom nisu pronañene
nikakve hemikalije u telu." Što će reći da je Hermanold bio ili lažov ili
preprodavac.
Ali kada sam pročitala opis samog ubistva onako kako je Solarin zamišljao
da je izvedeno, ostala sam zapanjena. Prema njegovom vlastitom tvrñenju,
praktično nije bilo načina da bilo ko uñe u toalet i ubije Fiskea osim njega
samog. Nije bilo vremena i nije bilo prilike, pošto su Solarin i sudije blokirali
jedini mogući put za bekstvo. Zažalila sam što nisam prikupila više podataka o
rasporedu prostorija pre no što sam napustila Njujork. Još nije bilo kasno, samo
sam prethodno morala da stupim u vezu sa Nimom. Mogao je svratiti do kluba i
malo procunjati unaokolo.
U meñuvremenu sam postala dremljiva. Moj unutrašnji časovnik obaveštavao
me je da je četiri sata po podne po njujorškom vremenu, kao i da nisam spavala
dvadeset četiri časa. Uzela sam ključ i poštu sa poslužavnika i ponovo izišla
napolje, a zatim se stepenicama spustila u baštu. Kod obližnjeg zida pronašla
sam opojno drvo krasuljka, sa lišćem koje se presijavalo crnom bojom, i visoko
nadvisivalo celu baštu. Njegovi cvetovi boje voska, u obliku truba, ličili su na
naopako okrenute uskršnje ljiljane i otvarali su latice na mesečini, ispuštajući
težak, senzualni miris.
Popeh se uz ono nekoliko stepenika do svoje sobe i otključah vrata. Lampe
su već bile upaljene. Soba je bila prostrana, sa podom od pečenih glinenih
pločica, sadrenim zidovima i velikim francuskim prozorima koji su gledali na
more iza drveta krasuljka. Krevet je bio prekriven debelim vunenim
prekrivačem nalik na jagnjeće runo, a pod malim tepihom od istog materijala; u
sobi je bilo još svega nekoliko komada nameštaja.
U kupatilu su me dočekali velika kada, lavabo, toalet i bide. Bez tuša.
Otvorila sam slavinu i iz nje poteče crvenkasta voda. Pustila sam je da teče
nekoliko minuta, ali boja se nije promenila, niti je voda postala išta toplija.
Divno. Biće baš prijatno okupati se u ledenoj rñi.
Pustivši vodu da teče, vratila sam se u spavaću sobu i otvorila orman. Odeća
mi je bila raspakovana i uredno smeštena unutra, a torbe nagurane na dnu.
Pomislih kako ovde svi bez razlike uživaju da vam preturaju po stvarima. Ali
ništa nisam imala da krijem što se moglo smestiti u kakvu ručnu putnu torbu.
Naučila sam lekciju kada sam zaboravila aktovku.
Podigla sam slušalicu i hotelskom telefonisti dala broj Nimovog kompjutera
u Njujorku. Rekao mi je da će me pozvati kada uspostavi vezu. Skinula sam
odeću i vratila se u kupatilo; u kadi je već bilo otprilike tri inča gvožña.
Uzdahnula sam i zakoračila u tu užasnu masu, spustivši se u nju što sam
gracioznije mogla.
Telefon je zazvonio dok sam se trudila da sastružem penušavi sapun sa tela.
Obmotavši se otrcanim peškirom, otkaskala sam u spavaću sobu i podigla
slušalicu.
"Žao mi je, gospoño", obavesti me telefonista, "ali na vašem broju niko se ne
javlja."
"Kako je to moguće?" želela sam da znam. "U Njujorku je beli dan. To je
broj kancelarije." Osim toga, Nimov kompjuter je bio uključen dvadeset četiri
sata dnevno.
"Niste razumeli, gospoño, grad se ne javlja."
"Grad? Grad Njujork ne odgovara?" Nisu mogli nestati s karte jedan dan po
mom odlasku. "Mora da se šalite. U Njujorku ima deset miliona ljudi!"
"Možda je telefonistkinja otišla na spavanje, gospoño", odvrati on mirno i
razložno. "Ili pošto je još rano, možda je otišla na večeru."
Bienvenue en AlgQrie, pomislih. Zahvalivši se telefonisti na trudu, spustih
slušalicu i stadoh da gasim svetla po sobi. Zatim otvorih veliki francuski prozor i
pustih u sobu težak miris drveta krasuljka.
Stajala sam i posmatrala zvezde preko mora. Odavde su izgledale daleke i
hladne poput kamenja razbacanog po tkanini ponoćno plave boje. I sama sam se
osetila strašno daleko od ljudi i stvari koje sam poznavala. Tako sam, i ne
osetivši, skliznula u neki drugi svet.
Posle dosta vremena vratila sam se unutra i uvukla se ispod vlažnih platnenih
čaršava, lagano tonući u san i posmatrajući zvezde koje su visile iznad obale
afričkog kontinenta.
Kada sam začula zvuk i otvorila oči u tami, prva pomisao mi je bila da još
sanjam. Kazaljke na satu pored mog kreveta pokazivale su na svetlećem
brojčaniku da je dvadeset minuta posle ponoći. Ali u mom stanu u Njujorku nije
bilo nikakvog sata. Lagano sam postala svesna gde se nalazim i upravo sam
nameravala da se okrenem u krevetu i ponovo utonem u san kada sam ponovo
začula onaj zvuk, koji je dopirao neposredno ispred prozora: lagano škripanje
metalnih zupčanika bicikla.
Prozore okrenute prema moru ostavila sam otvorene poput kakvog idiota. A
tamo, sakrivena iza drveta tako da joj je mesečina obasjavala leña, nazirala se
prilika nekog čoveka koji je jednom šakom pridržavao volan bicikla. Znači, nije
mi se samo učinilo!
Srce mi je udaralo lagano, ali snažno dok sam se tiho spuštala na drugu
stranu kreveta i napola puzeći kroz senke krenula ka prozorima da ih zatvorim.
Ubrzo sam shvatila da je to povezano s dva problema. Prvo, pojma nisam imala
kako se ti prozori zatvaraju (da li uopšte imaju neke mehanizme za zatvaranje) i
drugo, na sebi nisam imala ništa. Prokletstvo. Sada nisam mogla da se muvam
po sobi tražeći odeću. Stigla sam do naspramnog zida, priljubila se uz njega i
pokušala da napipam reze kako bih zalupila proklete prozore.
Ali u tom trenutku začula sam kako šljunak škripi pod nogama prilike u senci
koja je krenula ka prozoru, oslonivši prethodno bicikl o spoljašnji zid.
"Nije mi palo na pamet da spavaš naga", prošaputa on. Naglasak je
nedvosmisleno bio slovenski. Solarin. Osetih da mi celo telo bukti, ispuštajući
toplotu u mraku. Kopile.
U tom trenutku prebacio je nogu preko simsa. Blagi Bože, pa on namerava da
uñe! Uzdahnuvši, poleteh prema krevetu, sa koga povukoh čaršav i obmotah ga
oko sebe.
"Kog ñavola ti ovde tražiš?" povikah, kad je ušao u sobu, zatvorio prozore i
zabravio ih.
"Zar nisi primila moju poruku?" upita on, povukavši zastore i krenuvši ka
meni kroz mrak.
"Znaš li ti koliko je sati?" nastavih da brbljam dok se primicao. "Kako si
dospeo ovamo? Juče si bio u Njujorku..."
"Isto kao i ti", primeti Solarin, upalivši svetlo. Odmerio me je od glave do
pete s osmehom na usnama, a zatim nepozvan seo na ivicu kreveta kao da se
nalazi u svojoj kući. "Ali sada smo oboje ovde. Sami. U šarmantnoj kući na
obali mora. Baš je romantično, zar ne?" Njegove srebrnasto zelene oči svetlucale
su na svetlosti lampe.
"Romantično!" zapenih, dostojanstveno se još više umotavši u čaršav. "Ne
želim da mi se približiš! Svaki put kada te sretnem neko odapne..."
"Pazi šta govoriš", opomenu me on, "zidovi možda imaju uši. Obuci se.
Povešću te negde gde ćemo moći da razgovaramo."
"Mora da si poludeo", rekoh. "Ja odavde neću ni nos da promolim, a naročito
ne s tobom! I još nešto...." Ali on je lagano ustao i krenuo ka meni zgrabivši
jednom šakom čaršav kao da namerava da ga odmota sa mene. Posmatrao me je
iskrivivši usta u osmeh.
"Obuci se da te ne bih ja oblačio", reče.
Osetih kako mi se krv uzburkava. Siñoh s kreveta i uputih se ka ormanu što
sam dostojanstvenije mogla, a zatim izvukoh iz njega nešto odeće. Potom se
žurno povukoh u kupatilo da se presvučem. Kada sam zalupila vrata, u meni je
već sve ključalo. To kopile je mislilo da može samo tako iskrsnuti, nemilosrdno
me probuditi i zastrašiti... Samo da nije tako prokleto dobro izgledao.
Ali šta je želeo? Zašto me je pratio unaokolo... prešao je pola sveta? Takoñe
sam se pitala šta će mu bicikl?
Obukla sam farmerke i široki, crveni, kašmirski džemper, a na noge obula
stare, iznošene espadrile. Kada sam izišla, Solarin je sedeo meñu izgužvanim
čaršavima i igrao šah na Lilinoj portabl ploči koju je, nema sumnje, pronašao
preturajući po mojim stvarima. Podigao je pogled i osmehnuo se.
"Ko pobeñuje?" upitah.
"Ja", odvrati on ozbiljno. "Ja uvek pobeñujem." Zatim je ustao, još jednom
osmotrio poziciju na tabli, pa se uputio do ormana iz koga je izvukao sako koji
mi je čak pridržao.
"Izgledaš veoma lepo", polaska mi on. "Nisi onako privlačna kao kada sam
došao, ali bar si primerenije obučena za ponoćnu šetnju po plaži."
"Lud si ako misliš da ću šetati s tobom po pustoj plaži."
"Nije daleko", nastavi on, uopšte ne obraćajući pažnju na moje reči. "Vodim
te u kabare na plaži. Služe čaj od nane i zabavljaju goste trbušnim plesom.
Dopašće ti se, draga moja. U Alžiru su žene možda pod velom, ali zato su
trbušni igrači muškarci!"
Zavrteh glavom i krenuh za njim. Vrata je zaključao ključem koji je
bespravno prisvojio. Zatim ga je spustio u džep.
Mesečina je bila dosta jaka i na njoj je Solarinova kosa postala srebrna, a oči
providne. Koračali smo duž uske prevlake plaže i posmatrali svetlucavu krivinu
obale koja se protezala sve do Alžira. Talasi su nežno udarali o tamni pesak.
"Da li si pročitala novine koje sam ti poslao?" upita on.
"Ti si ih poslao? Ali zašto?"
"Želeo sam da saznaš da su otkrili da je Fiske bio ubijen. Upravo onako kao
što sam ti rekao."
"Fiskeova smrt nema nikakve veze sa mnom", primetih, tresući nogama ne
bih li izbacila pesak iz cipela.
"Koliko puta sam ti već kazao da sve to ima veze s tobom. Ne misliš valjda
da sam prevalio šest hiljada milja da bih virio kroz prozor tvoje spavaće sobe?"
upita on pomalo nestrpljivo. "Rekao sam ti da ti preti opasnost. Moj engleski
nije savršen, ali izgleda da ga govorim bolje no što si ti u stanju da shvatiš."
"Jedina osoba od koje mi izgleda preti opasnost jesi ti", obrecnuh se. "Otkud
znam da nisi ubio Fiskea? Poslednji put kada sam te videla, ako se toga sećaš,
ukrao si mi aktovku i ostavio me sa telom šofera mog prijatelja. Otkud znam da
nisi i Sola ubio, a mene ostavio na mestu zločina?"
"Sola jesam ja ubio", priznade tiho Solarin. Kada sam se ukopala u pesku, on
se znatiželjno zagleda u moje lice. "Ko je drugi to mogao da učini?"
Ostala sam bez reči. Stopala su mi se ukopala u tle, a krv sledila. Ovom
usmaljenom plažom šetala sam s jednim ubicom.
"Trebalo bi da mi zahvališ", nastavio je da govori Solarin, "što sam poneo
tvoju aktovku. Da sam je ostavio, bila bi osumnjičena za ubistvo. Dobrano sam
se namučio da ti je vratim."
Njegov stav me je razbesneo. Pred očima mi je stalno bilo Solovo bledo lice
na onoj kamenoj ploči, a sada sam još doznala da ga je Solarin tamo smestio.
"E baš ti hvala", rekoh besno. "Kako to, do ñavola, misliš, jednostavno si
ubio Sola? Otkud ti pravo da me dovedeš ovamo i hladnokrvno mi saopštiš da si
ubio nevinog čoveka?"
"Spusti glas", opomenu me Solarin, zagledavši se u mene čeličnim pogledom
i ščepavši me za ruku. "Da li bi više volela da je on ubio mene?"
"Sol?" upitah, želeći da to zvući što prezrivije. Otresoh njegovu šaku s moje
ruke i krenuh nazad, ali Solarin me ponovo ščepa i okrenu.
"Tebe štititi, kao što biste vi Amerikanci rekli, postaje sve zaguljenije", reče.
"Meni zaštita nije potrebna, najlepše hvala", obrecnuh se. "A najmanje mi je
potrebna zaštita jednog ubice. Zato se lepo vrati i reci onome ko te je poslao..."
"Slušaj", poče divlje Solarin. Zatim mi spusti šake na ramena. Trljao mi je
ramena pokretima koji su ličili na škrgutanje zuba, zagledan u mesec i duboko
dišući. Sigurno je brojao do deset.
"Slušaj", ponovi on, ovoga puta mnogo smirenije. "Šta bi rekla da ti saopštim
da je Sol ubio Fiskea? Da sam ja to jedini mogao znati i da me je Sol zbog toga
proganjao? Da li bi me tada saslušala?"
Njegove bledozelene oči upitno su proučavale moje, ali ja nisam mogla da
razmišljam? U umu mi je vladao haos. Sol, ubica? Zatvorila sam oči i pokušala
da razmišljam, ali i dalje mi ništa pametno nije padalo na pamet.
"Okej, pucaj", rekoh... na tren zažalivši zbog izbora reči. Solarin mi se
nasmeši. Čak i na mesečini njegov je osmeh zračio.
"Onda ćemo morati da nastavimo šetnju", reče on, zadržavši jednu šaku na
mom ramenu i povevši me dalje duž plaže. "Ne mogu da razmišljam, govorim,
igram šah... ako se ne krećem." Nekoliko trenutaka koračali smo u tišini, dok je
on razmišljao kako da počne.
"Mislim da će biti najbolje da krenem od početka", konačno izusti Solarin.
Samo klimnuh, odobravajući mu da nastavi.
"Kao prvo, treba da ti je jasno da me turnir na kome si me videla da igram
nije nimalo zanimao. To je sredila moja vlada kako bi na neki način opravdala
moj dolazak u Njujork gde me je čekao neodložan posao."
"Kakav posao?" upitah.
"Stići ćemo i do toga." Koračali smo po pesku, izbegavajući talase, kada se
Solarin iznenada sagnu i podiže malu, tamnu školjku napola zarivenu u pesak.
Na mesečini se presijavala opalnim sjajem.
"Život svuda postoji", promrmlja on, pruživši mi tananu školjku. "Čak i na
dnu mora. A čovečja glupost ga svuda uništava."
"Tu tvrdnju nećeš poreći lomeći ljudima vratove", istaknuh ja. "Jesi li ti
profesionalni ubica? Kako možeš provesti s čovekom u sobi pet minuta i srediti
ga?" Bacih školjku što sam dalje mogla u talase. Solarin uzdahnu i mi
nastavismo šetnju.
"Kada sam shvatio da Fiske vara na turniru", nastavi on posle duže pauze,
pomalo napetim glasom, "želeo sam da saznam ko ga je na to navukao i zašto."
Znači, Lili je što se toga tiče bila u pravu, pomislih. Ali ništa ne rekoh.
"Nagañao sam da se iza toga krije još neko, pa sam prekinuo igru i sledio ga
do kupatila. Priznao mi je ono što sam već naslućivao, ali još i mnogo više od
toga. Kazao mi je ko se krio iza svega. I čemu je sve to trebalo da posluži."
"Ko?"
"Nije rekao ime. Ni sam ga nije znao. Ali kazao mi je da je čovek koji mu je
zapretio znao da ću ja učestvovati na turniru. Samo je jedan čovek znao da
dolazim: čovek s kojim se moja vlada dogovorila oko svega. Sponzor turnira..."
"Hermanold!" povikah.
Solarin klimnu i nastavi. "Fiske mi je takoñe kazao da Hermanold, ili njegove
veze, tragaju za formulom u koju sam se šale radi kladio u Španiji. Rekao sam
da ću svakome ko me pobedi otkriti tajnu formulu - pa su te budale, smatrajući
da ponuda i dalje važi, odlučile da mi za protivnika nametnu Fiskea i to tako da
on sigurno dobije partiju. U slučaju da išta poñe naopako za vreme meča,
verujem da je Hermanold sredio da se nañe sa Fiskeom u muškom toaletu
Kanadskog kluba, gde ih niko ne bi video..."
"Ali Hermanold uopšte nije imao nameru da se nañe tamo sa Fiskeom",
stadoh da nagañam. Delići su počeli da se uklapaju, ali još nisam mogla da
sagledam celu sliku. "Dogovorio se s nekim drugim da se nañe sa Fiskeom, to
hoćeš da kažeš. Nekim čije odsustvo neće pasti u oči onima koji su pratili meč?"
"Tačno", složi se Solarin. "Ali nisu očekivali da ću ja krenuti za Fiskeom.
Bio sam mu za petama kada je ušao. Njegov ubica, sakriven u hodniku, mora da
je čuo svaku reč koju smo izgovorili. Više nije bilo dovoljno samo da pripreti
Fiskeu. Igra je bila gotova. Morao ga se rešiti i to odmah."
"Uklonjiti ga iz predostrožnosti", rekoh. Zagledala sam se u mračno more i
zamislila. Možda se sve upravo tako odigralo, bar taktički. I ja sam imala
nekoliko delića za koje Solarin nije mogao znati. Na primer, Hermanold nije
očekivao da se Lili pojavi na meču, jer im nikada nije prisustvovala. Ali kada
smo Lili i ja stigle u klub, Hermanold je navaljivao da ostane i veoma se
uznemirio kada je pripretila da će otići (kolima i sa šoferom). Njegovo
ponašanje može se objasniti na više načina, ako je računao na to da Sol obavi
neki posao. Ali zašto Sol?... Možda je Sol znao više o šahu nego što sam ja
mislila. Možda je on bio taj koji je, sedeći u kolima, preko predajnika Fiskeu
dojavljivao poteze! Kada smo već kod toga, koliko sam ja uopšte poznavala
Harijevog šofera?
Solarin mi je zatim prepričao šta se dogañalo za tablom - kako je prvi put
primetio prsten na Fiskeovom prstu, kako ga je sledio do muškog toaleta preko
puta, kako je saznao za Fiskeove veze u Engleskoj i šta im je bio cilj. Kako je
zatim pobegao iz prostorije kada je Fiske skinuo prsten, misleći da je u njemu
eksploziv. Iako je znao da Hermanold stoji iza Fiskeovog dolaska na turnir,
Hermanold nije mogao ubiti Fiskea i uzeti prsten iz lavaboa. Ja sam bila svedok
da nije napuštao Metropoliten klub.
"Sol nije bio u kolima kada smo se Lili i ja vratile", nevoljno priznadoh. "Bio
je u prilici da to učini, mada nemam pojma kakav bi motiv za to mogao imati...
U stvari, ako je suditi na osnovu tvog opisa dogañaja, on čak nije ni mogao izići
iz Kanadskog kluba i vratiti se u kola, pošto ste ti i sudije blokirale jedini izlaz.
To bi moglo objasniti njegovo odsustvo kada smo ga Lili i ja tražile." To bi
objasnilo i malo više od toga. Objasnilo bi one metke ispaljene u naša kola!
Ako je Solarinova priča mogla da zadrži vodu i ako je Hermanold unajmio
Sola da se reši Fiskea, nije mogao dozvoliti da se Lili i ja vratimo u klub tražeći
šofera! Ako se vratio u prostoriju gde se održavao meč i video nas kako
neodlučno stojimo pored kola, morao je učiniti nešto da nas zaplaši i otera!
"Znači, Hermanold se popeo do prostorije gde se igrao meč dok je ova bila
prazna, izvukao pištolj i pucao u naša kola!" povikah, ščepavši Solarina za ruku.
Zapanjeno je zurio u mene, pitajući se kako sam došla do tog zaključka.
"To bi takoñe objasnilo zašto je Hermanold izjavio novinarima da se Fiske
drogirao", dodadoh. "Želeo je da odvrati pažnju od sebe i svrati je na nekog
bezimenog preprodavca droge!" Solarin poče da se smeje.
"Poznajem momka po imenu Brodski koji bi te odmah primio u službu",
reče. "Um ti je programiran za špijunažu. Sada kada znaš sve što ja znam,
hajdemo na piće."
Na suprotnom kraju dugačke okuke koju je pravila plaža, počela sam da
nazirem veliki šator podignut na pesku, čiji su se obrisi ocrtavali na treperavoj
svetlosti svetiljki.
"Samo malo", rekoh i dalje ga držeći za ruku. "Pod pretpostavkom da je Sol
zaista sredio Fiskea, još nam je ostalo nekoliko pitanja bez odgovora. Kakvu si
to formulu imao u Španiji za koju tvrdiš da je toliko žele? Zbog kakvog si posla
došao u Njujork? I kako je to Sol iskrsnuo u Ujedinjenim Nacijama?"
Veliki šator na crveno-bele pruge sve se jasnije nazirao na plaži; središnja
motka bila je visoka možda i trideset stopa. Na ulazu su se nalazile dve velike
palme u saksijama, a dugački tepih sa plavim i zlatnim arabeskama bio je prostrt
preko peska i celom dužinom natkriven labavim platnom, okrtenutim prema
moru. Krenusmo ka ulazu.
"Trebalo je da se sastanem sa vezom u Ujedinjenim Nacijama", reče Solarin.
"Nisam znao da me Sol prati... dok se ti nisi isprečila izmeñu nas."
"Znači, ti si čovek na biciklu!" povikah. "Ali odeća ti je bila..."
"Sreo sam se sa vezom", prekide me on. "Videla je da me slediš, a Sol je bio
na nekoliko koraka iza tebe..." (Znači, ona starica koja je hranila golubove bila
je njegova "poslovna" veza!) "Uplašili smo ptice kao kamuflažu", nastavi
Solarin, "i ja sam se sakrio ispod stepenica iza UN dok nisi prošla. Zatim sam se
istim putem vratio da bih našao Sola. On je ušao u zgradu, ali nisam znao gde je.
Skinuo sam trenerku u liftu koji je vodio naniže, a ispod nje sam imao drugo
odelo. Kada sam se vratio liftom gore, video sam te kako ulaziš u sobu za
meditaciju. Nisam imao pojma da je Sol već unutra... čuo je svaku reč koju smo
izgovorili."
"U sobi za meditaciju?" uzviknuh. Sada smo bili na svega nekoliko jardi od
šatora, odeveni u farmerke i džempere; delovali smo prilično neuredno. Ali
koračali smo prema ulazu kao da limuzinom stižemo pred El Maroko.
"Draga moja", nastavi Solarin, pomilovavši me po kosi kao što je to Nim
ponekad činio, "veoma si naivna. Mada ti možda nisi shvatala moja upozorenja,
nema sumnje da su Solu bila sasvim jasna. Kada si otišla, a on se pojavio iza one
kamene ploče i napao me, znao sam da je dovoljno toga čuo što je i tvoj život
dovodilo u opasnost. Poneo sam tvoju aktovku kako njegove kohorte ne bi
saznale da si tamo bila. Kasnije mi je moja poslovna veza u hotelu doturila
poruku kako da ti je vratim."
"Ali kako je ona znala..." počeh.
Solarin se osmehnu i ponovo se poigra mojom kosom; zatim nam je prišao
majordom i poželeo dobrodošlicu. Solarin mu dade novčanicu od sto dinara. I
majordom i ja smo ga u čudu pogledali, budući da smo bili u zemlji u kojoj je
pedeset centi važilo za dobru napojnicu; očigledno ćemo dobiti najbolji sto.
"U srcu sam kapitalista", prošaputa mi Solarin na uvo dok smo, sledeći
čoveka, prolazili kroz otvor na šatoru, obrevši se odjednom u ogromnom
kabareu.
Ceo pod, dokle je pogled sezao, bio je prekriven slamom razastrtom po
pesku. Preko nje bili su prebačeni veliki persijski tepisi živopisnih boja po
kojima su tu i tamo bili razbacani debeli jastuci ukrašeni ogledalcima i izvezeni
veličanstvenim crtežima. Stolove su razdvajale oaze od palmi u saksijama,
izmešane sa bogatim buketima paunovog i nojevog perja koje je svetlucalo na
prigušenoj svetlosti. Tu i tamo, sa motki koje su pridržavale šator klatile su se
mesingane svetiljke ukrašene reljefnim crtežima, bacajući čudne svetlosne šare
preko treperavih ogledalca na jastucima. Imali ste utisak kao da ste ušli u
kaleiodoskop.
U središtu se nalazila velika kružna pozornica sa reflektorima i skupinom
muzičara koji su svirali neku divlju, pomamnu muziku kakvu nikada ranije
nisam čula. Imali su dugačke, ovalne, mesingane bubnjeve, velike gajde od
životinjske kože sa kojih je još visilo krzno, flaute, klarinete i sve vrste
zvončića. Muzičari su plesali unaokolo, praveći čudne kružne korake.
Solarin i ja smo utonuli u gomilu jastuka u blizini bakarnog stola ispred same
pozornice. Glasna muzika nije mi dozvoljavala da ga išta pitam, pa sam se
prepustila razmišljanju, dok je on izvikivao porudžbinu u uvo kelneru koji je
upravo naišao.
Kakvu je to formulu Hermanold želeo? Ko je bila žena koja je hranila
golubove i kako je znala gde me Solarin može naći kako bi mi vratio aktovku?
Kakvim je poslom Solarin došao u Njujork? Ako je Sol poslednji put viñen na
kemenoj ploči, kako je isplivao u Ist Riveru? I konačno, kakve je to sve veze
imalo sa mnom?
Piće nam je posluženo upravo u trenutku kada su muzičari odlučili da
naprave pauzu. Dve velike čaše amareta, zagrejane kao što se to radi sa rakijom,
poslužene su sa loncem čaja sa dugačkim grlićem. Klener nam je sipao čaj u
čaše, držeći ih daleko od sebe i balansirajući njima na malenim tanjiričima.
Tečnost koja se pušila tekla je kroz vazduh iz grlića do čaše; nijedna kap se nije
prosula. Kada se kelner udaljio, Solarin mi nazdravi čajem od nane.
"Za igru", reče on uz tajanstveni osmeh.
Krv mi se sledila. "Pojma nemam o čemu govoriš", slagah, pokušavši da se
setim šta mi je Nim rekao o tome kako svaki napad treba iskoristiti. Šta li je on
znao o toj prokletoj igri?
"Svakako da znaš, draga moja", reče on nežno, podigavši moju čašu i
prinevši mi njen rub usnama. "Da ne znaš, ne bih sedeo ovde s tobom i pio."
Dok se ćilibarna tečnost slivala niz moje grlo, malo mi je dospelo i na bradu.
Solarin se nasmešio i obrisao je jednim prstom, vrativši potom čašu na
poslužavnik. Nije gledao u mene, ali toliko se primakao da sam mogla čuti
svaku reč koju je prošaputao.
"Najopasniju igru koja se može zamisliti", promrmlja on tako tiho da nas
niko nije mogao ćuti, "a mi smo izabrani, oboje, za odreñene uloge..."
"Kako to misliš - izabrani?" upitah, ali pre no što je uspeo da odgovori,
zaglušiše nas činjele i talambasi, najavivši povratak muzičara na pozornicu.
Za njima su pristigli i igrači u tunikama od bledoplavog somota, nalik na
kozačke, i u pantalonama zataknutim u visoke čizme i našušurenim oko kolena.
U struku su bili opasani nekoliko puta upletenim konopcima sa kićankama na
krajevima kojima su zamahivali pokrećući bokove i koje su ih lupkale kada su
se kretali unaokolo u sporom, egzotičnom ritmu. Iz klarineta i trščanih frula
izvijala se muzika nalik na melodiju koja nagoni kobru da se izdigne iz korpe u
obliku krutog stuba koji se lagano zanosi.
"Da li ti se dopada?" šapatom me upita Solarin. Potvrdno klimnuh.
"To je muzika Kabila", obavesti me on, dok je muzika tkala ustrojstva oko
nas. "Sa visokih atlaških planina koje se protežu kroz Alžir i Maroko. Pogledaj
središnjeg igrača. Primećuješ da ima plavu kosu i svetle oči? Nos kao u sokola,
snažnu bradu nalik na profile sa starih rimskih novčića. To su odlike Kabila;
nemaju ničeg zajedničkog sa Beduinima..."
Iz publike je ustala neka starija žena i igrajući stigla do pozornice, na veliko
zadovoljstvo prisutnih, koji su stali da mjauču, što mora da je značilo isto što i
na svakom drugom jeziku. Uprkos njenom dostojanstvenom izgledu, dugačkoj,
sivoj odori sa raznobojnim umecima i krutim, platnenim velom, korak joj je bio
lak i zračila je senzualnošću koja nije nedostajala ni muškim igračima. Plesali su
oko nje, uvijajući bokovima od nje i prema njoj, tako da su je rese sa njihovih
tunika ovlaš dodirivale kao da je miluju.
Publiku je ponela ova predstava; još veće uzbuñenje nastalo je kada je
dostojanstvena, sedokosa žena spiralno krenula ka vodećem igraču, izvukavši iz
nabora haljine nekoliko novčanica i zatakavši ih diskretno izmeñu konopaca
njegovog opasača, sasvim blizu prepona. Zarad publike on značajno zakoluta
očima prema tavanici i široko se osmehnu.
Prisutni poskakaše na noge, pomamno udarajući šakama u taktu muzike, koja
je postajala sve neobuzdanija, dok se žena, igrajući, približavala ivici pozornice,
praveći kružne korake. Na samoj ivici, dok joj je svetlost udarla u leña, sa
visoko podignutim rukama kojima je pljeskala u ritmu pozdravnog flamenga,
okrenula se prema nama...i ja sam se sledila.
Brzo pogledah Solarina, koji me je pažljivo posmatrao. U istom trenutku
kada je žena, ta tamna silueta naspram srebrne svetlosti, sišla sa pozornice,
progutala ju je tama puna ljudi, nojevog perja i palminog lišća. Palme su se
njihale u svetlucavom odblesku svetlosti iz sićušnih ogledala.
Solarinov stisak bio je kao od čelika. Stajao je sasvim priljubljen uz mene.
"Pusti me", prosiktah kroz stisnute zube, jer nas je nekoliko ljudi za
obližnjim stolovima nehotično pogledalo. "Rekoh ti da me pustiš! Znaš li ti ko je
to bio?"
"A ti?" prosikta on u moje uvo. "Prestani da privlačiš pažnju!" Kada je video
da ne nameravam da prestanem da se otimam, zagrlio me je snažno kao da će
me ugušiti, što je trebalo da liči na vatreni zagrljaj.
"Navući ćeš nam neku nevolju na vrat", šaputao mi je usana priljubljenih uz
uvo tako da sam mogla da osetim njegov dah: mešavinu nane i badema. "Kao
što si to učinila kada si se pojavila na šahovskom turniru... kao kada si me pratila
do Ujedinjenih Nacija. Nemaš pojma koliko je rizikovala da doñe ovamo da te
vidi. Niti kako se bezdušno poigravaš tuñim životima."
"Ne, to nije tačno!" gotovo da sam povikala, jer me je sve bolelo od njegovog
zagrljaja. Plesači su se i dalje uvijali na pozornici u taktu divlje muzike, koja nas
je zapljuskivala u ritmičnim talasima. "Ali to je bila gatara i ja nameravam da je
pronañem!"
"Gatara?" ponovi zbunjeno Solarin, ali ne popusti stisak. Njegove oči
zagledane u moje bile su zelene poput dubokog, dubokog mora. Svako ko nas je
posmatrao pomislio bi da smo ljubavnici.
"Ne znam da li se bavi gatanjem", reče on, "ali siguran sam da poznaje
budućnost. Ona me je pozvala u Njujork. Ona me je poslala za tobom u Alžir.
Ona je ta koja te je izabrala..."
"Izabrala!" ponovih. "Za šta me je to izabrala? Ja čak ni ne poznajem tu
ženu!"
Solarin popusti stisak. Muzika se uvijala oko nas poput pulsirajuće, ozvučene
izmaglice; ovog puta me ščepa za zglavak. Okrenuvši mi dlan nagore, on
pritisnu usne na početku dlana tamo gde krv pulsira najbliže površini kože. Na
trenutak osetih kako mi se krv uzburkava i juri mojim venama. On zatim podiže
glavu i zagleda mi se u oči. Kada sam mu uzvratila pogled, osetila sam slabost u
nogama.
"Pogledaj", prošaputa on i ja shvatih da prstom prati neki crtež u osnovi
moga dlana. Lagano spustih pogled, ne želeći da u tom trenutku sklonim pogled
s njega.
"Pogledaj", prošaputa on ponovo, dok sam zurila u zglob. U mesto gde je
velika plava arterija pulsirala od pristigle krvi i gde su dve izukrštane linije kao
dve zagrljene zmije obrazovale broj osam.
"Izabrana si da otkriješ formulu", reče on tiho, jedva pokrečući usne.
Formulu! Zadržah dah, dok me je on posmatrao prodornim pogledom.
"Kakvu formulu?" začuh samu sebe kako šapućem.
"Formulu Osmice..." poče on, ali u istom trenutku se ukoči, a lice mu se
ponovo pretvori u masku; na brzinu je pogledao preko mog ramena,
usredsredivši se na nešto iza mojih leña. Pustio mi je zglavak i zakoračio
unazad, dok sam se ja okretala.
Muzika je i dalje odzvanjala u prvobitnom ritmu, a plesači su se uvijali u
pomamnom plesu. Na drugom kraju pozornice, naspram svetlucavog sjaja
reflektora, posmatrala nas je neka prilika iz senke. Dok je reflektor sledio
zakrivljenost pozornice, prateći igrače, obasjao je na trenutak i tu mračnu
spodobu. Bio je to Šarif!
Klimnuo mi je učtivo, pre no što je svetlost nastavila dalje. Brzo sam vratila
pogled na Solarina. Na mestu gde je stajao pre samo jednog trenutka, lagano se
njihao palmin list.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

16 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:36 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
14. OSTRVO
Jednoga dana tajanstvena kolonija napustila je Španiju i naselila se na jezičku
zemlje na kome je ostala do današnjih dana. Niko nije znao odakle su došli i
govorili su nepoznatim jezikom. Jedan od poglavica koji je razumeo
provansalski, zamolio je marsejsku opštinu da im podari taj ogoljeni i pusti rt na
koji su, poput mornara iz davnina, nasukali svoje brodove...
'Grof od Monte Krista', Aleksandar Dima, opis Korzike
Slutim da će jednoga dana ovo malo ostrvo zapanjiti Evropu.
'Društveni ugovor', Žan-Žak Ruso, opis Korzike
PARIZ 4. SEPTEMBAR 1792.
Nešto malo posle ponoći, Mirela je napustila Taljeranovu kuću pod okriljem
mraka i nestala u zagušljivoj, baršunastoj, toploj, pariskoj noći.
Kada mu je postalo jasno da je ne može sprečiti da ode, Taljeran joj je
obezbedio snažnog, zdravog konja iz svoje štale i izvesnu svotu novca koju su
uspeli da sakupe u taj pozni čas. Odevena u raznorazne delove livreje koje je
Kurtijad za nju prikupio kako bi je što bolje prerušili, skupljene kose u rep i
blago napuderisane kao u dečaka, bez problema je prošla kroz dvorište za
poslugu i nastavila mračnim ulicama Pariza u pravcu barikada u Bulonjskoj
šumi - na putu za Versaj.
Nije smela dozvoliti Taljeranu da je prati. Njegov aristokratski profil
poznavao je celi Pariz. Štaviše, otkrili su da propusnice koje mu je Danton
poslao važe tek od četrnaestog septembra - što je značilo da će moći da ih
upotrebi tek za desetak dana. Svi su se složili da je jedino rešenje bilo da Mirela
poñe sama, da Moris ostane u Parizu kao da se ništa nije dogodilo, a Kurtijad da
krene iste noći sa sanducima knjiga i da na La Manšu sačeka dok ne bude
mogao da upotrebi propusnicu i preñe u Englesku.
Dok je njen konj sam birao put kroz mračne, uske ulice, Mirela je konačno
mogla da razmisli o opasnom zadatku koji ju je čekao.
Od trenutka kada se unajmljena kočija zaustavila pred kapijom zatvora l'Abe,
zahvatili su je i poneli dogañaji koji su joj ostavili tek toliko vremena da reaguje
instinktivno. Užas Valentininog pogubljenja, iznenadni strah za vlastiti život
dok je jurila zapaljenim ulicama Pariza, Maraovo lice i grimase posmatrača koji
su prisustvovali masakru... sve je to podsećalo na trenutno podizanje poklopca
sa tanke opne civilizacije kako bi ispod te krhke pokorice na trenutak ugledala
užas onog životinjskog u ljudima.
Od tog trenutka, vreme je stalo i oslobodili su se dogañaji koji su je progutali
poput divljeg požara. Posle svakog talasa koji bi nasrnuo na nju u njoj bi se
uskovitlala osećanja koja nikada do tada nije iskusila. Ta je strast još gorela u
njoj nalik tamnom plamenu - plamenu koji se samo još više razbuktao tokom
onih nekoliko sati koje je provela u Taljeranovom zagrljaju. Plamenu koji je u
njoj zapalio želju da se dočepa figura Monglanske garniture.
Činilo joj se kao da je večnost prošla od onog trenutka kada je ugledala
Valentitnin blistavi osmeh na suprotnom kraju dvorišta. A protekla su samo
trideset dva časa. Trideset dva, pomisli Mirela dok se kretala pustim ulicama,
sama: toliko ima i figura na šahovskoj tabli. Toliko mora da ih sakupi da bi
razrešila zagonetku - i da bi osvetila Valentinu.
Prolazeći uskim sporednim ulicama Pariza na putu za Bulonjsku šumu, srela
je svega nekoliko prolaznika. Čak i ovde van grada, na punoj mesečini, iako još
daleko od barikada, putevi su bili gotovo prazni. Do sada je većina Parižana
saznala za masakre po zatvorima, koji su još trajali, te je odlučila da ostane u
reletivnoj sigurnosti svojih domova.
Iako joj je cilj bio da preko Liona, koji se nalazio jugoistočno od Pariza,
stigne do marsejske luke, Mirela je imala razloga što je krenula na zapad, prema
Versaju. Tamo se nalazio samostan Sen-Sir: samostanska škola koju je u
prošlom veku osnovala madam de Mentenon, supruga Luja XIV, kako bi se u
njoj mogle školovati ćerke plemića. Nastojnica Monglana zaustavila se u Sen-
Siru na putu za Rusiju.
Možda će tamošnja proktorka pružiti Mireli utočište - pomoći joj da stupi u
vezu sa Nastojnicom Monglana kako bi došla do novca koji joj je bio potreban -
možda bi mogla i da joj pomogne da pobegne iz Francuske. Ugled monglanske
nastojnice bio je jedina propusnica za slobodu koju je Mirela imala. Molila se da
ona stvori čuda.
Barikade u Bulonjskoj šumi bile su podignute od kamenja, vreća zemlje i
polomljenog nameštaja. Mirela je već nazirala Plas ispred njih, puno ljudi sa
volovskim zapregama, kočijama, i životinjama, koji su čekali da pohrle napolje
čim se kapije otvore. Približivši se Plasu, ona sjaha i ostade u senci konja, kako
treperava svetlost baklji koje su osvetljavale mesto ne bi ugrozila njen trud da se
preruši.
Kod barikade je došlo do nekog komešanja. Povevši konja za uzde, Mirela se
umeša u veliku skupinu koja je ispunjavala Plas. Na suprotnoj strani mogla je pri
svetlosti baklji da vidi vojnike kako se veru po barikadama i uklanjaju ih. Neko
se s druge strane približavao.
U Mirelinoj blizini šetkala je unaokolo skupina mladića istežući vratove ne bi
li videli šta se zbiva. Bilo ih je više od deset i svi su bili odeveni u čipku, somot i
sjajne, visoke čizme izlepljene svetlucavim staklićima nalik na drago kamenje.
To je bila jeunesse dorQe, "pozlaćena mladež", na koju joj je Žermen de Stal
tako često skretala pažnju u Operi. Mirela je čula kako se naglas žale mešovitoj
gomili plemića i seljaka koji su ispunjavali Plas.
"Ova revolucija postala je nepodnošljiva!" povika jedan. "Zaista nema
nikakvog razloga da se francuski grañani drže u zatočeništvu sada kada su oni
odvratni Prusi proterani."
"Hej, soldat!" povika drugi, mašući čipkanom maramicom vojniku na
barikadama visoko iznad njih. "U Versaju nas čeka društvo! Koliko još dugo
treba da budemo strpljivi?" Vojnik uperi bjonet prema maramici koja se vijorila
i ona istog časa nestade s vidika.
Meñu ljudima doñe do komešanja i nagañanja ko će proći kroz barikade. Svi
su znali da drumski razbojnici haraju putevima u svim šumskim oblastima.
"Noćne posude", skupine samopostavljenih inkvizitora, putovale su drumovima
u čudno oblikovanim vozilima po kojima su i dobili nadimak. Iako nisu za to
bili službeno ovlašćeni, nije im nedostajalo žara kao ni novopostavljenim
grañanima Francuske - zaustavljali su putnike, poput skakavaca preturali po
kočijama, zahtevali da vide dokumenta, a ako im se putnikovi odogovori ne bi
dopali, "grañanina bi uhapsili". A da bi uštedeli sami sebi trud, ponekad bi ga
jednostavno obesili o najbliže drvo kao opomenu drugima.
Barikade se otvoriše i unutra uñe skupina prašnjavih fijakera i otvorenih
kočija. Gomila sa trga se okupi oko njih u želji da sazna bilo šta od umornih
putnika koji su upravo pristigli. Držeći uzde svoga konja, Mirela poñe prema
prvoj poštanskoj kočiji čija su se vrata upravo otvarala.
Jedan mladi vojnik, odeven u uniformu skarletne i tamnoplave boje, skoči
meñu okupljene kako bi pomogao kočijašu da skine kutije i sanduke sa krova
poštanske kočije.
Mirela je bila dovoljno blizu tako da je primetila da je bio veoma mlad i
neobično zgodan. Dugačka, kestenjasta kosa nije mu bila povezana i slobodno je
lepršala, lupkajući ga po ramenima. Njegove krupne, tamne, plavosive oči,
osenčene gustim trepavicama, samo su pojačavale bledu providnost njegove
kože. Imao je šiljat rimski nos povijen naniže. Njegove predivno oblikovane
usne, prezrivo se izviše kada osmotri bučnu skupinu, a potom joj okrenu leña.
U narednom trenutku videla ga je kako pomaže nekom da iziñe iz kočije; na
vratima se pojavila prelepa devojčica kojoj nije bilo više od petnaest godina i
koja je bila tako bleda i krhka da se Mirela istog časa uplašila za nju. Devojčica
je toliko ličila na vojnika da je Mirela bila ubeñena da su brat i sestra, a nežnost
s kojom joj je pomagao da iziñe iz kočije samo je to potvrñivala. Oboje su bili
nežni, ali skladno grañeni. Sačinjavali su romantični par, pomisli Mirela - poput
junaka i junakinje iz kakve bajke.
Svi putnici koji su izišli iz kočija izgledali su potreseni i zaplašeni dok su
pokušavali da otresu svoju putničku odeću, ali niko više od mlade devojke pored
Mirele, koja je bila bleda poput lista hartije i tresla se kao da će se svakog časa
onesvestiti. Vojnik je pokušavao da je provede kroz obruč okupljenih ljudi kada
jedan starac pored Mirele ispruži šaku i ščepa ga za mišicu.
"Kakvo je stanje na Versajskom putu, prijatelju?" upita on.
"Ne bih noćas pokušao da stignem do Versaja", odvrati učtivo vojnik, ali
dovoljno glasno da su ga svi mogli ćuti. "Noćnih posuda ima posvuda i moja
sestra je veoma potresena. Na putu smo proveli gotovo osam sati, jer su nas
zaustavili desetak puta od kada smo napustili Sen-Sir..."
"Sen-Sir!" povika Mirela. "Dolazite iz Sen-Sira? A ja sam se upravo tamo
uputila!" U tom trenutku i vojnik i njegova sestra okrenuše se ka Mireli i
devojčicine oči se razrogačiše.
"Ali... pa to je dama!" povika devojčica, zureći u Mirelin kostim i
napuderisanu kosu. "Dama odevena kao muškarac!"
Vojnik odmeri Mirelu. "Znači, krenuli ste za Sen-Sir?" upita on. "Nadam se
da niste nameravali da ostanete u samostanu!"
"Dolazite li iz samostanske škole u Sen-Siru?" upita ona. "Moram tamo stići -
i to još noćas. Veoma je važno. Morate mi reći kako stvari tamo stoje."
"Ne smemo se ovde zadržavati", odvrati vojnik. "Mojoj sestri nije dobro." I
prebacivši njihovu jedinu torbu preko ramena, on stade da krči put kroz gomilu.
Mirela ih je sledila, vukući dizgine svoga konja. Kada svo troje stigoše do
kraja okupljene svetine, devojčica se okrenu i pogleda Mirelu svojim tamnim
očima.
"Mora da imate veoma jak razlog što želite još noćas da stignete do Sen-
Sira", reče ona. "Drumovi nisu bezbedni. Hrabri ste kada ste sami, iako ste žena,
krenuli na put, u ovakva vremena."
"Čak i na ovako izvrsnom konju", složi se vojnik, lupnuvši Mirelinog konja
po sapima, "makar i prerušeni. Da nisam uzeo odsustvo kada su zatvorili
samostansku školu kako bih Mariju-Anu otpratio kući..."
"Zatvorili su Sen-Sir?!" povika Mirela, ščepavši ga za ruku. "Znači, propala
je i moja poslednja nada!" Mala Marija-Ana pokuša da uteši Mirelu, dodirnuvši
joj šaku.
"Da li ste imali prijatelje u Sen-Siru?" upita je ona zabrinuto. "Nekog od
porodice? Možda nekog koga sam znala..."
"Htela sam tamo da potražim utočište", poče Mirela, ne znajući koliko može
da otkrije ovim strancima. Ali nije imala puno izbora. Ako je škola bila
zatvorena, propao je njen jedini plan i morala je stvoriti drugi. Više nije bilo
važno kome će se poveriti, jer je bila krajnje očajna.
"Mada nisam poznavala tamošnju proktorku", reče im ona, "nadala sam se da
bi mi ona mogla pomoći da stupim u vezu sa nastojnicom iz mog bivšeg
samostana. Njeno je ime madam de Rok."
"Madam de Rok!" povika devojčica. Iako je bila mala i krhka, uhvatila je
veoma snažno Mirelu za ruku. "Nastojnica Monglana!" Na brzinu je pogledala
brata, koji je spustio torbu na tle i svojim plavosivim očima zagledao se
prodorno u Mirelu, a onda je upitao.
"Znači, dolazite iz opatije Monglan?" Pošto je Mirela oprezno klimnula, on
brzo nastavi: "Naša majka je poznavala Nastojnicu Monglana - dugo su bile
veoma bliske prijateljice. U stvari, po savetu madam de Rok moja je sestra pre
osam godina poslata u Sen-Sir."
"Tako je", prošaputa devojka. "I ja poznajem nastojnicu veoma dobro. Kada
je pre dve godine posetila Sen-Sir, nekoliko puta je sa mnom vodila veoma
poverljive razgovore. Ali pre no što nastavim... da li ste vi, gospoñice, jedna od
poslednjih... preostalih iz opatije Monglan? Ako jeste, razumećete zašto vas to
pitam." I ona ponovo pogleda brata.
Mirela oseti kako joj srce pomamno udara. Da li je pukom slučajnošću
naletela na dvoje ljudi koji poznaju nastojnicu? Sme li se nadati da su upoznati
sa nastojničinom tajnom? Ne, suviše je bilo opasno donositi naprečac takve
zaključke. Ali to dete kao da je osetilo šta brine Mirelu.
"Vidim vam po licu", reče ona, "da biste više voleli o tome negde drugde da
razgovarate. I, razume se, sasvim ste u pravu. Daljni razgovor mogao bi nam
obema biti od koristi. Vidite, pre no što je otišla iz Sen-Sira, vaša nastojnica mi
je poverila naročiti zadatak. Možda shvatate na šta mislim. Predlažem da krenete
sa nama do obližnje krčme, gde nam je moj brat obezbedio prenoćište. Tamo
ćemo moći otvorenije da porazgovaramo..."
Krv je i dalje bubnjala u Mirelinim slepoočnicama dok joj je kroz um
promicalo na hiljade misli. Čak i ako odluči da ovim strancima može verovati i
poñe sa njima, biće zarobljena u Parizu, a Mara može odlučiti da prevrne grad
naglavačke da bi je pronašao. S druge, pak, strane, nije bila sigurna da će uspeti
da umakne iz Pariza bez ičije pomoći. A kome bi se mogla obratiti za utočište,
ako je samostan zatvoren?"
"Moja sestra je u pravu", reče vojnik, i dalje promatrajući Mirelu. "Ne
možemo ostati ovde. Gospoñice, nudim vam našu zaštitu."
Mirela ponovo pomisli kako je neverovatno zgodan, s tom svojom
neobuzdanom, kestenjastom kosom i krupnim, tužnim očima. Iako je bio vitak i
ništa viši od nje, odavao je utisak velike snage i samouverenosti. Mirela konačno
odluči da mu može verovati.
"Dobro", reče ona uz osmeh. "Poći ću s vama do te vaše krčme gde možemo
porazgovarati."
Čuvši to, devojčica se veselo osmehnu i stisnu bratovljevu ruku. Zatim se
zagledaše jedno drugom u oči s puno ljubavi. Vojnik potom podiže njihovu
torbu i dohvati uzde, a njegova sestra uhvati Mirelu za ruku.
"Nećete zažaliti, gospoñice", reče devojčica. "Dozvolite da vam se
predstavim. Zovem se Marija-Ana, ali svi me u porodici zovu Eliza. A ovo je
moj brat Napoleon... Napoleon Bonaparta."
U krčmi se troje mladih smestilo za sto od otcepljenog drveta na tvrdim
drvenim stolicama. Na stolu je gorela samo jedna sveća, a pored nje se nalazila
vekna tvrdog, crnog hleba i krigla piva - njihov mršavi obrok.
"Potičemo sa Korzike", poče da priča Napoleon Mireli, "sa ostrva koje lako
ne prihvata jaram tiranije. Kao što je Livije rekao pre gotovo dve hiljade godina,
mi Korzikanci smo divlji gotovo kao i naša zemlja i ne damo se ukrotiti kao ni
divlje zveri. Pre manje od četrdeset godina, naš voña Paskvale di Paoli oterao je
ðenovljane sa naših obala, oslobodio Korziku i unajmio čuvenog filozofa ŽanŽaka
Rusoa da nam sastavi ustav. Meñutim, ta sloboda je bila kratkog veka.
Godine 1768. Francuska je od ðenove otkupila ostrvo Korziku i već narednog
proleća iskrcala trideset hiljada vojnika na tu stenu i ugušila našu slobodu u
moru krvi. Sve vam ovo pričam, jer su nas ti istorijski dogañaji - i uloga naše
porodice u njima - doveli u vezu sa Nastojnicom Monglana."
Mirela, koja se upravo spremala da upita zašto joj priča ovu istorijsku sagu,
sada načulji uši i ostade mirno da sedi. Odlomi komad tvrdog crnog hleba i stade
da ga žvaće dok je slušala.
"Naši roditelji su se hrabro borili rame uz rame sa Paolijem protiv Francuza",
nastavi Napoleon. "Moja majka je bila proslavljena junakinja revolucije. Jahala
je bez sedla noću po divljim korzikanskim brdima, dok su joj francuski meci
zviždali oko ušiju, da bi donela municiju i namirnice ocu i vojnicima koji su se
borili kod Il Korta - Orlovog gnezda. Bila je u sedmom mesecu trudnoće sa
mnom u to vreme! Kao što je oduvek govorila, roñen sam da postanem vojnik.
Ali kada sam došao na svet, moja zemlja je već polako umirala."
"Vaša majka je odista bila hrabra žena", primeti Mirela, pokušavši da zamisli
tu divlju revolucionarku koja je jahala bez sedla kao intimnu prijateljicu
nastojnice.
"Podsećate me na nju", osmehnu se Napoleon. "Ali zanemario sam svoju
priču. Kada je revolucija propala i Paoli bio proteran u Englesku, staro
korzikansko plemstvo izabralo je mog oca da zastupa naše ostrvo u Versaju. To
je bilo 1782. godine... i upravo je tamo iste te godine naša majka Leticija srela
nastojnicu Monglana. Nikada neću zaboraviti kako nam je majka bila elegantna,
kako su svi momci primećivali njenu lepotu, kada nas je posetila u Otinu,
vraćajući se iz Versaja..."
"Otin!" povika Mirela, umalo ne prevrnuvši vrč sa pivom. "Da li ste boravili
u Otinu dok je gospodin Taljeran bio tamo? Dok je bio tamošnji biskup?"
"Ne, to je bilo mnogo kasnije, jer ja sam ubrzo otišao u vojnu školu u
Brijenu", odvrati on. "Ali on je veliki državnik koga bih jednog dana voleo da
sretnem. Mnogo puta sam pročitao rad koji je pripremio sa Tomasom Pejnom:
Deklaracija o pravima čoveka - to je jedan od najboljih dokumenata Francuske
revolucije..."
"Nastavi s pričom", promrmlja Eliza, munuvši brata u rebra, "gospoñica i ja
ne želimo celu noć da raspravljamo o politici."
"Pokušavam", reče Napoleon, pogledavši sestru. "Ne znamo tačno kako su se
Leticija i nastojnica upoznale, već samo da se to dogodilo u Sen-Siru. Ali
poznato nam je da je taj susret morao ostaviti dubok utisak na nastojnicu - jer od
tog vremena nikada nije izneverila našu porodicu."
"Mi smo siromašni, gospoñice", objasni Eliza. "Čak i za života moga oca,
novac nam je isticao kroz prste poput vode. Nastojnica Monglana svih osam
godina plaćala je moje školovanje, od mog dolaska u Sen-Sir."
"Nastojnica mora da je bila veoma vezana za vašu majku", primeti Mirela.
"I više nego vezana", složi se Eliza, "jer od kada je napustila Francusku,
nijedna nedelja nije prošla a da ne bi s njom stupila u vezu. Postaće vam jasno
zašto, kada vam ispričam o zadatku koji mi je nastojnica poverila."
Prošlo je deset godina, pomisli Mirela. Deset godina od kada su se te dve
žene srele, žene toliko različite po poreklu i izgledu. Jedna odrasla na divljem i
primitivnom ostrvu, borila se uz muža u planinama, rodila mu osmoro dece -
druga posvećena Bogu, visokog porekla i veoma obrazovana. Šta ih je to
povezivalo što je nagnalo nastojnicu da poveri tajnu detetu koje je sada sedelo
pred Mirelom - detetu koje, kada ge je nastojnica poslednji put videla, nije
moglo imati više od dvanaest ili trinaest godina?
Ali Eliza je već počela da objašnjava...
"Poruka koju mi je nastojnica dala za majku bila je tako tajanstvena da nije
želela da joj je saopšti napismeno. Trebalo je da joj je ja prenesem u četiri oka
kada se naredni put sretnemo. U to vreme, ni nastojnica ni ja nismo pomišljale
da bi do tada mogle proteći dve duge godine - da će Revolucija tako poremetiti
naše živote i onemogućiti svako putovanje. Strah me je da se nešto loše ne
dogodi, jer nisam ranije predala poruku - možda je bila hitna. Nastojnica mi je,
naime, poverila da postoje ljudi koji su se urotili protiv nje u želji da joj otmu
neko tajno blago, blago za koje malo njih zna... a koje je bilo skriveno u
Monglanu!"
Elizin glas pretvorio se u šapat, iako su njih troje bili potpuno sami u
prostoriji. Mirela je pokušala da ostane potpuno mirna, ali srce joj je tako snažno
lupalo, da je bila ubeñena kako i njih dvoje čuju njegove otkucaje.
"Došla je u Sen-Sir, koji je tako blizu Parizu", nastavi Eliza, "da bi saznala ko
su ti koji pokušavaju da joj ukradu blago. Da bi spasla blago, kazala mi je,
morala je da ga poveri opaticama iz samostana."
"O kakvom je blagu reč?" upita Mirela slabim glasom. "Da li vam je
nastojnica to rekla?"
"Nije", odvrati Napoleon umesto sestre, pomno posmatrajući Mirelu.
Njegovo dugoljasto, ovalno lice bilo je bledo na nejasnoj svetlosti, koja mu se
presijavala na tamnoj, kestenjastoj kosi. "Ali sigurno ste čuli za legende koje
kruže o tim manastirima u baskijskim planinama. Oduvek se podozrevalo da je u
njima skrivena neka sveta relikvija. Prema Kretjenu de Troju, sveti gral sklonjen
je u Monsalvat, takoñe u Pirinejima..."
"Gospoñice", umeša se Eliza, "upravo zbog toga sam želela da porazgovaram
sa vama. Kada ste nam kazali da dolazite iz Monglana, pomislila sam da biste
možda vi mogli da bacite malo svetlosti na ovu tajnu."
"Kako je glasila poruka koju vam je poverila nastojnica?"
"Poslednjeg dana njenog boravka u Sen-Siru", odvrati Eliza, nagnuvši se
preko stola tako da je zlatasta svetlost obasjavala obrise njenog lica, "nastojnica
me je pozvala u jednu privatnu odaju. Rekla je: 'Eliza, poveravam ti tajni
zadatak, jer mi je poznato da si ti osmo dete Karla Bonaparte i Leticije
Ramolino. Četvoro tvojih braće i sestara umrlo je još dok su bili sasvim mali; ti
si prva devojčica koja je preživela. Zato si mi veoma važna. Dobila si ime po
velikoj vladarki, Elizi, koju su neki zvali "Crvenokosa". Ona je osnovala veliki
grad po imenu K'ar koji je kasnije stekao svetsku slavu. Moraš poći k svojoj
majci i reći joj da nastojnica Monglana poručuje: 'Eliza Crvenokosa je ustala...
Osmica se vraća.' To je sve što imam da joj poručim; Leticija Ramolino će znati
šta to znači... i šta mora da učini!"
Eliza zastade i pogleda Mirelu. Napoleon je takoñe pokušavao da odgonetne
njenu reakciju - ali Mirela nije mogla da dokuči smisao poruke. O kakvoj tajni je
ovde bila reč, a koja je imala veze sa čuvenom šahovskom garniturom? Nešto je
na trenutak zasvetlucalo u njenom umu, ali nije izbilo na površinu. Napoleon
pruži ruku da joj dopuni vrč sa pivom, mada ona uopšte nije bila svesna da je i
gutljaj popila.
"Ko je bila Eliza od K'ara?" zbunjeno upita ona. "Nije mi poznato ni ime ni
grad koji je osnovala."
"Meni jeste", primeti Napoleon. Zavalivši se na stolici, s licem u senci, on
izvuče iz džepa neku izlizanu knjigu. "Omiljeni savet naše majke oduvek je bio:
'Prelistaj Plutarha i Livija'", reče on uz osmeh. "Uradio sam i više od toga,
pronašao sam našu Elizu u Vergilijevoj Eneidi - mada su Rimljani i Grci više
voleli da je zovu Didona. Poticala je iz grada Tira u drevnoj Feniciji. Ali
pobegla je iz grada kada joj je brat, kralj Tira, ubio muža. Pristavši na obale
Severne Afrike, osnovala je grad K'ar, nazvavši ga po velikoj boginji Kar koja ju
je zaštitila. Danas taj grad znamo kao Kartaginu."
"Kartagina!" povika Mirela. Um joj je mahnito radio, sklapajući u celinu
deliće slagalice. Grad Kartaginu danas zovemo Tunis, a on se nalazi na manje
od pet stotina milja od Alžira! Svim zemljama poznatim kao Varvarske države -
Tripoliju, Tunisu, Alžiru i Maroku - jedna stvar bila je zajednička. Njima su pet
hiljada godina vladali Berberi, drevni preci Mavara. Nastojničina poruka nije se
slučajno odnosila upravo na zemlju za koju je bila vezana.
"Vidim da vam to nešto znači", primeti Napoleon, prekinuvši njene misli.
"Možda biste nam mogli reći šta."
Mirela se ugrize za usnu i zagleda u plamen sveće. Oni su joj se poverili, a
ona im do sada baš ništa nije otkrila. Ipak, da bi pobedila u igri u koju se
upustila, bili su joj potrebni saveznici. Da bi se približila istini neće škoditi da
im otkrije bar deo onoga što je znala?
"U Monglanu je zaista postojalo blago", konačno progovori Mirela. "Znam
to, jer sam vlastitim rukama pomogla da se skloni." Dvoje Bonaparta izmenjaše
poglede, a onda se ponovo zagledaše u Mirelu.
"To blago bilo je od neprocenjive vrednosti, ali i veoma opasno", nastavi ona.
"Doneseno je u Monglan pre gotovo hiljadu godina - donelo ga je osam Mavara
koji su poticali sa istih obala Severne Afrike koje ste vi opisali. I ja nameravam
tamo da odem, kako bih otkrila kakvu tajnu krije to blago..."
"Onda morate krenuti sa nama na Korziku!" povika Eliza, uzbuñeno se
nagnuvši napred. "Naše ostrvo se nalazi na pola puta do vašeg odredišta!
Nudimo vam da vas moj brat štiti za vreme puta i krov nad glavom kada
stignemo."
Govorila je iskreno, pomisli Mirela - a trebalo je još nešto uzeti u obzir. Iako
će se na Korzici tehnički još nalaziti u Francuskoj, biće daleko od Maraovih
kandži, koje možda već sada tragaju za njom ulicama Pariza.
Meñutim, postojalo je još nešto. Dok je posmatrala sveću kako cvrći u
rastopljenom vosku, osetila je da je mračni plamen ponovo oživeo u njenom
umu. I začula je reči koje je Taljeran šapatom izgovorio dok su sedeli meñu
izgužvanim čaršavima - držeći figuru pastuva koji se propinjao: 'A onda se
pojavi još jedan konj crveni... podarena mu je moć da ukloni sa zemlje mir i da
nagna ljude da se meñusobno poubijaju... i beše mu dat veliki mač..."
"A ime mača je Osveta", reče Mirela naglas.
"Mač?" ponovi Napoleon. "O kakvom je maču reč?"
"Crvenom maču odmazde", odvrati ona.
Dok je prostorija lagano tonula u mrak, Mirela ponovo ugleda slova koja je iz
dana u dan viñala celog detinjstva - slova uklesana iznad portala opatije
Monglan:
Proklet neka je onaj ko ove zidine sravni sa zemljom. Samo ruka Božja može
zauzdati Kralja.
"Možda smo iz zidina opatije Monglan oslobodili i nešto više od drevnog
blaga", reče ona tiho. Uprkos vreloj noći, osetila je kako joj se hladnoća uvlači u
srce, kao da ga dodiruju ledeni prsti. "Možda smo", nastavi ona, "probudili i
drevnu kletvu."
KORZIKA, OKTOBAR 1792.
Ostrvo Korzika, isto kao i ostrvo Krit, smešteno je poput dragog kamena,
kako ga je pesnik opevao, "usred mora sličnog crnom vinu". Još na dvadeset
milja od obale, mada je zima bila blizu, Mirela je mogla da oseti jak miris
makije, te šikare što se sastojala od žalfije, žutilovke, ruzmarina, anisa, lavande i
trnja i koja je prekrivala celo ostrvo.
Dok je stajala na palubi malog čamca, a ovaj krčio put preko nemirnog mora,
videla je gustu maglu koja je obavijala visoke i goletne planine, delimično
zaklanjajući nesigurne puteve pune krivina i lepezaste vodopade što su poput
čipke prekrivali površinu stena. Veo guste magle bio je tako debeo da je jedva
uspevala da razabere gde se završavala voda, a počinjalo ostrvo.
Mirela se umotala u debelu vunenu odeću i stala da udiše sveži vazduh dok je
posmatrala kako se ostrvo pomalja ispred nje. Bila je bolesna, ozbiljno bolesna, i
ta njena bolest nije bila posledica nemirnog mora. Mučnina je javila odmah po
napuštanju Liona.
Eliza je stajala pored nje na palubi, držeći je za ruku dok je brodar spuštao
jedra. Napoleon je otišao pod palubu da pokupi ono malo stvari što su imali, pre
no što pristanu.
Možda joj je zlo od vode u Lionu, pomisli Mirela. Ili se razbolela od teškog
puta kroz dolinu Rone, gde su zaraćene vojske vodile krvave bitke svuda oko
njih, pokušavajući da raskomadaju Savoju - koja je pripadala kraljevstvu
Sardinije. Napoleon je blizu Živora prodao njenog konja koga su poveli sa
sobom privezanog za poštansku kočiju regimenti Pete armije. Oficiri su u žaru
bitke izgubili više konja nego ljudi, tako da je on Mireli doneo lepu sumu novca
- sasvim dovoljnu da plati put i još da joj preostane.
Tokom celog putovanja, Mirela je svakim danom osećala sve veću mučninu.
Lice male Elize postajalo je sve zabrinutije dok je "gospoñicu" hranila supom i
stavljala joj hladne obloge na čelo svaki put kada bi negde zastali da predahnu.
Ali supu bi redovno ubrzo povratila i gospoñica je počela ozbiljno da se brine za
svoje zdravlje, još mnogo pre no što je njihov brodić krenuo iz tulonske luke i
uputio se preko nemirnog i pobesnelog mora put Korzike. Kada je ugledala svoj
lik u ispupčenom staklu na brodu, videla je da je bleda, izmučena i da je izgubila
deset funti od uobičajene težine, umesto da izgleda jedra i rumena. Boravila je
na palubi što je duže mogla, ali čak ni od hladnog, slanog vazduha nije se
osećala bolje, nije ozdravila, niti ponovo bila čila što je do tada Mirela smatrala
svojim uobičajenim stanjem.
Eliza ju je uhvatila za šaku i njih dve su privijene jedna uz drugu ostale da
stoje na palubi malog broda; Mirela zatrese glavom ne bi li joj se misli
razbistrile i proguta knedlu kako bi potisnula talas mučnine. U ovom trenutku
nije smela da je savlada slabost.
Kao da su je čula sama nebesa, tamna magla se malo podigla i kroz nju se
probilo sunce, oblikujući bazene svetlosti koji su prošarali razbijenu površinu
vode poput zlatnih kamenova za koračanje, protežući se stotinu stopa ispred nje
duboko u luku Ajačo.
Istog trenutka kada su pristali, Napoleon je sa palube skočio na obalu i
pomogao da se njihov brodić priveže za kameni stub na molu. U luci Ajačo bilo
je veoma živo. U samoj blizini luke ljuljuškalo se mnogo ratnog brodovlja.
Francuski vojnici puzali su po debelim konopcima i trčali po palubama dok su
se Mirela i Eliza začuñeno osvrtale oko sebe.
Francuska vlada naredila je Korzici da napadne Sardiniju, svog suseda. Još
dok su iznosili namirnice sa broda, Mirela je čula francuske vojnike i
korzikansku nacionalnu gardu kako se prepiru oko ispravnosti ovog napada -
koji je, izgleda, bio neminovan.
Mirela začu povik sa keja ispod sebe. Zagledavši se naniže, ugleda
Napoleona kako juri kroz gomilu okupljenih ljudi prema jednoj omanjoj, vitkoj
ženi koja je držala za ručice dvoje sićušne dece. Dok ju je Napoleon grlio,
Mirela primeti odblesak crvenkasto-kestenjaste kose i bele šake koje poput
golubica zalepršaše oko njegovog vrata, a puštena deca se uzmuvaše oko majke
i sina sjedinjenih u zagrljaju.
"Naša majka, Leticija", prošaputa Eliza, pogledavši u Mirelu sa osmehom.
"Moja sestra Marija-Karolina, kojoj je deset godina, i mali ðirolamo, koji je bio
još beba kada sam krenula u Sen-Sir. Ali Napoleon je oduvek bio majčin
ljubimac. Doñite, da vas upoznam." I one siñoše u pretrpanu luku.
Leticija Ramolino Bonaparta veoma je sitna žena, pomisli Mirela. Iako vitka
poput trske, iz nje je zračila neka čvrstina. Iz daleka je posmatrala dolazak
Mirele i Elize, bledim očima providnim poput plavog leda i lica spokojnog
poput cveta na mirnoj površini bazena. Iako je delovala krajnje smireno, njeno
držanje bilo je u toj meri zapovedničko da je Mirela imala osećaj kao da prodire
čak i kroz gužvu u luci. Takoñe je stalo da je progoni osećanje da Leticiju
poznaje od ranije.
"Gospoño majko", oslovi je Eliza, dok ju je grlila. "Predstavljam vam našu
novu prijateljicu. Dolazi od Madam de Rok - Nastojnice Monglana."
Leticija je dugo posmatrala Mirelu bez ijedne reći. Na kraju joj pruži ruku.
"Da", reče ona tihim glasom, "očekivala sam vas."
"Očekivali ste me?" ponovi iznenañeno Mirela.
"Imate za mene poruku - je li tako? Poruku od velike važnosti."
"Gospoño majko, mi zaista imamo poruku!" umeša se Eliza, povukavši
majku za rukav. Leticija pogleda kćer koja ju je u petnaestoj godini već
nadmašila u visini. "Lično sam se sastala sa nastojnicom u Sen-Siru i ona mi je
naložila da vam ovo saopštim..." Eliza se nagnu ka majci i šapnu joj poruku na
uvo.
Ništa nije moglo u toj meri zapanjiti ovu nepristupačnu ženu kao ove
prošaputane reči. Dok je pomno slušala, lice joj je potamnelo. Usne su počele da
joj podrhtavaju i ona na kraju koraknu unazad, potraživši Napoleonovo rame
radi oslonca.
"Majko, šta vam je?" povika on, ščepavši je za ruku i uznemireno joj se
zagledavši u oči.
"Gospoño", pohita da kaže Mirela, "morate nam otkriti značenje te poruke.
Moji budući postupci - sav moj život - možda zavise od nje. Nameravala sam da
poñem u Alžir, ali sam pristala ovde samo zato što sam slučajno naletela na vašu
decu. Ta je poruka možda..." Ali pre no što je mogla da nastavi, Mirelu opet
spopade mučnina. Leticija ispruži ruku prema njoj, a Napoleon je prihvati u
poslednjem trenutku ispod pazuha, da ne padne.
"Oprostite", reče Mirela slabim glasom, dok joj je hladan znoj oblivao čelo.
"Izgleda da ću morati da legnem - nije mi dobro."
Leticiji je dobro došao ovaj predah. Pažljivo je opipala grozničavo čelo i srce
koje joj je tuklo kao ludo. Zauzevši potom gotovo vojnički stav, stala je da
izdaje nareñenja i tera decu, dok je Napoleon poneo Mirelu uz strmo brdo do
njihovih kola. Do trenutka kada je Mirelu smestio u stražnji deo kola, Leticija se
izgleda dovoljno povratila tako da je mogla ponovo da pokrene istu temu.
"Gospoñice", poče ona pažljivo, hitro se osvrnuvši unaokolo da proveri može
li ih iko čuti, "poslednjih trideset godina pripremam se za sličnu vest - pa ipak
me je ova poruka zatekla nespremnu. Iako sam deci prećutala neke stvari radi
njihove vlastite sigurnosti, istina je da nastojnicu poznajem još od doba kada
sam bila Elizinih godina - moja majka bila je njena najbliža poverenica.
Odgovoriću na sva vaša pitanja. Ali prvo moramo stupiti u vezu sa Madam de
Rok i utvrditi gde je vaše mesto u njenim planovima."
"Ne mogu tako dugo da čekam!" povika Mirela. "Moram poći u Alžir."
"Bez obzira na sve, to vam neću dozvoliti", izjavi Leticija, penjući se u kola i
hvatajući se za bič; zatim dade znak deci da se i ona popnu u kola. "Bolesni ste i
ne možete putovati, a ako biste to ipak pokušali, doveli biste druge u veću
opasnost nego sebe. Jer vi ne razumete prirodu ove igre koju igrate, ništa bolje
od rizika koji ona sa sobom nosi."
"Dolazim iz Monglana", obrecnu se Mirela. "Ovim rukama sam dodirivala
figure." Leticija se naglo okrenu i zagleda se u nju, a Napoleon i Eliza i pomno
obratiše pažnju na ove njene reči dok su podizali malog ðirolama u kola. Jer
njih dvoje nisu tačno znali o kakvom je blagu reč.
"Ništa vi ne znate!" ljutito povika Leticija. "Eliza od Kartagine takoñe se nije
obazirala na upozorenja. Umrla je u plamenu - kao žrtva na pogrebnoj lomači,
poput one poslovične ptice s kojom se Feničani poistovećuju."
"Ali, majko", poče Eliza pomažući Mariji-Karolini da se popne u kola,
"prema toj priči, ona se bacila na lomaču kada ju je Eneja napustio."
"Možda", odvrati zagonetno Leticija, "ali verovatno je postojao još neki
razlog što je to učinila."
"Feniks", prošaputa Mirela, ni ne primetivši kada su se Eliza i Karolina
smestile pored nje. Napoleon se pridružio majci na vozačevom sedištu. "A da li
se kraljica Eliza podigla iz vlastitog pepela - kao ta mitska pustinjska ptica?"
"Nije", kratko odvrati Eliza, "jer je lično Eneja kasnije u Hadu video njenu
sen."
Leticijine plave oči i dalje su prazno počivale na Mireli, kao da se izgubila u
mislima. Konačno je progovorila - a Mirela oseti kako je podilaze trnci kada ču
njene reči.
"Ali podigla se sada - isto kao i figure Monglanske garniture. I svi treba da
zadrhtimo. Jer ovo je predskazani kraj."
Okrenuvši se, ona pucnu bičem i potera konja; put su nastavili u tišini.
Kuća Leticije Bonaparte bila je jedno malo, belo okrečeno, dvospratno
zdanje u uskoj ulici na brdu iznad Ajača. Ispred pročelja uzdizala su se dva
maslinova drveta; uprkos gustoj magli, nekoliko radinih pčela i dalje je
poslovalo oko bujne, kasno procvale živice ruzmarina koja je napola prekrivala
vrata.
Niko nije ni reč progovorio dok nisu stigli. Kada su sišli sa kola, Marija-
Karolina dobila je zadatak da smesti Mirelu, dok su se ostali razmileli da
pripreme večeru. Kako je na sebi još imala Kurtijadovu staru, preveliku košulju i
Elizinu premalenu suknju, a kosa joj bila ulepljena od prašine nakupljene tokom
puta i koža lepljiva od bolesti - Mirela je osetila ogromno olakšanje kada se
desetogodišnja Karolina pojavila sa dva bakrena krčaga vruće vode za njenu
kupku.
Pošto se okupala i presvukla u debelu, vunenu odeću koju su za nju pronašli,
Mirela se osećala nešto bolje. Sto postavljen za večeru bio je prepun lokalnih
poslastica: bručo - kozji masni sir, sitni kolačići od mlevenog kukuruza, hleb od
kestena, kuvane trešnje koje su divlje rasle na ostrvu, med od žalfije, mali
mediteranski kalamar i hobotnica koje su sami uhvatili, divlji zec u Leticijinom
naročitom sosu i krompir - tek donesen na Korziku.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

17 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:37 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
Pošto su večerali i smestili manju decu u krevet, Leticija je u male šolje
sipala jabukovaču i četvoro "odraslih" se smestiše oko posude sa žeravicom u
trpezariji.
"Pre svega", poče Eliza, "želim da se izvinim zbog svoje naglosti, gospoñice.
Deca su mi ispričala kako ste se hrabro poneli kada ste noću napustili Pariz za
vreme Terora, i to sami. Zamolila sam Napoleona i Elizu da ostanu i saslušaju
šta imam da kažem. Želim da znaju šta od njih očekujem - a to je da vas prihvate
za člana porodice, kao što sam vas ja već prihvatila. Šta god da nam budućnost
donese, od njih očekujem da vam uvek priteknu u pomoć kao da ste jedna od
nas."
"Gospoño", zausti Mirela, grejući jabukovaču pored posude sa žeravicom,
"na Korziku sam došla da bih - lično od vas čula značenje nastojničine poruke.
Zadatak koji mi predstoji da obavim nametnut mi je igrom slučaja. Poslednji
član moje porodice stradao je zbog Monglanske garniture - i ja zavetujem svaku
kap svoje krvi, svaki svoj dah, svaki čas koji ću provesti na ovom svetu,
otkrivanju mračne tajne koju kriju te figure,"
Leticija pogleda Mirelu, njenu crveno-zlatnu kosu koja se presijavala na sjaju
žeravice, njen mladi lik kome nisu pristajale tako teške reči - i oseti jak bol u
srcu zbog onoga što je odlučila da učini. Nadala se da će se Nastojnica
Monglana složiti sa njenom odlukom.
"Ispričaću vam ono što želite da znate", reče ona konačno. "Za svoje
četrdeset dve godine ni sa kim nisam razgovarala o onome što ću vama sada
reći. Budite strpljivi, jer priča nije nimalo jednostavna. Kada budem završila,
shvatićete sav užas tereta koji me je pritiskao svih ovih godina - tereta koji sada
predajem vama."
PRIČA GOSPOðE MAJKE
Paskvale Paoli je oslobodio Korziku od ðenovljana kada mi je bilo osam
godina. Po očevoj smrti, majka se preudala za Švajcarca po imenu Franc Feš. Da
bi mogao da se oženi njome, morao je da se odrekne svoje kalvinističke vere i
preñe u katolike. Njegova porodica ga se odrekla i ostavila ga bez prebijene
pare. Zahvaljujući toj okolnosti, u naše živote ušla je Nastojnica iz Monglana.
Malo ljudi zna da Helena de Rok potiče iz stare plemićke porodice Savoja -
njena porodica imala je imanja u mnogim zemljama, tako da je i ona sama
mnogo putovala. Godine 1764. kada sam je srela, već je bila nastojnica u
Monglanu, iako još nije imala ni četrdeset godina. Poznavala je porodicu Feš, tu
buržoasku porodicu koja ju je - kao plemkinju polušvajcarskog porekla, iako
katolkinju - veoma poštovala. Saznavši za novnonastalu situaciju, preuzela je na
sebe zadatak da posreduje izmeñu mog očuha i njegove porodice u želji da
ponovo uspostavi porodične odnose; u to vreme svima je taj čin izgledao krajnje
nesebičan.
Moj očuh Franc Feš bio je visok, mršav čovek koščatog, dopadljivog lica.
Kao pravi Švajcarac, govorio je tiho, retko iznosio svoje mišljenje i gotovo
nikome nije verovao. Bio je, razume se, zahvalan Madam de Rok što ga je
izmirila sa porodicom, pa ju je pozvao u naš dom na Korzici. Nismo imali pojma
da joj je to bio cilj od samog početka.
Nikada neću zaboraviti dan kada je stigla u našu staru, kamenu kuću,
smeštenu visoko u korzikanskim planinama gotovo osam hiljada stopa iznad
mora. Da bi stigao do nje, čovek je morao da savlada krajnje težak uspon po
klizavim stenama, strmim gudurama, i da proñe kroz neprobojnu makiju koja je
na pojedinim mestima oblikovala zidove visoke i po šest stopa. Ali nastojnicu
nije zaplašilo ovo putovanje. Čim su obavili formalnosti oko upoznavanja,
prešla je na ono zbog čega je došla.
"Dolazim ovamo, France Feše, ne samo zbog toga što ste me krajnje ljubazno
pozvali", poče ona, "već zbog jedne veoma važne i hitne stvari. Postoji jedan
čovek - Švajcarac kao i vi, koji je takoñe prešao u katoličku veru. Mnogo ga se
plašim, jer prati svaki moj korak. Verujem da ga zanima tajna koju čuvam -
tajna stara možda hiljadu godina. Sve što radi ukazuje na to: studirao je muziku,
čak je i pisao dnevnik o muzici - a komponovao je i operu sa čuvenim Andre
Filidorom. Prijateljuje sa filozofima Grimom i Didroom, koji su pod patronatom
ruskog dvora Katarine Velike. Čak se dopisuje i sa Volterom - čovekom koga
prezire! Kako je sada suviše bolestan da bi putovao, unajmio je uhodu koji se
uputio ovamo na Korziku. Tražim da mi pomognete: da učinite nešto za mene,
kao što sam ja učinila za vas."
"Ko je taj Švajcarac?" upita Feš sa velikim zanimanjem. "Možda ga
poznajem."
"Bez obzira na to da li ga poznajete lično ili ne, njegovo ime vam je sigurno
znano", odvrati nastojnica. "Reč je o Žan-Žaku Rusou."
"Ruso! Nemoguće!" povika moja majka, Anñela-Marija. "Ali on je veliki
čovek! Korzikanska revolucija se zasnivala na njegovim teorijama o prirodnim
vrlinama! U stvari, Paoli ga je najmio da nam napiše ustav - Ruso je taj koji je
kazao: 'Čovek se raña slobodan, ali svuda živi u lancima.'"
"Jedno je govoriti o načelima slobode i vrline", oporo primeti nastojnica, "a
drugo postupati u skladu s njima. To je čovek koji tvrdi da su knjige oruñe zla -
a onda napiše šest stotina strana o tome. Prvo izjavi da decu majke moraju
hraniti fizički, a očevi intelektualno - a onda svoju ostavi na stepenicama
sirotišta! Još mnogo revolucija biće pokrenuto u ime 'vrlina' koje on propoveda -
a on traga za oruñem moći koje će sve ljude baciti u okove... osim onog ko ga
poseduje!" Nastojničine oči su sijale poput uglevlja u ovom držaću za žeravicu.
Feš ju je oprezno odmeravao.
"Zanima vas šta ću od vas tražiti", primeti nastojnica, osmehnuvši se.
"Poznajem Švajcarce, gospodine. I ja sam delimično jedna od njih. Odmah ću
preći na to. Potrebni su mi obaveštenje i saradnja. Jasno mi je da mi ne možete
dati nijedno od toga - dok vam ne kažem kakvu to tajnu čuvam koja je pokopana
u Monglanskoj opatiji."
Veći deo toga dana nastojnica nam je pričala nadugačko i naširoko o
legendarnoj šahovskoj garnituri, za koju se tvrdi da je pripadala Karlu Velikom i
za koju se veruje da je zakopana u Monglanskoj opatiji već hiljadu godina.
Kažem "veruje se" - jer je niko živ, u stvari, nije video, mada su mnogi
pokušavali da saznaju gde je tačno sklonjena i u čemu se sastoje njene navodne
moći. Nastojnica je strahovala, kao i sve njene prethodnice, da će za vreme svog
službovanja morati da otkopa to blago. Da će biti odgovorna za otvaranje
Pandorine kutije. Kao ishod toga, počela je da se plaši onih čiji bi se putevi
suviše često ukrštali s njenim, kao što igrač šaha s nepoverenjem gleda na sve
figure koje bi mogle da ga ugroze - uključujući tu i vlastite - i planira unapred
protivnapade. S tim je ciljem došla na Korziku.
"Možda znam šta Ruso traži ovde", reče nastojnica, "jer istorija ovog ostrva
je ujedno drevna i tajanstvena. Kao što pomenuh, Monglansku garnituru su
Karlu Velikom poklonili Mavari iz Barselone. Ali leta gospodnjeg 809. - pet
godina pre Karlove smrti - jedna druga skupina Mavara zauzela je ostrvo
Korziku.
I u islamskoj veri kao i u hrišćanstvu ima veoma mnogo sekti", nastavi ona,
iskrivivši usta u grčeviti osmeh. "Odmah po Muhamedovoj smrti, njegova
vlastita porodica otpočela je rat raspolutivši veru. Sekta koja se naselila na
Korzici bili su šiiti; bili su to mistici koji su propovedali talim, tajno učenje koje
je najavljivalo Spasiteljev dolazak. Osnovali su mistični kult, svoju ložu,
razradili tajne obrede upućivanja i imali velikog majstora - na čemu današnji
Slobodni zidari zasnivaju svoje obrede. Pokorili su Kartaginu i Tripoli,
zasnovavši tamo moćne dinastije. Jedan iz njihovih redova, Persijanac iz
Mesopotamije po imenu K'armat, po drevnoj boginji Kar, podigao je vojsku koja
je napala Meku i ukrala Kaabaov veo i sveti crni kamen koji je bio umotan u
njega. Na kraju su se iz njihovih redova iznedrili hašhašini, političke ubice koje
su se nadahnjivale drogama i od čijeg imena potiče i naša reč 'assasins'
("ubice").
Sve vam to pričam zato što je ta nemilosrdna, politički motivisana sekta šiita,
koja se naselila na Korzici, znala za Monglansku garnituru. Proučavali su drevne
egipatske, vavilonske i sumerske zapise u kojima se govori o mračnim tajnama
čije se rešenje krilo, kako su verovali, i toj garnituri. Zato su želeli da je povrate.
Za vreme rata koji je usledio i potrajao nekoliko vekova - ovi tajni mistici
nikako nisu uspevali da pronañu i povrate garnituru; uvek bi im neko osujetio
plan. Konačno su Mavari potpuno bili proterani iz svojih uporišta u Italiji i
Španiji. Rascepkani na unutrašnje klike, prestali su da predstavljaju veliku silu u
istoriji."
Sve vreme dok je nastojnica pričala ovu priču moja majka je bila neobično
mirna. Inače je uvek bila otvorena i srdačna, a sada kao da se zatvorila u sebe i
bila na oprezu. I Feš i ja smo to primetili, pa je možda zato on uzeo reč, ne bi li
je obodrio:
"Vaša priča ostavila je snažan utisak kako na mene tako i na moju porodicu",
reče on. "Ali vi verovatno očekujete da se mi zapitamo za kakvom to tajnom
gospodin Ruso traga na ovom ostrvu - i zašto ste upravo nas izabrali za
poverenike u svom pokušaju da mu doskočite."
"Iako je Ruso, kao što rekoh, suviše bolestan da bi sam putovao", odvrati
nastojnica, "nema sumnje da će naložiti svom uhodi da poseti jednog od
malobrojnih Švajcaraca koji ovde prebivaju. Što se tiče tajne za kojom traga -
možda bi nam vaša žena, Anñela-Marija, mogla reći nešto više. Koreni njene
porodice sežu u daleku prošlost Korzike - ako ne grešim, čak u doba pre dolaska
Mavara..."
Istog časa sam shvatila zbog čega je nastojnica došla! Ljupko, krhko lice
moje majke obli rumenilo i ona jednom brzo osmotri Feša, a zatim mene. Kršila
je prste u krilu, ne znajući kome da se prikloni.
"Ne želim da vas uznemirim, gospoño Feš", nastavi nastojnica mirnim
glasom, premda ne uspevajući da potpuno priguši hitnju. "Ali računala sam na
korzikansku čast, to jest da ćete na moju uslugu odgovoriti uslugom. Priznajem
da sam vas prevarila kada sam vam učinila uslugu koju niko od mene nije tražio.
Ali nadam se da moj trud nije bio uzaludan." Feš je bio zbunjen, ali ne i ja. Na
Korzici sam živela od roñenja - i dobro sam znala legende o porodici moje
majke, Pijetre-Santase, koji su boravili na ovom ostrvu još od pamtiveka.
"Majko", rekoh, "to su samo stari mitovi, ili si mi ti bar uvek tako govorila.
Zašto ih ne bi podelila sa Madam de Rok koja je tako mnogo učinila za nas?"
Posle ovih mojih reči Feš spusti šaku na majčinu i stisnu je u znak podrške.
"Madam de Rok", oslovi je moja majka drhtavim glasom, "dugujem vam
zahvalnost, a mi smo narod koji plaća svoje dugove. Ali priča koju ste nam
ispričali me je uplašila. Praznoverje nam je u krvi. Mada većina porodica sa
ovog ostrva potiče iz Etruskanije, Lombardije i Sicilije - moja vodi poreklo od
prvih naseljenika. Potičemo od Feničana, drevnog naroda sa istočne obale
Mediteranskog mora. Naselili smo Korziku šesnaest vekova pre roñenja Hrista."
Nastojnica je lagano klimala glavom, a moja majka je pričala dalje.
"Ti Feničani bili su trgovci, poznati u drevnim istorijama kao 'Narod s mora'.
Grci su ih nazivali 'Phoinikes' - što znači 'krvavo crveni' - možda zbog purpurno
crvene boje koju su dobijali iz školjki, možda po legendarnoj vatrenoj ptici, ili
palmovom drvetu, što se sve označavalo kao "Feniks": 'crveno poput vatre'. Ima
i onih koji smatraju da potiču sa Crvenog mora i da su nazvani po svojoj
domovini. Ali ništa od toga nije tačno. Ime smo dobili po boji svoje kose. I sva
kasnija plemena Feničana, kao što su Venecijanci, bili su poznati po tom
plamenocrvenom znaku. To naglašavam, pošto su ti čudni i primitivni narodi
štovali crvene stvari, boju plamena i krvi.
Iako su ih Grci nazivali 'Phoinikes', oni su sebe zvali narod Kna - ili Knososa
- a kasnije Kananitima. Iz Biblije saznajemo da su bili mnogobošci, da su štovali
bogove Vavilonaca: boga Bela, koga su nazivali Ba'al; Ištar, koja je postala
Astarte; i Mel'Kuart, koju su Grci nazivali Kar, što znači 'Usud' ili 'Sudbina' a
koju je moj narod nazivao Moloh."
"Moloh", prošaputa nastojnica. "Jevreji nisu odobravali pagansko štovanje
ovog boga, ali su optuženi da su ga i sami prihvatili. Bacali su živu decu u vatru
ne bi li umilostivili dotičnog boga..."
"Da", potvrdi moja majka, "i gore od toga. Iako je većina drevnih naroda
verovala da je osveta dostupna samo bogovima, Feničani su smatrali da pripada
njima. Mesta koja su osnovali - Korzika, Sardinija, Marselj, Venecija, Sicilija -
mesta su gde izdaja i dan danas znači jednostavno kraj; gde odmazda znači
pravdu. Čak i danas njihovi potomci haraju Mediteranom. Ti varvarski gusari
nisu potomci Berbera, već Barbarose - 'crvenobradog'! U Tunisu i Alžiru oni još
drže dvadeset hiljada Evropljana radi otkupa i na taj način se bogate. To su pravi
potomci Feničana: ljudi koji vladaju morem iz ostrvskih tvrñava, koji štuju boga
lopova, žive od prevara i umiru zbog vendete!"
"Da", izgovori uzbuñeno nastojnica. "Upravo to su Mavari rekli Karlu
Velikom: sama šahovska garnitura pobrinuće se za Sar - osvetu! Ali šta je to? U
čemu se sastoji ta mračna tajna, za kojom su Mavari tragali, a koja je možda bila
poznata Feničanima? Kakvu moć sadrže te figure - za koju se možda nekada
znalo, ali je sada zauvek izgubljena, a ključ nije zakopan s njom?"
"Nisam sigurna", odvrati moja majka, "ali iz onoga što ste mi ispričali, čini
mi se da nazirem trag. Rekli ste da je osam Mavara donelo Karlu Velikom
šahovsku garnituru i da su odbili da se od nje rastanu - tako da su s njom čak
krenuli i u Monglan, gde se verovalo da upražnjavaju tajne obrede. Naslućujem
o kakvim je obredima reč. Moji preci Feničani upražnjavali su obrede
posvećenja slične onima koje ste opisali. Štovali su sveti kamen, ponekad čelik
ili kakav monolit, za koji su verovali da sadrži glas božji. Kao što se u Kaabi u
Meki nalazio crni kamen, u Jerusalemu Kamena Kupola, u svakom feničanskom
svetilištu nalazio se masseboth.
U našim legendama postoji priča o ženi po imenu Eliza, koja je došla iz Tira.
Brat joj je bio kralj; kada joj je ubio muža, ukrala je sveto kamenje i pobegla u
Kartaginu na obali Severne Afrike. Brat ju je progonio - jer je ukrala njegove
bogove. U našoj verziji priče, žrtvovala se na lomači kako bi umilostivila
bogove i spasila svoj narod. Ali bacajući se u plamen, obećala je da će se
ponovo dići kao feniks iz pepela - onog dana kada kamenje propeva. Toga dana
Zemlju će stići kazna."
Nastojnica je veoma dugo ostala ćutke da sedi pošto je moja majka završila
priču. Ni moj očuh ni ja nismo prekinuli njihove misli. Konačno, nastojnica
progovori o onome o čemu je razmišljala.
"Orfejeva tajna", reče ona. "Pesmom je oživljavao stenje i kamenje. Tako je
umilno pevao da je čak i pustinjski pesak ronio krvavo-crvene suze. Iako je to
možda samo mit, osećam da je dan odmazde blizu. Ako Monglanska garnitura
uskrsne, neka nam se nebo smiluje, jer ja verujem da ona krije ključ kojim se
otvaraju nema usta Prirode, kako bi se oslobodili glasovi bogova."
Leticija se osvrnu po maloj trpezariji. Ugalj u posudi za žeravicu pretvorio se
u pepeo. Njeno dvoje dece ćutke je sedelo i posmatralo je, ali je zato Mirela bila
kao zaneta.
"Da li je nastojnica rekla šta misli kako garnitura može do toga da dovede?"
upita ona.
Leticija odmahnu glavom. "Nije, ali zato se ispunilo njeno drugo
proročanstvo - ono o Rusou. Prve jeseni posle njene posete stigao je njegov
čovek - mladi Škot po imenu Džejms Bosvel. Pod izgovorom da piše istoriju
Korzike, sprijateljio se sa Paolijem i svakog dana s njim večerao. Nastojnica nas
je zamolila da joj javljamo sve što preduzima i da upozorimo porodice
feničanskog porekla da mu ne otkrivaju stare priče. To i nije bilo potrebno jer mi
smo po prirodi ljudi koji se drže svojih klanova, tajanstveni i ne stupamo lako u
razgovor sa strancima osim, ako im, kao nastojnici, mnogo ne dugujemo. Kao
što je takoñe predvidela, Bosvel je stupio u vezu sa Francom Fešom, ali ga je
hladni prijem moga poočima odbio, tako da ga je u šali prozvao tipičnim
Švajcarcem. Kada je Istorija Korzike i život Paskvalea Paolija kasnije
objavljena, iz nje se dalo naslutiti da nije mnogo šta uspeo da sazna što bi
koristilo Rusou. Razume se, Ruso je odavno mrtav..."
"A Monglanska garnitura je uskrsla", dovrši rečenicu Mirela, ustavši i
zagledavši se Leticiji u oči. "Vaša priča objašnjava značenje nastojničine poruke
i prirodu vašeg prijateljstva - ali ništa više od toga. Očekujete li, gospoño, da ja
progutam priču o kamenju koje peva i osvetoljubivim Feničanima?
Istina je da imam crvenu kosu kao Eliza od K'ara - ali ispod moje kose je
pamet! Nastojnica Monglana nije veći mistik od mene i ni ona se sigurno ne bi
zadovoljila ovom pričom. Pored toga, vi ste nam objasnili samo prvi deo poruke
- ona je vašoj kćeri još rekla da ćete kada saznate ove vesti znati šta treba činiti!
Šta je pod tim mislila, gospoño Bonaparte?... I kakve veze to ima sa formulom?"
Kada je čula ove Mireline reči, Leticija poblede kao krpa i prinese ruku
grudima. Eliza i Napoleon bili su prikovani za stolice, ali Napoleon ipak
prošaputa: "Kakvom formulom?"
"Formulom za koju je Volter znao - za koju je kardinal Rišelje znao - za koju
je bez sumnje i Ruso znao - i za koju vaša majka nema sumnje sigurno zna!"
povika Mirela, povisujući glas kod svake nove reći. Zelene oči su joj gorele
poput tamnih smaragda dok je zurila u Leticiju, koja je i dalje sedela kao u šoku.
Mirela preñe preko sobe u dva žustra koraka, ščepa Leticiju za ruke i podiže
je sa stolice. Napoleon i Eliza takoñe skočiše na noge, ali Mirela podiže šaku u
znak upozorenja da ne prilaze.
"Odgovorite mi, gospoño - te figure su već ubile dve žene pred mojim očima.
Upoznala sam odvratnu i zlu narav jednog od onih koji tragaju za njima - čoveka
koji me progoni i u ovom trenutku i koji je spreman da me ubije zbog onoga što
znam. Kutija je otvorena i Smrt je puštena iz nje. Videla sam to vlastitim očima
- isto kao što sam videla i Monglansku garnituru - i simbole ugravirane u nju!
Znam da postoji formula. A sada mi kažite šta je to nastojnica želela da učinite!"
Gotovo da je tresla Leticiju, lica iskrivljenog od besa jer je ponovo pred očima
videla lice Valentine - Valentine koja je umrla zbog tih figura.
Leticiji su usne podrhtavale - plakala je, ta žena od čelika koja nikada nije
pustila ni suzu. Kada ju je Mirela ščepala, Napoleon je zagrlio majku, a Eliza je
nežno dotakla Mirelinu ruku.
"Majko", poče Napoleon, "moraš joj reći. Kaži joj ono što je zanima. Blagi
Bože, bila si hrabrija od stotinu francuskih vojnika sa puškama! O kakvom se to
užasu ovde radi kada čak ne možeš o njemu ni da govoriš?"
Leticija je pokušavala da progovori, a preko suvih usana slivale su joj se
slane suze dok se trudila da obuzda jecaje.
"Zaklela sam se - svi smo se zakleli - da nikada o tome nećemo govoriti",
izusti ona. "Helena - nastojnica, ona je znala da postoji formula - i pre no što je
videla garnituru. Rekla mi je da će je, ako se dogodi da ona bude prva koja će je
posle hiljadu godina izneti na svetlost dana, zapisati - zapisaće simbole urezane
na figurama i tabli - i nekako će ih poslati meni!"
"Vama?" upita Mirela. "Zašto vama? U to vreme bili ste dete."
"Da, dete", primeti Leticija, osmehnuvši se kroz suze. "Dete od četrnaest
godina - koje se ubrzo potom udalo. Dete koje je rodilo trinaestoro dece i
gledalo kako petoro umire. Još sam dete, jer nisam shvatila kakva se opasnost
krila u obećanju koje sam dala nastojnici."
"Recite mi", zamoli je nežno Mirela. "Recite mi šta ste joj obećali da ćete
učiniti."
"Celog života proučavala sam drevne istorije. Obećala sam Heleni da ću,
kada bude imala te figure u rukama - otići do naroda moje majke u Severnu
Afriku - da ću otići do drevnog pustinjskog muftije. I da ću dešifrovati formulu."
"Znate tamo ljude koji bi mogli da vam pomognu?" upita uzbuñeno Mirela.
"Ali, gospoño, upravo tamo sam se i ja uputila. Oh, dozvolite mi da ja izvršim
taj zadatak. To mi je jedina želja! Znam da sam bolesna... ali mlada sam, i brzo
ću se oporaviti..."
"Prvo moramo stupiti u vezu sa nastojnicom", reče Leticija, povrativši nešto
od prethodnog samopouzdanja. "Pored toga, biće ti potrebno više od jedne
večeri da saznaš sve što sam ja naučila za četrdeset godina! Iako misliš da si
jaka, nisi dovoljno jaka da bi mogla putovati - mislim da sam se dovoljno
nagledala sličnih bolesti, tako da zasigurno znam da će ova narednih šest-sedam
meseci ići svojim tokom. Imaćeš dovoljno vremena da naučiš..."
"Šest ili sedam meseci!" povika Mirela. "Nemoguće! Ne mogu tako dugo
ostati ovde na Korzici!"
"Bojim se da ćeš morati, draga moja", odvrati Leticija uz osmeh. "Ti uopšte
nisi bolesna. Trudna si."
LONDON, NOVEMBAR 1792.
Šest stotina pedeset milja severno od Korzike, otac Mirelinog deteta, Šarl
Moris de Taljeran-Perigor, sedeo je na smrznutoj obali Temze i pecao.
Pored njega na čekinjavoj travi bilo je rašireno nekoliko vunenih šaleva
prekrivenih voštanim platnom. Kilote je podvio iznad kolena i podvezao trakom,
a cipele i čarape ležale su uredno složene pored njega. Na sebi je imao debeo
kožni haljetak i krznom postavljene čizme, a na glavi šešir širokog oboda koji je
sprečavao da mu sneg pada na kragnu.
Iza njega, ispod snegom prekrivenih grana velikog hrasta, stajao je Kurtijad,
držeći preko jedne ruke pletenu korpu punu ribe i gospodarev somotski žaket
uredno smotan i prebačen preko druge ruke. Pletena korpa bila je postavljena
požutelim francuskim novinama starim dva meseca koje su do tog jutra visile na
zidu radne sobe; sada su služile za upijanje riblje krvi.
Kurtijad je znao šta je pisalo u tim novinama i prilično mu je laknulo kada ih
je Taljeran iznenada strgnuo sa zida, gurnuo u korpu i objavio da je vreme da
krenu na pecanje. Njegov je gospodar bio neobično tih od dana kada su te vesti
stigle do njega iz Francuske. Zajedno su ih naglas pročitali:
TRAŽI SE ZBOG IZDAJE
Taljeran, bivši biskup od Otina, emigrirao je... pokušavamo da dobijemo
neka bliža obaveštenja od roñaka i prijatelja koji su mu možda pružili utočište.
Ovaj opis... dugačko lice, plave oči, prosečan nos malo povijen naviše. Taljeran-
Perigor hramlje na desnu ili levu nogu...
Kurtijad je pogledom pratio tamne obrise barki koje su se kretale uzvodno i
nizvodno po tmurnoj, sivoj vodi Temze. Gromade leda odlomljene od rečnih
obala, koje su usisavale jake struje, poskakivale su poput dvorskih luda.
Taljeranov plovak plutao je meñu trskom izmeñu pukotina garavog leda. Čak i
na hladnom vazduhu, Kurtijad je mogao da namiriše jak i slan miris ribe. Zima
je, kao i mnoge druge stvari, stigla prerano.
Pre jedva dva meseca, dvadeset trećeg septembra, Taljeran je stigao u
London u malu kuću u ulici Vudstok koju je Kurtijad pripremio za njegov
dolazak. I to u poslednji čas, pošto je dan pre toga komitet otvorio kraljev
"čelični orman" u Tiljeriju - i pronašao Miraboova i La Portova pisma iz kojih je
saznao da su iz Rusije, Španije i Turske - pa čak i od strane Luja XVI -
mnogobrojna mita završila u rukama odanih članova Skupštine.
Mirabo je imao sreće; bio je već mrtav, pomisli Taljeran, dok je namatao
udicu i davao znak Kurtijadu da mu donese novi mamac. Sahrani tog velikog
državnika prisustvovalo je tri stotine hiljada ljudi - a sada su preko njegove biste
u Skupštini prebacili veo i premestili mu pepeo iz Panteona. Kralj će
nesumnjivo proći mnogo gore. Život mu je već ionako visio o koncu; bio je
zatočen zajedno sa porodicom u kuli vitezova templarskog reda - tog moćnog
društva Slobodnih zidara koji su zahtevali da mu se sudi.
Taljeranu su sudili u odsustvu i proglasili ga krivim. Mada nisu imali nikakav
čvrst dokaz protiv njega, ništa napisano njegovom rukom, u La Porteovim
zaplenjenim pismima mogli su se naći nagoveštaji da bi njegov prijatelj biskup,
kao bivši predsednik Skupštine, bio voljan da se založi za kralja - za odreñenu
nadoknadu.
Taljeran zabode udicu kroz salo koje mu je Kurtijad dao kao mamac i sa
uzdahom je ponovo zabaci u tamnu vodu Temze. Sav njegov trud da napusti
Francusku sa diplomatskim pasošem bio je uzaludan. Pošto su u vlastitoj zemlji
želeli da ga se dočapaju zbog izdaje, vrata visokog plemstva u Engleskoj bila su
mu zatvorena. Čak su ga i ovdašnji emigranti prezirali, jer je izdao vlastitu klasu
pomažući Revoluciju. Najgore od svega bilo je to što je ostao bez ikakvih
sredstava za život. Čak i one ljubavnice kojima se nekada obraćao za finansijsku
pomoć sada su u Londonu takoñe bile bez ičega, primorane da prave slamnate
šešire ili pišu romane.
Život je postao čemeran. Posmatrao je kako trideset osam godina njegovog
postojanja odnosi struja isto kao mamac koji je upravo bacio u crnu vodu, kako
sve nestaje bez traga. Ali još je imao štap. Iako je o tome retko kad govorio, nije
zaboravljao da potiče od Karla Ćelavog, unuka Karla Velikog. Adalber od
Perigora postavio je na presto Francuske Iga Kapeta; Tajfer Rezač bio je junak
bitke kod Hestingsa; Helije de Taljeran postavio je papu Jovana XXII u
Ribareve Cipele. Bio je potomak duge loze ljudi koji su ustoličavali kraljeve i
čiji je moto bio: "Reque Dieu": Služimo samo Bogu. Kada bi im život postao
čemeran, Taljerani od Perigora pre su bili spremni da bace rukavicu nego peškir.
Namotao je udicu, odsekao mamac i bacio ga u Kurtijadovu korpu. Sobar mu
pomože da se uspravi.
"Kurtijade", reče Taljeran, dodajući mu štap, "poznato ti je da za nekoliko
meseci punim trideset devet godina."
"Svakako", odvrati sobar. "Želi li gospodin da pripremim proslavu?"
Na ovo, Taljeran zabaci glavu i nasmeja se. "Krajem ovog meseca moram
napustiti kuću u ulici Vudstok i iznajmiti neku manju u Kenzingtonu. Ako kraj
godine dočekamo bez ikakvog izvora prihoda, biću primoran da prodam
biblioteku..."
"Možda je gospodin nešto prevideo", primeti učtivo Kurtijad, pomažući
Taljeranu da skine pojedine delove odeće i pridržavajući mu somotski žaket.
"Nešto što je možda usud udelio da mu pomogne u teškoj situaciji u kojoj se
sada nalazi - mislim na ono što se nalazi iza knjiga u gospodinovoj biblioteci u
ulici Vudstok."
"Nema dana, Kurtijade", odvrati Taljeran, "da i sam na to ne pomislim.
Meñutim, mislim da te figure nisu na prodaju."
"Ako mogu da budem toliko drzak", nastavi Kurtijad, složivši Taljeranovu
odeću i pokupivši njegove sjajne, plitke cipele sa obale, "da li je gospodin u
poslednje vreme dobio bilo kakve vesti o gospoñici Mireli?"
"Nisam", priznade on, "ali još nisam spreman da joj sročim epitaf. Ona je
hrabra devojka i na pravom je putu. Hteo sam da kažem, ovo blago koje se
trenutno nalazi kod mene možda poseduje veću vrednost od one koju bismo
dobili za njegovu težinu u zlatu - zašto bi inače toliki ljudi toliko dugo tragali za
njim? Vek iluzija se okončao u Francuskoj. Kralj je stavljen na terazije i
zaključeno je da je - poput svih kraljeva - nepotreban. Suñenje će predstavljati
čistu formalnost. Ali anarhija ne može da zameni čak ni najslabiju vladavinu.
Francuskoj je sada potreban voña, ne vladar. Kada se pojavi, ja ću ga prvi
prepoznati."
"Gospodin misli na čoveka koji će se ravnati po Božjoj volji i vratiti mir u
našu zemlju", primeti Kurtijad, kleknuvši da stavi nešto leda u korpu sa ribom.
"Ne, Kurtijade", uzdahnu Taljeran. "Da je Bog želeo da na zemlji vlada mir,
do sada bismo ga već sigurno imali. Citiram jednog spasioca koji je kazao:
'Dolazim da vam donesem ne mir, nego mač.' Čovek o kome govorim znaće u
čemu je vrednost Monglanske garniture - ona se može izraziti jednom rečju:
moć. Upravo to ću ponuditi čoveku koji će uskoro povesti Francusku."
Dok su Taljeran i Kurtijad koračali smrznutim obalama Temze, sobar je
oklevajući postavio pitanje koje mu se motalo po glavi od kada su primili one
francuske novine koje su sada zgužvane ležale ispod leda što se topio i sveže
ribe:
"Kako nameravate da pronañete tog čoveka, kada ne možete da se vratite u
Francusku jer ste optuženi za izdaju?"
Taljeran se osmehnu i lupnu sobara po ramenu sa neuobičajenom
familijarnošću. "Dragi moj Kurtijade, izdaja je pitanje datuma, i ništa više."
PARIZ, DECEMBAR 1792.
Jedanaesti decembar. Suñenje Luju XVI, kralju Francuske. Optužba - izdaja.
Klub Jakubinaca bio je već pretrpan kada je Žak-Luj David ušao na glavna
vrata. Iza njega su se uvukla poslednja tumarala prisutna još od prvog dana
saslušavanja, a nekolicina ga je čak potapšala po ramenu. U prolazu je hvatao
odlomke njihovih razgovora - dame su u separeima pile ukusne likere, ulični
prodavci nudili su led po Skupštini, ljubavnice vojvode od Orleana šaputale su i
kikotale se iza svojih čipkanih lepeza. A kralj se pretvarao da nikada nije video
pisma iz čelične kase kada su mu ih pokazali - poricao je verodostojnost
vlastitog potpisa - izgovarao se na slabo pamćenje kada bi ga optuživali da je
izdao državu - i to ne samo jednom. Svi Jakobinci su se slagali da je kralj dobro
uvežbani lakrdijaš. Većina njih je odlučila kako će glasati još pre no što je prošla
kroz velika hrastova vrata kluba Jakobinaca.
David je upravo prelazio preko popločanog poda bivšeg samostana u kome
su se Jakobinci okupljali, kada ga neko uhvati za rukav. On se okrenu i susrete
sa hladnim, svetlucavim, zelenim očima Maksimilijana Robespjera.
Besprekorno odeven kao i uvek, u srebrno-sivom odelu sa visokom kragnom
i brižljivo napuderisanom kosom, Robespjer je izgledao bleñi nego kada ga je
David poslednji put video, možda čak i hladniji. Klimnuo je Davidu, posegnuo
rukom u unutrašnji džep žaketa i izvadio kutijicu bombona. Uzeo je jednu, a
onda ponudio i Davida.
"Dragi moj Davide", poče on, "dugo te nismo videli, nekoliko meseci. Čuo
sam da radiš na slici "Jeu de Paume". Poznato mi je da si savestan umetnik, ali
stvarno ne bi smeo toliko dugo da odsustvuješ - potreban si Revoluciji."
Tako mu je Robespjer na svoj uglañeni način stavio do znanja da trenutno
nije bilo bezbedno za jednog revolucionara da ostane po strani. Neko bi to
mogao protumačiti kao nedostatak interesovanja.
"Čuo sam, takoñe, kakva je sudbina snašla tvoju štićenicu u zatvoru l'Abe",
dodade on. "Dopusti da ti izrazim svoje najdublje saučešće, iako sa
zakašnjenjem. Pretpostavljam da znaš da su Žirondinci oštro osudili Maraa pred
celom Skupštinom. Kada su zatražili da bude kažnjen, on je ustao na Planini,
izvukao pištolj i opalio u slepoočnicu kao da namerava da se ubije! Odvratna
predstava, ali uspeo je da njome iskupi go život. Možda bi i kralj trebalo da sledi
njegov primer."
"Misliš da će Konvencija osuditi kralja na smrt?" upita David, skrenuvši
razgovor sa bolnog sećanja na Valentininu smrt, o kojoj nije prestajao da misli
svih ovih meseci.
"Živ kralj je opasan kralj", odvrati Robespjer. "Iako nisam za to da se kralj
pogubi, iz njegove prepiske je jasno da je radio protiv države - kao i tvoj prijatelj
Taljeran! Valjda ti je sada jasno da su se moja predviñanja u vezi s njim
obistinila."
"Dobio sam od Dantona poziv da večeras neizostavno doñem", primeti
David. "Koliko sam shvatio, razmatra se predlog da o sudbini kralja odluči
narod glasanjem."
"Da, zbog toga je sazvan ovaj sastanak", potvrdi Robespjer. "Žirondinci, koji
su meka srca, podržavaju ovaj predlog. Ali ako dozvolimo svim njihovim
provincijskim glasačima da glasaju, bojim se da bi to dovelo do povratka
monarhije. A kada smo već kod Žirondinaca, želeo bih da te upoznam sa onim
mladim Englezom koji nam upravo prilazi - prijateljem Anrea Kenijea, pesnika.
Pozvao sam ga da doñe ovamo večeras kako bih poljuljao njegove romantične
iluzije o Revoluciji pustivši ga da vidi levo krilo u akciji!"
David ugleda visokog, štrkljastog mladića koji im se približavao. Koža mu je
bila bolesno žuta, kosa retka i glatka, začešljana sa čela prema temenu; u hodu
se povijao unapred kao da kaska preko prostranog pašnjaka. Na sebi je imao loše
sašiveni smeñi žaket koji je izgledao kao da ga je upravo izvukao iz vreće sa
starim stvarima. Umesto marame, oko vrata je zavezao crnu maramicu - sve
gore od gorega. Ali zato su mu oči bile sjajne i jasne; brada uvučena, nos krupan
i isturen, a mlade, žuljevite šake ukazivale su na to da je odrastao na selu i da je
morao da zarañuje za život.
"Ovo je mladi Vilijem Vordsvort, pesnik", predstavi Robespjer mladića koji
im je prišao i prihvatio Dantonovu ispruženu šaku. "Već je preko mesec dana u
Parizu - ali ovo mu je prva poseta klubu Jakobinaca. Predstavljam vam
grañanina Žak-Luja Davida, bivšeg predsednika Skupštine."
"Gospodine Davide!" uskliknu Vordsvort, toplo stegnuvši Davidovu šaku.
"Imao sam veliku čast da vidim vašu sliku, Sokratovu smrt, izloženu u Londonu,
kada sam krenuo iz Kembridža. Vi ste inspiracija za nekoga poput mene, čija je
najveća želja da zabeleži stvaranje istorije."
"Vi ste pisac?" upita David. "Robespjer će se sa mnom složiti, stigli ste u
pravi čas da prisustvujete velikom dogañaju - padu francuske monarhije."
"Britanski pesnik, naš mistični Vilijam Blejk, objavio je prošle godine
pesmu, 'Francuska revolucija', u kojoj vizionarski predviña, slično kao u Bibliji,
Pad kraljeva. Možda ste je pročitali?"
"Ja se više držim Herodota, Plutarha i Livija", odvrati David uz osmeh. "U
njihovim delima pronalazim odgovarajuće ideje za svoje slike, pošto nisam ni
mistik, a ni pesnik."
"Čudno", primeti Vordsvort. "A u Engleskoj vlada uverenje da iza francuske
revolucije stoje Slobodni zidari, koji mora da su mistici."
"Istina je da većina nas pripada tom društvu", složi se Robespjer. "U stvari,
Taljeran je sam klub Jakobinaca prvobitno osnovao kao red Slobodnih zidara.
Ali za francuske Slobodne zidare teško da bi se moglo reći da su mistici..."
"Poneki jesu", umeša se David. "Mara, na primer."
"Mara?" ponovi Robespjer, izvivši obrvu. "Mora da se šališ. Otkud ti ta
ideja?"
"U stvari, nisam večeras ovamo došao samo zato što me je Danton pozvao",
nevoljno priznade David. "Došao sam da vidim tebe, jer sam mislio da bi mi
možda mogao pomoći. Malopre si pomenuo... nesreću... koja je snašla moju
štičenicu u zatvoru l'Abe. I sam znaš da ona nije nastradala slučajno. Mara je
planirao da je podvrgne ispitivanju i pogubi je jer je verovao da je znala nešto
o... Jesi li ikada čuo za Monglansku garnituru?"
Kada ču te reči, Robespjer preblede. Mladi Vordsvort je gledao čas jednog
čas drugog potpuno zbunjen.
"Znaš li ti o čemu govoriš?" prošaputa Robespjer, povukavši Davida u stranu,
ali Vordsvort krenu za njima, budno pazeći da ne propusti nijednu izgovorenu
reč. "Šta bi tvoja štićenica mogla znati o tim stvarima?"
"Obe moje štićenice su bivše iskušenice koje su došle iz samostana
Monglan..." poče David, ali ga Robespjer ponovo prekinu.
"Zašto to nisi ranije pomenuo?" reče Robespjer drhtavim glasom. "Pa, da... to
objašnjava zašto im je biskup od Otina bio toliko privržen od prvog dana
njihovog boravka u Parizu! Da si mi to samo ranije rekao... pre no što sam ga
pustio da mi umakne!"
"Nisam verovao u tu priču, Maksimilijane", odvrati David. "Smatrao sam je
za običnu legendu, praznoverje. Mara je, meñutim, verovao. A Mirela mu je,
pokušavši da spase život svoje roñake, otkrila da to legendarno blago, u stvari,
postoji! Rekla mu je da ona i roñaka imaju jedan deo i da se on nalazi zakopan u
mojoj bašti. Ali kada je on narednog dana stigao sa ljudima da ga iskopa..."
"Da? Da?" uzbuñeno poče da ponavlja Robespjer, tako snažno stegnuvši
Davidovu ruku da je umalo nije slomio. Vordsvort je upijao svaku reč.
"Mirela je nestala", prošaputa David, "a u blizini male fontane u vrtu našli su
mesto gde je zemlja bila sveže prekopana."
"Gde je sada ta tvoja štićenica?" Robespjer samo što nije počeo da viče
koliko je bio van sebe. "Smesta mora biti dovedena ovamo radi ispitivanja."
"Zbog toga sam i došao, nadajući se da bi mi ti mogao pomoći", reče David.
"Već sam izgubio nadu da će se uopšte vratiti. Mislio sam da bi, pošto imaš
mnogo veza, mogao saznati gde se nalazi i da li je s njom sve u... redu."
"Pronaći ćemo je makar morali Francusku da izvrnemo naopačke", stade da
ga uverava Robespjer. "Moraš mi dati podroban opis, sa što više pojedinosti."
"Daću ti nešto bolje od toga", odvrati David. "Jednom sam je slikao, slika je
u mom ateljeu."
KORZIKA
JANUAR 1793
Ali modelu sa slike, po volji sudbe, nije bilo suñeno da dugo ostane na
francuskom tlu.
Jedne noći krajem januara, dosta posle ponoći, Mirelu je iz dubokog sna
probudila Leticija Bonaparte, došavši u malu sobu koju je Mirela delila sa
Elizom u njihovoj kući u brdima iznad Ajača. Mirela je već tri meseca boravila
na Korzici - i od Leticije je već dosta naučila, ali ne i sve, od onoga zbog čega je
ostala.
"Morate se brzo obući", reče Leticija dvema devojkama, koje su još trljale
oči. U tami sobe, pored Leticije nalazilo se i njeno dvoje manje dece, Marija-
Karolina i ðirolamo, koji su već bili odeveni, kao i Leticija, u putničku odeću.
"Šta se desilo?" povika Eliza.
"Moramo bežati", saopšti im Leticija mirnim, čvrstim glasom. "Dolazili su
Paolijevi vojnici. Kralj Francuske je mrtav."
"Ne!" zavika Mirela, iznenada se uspravivši u krevetu.
"Pogubljen je pre deset dana u Parizu", objasni Leticija, izvlačeći odeću iz
ormana u njihovoj sobi kako bi im pomogla da se brzo obuku. "A Paoli je
pokrenuo trupe ovde na Korzici, u želji da ujedini snage sa Sardinijom i
Španijom... sa namerom da zbace francusku vladu."
"Ali, majko", stade da se protivi Eliza, kojoj se nije napuštala topla postelja,
"kakve sve to ima veze s nama?"
"Tvoja braća Napoleon i Lućano danas po podne su se suprotstavili Paoliju u
korzikanskoj skupštini", odvrati Leticija, iskrivivši usta u kiseo osmeh. "Paoli
im je izrekao vendetta traversa."
"Šta je to?" upita Mirela, izvlačeći se iz kreveta i navlačeći odeću preko glave
kako joj je Leticija koji deo dodavala.
"Prenosna osveta!" prošaputa Eliza. "Na Korzici je običaj kada te neko
povredi, da se osveta proširi na celu porodicu! Ali gde su sada moja braća?"
"Lućano se krije sa mojim bratom, kardinalom Fešom", odvrati Leticija,
dodavši Elizi njenu odeću. "Napoleon je pobegao sa ostrva. Hajdete već jednom,
nemamo dovoljno konja da još noćas stignemo u Bokonjano, čak i kada bi deca
jahala zajedno. Moramo ukrasti kog konja i stići tamo pre zore." Zatim je izišla
iz sobe, gurajući manju decu ispred sebe. Dok su u strahu cvilela u mraku,
Mirela začu Leticiju kako odlučnim glasom kaže: "Ja ne plačem, je li tako?
Zbog čega onda ti plačeš?"
"Šta ima u Bokonjonu?" šapatom upita Mirela Elizu dok su žurno napuštale
sobu.
"Moja baka, Anñela-Marija di Pijetra-Santa, živi tamo", odvrati Eliza. "A to
znači da je situacija krajnje ozbiljna."
Mirela je bila zgranuta. Konačno! Konačno će upoznati staricu o kojoj je
toliko slušala - prijateljicu nastojnice Monglana...
Eliza zagrli Mirelu oko struka dok su hitale u tamu noći.
"Anñela-Marija je ceo život provela na Korzici. Ima toliko braće, roñaka i
potomaka da bi od njih mogla sastaviti vojsku koja bi zbrisala pola ovog ostrva.
Zato se majka njoj obraća za pomoć - što ujedno znači da prihvata prenosnu
osvetu!"
Selo Bokonjano bilo je opasana tvrñava smeštena visoko u vrletnim
planinama, gotovo osam hiljada stopa iznad mora. Skoro je svanulo kada su
prešli i poslednji most na konjima, u koloni po jedan, dok je ispod njih besnela i
ključala bujica obavijena maglom. Dok su se peli uz poslednje brdo, Mirela je
posmatrala biserni Mediteran koji se pružao na istok, mala ostrva Pianozu,
Formiku, Elbu i Monte Kristo koja kao da su lebdela na nebu, a iza njih
treperavu obalu Toskane koja se upravo pomaljala iz magle.
Anñela-Marija de Pijetra-Santa nije se uopšte obradovala kada ih je ugledala.
"Tako znači!" reče patuljasta žena, sa šakama na bokovima, koja je upravo
izišla iz male kamene kuće da dočeka umorne jahače. "Opet su u nevolji sinovi
Karla Bonapartea! Mogla sam znati da će nas jednog dana uvaliti u ovo."
Ako je Leticija i bila iznenañena što njena majka zna zbog čega su došli, nije
to ničim pokazala. Lice joj je i dalje bilo mirno i spokojno, na njemu se nije
moglo nazreti nikakvo osećanje; skočila je sa konja i krenula da zagrli i poljubi
u oba obraza svoju majku, svu kvrgavu i besnu.
"Dosta, dosta", odbrusi starica, "prekini s tim formalnostima. Skini decu sa
tih konja, izgledaju kao da su već napola mrtva! Zar ih ne hraniš? Očerupani
pilići!" I ona se uzmuva unaokolo, vukući dvoje mlañih za noge ne bi li ih
skinula sa konja. Kada stiže do Mirele, zastade i ostade da je promatra kako
silazi s konja. Zatim joj priñe, ščepa je grubo za bradu i stade da joj okreće glavu
čas na jednu čas na drugu stranu kako bi je dobro osmotrila.
"Znači to je ta o kojoj si mi pričala", dobaci ona preko ramena Leticiji. "Ona
što je trudna? Iz Monglana?"
Mirela je već bila u petom mesecu trudnoće i bolje se osećala, kao što joj je
Leticija i obećala.
"Moramo je skloniti sa ostrva, majko", odvrati Leticija. "Ne možemo je više
štititi, mada znam da bi nastojnica želela da i dalje ostane pod našim okriljem."
"Koliko je naučila?" upita starica.
"Onoliko koliko sam mogla da je naučim za tako kratko vreme", reče
Leticija, na trenutak se zagledavši u Mirelu svojim bledoplavim očima. "Ali ne
dovoljno."
"Ne stojmo ovde gde svako može da nas čuje!" povika starica. Zatim se
okrenu ka Mireli i zagrli je svojim mršavim rukama. "Ti poñi sa mnom, mlada
damo. Možda će me Helen de Rok proklinjati zbog onoga što nameravam da
učinim - ali trebalo je da mi revnosnije odgovara na poruke! Nisam od nje dobila
pismo cela tri meseca koliko si ti ovde.
Noćas", nastavi ona tajanstvenim šapatom, vodeći Mirelu prema kući, "pod
okriljem tame, sredila sam da te brod prebaci do jednog mog prijatelja, gde ćeš
biti bezbedna dok osveta ne proñe."
"Ali, gospoño", poče Mirela, "vaša kćerka me još nije svemu naučila. Ako
sada budem morala da odem i nastavim da se krijem dok se ova bitka ne okonča,
moj zadatak će morati da bude odložen. Ne mogu više da čekam."
"Ko od tebe traži da čekaš?" ona potapša Mirelu po malom stomaku i
nasmeja se. "Pored toga, potrebno je da poñeš tamo kuda te šaljem - i mislim da
nećeš imati ništa protiv. Prijatelj koji će te štititi zna da ćeš doći, mada te ne
očekuje tako brzo. Zove se Šahin - pravo vatreno ime. Na arapskom to znači
'Sivi soko'. On će te dalje uputiti u stvari, u Alžiru."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

18 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:37 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
Pošto su večerali i smestili manju decu u krevet, Leticija je u male šolje
sipala jabukovaču i četvoro "odraslih" se smestiše oko posude sa žeravicom u
trpezariji.
"Pre svega", poče Eliza, "želim da se izvinim zbog svoje naglosti, gospoñice.
Deca su mi ispričala kako ste se hrabro poneli kada ste noću napustili Pariz za
vreme Terora, i to sami. Zamolila sam Napoleona i Elizu da ostanu i saslušaju
šta imam da kažem. Želim da znaju šta od njih očekujem - a to je da vas prihvate
za člana porodice, kao što sam vas ja već prihvatila. Šta god da nam budućnost
donese, od njih očekujem da vam uvek priteknu u pomoć kao da ste jedna od
nas."
"Gospoño", zausti Mirela, grejući jabukovaču pored posude sa žeravicom,
"na Korziku sam došla da bih - lično od vas čula značenje nastojničine poruke.
Zadatak koji mi predstoji da obavim nametnut mi je igrom slučaja. Poslednji
član moje porodice stradao je zbog Monglanske garniture - i ja zavetujem svaku
kap svoje krvi, svaki svoj dah, svaki čas koji ću provesti na ovom svetu,
otkrivanju mračne tajne koju kriju te figure,"
Leticija pogleda Mirelu, njenu crveno-zlatnu kosu koja se presijavala na sjaju
žeravice, njen mladi lik kome nisu pristajale tako teške reči - i oseti jak bol u
srcu zbog onoga što je odlučila da učini. Nadala se da će se Nastojnica
Monglana složiti sa njenom odlukom.
"Ispričaću vam ono što želite da znate", reče ona konačno. "Za svoje
četrdeset dve godine ni sa kim nisam razgovarala o onome što ću vama sada
reći. Budite strpljivi, jer priča nije nimalo jednostavna. Kada budem završila,
shvatićete sav užas tereta koji me je pritiskao svih ovih godina - tereta koji sada
predajem vama."
PRIČA GOSPOðE MAJKE
Paskvale Paoli je oslobodio Korziku od ðenovljana kada mi je bilo osam
godina. Po očevoj smrti, majka se preudala za Švajcarca po imenu Franc Feš. Da
bi mogao da se oženi njome, morao je da se odrekne svoje kalvinističke vere i
preñe u katolike. Njegova porodica ga se odrekla i ostavila ga bez prebijene
pare. Zahvaljujući toj okolnosti, u naše živote ušla je Nastojnica iz Monglana.
Malo ljudi zna da Helena de Rok potiče iz stare plemićke porodice Savoja -
njena porodica imala je imanja u mnogim zemljama, tako da je i ona sama
mnogo putovala. Godine 1764. kada sam je srela, već je bila nastojnica u
Monglanu, iako još nije imala ni četrdeset godina. Poznavala je porodicu Feš, tu
buržoasku porodicu koja ju je - kao plemkinju polušvajcarskog porekla, iako
katolkinju - veoma poštovala. Saznavši za novnonastalu situaciju, preuzela je na
sebe zadatak da posreduje izmeñu mog očuha i njegove porodice u želji da
ponovo uspostavi porodične odnose; u to vreme svima je taj čin izgledao krajnje
nesebičan.
Moj očuh Franc Feš bio je visok, mršav čovek koščatog, dopadljivog lica.
Kao pravi Švajcarac, govorio je tiho, retko iznosio svoje mišljenje i gotovo
nikome nije verovao. Bio je, razume se, zahvalan Madam de Rok što ga je
izmirila sa porodicom, pa ju je pozvao u naš dom na Korzici. Nismo imali pojma
da joj je to bio cilj od samog početka.
Nikada neću zaboraviti dan kada je stigla u našu staru, kamenu kuću,
smeštenu visoko u korzikanskim planinama gotovo osam hiljada stopa iznad
mora. Da bi stigao do nje, čovek je morao da savlada krajnje težak uspon po
klizavim stenama, strmim gudurama, i da proñe kroz neprobojnu makiju koja je
na pojedinim mestima oblikovala zidove visoke i po šest stopa. Ali nastojnicu
nije zaplašilo ovo putovanje. Čim su obavili formalnosti oko upoznavanja,
prešla je na ono zbog čega je došla.
"Dolazim ovamo, France Feše, ne samo zbog toga što ste me krajnje ljubazno
pozvali", poče ona, "već zbog jedne veoma važne i hitne stvari. Postoji jedan
čovek - Švajcarac kao i vi, koji je takoñe prešao u katoličku veru. Mnogo ga se
plašim, jer prati svaki moj korak. Verujem da ga zanima tajna koju čuvam -
tajna stara možda hiljadu godina. Sve što radi ukazuje na to: studirao je muziku,
čak je i pisao dnevnik o muzici - a komponovao je i operu sa čuvenim Andre
Filidorom. Prijateljuje sa filozofima Grimom i Didroom, koji su pod patronatom
ruskog dvora Katarine Velike. Čak se dopisuje i sa Volterom - čovekom koga
prezire! Kako je sada suviše bolestan da bi putovao, unajmio je uhodu koji se
uputio ovamo na Korziku. Tražim da mi pomognete: da učinite nešto za mene,
kao što sam ja učinila za vas."
"Ko je taj Švajcarac?" upita Feš sa velikim zanimanjem. "Možda ga
poznajem."
"Bez obzira na to da li ga poznajete lično ili ne, njegovo ime vam je sigurno
znano", odvrati nastojnica. "Reč je o Žan-Žaku Rusou."
"Ruso! Nemoguće!" povika moja majka, Anñela-Marija. "Ali on je veliki
čovek! Korzikanska revolucija se zasnivala na njegovim teorijama o prirodnim
vrlinama! U stvari, Paoli ga je najmio da nam napiše ustav - Ruso je taj koji je
kazao: 'Čovek se raña slobodan, ali svuda živi u lancima.'"
"Jedno je govoriti o načelima slobode i vrline", oporo primeti nastojnica, "a
drugo postupati u skladu s njima. To je čovek koji tvrdi da su knjige oruñe zla -
a onda napiše šest stotina strana o tome. Prvo izjavi da decu majke moraju
hraniti fizički, a očevi intelektualno - a onda svoju ostavi na stepenicama
sirotišta! Još mnogo revolucija biće pokrenuto u ime 'vrlina' koje on propoveda -
a on traga za oruñem moći koje će sve ljude baciti u okove... osim onog ko ga
poseduje!" Nastojničine oči su sijale poput uglevlja u ovom držaću za žeravicu.
Feš ju je oprezno odmeravao.
"Zanima vas šta ću od vas tražiti", primeti nastojnica, osmehnuvši se.
"Poznajem Švajcarce, gospodine. I ja sam delimično jedna od njih. Odmah ću
preći na to. Potrebni su mi obaveštenje i saradnja. Jasno mi je da mi ne možete
dati nijedno od toga - dok vam ne kažem kakvu to tajnu čuvam koja je pokopana
u Monglanskoj opatiji."
Veći deo toga dana nastojnica nam je pričala nadugačko i naširoko o
legendarnoj šahovskoj garnituri, za koju se tvrdi da je pripadala Karlu Velikom i
za koju se veruje da je zakopana u Monglanskoj opatiji već hiljadu godina.
Kažem "veruje se" - jer je niko živ, u stvari, nije video, mada su mnogi
pokušavali da saznaju gde je tačno sklonjena i u čemu se sastoje njene navodne
moći. Nastojnica je strahovala, kao i sve njene prethodnice, da će za vreme svog
službovanja morati da otkopa to blago. Da će biti odgovorna za otvaranje
Pandorine kutije. Kao ishod toga, počela je da se plaši onih čiji bi se putevi
suviše često ukrštali s njenim, kao što igrač šaha s nepoverenjem gleda na sve
figure koje bi mogle da ga ugroze - uključujući tu i vlastite - i planira unapred
protivnapade. S tim je ciljem došla na Korziku.
"Možda znam šta Ruso traži ovde", reče nastojnica, "jer istorija ovog ostrva
je ujedno drevna i tajanstvena. Kao što pomenuh, Monglansku garnituru su
Karlu Velikom poklonili Mavari iz Barselone. Ali leta gospodnjeg 809. - pet
godina pre Karlove smrti - jedna druga skupina Mavara zauzela je ostrvo
Korziku.
I u islamskoj veri kao i u hrišćanstvu ima veoma mnogo sekti", nastavi ona,
iskrivivši usta u grčeviti osmeh. "Odmah po Muhamedovoj smrti, njegova
vlastita porodica otpočela je rat raspolutivši veru. Sekta koja se naselila na
Korzici bili su šiiti; bili su to mistici koji su propovedali talim, tajno učenje koje
je najavljivalo Spasiteljev dolazak. Osnovali su mistični kult, svoju ložu,
razradili tajne obrede upućivanja i imali velikog majstora - na čemu današnji
Slobodni zidari zasnivaju svoje obrede. Pokorili su Kartaginu i Tripoli,
zasnovavši tamo moćne dinastije. Jedan iz njihovih redova, Persijanac iz
Mesopotamije po imenu K'armat, po drevnoj boginji Kar, podigao je vojsku koja
je napala Meku i ukrala Kaabaov veo i sveti crni kamen koji je bio umotan u
njega. Na kraju su se iz njihovih redova iznedrili hašhašini, političke ubice koje
su se nadahnjivale drogama i od čijeg imena potiče i naša reč 'assasins'
("ubice").
Sve vam to pričam zato što je ta nemilosrdna, politički motivisana sekta šiita,
koja se naselila na Korzici, znala za Monglansku garnituru. Proučavali su drevne
egipatske, vavilonske i sumerske zapise u kojima se govori o mračnim tajnama
čije se rešenje krilo, kako su verovali, i toj garnituri. Zato su želeli da je povrate.
Za vreme rata koji je usledio i potrajao nekoliko vekova - ovi tajni mistici
nikako nisu uspevali da pronañu i povrate garnituru; uvek bi im neko osujetio
plan. Konačno su Mavari potpuno bili proterani iz svojih uporišta u Italiji i
Španiji. Rascepkani na unutrašnje klike, prestali su da predstavljaju veliku silu u
istoriji."
Sve vreme dok je nastojnica pričala ovu priču moja majka je bila neobično
mirna. Inače je uvek bila otvorena i srdačna, a sada kao da se zatvorila u sebe i
bila na oprezu. I Feš i ja smo to primetili, pa je možda zato on uzeo reč, ne bi li
je obodrio:
"Vaša priča ostavila je snažan utisak kako na mene tako i na moju porodicu",
reče on. "Ali vi verovatno očekujete da se mi zapitamo za kakvom to tajnom
gospodin Ruso traga na ovom ostrvu - i zašto ste upravo nas izabrali za
poverenike u svom pokušaju da mu doskočite."
"Iako je Ruso, kao što rekoh, suviše bolestan da bi sam putovao", odvrati
nastojnica, "nema sumnje da će naložiti svom uhodi da poseti jednog od
malobrojnih Švajcaraca koji ovde prebivaju. Što se tiče tajne za kojom traga -
možda bi nam vaša žena, Anñela-Marija, mogla reći nešto više. Koreni njene
porodice sežu u daleku prošlost Korzike - ako ne grešim, čak u doba pre dolaska
Mavara..."
Istog časa sam shvatila zbog čega je nastojnica došla! Ljupko, krhko lice
moje majke obli rumenilo i ona jednom brzo osmotri Feša, a zatim mene. Kršila
je prste u krilu, ne znajući kome da se prikloni.
"Ne želim da vas uznemirim, gospoño Feš", nastavi nastojnica mirnim
glasom, premda ne uspevajući da potpuno priguši hitnju. "Ali računala sam na
korzikansku čast, to jest da ćete na moju uslugu odgovoriti uslugom. Priznajem
da sam vas prevarila kada sam vam učinila uslugu koju niko od mene nije tražio.
Ali nadam se da moj trud nije bio uzaludan." Feš je bio zbunjen, ali ne i ja. Na
Korzici sam živela od roñenja - i dobro sam znala legende o porodici moje
majke, Pijetre-Santase, koji su boravili na ovom ostrvu još od pamtiveka.
"Majko", rekoh, "to su samo stari mitovi, ili si mi ti bar uvek tako govorila.
Zašto ih ne bi podelila sa Madam de Rok koja je tako mnogo učinila za nas?"
Posle ovih mojih reči Feš spusti šaku na majčinu i stisnu je u znak podrške.
"Madam de Rok", oslovi je moja majka drhtavim glasom, "dugujem vam
zahvalnost, a mi smo narod koji plaća svoje dugove. Ali priča koju ste nam
ispričali me je uplašila. Praznoverje nam je u krvi. Mada većina porodica sa
ovog ostrva potiče iz Etruskanije, Lombardije i Sicilije - moja vodi poreklo od
prvih naseljenika. Potičemo od Feničana, drevnog naroda sa istočne obale
Mediteranskog mora. Naselili smo Korziku šesnaest vekova pre roñenja Hrista."
Nastojnica je lagano klimala glavom, a moja majka je pričala dalje.
"Ti Feničani bili su trgovci, poznati u drevnim istorijama kao 'Narod s mora'.
Grci su ih nazivali 'Phoinikes' - što znači 'krvavo crveni' - možda zbog purpurno
crvene boje koju su dobijali iz školjki, možda po legendarnoj vatrenoj ptici, ili
palmovom drvetu, što se sve označavalo kao "Feniks": 'crveno poput vatre'. Ima
i onih koji smatraju da potiču sa Crvenog mora i da su nazvani po svojoj
domovini. Ali ništa od toga nije tačno. Ime smo dobili po boji svoje kose. I sva
kasnija plemena Feničana, kao što su Venecijanci, bili su poznati po tom
plamenocrvenom znaku. To naglašavam, pošto su ti čudni i primitivni narodi
štovali crvene stvari, boju plamena i krvi.
Iako su ih Grci nazivali 'Phoinikes', oni su sebe zvali narod Kna - ili Knososa
- a kasnije Kananitima. Iz Biblije saznajemo da su bili mnogobošci, da su štovali
bogove Vavilonaca: boga Bela, koga su nazivali Ba'al; Ištar, koja je postala
Astarte; i Mel'Kuart, koju su Grci nazivali Kar, što znači 'Usud' ili 'Sudbina' a
koju je moj narod nazivao Moloh."
"Moloh", prošaputa nastojnica. "Jevreji nisu odobravali pagansko štovanje
ovog boga, ali su optuženi da su ga i sami prihvatili. Bacali su živu decu u vatru
ne bi li umilostivili dotičnog boga..."
"Da", potvrdi moja majka, "i gore od toga. Iako je većina drevnih naroda
verovala da je osveta dostupna samo bogovima, Feničani su smatrali da pripada
njima. Mesta koja su osnovali - Korzika, Sardinija, Marselj, Venecija, Sicilija -
mesta su gde izdaja i dan danas znači jednostavno kraj; gde odmazda znači
pravdu. Čak i danas njihovi potomci haraju Mediteranom. Ti varvarski gusari
nisu potomci Berbera, već Barbarose - 'crvenobradog'! U Tunisu i Alžiru oni još
drže dvadeset hiljada Evropljana radi otkupa i na taj način se bogate. To su pravi
potomci Feničana: ljudi koji vladaju morem iz ostrvskih tvrñava, koji štuju boga
lopova, žive od prevara i umiru zbog vendete!"
"Da", izgovori uzbuñeno nastojnica. "Upravo to su Mavari rekli Karlu
Velikom: sama šahovska garnitura pobrinuće se za Sar - osvetu! Ali šta je to? U
čemu se sastoji ta mračna tajna, za kojom su Mavari tragali, a koja je možda bila
poznata Feničanima? Kakvu moć sadrže te figure - za koju se možda nekada
znalo, ali je sada zauvek izgubljena, a ključ nije zakopan s njom?"
"Nisam sigurna", odvrati moja majka, "ali iz onoga što ste mi ispričali, čini
mi se da nazirem trag. Rekli ste da je osam Mavara donelo Karlu Velikom
šahovsku garnituru i da su odbili da se od nje rastanu - tako da su s njom čak
krenuli i u Monglan, gde se verovalo da upražnjavaju tajne obrede. Naslućujem
o kakvim je obredima reč. Moji preci Feničani upražnjavali su obrede
posvećenja slične onima koje ste opisali. Štovali su sveti kamen, ponekad čelik
ili kakav monolit, za koji su verovali da sadrži glas božji. Kao što se u Kaabi u
Meki nalazio crni kamen, u Jerusalemu Kamena Kupola, u svakom feničanskom
svetilištu nalazio se masseboth.
U našim legendama postoji priča o ženi po imenu Eliza, koja je došla iz Tira.
Brat joj je bio kralj; kada joj je ubio muža, ukrala je sveto kamenje i pobegla u
Kartaginu na obali Severne Afrike. Brat ju je progonio - jer je ukrala njegove
bogove. U našoj verziji priče, žrtvovala se na lomači kako bi umilostivila
bogove i spasila svoj narod. Ali bacajući se u plamen, obećala je da će se
ponovo dići kao feniks iz pepela - onog dana kada kamenje propeva. Toga dana
Zemlju će stići kazna."
Nastojnica je veoma dugo ostala ćutke da sedi pošto je moja majka završila
priču. Ni moj očuh ni ja nismo prekinuli njihove misli. Konačno, nastojnica
progovori o onome o čemu je razmišljala.
"Orfejeva tajna", reče ona. "Pesmom je oživljavao stenje i kamenje. Tako je
umilno pevao da je čak i pustinjski pesak ronio krvavo-crvene suze. Iako je to
možda samo mit, osećam da je dan odmazde blizu. Ako Monglanska garnitura
uskrsne, neka nam se nebo smiluje, jer ja verujem da ona krije ključ kojim se
otvaraju nema usta Prirode, kako bi se oslobodili glasovi bogova."
Leticija se osvrnu po maloj trpezariji. Ugalj u posudi za žeravicu pretvorio se
u pepeo. Njeno dvoje dece ćutke je sedelo i posmatralo je, ali je zato Mirela bila
kao zaneta.
"Da li je nastojnica rekla šta misli kako garnitura može do toga da dovede?"
upita ona.
Leticija odmahnu glavom. "Nije, ali zato se ispunilo njeno drugo
proročanstvo - ono o Rusou. Prve jeseni posle njene posete stigao je njegov
čovek - mladi Škot po imenu Džejms Bosvel. Pod izgovorom da piše istoriju
Korzike, sprijateljio se sa Paolijem i svakog dana s njim večerao. Nastojnica nas
je zamolila da joj javljamo sve što preduzima i da upozorimo porodice
feničanskog porekla da mu ne otkrivaju stare priče. To i nije bilo potrebno jer mi
smo po prirodi ljudi koji se drže svojih klanova, tajanstveni i ne stupamo lako u
razgovor sa strancima osim, ako im, kao nastojnici, mnogo ne dugujemo. Kao
što je takoñe predvidela, Bosvel je stupio u vezu sa Francom Fešom, ali ga je
hladni prijem moga poočima odbio, tako da ga je u šali prozvao tipičnim
Švajcarcem. Kada je Istorija Korzike i život Paskvalea Paolija kasnije
objavljena, iz nje se dalo naslutiti da nije mnogo šta uspeo da sazna što bi
koristilo Rusou. Razume se, Ruso je odavno mrtav..."
"A Monglanska garnitura je uskrsla", dovrši rečenicu Mirela, ustavši i
zagledavši se Leticiji u oči. "Vaša priča objašnjava značenje nastojničine poruke
i prirodu vašeg prijateljstva - ali ništa više od toga. Očekujete li, gospoño, da ja
progutam priču o kamenju koje peva i osvetoljubivim Feničanima?
Istina je da imam crvenu kosu kao Eliza od K'ara - ali ispod moje kose je
pamet! Nastojnica Monglana nije veći mistik od mene i ni ona se sigurno ne bi
zadovoljila ovom pričom. Pored toga, vi ste nam objasnili samo prvi deo poruke
- ona je vašoj kćeri još rekla da ćete kada saznate ove vesti znati šta treba činiti!
Šta je pod tim mislila, gospoño Bonaparte?... I kakve veze to ima sa formulom?"
Kada je čula ove Mireline reči, Leticija poblede kao krpa i prinese ruku
grudima. Eliza i Napoleon bili su prikovani za stolice, ali Napoleon ipak
prošaputa: "Kakvom formulom?"
"Formulom za koju je Volter znao - za koju je kardinal Rišelje znao - za koju
je bez sumnje i Ruso znao - i za koju vaša majka nema sumnje sigurno zna!"
povika Mirela, povisujući glas kod svake nove reći. Zelene oči su joj gorele
poput tamnih smaragda dok je zurila u Leticiju, koja je i dalje sedela kao u šoku.
Mirela preñe preko sobe u dva žustra koraka, ščepa Leticiju za ruke i podiže
je sa stolice. Napoleon i Eliza takoñe skočiše na noge, ali Mirela podiže šaku u
znak upozorenja da ne prilaze.
"Odgovorite mi, gospoño - te figure su već ubile dve žene pred mojim očima.
Upoznala sam odvratnu i zlu narav jednog od onih koji tragaju za njima - čoveka
koji me progoni i u ovom trenutku i koji je spreman da me ubije zbog onoga što
znam. Kutija je otvorena i Smrt je puštena iz nje. Videla sam to vlastitim očima
- isto kao što sam videla i Monglansku garnituru - i simbole ugravirane u nju!
Znam da postoji formula. A sada mi kažite šta je to nastojnica želela da učinite!"
Gotovo da je tresla Leticiju, lica iskrivljenog od besa jer je ponovo pred očima
videla lice Valentine - Valentine koja je umrla zbog tih figura.
Leticiji su usne podrhtavale - plakala je, ta žena od čelika koja nikada nije
pustila ni suzu. Kada ju je Mirela ščepala, Napoleon je zagrlio majku, a Eliza je
nežno dotakla Mirelinu ruku.
"Majko", poče Napoleon, "moraš joj reći. Kaži joj ono što je zanima. Blagi
Bože, bila si hrabrija od stotinu francuskih vojnika sa puškama! O kakvom se to
užasu ovde radi kada čak ne možeš o njemu ni da govoriš?"
Leticija je pokušavala da progovori, a preko suvih usana slivale su joj se
slane suze dok se trudila da obuzda jecaje.
"Zaklela sam se - svi smo se zakleli - da nikada o tome nećemo govoriti",
izusti ona. "Helena - nastojnica, ona je znala da postoji formula - i pre no što je
videla garnituru. Rekla mi je da će je, ako se dogodi da ona bude prva koja će je
posle hiljadu godina izneti na svetlost dana, zapisati - zapisaće simbole urezane
na figurama i tabli - i nekako će ih poslati meni!"
"Vama?" upita Mirela. "Zašto vama? U to vreme bili ste dete."
"Da, dete", primeti Leticija, osmehnuvši se kroz suze. "Dete od četrnaest
godina - koje se ubrzo potom udalo. Dete koje je rodilo trinaestoro dece i
gledalo kako petoro umire. Još sam dete, jer nisam shvatila kakva se opasnost
krila u obećanju koje sam dala nastojnici."
"Recite mi", zamoli je nežno Mirela. "Recite mi šta ste joj obećali da ćete
učiniti."
"Celog života proučavala sam drevne istorije. Obećala sam Heleni da ću,
kada bude imala te figure u rukama - otići do naroda moje majke u Severnu
Afriku - da ću otići do drevnog pustinjskog muftije. I da ću dešifrovati formulu."
"Znate tamo ljude koji bi mogli da vam pomognu?" upita uzbuñeno Mirela.
"Ali, gospoño, upravo tamo sam se i ja uputila. Oh, dozvolite mi da ja izvršim
taj zadatak. To mi je jedina želja! Znam da sam bolesna... ali mlada sam, i brzo
ću se oporaviti..."
"Prvo moramo stupiti u vezu sa nastojnicom", reče Leticija, povrativši nešto
od prethodnog samopouzdanja. "Pored toga, biće ti potrebno više od jedne
večeri da saznaš sve što sam ja naučila za četrdeset godina! Iako misliš da si
jaka, nisi dovoljno jaka da bi mogla putovati - mislim da sam se dovoljno
nagledala sličnih bolesti, tako da zasigurno znam da će ova narednih šest-sedam
meseci ići svojim tokom. Imaćeš dovoljno vremena da naučiš..."
"Šest ili sedam meseci!" povika Mirela. "Nemoguće! Ne mogu tako dugo
ostati ovde na Korzici!"
"Bojim se da ćeš morati, draga moja", odvrati Leticija uz osmeh. "Ti uopšte
nisi bolesna. Trudna si."
LONDON, NOVEMBAR 1792.
Šest stotina pedeset milja severno od Korzike, otac Mirelinog deteta, Šarl
Moris de Taljeran-Perigor, sedeo je na smrznutoj obali Temze i pecao.
Pored njega na čekinjavoj travi bilo je rašireno nekoliko vunenih šaleva
prekrivenih voštanim platnom. Kilote je podvio iznad kolena i podvezao trakom,
a cipele i čarape ležale su uredno složene pored njega. Na sebi je imao debeo
kožni haljetak i krznom postavljene čizme, a na glavi šešir širokog oboda koji je
sprečavao da mu sneg pada na kragnu.
Iza njega, ispod snegom prekrivenih grana velikog hrasta, stajao je Kurtijad,
držeći preko jedne ruke pletenu korpu punu ribe i gospodarev somotski žaket
uredno smotan i prebačen preko druge ruke. Pletena korpa bila je postavljena
požutelim francuskim novinama starim dva meseca koje su do tog jutra visile na
zidu radne sobe; sada su služile za upijanje riblje krvi.
Kurtijad je znao šta je pisalo u tim novinama i prilično mu je laknulo kada ih
je Taljeran iznenada strgnuo sa zida, gurnuo u korpu i objavio da je vreme da
krenu na pecanje. Njegov je gospodar bio neobično tih od dana kada su te vesti
stigle do njega iz Francuske. Zajedno su ih naglas pročitali:
TRAŽI SE ZBOG IZDAJE
Taljeran, bivši biskup od Otina, emigrirao je... pokušavamo da dobijemo
neka bliža obaveštenja od roñaka i prijatelja koji su mu možda pružili utočište.
Ovaj opis... dugačko lice, plave oči, prosečan nos malo povijen naviše. Taljeran-
Perigor hramlje na desnu ili levu nogu...
Kurtijad je pogledom pratio tamne obrise barki koje su se kretale uzvodno i
nizvodno po tmurnoj, sivoj vodi Temze. Gromade leda odlomljene od rečnih
obala, koje su usisavale jake struje, poskakivale su poput dvorskih luda.
Taljeranov plovak plutao je meñu trskom izmeñu pukotina garavog leda. Čak i
na hladnom vazduhu, Kurtijad je mogao da namiriše jak i slan miris ribe. Zima
je, kao i mnoge druge stvari, stigla prerano.
Pre jedva dva meseca, dvadeset trećeg septembra, Taljeran je stigao u
London u malu kuću u ulici Vudstok koju je Kurtijad pripremio za njegov
dolazak. I to u poslednji čas, pošto je dan pre toga komitet otvorio kraljev
"čelični orman" u Tiljeriju - i pronašao Miraboova i La Portova pisma iz kojih je
saznao da su iz Rusije, Španije i Turske - pa čak i od strane Luja XVI -
mnogobrojna mita završila u rukama odanih članova Skupštine.
Mirabo je imao sreće; bio je već mrtav, pomisli Taljeran, dok je namatao
udicu i davao znak Kurtijadu da mu donese novi mamac. Sahrani tog velikog
državnika prisustvovalo je tri stotine hiljada ljudi - a sada su preko njegove biste
u Skupštini prebacili veo i premestili mu pepeo iz Panteona. Kralj će
nesumnjivo proći mnogo gore. Život mu je već ionako visio o koncu; bio je
zatočen zajedno sa porodicom u kuli vitezova templarskog reda - tog moćnog
društva Slobodnih zidara koji su zahtevali da mu se sudi.
Taljeranu su sudili u odsustvu i proglasili ga krivim. Mada nisu imali nikakav
čvrst dokaz protiv njega, ništa napisano njegovom rukom, u La Porteovim
zaplenjenim pismima mogli su se naći nagoveštaji da bi njegov prijatelj biskup,
kao bivši predsednik Skupštine, bio voljan da se založi za kralja - za odreñenu
nadoknadu.
Taljeran zabode udicu kroz salo koje mu je Kurtijad dao kao mamac i sa
uzdahom je ponovo zabaci u tamnu vodu Temze. Sav njegov trud da napusti
Francusku sa diplomatskim pasošem bio je uzaludan. Pošto su u vlastitoj zemlji
želeli da ga se dočapaju zbog izdaje, vrata visokog plemstva u Engleskoj bila su
mu zatvorena. Čak su ga i ovdašnji emigranti prezirali, jer je izdao vlastitu klasu
pomažući Revoluciju. Najgore od svega bilo je to što je ostao bez ikakvih
sredstava za život. Čak i one ljubavnice kojima se nekada obraćao za finansijsku
pomoć sada su u Londonu takoñe bile bez ičega, primorane da prave slamnate
šešire ili pišu romane.
Život je postao čemeran. Posmatrao je kako trideset osam godina njegovog
postojanja odnosi struja isto kao mamac koji je upravo bacio u crnu vodu, kako
sve nestaje bez traga. Ali još je imao štap. Iako je o tome retko kad govorio, nije
zaboravljao da potiče od Karla Ćelavog, unuka Karla Velikog. Adalber od
Perigora postavio je na presto Francuske Iga Kapeta; Tajfer Rezač bio je junak
bitke kod Hestingsa; Helije de Taljeran postavio je papu Jovana XXII u
Ribareve Cipele. Bio je potomak duge loze ljudi koji su ustoličavali kraljeve i
čiji je moto bio: "Reque Dieu": Služimo samo Bogu. Kada bi im život postao
čemeran, Taljerani od Perigora pre su bili spremni da bace rukavicu nego peškir.
Namotao je udicu, odsekao mamac i bacio ga u Kurtijadovu korpu. Sobar mu
pomože da se uspravi.
"Kurtijade", reče Taljeran, dodajući mu štap, "poznato ti je da za nekoliko
meseci punim trideset devet godina."
"Svakako", odvrati sobar. "Želi li gospodin da pripremim proslavu?"
Na ovo, Taljeran zabaci glavu i nasmeja se. "Krajem ovog meseca moram
napustiti kuću u ulici Vudstok i iznajmiti neku manju u Kenzingtonu. Ako kraj
godine dočekamo bez ikakvog izvora prihoda, biću primoran da prodam
biblioteku..."
"Možda je gospodin nešto prevideo", primeti učtivo Kurtijad, pomažući
Taljeranu da skine pojedine delove odeće i pridržavajući mu somotski žaket.
"Nešto što je možda usud udelio da mu pomogne u teškoj situaciji u kojoj se
sada nalazi - mislim na ono što se nalazi iza knjiga u gospodinovoj biblioteci u
ulici Vudstok."
"Nema dana, Kurtijade", odvrati Taljeran, "da i sam na to ne pomislim.
Meñutim, mislim da te figure nisu na prodaju."
"Ako mogu da budem toliko drzak", nastavi Kurtijad, složivši Taljeranovu
odeću i pokupivši njegove sjajne, plitke cipele sa obale, "da li je gospodin u
poslednje vreme dobio bilo kakve vesti o gospoñici Mireli?"
"Nisam", priznade on, "ali još nisam spreman da joj sročim epitaf. Ona je
hrabra devojka i na pravom je putu. Hteo sam da kažem, ovo blago koje se
trenutno nalazi kod mene možda poseduje veću vrednost od one koju bismo
dobili za njegovu težinu u zlatu - zašto bi inače toliki ljudi toliko dugo tragali za
njim? Vek iluzija se okončao u Francuskoj. Kralj je stavljen na terazije i
zaključeno je da je - poput svih kraljeva - nepotreban. Suñenje će predstavljati
čistu formalnost. Ali anarhija ne može da zameni čak ni najslabiju vladavinu.
Francuskoj je sada potreban voña, ne vladar. Kada se pojavi, ja ću ga prvi
prepoznati."
"Gospodin misli na čoveka koji će se ravnati po Božjoj volji i vratiti mir u
našu zemlju", primeti Kurtijad, kleknuvši da stavi nešto leda u korpu sa ribom.
"Ne, Kurtijade", uzdahnu Taljeran. "Da je Bog želeo da na zemlji vlada mir,
do sada bismo ga već sigurno imali. Citiram jednog spasioca koji je kazao:
'Dolazim da vam donesem ne mir, nego mač.' Čovek o kome govorim znaće u
čemu je vrednost Monglanske garniture - ona se može izraziti jednom rečju:
moć. Upravo to ću ponuditi čoveku koji će uskoro povesti Francusku."
Dok su Taljeran i Kurtijad koračali smrznutim obalama Temze, sobar je
oklevajući postavio pitanje koje mu se motalo po glavi od kada su primili one
francuske novine koje su sada zgužvane ležale ispod leda što se topio i sveže
ribe:
"Kako nameravate da pronañete tog čoveka, kada ne možete da se vratite u
Francusku jer ste optuženi za izdaju?"
Taljeran se osmehnu i lupnu sobara po ramenu sa neuobičajenom
familijarnošću. "Dragi moj Kurtijade, izdaja je pitanje datuma, i ništa više."
PARIZ, DECEMBAR 1792.
Jedanaesti decembar. Suñenje Luju XVI, kralju Francuske. Optužba - izdaja.
Klub Jakubinaca bio je već pretrpan kada je Žak-Luj David ušao na glavna
vrata. Iza njega su se uvukla poslednja tumarala prisutna još od prvog dana
saslušavanja, a nekolicina ga je čak potapšala po ramenu. U prolazu je hvatao
odlomke njihovih razgovora - dame su u separeima pile ukusne likere, ulični
prodavci nudili su led po Skupštini, ljubavnice vojvode od Orleana šaputale su i
kikotale se iza svojih čipkanih lepeza. A kralj se pretvarao da nikada nije video
pisma iz čelične kase kada su mu ih pokazali - poricao je verodostojnost
vlastitog potpisa - izgovarao se na slabo pamćenje kada bi ga optuživali da je
izdao državu - i to ne samo jednom. Svi Jakobinci su se slagali da je kralj dobro
uvežbani lakrdijaš. Većina njih je odlučila kako će glasati još pre no što je prošla
kroz velika hrastova vrata kluba Jakobinaca.
David je upravo prelazio preko popločanog poda bivšeg samostana u kome
su se Jakobinci okupljali, kada ga neko uhvati za rukav. On se okrenu i susrete
sa hladnim, svetlucavim, zelenim očima Maksimilijana Robespjera.
Besprekorno odeven kao i uvek, u srebrno-sivom odelu sa visokom kragnom
i brižljivo napuderisanom kosom, Robespjer je izgledao bleñi nego kada ga je
David poslednji put video, možda čak i hladniji. Klimnuo je Davidu, posegnuo
rukom u unutrašnji džep žaketa i izvadio kutijicu bombona. Uzeo je jednu, a
onda ponudio i Davida.
"Dragi moj Davide", poče on, "dugo te nismo videli, nekoliko meseci. Čuo
sam da radiš na slici "Jeu de Paume". Poznato mi je da si savestan umetnik, ali
stvarno ne bi smeo toliko dugo da odsustvuješ - potreban si Revoluciji."
Tako mu je Robespjer na svoj uglañeni način stavio do znanja da trenutno
nije bilo bezbedno za jednog revolucionara da ostane po strani. Neko bi to
mogao protumačiti kao nedostatak interesovanja.
"Čuo sam, takoñe, kakva je sudbina snašla tvoju štićenicu u zatvoru l'Abe",
dodade on. "Dopusti da ti izrazim svoje najdublje saučešće, iako sa
zakašnjenjem. Pretpostavljam da znaš da su Žirondinci oštro osudili Maraa pred
celom Skupštinom. Kada su zatražili da bude kažnjen, on je ustao na Planini,
izvukao pištolj i opalio u slepoočnicu kao da namerava da se ubije! Odvratna
predstava, ali uspeo je da njome iskupi go život. Možda bi i kralj trebalo da sledi
njegov primer."
"Misliš da će Konvencija osuditi kralja na smrt?" upita David, skrenuvši
razgovor sa bolnog sećanja na Valentininu smrt, o kojoj nije prestajao da misli
svih ovih meseci.
"Živ kralj je opasan kralj", odvrati Robespjer. "Iako nisam za to da se kralj
pogubi, iz njegove prepiske je jasno da je radio protiv države - kao i tvoj prijatelj
Taljeran! Valjda ti je sada jasno da su se moja predviñanja u vezi s njim
obistinila."
"Dobio sam od Dantona poziv da večeras neizostavno doñem", primeti
David. "Koliko sam shvatio, razmatra se predlog da o sudbini kralja odluči
narod glasanjem."
"Da, zbog toga je sazvan ovaj sastanak", potvrdi Robespjer. "Žirondinci, koji
su meka srca, podržavaju ovaj predlog. Ali ako dozvolimo svim njihovim
provincijskim glasačima da glasaju, bojim se da bi to dovelo do povratka
monarhije. A kada smo već kod Žirondinaca, želeo bih da te upoznam sa onim
mladim Englezom koji nam upravo prilazi - prijateljem Anrea Kenijea, pesnika.
Pozvao sam ga da doñe ovamo večeras kako bih poljuljao njegove romantične
iluzije o Revoluciji pustivši ga da vidi levo krilo u akciji!"
David ugleda visokog, štrkljastog mladića koji im se približavao. Koža mu je
bila bolesno žuta, kosa retka i glatka, začešljana sa čela prema temenu; u hodu
se povijao unapred kao da kaska preko prostranog pašnjaka. Na sebi je imao loše
sašiveni smeñi žaket koji je izgledao kao da ga je upravo izvukao iz vreće sa
starim stvarima. Umesto marame, oko vrata je zavezao crnu maramicu - sve
gore od gorega. Ali zato su mu oči bile sjajne i jasne; brada uvučena, nos krupan
i isturen, a mlade, žuljevite šake ukazivale su na to da je odrastao na selu i da je
morao da zarañuje za život.
"Ovo je mladi Vilijem Vordsvort, pesnik", predstavi Robespjer mladića koji
im je prišao i prihvatio Dantonovu ispruženu šaku. "Već je preko mesec dana u
Parizu - ali ovo mu je prva poseta klubu Jakobinaca. Predstavljam vam
grañanina Žak-Luja Davida, bivšeg predsednika Skupštine."
"Gospodine Davide!" uskliknu Vordsvort, toplo stegnuvši Davidovu šaku.
"Imao sam veliku čast da vidim vašu sliku, Sokratovu smrt, izloženu u Londonu,
kada sam krenuo iz Kembridža. Vi ste inspiracija za nekoga poput mene, čija je
najveća želja da zabeleži stvaranje istorije."
"Vi ste pisac?" upita David. "Robespjer će se sa mnom složiti, stigli ste u
pravi čas da prisustvujete velikom dogañaju - padu francuske monarhije."
"Britanski pesnik, naš mistični Vilijam Blejk, objavio je prošle godine
pesmu, 'Francuska revolucija', u kojoj vizionarski predviña, slično kao u Bibliji,
Pad kraljeva. Možda ste je pročitali?"
"Ja se više držim Herodota, Plutarha i Livija", odvrati David uz osmeh. "U
njihovim delima pronalazim odgovarajuće ideje za svoje slike, pošto nisam ni
mistik, a ni pesnik."
"Čudno", primeti Vordsvort. "A u Engleskoj vlada uverenje da iza francuske
revolucije stoje Slobodni zidari, koji mora da su mistici."
"Istina je da većina nas pripada tom društvu", složi se Robespjer. "U stvari,
Taljeran je sam klub Jakobinaca prvobitno osnovao kao red Slobodnih zidara.
Ali za francuske Slobodne zidare teško da bi se moglo reći da su mistici..."
"Poneki jesu", umeša se David. "Mara, na primer."
"Mara?" ponovi Robespjer, izvivši obrvu. "Mora da se šališ. Otkud ti ta
ideja?"
"U stvari, nisam večeras ovamo došao samo zato što me je Danton pozvao",
nevoljno priznade David. "Došao sam da vidim tebe, jer sam mislio da bi mi
možda mogao pomoći. Malopre si pomenuo... nesreću... koja je snašla moju
štičenicu u zatvoru l'Abe. I sam znaš da ona nije nastradala slučajno. Mara je
planirao da je podvrgne ispitivanju i pogubi je jer je verovao da je znala nešto
o... Jesi li ikada čuo za Monglansku garnituru?"
Kada ču te reči, Robespjer preblede. Mladi Vordsvort je gledao čas jednog
čas drugog potpuno zbunjen.
"Znaš li ti o čemu govoriš?" prošaputa Robespjer, povukavši Davida u stranu,
ali Vordsvort krenu za njima, budno pazeći da ne propusti nijednu izgovorenu
reč. "Šta bi tvoja štićenica mogla znati o tim stvarima?"
"Obe moje štićenice su bivše iskušenice koje su došle iz samostana
Monglan..." poče David, ali ga Robespjer ponovo prekinu.
"Zašto to nisi ranije pomenuo?" reče Robespjer drhtavim glasom. "Pa, da... to
objašnjava zašto im je biskup od Otina bio toliko privržen od prvog dana
njihovog boravka u Parizu! Da si mi to samo ranije rekao... pre no što sam ga
pustio da mi umakne!"
"Nisam verovao u tu priču, Maksimilijane", odvrati David. "Smatrao sam je
za običnu legendu, praznoverje. Mara je, meñutim, verovao. A Mirela mu je,
pokušavši da spase život svoje roñake, otkrila da to legendarno blago, u stvari,
postoji! Rekla mu je da ona i roñaka imaju jedan deo i da se on nalazi zakopan u
mojoj bašti. Ali kada je on narednog dana stigao sa ljudima da ga iskopa..."
"Da? Da?" uzbuñeno poče da ponavlja Robespjer, tako snažno stegnuvši
Davidovu ruku da je umalo nije slomio. Vordsvort je upijao svaku reč.
"Mirela je nestala", prošaputa David, "a u blizini male fontane u vrtu našli su
mesto gde je zemlja bila sveže prekopana."
"Gde je sada ta tvoja štićenica?" Robespjer samo što nije počeo da viče
koliko je bio van sebe. "Smesta mora biti dovedena ovamo radi ispitivanja."
"Zbog toga sam i došao, nadajući se da bi mi ti mogao pomoći", reče David.
"Već sam izgubio nadu da će se uopšte vratiti. Mislio sam da bi, pošto imaš
mnogo veza, mogao saznati gde se nalazi i da li je s njom sve u... redu."
"Pronaći ćemo je makar morali Francusku da izvrnemo naopačke", stade da
ga uverava Robespjer. "Moraš mi dati podroban opis, sa što više pojedinosti."
"Daću ti nešto bolje od toga", odvrati David. "Jednom sam je slikao, slika je
u mom ateljeu."
KORZIKA
JANUAR 1793
Ali modelu sa slike, po volji sudbe, nije bilo suñeno da dugo ostane na
francuskom tlu.
Jedne noći krajem januara, dosta posle ponoći, Mirelu je iz dubokog sna
probudila Leticija Bonaparte, došavši u malu sobu koju je Mirela delila sa
Elizom u njihovoj kući u brdima iznad Ajača. Mirela je već tri meseca boravila
na Korzici - i od Leticije je već dosta naučila, ali ne i sve, od onoga zbog čega je
ostala.
"Morate se brzo obući", reče Leticija dvema devojkama, koje su još trljale
oči. U tami sobe, pored Leticije nalazilo se i njeno dvoje manje dece, Marija-
Karolina i ðirolamo, koji su već bili odeveni, kao i Leticija, u putničku odeću.
"Šta se desilo?" povika Eliza.
"Moramo bežati", saopšti im Leticija mirnim, čvrstim glasom. "Dolazili su
Paolijevi vojnici. Kralj Francuske je mrtav."
"Ne!" zavika Mirela, iznenada se uspravivši u krevetu.
"Pogubljen je pre deset dana u Parizu", objasni Leticija, izvlačeći odeću iz
ormana u njihovoj sobi kako bi im pomogla da se brzo obuku. "A Paoli je
pokrenuo trupe ovde na Korzici, u želji da ujedini snage sa Sardinijom i
Španijom... sa namerom da zbace francusku vladu."
"Ali, majko", stade da se protivi Eliza, kojoj se nije napuštala topla postelja,
"kakve sve to ima veze s nama?"
"Tvoja braća Napoleon i Lućano danas po podne su se suprotstavili Paoliju u
korzikanskoj skupštini", odvrati Leticija, iskrivivši usta u kiseo osmeh. "Paoli
im je izrekao vendetta traversa."
"Šta je to?" upita Mirela, izvlačeći se iz kreveta i navlačeći odeću preko glave
kako joj je Leticija koji deo dodavala.
"Prenosna osveta!" prošaputa Eliza. "Na Korzici je običaj kada te neko
povredi, da se osveta proširi na celu porodicu! Ali gde su sada moja braća?"
"Lućano se krije sa mojim bratom, kardinalom Fešom", odvrati Leticija,
dodavši Elizi njenu odeću. "Napoleon je pobegao sa ostrva. Hajdete već jednom,
nemamo dovoljno konja da još noćas stignemo u Bokonjano, čak i kada bi deca
jahala zajedno. Moramo ukrasti kog konja i stići tamo pre zore." Zatim je izišla
iz sobe, gurajući manju decu ispred sebe. Dok su u strahu cvilela u mraku,
Mirela začu Leticiju kako odlučnim glasom kaže: "Ja ne plačem, je li tako?
Zbog čega onda ti plačeš?"
"Šta ima u Bokonjonu?" šapatom upita Mirela Elizu dok su žurno napuštale
sobu.
"Moja baka, Anñela-Marija di Pijetra-Santa, živi tamo", odvrati Eliza. "A to
znači da je situacija krajnje ozbiljna."
Mirela je bila zgranuta. Konačno! Konačno će upoznati staricu o kojoj je
toliko slušala - prijateljicu nastojnice Monglana...
Eliza zagrli Mirelu oko struka dok su hitale u tamu noći.
"Anñela-Marija je ceo život provela na Korzici. Ima toliko braće, roñaka i
potomaka da bi od njih mogla sastaviti vojsku koja bi zbrisala pola ovog ostrva.
Zato se majka njoj obraća za pomoć - što ujedno znači da prihvata prenosnu
osvetu!"
Selo Bokonjano bilo je opasana tvrñava smeštena visoko u vrletnim
planinama, gotovo osam hiljada stopa iznad mora. Skoro je svanulo kada su
prešli i poslednji most na konjima, u koloni po jedan, dok je ispod njih besnela i
ključala bujica obavijena maglom. Dok su se peli uz poslednje brdo, Mirela je
posmatrala biserni Mediteran koji se pružao na istok, mala ostrva Pianozu,
Formiku, Elbu i Monte Kristo koja kao da su lebdela na nebu, a iza njih
treperavu obalu Toskane koja se upravo pomaljala iz magle.
Anñela-Marija de Pijetra-Santa nije se uopšte obradovala kada ih je ugledala.
"Tako znači!" reče patuljasta žena, sa šakama na bokovima, koja je upravo
izišla iz male kamene kuće da dočeka umorne jahače. "Opet su u nevolji sinovi
Karla Bonapartea! Mogla sam znati da će nas jednog dana uvaliti u ovo."
Ako je Leticija i bila iznenañena što njena majka zna zbog čega su došli, nije
to ničim pokazala. Lice joj je i dalje bilo mirno i spokojno, na njemu se nije
moglo nazreti nikakvo osećanje; skočila je sa konja i krenula da zagrli i poljubi
u oba obraza svoju majku, svu kvrgavu i besnu.
"Dosta, dosta", odbrusi starica, "prekini s tim formalnostima. Skini decu sa
tih konja, izgledaju kao da su već napola mrtva! Zar ih ne hraniš? Očerupani
pilići!" I ona se uzmuva unaokolo, vukući dvoje mlañih za noge ne bi li ih
skinula sa konja. Kada stiže do Mirele, zastade i ostade da je promatra kako
silazi s konja. Zatim joj priñe, ščepa je grubo za bradu i stade da joj okreće glavu
čas na jednu čas na drugu stranu kako bi je dobro osmotrila.
"Znači to je ta o kojoj si mi pričala", dobaci ona preko ramena Leticiji. "Ona
što je trudna? Iz Monglana?"
Mirela je već bila u petom mesecu trudnoće i bolje se osećala, kao što joj je
Leticija i obećala.
"Moramo je skloniti sa ostrva, majko", odvrati Leticija. "Ne možemo je više
štititi, mada znam da bi nastojnica želela da i dalje ostane pod našim okriljem."
"Koliko je naučila?" upita starica.
"Onoliko koliko sam mogla da je naučim za tako kratko vreme", reče
Leticija, na trenutak se zagledavši u Mirelu svojim bledoplavim očima. "Ali ne
dovoljno."
"Ne stojmo ovde gde svako može da nas čuje!" povika starica. Zatim se
okrenu ka Mireli i zagrli je svojim mršavim rukama. "Ti poñi sa mnom, mlada
damo. Možda će me Helen de Rok proklinjati zbog onoga što nameravam da
učinim - ali trebalo je da mi revnosnije odgovara na poruke! Nisam od nje dobila
pismo cela tri meseca koliko si ti ovde.
Noćas", nastavi ona tajanstvenim šapatom, vodeći Mirelu prema kući, "pod
okriljem tame, sredila sam da te brod prebaci do jednog mog prijatelja, gde ćeš
biti bezbedna dok osveta ne proñe."
"Ali, gospoño", poče Mirela, "vaša kćerka me još nije svemu naučila. Ako
sada budem morala da odem i nastavim da se krijem dok se ova bitka ne okonča,
moj zadatak će morati da bude odložen. Ne mogu više da čekam."
"Ko od tebe traži da čekaš?" ona potapša Mirelu po malom stomaku i
nasmeja se. "Pored toga, potrebno je da poñeš tamo kuda te šaljem - i mislim da
nećeš imati ništa protiv. Prijatelj koji će te štititi zna da ćeš doći, mada te ne
očekuje tako brzo. Zove se Šahin - pravo vatreno ime. Na arapskom to znači
'Sivi soko'. On će te dalje uputiti u stvari, u Alžiru."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

19 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:38 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
15. ANALIZA POZICIJE
Šah je umetnost analize.
Mihail Botvinik, sovjetski velemajstor/prvak sveta
Šah je mašta.
David Bronštajn, sovjetski velemajstor
Wenn ihr's nicht f_hlt, ihr werdet's nicht erjagen. (Ako ga ne osećaš, nikada
ga nećeš razumeti.)
'Faust', Johan Volfgang Gete
Obalski put je krivudao, praveći dugačke okuke iznad mora; iza svakog
zaokreta čoveku je zastajao dah od pogleda na stenje i zapenušane talase. Sitno,
rascvetano, sočno, rastinje i lišajevi prekrivali su inače golo stenje, koje je
umivala morska pena. Ledene biljke cvetale su u veličanstvenim fuksijama i
zlatu, trnoviti listovi obrazovali su čipkasta ustrojstva, spuštajući se niz stenu
prekrivenu solju. More je svetlucalo metalno zelenim sjajem - istom bojom
kakve su bile i Solarinove oči.
Prestala sam, meñutim, da se divim ovom pogledu, jer su ponovo počele da
me more zamršene misli koje mi nisu dale mira još od prethodne večeri.
Pokušavala sam da ih sortiram dok je taksi hitao putem uz liticu prema Alžiru.
Svaki put kada bih sabrala dva i dva - dobijala bih osam. Svuda oko mene
nailazila sam na osmicu. Prvo je gatara ukazala na taj broj, pomenuvši moj
roñendan. Zatim Mordekaj, pa Šarif, a Solarin je o njemu govorio kao o
magičnom znaku: ne samo da se oblik osmice nazirao u dnu moga dlana, već je
Solarin kazao da postoji i formula Osmice - šta god da je to trebalo da znači. To
su bile njegove poslednje reči pre no što je nestao u noći, prepustivši Šarifu da
me isprati kući - i ostavivši me bez ključa od hotelske sobe, pošto ga je zadržao
u džepu.
Šarifa je, razume se, zanimalo ko je bio moj privlačni pratilac iz kabarea i
zašto je tako iznenada nestao. Objasnila sam mu da je jedna obična devojka kao
što sam ja veoma polaskana što je imala ne jedan, već dva sastanka, svega
nekoliko časova pošto je sletela na novi kontinent - a zatim sam ga prepustila
vlastitim mislima dok su me on i njegovi grubijani vozili kući u patrolnim
kolima.
Ključ sam našla na recepciji, a Solarinov bicikl nije više bio oslonjen o zid
ispod mog prozora. Pošto mi je bilo jasno da više neću moći da zaspim, odlučila
sam da sprovedem malu istragu.
Saznala sam da postoji formula i da nije reč o šetnji konjem. Kao što je Lili
pretpostavljala, posredi je bila drugačija vrsta formule - formula koju čak ni
Solarin nije dešifrovao. I ona je, u to sam bila ubeñena, imala neke veze sa
Monglanskom garniturom.
Nim je pokušao da me upozori, zar ne? Poslao mi je gomilu knjiga o
matematičkim formulama i igrama. Odlučila sam da krenem od one koja je,
kako mi se učinilo, najviše zanimala Šarifa, one koju je lično Nim napisao - o
Fibonačijevim brojevima. Dočekala sam zoru čitajući i moja upornost se
isplatila, mada još nisam bila sigurna kako. Izgleda da su se Fibonačijevi brojevi
koristili i za neke druge stvari osim za predviñanje rasta ili pada akcija na berzi.
Evo kako se oni upotrebljavaju:
Leonardo Fibonači je odlučio da krene od broja "jedan": dodajući svaki broj
prethodnom broju, dobio je niz brojeva sa veoma zanimljivim svojstvima. Tako
je jedan plus nula jedan; jedan i jedan = dva; dva plus jedan = tri; tri i dva = pet;
pet i tri = osam... i tako dalje.
Fibonači je bio neka vrsta mistika, učio je od Arapa koji veruju da svi brojevi
poseduju magična svojstva. Otkrio je da formula koja opisuje odnos izmeñu
svaka dva njegova broja - a ona glasi polovina kvadratnog korena broja pet
minus jedan - takoñe odgovara strukturi svega u prirodi što oblikuje spiralu.
Prema Nimovoj knjizi, botaničari su uskoro otkrili da svaka biljka koja ima
latice ili peteljke spiralnog oblika može da se podvede pod Fibonačijeve brojeve.
Biolozi su znali da školjka nautilusa i svi spiralni oblici morskog života
potpadaju pod to ustrojstvo. Astronomi su tvrdili da Fibonačijevi brojevi opisuju
meñusobni odnos planeta u Sunčevom sistemu - pa čak i oblik Mlečnog puta.
Ali ja sam primetila još nešto, čak i pre no što sam na to naišla u Nimovoj knjizi.
Ne zato što sam dobro znala matematiku, već zato što sam poznavala muziku.
Vidite, tu malu formulu nije izmislio Leonardo Fibonači, već ju je pronašao dve
hiljade godina ranije - momak po imenu Pitagora. Grci su je nazivali aurio
sectio: zlatni rez.
Najjednostavnije rečeno, zlatni rez je ona tačka na duži u kojoj je manji deo u
istom odnosu prema većem delu kao i veći prema celoj duži. Ovaj odnos
koristile su sve drevne civilizacije u arhitekturi, slikarstvu i muzici. Platon i
Aristotel smatrali su da je to "savršeni" odnos kojim se odreñuje da li je nešto
estetski lepo. Ali za Pitagoru je taj odnos značio nešto mnogo više.
Pitagora je bio u toj meri odan misticizmu da je čak i Fibonači prema njemu
izgledao kao pacer. Grci su ga zvali "Pitagora sa Samosa" jer je došao u Krotonu
sa ostrva Samosa, zbog političkih nevolja. Ali prema zapisima njegovih
savremenika, roñen je u Tiru, gradu u drevnoj Feniciji - zemlji koju danas
zovemo Liban - mnogo je putovao, živeo u Egiptu dvadeset jednu godinu, u
Mesopotamiji dvanaest, da bi na kraju stigao u Krotonu kada je već dobro zašao
u šestu deceniju života. Tamo je osnovao mistično društvo, providno
zakamuflirano nazivom škola, u kojoj su njegovi učenici bili upućivani u tajne
koje je pokupio na svojim lutanjima. Te tajne odnosile su se uglavnom na dve
stvari: matematiku i muziku.
Pitagora je bio taj koji je otkrio da je oktava osnova Zapadne muzičke
lestvice, jer kada se trgne žica tačno na polovini, ona će dati isti zvuk za osam
tonova viši od one koja je dvostruko duža. Učestalost vibracija jedne žice
obrnuto je srazmerna njenoj dužini. Jedna od njegovih tajni sastojala se u tome
da kada ponavljate muzičku kvintu (pet dijatonskih nota, ili zlatni rez jedne
oktave) tako da je svaki put viša, trebalo bi da se vratite na prvobitnu notu za
osam oktava višu. Ali umesto toga, kada se dotle stigne nedostaje osmina note -
tako da i uzlazeća lestvica, takoñe, obrazuje spiralu.
Ali najveća od svih tajni odnosila se na Pitagorinu teoriju da se Vaseljena
sastoji od brojeva i da svaki od tih brojeva poseduje božanska svojstva. Ti
magični odnosi meñu brojevima pojavljuju se svuda u prirodi, uključujući -
prema Pitagori - i zvuke koje ispuštaju planete što vibriraju dok se kreću kroz
crnu prazninu. "Postoji geometrija u brujanju struna", rekao je on. "Postoji
muzika u razmeštaju sfera."
Ali kakve sve to veze ima sa Monglanskom garniturom? Znala sam da u
šahovskoj garnituri postoji osam pešaka, a pored njih još osam drugih figura; i
sama tabla bila je podeljena na šezdeset četiri polja - što je osam na kvadrat. Bila
sam uverena da postoji neka formula. Solarin ju je nazvao formulom Osmice.
Gde bi je čovek bolje mogao sakriti nego u šahovskoj garnituri koja se sva
sastoji od osmica? Poput zlatne sredine, poput Fibonačijevih brojeva, poput
stalno uzdižuće spirale - Monglanska garnitura bila je veća od zbira svojih
delova.
Izvukoh list hartije iz aktovke za vreme vožnje taksijem i ispisah broj osam.
Zatim okrenuh list postrance. Dobih simbol za beskrajno. Dok sam zurila u taj
oblik pred sobom, u glavi stade da mi odzvanja glas. Govorio je: Jednako kao
tek jedna još igra... ta bitka će kolati zauvek.
Ali pre no što sam se upustila u taj sukob, morala sam da rešim jedan
problem: da bih uopšte ostala u Alžiru morala sam utvrditi da li me čeka posao
ili ne - posao u kome ću biti dovoljno uspešna da mogu sama krojiti vlastitu
sudbinu. Sa gostoprimstvom severne Afrike upoznao me je moj drugar Šarif, što
je kod mene stvorilo želju da proverim svakog ko će ubuduće odlučivati o mom
ostanku kako bih utvrdila da li je tome dorastao. Zatim, kako ću uopšte moći da
krenem u potragu za Monglanskom garniturom kada će mi se krajem nedelje na
vrat natovariti moj šef Patar?
Bio mi je potreban manevarski prostor, a to je mogla da mi obezbedi samo
jedna osoba. Spremila sam se da dan provedem čekajući u beskrajnom nizu
prostorija upravo za to predviñenih samo da doñem do njega. On je odobrio
moju vizu, ali je istovremeno ostavio na cedilu partnere iz Fulbrajt Kona zbog
tenisa. Bio je to čovek koji će potpisati veoma važan ugovor za postavljanje
kompjutera samo ako ga neko ili nešto nagna da to učini. Osećala sam da bez
njegove podrške neću moći da uspem u onome što me je čekalo. Mada u to
vreme nisam ni slutila u kojoj meri sam bila u pravu. Moj čovek se zvao Emil
Kamel Kader.
Taksi me je doveo u priobalni deo grada Alžira, koji je predstavljao dugačku,
otvorenu luku. Okrenuta prema moru, nalazila se visoka arkada belih lukova
koja se protezala ispred vladinih zgrada. Zaustavili smo se pred ministarstvom
za industriju i energiju.
Oči su mi se polako privikavale na tamu u mermernom, ogromnom,
mračnom i hladnom predvorju u koje sam ušla. Unaokolo su stajale skupine
ljudi, neki su bili odeveni u poslovna odela, ostali u lepršave bele halje ili crne
ñelabe - odore sa kapuljačama koje su dobro štitile čoveka od strašnih promena
do kojih je dolazilo u pustinjskoj klimi. Nekolicina je pokrila glave tkaninom na
crveno-bele kocke koja je podsećala na italijanske stolnjake. Sve oči su se
okrenule prema meni kada sam zakoračila u predvorje i odmah mi je postalo
jasno zašto. Bila sam jedna od retkih koja je nosila pantalone.
Nije bilo nikakvih putokaza niti pulta za obaveštenja, a na svaki raspoloživi
lift dolazila su po tri puna kamiona momaka. Pored toga, nije me baš privlačila
mogućnost da se vozikam gore-dole sa okatim zavodnicima, ne znajući ni koje
odeljenje tražim. Zato sam se uputila prema širokom mermernom stepeništu
koje je vodilo na naredni sprat. Put mi je preprečio crnomanjast momak u
poslovnom odelu.
"Mogu li vam pomoći?" upita on iznenada, isprečivši se izmeñu mene i
stepeništa.
"Imam zakazan sastanak", odvratih, pokušavši da se provučem pored njega,
"sa gospodinom Kaderom. Emilom Kamelom Kaderom. On me očekuje."
"Ministrom za naftu?" upita momak, gledajući me s nevericom. Na moj užas,
on učtivo klimnu i reče: "Svakako, gospoño. Odvešću vas k njemu."
Sranje. Šta sam drugo mogla nego da krenem u njegovoj pratnji nazad ka
liftovima. Momak me je uhvatio za lakat i stao da krči put kroz okupljenu
gomilu kao da sam kraljica majka. Pitala sam se šta će se dogoditi kada bude
otkrio da nemam zakazani sastanak.
Što je bilo još gore, iznenada mi je sinulo dok me je vodio ka privatnom liftu
u kome smo bili samo nas dvoje, da na francuskom nisam bila tako vešta u
brzom snalaženju kao na engleskom. Šta se tu može, biću u prilici da stvorim
neki plan dok satima budem čekala u nekom predvorju što je bilo de rigueur,
kako reče Petar. Imaću vremena da razmislim.
Kada smo na poslednjem spratu izišli iz lifta, oko obližnje recepcije ugledala
sam gomilu stanovnika pustinje odevenih u bele odore; čekali su da im niski
recepcionar sa turbanom na glavi pregleda aktovke tražeći vatreno oružje. Sedeo
je iza visokog stola na kome se nalazio tranzistor iz koga je treštala muzika;
aktovke nije ni otvarao već bi vlasniku samo nemarno dao znak rukom da proñe.
Gomila koja ga je okruživala delovala je odista upečatljivo. Iako je njihova
odeća ličila na čaršave, na zlatnom prstenju ukrašenom rubinima mogao je da im
pozavidi i pokojni Luj Tifani.
Moj pratilac me je vukao kroz gomilu, izvinjavajući se dok je krčio put kroz
skupinu uvijenu u mrtvačke pokrove. Pošto je recepcioneru uputio nekoliko reči
na arapskom, ovaj je skočio i trkom se uputio niz hodnik. Videla sam ga kako je
na kraju zastao da porazgovara sa naoružanim vojnikom. Obojica su se okrenula
i zagledala u mene, a vojnik je zatim nestao iza ugla. Posle jednog trenutka
vojnik se vratio i mahnuo nam rukom. Momak koji me je dopratio iz predvorja
klimnu i okrenu se prema meni.
"Ministar će vas odmah primiti", reče.
Bacivši još jedan hitar pogled na Kju Kluks Klanovce oko mene, podigoh
aktovku i krenuh za njim niz hodnik.
Na kraju hodnika vojnik mi dade znak da krenem za njim. Gegajući se, on
zavi za ugao i krenu niz jedan još duži hodnik prema dvokrilnim vratima koja
mora da su bila dvanaest stopa visoka.
Vojnik zastade i zauze stav mirno, sačekavši da ja uñem. Duboko udahnuvši,
otvorih jedno krilo vrata. Iza njih se prostirao veličanstveni foaje sa tamnosivim
mermernim podom u čijem središtu se nalazila zvezda od ružičastog mermera.
Kroz otvorena vrata na suprotnom kraju mogla sam da vidim ogromnu
kancelariju čiji je pod od zida do zida bio zastrt crnim tepihom sa krupnim
crvenim hrizantemama. Stražnji zid kancelarije bio je ceo u francuskim
prozorima, koji su bili otvoreni tako da je povetarac unosio zastore unutra.
Vrhovi visokih urminih palmi s druge strane delimično su skrivali pogled na
more.
Oslonjen o ogradu od kovanog gvožña balkona, leñima okrenut prema meni,
stajao je jedan visoki, vitki muškarac kose boje peska i posmatrao more. Kada
sam ušla okrenuo se.
"Gospoñice", izusti on toplo, zaobilazeći sto sa ispurženom šakom kako bi
me pozdravio. "Dozvolite da se predstavim. Ja sam Emil Kamel Kader, ministar
za naftu. Željno sam iščekivao ovaj susret."
Ceo ovaj uvod izgovorio je na engleskom. Umalo se nisam srušila. Quel
olakšanje.
"Iznenadio vas je moj engleski", primeti on osmehnuvši se, i to ne
"službeno", kao ostali meštani. Bio je to jedan od najtoplijih osmeha koji mi je
ikada upućen. Zadržao je moju šaku u svojoj malo duže no što bi trebalo.
"Odrastao sam u Engleskoj i pohañao sam Kembridž. Meñutim, u
ministarstvu svi znaju nešto malo engleski. Konačno, to je jezik nafte."
Takoñe je imao najtopliji glas, bogat i zlatan poput meda koji se sipa u
kašiku. I boja njegove kože podsećala me je na med: ćilibarne oči, talasasta
pepeljasto-plava kosa, i koža boje zlaćane masline. Kada se osmehivao, što je
često činio, oko očiju mu se pojavljivala mreža sitnih bora, što je svedočilo da je
previše boravio na suncu. Setila sam se partije tenisa i uzvratila mu osmeh.
"Molim vas, sedite", reče on ponudivši mi prekrasno izrezbarenu stolicu od
ružina drveta. Otišavši do stola pritisnuo je dugme na interkomu i rekao
nekoliko reči na arapskom. "Naručio sam čaj", obavesti me on. "Koliko sam
razumeo, odseli ste u El Rijadu. Tamo uglavnom služe hranu iz konzervi i to
krajnje bljutavu, mada je hotel sladak. Posle razgovora izvešću vas na ručak, ako
već nemate neki plan? Tako ćete videti i nešto od samog grada."
Još nisam mogla da doñem k sebi od ovog toplog dočeka, što se,
pretpostavljam, videlo i na mom licu, jer on dodade: "Verovatno se pitate kako
to da sam vas tako brzo primio."
"Moram priznati da mi je rečeno da ću morati malo da sačekam."
"Vidite, gospoñice... smem li vas zvati Ketrin?... Dobro, a vi me morate
oslovljavati sa Kamel, mojim takozvanim hrišćanskim imenom. U našoj kulturi
smatra se veoma nepristojno bilo šta odbiti jednoj ženi. U stvari, to je
nedostojno muškarca. Ako žena kaže da ima zakazan sastanak sa ministrom,
nećete je ostaviti da trune u čekaonici, već je odmah primate!" Zatim se nasmeja
svojim predivnim zvonkim glasom. "Sada kada znate recept uspeha, mogli biste
nekog i da ubijete dok ste ovde i svejedno da se izvučete."
Kamel me je zbog svog dugačkog rimskog nosa i visokog čela podsetio na
likove sa novčića. Kao da mi je odnekud bio poznat.
"Jeste li Kabil?" iznenada ga upitah.
"Jesam!" Činilo se da je zadovoljan. "Kako ste pogodili?"
"Pogodila sam", odvratih.
"Odličan pogodak. U ministarstvu rade pretežno Kabili. Iako činimo manje
od petnaest procenata alžirskog stanovništva, mi Kabili nalazimo se na
osamdeset procenata visokih službenih mesta. Odaju nas zlataste oči. Postaju
takve od čestog gledanja u novac." Zatim se nasmeja.
Bio je tako dobro raspoložen da sam zaključila kako je kucnuo čas da preñem
na nešto mnogo ozbiljnije - mada baš nisam bila sigurna kako to da izvedem.
Konačno, partneri su izbačeni iz kancelarije zbog partije tenisa. Šta bi ga moglo
sprečiti da mene izbaci naglavačke zbog bezobrazluka? Ali nalazila sam se u
samom svetilištu - i možda mi se uskoro neće pružiti još jedna ovakva prilika.
Odlučila sam da iskoristim svoju prednost.
"Moram s vama o nečemu porazgovarati pre no što krajem nedelje stigne moj
kolega", počeh.
"Vaš kolega?" ponovi on, smestivši se za sto. Da li mi se to samo činilo ili
kao da je odjednom postao oprezniji?
"Moj menadžer, da budem tačnija", odvratih. "Moja firma je zaključila da bi
bilo dobro da, pošto još nije dobila potpisani ugovor, pošalje tog menadžera na
lice mesta kako bi nadgledao dogañaje. U stvari, oglušila sam se o nareñenje
kada sam danas došla ovamo. Ali pročitala sam ugovor", dodadoh, izvukavši
kopiju iz aktovke i lupnuvši njome o sto, "i iskreno rečeno nije mi jasno šta će tu
još i neko ko će nadgledati poslove."
Kamel okrznu pogledom ugovor, a zatim se ponovo zagleda u mene. Sklopio
je šake kao da se moli i nagnuo glavu preko njih kao da razmišlja. Bila sam
ubeñena da sam preterala. Konačno je progovorio.
"Znači, verujete u kršenje pravila?" upita on. "Zanimljivo - voleo bih da
znam zašto."
"Ovo je 'opšti ugovor' za usluge jednog savetnika", odvratih, pokazavši
prema nedirnutom paketu na stolu izmeñu nas. "U njemu stoji da je moj zadatak
da izvršim analizu naftnog bogatstva, kako onog pod zemljom tako i onog već
izvañenog. Da bih to učinila potreban mi je samo kompjuter - i potpisani
ugovor. Neki šef bi mi samo smetao."
"Shvatam", primeti Kamel i dalje krajnje ozbiljan. "Objasnili ste mi kako
stoje stvari, ali niste odgovorili na moje pitanje. Dozvolite da vam postavim još
jedno. Da li ste čuli za Fibonačijeve brojeve?"
Nisam htela ni uzdah da ispustim. "Nešto malo", priznadoh. "Koriste se u
mešetarenju na berzi. Da li biste mi rekli zašto vas zanima jedna tako - da
kažemo - stručna stvar?"
"Svakako", odgovori Kamel, pritisnuvši dugme na stolu. Nekoliko trenutaka
kasnije uñe poslužitelj sa kožnom fasciklom, predade je Kamelu i udalji se.
"Alžirska vlada", poče on izvadivši neki dokument i pruživši mi ga, "veruje
da naša zemlja poseduje samo ograničene zalihe nafte, dovoljne možda za još
nekih osam godina. Možda ćemo pronaći još izvora u pustinji, a možda i
nećemo. Nafta je trenutno naš glavni izvozni proizvod; ona u potpunosti pokriva
troškove uvoza, a uvozimo čak i hranu. Uverićete se da nemamo baš mnogo
obradive zemlje. Uvozimo svo mleko, meso, žitarice, drvenu grañu... čak i
pesak."
"Uvozite pesak?" upitah, podigavši pogled sa dokumenta koji sam počela da
čitam. Alžir je imao stotine hiljada kvadratnih milja pustinje.
"Industrijski pesak, koji se koristi za manufakturu. Saharski pesak nije
podesan za industrijske svrhe. Stoga potpuno zavisimo od nafte. Nemamo velike
prirodne rezerve, ali zato imamo veoma velike zalihe prirodnog gasa. Toliko
velik da bismo vremenom mogli postati jedan od najvećih svetskih izvoznika
ovog proizvoda - samo kada bismo smislili način kako da ga transportujemo."
"Kakve sve to ima veze s mojim projektom?" upitah, na brzinu prelazeći
preko stranica dokumenta, u kome se, iako je bio na francuskom, nisu pominjali
ni nafta ni gaz naturel.
"Alžir je član OPEK-a. Svaka zemlja članica trenutno pojedinačno pregovara
i oformljuje cene nafte, pod različitim uslovima i sa različitim zemljama.
Uglavnom se to svodi na subjektivnu i nesistematičnu razmenu. Pošto je naša
zemlja domaćin OPEK-a, predlažemo da naši članovi preñu na koncept
kolektivne razmene. To bi za cilj imalo dve stvari. Prvo, dramatično bi skočila
cena nafte po barelu, dok bi troškovi proizvodnje ostali isti. Drugo, taj novac
bismo ponovo mogli investirati u tehnološki razvoj, kao što je to učinio Izrael sa
zapadnim sredstvima."
"Mislite u oružje?"
"Ne", odvrati Kamel uz osmeh, "mada je izgleda tačno da svi previše trošimo
na tom polju. Mislio sam na unapreñenje industrije - i na više od toga. Mogli
bismo sprovesti vodu u pustinju. Navodnjavanje je koren civilizacije, kao što
znate."
"Ali u ovom dokumentu ne vidim ništa što bi se odnosilo na ono o čemu mi
govorite", primetih.
U tom trenutku stiže čaj; dovezao ga je sluga sa belim rukavicama, na
kolicima. S visine nam je sipao već poznati čaj od nane tako da se lepo video
mlaz koji se pušio. Od njegovog vrelog dodira krhko staklo čaša bi svaki put
zacvrčalo.
"Ovako se na tradicionalni način servira čaj od nane", objasni Kamel. "Lišće
se izdrobi i prelije ključalom vodom. Ono sadrži onoliko šećera koliko je u
stanju da apsorbuje. U nekim delovima smatra se da je to tonik zdravlja; u
drugim da je afrodizijak." On se nasmeja dok smo nazdravljali jedan drugome i
potom otpili gutljaj veoma mirisnog čaja.
"Možda bismo sada mogli da nastavimo naš razgovor", rekoh čim je sluga za
sobom zatvorio vrata. "Kod vas je nepotpisani ugovor sa mojom firmom u kome
stoji da biste želeli da procenite rezerve nafte; preda mnom je dokument u kome
stoji da želite da analizirate uvoz peska i ostalih sirovina. Želite da stvorite neku
vrstu trenda, inače ne biste pomenuli Fibonačijeve brojeve. Šta će vam toliko
različitih priča?"
"Postoji samo jedna priča", reče Kamel, spustivši šolju sa čajem i pomno se
zagledavši u mene. "Ministar Belaid i ja pažljivo smo pregledali vaš rQsumQ.
Složili smo se da u potpunosti odgovarate za ovaj projekat - iz vašeg dosjea se
vidi da ste spremni da knjigu pravila bacite kroz prozor." Rekavši to, on se
široko osmehnu. "Vidite, draga moja Ketrin, upravo jutros sam odbio vizu
vašem menadžeru, gospodinu Petaru."
On privuče kopiju mog dvosmislenog ugovora preko stola, izvuče pero i
potpisa se u dnu strane. "Evo, sada imate potpisani ugovor koji opravdava vaš
boravak ovde", reče on, dodavši mi ga preko stola. Trenutak sam zurila u potpis,
a onda se osmehnuh. Kamel mi uzvrati osmeh.
"Odlično, šefe", rekoh. "Hoće li mi neko sada objasniti šta bi trebalo da
radim?"
"Želimo naročiti kompjuter", reče on polako. "Treba da bude programiran u
najstrožoj tajnosti."
"S kojim ciljem?" Stisnuh potpisani ugovor na grudi, poželevši da vidim
Petarovo lice kada ga otvori u Parizu - ugovor koji nijedan od partnera nije
uspeo da natera ovog čoveka da ga potpiše.
"Želeli bismo da predvidimo", reče Kamel, "šta će svet učiniti, ekonomski,
kada im ukinemo priliv nafte."
Brda Alžira strmija su od onih u Rimu ili San Francisku. Ima mesta na
kojima čovek ne može uspravno da stoji. Zavrtelo mi se u glavi dok nismo stigli
do restorana, jedne male prostorije na drugom spratu zgrade koja je gledala na
otvoreni trg. Zvao se El Bakur, što je značilo, kako mi je Kamel objasnio,
"Kamilje sedlo". Na sićušnom ulazu i u baru bila su razmeštena kamilja sedla od
tvrde kože, sva do jednog ukrašena predivnim, raznobojnim šarama lišća i
cveća.
U glavnoj sali nalazili su se stolovi prekriveni šuštavo uštirkanim belim
stolnjacima; kroz otvorene prozore dopirao je povetarac na kome su se lelujale
bele čipkane zavese. Napolju su vrhovi divljih akacija lupkali po otvorenim
krilima prozora.
Smestili smo se za sto u kružnoj prozorskoj niši; Kamel je naručio pastilla au
pigeon: dobro zapečenu pitu natopljenu cimetom i šećerom, filovanu slasnom
mešavinom golubjeg mesa, samlevene kajgane, suvog grožña, pečenih badema i
egzotičnih začina. Dok smo polako savladavali tradicionalni petodelni
mediteranski ručak - osvežavajuće domaće vino teklo je kao voda - Kamel me je
zabavljao pričama o Severnoj Africi.
Nisam ni sanjala kakvu je neverovatnu istoriju kulture imala zemlja koju sam
trenutno nazivala svojim domom. Prvo su došli Tuarezi, Kabili i Mavari - ta
plemena drevnih Berbera koja su se naselila duž obale; za njima su pristigli
Minoanci i Feničani, koji su osnovali garnizone. Zatim su došle rimske kolonije;
pa Španci koji su prisvojili mavarske zemlje pošto su prethodno oslobodili svoje
teritorije; i Otomansko carstvo koje je tokom tri stotine godina držalo u
pokornosti varvarske priobalne gusare. Od 1830. te su zemlje bile pod upravom
Francuske, sve dok - deset godina pre mog dolaska - alžirska revolucija nije
okončala stranu vladavinu.
Tokom ovog dugog razdoblja smenjivale su se nebrojene dinastije deja i beja,
sa egzotičnim imenima i još egzotičnijim običajima. Haremi i odsecanje glava
bili su tu svakodnevna pojava. Sada, za vreme ove muslimanske vladavine,
stvari su se malo smirile. Iako sam primetila da je Kamel pio crveno vino uz
turnedos i pirinač boje šafrana, a belo vino da bi poboljšao ukus salati, i dalje je
tvrdio da je sledbenik al-Islama.
"Islam", počeh, dok su nas posluživali gustom crnom kafom i desertom.
"Znači 'Mir', je li tako?"
"Na izvestan način", odvrati Kamel. Upravo je sekao ratluk na kockice:
želatinoznu materiju prekrivenu šećerom u prahu sa ukusom ambrozije, jasmina
i badema. "To je reč istog porekla kao i 'shalom' na hebrejskom: neka je mir s
tobom. Na arapskom glasi 'salaam' i uvek je propraćena dubokim naklonom dok
se glavom ne dodirne tle. Označava potpuno predavanje Alahovoj volji -
potpunu potčinjenost." Zatim mi uz osmeh pruži kockicu ratluka. "Ponekad
predanost Alahovoj volji znači mir - ponekad ne."
"Mnogo češće ne znači", primetih. Kamel me ozbiljno pogleda.
"Ne zaboravite da je od svih velikih proroka u istoriji - Mojsija, Bude, Jovana
Krstitelja, Zaratustre, Hrista - Muhamed jedini koji je stvarno pošao u rat.
Podigao je vojsku od četrdeset hiljada vojnika i na konju je lično poveo na
Meku. I povratio grad!"
"Šta je sa Jovankom Orleankom?" upitah ga sa osmehom.
"Ona nije osnovala novu religiju", odvrati on. "Ali nije bila bez duha.
Meñutim, džihad nije ono za šta ga vi zapadnjaci smatrate. Da li ste imali prilike
da pročitate Koran?" Pošto sam odmahnula glavom, on nastavi: "Poslaću vam
jedan dobar primerak - na engleskom. Mislim da će vam biti zanimljiv. I različit
od onoga što ste zamišljali."
Kamel podiže račun i iziñosmo na ulicu. "A sada poñimo u obilazak koji sam
vam obećao", reče on. "Voleo bih da krenemo od centralne pošte."
Uputismo se ka velikoj zgradi centrane pošte koja se nalazila na obali. Dok
smo išli prema njoj, on reče: "Svi telefonski pozivi moraju proći kroz centralnu
poštu. To je jedan u nizu sistema koje smo nasledili od Francuza i u kome se sve
sliva u centar i ništa više ne može iz njega poteći nazad; isti je slučaj i sa
ulicama. Meñunarodni pozivi se povezuju ručno. Uživaćete to da vidite -
naročito će vam biti zanimljivo stoga što ćete morati da vodite računa o tom
arhaičnom telefonskom sistemu pri odabiranju modela kompjutera za koji sam
upravo potpisao dokumente. Većina podataka koje ćete prikupljati stizaće
telefonski."
Nisam bila sigurna zašto će modelu koji je imao na umu biti neophodne
telekomunikacije, ali dogovorili smo se da o tome ne razgovaramo na javnim
mestima, tako da sam samo primetila: "Da, sinoć nisam mogla da dobijem
Ameriku."
Popesmo se stepeništem do centralne pošte. Kao i sve ostale zgrade, bila je
velika i mračna, sa mermernim podom i visokom tavanicom. Kitnjasti svećnjaci
visili su sa tavanice kao u kancelarijama banaka iz dvadesetih godina. Posvuda
su se mogle videti velike uramljene slike Huarija Bumedijena, predsednika
Alžira. Imao je izduženo lice, krupne, tužne oči i guste, viktorijanske brkove.
U svim zgradama koje sam videla bilo je mnogo praznog prostora, tako da ni
pošta nije bila izuzetak. Iako je Alžir bio veliki grad, čovek nikada nije imao
utisak da se oko njega nalazi mnogo ljudi, već obilje praznog prostora koji je
trebalo ispuniti, čak i na ulicama. Pošto sam došla iz prenatrpanog Njujorka, to
je na mene ostavilo snažan utisak. Dok smo prolazili kroz poštu, zvuk naših
potpetica odbijao se o zidove. Ljudi su tiho razgovarali, kao da su se nalazili u
javnoj biblioteci.
U udaljenom uglu, odvojena od ostalih, stajala je jedna mala tabla sa
prekidačima, ne veća od kuhinjskog stola. Izgledala je kao da ju je napravio
Aleksandar Graham Bel. Iza nje sedela je sićušna žena četrdesetih godina,
ozbiljna lica, sa kaniranom kosom pokupljenom na temenu. Usta su joj ličila na
crtu izvučenu krvavo-crvenim karminom, kakav se nije proizvodio od drugog
svetskog rata, a i njena haljina cvetnog dezena sa volanima kao da je bila iz istog
razdoblja. Na razvodnoj tabli ležala je kutija čokoladnih bombona, a oko nje
razmotan papir.
"Pa to je ministar glavom i bradom!" uzviknu žena, izvukavši utičnicu iz
razvodne table i ustavši da ga pozdravi. Ispružila je obe ruke, a Kemel ih
prihvatio. "Primila sam bombonjeru", reče ona, pokazavši glavom na kutiju.
"Švajcarska! Kod vas je sve prvoklasno." Imala je dubok, opori glas, poput
kakve pevačice iz krčme na Mormartru. Bilo je nečeg lepršavog u njoj i već na
prvi pogled mi se dopala. Govorila je francuski poput marsejskih mornara koje
je Harijeva služavka Valeri tako dobro oponašala.
"Tereza, želim da te upoznam sa gospoñicom Katarinom Velis", reče joj
Kamel. "Gospoñica radi na veoma važnom kompjuterskom poslu za
ministarstvo - za OPEK, u stvari. Mislio sam da bi trebalo tebe da upozna."
"Ahhh, OPEK!" uzviknu Tereza, razrogačivši oči i odmahujući prstima.
"Veoma veliki. Veoma važan. Ona mora biti pametna!" reče žena za mene.
"Znate, taj OPEK uskoro će napraviti veliku ujdurmu, pazite šta vam kažem."
"Nema toga što Teraza ne zna", nasmeja se Kamel. "Prisluškuje sve
meñukontinentalne pozive. Zna više i od onih u ministarstvu."
"Oh, pa to se razume", odvrati ona. "Ko bi se brinuo za poslove da nema
mene?"
"Teraza je pied noir", obavesti me Kamel.
"To znači 'crno stopalo'", prevede ona ne engleski. Prešavši ponovo na
francuski, objasni: "Roñena sam u Africi, ali nisam od ovdašnjih Arapa. Moj
narod potiče iz Libije."
Izgleda da će me doveka zbunjivati genetske razlike koje su se javljale u
Alžiru. Mada su one njima, po svemu sudeći, bile i te kako važne.
"Gospoñica Velis sinoć nije mogla da dobije Njujork", obavesti je Kamel.
"U koliko sati?" upita ona.
"Negde oko jedanaest uveče", rekoh. "Pokušala sam iz El Riada da pozovem
Njujork."
"Ali ja sam bila ovde!" uzviknu ona. Odmahnuvši zatim glavom, stade da mi
objašnjava: "'Tipovi' koji rade na hotelskim centralama su veoma lenji.
Isključuju veze. Ponekad morate čekati i po osam časova na vezu. Sledećeg puta
samo vi mene obavestite i ja ću sve srediti. Želite li večeras da pozovete nekog?
Samo mi recite kada i smatrajte da ste vezu već dobili."
"Želim da pošaljem poruku jednom kompjuteru u Njujork", rekoh, "da
obavestim nekoga da sam stigla. Reč je o magnetofonu - izdiktirate poruku i on
je digitalno snimi."
"Veoma moderno!" primeti Teraza. "Mogu poruku preneti i na engleskom,
ako želite."
Dogovorile smo se oko svega i ja zapisah poruku za Nima, kojom sam ga
obavestila da sam bezbedno stigla i da ću uskoro krenuti u planine. On će znati
šta to znači: da ću poći da se nañem sa Luelinovim preprodavcem starina.
"Odlično", primeti Tereza, dok je presavijala poruku. "Odmah ću ovo poslati.
Pošto smo se upoznale, znajte da će vaše poruke uvek imati prednost nad svim
ostalima. Svratite ponekad do mene."
Kada smo Kamel i ja izišli iz pošte, on reče: "Tereza je najvažnija osoba u
Alžiru. Može stvoriti ili uništiti političku karijeru nekoga ko joj se ne dopada
jednostavno tako što bi mu prekinula vezu. Mislim da joj se vi dopadate. Ko
zna, možda vas čak postavi za predsednika!" nasmeja se on.
Dok smo se kroz luku vraćali ka ministrastvu, on kao uzgred primeti: "Iz
poruke koju ste poslali zaključio sam da nameravate da poñete u planine. Da li
ste želeli da poñete na neko odreñeno mesto?"
"Samo da se nañem sa prijateljem prijatelja", odvratih neobavezno. "I malo
da razgledam okolinu."
"Pitam vas to stoga, što su ovdašnje planine postojbina Kabila. U njima sam
odrastao i dosta dobro ih poznajem. Mogu vam poslati kola ili vas sam povesti,
ako želite." Iako mi je Kamel to onako uz put predložio kao i malopre kada se
ponudio da mi pokaže Alžir, zapazila sam da se iza ove ponude krije još nešto,
mada nisam znala šta.
"Zar niste odrasli u Engleskoj?" upitah ga.
"Tamo sam otišao sa petnaest godina da pohañam javnu školu. Pre toga sam
bosonog jurcao brdima Kabile poput divlje koze. Ne bi trebalo da idete bez
vodiča. To je veličanstvena oblast, ali čovek se u njoj lako izgubi. Alžirske karte
puteva nisu baš najpreciznije."
Tvrdio je pazar i ja pomislih kako ne bi bilo u redu da ga odbijem. "Možda bi
ipak bilo najbolje da poñem sa vama", rekoh. "Znate li da su me sinoć na putu
od aerodroma pratili službenici državne bezbednosti. Momak po imenu Šarif. Da
li vam to ime nešto znači?"
Kamel je zastao. Stajali smo u luci, a ogromni parobrodi nežno su se
ljuljuškali na laganim talasima.
"Otkud znate da je to bio Šarif?" upita me on iznenada.
"Srela sam ga. On... odveo me je u svoju kancelariju na aerodromu pre no što
sam prošla kroz carinu. Postavio mi je nekoliko pitanja, bio je krajnje
šarmantan, a onda me je pustio. Ali naredio je svojim ljudima da me prate..."
"Kakva pitanja," prekinu me Kamel. Lice mu je bilo veoma sivo. Pokušala
sam da se setim svega što se dogodilo i sve sam ispričala Kamelu. Čak sam mu
pomenula i taksistin komentar.
Kada sam završila, Kamel ništa nije kazao. Izgleda da je razmišljao o
nečemu. A onda mi je rekao: "Bio bih vam zahvalan kada o ovome nikome ne
biste govorili. Videću o čemu je reč, ali mislim da to ne treba da vas brine.
Verovatno je reč o nekoj zabuni."
Vraćali smo se kroz luku prema ministrastvu. Kada stigosmo do ulaza,
Kamel reče: "Ako Šarif iz bilo kog razloga ponovo stupi s vama u vezu, recite
mu da ste me o svemu obavestili." Zatim mi spusti šaku na rame. "I recite mu da
ću vas ja povesti u Kabil."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

20 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:40 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
16. ZVUK PUSTINJE
Ljudi ne čuju, ali zato pustinja čuje i jednog dana će se preobraziti u Pustinju
zvuka.
Migel de Unamuno i Jido
SAHARA, FEBRUAR 1793.
Mirela je stajala na Ergu i osmatrala nepreglednu crvenu pustinju. Južno od
nje prostirale su se dine Ez-Zemoula El Akbara, valjajući se u talasima koji su
premašivali visinu od stotinu stopa. Iz daljine i pri jutarnjoj svetlosti, ličile su na
krvavo crvene kandže koje ostavljaju tragove po pesku.
Iza nje uzdizala se planina Atlas, još zaogrnuta purpurnim senkama i
pramenovima niskih snežnih oblaka. Gomilali su se iznad ove prazne pustinje -
divljine veće od bilo koje druge na zemlji - iznad stotina hiljada milja dubokog
peska boje isitnjene cigle, u kome se ništa nije kretalo osim kristala roñenih iz
Božjeg daha.
Zvali su je "Sahra". Jug. Pustoš. Kraljevstvo Aroubija - Arapa, onih koji
lutaju Divljinom.
Ali čovek koji ju je doveo ovamo nije bio Aroubi. Šahin je imao svetlu kožu,
a kosa i oči bile su mu boje stare bronze. Njegov narod govorio je jezikom
drevnih Berbera koji su vladali ovom golom pustinjom preko pet hiljada godina.
Rekao joj je da su došli sa planina i Ergova - tog veličanstvenog lanca stenovitih
visoravni koji odvaja planinu iza nje od peska koji se prostire ispred nje. Taj
lanac stenovitih visoravni nazvali su "Areg": Dina. A sebe su nazivali Tou-
Arezima. Onima koji su vezani za tu Dinu. Tuarezi su poznavali tajnu staru kao
njihova loza, tajnu zakopanu u pesku vremena. Bila je to tajna zbog koje je
Mirela putovala toliko meseci, prevalila toliko milja, da bi je otkrila.
Prošlo je tek mesec dana od one noći kada je sa Leticijom otišla do skrivenog
korzikanskog zaliva. Odatle se u malom ribarskom čamcu uputila u Afriku
preko nemirnog zimskog mora, gde ju je na dokovima Dar-el-Beida sačekao
njen vodić Šahin, Soko, i poveo u Magreb. Bio je odeven u dugački crni haik,
lica umotanog u litam boje indiga, dvostruki veo kroz koji je mogao da vidi, ali
ne i da bude viñen. Jer Šahin je pripadao "plavim ljudima", onim svetim
plemenima Ahagara, gde su samo muškarci nosili velove koji su ih štitili od
pustinjskih vetrova, senčeći im kožu nestvarnim plavetnilom. Nomadi su ovu
naročitu sektu nazivali Magribi - Čarobnjaci - oni koji mogu da razreše tajne
Magreba, Zemlje zalazećeg sunca. Oni su znali gde treba tražiti ključ za
odgonetanje tajne Monglanske garniture.
Zbog toga su je Leticija i njena majka poslale u Afriku, zato je Mirela prešla
Visoki Atlas usred zime - tri stotine milja kroz mećavu i preko opasnog terena.
Jer kada jednom bude otkrila tajnu, biće jedino živo biće koje je dodirnulo figure
- i koje zna kako da iskoristi njihovu moć.
Tajna nije bila skrivena ispod neke stene u pustinji, niti zaturena u kakvoj
prašnjavoj biblioteci, već se krila u pričama koje su ovi nomadi šapatom pričali.
Putujući noću, prenoseći se od usta do usta, tajna se kretala poput iskri
zamirućih logorskih vatri razbacanih po ćutljivom pesku i zakopanih u tami.
Tajna je bila skrivena u samim zvucima pustinje, u pričama njenih ljudi - u
tajanstvenom šaputanju stenja i kamenja.
Šahin leže na stomak u šibljem prekrivenom jarku koji su iskopali u pesku.
Iznad njih, lagano i lenjo, kružio je soko praveći spirale i osmatrajući šiblje u
potrazi za kretanjem. Mirela je pogrbljena čučala pored Šahina, ne usuñujući se
ni da diše. Posmatrala je napeti profil svog pratioca: dugačak, uzak nos, povijen
kao u sivog sokola po kome je i dobio ime, bledožute oči, odlučna usta, ovlaš
omotana tkanina za glavu i dugačka, pokupljena kosa koja mu se spuštala niz
leña. Skinuo je tradicionalni crni haik i sada je na sebi, kao i Mirela, imao samo
ñelabu od meke vunene tkanine sa kapuljačom, sjajne crvenkastosmeñe boje
dobijene od soka grmlja abala - bila je to boja pustinje. Soko koji je kružio iznad
njih nije mogao da ih razlikuje od peska i šiblja kojim su se pokrili.
"To je hur - sakr soko", došapnu Šahin Mireli. "Nije ni tako brz ni tako
žestok kao sivi soko, ali je mudriji i ima bolji vid. Biće to dobra ptica za tebe."
Rekao je Mireli da mora uhvatiti i uvežbati sokola, pre no što preñu Ez-
Zemoul El Akbar na usni Velikog Istočnog Erga - najšire i najviše oblasti dina
na zemlji. To nije bio samo ispit časti uobičajen meñu Tuarezima - čije su žene
bile i lovci i vladari - već je to bila i potreba, jedan od mnogih načina da se
preživi.
Čekalo ih je petnaest dana, možda i dvadeset, meñu dinama, tokom kojih će
danju umirati od vrućine, a noću se smrzavati. Nisu smeli terati kamile brže od
jedne milje na sat, dok im se tamnocrveni pesak osipao pod nogama. U Kardai
su se snabdeli namirnicama: kafom, brašnom, medom i urmama - kao i s
nekoliko vreća smrdljivih, sušenih sardina za kamile. Ali sada kada su za sobom
ostavili slane baruštine i kamenitu Hamadu sa njenim poslednjim ostacima
presahlih izvora, morali su da se zadovolje zalihama koje su poneli i
eventualnim ulovom. A nijedna druga vrsta na zemlji nije posedovala dovoljno
izraženu izdržljivost, oštar vid, upornost i lovački duh potrebne za lov u ovoj
divljini i goleti - osim sokola.
Mirela je posmatrala kako soko, naizgled bez imalo napora, lebdi iznad njih
na toplom pustinjskom povetarcu. Šahin zavuče šaku u svoj zavežljaj i iz njega
izvuče pripitomljenog goluba koga su poneli sa sobom. Za nogu mu je zavezao
tanku nit; drugi kraj obmotao je oko kamena. A onda je pticu pustio uvis. Golub
polete put neba. Soko ga je istog časa primetio, potom kao da se zaustavio usred
vazduha i stao da razmišlja. A onda je poleteo kao tane i nasrnuo. Perje je letelo
na sve strane i obe ptice su pale na tle.
Mirela je krenula napred, ali je Šahin zadrža.
"Pusti ga da oseti krv", prošaputa on. "Krv briše sećanje i opreznost."
Soko je sada bio na tlu i komadao je goluba, a Šahin je polako počeo da vuče
uzicu. Soko zaleprša krilima, ali se ponovo skrasi na pesku, zbunjen. Šahin
ponovo povuče uzicu - izgledalo je kao da obogaljeni golub puzi po pesku. Kao
što je i predvideo, soko se brzo ponovo bacio na još toplo meso.
"Priñi što više možeš", prošaputa Šahin Mireli. "Kada se nañe na metar
udaljenosti, uhvati ga za nogu."
Mirela ga pogleda kao da je poludeo, ali ipak priñe što je više mogla ivici
zaklona, i dalje u čučećem položaju, spremna na skok. Srce joj je ludački lupalo
dok je Šahin privlačio goluba sve bliže i bliže. Soko se sada već nalazio na samo
stopu udaljenosti od nje, i dalje razdirući svoj plen; Šahin je lupnu po ruci. Ne
časeći ni trenutka, ona se baci kroz šiblje i ščepa sokola za nogu. On stade da se
okreće, udarajući je krilima, i zari joj oštri, nazubljeni kljun u zglavak,
kriknuvši.
Istog časa se pored nje stvorio i Šahin, uhvatio pticu, navukao joj veštim
pokretom kapuljačicu na glavu koju je potom privezao svilenim kanapom za
kožnu traku što ju je već ranije obmotao oko njenog levog zglavka.
Mirela je sisala krv koja joj je liptala iz drugog, ranjenog zglavka, poprskavši
joj lice i kosu. Coknuvši jezikom, Šahin otcepi traku muslina i poveza joj mesto
sa koga joj je soko otkinuo komad mesa. Kljun ptice zario se opasno blizu
arterije.
"Uhvatila si ga i sada možeš da jedeš", reče on, iskrivivši lice u neku vrstu
osmeha, "ali on umalo da nije pojeo tebe." Uhvativši je za povezanu ruku,
prineo ju je sokolu koji sada ništa nije video i koji se kandžama čvrsto držao za
komad kože na njenom drugom zglavku.
"Pomiluj ga", posavetova je on. "Neka oseti ko je gospodar. Da bi se
pripitomio jedan hur potrebno je da proñe jedan mesec i još tri četvrtine - ali ako
sa njim živiš, jedeš, miluješ ga, pričaš mu - biće tvoj početkom narednog
meseca. Kako ćeš ga nazvati? Mora naučiti da se odaziva na neko ime."
Mirela je ponosno posmatrala to divlje stvorenje koje se drhteći držalo za
njenu ruku. Na trenutak je zaboravila bolno pulsiranje u ranjenom zglobu.
"Šarlot", reče. "Mali Karlo. Uhvatila sam malog nebeskog Karla Velikog."
Šahin ju je ćutke promatrao svojim žutim očima, a zatim je lagano povukao
veo boje indiga tako da mu je sada prekrivao samo donji deo lica. Kada je
progovorio, veo stade da se mreška na pustinjskom vazduhu.
"Večeras ćemo ga obeležiti tvojim znakom", reče on, "kako bi znao da
pripada samo tebi."
"Mojim znakom?" upita Mirela.
Šahin skinu prsten sa svog prsta i gurnu joj ga u šaku. Mirela spusti pogled
na pečatnjak, komad teškog zlata na dlanu. Na vrhu je bio utisnut broj osam.
Ćutke je krenula za Šahinom niz strmi nasip do mesta na kome su ih, klečeći,
čekale kamile u malom klancu izmeñu dina. Posmatrala ga je kako smešta
koleno na kamilje sedlo, što je bio znak za životinju da jednim pokretom ustane,
podigavši ga kao da je pero. Mirela učini isto, držeći sokola visoko na zglavku, i
oni krenuše preko peska boje rñe.
Žeravica je tinjala kada se Šahin nagnuo napred kako bi u nju spustio prsten.
Malo je govorio i retko se osmehivao. Nije mnogo šta saznala o njemu za ovih
mesec dana koliko su proveli zajedno. Usredsredili su se na to da prežive. Jedino
je znala da će stići do Ahagara - planina od lave koje su bile dom Kel ðanet
Tuarega - pre no što se njeno dete rodi. Ni o čemu drugom Šahin nije želeo da
govori i na sva njena pitanja odgovarao je: "Uskoro ćeš videti."
Stoga ju je iznenadio kada je sklonio veo i progovorio, dok su posmatrali
zlatni prsten kako upija toplotu meñu ugljevljem.
"Žene poput tebe nazivamo tajib", reče Šahin, "žena koja je samo jednom
bila sa muškarcem - i zatrudnela. Možda si primetila kako su te gledali ljudi u
Kardaji kada smo se tamo zaustavili. U mom narodu postoji priča. Sedam
hiljada godina pre hegire sa istoka je stigla jedna žena. Proputovala je sama
hiljade milja preko slane pustinje dok nije stigla do Kel Rela Tuarega. Njen
narod ju je proterao, jer je ostala trudna.
"Imala je kosu boje pustinje, kao i ti. Zvala se Daia, što znači 'izvor'.
Potražila je sklonište u pećini. Onog dana kada joj se rodilo dete, iz stene pećine
potekla je voda. Teče još i danas u K'ar Daiji - Dainoj pećini, pećini boginje
izvora."
Znači Kardaia, mesto u kome su se zaustavili radi kamila i zaliha, dobilo je
ime po čudnoj boginji K'ar - kao i Kartagina, pomisli Mirela. Da li je tu posredi
ista legenda? Jesu li ta Daia i Didona ista ličnost?
"Zašto mi to pričaš?" upita Mirela, milujući Šarlota koji joj je stajao na ruci
dok je zurila u vatru.
"Zapisano je", nastavi on, "da će jednog dana Nabi, ili Prorok, doći iz Bahr
al-Azraka - Azurnog mora. Kalim - onaj koji razgovara sa duhovima, koji sledi
tarikat, ili mističnu stazu koja vodi ka znanju. Taj će čovek u sebi objedinjavati
sve te stvari, i biće Za'ar - onaj koji ima svetlu kožu, plave oči i crvenu kosu. To
je za moj narod predznak i zato su onako zurili u tebe."
"Ali ja niti sam muškarac", primeti Mirela, podigavši pogled, "niti imam
plave oči, moje su zelene."
"Ne govorim o tebi", odvrati Šahin. Nagnuvši se nad vatru, izvukao je
busaadi - dugačak, uzak nož - i izvadio usijani prsten iz žeravice. "Čekali smo
na tvog sina koji će se roditi pod pogledom boginje - upravo onako kako je
predskazano."
Mirela ga nije upitala kako je znao da je neroñeno dete muško. Kroz um joj
je promicalo milion misli dok ga je posmatrala kako preko prstena zavezuje
parče kože. Dozvolila je sebi da razmišlja o detetu u svom naduvenom stomaku.
Prošlo je skoro šest meseci, mogla ga je osetiti kako se pokreće u njoj. Šta će biti
s njim kada se rodi u ovoj nepreglednoj, prevrtljivoj divljini - tako daleko od
sopstvenog naroda? Zašto Šahin veruje da će on ispuniti to primitivno
proročanstvo? Zašto joj je ispričao priču o Daiji - i kakve je ona veze imala sa
tajnom za kojom je tragala? Kada joj je dodao vrući prsten, odmah je izbila sve
te misli iz glave.
"Dodirni ga brzo, ali odlučno po kljunu - evo ovde", poučio ju je on dok je
uzimala prsten umotan u kožu, koji je još snažno isijavao toplotu. "Neće ga
mnogo zaboleti, ali upamtiće..." Mirela je posmatrala sokola pod kapuljačom,
koji je spokojno stajao na njenoj ruci, sa kandžama zarivenim u debelu traku oko
zglavka. Kljun mu je bio otkriven i ona je zagrejani prsten držala na svega
nekoliko inči od njega. Ali onda je zastala.
"Ne mogu", reče ona, sklonivši prsten. Crvenkasti sjaj treperio je na hladnom
noćnom vazduhu.
"Moraš", odlučno reče Šahin. "Gde ćeš smoći snagu da ubiješ čoveka - ako
nisi u stanju da obeležiš jednu pticu?"
"Da ubijem čoveka?" ponovi ona. "Nikada!" Ali još dok je govorila, Šahin se
lagano osmehnu, dok su mu oči sijale zlatnim sjajem pri čudnoj svetlosti.
Beduini su u pravu, pomisli ona, kada kažu da ima nečeg strašnog u osmehu.
"Nemoj mi reći da nećeš ubiti tog čoveka", primeti nežno Šahin. "Znaš mu
ime - svake noći ga ponavljaš u snu. Mogu namirisati osvetu u tebi, kao što neko
pomoću čula mirisa može nanjušiti vodu. Zbog toga si došla ovamo, zbog toga
izdržavaš - zbog osvete."
"Ne", pobuni se Mirela, mada je osećala kako joj krv bubnja u slepoočnicama
dok su joj se prsti čvršće stezali oko prstena. "Došla sam ovamo da bih otkrila
tajnu. Ti to dobro znaš. Umesto toga, pričaš mi priče o nekoj crvenokosoj ženi
koja je umrla pre mnogo hiljada godina..."
"Nikada nisam kazao da je umrla", iznenada reče Šahin, bezizražajnog izraza
lica. "Ona živi, kao i raspevani pesak pustinje. Poput drevnih tajni, ona govori.
Bogovi ne mogu da dozvole da ona umre - pretvaraju je u živi kamen. Čekali
smo na nju osam hiljada godina, a ti si oruñe njenog povratka - ti i tvoj sin -
upravo onako kako je predskazano."
Uzdićiću se ponovo poput feniksa iz pepela onoga dana kada stenje i
kamenje počne da peva... i pesak pustinje proplakaće krvavocrvene suze... to će
biti dan kada će Zemlja biti kažnjena...
Mirela začu Leticijin glas kako joj šapuće u umu. I nastojničin odgovor:
Monglanska garnitura čuva ključ kojim se mogu otvoriti nema usta Prirode -
kojim se mogu osloboditi glasovi bogova.
Zagledala se preko peska, bledog i tajanstveno ružičastog pri odsjaju vatre,
koji se protezao ispod nepreglednog mora zvezda. U šaci je držala usijani zlatni
prsten. Mrmljajući nežno sokolu, duboko je udahnula i pritisla vruću fasetu o
njegov kljun. Ptica se trgla, zadrhtala, ali se nije ni pomerila kada joj je ljuti
miris spaljene hrskavice ispunio nozdrve. Osetila je mučninu i ispustila prsten na
tle. Ali ipak je pomilovala sokola po leñima i priljubljenim krilima. Meko perje
prianjalo joj je uz prste. Na kljunu je ostala utisnuta savršena osmica.
Šahin ispruži ruku i spusti svoju veliku šaku na njeno rame, dok je ona i dalje
milovala sokola. Tada ju je prvi put dodirnuo, a onda joj se zagledao u oči.
"Kada je došla k nama iz pustinje", reče on, "zvali smo je Daia. Ali sada živi
u Tasiliju, kuda te vodim. Visoka je preko dvadeset stopa i uzdiže se iznad
doline ðabaren, iznad divova zemlje - kojima vlada. Zovemo je bela kraljica."
Nedeljama su sami hodili izmeñu dina, zaustavljajući se samo da bi isterali
kakvu sitnu divljač, oslobañajući jednog od dva sokola da je uhvate. To im je
bila jedina sveža hrana. A kamilje mleko, vruće i slankastog ukusa, njihovo
jedino piće.
Bilo je podne osamnaestog dana kada je Mirela prešla preko uzvisine, dok joj
se kamila klizala po mekom pesku - i prvi put ugledala zauba'ah, te divlje
kovitlace vetra u obliku stubova koji su harali pustinjom. Udaljeni gotovo deset
milja, uzdizali su se hiljadu stopa u nebo, u obliku stubova oker peska koji su
hrlili uz vetar. Pesak pri njihovoj osnovi podizao se stotinu stopa u vazduh,
zajedno sa uzburkanim morem kamenja, prašine i biljaka u divljem
kaleiodoskopu nalik na šarene konfete. Na tri hiljade stopa od svega toga
nastajao je ogroman crveni oblak koji je pokrivao nebo, natkriljujući stubove i
zastirući podnevno sunce.
Visoko iznad kamiljih sedala, nalik na jedra jedrenjaka koji se kreću preko
pustinjskog mora, lamparala je tkanina postavljena da je štititi od pustinjske jare.
To je bio jedini zvuk koji je Mirela čula, to lamparanje - dok je u daljini pustinja
ćutke razdirala samu sebe.
A onda je začula zvuk - lagano zujanje, tiho i zastrašujuće poput tajanstvenog
orijentalnog gonga. Kamile stadoše da se propinju, da se otimaju, divlje da
mlataraju nogama kroz vazduh. Pesak im se osipao ispod nogu.
Šahin skoči sa kamile i zgrabi uzde da je obuzda, kada ova stade da se rita
prema njemu.
"Plaše se peska koji peva", doviknu joj on, dohvativši i uzde njene životinje
dok je silazila da mu pomogne oko zaklona na sedlu. Šahin je prekrio kamilama
oči, ali one su nastavile da nasrću na njega, glasajući se svojim promuklim
glasovima, koji su podsećali na njakanje. Sputao ih je ta'kilom - vezavši im
prednje noge iznad kolena - i primorao ih da se spuste na pesak dok je Mirela
skidala opremu. Topli vazduh sve se brže kretao, a raspevani pesak postajao sve
glasniji.
"Udaljeni su deset milja", vikao je Šahin, "ali se kreću veoma brzo. Za
dvadeset, možda trideset minuta, stići će do nas!"
Zabijao je kočiće za šator u tle, pričvršćujući šatorsko platno preko njihovih
stvari dok su se kamile divlje otimale, pokušavajući da stanu na sputane noge i
tražeći oslonac u pesku koji se kretao. Mirela preseče sibake, svilenu užad koja
je vezivale sokolove za njihova postolja, ščepa ptice i gurnu ih u vreću, koju
zatim tutnu ispod ivice spljoštenog šatora. Zatim ona i Šahin otpuzaše pod
platno koje je već napola prekrio težak pesak boje cigle.
Pod platnom joj je Šahin obmotao muslin oko glave i lica. Čak i ovde ispod
šatora, mogla je da oseti kako joj zrnca peska bockaju kožu, prodiru u usta, nos i
uši. Ispružila se po pesku i ostala tako da leži, pokušavajući da ne diše dok je
zvuk postajao sve jači - nalik na tutnjanje mora.
"Zmijin rep", primeti Šahin, prebacivši joj ruku preko ramena kako bi
napravio vazdušni džep za nju, u kome će moći da diše, dok ih je pesak sve jače
zasipao. "Podiže se da bi čuvao kapiju. To znači - ako Alah želi da živimo -
sutra ćemo stići do Tasilija."
PETROGRAD, RUSIJA, MART 1793.
Nastojnica Monglana sedela je u ogromnom salonu koji je bio u sklopu
njenih odaja u carskom dvorcu u Petrogradu. Teške tapiserije na vratima i
prozorima sprečavale su svetlost da uñe i kao da su prostoriji obezbeñivale
izvesnu sigurnost. Sve do ovog jutra, nastojnica je verovala da je bezbedna, da je
sve mogućnosti uzela u obzir. Sada joj je bilo jasno da se prevarila.
Okruživalo ju je šest femmes de chambre koje joj je carica Katarina dodelila
da je služe. Sedele su ćutke, glava pognutih nad svojim čipkama i vezom, i
promatrale je krajičkom oka kako bi mogle da prijave svaki njen pokret.
Pomicala je usne, mrmljajući "Čin nade" i "Apostolsko verovanje", kako bi one
pomislile da je duboko utonula u molitvu.
Dok je tako sedela za francuskim radnim stolom prošaranim intarzijama,
otvorila je Bibliju uvezanu u kožu i potajno stala po treći put da čita pismo koje
joj je tog jutra prokrijumčario francuski ambasador - to mu je bilo poslednje što
je učinio pre dolaska saonica koje će ga vratiti u Francusku u progonstvo.
Pismo je bilo od Žak-Luja Davida. Mirela je nestala - pobegla je iz Pariza za
vreme Terora i možda je čak napustila obale Francuske. A Valentina, slatka
Valentina, ona je bila mrtva. A gde su bile figrure? - sva očajna pitala se
nastojnica. O tome, razume se, u pismu nije bilo ni reči.
Upravo u tom trenutku, začu se glasna buka iz predvorja - i zveka metala
propraćena uzbuñenim povicima. Sve ih je nadjačao gromki caričin glas.
Nastojnica sklopi stranice Biblije preko pisma. Femmes de chambre su se
nelagodno zagledale. Vrata se s treskom otvoriše. Tapiserija koja ih je prekrivala
bila je otrgnuta sa zida i pala na pod uz zveku mesinganih prstenova.
Dame zbunjeno poskakaše - korpe za šivenje se prevrnuše, konci i tkanine se
prosuše po podu, kada Katarina nahrupi u sobu, ostavivši za sobom gomilu
zbunjenih stražara da se priberu.
"Napolje! Napolje! Napolje!" povika ona, prelazeći preko sobe i lupkajući
krutom rolnom pergamenta po ispruženom dlanu. Dvorske dame skloniše joj se
s puta, prosipajući za sobom konac i tkaninu dok su se sudarale pokušavajući što
pre da stignu do vrata. Predvorje je u jednom trenutku postalo suviše tesno jer su
se žene i stražari sudarali u pokušaju da umaknu vladarkinom besu; zatim se
spoljašnja vrata uz tresak zatvoriše - upravo u trenutku kada je carica stigla do
pisaćeg stola.
Nastojnica joj se spokojno nasmešila; ispred nje na stolu počivala je
sklopljena Biblija. "Draga moja Sofi", poče ona slatkim glasom, "posle svih ovih
godina, ipak si došla da sa mnom izgovoriš 'Jutrenje'. Predlažem da počnemo
'Činom kajanja'..."
Carica lupi smotanim pergamentom po nastojničinoj Bibliji. Oči su joj
sevale. "Ti počni da se kaješ!" povika ona. "Kako se usuñuješ da mi prkosiš?
Kako se usuñuješ da me ne poslušaš? Moja volja je zakon u ovoj državi! Ova
država ti pruža utočište već preko godinu dana - uprkos savetima mojih
kancelara i protiv mog vlastitog uverenja! Kako se usuñuješ da ne izvršiš moje
nareñenje?!" Ščepavši pergament, ona ga rastvori pred nastojnicom. "Potpiši!"
zaurla ona, te dohvati pero iz mastionice, pri čemu prosu mastilo po stolu jer joj
je ruka podrhtavala. Lica joj je bilo tamno od besa. "Potpiši!"
"Draga moja Sofi", primeti mirno nastojnica, uzevši pergament Katarini iz
ruke. "Pojma nemam o čemu to govoriš." Stala je da pregleda hartiju kao da je
nikada ranije nije videla.
"Platon Zubov mi je kazao da si odbila da potpišeš", drala se ona dok je
nastojnica nastavljala da čita. Sa pera koje je carica držala i dalje je kapalo
mastilo. "Zahtevam da mi saopštiš zbog čega - pre no što te bacim u zatvor!"
"Ako nameravaš da me baciš u zatvor", primeti nastojnica uz osmeh, "ne
vidim zbog čega bih se izvinjavala - mada to tebi može izgledati od životne
važnosti." Zatim se ponovo udubi u čitanje.
"Kako to misliš?" upita carica, vrativši pero u mastionicu. "Savršeno dobro
znaš o čemu je reč - kao i to da si, odbivši da ga potpišeš, izdala državu! Svaki
francuski izbeglica koji želi da ostane pod mojom zaštitom moraće da potpiše
ovu zakletvu. Ta nacija raskalašnih podlaca ubila je svoga kralja! Prognala sam
ambasadora Ženea sa svog dvora - prekinula sam sve diplomatske veze sa tom
marionetskom vladom budala - zabranila sam da francuski brodovi uplove u bilo
koju rusku luku!"
"Da, da", reče nastojnica pomalo nervozno. "Ali kakve sve to veze ima sa
mnom? Teško bi se moglo reći da sam ja izbeglica - otišla sam mnogo pre no što
su vrata Francuske zatvorena. Zašto bih prekinula sve veze sa mojom zemljom -
pa čak i prijateljsku prepisku koja nikome ne može nauditi?"
"Odbijanjem stavljaš do znanja da si na strani tih ñavola!" sva užasnuta
primeti Katarina. "Shvataš li ti da su oni glasali da se kralj pogubi? Otkud im
pravo da prigrabe takvu slobodu? Taj ulični ološ - hladnokrvno ga je ubio, kao
da je obični kriminalac! Odsekli su mu kosu i ostavili mu samo košulju, te ga
vozali u drvenim toljagama po ulicama kako bi rulja mogla da ga pljuje! Kada je
na stratištu pokušao nešto da kaže - da svom narodu oprosti grehe pre no što ga
ubiju kao kakvu kravu - gurnuli su mu glavu na kameni pladanj i pustili onu
groznu spravu..."
"Znam", izusti tiho nastojnica. "Znam." Ona spusti pergament na sto i ustade
kako bi se našla licem u lice sa svojom prijateljicom. "Ali ja ne mogu da
prekinem svaku vezu sa onima u Francuskoj, bez obzira na sve tvoje ukaze. Ima
nešto još mnogo gore - mnogo strašnije od smrti kralja - možda strašnije i od
smrti svih kraljeva."
Katarina je zapanjeno pogleda, a nastojnica preko volje otvori Bibliju i
izvuče pismo, te joj ga pruži.
"Neke figure Monglanske garniture su možda nestale", reče ona.
Katarina Velika, carica cele Rusije, sedela je za crno-belom šahovskom
tablom nasuprot nastojnici. Dohvatila je konja i spustila ga u središte. Izgledala
je umorno i bolesno.
"Ne razumem", primeti ona tihim glasom. "Ako si sve ovo vreme znala gde
su figure sklonjene, zašto mi nisi rekla? Zašto nisi imala u mene poverenja?
Mislila sam da su raštrkane..."
"Bile su raštrkane", odvrati nastojnica, proučavajući tablu, "raštrkale su ih
ruke za koje sam mislila da ih kontrolišem. Izgleda da sam se prevarila. Jedan od
igrača nedostaje, kao i nekoliko figura. Moram ih povratiti."
"Svakako da moraš", složi se carica. "Valjda ti je sada jasno da je trebalo
prvo meni da se obratiš. Imam agente u svim zemljama. Ako iko može da
povrati te figure, onda sam to ja."
"Ne pričaj gluposti", odvrati joj nastojnica, uzevši pri tom kraljicom pešaka. "
Kada je ta mlada žena nestala, u Parizu se nalazilo osam figura. Sigurno nije bila
tako glupa da ih ponese sa sobom. Ona jedina zna gde su bile skrivene... i
nikome neće verovati osim osobi za koju zna da je ja šaljem. Pisala sam
gospoñici Kordej, koja je nekada vodila samostan u Kanu. Zamolila sam je da
otputuje u Pariz u moje ime - i da uñe u trag nestaloj devojci pre no što bude
suviše kasno. Ni pod pretnjom smrću ne sme pomenuti figure. Pošto si proterala
mog poštara, ambasadora Žanea, i potpuno me onemogućila da održavam vezu
sa Francuskom, moraš mi pomoći. Moje poslednje pismo otišlo je u njegovoj
diplomatskoj torbi."
"Helena, suviše si pametna za mene", primeti carica, široko se osmehnuvši.
"Trebalo je da pogodim preko koga primaš ostalu poštu - onu koju nisam uspela
da zaplenim."
"Zapleniš!" iznenadi se nastojnica, posmatrajući Katarinu kako joj sklanja
lovca sa table.
"Ništa važno", odvrati carica. "Ali pošto si upravo dokazala da imaš bar malo
poverenja u mene, otkrivši mi sadržaj pisma, možda ćeš se odlučiti na još jedan
korak i dozvoliti mi da ti pomognem oko garniture, što sam ti već odavno
ponudila. Iako pretpostavljam da si mi se poverila jedino zato što sam uklonila
Ženea - ostajem ti prijateljica. Želim Monglansku garnituru. Moram je se
dočapati pre no što padne u neke mnogo beskrupuloznije ruke od mojih. Došavši
ovamo, svoj život si poverila meni, ali do ovog trenutka nisi mi otkrila ništa od
onoga što znaš. Zašto da ti ne zaplenjujem pisma, kada u mene nemaš
poverenja?"
"Kako sam mogla da ti ukažem toliko poverenje?" ljutito povika nastojnica.
"Misliš li da sam slepa? Potpisala si pakt sa svojim neprijateljem, Prusijom, radi
još jednog dela teritorije svog saveznika, Poljske. Imaš na hiljade neprijatelja,
čak i na samom dvoru. Verovatno znaš da ti sin Pavle obučava trupe na svom
imanju u Gačini po uzoru na prusku vojsku, planirajući prevrat. Svaki tvoj
pokret u ovoj opasnoj igri jasno govori o tome da ti je Monglanska garnitura
potrebna radi vlastitih ciljeva - moći. Kako mogu biti sigurna da i mene nećeš
izdati kao što si izdala tolike druge? Iako si možda na mojoj strani, što žudim da
bude tačno - šta bi se dogodilo ako bismo garnituru donele ovamo? Svoju moć
ćeš, draga moja Sofija, poneti sa sobom u grob. Kada bi ti umrla, ne smem ni da
pomislim u kakve svrhe bi tvoj sin Pavle mogao da upotrebi te figure!"
"Pavle ne treba da te plaši", frknu carica, pošto je nastojnica zaklonila kralja
topom. "Njegova moć nikada neće premašiti onu koju imaju te jadne trupe koje
muštra unaokolo u njihovim glupim uniformama. Kada umrem, naslediće me
moj unuk Aleksandar. Sama sam ga odgojila i on će ispuniti moja obećanja..."
U tom trenutku nastojnica stavi prst na usta i pokaza prema tapiseriji
okačenoj o suprotni zid. Carica pogleda u pravcu u kome joj je nastojnica
pokazivala, pa nečujno ustade. Obe žene zurile su u tapiseriju, a nastojnica je
nastavila da govori.
"Ah, baš zanimljiv potez, zadaće mi dosta muka..."
Carica je krenula preko sobe odlučnim korakom. Trgnula je tešku tapiseriju u
stranu jednim odsečnim pokretom. Tamo je stajao okrunjeni princ Pavle,
postiñen, lica crvenog poput kupusa. Zaprepašćeno se zagledao prvo u majku, a
onda u pod.
"Majko, došao sam ti u posetu..." poče on, ali nikako nije mogao da je
pogleda u oči. "Hoću da kažem, vaše veličanstvo, ja... došao sam da posetim
časnu majku nastojnicu radi..." Sve vreme nije prestajao da se poigrava
dugmetima na žaketu.
"Očigledno si oštroumnost nasledio od svog pokojnog oca", odbrusi ona.
"Kako sam mogla i da pomislim da u utrobi nosim princa čija će najveća vrlina
izgleda biti da se šunja i prisluškuje! Smesta da si se izgubio! Mrsko mi je i da te
pogledam!"
Okrenula mu je leña, tako da je samo nastojnica uočila pogled pun mržnje
koji je Pavle uputio majčinim leñima. Katarina je igrala opasnu igru s ovim
momkom; nije on ni upola bio takva budala za kakvu ga je ona smatrala.
"Molim časnu majku i njeno veličanstvo da mi oproste što sam se usudio da
ih uznemirim u ovom krajnje nepriličnom trenutku", reče on umiljato.
Poklonivši se duboko majčinim leñima, napravio je korak unazad, a zatim ćutke
izišao iz sobe.
Carica ništa nije rekla, ostala je da stoji blizu vrata, očiju prikovanih za
šahovsku tablu.
"Šta misliš, koliko je čuo?" konačno je upitala, čitajući nastojničine misli.
"Moramo pretpostaviti da je sve čuo", odvrati nastojnica. "Smesta moramo
nešto preduzeti."
"Samo zato što je taj budalasti momak otkrio da neće postati car?" Upita
Katarina s gorkim osmehom na usnama. "Ubeñena sam da mu je to već odavno
bilo jasno."
"Ne zbog toga", reče nastojnica, "već zato što je saznao za garnituru."
"Ali imamo dovoljno vremena da stvorimo neki plan", primeti Katarina.
"Figura koju si ovamo donela sa sobom sklonjena je u mojoj riznici. Možemo je
premestiti, ako želiš, na neko mesto na koje nikome neće pasti na pamet da je
traži. Radnici upravo izlivaju novu betonsku ploču za poslednje krilo Zimske
Palate. Radovi na njemu traju već pedeset godina - ne smem ni da pomislim
koliko je već kostiju tamo pokopano!"
"Da li bismo mogle to same da obavimo?" upita nastojnica kada se carica
vrati preko sobe.
"Mora da se šališ." Katarina ponovo sede za sto sa šahovskom tablom. "Nas
dve - da se iskrademo u gluvo doba noći da bismo sakrile malu šahovsku figuru
visoku jedva šest inča? Ne verujem da treba dizati toliku paniku."
Nastojnica, meñutim, nije više gledala u nju već joj je pogled počivao na
šahovskoj tabli izmeñu njih i na raštrkanim figurama iz napola dovršene partije,
na stolu za igru od crno-belih ploča koji je donela iz Francuske. Lagano je
podigla ruku i jednim pokretom uklonila sve figure tako da ih je nekoliko palo
na mekani astraganski tepih. Zatim je stala da kucka po ploči. Začuo se
prigušen, dubok ton kao da se ispod površine nalazi kakvo jastuče - kao da je
nešto razdvajalo tanke emajlirane ploče od nečeg što je bilo skriveno ispod njih.
Caričine oči se raširiše i ona ispruži ruku i dodirnu površinu ploče. Potom ustade
od stola, dok joj je srce lupalo kao ludo, i ode do posude sa ugljevljem u kojoj se
ugalj odavno pretvorio u pepeo. Tamo dohvati težak železni žarač, podiže ga
iznad glave i svom snagom spusti na sto sa šahovskom tablom. Nekoliko ploča
naprsnu. Odbacivši žarač u stranu, ona otrgnu polomljene komade golim šakama
i izvuče pamučnu vatu koja je ležala ispod ploče. Ispod vate ugledala je
prigušeno svetlucanje koje kao da je dopiralo iz unutrašnjosti. Nastojnica je i
dalje sedela pored table ozbiljnog i bledog lica.
"Tabla Monglanske garniture!" prošaputa carica, zureći u izrezbarene srebrne
i zlatne kvadrate koji se ukazaše kroz razjapljenu rupu. "Sve vreme je bila kod
tebe. Nije ni čudo što si bila tako tiha. Moramo ukloniti ove ploče i vatu i izvući
je iz stola kako bih naparila oči njenim sjajem. Ah, kako žudim da je vidim!"
"Zamišljala sam je u snovima", priznade nastojnica. "Ali kada smo je
konačno izvadile iz zemlje, kada sam je videla kako sija na prigušenoj
samostanskoj svetlosti, kada sam pod prstima osetila obrañeno drago kamenje i
čudne magične simbole - kroz mene kao da je protekla neka sila mnogo strašnija
od bilo čega što sam do tada iskusila. Sada ti je jasno zašto želim da je zakopam
- noćas - na nekom mestu gde je niko drugi neće ponovo pronaći dok ostale
figure ne budu vraćene. Postoji li bilo ko kome možemo u toj meri verovati da
ga zamolimo da nam pomogne?"
Katarina se zagledala u nju i jedan dugi trenutak ništa nije rekla, osetivši po
prvi put za mnogo godina usamljenost koju je sama sebi namentnula prihvativši
se uloge carice. Carica nije mogla sebi da dozvoli da ima ni prijatelje ni
poverenike.
"Ne", odvrati ona nastojnici vragolastim, mladalačkim osmehom, "ali još
mnogo pre ovoga upuštale smo se u opasna preduzetništva - zar ne Helen? U
ponoć bismo mogle da večeramo zajedno - posle toga će nam žustra šetnja po
vrtu dobro činiti?"
"Možda ćemo poželeti da poñemo u više šetnji", složi se nastojnica. "Pre no
što sam naredila da se ova tabla ugradi u sto, pažljivo sam je isekla na četiri
dela... kako bi se mogla lakše prenositi i kako mi ne bi bili potrebni mnogi
pomagači. Predvidela sam ovaj dan..." Upotrebivši gvozdeni žarač kao polugu,
Katarina je već počela da lomi krhke ploče. Nastojnica je sklanjala deliće i
otkrivala sve veće delove veličanstvene table. U svakom kvadratu bio je urezan
neki čudan, mističan simbol, naizmenično u srebru i zlatu. Ivice su bile ukrašene
retkim, nebrušenim dragim kamenjem, uglačanim kao jaja i umetnutim u čudna
ustrojstva.
"Posle večere", reče nastojnica, podigavši pogled prema svojoj prijateljici,
"pročitaćemo moja... zaplenjena pisma?"
"Svakako - poslaću nekog da ti ih donese", odvrati carica, zadivljeno
posmatrajući tablu. "Nisu bila naročito zanimljiva. Sva su od neke dugogodišnje
prijateljice - koja uglavnom razglaba o tome kakvo je vreme na Korzici..."
TASILI, APRIL 1793.
Ali Mirela se već nalazila hiljadama milja daleko od obala Korzike. Kada je
prešla preko poslednjeg visokog zida Ez-Zemoul El Akbara, pred sobom je
ugledala, daleko preko peska, Tasili - dom Bele Kraljice.
Tasili n'Ajjer, ili Visoravan ponora, uzdizao se iz pustinje u obliku dugačke
trake plavog kamena koja se protezala tri stotine milja od Alžira do kraljevstva
Tripoli, duž Ahagarskih planina i bujnih oaza posutih po južnom delu pustinje.
U kanjonima te visoravni krio se ključ drevne tajne.
Dok je Mirela sa Šahinom ulazila iz bezbojne pustinje u ždrelo uskog
zapadnog tesnaca, osetila je kako temperatura naglo opada - i po prvi put za
gotovo mesec dana, namirisala je svežu vodu. Ušavši u tesnac visokih stenovitih
zidova, ugledala je kako preko raspuknutog kamena teče uska rečica. Obale su
bile bogate ružičastim oleanderima koji su šaputali u hladu, a nekoliko retkih
urminih palmi raslo je iz korita reke, svojim paperjastim lišćem posežući za
svetlucavim delićem neba.
Dok su se njihove kamile pele kroz usko ždrelo, vrat plave stene lagano se
širio u bogatu i plodnu dolinu u kojoj su bujne reke napajale voćnjake bresaka,
smokava, kajsija. Mirela, koja već nedeljama nije jela ništa osim guštera,
salamandera i jastrebova pečenih u uglju, sada je brala beskve sa drveća dok su
prolazili ispod debelih grana, a kamile su brstile tamnozeleno lišće.
Svaka dolina otvarala se prema desetinama drugih dolina i izuvijanih klisura i
u svakoj je vladala drugačija klima i raslo drugačije rastinje. Nastao pre mnogo
miliona godina radom dubokih podzemnih reka koje su se probijale kroz
višebojne slojeve stene, Tasili je stekao oblik pećina i ponora kakvog
podzemnog mora. Reka je usecala ždrela čiji su čipkasti zidovi od
ružičastobelog kamena podsećali na koralne grebene, a široke doline na spiralne
igle uperene prema nebu. Te stenovite visoravni nalik na zamkove od skorenog,
crvenog, peskovitog škriljca opasivale su masivne visoravni plavo-sivih zidova
kao u tvrñava, propinjući se iz tla pustinje čitavu milju put neba.
Mirela i Šahin nisu nikoga sreli sve dok, visoko iznad grebena Aabaraka
Tafelaleta, nisu stigli do Tamrita - Sela Šatora. Ovde su se hiljadugodišnji
čempresi nadnosili nad dubokim, hladnim koritom reke, a temperatura je tako
opala da je Mirela odmah zaboravila na onih pedeset stepeni koji su ih pratili
tokom celog prethodnog meseca dok su putovali preko suvih i golih dina.
U Tamritu su ostavili kamile i nastavili pešice, ponevši sa sobom samo nešto
zaliha. Jer spremali su se da uñu u deo lavirinta gde su, prema Šahinovim
rečima, zavijuci i izbočine bili toliko prevarni da su ga čak izbegavale i divlje
koze i mufloni.
Sa žiteljima Sela Šatora dogovorili su se da poje njihove kamile. Mnogi od
njih izišli su i širom otvorenih očiju zurili u Mireline crvene uvojke - koji su
plamteli na zalazećem suncu.
"Noćas ćemo se ovde odmoriti", reče joj Šahin. "Lavirint možemo savladati
samo danju. Krećemo sutra. U srcu Lavirinta nalazi se ključ..." On podiže ruku i
pokaza prema kraju klisure, gde su se zidovi stene spajali u krivini već skrivenoj
u plavocrnoj senci, pošto je sunce skliznulo ispod oboda kanjona.
"Bela Kraljica", prošaputa Mirela, posmatrajući iskrivljene senke usled kojih
je izobličena stena izgledala kao živa. "Šahine, ti, u stvari, ne veruješ da tamo
gore postoji neka žena od kamena, zar ne... Hoću da kažem, živo biće?" U
trenutku kada je sunce zašlo, osetila je kako drhti od hladnoće, jer se vazduh
naočigled hladio.
"Ja znam da postoji", odvrati joj on šapatom, kao da bi ih neko mogao ćuti.
"Kažu da se ponekad u smiraj dana, kada nikog nema u blizini, iz velike daljine
može čuti kako peva - peva neku čudnu melodiju. Možda... možda će je tebi
otpevati."
Kod Sefara vazduh je bio hladan i bistar. Ovde su naišli na prve uklesine u
steni - mada te nisu bile i najstarije - male ñavole sa kozjim rogovima, koji su
skakutali po zidovima u bareljefu. Bili su tu uklesani oko 1500. godine pre nove
ere. Što su se više peli, sve su se teže kretali, a reljefi su bivali sve stariji -
magičniji, tajanstveniji i složeniji.
Mireli se javio utisak da se vraća unazad kroz vreme dok se uspinjala strmim
usponom isklesanim u okomitim zidovima kanjona. Kada god bi zavili za novu
krivinu kanjona, crteži rasprostrti po tamnom pročelju stene ispričali bi im po
jedno poglavlje priče iz povesti ljudi čiji su životi bili prisno povezani sa ovim
vrletima - priče o nizanju talasa civilizacije što su se tu smenjivali tokom osam
hiljada godina.
Na svakom koraku nailazili su na umetnost - umetnost jarkih boja: plameno
crvena, crvena, oker, žuta i smeña; uklesani reljefi i obojeni crteži na strmim
zidovima obasjavali su divljim prelivima tamne pukotine rascepa i pećina - na
hiljade crteža, dokle god je pogled dosezao. Razotkrivali su se ovde, u divljini
prirode, islikani pod uglovima i u takvim visinama da su do njih mogli dospeti
samo profesionalni planinari ili - kao što Šahin reče, koze - i pričali su priču ne
samo o čoveku nego i o samom životu.
Drugoga dana ugledali su kočije Hiksosa - naroda s mora koji je pokorio
Egipat i Saharu dve hiljade godina pre Hrista i kojima je superiorno naoružanje -
vozila koja su vukli konji i oklopi - pomoglo da savladaju obojene kamile
domorodačkih ratnika. Slikoviti prikaz njihovog pokoravanja mogli su da čitaju
poput otvorene knjige dok su prelazili preko zidova kanjona poput grabljivica
povrh ogromne crvene pustinje. Mirela se osmehnu u sebi, zapitavši se o čemu
bi razmišljao njen ujak Žak-Luj, dok bi gledao dela svih tih nepoznatih
umetnika, čija su imena ostala zakopana u nejasnim maglama vremena, ali čiji
su radovi opstali tokom svih tih hiljada godina.
Svake noći kada bi sunce zašlo za obod kanjona, morali su da potraže zaklon.
Kada u blizini ne bi bilo pećina, umotali bi se u vunenu ćebad koju bi Šahin
prethodno pričvrstio za zid kanjona šatorskim kočićima - kako se u snu ne bi
otkotrljali preko ivice stene.
Trećega dana stigli su do pećina Tan Zoumaitoka - pećina tako mračnih i
dubokih da se u njima nešto moglo videti samo pri svetlosti baklji napravljenih
od zakržljalih šikara koje su iščupali iz pukotina stene. U ovim pećinama
nalazile su se obojene slike, savršeno očuvane, na kojima su bili prikazani
muškarci bez lica, sa glavama u obliku novčića, koji su razgovarali sa ribom što
se držala uspravno i imala noge. Šahin joj je objasnio da su drevna plemena
verovala kako su njihovi preci prešli iz mora na kopno u obliku riba, koje su na
nogama izišle iz prvobitnog kala. I ovde su naišli na opise magije koju su
koristili da bi umilostivili duhove prirode - spiralni ples koji je izvodio djenoun,
ili zli duhovi koji kao da su bili opsednuti - krećući se u smeru kazaljke na satu u
sve užim krugovima oko središnjeg oblika svetog kamena. Mirela je dugo
posmatrala tu sliku, a Šahin je ćutke stajao pored nje; zatim su krenuli dalje.
Ujutro četvrtoga dana, približili su se vrhu visoravni. Kada su zavili za okuku
klisure, zidovi su se naglo razmakli i proširili, obrazujući široku i duboku dolinu
potpuno prekrivenu crtežima. Svuda, na svaki komadić stene, bila je naneta
boja. Ovo je bila Dolina divova. Od podnožja do vrha, zidove klisure
ispunjavalo je više od pet hiljada slika. Mirela je na trenutak prestala da diše dok
je pogledom prelazila preko tog umetničkog blaga - najstarijeg koje su videli - a
koje su krasile žive boje, jasnoća i jednostavnost, kao da su prizori islikani dan
pre njihovog dolaska. Poput fresaka velikih majstora, i ovi crteži bili su
bezvremeni.
Dugo je ostala tako da stoji. Priče koje su pričali ovi zidovi kao da su je
zaokupile, odvukle u jedan drugi svet, primitivan i tajanstven. Izmeñu zemlje i
neba nije bilo ničeg osim boje i oblika - boje koja kao da je kolala njenom krvlju
poput droge dok je stajala na visokom ispustu, okačenom u praznom prostoru. A
onda je začula zvuk.
U početku joj se učinilo da je posredi vetar - ličilo je na prodorno zujanje
nalik na hujanje vetra kroz uski grlić boce. Podigavši pogled, ugledala je visoku
stenu - možda hiljadu stopa iznad njih - koja se pružala iznad suve, divlje
klisure. U steni se niotkuda pojavila jedna uska pukotina. Mirela pogleda u
Šahina koji je takoñe posmatrao stenu sa koje je dopirao zvuk. On prekri lice
velom i klimnu joj da poñe za njim tom uskom stazom.
Staza se oštro uspinjala. Uskoro je postala tako strma, a sam ispust toliko
krhak, da je Mirela - već duboko u sedmom mesecu trudnoće - jedva uspevala
da normalno diše i održava ravnotežu. Jednom se okliznula i dočekala na kolena.
Kamenčići koje je pri tom odgurnula nogom strmoglavili su se u klisuru duboku
tri hiljade stopa. Progutavši knedlu, uspela je da se uspravi - Šahin nije mogao
da joj pomogne jer je ispust bio strašno uzak - i krene dalje. Zvuk je postajao sve
glasniji.
Posredi su bile samo tri note koje su se bez prestanka ponavljale u različitim
kombinacijama. Pisak je postajao sve prodorniji. Kada bi se čvršće priljubila uz
rascep u steni, zvuk je manje ličio na hujanje vetra. Taj predivni, jasni ton
podsećao je na ljudski glas. Mirela je nastavila da se penje ispustom koji joj se
krunio pod nogama.
Ispust kojim su išli nalazio se na pet hiljada stopa od dna doline. Ono što je
odozdo izgledalo kao uska pukotina u steni, u stvari je bio jedan džinovski
rascep - ulaz u pećinu, ili je bar na to ličio. Dvadeset stopa u prečniku i pedeset
u visinu, protezao se poput ogromnog rascepa u kamenu izmeñu ispusta i vrha.
Mirela je sačekala Šahina da stigne do nje, uhvatila ga za ruku i njih dvoje uñoše
kroz otvor.
Zvuk je postao zaglušujući, kovitlao se oko njih, dopirući sa svih strana i
odbijajući se o zidove rascepa. Mireli se činilo da se kreće kroz sve deliće
njenog tela dok se probijala kroz mračnu pukotinu. Na kraju je na trenutak
ugledala svetlost. Nadirala je kroz tamu, dok ju je muzika gutala. Konačno je
stigla do kraja, držeći i dalje Šahina za ruku, i zakoračila napolje.
Ono što je smatrala za pećinu bila je, u stvari, još jedna mala dolina, čiji je
strop bio otvoren prema nebu. Svetlost je nadirala odozgo, kupajući sve
tajanstvenom belinom. Na zakrivljenim ispupčenim zidovima počivali su divovi.
Dvadeset stopa visoki, lebdeli su iznad nje u bledim, prozračnim bojama.
Bogovi sa spiralnim ovnovskim rogovima koji su im rasli iz glava, muškarci u
naduvenim odelima sa crevima koja su im se protezala od usta do grudi, čija su
lica bila skrivena ispod okruglih šlemova sa rešetkama, tako da im se nisu
razaznavale crte lica. Sedeli su na stolicama sa čudnim naslonima za glavu;
ispred njih nalazile su se poluge i neke kružne sprave nalik na brojčanike satova
ili barometara. Sve što su radili Mireli je izgledalo čudno i strano - a u središtu
je lebdela Bela Kraljica.
Muzika je prestala. Možda je ipak bio u pitanju trik vetra - ili njenog uma.
Figure su blistavo sijale pod mlazom bele svetlosti. Mirela se zagledala u Belu
Kraljicu.
Ta čudna i užasna figura moćno se uznosila visoko na steni - veća od svih
ostalih. Poput božanske Nemesis uzdizala se na litici u oblaku beline - njeno
moćno lice bilo je tek naznačeno u nekoliko divljih poteza - povijeni rogovi
podsećali su na upitnike koji kao da su iskakali iz zida. Usta su joj bila
razjapljena kao u osobe bez jezika koja pokušava nešto da kaže. Ali ona nije
govorila.
Mirela je ukočeno zurila u nju; malo je nedostajalo da je savlada užas.
Okružena tišinom strašnijom od zvuka, ona baci pogled na Šahina, koji je
nepokretno stajao pored nje. Umotan u svoj tamni haik i plavi veo, i on kao da je
bio isklesan od bezvremenog kamena. U veličanstvenom mlazu svetlosti,
okružena hladnim zidovima klisure, Mirela je bila užasnuta i zbunjena dok je
lagano vraćala pogled na zid. A onda je ugledala.
Bela Kraljica je u podignutoj šaci držala dugačak štap - a oko tog štapa bile
su uvijene dve zmije. Poput isceliteljske palice, oblikovale su broj osam. Učinilo
joj se da je čula glas, ali on nije dopirao iz zaobljenog kamenog zida - dolazio je
iznutra. Taj je glas govorio: Pogledaj ponovo. Pogledaj pažljivije. Vidi.
Mirela se zagleda u figure koje su se reñale po zidu. Sve su predstavljale
muškarce - sve osim figure Bele Kraljice. A onda, kao da joj je veo spao sa
očiju, sve je videla u drugačijoj svetlosti. Pred sobom više nije imala prizor
muškaraca zauzetih nekim čudnim i nerazumljivim poslovima - sve je to bio
jedan čovek. Poput pokretne slike koja počinje na jednom mestu, a završava na
drugom, prizor je prikazivao napredovanje tog čoveka kroz mnogo faza -
preobražavao se iz jedne stvari u drugu.
Pod preobražujućom palicom Bele Kraljice, prelazio je preko zida, iz jednog
stanja u drugo, baš kao što su ljudi sa okruglim glavama izišli iz mora u obliku
riba. Odevao se u obrednu odeću - možda da bi se zaštitio. Pokretao je razne
poluge, poput navigatora koji upravlja brodom ili hemičara koji udara po avanu.
I na kraju, posle mnogih promena, kada je veliki posao završen, ustao je sa svoje
stolice i pridružio se Beloj Kraljici, okrunjen za svoj trud svetim spiralnim
rogovima Marsa - boga rata i uništenja. Postao je bog.
"Shvatila sam", reče Mirela naglas, a zvuk njenog glasa stade da se odbija
napred-nazad o zidove i o pod provalije, remeteći sunčevu svetlost.
U tom je trenutku osetila prvi put bol. Presamitila se kada ju je ščepao, a
Šahin ju je prihvatio i pomogao joj da se spusti na tle. Oblio ju je hladan znoj, a
srce joj je divljački zalupalo. Šahin je strgnuo veo i položio joj šaku na stomak u
trenutku kada joj se telo po drugi put zgrčilo.
"Vreme je", reče on nežno.
TASILI, JUN 1793.
Sa visoke visoravni iznad Tamrita Mirela je mogla da vidi dvadeset milja u
daljinu preko dina. Vetar joj je podizao kosu boje peska koja se vijorila iza nje.
Njen meki kaftan bio je raskopčan jer je dojila dete. Kao što je Šahin predvideo,
roñen je pod budnim pogledom boginje - i bio je dečak. Nazvala ga je Šarlot, po
svom sokolu. Sada mu je bilo skoro šest nedelja.
Na obzorju je ugledala meke, crvene pramenove uskovitlanog peska, koji su
joj govorili da stižu jahači iz Bahr-al-Azraka. Kada je začkiljila, mogla je da
razabere četiri čoveka na kamilama, kako klize niz unutrašnji zavoj masivne,
paperjaste dine, slični sitnim strugotinama drveta koje su poneli okeanski talasi.
Toplota je tvorila vrele šare po dini, zaklanjajući prilike kada bi se našle na
njenom tragu.
Biće im potreban skoro čitav dan da stignu do Tamrita, smeštenog daleko u
kanjonima Tasilija, ali Mirela nije morala da čeka na njihov dolazak. Znala je da
dolaze po nju. Osećala je to već mnogo dana. Poljubivši sina u glavu, umotala
ga je u vreću okačenu oko vrata i krenula nazad niz planinu - da sačeka pismo.
Ako ne danas, stići će uskoro. Pismo od nastojnice opatije Monglan, u kome joj
piše da se mora vratiti.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

21 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:41 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
17. MAGIČNE PLANINE
Šta je to budućnost? Šta je to prošlost? Šta smo mi? Šta je taj magični fluid
koji nas optače i skriva stvari koje moramo doznati? Živimo i umiremo okruženi
čudima.
Napoleon Bonaparta
KABIL, JUN 1973.
I tako smo Kamel i ja krenuli u Magične planine. U Kabil. Što smo dublje
prodirali u tu izgubljenu oblast, to sam više gubila osećaj za ono što sam
smatrala stvarnim.
Niko tačno ne zna gde Kabil počinje ili gde se završava. To je lavirint
vrletnih vrhova i dubokih klisura stisnutih izmeñu Meñerdasa severno od
Konstantina i Hodnasa ispod Bouira. Posredi su nepregledni prednji lanci
Visokog Atlasa - Veliki i Mali Kabil - koji se krivudavo protežu preko trideset
hiljada kilometara, da bi se na kraju sunovratili niz golu stenu korniša blizu
Nejaija u more.
Dok je Kamel upravljao svojim crnim ministarskim sitroenom duž zavojitog
prašnjavog puta izmeñu stubova drevnih eukaliptusa, iznad nas su se uzdizala
plava brda, veličanstvena, snežnih vrhova i tajanstvena. Ispod njih prostirala se
Tizi-Ouzou - Klisura kleke - gde je divlji alžirski vres ispunjavao široku dolinu
u blistavom obilju, a teški cvetovi se mreškali poput morskih talasa na zaparnom
povetarcu. Miris je bio magičan, ispunjvao je vazduh opojnom slašću.
Bistra plava voda Ouled Sebaoua žuborila je kroz vresište izraslo do visine
kolena koje se protezalo duž puta. Ova reka, nabujala od otopljenog snega u
proleće, krivudala je tri stotine milja sve do Kep Benguta, navodnjavajući Tizi-
Ouzou preko celog toplog leta. Teško je bilo zamisliti da smo udaljeni svega
trideset milja od Sredozemlja obavijenog maglom i da je na devedeset milja
prema jugu počinjala najveća pustinja na svetu.
Tokom četiri časa vožnje, od kada je došao po mene u hotel, Kamel je bio
neobično ćutljiv. Dugo mu je trebalo da me povede ovamo - prošlo je gotovo
dva meseca od kada mi je obećao ovaj izlet. Za to vreme, slao me je na razne
zadatke - od kojih su neki nalikovali na potpune promašaje. Išla sam u
inspekciju rafinerija, mašina za čišćenje pamuka i mlinova. Videla sam
zabrañene i bosonoge žene koje su sedele na podu fabrike semoulea,
razdvajajući kuskus; oči su me pekle u grozničavom, vrelom vazduhu tekstilnih
fabrika, pluća su mi gorela dok sam razgledala mesta gde su se izručivale
otpadne materije; umalo nisam naglavačke upala u bačvu sa istopljenim čelikom
sa nesigurne skele u rafineriji. Obišla sam ceo zapadni deo države - Oran,
Tlemsen, Sidi-bel-Abes - kako bih prikupila podatke na osnovu kojih ću
predložiti model kompjutera koji im je potreban. Ali nijednom me nije poslao na
istok, gde se nalazio Kabil.
Sedam nedelja punila sam podacima o svim industrijskim postrojenjima
velike kompjutere u Sonatraku, naftnom konglomeratu. Čak sam uposlila i
Terezu, telefonistkinju, zaduživši je da pribavi vladinu statistiku o proizvodnji i
prodaji u ostalim zemljama, kako bih mogla da uporedim odnose koji vladaju u
trgovini i na osnovu njih zaključim ko će biti najteže pogoñen. Kao što sam
naglasila pred Kamelom, nije bilo nimalo lako postaviti solidan sistem u zemlji
u kojoj se polovina komunikacija obavlja preko tabli iz prvog svetskog rata, a
druga polovina pomoću kamila. Ali činila sam što sam mogla.
S druge, pak, strane, činilo mi se da nikada nisam bila tako daleko od cilja -
nikako da uñem u trag Monglanskoj garnituri. Baš kao ni Solarinu, odnosno
njegovoj tajanstvenoj gatari. Tereza je poslala sve poruke koje sam uputila
Nimu, Lili i Mordekaju, ali one su ostale bez ikakvog odziva. Kao da sam bila
odsečena od svega. A Kamel me je slao tako daleko od baze da mi se u
pojedinim trenucima činilo da zna šta smeram. A onda se jutros pojavio u mom
hotelu i rekao: "Hajdemo na izlet koji sam vam obećao."
"Odrasli ste u ovoj oblasti?" upitah, spustivši zatamnjeni prozor kako bih
bolje videla predeo.
"U stražnjem delu lanca", odvrati Kamel. "Većina tamošnjih sela nalazi se na
visokim vrhovima i iz njih se pruža divan pogled. Da li ste želeli da poñete na
neko odreñeno mesto ili biste voleli da vas povedem u jedan veliki obilazak?"
"Želela bih, u stvari, da posetim jednog prodavca starina - poznanika moga
prijatelja iz Njujorka. Obećala sam da ću pogledati njegovu radnju, ali samo ako
vam je uzput..." Učinilo mi se da će biti najbolje ako to pomenem onako uzgred,
pošto nisam znala bog zna šta o Luelinovoj vezi. To selo nisam mogla da
pronañem ni na jednoj karti - mada, kao što mi je Kamel napomenuo, alžirske
cartes geographiques nisu bile baš naročito precizne.
"Trgovac starinama?" upita Kamel. "Nema ih mnogo. Sve što je bilo vredno
odavno je smešteno u muzeje. Koji je naziv radnje?"
"Ne znam. Selo se zove Ain Ka'abah", rekoh. "Luelin mi je kazao da je to
jedina prodavnica antikviteta u mestu."
"Baš neobično", primeti Kamel, i dalje pažljivo prateći put. "Ain Ka'abah je
moje rodno selo. Malo je i dosta udaljeno od svakog utabanog puta, ali u njemu
nema nijedne radnje sa starinama - u to sam siguran."
Izvadivši adresar iz tašne, stadoh da ga prelistavam dok ne naiñoh na u žurbi
nažvrljane podatke koje mi je Luelin dao.
"Evo. Nema ulice, ali nalazi se na severu mesta. Izgleda da su se
specijalizovali za drevne tepihe. Ime vlasnika je El-Marad." Možda mi se samo
učinilo da je Kamel pozeleneo začuvši to ime. Kada je ponovo progovorio vilica
mu je bila stegnuta, a glas napet.
"El-Marad", ponovi on. "Poznajem ga. On je jedan od najvećih trgovaca u toj
oblasti, čuvenoj po svojim tepisima. Zanima li vas da kupite koji?"
"U stvari ne", oprezno odvratih. Kamel je nešto krio od mene, na licu sam mu
videla da nešto nije u redu. "Moj prijatelj iz Njujorka me je zamolio da svratim i
popričam sa trgovcem. Ako vam to pričinjava neki problem, mogu svratiti
nekom drugom prilikom, bez vas."
Kamel je nekoliko minuta ćutao. Kao da je razmišljao. Stigli smo da kraja
doline i stali da se penjamo putem u planinu. Livade prekrivene visokom
prolećnom travom bile su prošarane voćkama u cvatu. Dečaci su stajali pored
puta prodajući veze divljeg asparagusa, debele, crne gljive i bukete krhkih
narcisa. Kamel je sišao s puta i nekoliko minuta proveo u razgovoru s njima na
nekom čudnom jeziku - nekom berberskom narečju nalik na meko glasanje
ptica. Zatim je proturio glavu kroz prozor i pružio mi buket miomirisnog cveća.
"Ako i dalje nameravate da upoznate El-Marada", reče on, ponovo se
osmehujući, "nadam se da umete da se cenkate. Nemilosrdan je poput Beduina -
i deset puta bogatiji. Nisam ga video - u stvari, nisam bio kod kuće - od smrti
svoga oca. Za to selo vežu me mnoge uspomene."
"Ne moramo ići", ponovih.
"Svakako da ćemo poći tamo", odlučno izjavi Kamel, mada nije zvučao
nimalo oduševljeno. "Nikada to mesto ne biste pronašli bez mene. Pored toga,
El-Marad će se iznenaditi kada me bude video. Od smrti moga oca on je
poglavar sela." Kamel se ponovo smrknu. Pitala sam se šta se dešava.
"Kakav je taj trgovac tepisima?" upitah, ne bih li razbila led.
"U Alžiru možete mnogo toga saznati o čoveku iz njegovog imena", reče
Kamel dok je vešto krivudao duž puteva koji su postajali sve opasniji. "Na
primer: 'Ibn' znači 'sin od'. Neka imena su vezana za nazive mesta, kao na
primer, Jamini - Čovek iz Jemena; ili Djabal Tarik - Čovek sa planine Tarik,
odnosno Gibraltara. Reči 'El', 'Al' i 'Bel' odnose se na Alaha ili Ba'Ala - to jest,
Boga - kao Hanniba'al: Isposnik Božji; Al'a-din: Sluga Božji; i tako dalje."
"Šta onda znači El-Marad - Božji pljačkaš?" nasmejah se.
"Mnogo ste bliži no što i pretpostavljate", odvrati Kamel neprijatno s
nasmejavši. "To ime nije ni arapsko ni berbersko - već akadijsko, potiče iz
jezika drevne Mesopotmije. To je skraćenica za al-Nimarad, ili Nimrod, a on je
bio jedan od prvih Vavilonskih kraljeva. Graditelj Vavilonske kule, koja je
trebalo da se uzdigne do Sunca, do kapija nebesa. Jer upravo to znači ime Bab-el
- Božja kapija. A Nimrod znači Pobunjenik - Onaj koji se ogrešio o bogove."
"Pravo ime za trgovca tepisima", nasmejah se. Ali, razume se, uočila sam
sličnost sa imenom jedne druge osobe koju sam poznavala.
"Da", složi se on, "kada bi on bio samo to."
Kamel nije hteo da mi objasni šta je mislio pod onom opaskom o El-Maradu,
ali sasvim sigurno nije slučajno odrastao baš u tom selu izmeñu stotina sličnih u
kome se nastanio ovaj trgovac tepisima.
Oko dva sata, kada smo stigli do malog sastajališta kod Beni Jenija, moj
stomak poče glasno da se buni. Za malu krčmu na vrhu planine teško se moglo
reći da je bila lepa, ali tamni italijanski čempresi koji su se uvijali oko okernih
zidova i krovova od crvenog crepa davali su ovom mestu izvestan šarm.
Ručali smo na maloj terasi od škriljca oko koje je bila podignuta bela ograda
pobodena u sam vrh planine. Nešto niže, orlovi su brzo i nisko leteli iznad
doline, a krila su im se prelivala u zlatu dok su prolazili kroz retku plavu
izmaglicu što se podizala iz Ouled Aisija. Predeo oko nas bio je prilično opasan
i prevaran: putevi puni zavoja nalik na izlizane trake koje samo što nisu
skliznule sa padine planine, cela sela koja su izgledala poput okrnjenih
crvenkastih gromada što nesigurno balansiraju na vrhu svakog brda. Iako je već
bio jun mesec, bilo je dosta hladno tako da mi je prijao džemper; temperatura je
bila sigurno za petnaestak stepeni niža od one na obali sa koje smo tog jutra
krenuli. S druge strane doline videla sam snegom prekrivene vrhove masiva
ðurñura i niske oblake koji su izgledali sumnjivo teški... i to u pravcu u kome
smo se kretali.
Mi smo bili jedini posetioci na terasi i kelner nam je dosta mrzovoljno doneo
piće i jelo iz kuhinje. Pitala sam se da li je iko svraćao u tu krčmu koju je
subvenisala država za članove ministarstva. Broj turista u Alžiru bio je jedva
dovoljan za izdržavanje daleko pristupačnijih objekata duž obale.
Sedeli smo na svežem vazduhu i pijuckali gorki, crveni bir sa limunom i
kockicama leda. Jeli smo u tišini. Toplu čorbu od svežeg povrća, hrskave bagete
i poširano pile sa majonezom i aspikom. Kamel je i dalje bio zadubljen u misli.
Pre no što smo napustili Beni Jani, on otvori prtljažnik i izvadi podeblju
gomilu uredno složenih vunenih prostirki. I njega je brinulo vreme koje nas je
čekalo na daljnjem putu. Gotovo odmah po polasku put je postao nepouzdan.
Kako sam mogla znati da to nije bilo ništa u odnosu na ono s čim ćemo se
uskoro suočiti?
Od Beni Janija do Tikjda vozili smo se svega jedan sat, ali meni se činilo kao
da je prošla čitava večnost. Uglavnom smo ćutali. Put se prvo zavojito spustio
do dna doline, prešao preko male reke, pa krenuo nazad uz jedno naizgled nisko
i talasasto brdo. Ali što smo dalje odmicali, ono je postajalo sve strmije. Sitroen
nas je uz velike napore izvukao do vrha. Pogledala sam naniže. Preda mnom se
nalazila provalija duboka dve hiljade stopa - lavirint nazubljenih, razjapljenih
klisura okomitih zidova. A naš put - ono što je ostalo od njega - ličio je na
izdrobljenu masu ledom prekrivenog šljunka koji samo što se nije odronio sa
vrha prevoja. I to nije bilo sve; ovaj uski ispust usečen u slomljenu stenu pravio
je zavoje i nabore nalik na mornarske čvorove, i spuštao se niz golu stenu pod
nagibom od petnaest stepeni - sve do Tikjde.
Dok je Kamel prelazio velikim sitroenom, šunjajući se poput mačke preko
ispusta da bi se našao na izmrvljenoj stazi, zatvorila sam oči i izgovorila
nekoliko molitvi. Kada sam ih ponovo otovorila upravo smo zavijali za okuku.
Izgledalo je kao da put ni sa čim nije povezan, kao da visi u vazduhu izmeñu
oblaka. Ždrela su se sa obe strane obrušavala po hiljadu stopa u dubinu. Snegom
prekrivene planine iskakale su poput stalagmita iz tla doline. Divlji kovitlaci
vetra cvileli su, ližući uz zidove crnih klanaca, nanoseći sneg na naš put i
zaklanjajući ga od naših pogleda. Da smo imali gde da okrenemo, predložila bih
Kamelu da to i učini.
Noge su mi se tresle dok sam se odupirala o daske na podu, spremna na šok
koji ću doživeti kada sletimo s puta i nañemo se odista u vazduhu. Kamel je
prvo usporio na trideset milja, zatim na dvadeset - dok nismo počeli da puzimo
brzinom od nekih deset milja na sat.
Čudno, ali sneg je postajao gušći što smo se više spuštali niz strmu liticu. S
vremena na vreme, kada bismo zavili za koju oštru okuku, naišli bismo na kola
za seno ili slupani kamion napuštene na putu.
"Blagi Bože, pa sada je jun mesec!" rekoh Kamelu dok smo pažljivo
zaobilazili oko jednog naročito visokog nanosa.
"Pa, još nije ni počeo da pada sneg", primeti on tiho, "samo malo duva..."
"Kako to mislite, još?" upitah.
"Nadam se da će vam se dopasti njegovi tepisi", primeti Kamel iskrivivši usta
u osmeh. "Jer mogu vas skupo stajati. Čak i da ne pada sneg, pod uslovom da se
put ne sruši - čak i ako stignemo u Tikjdu pre mraka - još nam preostaje da
preñemo most."
"Pre mraka?" upitah, otvorivši svoju glomaznu i beskorisnu kartu Kabila.
"Prema ovoj karti, Tikjda je udaljena odavde svega trideset milja - a most se
nalazi odmah iza nje."
"Da", složi se Kamel, "ali karte prikazuju samo horizontalna rastojanja.
Stvari koje u dve dimenzije izgledaju blizu jedna druge, u stvarnosti mogu biti
veoma udaljene."
U Tikjdu smo stigli tek oko sedam. Sunce, koje smo, srećom, konačno
ugledali, balansiralo je na poslednjem ispustu, spremajući se da zañe za Rif.
Utrošili smo tri sata da bismo prevalili trideset milja. Kamel je na karti označio
da se Ain Ka'abah nalazi blizu Tikjde - izgledalo je kao da bismo mogli otrčati
do njega - ali pokazalo se da stvari nisu baš tako stajale.
U Tikjdi smo se zadržali samo toliko da uzmemo gorivo i napunimo pluća
svežim planinskim vazduhom. Vreme se prolepšalo - nebo je bilo narandžasto,
vazduh poput svile, a daleko u daljini iza borova u obliku prizmi prostirala se
hladno-plava dolina. U njenom središtu, na nekih šest ili sedam milja
udaljenosti, uzdizala se jedna ogromna, četvrtasta planina koja se kupala u
purpuru i zlatu poslednjih sunčevih zraka; vrh joj je bio odsečen kao kod
stenovitih visoravni. Uzdizala se poptuno sama usred široke doline.
"Ain Ka'abah", izusti Kamel, uprevši prstom kroz prozor.
"Tamo gore?" Upitah. "Ali ne vidim nikakav put..."
"Nema puta - postoji samo staza", odvrati on. "Treba najpre prevaliti
nekoliko milja po močvarnom tlu po mraku, a onda ćemo naići na stazu. Ali pre
no što stignemo donde, moramo preći preko mosta."
Most je bio udaljen svega pet milja od Tikjde - ali zato se nalazio četiri
hiljade stopa ispod nje. U sumrak - doba dana kada se predmeti najteže
razaznaju - teško je bilo pogledom prodreti kroz purpurne senke koje su bacale
visoke stene. Meñutim, dolina s naše desne strane još je bila veličanstveno
preplavljena svetlošću, koja je planinu Ain Ka'abah pretvarala u zlatnu gromadu.
Kada sam pogledala ispred sebe, zastao mi je dah. Naša staza obrušavala se
naniže - gotovo sve do dna doline - a pet stotina stopa iznad stena, obešen iznad
nabujale reke, nalazio se most. Kamel je sporo vozio niz strmi put koji se
spuštao ka dnu kanjona. Kod mosta je zaustavio auto.
Most je bio jadan i klimav kao da ga je sklepao neki kotlokrpa. Možda je bio
podignut pre deset, a možda i pre sto godina. Bio je toliko visok i uzak da su
preko njega jedva mogla proći ijedna kola, a naša su lako mogla biti poslednja.
Reka je hučala i glodala nevidljive podupirače ispod površine; predstavljala je
zahuktalu bujicu koja se strmoglavljivala iz visokih klisura.
Kamel potera sjajnu crnu limuzinu na grubu površinu mosta. Osećala sam
kako počinje da se trese pod nama.
"Biće vam teško da zamislite", izgovori Kamel šapatom, kao da bi
podrhtavanje njegovog glasa moglo da zada onaj poslednji udarac, "ali usred
leta, ta reka gotovo potpuno presuši i jedva da nešto vode prolazi kroz močvarno
zemljište. Tokom toplog razdoblja ovde nema ničeg osim šljunka i tundre."
"Koliko traje to toplo razdoblje - otprilike petnaest minuta?" upitah, iako su
mi se usta osušila od straha dok su kola puzila napred. Parče drveta ili nešto
drugo udari u donji deo auta, a most se zatrese kao da je zemljotres. Čvrsto sam
stezala držače za ruke dok podrhtavanje nije prestalo.
Kada su prednji točkovi sitroena prešli na čvrsto tlo, počela sam ponovo
normalno da dišem. Držala sam palčeve sve dok i zadnji točkovi nisu dodirnuli
zemlju. Kamel je zaustavio auto i pogledao me, razvukavši usta u široki osmeh
olakšanja.
"Šta sve žene neće tražiti od muškaraca samo da bi obavile neku malu
kupovinu!" primeti on.
Dno doline činilo se suviše meko za kola, tako da smo ih ostavili na
poslednjem kamenom ispustu ispod mosta. Izukrštani kozji tragovi prosecali su
se kroz grubu travu močvare. U bljuzgavom blatu nazirala se njihova balega i
duboki tragovi kopita.
"Srećom da sam ponela odgovarajuću obuću", rekoh, posmatrajući skrušeno
svoje lake, zlatne sandale na kaišiće, neprikladne za bilo kakvo pešačenje.
"Malo napora dobro će vam doći", reče Kamel. "Kabilske žene pešače
svakog dana noseći na leñima teret težak i po šezdeset funti." Zatim mi se
osmehnu.
"Moram vam verovati jer mi se dopada vaš osmeh", odvratih. "Ne znam kako
bih inače objasnila zašto sve ovo radim."
"Po čemu razlikujete Beduina od Kabila?" upita on dok smo se probijali kroz
mokru travu.
Nasmejah se. "Je li to neka etnička šala?"
"Ne, ozbiljno. Beduin nikada ne pokazuje zube kada se smeje. Nije pristojno
pokazivati zube - veruje se da to donosi nevolju. Posmatrajte El-Marada, i
uverićete se."
"Zar on nije Kabil?" upitah. Krivudali smo preko tamne, ravne, rečne doline.
Planina Ain Ka'abah nadnosila se nad nama, još obasjana poslednjim zracima
sunca. Na mestima gde je sočna trava bila utabana mogli smo da vidimo divlje
cveće, purpurne, žute i crvene boje koje je upravo sklapalo latice spremajući se
za noć.
"Niko ne zna odakle je", odvrati Kamel, dok mi je krčio put. "Stigao je u
Kabil pre mnogo godina - nikada nisam saznao odakle - i skrasio se u Ain
Ka'abahu. Čovek tajanstvenog porekla."
"Sve mi se čini da ga mnogo ne volite", primetih.
Kamel je nastavio da korača ćutke. "Teško je voleti čoveka koga smatrate
odgovornim za smrt svoga oca", izgovori on na kraju.
"Smrt!" povikah, potrčavši kroz travu kako bih ga stigla. Jedna sandala mi je
skliznula s noge i nestala u travi. Kamel me je sačekao dok je nisam pronašla.
"Kako to mislite?" promrmljah sagnuta u visokoj travi.
"Moj otac i El-Marad upustili su se u zajednički posao", stade da priča on
dok sam navlačila sandalu. "Moj je otac otišao u Englesku na pregovore. U
Londonu su ga na ulici orobili i ubili lopovi."
"Znači, taj El-Marad nije lično bio umešan u to?" upitah idući pored njega.
"Nije", odvrati Kamel. "U stvari, plaćao je moje školovanje od novca koji je
pristizao od očevih ranije sklopljenih poslova, tako da sam mogao ostati u
Londonu. Meñutim, očeve poslove je preuzeo on. Nikada mu nisam zahvalio.
Zato sam rekao da će se iznenaditi kada me bude video."
"Zašto ga smatrate odgovornim za očevu smrt?" nastavih da se raspitujem.
Bilo mi je jasno da Kamel nije želeo o tome da govori. Svaka reč za njega je
predstavljala mučenje. "Ne znam", izgovori on tiho, kao da žali što je uopšte
započeo ovaj razgovor. "Možda smatram da je on trebalo da poñe umesto oca."
Ostatak puta kroz dolinu prevalili smo ćutke. Put koji je vodio do Ain
Ka'abaha predstavljao je dugačku spiralu koja je vijugala oko planine. Od
podnožja do vrha bilo nam je potrebno pola sata... poslednjih pedeset jardi
morali smo da se penjemo uz široko stepenište usečeno u kamen i veoma
uglačano od čestog korišćenja.
"Čime se hrane ljudi koji ovde žive?" upitah, dok smo se dahćući primicali
vrhu. Četiri petine Alžira prekrivala je pustinja, drvene grañe nisu imali, a jedina
obradiva zemlja protezala se u uskom pojasu dugačkom dve stotine milja duž
obale.
"Prave tepihe", odvrati Kamel, "i srebrni nakit kojim trguju. U planini ima
dragog i poludragog kamenja - karnelijana, opala i nešto malo tirkiza. Sve ostalo
dovlače sa obale."
Kroz središte sela Ain Ka'Abah protezao se dugačak put oivičen kućama
okrečenim sadrom. Zastadosmo na prašnjavom putu ispred jedne velike kuće sa
slamnatim krovom. Rode su u odžaku svile gnezdo i nekoliko ih je stajalo na
krovu.
"To je koliba tkalaca", reče Kamel.
Dok smo koračali niz ulicu, primetila sam da je sunca potpuno nestalo.
Posvuda je vladao divan, ljubičastoplavi sumrak - ali već je postalo dosta sveže.
Na putu se nalazilo nekoliko kola natovarenih senom, nekoliko magaraca i
nekoliko manjih krda koza. Sigurno je bilo lakše uz brdo popeti kola koja vuku
magarci, nego sitroen.
Kamel je na kraju mesta zastao ispred jedne velike kuće. Dugo je ostao da
stoji, gledajući u nju. I ta je kuća, kao i sve ostale, bila okrečena sadrom, ali bila
je gotovo dvostruko šira, sa balkonom koji se protezao duž pročelja. Na balkonu
je stajala neka žena i tresla tepihe. Bila je tamnoputa i odevena u odeću živih
boja. Pored nje sedela je devojčica sa zlatnim uvojcima, u beloj haljinici sa
keceljicom. Kosa joj je na temenu bila upletena u tanke pletenice koje su se na
leñima slobodno rasplitale. Kada nas je ugledala, potrčala je dole i došla do
mene.
Kamel pozva devojčicinu majku, koja ga je ćutke odozgo posmatrala.
Primetivši mene, prsnula je u smeh, pokazavši nekoliko zlatnih zuba. Zatim je
ušla u kuću.
"Ovo je El-Maradova kuća", objasni Kamel. "Ona žena je njegova najstarija
supruga. Dete su kasno dobili - žena ju je rodila u pozno doba. To se smatra
Alahovim znakom - dete je 'odabrano'."
"Otkud to sve znate kada niste ovamo dolazili deset godina?" upitah.
"Devojčici je otprilike pet godina." Kamel uhvati devojčicu za ruku i mi
krenusmo prema kući; gledao ju je s puno ljubavi.
"Nikada je ranije nisam video", priznade on, "ali trudim se da sam u toku sa
svime što se dogaña u mom selu. Njeno roñenje predstavljalo je veliki dogañaj.
Trebalo je nešto da joj donesem - konačno, nije ona kriva što ne volim njenog
oca."
Stadoh da preturam po svojoj prostranoj torbi, ne bih li pronašla nešto
pogodno. Iz Liline portabl garniture ispala je jedna figura i došla mi pod ruku -
komad plastike - bela kraljica. Ličila je na minijaturnu lutku. Pružih je detetu.
Veoma uzbuñena, ona pohita u kuću da majci pokaže igračku. Kamel mi se
zahvalno osmehnu.
Žena iziñe i uvede nas u zatamnjenu kuću. U ruci je držala šahovsku figuru i
nešto govorila Kamelu na berberskom, ne skidajući iskričavi pogled sa mene.
Možda se raspitivala o meni. S vremena na vreme dodirivala me je prstima
lakim kao pero.
Kamel joj uzvrati nekoliko reči i ona se udalji.
"Zamolio sam je da pozove muža", obavesti me on. "Možemo poći u radnju i
tamo se smestiti. Jedna od žena će nam doneti kafu."
Prodavnica tepiha bila je prostrana i zauzimala je veći deo glavnog sprata.
Posvuda su se nalazile gomile tepiha, naslaganih jedan na drugi ili zamotanih u
dugačke sulundare oslonjene o zidove. Neki tepisi bili su rasprostrti po podu, a
neki su visili sa zidova ili bili prebačeni preko unutrašnjeg balkona drugog
sprata. Sedosmo prekrštenih nogu na jastučiće na podu. Uñoše dve mlade žene,
od kojih je jedna nosila poslužavnik sa samovarom i šoljama, a druga držač za
poslužavnik. Kada su postavile i jedno i drugo pred nas, sipale su nam kafu. Sve
vreme su me ispod oka pogledavale i kikotale se. Posle nekoliko trenutaka su se
udaljile.
"El-Marad ima tri žene", obavesti me Kamel. "Islamska vera dopušta
muškarcu da ih ima četiri, ali malo je verovatno da će uzeti još jednu jer je
poodmakle dobi. Mora da ima blizu osamdeset."
"Zar vi nemate nijednu ženu?" upitah.
"Ministrima je dozvoljeno da imaju samo jednu - državni zakon", odvrati
Kamel. "Čovek zbog toga mora biti oprezan." Osmehnuo mi se, ali i dalje je bio
neuobičajeno tih. Očigledno je bio napet.
"Izgleda da sam ovim ženama veoma smešna. Kad god me pogledaju, počnu
da se kikoću", primetih, kako bih smanjila napetost.
"Možda nikada ranije nisu videli zapadnjakinju", reče Kamel. "Sigurno da
nikada nisu videle ženu u pantalonama. Verovatno bi želele mnogo toga da vas
pitaju, ali su vrlo stidljive."
U tom se trenutku zavese ispod balkona razmaknuše i u sobu uñe jedan
visoki, impozantni muškarac. Bio je visok preko šest stopa, imao dugačak oštar
nos, povijen kao u sokola, guste obrve povrh prodornih crnih očiju i grivu tamne
kose prošaranu sedinama. Na sebi je imao dugačak kaftan na crveno-bele pruge
od fine, tanke vune i krepko je koračao. Izgledao je kao da nema više od
pedeset. Kamel ustade da ga pozdravi; poljubiše se u oba obraza i prstima
dodirnuše čela i prsa. Kamel mu reče nekoliko reči na arapskom, posle čega se
čovek okrenu prema meni. Glas mu je bio piskutaviji no što sam očekivala, tih -
gotovo šaputav.
"Ja sam El-Marad", obrati mi se on. "Svaki prijatelj Kamela Kadera
dobrodošao je u mom domu." Zatim mi dade znak da sednem, a on se spusti na
otoman nasuprot nama u nivou poda. Nisam primetila da izmeñu njih vlada bilo
kakva napetost na koju me je Kamel upozorio, iako njih dvojica nisu imali
prilike da razgovaraju najmanje deset godina. El-Marad raširi svoju odoru oko
sebe i sa zanimanjem se zagleda u mene.
"Predstavljam ti gospoñicu Katarinu Velis", učtivo reče Kamel. "Došla je iz
Amerike da nešto obavi za OPEK."
"OPEK", ponovi El-Marad, klimnuvši mi. "Srećom ovde kod nas u
planinama nema nafte, jer bismo inače i mi morali da menjamo način života.
Nadam se da će vam boravak u našoj zemlji biti prijatan i da ćemo od vašeg
posla - ako je to Alahova želja - svi imati koristi."
Podigao je ruku, posle čega u prostoriju uñe majka vodeći devojčicu za ruku.
Mužu je predala šahovsku figuru, a on ju je pružio meni.
"Koliko sam shvatio, mojoj kćeri ste dali poklon", obrati mi se on. "Sada sam
vaš dužnik. Molim vas da izaberete tepih koji biste voleli da ponesete sa
sobom." On ponovo mahnu rukom i majka i dete nestadoše isto onako tiho kao
što su i ušle.
"Nipošto", rekoh. "To je samo plastična igračka." Ali on je zurio u figuru u
svojoj šaci i kao da me nije čuo. A onda je podigao glavu i pogledao me svojim
orlovskim očima ispod odbojnih obrva.
"Bela kraljica!" prošaputa on, uputivši jedan brz pogled Kamelu, a zatim se
opet zagleda u mene. "Ko vas je poslao?" upita on. "I zašto ste doveli njega?"
Zatekao me je potpuno nespremnu i ja pogledah u Kamela. A onda sam,
razume se, shvatila. Znao je zbog čega sam došla - možda je šahovska figura
bila neka vrsta znaka da me Luelin šalje. Ali ako je to bio slučaj, zašto mi Luelin
nije rekao za taj znak.
"Veoma mi je žao", rekoh ne bih li izgladila stvar. "Jedan moj prijatelj,
prodavac starina iz Njujorka, zamolio me je da vas posetim. Kamel se ljubazno
ponudio da me dovede ovamo."
El-Marad je trenutak ćutao posmatrajući me ispod svojih nakostrešenih
obrva. Nije prestajao da se igra šahovskom figurom kao da je brojanica kakvog
vernika. Konačno se okrenuo prema Kamelu i uputio mu nekoliko reči na
berberskom. Kamel je klimnuo i ustao. Pogledavši me odozgo, reče:
"Idem malo na svež vazduh. Izgleda da El-Marad želi nešto da vam kaže u
četiri oka," Nasmešio mi se kako bi pokazao da ga neučtivost ovog čudnog
čoveka ne može povrediti. A El-Marada je obavestio: "Imaj u vidu da je
Katarina dakhil-ak..."
"Nemoguće!" povika El-Marad, takoñe ustavši. "Ona je žena!"
"O čemu je reč?" upitah, ali Kamel je već nestao kroz vrata, a ja ostala sama
sa trgovcem tepisima.
"Kaže da ste pod njegovom zaštitom", objasni mi El-Marad, okrenuvši se
ponovo prema meni kada je bio siguran da je Kamel otišao. "Beduinska
formalnost. Progonjeni čovek u pustinji može uhvatiti za skute nekog drugog
čoveka. Time ga primorava da ga zaštiti, čak iako nisu iz istog plemena. Zaštita
se nudi jedino kada se zatraži - i nikada se ne pruža ženi."
"Možda je smatrao da me mora na neki način obezbediti pošto me ostavlja
nasamo s vama", primetih.
El-Marad se zapanjeno upilji u mene. "Veoma ste hrabri kada vam je u
jednom ovakvom trenutku do šale", reče on lagano, kružeći oko mene i praveći
sve manje krugove. "Nije vam kazao da sam mu pružio obrazovanje kao da mi
je vlastiti sin?" El-Marad prestade da korača i uputi mi još jedan od onih svojih
zamornih pogleda. "Mi smo nahnu malihin - po soli. Ako u pustinji s nekim
podelite svoju so, to je vrednije od zlata."
"Znači, vi ste Beduin", primetih. "Poznajete pustinjske običaje i nikada se ne
smejete - pitam se da li to zna Luelin Markam? Moraću mu poslati pisamce u
kome ću ga obavestiti da Beduini nisu onako ljubazni kao Berberi."
Pri pomenu Luelinovog imena, El-Marad preblede. "Znači, on vas šalje",
izusti on. "Zašto niste došli sami?"
Uzdahnuh i pogledah u šahovsku figuru u njegovoj šaci. "Zašto mi ne kažete
gde su?" upitah. "Dobro znate zbog čega sam došla."
"Pa dobro", pristade on. Zatim sede, usu nešto kafe u malu šolju i stade da je
srče. "Pronašli smo figure i pokušali da ih se domognemo - ali bez uspeha. Žena
čije su vlasništvo neće ni da nas vidi. Veoma je bogata, a živi u alžirskom
Kasbahu. Iako nema celu garnituru, imamo razloga da verujemo da se kod nje
nalazi mnogo figura. Možemo sakupiti dovoljno sredstava da ih otkupimo - ako
vi uspete da prodrete do nje."
"Zašto neće da se vidi s vama?" ponovih pitanje koje sam postavila i Luelinu.
"Živi u haremu", odvrati on. "Izolovana je - sama reč 'harem' znači
"zabranjeno svetilište'. Zabranjen je pristup svim muškarcima osim gospodaru."
"Zašto onda ne pregovarate s njenim mužem?" upitah.
"Umro je", odvrati El-Marad nervozno, spustivši šolju na poslužavnik. "On je
mrtav, a ona je bogata. Štite je njeni sinovi, koji nisu njeni sinovi. Oni ne znaju
da poseduje figure. Niko to ne zna."
"Kako to da vi znate?" upitah, podigavši glas. "Čujte vi, pristala sam da
učinim tu malu uslugu prijatelju, ali vi mi nimalo ne pomažete. Niste mi čak
rekli ni ime ni adresu te žene."
Zastao je i pažljivo se zagledao u mene. "Zove se Mokhfi Mokhtar", reče on.
"U Kazbahu nema ulica niti adresa, ali on nije veliki - pronaći ćete je. A kada je
nañete, ona će vam prodati figure samo ako budete znali tajnu poruku koju ću
vam dati. Ona će vam otvoriti svaka vrata."
"U redu", nestrpljivo se složih.
"Recite joj da ste roñeni na islamski sveti dan - Dan isceljenja. Recite joj da
ste roñeni, po zapadnjačkom kalendaru - četvrtoga aprila..."
Sada je na mene došao red da se zabezeknem. Krv mi se sledila, a srce stalo
ludački da lupa. Čak ni Luelin nije znao datum moga roñenja.
"Zašto da joj to kažem?" upitah što sam staloženije mogla.
"To je datum roñenja Karla Velikog", obavesti me on tiho, "dan kada je ta
šahovska garnitura izvañena iz zemlje - važan datum vezan za figure za kojima
tragamo. Rečeno je da će onaj kome bude suñeno da ponovo okupi sve figure,
ko će ih posle svih ovih godina sakupiti, biti roñen toga dana. Mokhfi Mokhtar,
nema sumnje, zna tu legendu - i primiće vas."
"Da li ste je ikada videli?" upitah.
"Jednom, pre mnogo godina..." odvrati on, a lice stade da mu se menja dok se
vraćao u prošlost. Pitala sam se kakav je to, u stvari, bio čovek - čovek koji će se
upustiti u posao sa nekim poput Luelina - čovek za koga je Kamel mislio da je
preoteo posao njegovom ocu i možda ga čak usmrtio, ali koji je ujedno
finansirao njegovo obrazovanje i omogućio mu da postane jedan od
najuticajnijih ministara u zemlji. S jedne strane živeo je ovde poput pustinjaka,
milion milja daleko od bilo čega, sa gomilom žena - a s druge, održavao polovne
veze sa Londonom i Njujorkom.
"Tada je bila veoma lepa", nastavi on. "Danas mora da je prilično stara. Sreo
sam je samo na trenutak. U ono vreme, razume se, nisam znao da poseduje
figure - da će jednog dana postati... Ali imala je iste oči kao i vi. Toga se
sećam." Zatim se ponovo vrati u stvarnost. "Je li to sve što ste želeli da
saznate?"
"Kako ću dobiti novac, ako budem u prilici da kupim figure?" upitah,
vraćajući se na posao.
"Mi ćemo to srediti", odvrati on živahno. "Sa mnom možete stupiti u vezu
preko poštanskog faha." I on mi dade parče hartije sa ispisanim brojem na
njemu. U tom trenutku, jedna od žena proviri kroz draperiju, a iza nje ugledasmo
Kamela.
"Jeste li obavili posao?" upita on, ulazeći u sobu.
"Gotovo", reče El-Marad, ustavši i pruživši mi ruku da mi pomogne. "Tvoja
prijateljica je postigla dobru cenu. Ima pravo na al-basharah za još jedan tepih."
On iz gomile izvuče dva smotana tepiha od nečešljane kamilje dlake. Boje su
bile prelepe.
"Na šta to imam pravo?" upitah sa osmehom.
"Na poklon koji sleduje onome ko donese dobre vesti", odvrati Kamel,
uprtivši tepihe na leña. "Kakve ste to dobre vesti doneli? Ili je možda i to tajna?"
"Isporučila mi je poruku od prijatelja", smesta odvrati El-Marad. "Mogu s
vama do dole poslati dečaka sa magarcem, ako želite", dodade on. Kamel
odvrati da bi to veoma cenio, te poslasmo po dečaka sa kolima. El-Marad nas
isprati do ulice i sačeka da dečko stigne.
"Al-safar zafar!" reče El-Marad mahnuvši nam.
"Stara arapska poslovica", objasni mi Kamel. "Znači: 'Putovanje je pobeda'.
Želi vam sve najbolje."
"Nije baš onolika tvrdica kolikom sam ga u početku smatrala", rekoh
Kamelu. "Ali ipak mu i dalje ne verujem."
Kamel se nasmeja. Sada je bio mnogo opušteniji. "Dobro ste odigrali ovu
partiju", primeti on.
Srce prestade da mi kuca, ali svejedno sam nastavila da koračam kroz mračnu
noć. Bilo mi je drago što ne može da mi vidi lice. "Šta hoćete time da kažete?"
upitah.
"Hoću da kažem da ste dobili dva besplatna tepiha od najsnalažljivijeg
trgovca ćilimima u Alžiru. Ako se ovo pročuje, ugled će mu biti narušen."
Izvesno vreme nastavili smo ćutke, osluškujući cvilenje točkova kola koje je
vukao magarac, a koja su se kretala ispred nas.
"Mislim da bi trebalo noćas da prenoćimo u ministarskim odajama u Bouiru",
primeti Kamel. "To je odavde udaljeno nekih deset milja. Spremiće nam lepe
sobe i odande se sutra možemo vratiti u Alžir... osim, razume se, ako ne želite da
se još noćas vratimo istim putem kroz planine?"
"Ni za živu glavu", odvratih. Pored toga, u ministarskim odajama verovatno
su imali toplu vodu i ostali luksuz u kome nisam već mesecima uživala. Iako je
El Riad bio šarmantan hotel, taj je šarm izbledeo posle dva meseca pranja u
hladnoj vodi sa železnim opiljcima.
Tek kada smo se Kamel i ja smestili u kola sa našim tepisima, pošto smo
dečaku sa magarcem dali napojnicu, i izbili na put za Bouiru, izvukla sam
arapski rečnik i potražila neke reči koje su me mučile.
Kao što sam i mislila, Mokhfi Mokhtar uopšte nije bilo ime. Već reči koje su
značile Skrivena Izabrana. Ona koja je Tajno Odabrana.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

22 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:43 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
18. TOP
Alisa: Jedna divna, ogromna partija šaha igra se u celom svetu... Oh, kako je
to zabavno! Kako bih želela da budem jedna od figura! Ne bi mi smetalno ni da
budem pešak, samo kada bih mogla da se pridružim - mada bih, razume se
volela da jednom i sama postanem Kraljica.
Crvena kraljica: To se lako da srediti. Možeš biti pešak bele kraljice ako
želiš, pošto je Lili suviše mlada za igru... a ti se već nalaziš u drugom kvadratu
iz koga krećeš. Kada stigneš u osmi kvadrat postaćeš kraljica...
'Alisa u svetu iza ogledala', Luis Kerol
U ponedeljak ujutro posle našeg puta u Kabil na glavu mi se sručila gomila
nevolja. Počelo je prethodne večeri kada me je Kamel dovezao do hotela - i na
rastanku mi, onako uzgred, saopštio da će, kako izgleda, uskoro da se održi
konferencija OPEK-a, na kojoj je nameravao da predstavi "rezultate" do kojih
sam došla radeći na modelu kompjutera - modelu koji još nije bio izgrañen.
Tereza je sakupila više od trideset traka sa podacima o mesečnoj prodaji barela u
pojedinim zemljama. Morala sam te podatke da formatizujem, a one koje sam
sama sakupila ručno da unesem kako bih dobila grafikone trendova proizvodnje,
potrošnje i distribucije. Zatim je trebalo da napišem programe koji će ih
analizirati - i to sve pre početka konferencije.
S druge, pak, strane, kod OPEK-a se nikad nije znalo šta se pod tim "uskoro"
podrazumeva. Mesto i vreme održavanja svake konferencije držano je u
najstrožoj tajnosti do poslednjeg časa - pod pretpostavkom da je takvo traljavo
planiranje manje odgovaralo teroristima nego ministrima OPEK-a. U pojedinim
krugovima bila je otvorena sezona lova na OPEK-ovce, tako da je poslednjih
nekoliko meseci veći broj ministara smaknut. To je samo potvrñivalo važnost
mog modela koji je Kamel čak nagovestio za predstojeći sastanak. Živa ili
mrtva, morala sam da im isporučim podatke.
Da zlo ne dolazi nikada samo, uverila sam se kada sam stigla u kompjuterski
centar Sonatrak, smešten visoko u središnjem brdu grada Alžira; na konzoli za
kojom sam radila čekala me je poruka u službenoj koverti. Poruka je bila iz
ministarstva stanovanja - konačno su mi pronašli pravi stan. Mogla sam da se
uselim odmah te večeri; u stvari, morala sam da se uselim iste večeri, ili ću ga
izgubiti. U Alžiru je bilo teško naći prazan stan - na ovaj sam čekala već dva
meseca. Morala sam da požurim u hotel, spakujem se i poletim na prvi zvižduk.
Imajući u vidu šta sam sve morala da obavim, kada sam mogla da se pozabavim
vlastitim ciljem da pronañem Mokhfi Mokhtar iz Kazbaha?
Iako je radno vreme u Alžiru od sedam ujutro do sedam uveče, sve je
zatvoreno tokom tri sata predviñenih za ručak i sijestu. Odlučila sam da ta tri
sata iskoristim za traganje.
U svim arapskim gradovima Kazbah je najstarija četvrt koja je nekada bila
utvrñenje. Alžirski Kazbah predstavljao je lavirint-slagalicu sastavljenu od uskih
ulica popločanih kaldrmom i drevnih kamenih kuća koje su se onako trošne i
klimave strmoglavljivale niz najstrmije brdo. Iako je prekrivao svega dve i po
hiljade kvadratnih jardi padine brda, bio je zatrpan desetinama džamija,
mnogobrojnim grobljima, turskim kupatilima i vrtoglavim kamenim
stepeništima koja su se granala poput arterija na svakom uglu. Od milion
stanovnika grada Alžira, u ovom malom kvartu živelo je gotovo dvadeset
procenata: zabrañene prilike tiho su ulazile i izlazile kroz vrata skrivena debelim
senkama. Čovek je u Kazbahu mogao nestati bez traga. Bilo je to savršeno
prebivalište za ženu koja je sebe nazivala "onom koja je tajno odabrana".
Na nesreću, to je takoñe bilo savršeno mesto da se čovek izgubi. Iako mi je
od kancelarije do "Palais de la Casbah" kod gornje kapije bilo potrebno svega
dvadeset minuta, naredni sat provela sam poput miša u lavirintu. Koliko god
krivih ulica da sam prošla, idući stalno napred, uvek bih se ponovo našla kod
Groblja princeza. Bila je to klasična kružna petlja. Koga god da sam upitala za
lokalne hareme, svi su mi umesto odgovora upućivali isprazne poglede -
očigledno drogirane - proprativši ih po kojom nepristojnom uvredom ili gestom.
Pri pomenu imena Mokhfi Mokhtar, ljudi su se smejali.
Pošto se sijesta završila, iscrpljena i praznih šaka, prošla sam pored centralne
pošte da posetim Terezu. Malo je bilo verovatno da se adresa mog plena nalazila
u telefonskom imeniku - u Kazbahu čak nisam ni primetila telefonske linije - ali
zato je Teraza znala sve u Alžiru. Sve osim one koju sam ja tražila.
"Šta će bilo kome jedno tako smešno ime?" upita me ona, pustivši prekidače
na tabli da zvone dok me je nudila raznobojnim bonbonama. "Baš mi je drago
što si danas svratila, devojčice! Imam za tebe teleks..." Stala je da pretura po
gomili hartije na polici iznad razvodne table. "Ti Arapi", mrmljala je. "Kod njih
je sve b'ad ghedoua - 'ima vremena'! Da sam pokušala ovo da ti pošaljem u El
Riad, bila bi srećna ako bi ga dobila sledećeg meseca." Pronašla je teleks i
dodala mi ga, pocrvenevši. Šapatom je dodala: "Iako je poruka iz samostana -
podozrevam da je šifrirana!"
Razume se, poruka je bila od sestre Meri Magdalene, iz samostana Sv.
Ladislausa u Njujorku. Dosta dugo joj je trebalo da mi se javi. Preñoh pogledom
kroz teleks, ozlojeñena Nimovim postupkom:
MOLIM TE POMOZI SA UKRŠTENIM REČIMA IZ NJJ TAJMSA STOP
SVE REŠENO OSIM ONOG ŠTO SLEDI STOP HAMLETOV SAVET
DEVOJCI STOP KO JE U PAPINIM CIPELAMA STOP GRANICA
TAMERLANOVOG CARSTVA STOP ŠTA RADI ELITA KADA OGLADNI
STOP SREDNJEVEKOVNI NEMAČKI PEVAČ STOP OGOLJENO JEZGRO
REAKTORA STOP DELO ČAJKOVSKOG STOP DUŽINA REČI 4-9-10-4-4-
8-9
TRAŽI SE ODGOVOR SESTRA MERI MAGDALENA SAMOSTAN SV
LADISLAUSA NJJ NJJ
Divno - ukrštene reči. Mrzela sam ih, i Nim je to savršeno dobro znao. Ovo
mi je poslao da bi me mučio. Samo mi je još to trebalo, novi besmisleni zadatak
od kralja trivijalnosti.
Zahvalila sam Terezi na njenoj marljivosti i ostavila je za tablom sa
mnogobrojnim pipcima. Izgleda da je moj koeficijent dešifrovanja porastao za
poslednjih nekoliko meseci, jer sam još u centralnoj pošti uspela da doñem do
nekih odgovora. Na primer, Hamlet je Ofeliji savetovao da: "Idi u manastir". A
elita kada ogladni "nañe se da jede". Rešenja sam morala da skraćujem kako bi
ih saobrazila dužini reči koju mi je zadao, ali stvar je očigledno bila skrojena po
meri jednog jednostavnog uma kao što je bio moj.
Ali kada sam se te večeri u osam vratila u hotel čekalo me je još jedno
iznenañenje. Ispred hotelskog ulaza stajao je u sumraku parkiran Lilin
prašnjavo-plavi Rojs Korniš - okružen nosačima, kelnerima i potrčcima koji su
ga zaljubljeno gledali, milujući hromirane delove i dodirijući šofersku tablu
presvučenu mekanom kožom.
Pohitala sam pored njih, pokušavajući da zamislim kako nisam videla ono što
sam upravo videla. Poslala sam Mordekaju bar deset telegrama u poslednja dva
meseca, preklinjući ga da ne šalje Lili u Alžir. Ali ova kola nisu se ovamo sama
dovezla.
Kada sam stigla do recepcije da uzmem ključ i obavestim ih da odlazim,
doživela sam novi šok. O mermerni pult stajao je oslonjen privlačan, ali
zlokoban Šarif, šef tajne policije, i razgovarao sa recepcionerom. Primetio me je
pre no što sam uspela da uteknem.
"Gospoñice Velis!" povika on, razvukavši usta u svoj filmski osmeh. "Stigli
ste u pravi čas da nam pomognete u maloj istrazi. Verovatno ste primetili kola
nekog vašeg zemljaka ispred ulaza?"
"Čudno - pomislila sam da su engleska", primetih nehajno dok mi je
recepcioner pružao ključ.
"Tablice su njujorške", primeti Šarif, izvivši obrvu.
"Njujork je veliki grad..." rekoh i krenuh prema svojoj sobi, ali Šarif nije
imao nameru da odustane.
"Kada je auto danas po podne prošao kroz carinu, neko ga je upisao na vaše
ime i dao ovu adresu. Možda nam vi to možete objasniti?"
Sranje. Nameravala sam da ubijem Lili kada je pronañem. Verovatno je već
nekoga podmitila da je pusti u moju sobu.
"Pa to je divno", odvratih. "Poklon od nepoznatog prijatelja iz Njujorka. Kola
su mi zaista bila potrebna - a ovde ih je teško iznajmiti." Uputila sam se prema
vrtu, ali Šarif me je i dalje pratio u stopu.
"Interpol upravo proverava tablice", obavesti me on, ubrzavši korak kako mu
ne bih umakla. "Ne mogu da verujem da bi vlasnik platio carinu u gotovom - a
ona iznosi stopostotnu cenu kola - da bi ih zatim isporučio nekome koga čak ni
ne poznaje. Pojavio se samo unajmljeni šofer koji ih je pokupio i dovezao
ovamo. Konačno, u ovom hotelu vi ste jedina prijavljena Amerikanka."
"Uskoro više neće biti nijednog Amerikanca", primetih, zakoračivši napolje i
uputivši se kroz vrt po škripavom šljunku. "Za pola sata ću se odjaviti i preseliti
u Sidi-Fredj, o čemu su vas vaši jawasis sigurno obavestili." Jawasis su bili
špijuni - ili mamci - u žargonu tajne policije. Ovo nije prošlo nezapaženo. Šarif
je začkiljio i ščepao me za ruku, prisilivši me da stanem. Prezrivo spustih pogled
na njegovu šaku kojom me je držao za lakat i pažljivo je sklonih.
"Moji agenti", naglasi on pošto je bio pristalica semantičkih pravila, "već su
pretražili vaše odaje - a isto tako su pregledali i ovonedeljne ulazne liste za Alžir
i Oran. Čekamo na liste iz ostalih luka. Kao što znate, graničimo se sa sedam
zemalja, a tu je i obalna zona. Bilo bi mnogo jednostavnije da nam kažete čija su
to kola."
"U čemu je problem?" upitah krenuvši dalje. "Ako je carina plaćena i svi
papiri su u redu, zašto bih onda poklonjenom konju zagledala u zube? Konačno,
šta se vas tiče čija su to kola? U zemljama koje uopšte ne proizvode kola ne
postoji kvota za uvezena vozila - je li tako?"
Na to nije imao šta da odgovori. Teško da je mogao priznati da me njegovi
jawasis svuda prate i prijavljuju svaki put kada kinem. U stvari, samo sam
pokušavala da mu što više otežam stvari dok sama ne pronañem Lili - ali stvarno
je bilo čudno. Ako se nije nalazila u mojoj sobi i nije se prijavila u hotelu, gde je
bila? U tom sam trenutku dobila odgovor na svoje pitanje.
Sa suprotne strane fontane nalazio se ukrasni minaret od cigala koji je
razdvajao vrt od plaže. Začula sam sumnjivo poznati zvuk - šuškanje koje je
pravio mali pas grebući šapicama po drvenim vratima i slinavo režanje koje
čovek teško zaboravlja kada ga jednom čuje.
U polumraku s druge strane fontane videla sam kako se vrata jedva primetno
otvaraju - i kroz otvor izleće krznena lopta pretećeg izgleda. Zaobišavši oko
fontane u punoj brzini stuštio se prema nama. Čak i pri najjaćoj svetlosti, bilo bi
teško na prvi pogled tačno utvrditi kojoj vrsti životinja je pripadao Karioka - i
primetila sam da Šarif zapanjeno zuri u njega. Dopustio je životinjici da se zaleti
na njega i da mu zarije oštre zubiće kroz svilene čarape u nožni zglavak. Šarif
ispusti krik pun užasa i stade da skakuće unaokolo na zdravoj nozi, pokušavajući
da otrese Karioku. Jednim pokretom sam dohvatila životinjicu i otrgla je, a
zatim je, okrenuvši je, prinela na grudi. Odmah je stao da se meškolji i da mi
liže bradu.
"Za ime Boga, šta je to?" povika Šarif, zureći u angorsko čudovište koje se
vrpoljilo.
"On je vlasnik kola", odvratih, uzdahnuvši i shvativši da je došao kraj. "Želite
li da upoznate njegovu bolju polovinu?"
Šarif krenu za mnom, šepajući, a zatim čak povuče nogavicu naviše da bi
video koliko mu je noga povreñena. "To stvorenje bi moglo biti besno", stade on
da se žali kada stigosmo do minareta. "Takve životinje često napadaju ljude."
"Nije besan - samo je oštar kritičar", odvratih.
Gurnusmo vrata koja su bila otškrinuta i stadosmo da se penjemo tamnim
stepeništem minareta na drugi sprat. Prostorija je bila velika; celom dužinom
prozora protezala se klupa prekrivena jastucima. Lili se poput kakvog paše
ugnezdila izmeñu jastuka, podigavši noge i zatakavši vatu izmeñu prstiju,
pažljivo je lakirala nokte krvavo-crvenim lakom. Na sebi je imala mikroskopsku
haljinu sa svetlucavim, ružičastim šljokicama; kada me je ugledala prostrelila
me je ledenim pogledom, dok joj je kovrdžava plava kosa upadala u oči.
Karioka zakevta, tražeći da ga spustim, ali ja mu samo dadoh znak da se smiri.
"Pa, i bilo je vreme", poče ona ogorčeno. "Nećeš verovati kakve su me sve
nevolje snašle na putu ovamo!" Zatim se zagleda u Šarifa koji je stajao iza
mene.
"Zar tebe da snañu nevolje?" upitah. "Dozvoli da ti predstavim svog pratioca
- Šarif, šef tajne policije."
Lili teško uzdahnu.
"Koliko puta treba još da ti ponovim - policija nam nije potrebna. Ovo
možemo same da sredimo..." reče ona.
"Nije on policajac", prekinuh je. "Rekla sam da je iz tajne policije."
"Šta sad pa to treba da znači - da niko ne sme znati da je policajac? Oh, do
ñavola. Zabrljala sam nokat", odbrusi Lili, mičući stopalom. Spustih joj Karioku
u krilo, a ona me ponovo besno pogleda.
"Pretpostavljam da poznajete ovu ženu", obrati mi se Šarif. Stajao je pored
nas i, rekavši to, ispružio šaku. "Mogu li, molim vas, da pogledam vaše isprave?
Nigde nije zabeleženo da ste ušli u ovu zemlju, prijavili ste skupoceni auto pod
lažnim imenom i vlasnik ste psa koji je očigledno opasan po okolinu."
"Oh, uzmite sredstvo za čišćenje", odvrati mu Lili, odgurnuvši Karioku i
spustivši stopala na pod u nameri da ustane i suoči se s njim. "Krvavo sam
platila da unesem ta kola u ovu zemlju! Uostalom, otkud znate da sam ovde
ilegalno? Čak ni ne znate ko sam!" Krenula je preko sobe na petama kako joj
vata izmeñu prstiju ne bi pokvarila lak. Iz gomile skupocenih kožnih torbi
izvukla je neka dokumenta i stala njima da maše Šarifu ispred nosa. On joj ih
istrgnu iz ruke, a Karioka zalaja.
"Zaustavila sam se u vašoj zemlji na putu za Tunis", obavesti ga ona. "Ja sam
slučajno šahovski velemajstor i tamo ću igrati na važnom turniru."
"U Tunisu se do septembra neće održati nikakav šahovski meč", primeti
Šarif, pregledavajući joj pasoš. Zatim sumnjičavo podiže pogled ka njoj.
"Prezivate se Rad - da niste kojim slučajem u srodstvu sa..."
"Jesam", odbrusi mu ona. Setih se da je Šarif lud za šahom. Nema sumnje da
je čuo za Mordekaja, a možda je čak i čitao njegove knjige.
"Viza vam nije overena na ulasku u Alžir", naglasi on. "Poneću vaš pasoš
dok sve ovo ne razjasnim. Gospoñice, ne smete napustiti hotel."
Sačekala sam da se vrata za njim zatvore.
"Očigledno, brzo stičeš prijatelje u nepoznatim zemljama", primetih, kada se
Lili vratila na svoje mesto kod prozora. "Šta ćeš sada kada ti je uzeo pasoš?"
"Imam još jedan", reče ona zlovoljno vadeći vatu izmeñu prstiju. "Roñena
sam u Londonu od majke Engleskinje. Kao što znaš, britanski grañani mogu
zadržati dvojno državljanstvo." Nisam to znala, ali na pameti su mi bila važnija
pitanja.
"Zašto si ta tvoja prokleta kola poslala meni? I kako si dospela ovamo, ako
nisi prošla kroz pasošku kontrolu?"
"U Palmi sam se ukrcala u hidroavion", reče ona. "Ostavili su me blizu obale.
Morala sam uputiti kola nekome ko ovde boravi, pošto sam ih poslala pre no što
sam sama krenula. Mordekaj mi je kazao da ovamo stignem što je neprimetnije
moguće."
"Pa, to ti je bez sumnje uspelo", rekoh kiselo. "Sumnjam da iko u ovoj zemlji
naslućuje da si ovde, osim pasoške kontrole na svakoj granici, tajne policije i
verovatno predsednika! Šta, do ñavola, ti tražiš ovde - ili je možda Mordekaj
zaboravio da ti kaže?"
"Naložio mi je da doñem da te spasem - i rekao mi je da će Solarin ovog
meseca igrati u Tunisu, prokleti lažov! Umirem od gladi. Možda bi mogla da mi
nañeš kakav čizburger ili nešto drugo, samo da je konkretno. Ovde ne možeš
poručiti jelo u sobu - nema čak ni telefon."
"Videću šta mogu da učinim", odvratih. "Ali ja napuštam ovaj hotel. Našla
sam stan na Sidi-Fredju, na oko pola sata hoda duž plaže. Uzeću kola da
prebacim stvari i za jedan sat tamo će te čekati jelo. Možeš se izvući odavde
kada padne mrak i stići do stana preko plaže. Pešačenje će ti prijati."
Lili gunñajući pristade i ja odoh da pokupim svoje stvari sa ključevima Rojsa
u džepu. Bila sam sigurna da Kamel može srediti stvari oko njenog ilegalnog
ulaska u zemlju; moraću da se bakćem s njom, ali bar ću imati kola. Palo mi je
na pamet da od Mordekaja nisam dobila nikakvu poruku od one u kojoj pominje
gataru i igru. Moraću da izvučem iz Lili sve što je eventualno saznala od njega u
mom odsustvu.
Ministarski apartman u Sidi-Fredju bio je predivan - sastojao se od dve sobe
sa zasvoñenim tavanicama i mermernim podovima, bio je kompletno namešten -
čak sam pronašla i posteljinu, a takoñe je imao balkon koji je gledao na luku i
Sredozemlje iza nje. Podmitila sam osoblje u restoranu pod vedrim nebom ispod
moje terase da mi donesu gore hranu i vino, pa sam se smestila napolju, na
terasi, u nameri da rešim Nimovu ukrštenicu, dok čekam na Lili da stigne
plažom iz pravca hotela. Poruka je glasila ovako:
Hamletov savet devojci (4)
Ko je u papinim cipelama (9)
Granica Tamerlanovog casrtva (10)
Šta elita radi kada ogladni (4)
Srednjevekovni nemački pevač (4)
Ogoljeno jezgro reaktora (8)
Delo Čajkovskog (9)
Nisam imala nameru da na ovo utrošim onoliko vremena koliko sam utrošila
odgonetavajući smisao gatarinih reči sa salvete, a ovde mi je išlo u prilog i to što
sam poznavala muziku. Postojale su samo dve vrste nemačkih trubadura:
majstersingeri i minesingeri. Takoñe sam znala i sva dela koja je Čajkovski
napisao - nije ih bilo tako mnogo sa devet slova.
U prvom pokušaju dobila sam: "Poñi, ribarski, Kaspijski, nañu, Mini,
otopljeno, Jovanka Orleanka." Već sam iz ovoga mogla naslutiti smisao.
Tamerlanovo carstvo se s druge strane graničilo ruskim stepama. A nuklearni
reaktor čije se jezgro topi postaje "kritičan" - osam slova. I tako sam dobila
poruku koja je glasila: "Poñi do Ribarskog stepeništa; nañi Mini; Kritično!" Iako
nisam znala kakve veze sa svim tim ima Jovanka Orleanka, u gradu Alžiru
postojalo je mesto koje se zvalo "Escaliers de la PWcherie" - Ribarsko
stepenište. A kada sam na brzinu pregledala svoj adresar, utvrdila sam da je
Nimova prijateljica Mini Renselas, žena danskog konzula - čiju adresu mi je dao
u slučaju da mi nešto zatreba - stanovala u broju jedan tog istog Ribarskog
stepeništa. Iako mi pomoć, koliko sam ja znala, nije bila potrebna, izgleda da je
njemu bilo kritično da se vidim s njom. Pokušah da se prisetim zapleta Jovanke
Orleanke od Čajkovskog, ali u sećanju mi je ostalo samo njeno spaljivanje na
lomači. Nadala sam se da mi Nim nije namenio istu sudbinu.
Znala sam gde se nalazi Ribarsko stepenište - beskrajne kamene stepenice
koje su se protezale izmeñu Bulevara Anatola Fransa i ulice po imenu Bab el
Oued ili Rečna kapija. Ribarska džamija nalazila se na vrhu, blizu ulaza u
Kazbah - ali tamo nije bilo ničeg što bi podsećalo na danski konzulat. Au
contraire, ambasade su se nalazile na drugom kraju grada u stambenoj oblasti.
Ušla sam unutra, podigla telefonsku slušalicu i pozvala Terezu koja je još bila na
radnom mestu, iako je bilo devet sati uveče.
"Razume se da poznajem gospoñu Renselas!" zaurla ona svojim hrapavim
glasom. Bile smo udaljene jedna od druge jedva trideset milja, nalazile smo se
na kopnu, ali preko telefona su nam glasovi zvučali kao da se nalazimo na dnu
mora. "Nema toga u Alžiru ko je ne poznaje - veoma šarmantna dama. Donosila
mi je danske čokoladne bonbone i one male slatkiše iz Holandije sa cvetom u
sredini. Bila je žena holandskog konzula."
"Kako to mislite, bila?" povikah i ja.
"Oh, to je bilo pre revolucije, devojčice. Muž joj je mrtav već deset, a možda
i celih petnaest godina. Ali ona je još ovde - bar tako kažu. Meñutim, telefon
nema, jer bih ja to inače znala."
"Kako da doñem do nje?" zaurlah, jer se na liniji čuo sve glasniji šum vode.
Ovde prisluškivači nisu bili potrebni - naš se razgovor mogao čuti na drugom
kraju luke. "Imam samo adresu - Ribarsko stepenište broj jedan. Ali u blizini
džamije nema kuća."
"Ne", razdra se Tereza, "tamo ne postoji broj jedan. Jesi li sigurna da imaš
tačnu adresu?"
"Pročitaću vam je", rekoh. "Glasi vahad, Escaliers de la PWcherie."
"Vahad!" Teraza se nasmeja. "Tako se kaže i broj jedan - ali ovde nije reč o
broju kuće - već o osobi. On je tamošnji vodič, možeš ga naći blizu Kazbaha.
Znaš onu tezgu sa cvećem blizu džamije? Upitaj prodavaca cveća za njega - za
pedeset dinara će te povesti u obilazak. Jesi li shvatila - reč vahad isto se
izgovara kao i 'broj jedan'?"
Teraza je spustila slušalicu pre no što sam uspela da je pitam zašto mi je bio
potreban vodič da pronañem Mini. Ali izgleda da su se u Alžiru stvari obavljale
na drugačiji način.
Upravo sam planirala da krenem tamo u vreme sutrašnjeg ručka kada sam
začula grebanje psećih šapa po mermernom podu spoljašnjeg hodnika. Usledilo
je nervozno kucanje, a onda je Lili nahrupila unutra. I ona i Karioka uputili su se
pravo u kuhinju iz koje se širio miris podgrejane večere: pečeni rouget, ostrige
spremljene na pari i kuskus.
"Moram nešto da bacim u kljun", doviknu mi Lili preko ramena. Kada sam je
stigla već je podizala poklopce na loncima i čeprkala po hrani. "Tanjiri nam nisu
potrebni", obavesti me ona, bacajući Karioki komadiće koje je on halapljivo
gutao.
Uzdahnuh i nastavih da posmatram Lili kako se kljuka, od čega sam uvek
gubila apetit.
"Zašto te je Mordekaj poslao ovamo? Pisala sam mu da te drži što dalje
odavde."
Lili se okrenu i zagleda u mene širom otvorenih sivih očiju. Izmeñu prstiju
joj je visio komad jagnjetine iz kuskusa. "Trebalo bi da si dirnuta", obavesti me
ona. "U tvom smo odsustvu razrešili celu tajnu."
"Prosvetli me, molim te", rekoh joj nimalo impresionirana. Zatim odoh da
otvorim bocu odličnog alžirskog crvenog vina i napunih nam čaše, dok je ona
pričala.
"Mordekaj je pokušavao da kupi te retke i vredne šahovske figure u ime
jednog muzeja - ali za to je saznao Luelin i svim silama se trudio da minira
njihov dogovor. Mordekaj podozreva da je Luelin podmitio Sola da sazna nešto
više o figurama. Kada mu je Sol zapretio da će otkriti njegovu dvoličnost,
Luelina je uhvatila panika pa je unajmio nekoga da ga ucmeka!" Bila je veoma
zadovoljna svojim objašnjenjem.
"Mordekaj ili nije dobro obavešten ili te je naveo na pogrešan trag", rekoh
joj. "Luelin nema nikakve veze sa Solovom smrću. Ubio ga je Solarin. Sam mi
je to priznao. Solarin je ovde u Alžiru."
Lili je upravo prinosila ustima ostrigu, ali ju je ispustila u lonac sa kuskusom.
Posegnula je za čašom sa vinom i otpila dobar gutljaj. "Ponovi to još jednom,
molim te", izusti ona.
Ponovila sam. Celu priču, onako kako sam je ja povezala, ništa ne skrivajući
od nje. Ispričala sam joj kako me je Luelin zamolio da mu pribavim figure -
kako je gatara u svom proročanstvu sakrila poruku - kako se Solarin stvorio u
Alžiru i rekao mi da je Sol ubio Fiskea i pokušao da ubije njega. I to sve zbog
figura. Ispričala sam joj da sam došla do zaključka da postoji formula, što je i
ona ispravno pretpostavila. I da je ona skrivena u šahovskoj garnituri za kojom
svi tragaju. Priču sam završila mojom posetom Luelinovom drugaru, trgovcu
tepisima - i njegovom pričom o tajanstvenoj Mokhfi Mokhtar iz Kazbaha.
Kada sam završila, Lili je ostala da stoji otvorenih usta - ni zalogaj nije uzela
sve vreme dok sam pričala. "Zašto mi ništa od svega ovoga nisi ranije
ispričala?" zanimalo ju je.
Karioka je ležao na leñima sa šapicama podignutim uvis, glumeći da je
bolestan. Pokupih ga sa poda i spustih u lavabo, pustivši vodu da polako teče
kako bi mogao da pije.
"Večinu stvari nisam znala dok nisam stigla ovamo", rekoh Lili. "Jedini
razlog zbog koga sam ti sada sve ovo ispričala jeste taj što mi moraš u nečemu
pomoći, što ne mogu sama da obavim. Sve mi se čini da se upravo igra partija
šaha i da drugi vuku poteze. Nemam pojma o šahu, ali ti si za to stručnjak. Da
bih pronašla figure, moram saznati kako se ova partija igra."
"Šališ se", reče Lili. "Misliš na pravu partiju šaha? U kojoj su figure ljudi?
Kada nekog ubiju - to mu doñe kao da skloniš figuru sa table?"
Ona ode do sudopere i stade da trlja šake, okupavši pri tom Karioku.
Gurnuvši ga onako mokrog pod mišku, uputi se u dnevnu sobu, a ja krenuh za
njom, ponevši vino i čaše. Kao da je potpuno zaboravila na hranu.
"Znaš", primeti ona, i dalje koračajući po sobi, "kada bismo uspele da
saznamo ko su figure, mogle bismo to da rešimo. Dovoljno mi je da pogledam u
tablu, makar usred igre, pa da rekonstruišem preñašnje poteze. Na primer,
mislim da sa sigurnošću možemo tvrditi da su Sol i Fiske bili pešaci..."
"Isto kao ti i ja", složih se. Liline oči blistale su kao u lovačkog psa koji je
namirisao lisicu. Retko sam je videla ovako uzbuñenu.
"Figure bi mogli biti i Luelin i Mordekaj..."
"I Hermanold", dodadoh brzo. "On je pucao na naša kola!"
"Ne smemo zaboraviti ni Solarina", reče ona. "Nema sumnje da je i on igrač.
Kada bismo se malo više posvetili ovome i pažljivo rekonstruisali dogañaje,
mislim da bih mogla sve poteze da predstavim na tabli i doñem do nekog
zaključka."
"Možda bi bilo dobro da noćas ostaneš ovde", predložih. "Šarif bi mogao da
pošalje svoje momke da te uhapse kada prikupi dokaze da si u zemlju stvarno
ušla ilegalno. Sutra ću pokušati da te prokrijumčarim u grad. Moj klijent Kamel
možda može da povuče nekoliko končića koji će te spasti zatvora. U
meñuvremenu, ne bi bilo loše da se posvetimo ovoj slagalici."
Probdele smo pola noći rekonstruišući dogañaje, pomerajući šahovske figure
na Lilinoj portabl tabli - koristeći šibicu umesto nedostajuće bele kraljice. Ali
Lili je bila očajna.
"Kada bismo imale samo malo više podataka", žalila se ona dok smo
posmatrale kako nebo postaje ljubičastoplavo.
"Mislim da znam kako da doñemo do novih podataka", priznadoh. "Imam
jednog veoma bliskog prijatelja koji mi je pomagao da razrešim ovu zagonetku -
kada bih samo mogla da doñem do njega. On je čarobnjak za kompjutere koji
mnogo igra šah. U Alžiru ima prijateljicu sa jakim vezama - ženu pokojnog
danskog konzula. Nadam se da ću se sutra videti s njom. Možeš poći sa mnom,
ako sredimo sve oko tvoje vize.
Tada smo se složile da bi blo najpametnije da se zavučemo u krevete i
uhvatimo bar malo sna. Nisam ni pretpostavljala da će se za nekoliko časova
desiti nešto što će me preoobraziti iz nevoljnog učesnika u glavnog igrača u
pomenutoj partiji šaha.
La Darse je bio kej na severozapadnom kraju alžirske luke, gde su stajali
ukotvljeni ribarski čamci. Bio je to dugačak, kameniti mol koji je spajao glavno
kopno sa malim ostrvom koje su Alžirci zvali - Al Djezair.
Tamo se nalazilo ministarsko parkiralište, ali Kamelovih kola nije bilo, tako
da sam na njegovo mesto parkirala veliki plavi korniš, ostavivši mu poruku na
tabli. Nije mi baš bilo drago što moram ostaviti taj pastelni otvoreni auto meñu
tolikim sjajnim crnim limuzinama, ali i to je bilo bolje nego da smo ga parkirale
negde na ulici.
Lili i ja se uputismo duž obale ka Bulevaru Anatola Fransa, zatim preñosmo
Aveniju Ernesta Če Gevare na putu ka Stepeništu koje je vodilo ka Ribarskoj
džamiji. Lili je već na trećini stepeništa sela na hladan, gladak kamen; sa nje se
cedio znoj, mada je još bilo prohladno jutro.
"Pokušavaš da me ubiješ", obavesti me ona dahćući. "Kakvo je ovo mesto?
Ove ulice idu pravo naviše. Trebalo bi da buldožerima sravne celo mesto i krenu
iz početka."
"Meni se baš dopada", rekoh, vukući je za ruku da ustane. Karioka je ležao
sav blatnjav pored nje na stepeniku, sa isplaženim jezikom. "U blizini Kazbaha
nema parkirališta. Polazi."
Posle nebrojeno pritužbi i zastajkivanja, stigosmo do vrha gde je kriva ulica
Bab el Oued odvajala Ribarsku džamiju od Kazbaha. S naše leve strane nalazio
se "Place des Martyrs", jedan široki trg pun staraca koji su sedeli na klupama;
tamo se nalazila i tezga sa cvećem. Lili se skljokala na prvu praznu klupu.
"Tražim vahada, vodića", obratih se osornom prodavcu cveća. Odmerio me je
od glave do pete, pa mahnuo rukom. Smesta mu pritrča jedan dečak odeven kao
ulični deran kome je izmeñu bezbojnih usana visila cigareta iz koje se širio miris
hašiša.
"Vahade, traži te mušterija", reče prodavac dečaku. Ja ga dobro osmotrih.
"Ti si vodič?" upitah. Smrdljivo malo stvorenje nije moglo imati više od
deset godina, ali već je bio sav smežuran i oronuo. Vaške da ne pominjem. On
se počeša, liznu prste da ugasi cigaretu, pa je zataknu za uvo.
"Minimum pedeset dinara za Kazbah", obavesti me on. "Za stotinu ću vam
pokazati grad."
"Ne želim da obilazim grad", rekoh, uhvativši ga oprezno za rukav iscepane
košulje i povukoh u stranu. "Tražim gospoñu Renselas - Mini Renselas, ženu
preminulog danskog konzula. Prijatelj mi je kazao..."
"Poznajem je", reče on, začkiljivši na jedno oko kako bi me bolje odmerio.
"Platiću ti da me odvedeš do nje - reče li pedeset dinara?" Stadoh da preturam
po tašni tražeći novac.
"Niko ne može do te dame, ako ona to ne želi. Imate li poziv ili bilo šta
drugo?"
Poziv? Osećala sam se kao budala, ali ipak sam izvadila Nimov teleks i
pokazala mu ga, misleći da bi trik mogao da upali. Dugo ga je razgledao,
prevrčući u rukama. Konačno reče:
"Ne umem da čitam. Šta piše?" I tako sam morala da objasnim tom
odvratnom deranu da mi ga je jedan prijatelj poslao šifriranog. Rekla sam mu i
šta sam mislila da piše u njemu: poñi do Ribarskog stepeništa. Nañi Mini.
Kritično.
"I to je sve?" upita on, kao da je ovakve razgovore vodio svakog dana. "Ništa
više? Možda neka tajna reč?"
"Jovanka Orleanka", rekoh. "Pisalo je Jovanka Orleanka."
"To nije prava reč", obavesti me on, dohvativši ponovo cigaretu i pripalivši
je. Bacih pogled preko trga ka Lili koja je i dalje sedela na klupi. Uzvratila mi je
pogledom koji je govorio da sam luda. Napela sam mozak, pokušavši da se
setim još nekog dela Čajkovskog od devet slova - u tome je bilo rešenje - ali nije
išlo. Vahad je i dalje buljio u parče hartije u ruci.
"Brojeve znam", obavesti me on na kraju. "Ovo ovde je telefonski broj."
Spustih pogled i videh da je Nim ispisao sedam brojeva. Bila sam veoma
uzbuñena.
"Je li to njen broj telefona?" upitah. "Mogli bismo je pozvati i pitati..."
"Nije", odvrati vahad, tajanstveno me posmatrajući, "to nije njen broj
telefona - već moj."
"Tvoj!" povikah. Sada se i Lili i prodavac cveća zagledaše u nas, a Lili ustade
i krenu ka nama. "Ali zar to ne dokazuje..."
"To dokazuje da neko zna da ja znam gde je ta dama", reče mi on. "Ali neću
vas odvesti do nje, ako ne znate pravu reč."
Tvrdoglavi mali vašljivko. Proklinjala sam Nima što je toliko tajanstven,
kada mi odjednom sinu. Setih se još jedne opere Čajkovskog koja je imala devet
slova - bar, na francuskom. Lili je upravo stigla do nas kada sam zgrabila vahada
za kragnu.
"Dame Pique!" povikah. "Pikova dama!"
Vahad mi se osmehnu, otkrivši pokvarene zube.
"Tako je, gospoja", reče on. "Crna kraljica". Zgazivši cigaretu, dade nam
znak da poñemo za njim preko Bab el Oueda i sledimo ga u Kazbah.
Vahad nas je vodao gore-dole strmim ulicama Kazbaha koje sama nikada ne
bih pronašla. Lili je dahtala i kukala iza nas, a ja sam na kraju ipak podigla
Karioku i gurnula ga u tašnu samo da prestane da cvili. Posle pola sata mučnog
zaobilaženja, konačno stigosmo u ćorsokak sa visokim zidom od cigala koji je
potpuno zaklanjao svetlost što je odozgo dopirala. Vahad je zastao da pričeka
Lili, a ja sam iznenada osetila jezu duž kičme. Obuzeo me je osećaj kao da sam
ovde već bila. A onda sam shvatila da sam upravo ovo mesto sanjala one noći
kod Nima kada sam se probudila oblivena hladnim znojem. Užasnula sam se.
Okrenula sam se prema vahadu i ščepala ga za rame.
"Kuda nas to vodiš?" povikah.
"Sledite me", reče on i otvori teška, drvena vrata duboko usañena u zid od
cigala. Pogledah Lili i slegnuh ramenima; uñosmo. Ispred nas se nalazilo
mračno stepenište koje kao da je vodilo u neku tamnicu.
"Jesi li siguran da znaš šta radiš?" doviknuh za vahadom, koji je već nestao u
tami.
"Jesi li sigurna da nas neće kidnapovati?" prošaputa Lili iza mene kada
krenusmo niz stepenice. Spustila mi je šaku na rame, a Karioka je tiho cvileo iz
moje tašne. "Čula sam da plavuše imaju dobru proñu na tržištu belih robova..."
Za nju bi dobili duplo, ako se vrednost odreñuje po obimu, pomislih. Ali
naglas rekoh: "Zaveži i prestani da se guraš." Meñutim, bilo me je strah. Znala
sam da sama nikada ne bih pronašla put nazad.
Vahad nas je čekao u podnožju, gde sam se u mraku sudarila sa njim. Lili se i
dalje držala za mene kada smo začule vahada kako otvara neka vrata. Vrata se
odškrinuše i propustiše malo prigušene svetlosti.
Uvukao me je u neki veliki, mračni podrum gde je desetak, a možda i više
mušakaraca sedelo na jastucima na podu i bacalo kockice. Nekoliko ih je
podiglo zamućene poglede dok smo prolazili kroz odaju punu dima. Ali nijedan
nije pokušao da nas zaustavi.
"Kakav je to grozan miris?" upita tiho Lili. "Kao da se negde raspada neko
telo."
"Hašiš", odvratih isto šapatom, pogledavši prema velikim bongovima
ispunjenim vodom i razmeštenim po odaji, a zatim prema muškarcima koji su
uvlačili dimove na cevi i bacali kockice od slonovače.
Blagi Bože, kuda nas je to vahad vodio? Išle smo za njim kroz prostoriju dok
nismo stigle do vrata na suprotnom kraju, a zatim se uputile kroz neki mračni
prolaz što se peo naviše do stražnjeg dela jedne male prodavnice. Radnja je bila
puna ptica - posvuda unaokolo lepršale su po kavezima sa granama ptice iz
džungle.
Spoljašnja svetlost prodirala je unutra kroz samo jedan veliki prozor
prekriven vinovom lozom. Stakleni luster bacao je zlatne, zelene i plave prizme
na zidove i preko zabrañenih lica i kosa šest žena koje su se kretale po toj
prostoriji. Isto kao oni muškarci dole, ove žene takoñe nisu obraćale pažnju na
nas kao da smo tapete na zidovima.
Vahad me povuče kroz lavirint drveća i postolja do malog lučnog prolaza na
drugom kraju radnje koji je vodio u uski hodnik. Drugog ulaza sem ovog kojim
smo mi došli nije bilo, a visoki zidovi od cigle prekriveni mahovinom okruživali
su mali trg, kaldrmu i teška vrata u zidu nasuprot nama.
Vahad preñe preko zatvorenog dvorišta i povuče konopac koji je visio pored
vrata. Prošlo je dosta vremena pre no što se bilo šta dogodilo. Bacih pogled
prema Lili koja se i dalje čvrsto držala za mene. Zadržavala je dah, lice joj je
bilo samrtnički bledo, a bila sam ubeñena da i ja slično izgledam. Prvobitna
nelagodnost koju sam osećala prerasla je u užas.
Na rešeci u vratima pojavi se lice nekog muškarca. Bez reči se zagledao u
vahada. Zatim mu je pogled skrenuo na Lili i mene, kao i ka mestu na kome smo
stajale. Čak je i Karioka ćutao. Vahad nešto promrmlja i mada smo bile udaljene
od njega dvadeset stopa, mogla sam da čuje šta je kazao.
"Mokhfi Mokhtar", prošaputa on. "Doveo sam joj onu ženu."
Prošli smo kroz masivna drvena vrata i našli se u malom vrtu okruženom
zidom od cigala. Pod je bio ukrašen emajliranim pločicama koje su obrazovale
razne šare. Nigde nisam uočila dve iste. Vodoskoci su blago grgoljili izmeñu
šarenog lišća. Ptice su gukale i ćurlikale u pegavoj polutami. U stražnjem delu
dvorišta nalazio se niz francuskih prozora prekriven vinovom lozom. Kroz te
prozore ugledala sam sobu bogato ukrašenu marokanskim tepisima, kineskim
vaznama, predmetima od štavljene kože i teškim duborezima.
Vahad skliznu kroz kapiju iza nas. Lili se okrete i povika: "Ne daj tom
malom ljigavcu da zbriše - nikada se odavde nećemo izvući!"
Ali on je već bio nestao. Izgubio se i čovek koji nas je pustio unutra - i tako
smo nas dve ostale same u dvorištu, u kome je vazduh bio mračan i hladan i u
kome je preovladavao miris kolonjske vode i trave. Osetila sam laku vrtoglavicu
slušajući skladan zvuk vodoskoka koji se odbijao o zidove prekrivene
mahovinom.
Primetila sam neku priliku kako promiče iza francuskih prozora. Na trenutak
se pojavila iza gustog pokrova od jasmina i visterije. Lili me ščepa za šaku.
Stajale smo pored vodoskoka i posmatrale srebrnasto obličje kako kroz lučni
prolaz izlazi u vrt, lebdeći kroz poluzelenu svetlost - bila je to jedna vitka,
prelepa žena čija providna odeća kao da je šaputala dok se kretala. Meka kosa
vijorila joj se oko napola zabrañenog lica, podsećajući na srebrna krila ptica.
Kada nam se obratila, njen me je umilni i tihi glas podsetio na žubor hladne
vode preko glatkog kamenja.
"Ja sam Mini Renselas", reče ona, iskrsnuvši pred nama slična priviñenju na
treperavoj svetlosti. Ali čak i pre no što je smakla neproziran srebrni veo koji joj
je zaklanjao lice, pogodila sam ko je. Bila je to gatara.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

23 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:45 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
19. SMRT KRALJEVA
Za ime Boga, sedimo, pričajmo
Žalosne priče o smrti kraljeva.
Jedni svrgnuti, drugi u ratu poginuli,
Ti duhovima svrgnutih mučeni,
Oni otrovani od žena, a neki
Ubijeni u snu; svi mrtvi, jer
U šupljoj kruni smrtne glave kralja
Smrt ima dvor svoj...
Probuši najzad malom čiodom
Zid njegovog zamka, i - zbogom, moj kralju!
'Ričard II', Vilijem Šekspir
(Prevod: Sima Pandurović i Živojin Simić)
PARIZ, 10. JULI 1793.
Mirela je stajala ispod krošnji kestenova na ulazu u dvorište Žak-Luj Davida,
a zatim provirila kroz željeznu ogradu. U dugačkom, crnom haiku i lica
zaklonjenog muslinskim velom, ličila je na tipičan model sa egzotičnih platana
slavnog slikara. Što je bilo još važnije, u toj je odeći niko nije mogao prepoznati.
Prašnjava i iscrpljena usled mukotrpnog puta, ona povuče uže i začu odjek
zvona iznutra.
Pre manje od šest nedelja, primila je pismo od nastojnice iz koga je lako bilo
razabrati da im je vreme neprijatelj i u kome ju je ova optužila što je napustila
Pariz. Pismo je dugo putovalo pre no što je stiglo do nje, pošto je prvo poslato
na Korziku, a zatim ga je jedini preostali član Napoleonove i Elizine porodice
koji nije utekao sa ostrva - njihova koštunjava stara baka, Anñela-Marija di
Pijetra-Santa - prosledila do nje.
Mireli je nareñeno da se vrati u Francusku:
Saznavši da više nisi u Parizu, uplašila sam se ne samo za tebe, već i za
sudbinu onoga što ti je Bog poverio na čuvanje - a ti si tu odgovornost s
prezrenjem odbacila. Očajna sam zbog onih tvojih sestara koje su možda
pobegle u taj grad u nadi da ćeš im pomoći, a tebe tamo nije bilo. Razumeš šta
hoću da kažem.
Podsećam te da pred sobom imamo moćne protivnike koji neće ni pred čim
prezati da ostvare svoje ciljeve... koji su organizovali opoziciju dok su nas
vetrovi sudbine oduvali na razne strane. Došlo je vreme da uzmemo dizgine u
ruke i da stvari okrenemo u našu korist, kao i da ponovo sjedinimo ono što je
sudbina razdvojila.
Nareñujem ti da se smesta vratiš u Pariz. Tamo sam već poslala nekog koga
poznaješ da te potraži... sa naročitim uputstvima u pogledu tvog zadatka, koji je
ugrožen.
Duboko saučestvujem u tvom bolu za tvojom cenjenom roñakom. Neka ti
Bog bude na pomoći u ovom preduzetništvu.
Na pismu nije bilo datuma, niti potpisa. Mirela je prepoznala nastojničin
rukopis, ali nije imala pojma pre koliko vremena je pismo bilo napisano. Mada
su je pogodile optužbe da je zanemarila svoju dužnost, Mirela je ipak prozrela
da to nije najvažnije u nastojničinom pismu. Ostale figure bile su u opasnosti,
isto kao i druge opatice - a pretile su da ih ugroze iste one sile zla koje su
uništile Valentinu. Morala se vratiti u Francusku.
Šahin je pristao da je otprati do mora. Ali njen sin Šarlot, star tek mesec
dana, bio je suviše mali za jedan tako težak put. Šahinovi sunarodnici u Djaneti
zakleli su se da će se brinuti o detetu do njenog povratka, pošto su već ionako to
crvenokoso dete smatrali prorokom koga su čekali. Posle bolnog rastanka,
Mirela ga je ostavila u naručju dojilje i otišla.
Dvadeset pet dana prelazili su preko Deban Ubarija, zapadnog oboda
Libijske pustinje, koristeći prečice preko planina i prevarnih dina kako bi što pre
izbili na more u Tripoliju. Tamo ju je Šahin ukrcao na škunu sa dva jarbola koja
je išla za Francusku. Ti su brodovi bili najbrži na svetu i mogli su na otvorenom
moru da razviju brzinu od četrnaest čvorova, prevaljujući put od Tripolija do
Sen-Nazara na ušću Loare za nekih deset dana. Mirela se vratila u Francusku.
Dok je sada stajala ispred Davidove kapije, prljava i iscrpljena od putovanja,
pogledala je izmeñu šipki u dvorište iz koga je pobegla pre manje od godinu
dana. Ali činilo joj se da je prošlo više od stotinu godina od onog popodneva
kada su ona i Valentina, kikoćući se zbog svoje odvažnosti, preskočile baštenski
zid i otišle u Kordelje da se nañu sa sestrom Klod. Potiskujući te misli iz glave,
Mirela još jednom povuče uže.
Konačno, iz vratareve kućice iziñe ostareli sluga Pjer i teškim korakom uputi
se prema železnoj kapiji ispred koje je ona ćutke stajala u senci razgranatih
kestenova.
"Gospoño", poče on, ne prepoznavši je, "gospodar ne prima nikoga pre ručka
- ako nemate zakazano, onda vas uopšte neće primiti."
"Ali Pjer, mene će sigurno pristati da vidi", reče Mirela, spustivši veo.
Pjer razrogači oči, a brade poče da mu podrhtava. Zatim stade da petlja
teškim ključem oko brave, pokušavajući da otvori železnu kapiju. "Gospoñice",
prošaputa on, "svakog dana smo se molili za vas." Dok je otvarao kapiju, u
očima su mu se svetlucale suze radosnice. Mirela ga na brzinu zagrli i njih dvoje
se žurno uputiše preko dvorišta.
David je u studiju bio sam; deljao je jedan veliki komad drveta - skulpturu
Ateizma koja će narednog meseca biti izložena na svetkovini Svevišnjeg. Miris
tek isečenog drveta ispunjavao je vazduh. Pod su prekrivale gomile strugotine, a
njegov skupi somotski žaket bio je zasut drvenom prašinom od testerisanja.
Kada su se vrata iza njega otvorila, on se okrenuo, skočio na noge, zaljuljavši pri
tom tronožac, a dleto mu je ispalo iz šake.
"Ili sanjam ili sam poludeo!" povika on, podižući oblak prašine dok je jurio
preko prostorije da Mirelu snažno zagrli. "Hvala Bogu da si dobro!" Zatim ju je
odaljio od sebe da je bolje pogleda. "Kada si otišla, Mara je stigao ovamo sa
izaslanstvom, a njegovi ministri i delegati prekopali su mi celu baštu poput
svinja koje riju po blatu, tražeći otpatke. Nisam imao pojma da te šahovske
figure stvarno postoje! Da si mi se poverila, možda sam mogao da
pomognem..."
"Možeš mi sada pomoći", odvrati Mirela, iscrpljeno se spustivši na stolicu.
"Da li je dolazio ovamo neko da me traži? Očekujem nastojničinog emisara."
"Drago moje dete", poče David zabrinutim glasom, "nekoliko ih je dolazilo
ovde u Pariz za vreme tvog odsustva - dobijali smo pisma od mladih žena koje
su tražile da se sastanu sa tobom ili Valentinom. Umirao sam od straha za tebe.
Sve sam te poruke predao Robespjeru, misleći da bi nam to moglo pomoći da te
pronañemo."
"Robespjeru! Blagi Bože, šta ste učinili?" povika Mirela.
"On mi je blizak prijatelj u koga imam poverenja", žurno odvrati David.
"Zovu ga 'Nepodmitljivi'. Niko ga ne može podmititi da se ogluši o svoju
dužnost. Mirela, ispričao sam mu da si umešana u aferu oko Monglanske
garniture. I on je tragao za tobom..."
"Ne!" zavrišta Mirela. "Niko ne sme znati da sam ovde, pa čak ni da si me
uopšte video! Zar ne shvataš... Valentina je ubijena zbog tih figura. I moj je
život u opasnosti. Reci mi, koliko je opatica dolazilo, a čija si pisma dao tom
čoveku."
David je bio bled od straha dok je pokušavao da se priseti. Da li je bila u
pravu? Možda se on preračunao...
"Bilo ih je pet", odgovori on. "U radnoj sobi imam negde zabeležena njihova
imena."
"Pet opatica", prošaputa ona. "Još pet koje su umrle zbog mene. Jer nisam
bila tu." Pogled joj odluta negde u daljinu.
"Mrtve!" ponovi David. "Ali on nijednu nije stigao ni da ispita. Otkrio je da
su nestale... sve do jedne."
"Ostaje nam samo da se molimo da je to tačno", odvrati ona, usredsredivši
pogled na njega. "Ujače, te figure su daleko opasnije od svega što možeš
zamisliti. Moramo saznati nešto više o tome koliko je Robespjer u sve to
umešan, ne otkrivši mu da sam ovde. A Mara - gde je on? Jer ako taj čovek za to
sazna, onda nam čak ni molitve neće pomoći."
"Kod kuće je, teško bolestan", prošaputa David. "Bolestan, ali moćniji no
ikada. Pre tri meseca, žirondinci su ga izveli pred sud radi toga što je zagovarao
ubijanje i diktaturu, što je odbacio načela Revolucije - slobode, jednakosti,
bratstva. Ali preplašena porota je oslobodila Maraa, svetina ga je krunisala
lovorovim vencem, rulja ga je kličući nosila ulicama i izabrala za predsednika
jakobinskog kluba. Sada sedi kod kuće i potkazuje žirondince koji su ga izdali.
Većina je pohapšena; ostali su umakli u provinciju. On vlada državom iz kade, a
kao oružje koristi strah. Izgleda da je tačno ono što se govori o našoj revoluciji -
vatra koja uništava ne može da gradi."
"Ali može je progutati veći plamen", primeti Mirela. "Taj veći plamen je
Monglanska garnitura. Kada ponovo budu sve figure sakupljene na jedno mesto,
progutaće čak i Maraa. Vratila sam se u Pariz da oslobodim tu silu. I očekujem
da mi ti u tome pomogneš."
"Ali zar nisi čula šta sam upravo rekao?" povika David. "Našu zemlju već
razdiru osveta i izdaja. Gde je kraj tome? Ako verujemo u Boga, moramo
verovati u božansku pravdu koja će vremenom dovesti ljude k pameti."
"Nemam vremena", reče Mirela. "Neću čekati na Boga."
11. JULI 1793.
Još jedna opatica nije mogla da čeka i zbog toga je hitala ka Parizu.
Šarlota Kordej stigla je u grad poštanskom kočijom u deset sati pre podne.
Pošto se prijavila u malom obližnjem hotelu, uputila se na nacionalnu
konvenciju.
Ambasador Žene prokrijumčario joj je u Kan nastojničino pismo; pismo je
dugo putovalo, ali zato je poruka bila jasna. Figure koje je prošlog septembra
sestra Klod donela u Pariz bile su nestale. Još je jedna opatica umrla zajedno sa
Klod za vreme Terora - mlada Valentina. Valentinina roñaka nestala je bez
traga. Šarlota je stupila u vezu sa žirondinskom klikom - bivšim delegatima u
skupštini koji su se sada krili u Kanu - u nadi da će oni znati ko se nalazio u
zatvoru l'Abe, poslednjem mestu na kome je Mirela viñena pre no što je nestala.
Žirondinci nisu ništa znali o crvenokosoj devojci koja je nestala za vreme tog
ludila, ali je njihov voña, zgodni Barbaru, osetio naklonost prema bivšoj opatici
koja je tražila svoju prijateljicu. Propusnica koju joj je dao obezbedila joj je
kratak razgovor sa deputatom Lozom Dipereom, s kojim se sastala u Skupštini,
u predvorju za posetioce.
"Dolazim iz Kana", poče Šarlota, čim se istaknuti deputat smestio nasuprot
njoj za uglačanim stolom. "Tražim prijateljicu koja je nestala za vreme neprilika
u zatvorima prošlog septembra. Isto kao i ja, ona je bivša opatica čiji je
samostan zatvoren."
"Šarl-Žan-Mari Barbaru mi nije baš učinio uslugu time što vas je poslao
ovamo", primeti deputat, cinično podigavši obrvu. "Traže ga - zar niste čuli? Da
li on to želi da izdaju nalog i za moje hapšenje? Imam dovoljno vlastitih nevolja,
što mu možete reći kada se vratite u Kan - a nadam se da će to biti uskoro." On
poče da ustaje.
"Molim vas", izusti Šarlota, ispruživši ruku. "Moja se prijateljica našla u
zatvoru l'Abe na početku masakra. Njeno telo nikada nije pronañeno. Imamo
razloga da verujemo da je umakla, ali niko ne zna gde je. Morate mi reći - ko je
od članova Skupštine predsedavao tim suñenjima?"
Dipere zastade i osmehnu se. Ali ne prijatnim osmehom. "Niko nije utekao iz
l'Abea", odvrati joj on kratko. "Nekolicina je pomilovana - mogu ih pobrojati na
prste obe šake. Ako ste bili dovoljno ludi da doñete ovamo, možda ćete biti i
dovoljno ludi da odete na razgovor sa čovekom koji je bio odgovoran za Teror.
Ali ja vam to ne bih preporučio. Zove se Mara."
12. JULI 1973.
Mirela, koja je sada bila odevena u haljinu na crveno-bele tačkice i sa
slamnatim šeširom na glavi sa koga su se vijorile raznobojne trake, sišla je iz
Davidove otvorene kočije i zamolila kočijaša da je sačeka. Pohitala je prema
ogromnom, pretrpanom pijačnom kvartu "Les Halles", jednom od najstarijih u
gradu.
U dva dana, koliko je boravila u Parizu, saznala je dovoljno da odmah
preduzme izvesne korake. Nije morala da čeka na nastojničina uputstva. Ne
samo da je nestalo pet opatica sa figurama, već su i drugi, kako joj je David
rekao, znali za Monglansku garnituru... i za njenu ulogu u svemu tome. Suviše
njih je znalo: Robespjer, Mara i Andre Filidor, šahovski majstor i kompozitor na
čiju operu ju je vodila gospoña de Stal. David joj je kazao da je Filidor pobegao
u Englesku. Ali neposredno pred svoj odlazak ispričao je Davidu o svom susretu
sa velikim matematičarem Leonardom Ojlerom i kompozitorom po imenu Bah.
Bah je Ojlerovu formulu za šetnju konjem pretvorio u muziku. Ti ljudi su
smatrali da je tajna Monglanske garniture vezana za muziku. Koliko je još njih
dotle stiglo?
Mirela je išla kroz otvorenu pijacu, prolazeći pored tezgi sa raznobojnim
povrćem, mesom i morskim plodovima koje su sebi samo bogati mogli da
priušte. Srce joj je divlje tuklo, um joj je vrtoglavo radio. Morala je smesta nešto
da preduzme dok je još bila u prednosti: ona je znala gde su oni, ali oni nisu
znali da je ona tu. Svi su oni bili poput pešaka na šahovskoj tabli, gonjeni prema
nevidljivom središtu u igri nemilosrdnoj poput sudbine. Nastojnica je bila u
pravu kada je rekla da moraju preuzeti dizgine. Ali tu kontrolu morala je da
preuzme lično Mirela. Jer upravo je shvatila da je o Monglanskoj garnituri znala
više i od nastojnice - možda više od bilo kog drugog.
Filidorova priča podržala je ono što joj je ispričao Taljeran, a potvrdila
Leticija Bonaparta: garnitura je skrivala formulu. Nastojnica to nikada nije
pomenula. Ali Mirela je znala. Pred očima joj je još lebdela čudna, bleda figura
bele kraljice - sa palicom u obliku osmice u podignutoj šaci.
Mirela siñe u lavirint, nekadašnje rimske katakombe koje su sada služile kao
podzemna pijaca. Ovde se prodavala roba od bakra, kao i razne trake, začini i
svila sa istoka. Ona proñe pored malog kafea sa stolovima smeštenim u uskom
prolazu, u kome je sedela skupina mesara koji su, umrljani tragovima robe što su
je prodavali, jeli čorbu od kupusa i igrali domine. Pogled joj se zaustavi na
njihovim krvavim rukama i belim pregačama. Zatvorivši oči, ona nastavi dalje
kroz uski lavirint.
Na kraju drugog prolaza nalazila se radnja u kojoj su se prodavali noževi.
Gledajući kroz izlog, ispitivala je jačinu i oštrinu svakog noža pre no što je
pronašla jedan koji joj je odgovarao - nož za večeru sa izbalansiranom oštricom
od šest inča, sličan bousadiju koji je veoma vešto upotrebljavala u pustinji.
Zamolila je prodavca da naoštri sečivo tako da je njime mogla uzduž da
prepolovi vlas kose.
Sada je ostalo samo jedno pitanje. Kako će ući unutra? Posmatrala je trgovca
kako zamotava nož u koricama u smeñu hartiju. Mirela mu je platila dva franka,
gurnula paket pod mišku i otišla.
13. JULI 1793.
Odgovor na svoje pitanje dobila je narednog poslepodneva, dok su se ona i
David svañali u maloj trpezariji pored studija. Pošto je bio delegat u Skupštini,
mogao je da joj obezbedi ulaz u Maraove odaje. Ali on je to odbio - plašio se.
Njihovu žučnu raspravu prekinuo je dolazak sluge Pjera.
"Ispred kapije čeka neka gospoña, sire. Traži vas i raspituje se za gospoñicu
Mirelu."
"Ko je ona?" upita Mirela, na brzinu pogledavši Davida.
"Vaše je visine, gospoñice", odvrati Pjer, "ima riñu kosu - i kaže da se
preziva Kordej."
"Pozovite je da uñe", reče Mirela na Davidovo iznenañenje.
Znači, ona je emisar, pomisli Mirela kada je Pjer otišao. Setila se
hladnokrvne, žestoke saputnice Aleksandrine de Forban, koja ja došla u
Monglan pre tri godine da im saopšti kako je Monglanska garnitura u opasnosti.
Sada ju je poslala nastojnica - ali stigla je prekasno.
Kada je Šarlota Kordej ušla u sobu, zastala je i s nevericom se zagledala u
Mirelu. Oklevajući je sela u stolicu koju joj je David pridržao, ne skidajući
pogled sa Mirele. Pred njom je sedela žena čije su vesti prouzrokovale da se
Monglanska garnitura iznese na svetlost dana, pomisli Mirela. Iako su se obe za
proteklo vreme izmenile, i dalje su bile dosta slične... visoke, koščate, sa
raspuštenim riñim uvojcima koji su im oivičavali ovalna lica - toliko slične da su
mogle biti sestre. Pa, ipak, i toliko različite.
"Ovamo sam došla iz čistog očajanja", poče Šarlota. "Svi tragovi za koje sam
mislila da bi me mogli odvesti do vas bili su hladni, sva vrata zatvorena. Moram
s vama razgovarati nasamo." Ona s nelagodnošću pogleda prema Davidu, koji se
izvini i udalji. Kada je izišao iz sobe, ona reče: "Figure... da li su na sigurnom?"
"Figure", ogorčeno ponovi Mirela. "Uvek samo figure. Divim se upornosti
naše nastojnice - žene kojoj je Bog poverio duše pedeset drugih žena, žena
odvojenih od sveta, koje su verovale u nju kao u vlastite živote. Rekla nam je da
su figure opasne - ali ne i da će nas zbog njih progoniti i ubijati! Kakav je to
pastir koji svoje vlastite ovce vodi na klanicu?"
"Razumem. Besni ste zbog smrti vaše roñake", reče Šarlota. "Ali to je bio
nesrećan slučaj! Izgazila ju je rulja zajedno sa mojom voljenom sestrom Klod.
Ne smete dozvoliti da ovo poljulja vašu veru. Nastojnica je vas izabrala za
zadatak..."
"Od sada sama biram zadatke", povika Mirela, dok su joj zelene oči
strastveno sevale. "A moj prvi zadatak jeste da se nañem oči u oči sa čovekom
koji je ubio moju roñaku... jer ona nije nastradala nesrećnim slučajem! Prošle
godine nestalo je još pet opatica. Mislim da on zna šta se sa njima desilo, kao i
sa figurama koje su im bile poverene. Imam sa njim neke neraščišćene račune."
Šarlota je prinela šaku grudima. Lice joj je bilo belo kao kreč dok je preko
stola zurila u Mirelu. Glas joj je podrhtavao.
"Mara!" prošaputa ona. "Čula sam da je bio umešan... ali ovo nisam znala!
Nastojnica ne zna da su neke opatice nestale."
"Izgleda da naša nastojnica mnoge stvari ne zna", odvrati Mirela. "Ali ja
znam. Mada nemam nameru da joj kvarim planove, mislim da vam je jasno kako
postoje stvari za koje moram najpre da se pobrinem. Da li ste uz mene - ili
protiv mene?"
Šarlota se zagleda u Mirelu preko stola za ručavanje svojim dubokim plavim
očima u kojima se očitavala borba osećanja. Konačno je ispružila šaku i njome
poklopila Mirelinu. Mirela oseti kako i sama drhti.
"Porazićemo ih", reče odlučno Šarlota. "Šta god da zatražite od mene, biću na
vašoj strani - a to je sigurno i nastojnicina želja."
"Saznali ste da je Mara bio umešan", primeti Mirela napetim glasom. "Šta još
znate o tom čoveku?"
"Pokušala sam da doprem do njega, tražeći vas", odvrati Šarlota, spustivši
glas. "Vratar me je oterao. Ali pisala sam mu, tražeći da se sastanemo - večeras."
"Da li živi sam?" stade uzbuñeno da je požuruje Mirela.
"Deli stan sa sestrom Albertinom - i Simonom Evrar, svojom 'prirodnom'
ženom. Ne mislite valjda tamo lično da odete? Ako im kažete svoje ime, ili ako
pogode ko ste, uhapsiće vas..."
"Ne nameravam da im kažem svoje ime", odvrati Mirela, ovlaš se
osmehnuvši, "već vaše."
Mirela i Šarlota su se u sumrak dovezle unajmljenim kabrioletom do allQe
preko puta Maraovog stana. Odraz sa neba obojio je prozorska stakla u krvavo
crveno; umiruće sunce zaodenulo je kaldrmu u bakar.
"Moram znati koji ste razlog u pismu naveli kao izgovor za razgovor", reče
Mirela Šarloti.
"Napisala sam da dolazim iz Kana", reče Šarlota, "i da želim da prijavim
aktivnosti žirondinaca protiv vlade. Navela sam da znam za zavere koje se tamo
kuju."
"Dajte mi svoje isprave", reče Mirela, ispruživši šaku, "u slučaju da mi bude
potreban dokaz da uñem."
"Moliću se za vas", odvrati Šarlota, predajući joj dokumenta, koja Mirela
gurnu u steznik pored noža. "Čekaću vas ovde da se vratite."
Mirela preñe preko ulice i krenu uz stepenice trošne kamene kuće. Zastala je
ispred ulaza, na kome je bila pričvršćena izlizana posetnica:
ŽAN POL MARA: LEKAR
Duboko je udahnula i metalnim zvekirom zalupala na vrata. Zvuk se odbio o
gole unutrašnje zidove. Konačno je čula kako neko vuče noge i prilazi vratima -
a zatim ih jednim trzajem otvara.
Našla se pred nekom visokom ženom, krupnog lica boje surutke, izbrazdanog
borama. Zglavkom je sklonila slamnati čuperak koji se oslobodio iz neuredno
pokupljene kose. Dok je brisala brašnjave šake o peškir koji joj je bio gurnut za
široki struk, ona stade da odmerava Mirelu u nabranoj haljini na tačkice, sa
šeširićem sa trakama i mekim uvojcima koji su joj prekrivali mlečna ramena.
"Šta želite?" frknu prezrivo ona.
"Prezivam se Kordej. Grañanin Mara me očekuje", reče Mirela.
"Bolestan je", odbrusi žena. Počela je da zatvara vrata, ali ih Mirela gurnu,
primoravši ženu da korakne unazad.
"Zahtevam da ga vidim!"
"Šta je bilo, Simona?" doviknu druga žena koja se pojavila na kraju
dugačkog hodnika.
"Posetiteljka, Albertina - za tvoga brata. Rekla sam joj da je bolestan..."
"Grañanin Mara će sigurno želeti da me primi", viknu Mirela, "kada bude
čuo da donosim vesti iz Kana - i Monglana."
Kroz otškrinuta vrata na pola hodnika začu se muški glas. "Posetiteljka,
Simona? Smesta mi je dovedi!"
Simona slegnu ramenima i dade Mireli znak da poñe za njom.
Prostorija je bila velika i popločana; u njoj se nalazio samo jedan mali prozor
visoko u zidu kroz koji je na trenutak ugledala crveno nebo, koje je lagano
krvarilo i postajalo sivo. Mesto je zaudaralo na jake lekove i trulež. U uglu je
bila postavljena bakarna kada u obliku čizme. U njoj je, u senci koju je
narušavala samo svetlost sveće na dasci za pisanje koju je držao na kolenima,
sedeo Mara. Glava mu je bila obmotana vlažnom tkaninom, a boginjava koža
izgledala je bolesno bela pri sjaju sveće; sedeo je nagnut nad daskom prepunom
pera i hartije, zadubljen u posao.
Mireline oči počivale su na tom čoveku. Nije podigao pogled kada ju je
Simona ugurala u prostoriju i dala joj znak da sedne na drvenu stolicu bez
naslona pored kade. Nastavio je da piše dok je Mirela zurila u njega, a srce joj
ludački tuklo. Čeznula je da skoči, da mu gurne glavu pod mlaku vodu u kadi i
da ga tako drži dok... Ali Simona je ostala da stoji pored nje.
"Došli ste u pravi čas", poče da govori Mara, i dalje ne dižući pogled sa
hartija. "Upravo pripremam popis žirondinaca za koje se veruje da agituju po
provincijama. Ako dolazite iz Kana, možete potvrditi ispravnost mog popisa. Ali
pomenuste da donosite vesti i iz Monglana..."
Pomenuvši Monglan, podiže pogled prema Mireli i razrogači oči. Zanemeo je
i tek posle nekoliko trenutaka skrenuo pogled ka Simoni.
"Možeš nas ostaviti same, draga prijateljice", reče joj on.
Simona se jedan trenutak nije ni pomerila, ali se na kraju, ne odolevši
Maraovom prodornom pogledu, ipak okrenula i izišla, zatvorivši za sobom
vrata.
Mirela bez ijedne reći uzvrati Marau pogled. Čudno, pomisli. Pred njom se
nalazila čista inkarnacija zla - čovek čije ju je odvratno lice toliko dugo
proganjalo u teškim snovima - sedeo je u bakarnoj kadi ispunjenoj smrdljivim
solima, truleći poput komada pokvarenog mesa. Smežurani starac, koga je
ubijalo vlastito zlo. Sažaljevala bi ga da je u njenom srcu bilo mesta za
sažaljenje. Ali nije.
"Tako znači", prošaputa on, i dalje zureći u nju, "konačno si došla. Kada
nisam pronašao figure, postalo mi je jasno da ćeš se jednog dana vratiti!" Oči su
mu svetlucale pri treperavoj svetlosti sveće. Mirela oseti kako joj se krv ledi u
venama.
"Gde su?" upita ona.
"Isto to sam i ja nameravao da pitam tebe", odvrati on mirno. "Napravila si
veliku grešku što si došla ovamo, gospoñice, pa makar i pod lažnim imenom.
Odavde nećeš otići živa - sem ako mi ne kažeš šta se dogodilo sa onim figurama
koje si iskopala iz Davidove bašte."
"Nećeš ni ti", reče Mirela, osetivši kako se lagano smiruje dok je iz steznika
izvlačila bodež. "Nestalo je pet mojih sestara. Želim da znam da li su završile
kao moja roñaka."
"Ah, znači došla si da me ubiješ", reče Mara, razvukavši usta u užasan
osmeh. "Ali mislim da ti to ipak nećeš učiniti. Kao što vidiš, ionako umirem.
Nisu mi potrebni doktori da mi to kažu; i sam sam lekar.
Mirela preñe vrhom prsta preko ivice noža.
Dohvativši guščje pero sa daske, Mara se njime kucnu po golim grudima.
"Savetujem ti da vrh bodeža uñe ovde - u levu stranu, izmeñu drugog i trećeg
rebra. Tako ćeš preseći aortu. Brzo i sigurno. Ali pre no što umrem sigurno želiš
da ti potvrdim da su te figure stvarno kod mene. I to ne pet, kao što si
pretpostavljala - već osam. Nas dvoje, gospoñice, možemo da kontrolišemo pola
table."
Mirela pokuša da ostane ravnodušna, ali srce je ponovo počelo snažno da joj
udara. Količina adrenalina u krvi rasla joj je kao da je pod dejstvom droge. "Ne
verujem vam!" povika ona.
"Upitaj svoju prijateljicu, gospoñicu de Kordej, koliko je opatica došlo kod
nje u tvom odsustvu", reče on. "Gospoñica Bomon, gospoñica Defrenaj,
gospoñica d'Armentir - ne zvuče li ti poznato ta imena?"
Sve su one bile opatice iz Monglana. O čemu je on to govorio? Nijedna od
njih nije došla u Pariz... nijedna od njih nije napisala pisma koja je David predao
Robespjeru...
"Otišle su u Kan", nastavi Mara, čitajući Mireline misli. "Nameravale su da
pronañu Kordejevu. Baš tužno. Ubrzo su otkrile da žena koja ih je presrela nije
bila opatica."
"Žena?!" povika Mirela.
U tom trenutku neko zakuca na vrata, a zatim ih širom otvori. Unutra uñe
Simona Evrar, noseći zdelu sa telećim bubrezima i džigericom koji su se još
pušili. Prešla je preko sobe, strogo odmerivši krajičkom oka Maraa i njegovu
posetiteljku. Spustila je činiju na dasku prozora.
"Da se ohlade - kako bismo mogli da ih sameljemo za veknu od mesa",
objasni ona kratko, upravivši svoje sitne i sjajne oči ka Mireli koja brzo gurnu
nož u nabore suknje.
"Molim te da nas više ne uznemiravaš", naredi joj Mara kratko i jasno.
Simona se zaprepašćeno zagleda u njega, a zatim žurno iziñe iz sobe, a na
ružnom licu joj se jasno videlo da je povreñena.
"Zaključaj vrata", naloži Mara Mireli koja ga iznenañeno pogleda. Posmatrao
ju je tamnim očima; zavalio se u kadu, a iz pluća poče da mu dopire krkljanje:
teško je disao. "Bolest mi je zahvatila celo telo, draga moja gospoñice. Ako želiš
da me ubiješ, moraćeš da požuriš. Ali mislim da više žudiš da saznaš ono što ja
znam - isto kao što ja želim da otkrijem ono što ti znaš. Zaključaj vrata, pa ću ti
ispričati ono što ja znam."
Mirela ode do vrata, i dalje čvrsto stežući nož, i okrenu ključ. U glavi joj je
tutnjalo. O kakvoj je to ženi govorio - ženi koja je oduzela figure opaticama koje
ništa nisu sumnjale?
"Vi ste ih ubili. Vi i ta vaša odvratna drolja", povika ona. "Ubili ste ih da
biste se dočepali figura!"
"Ja sam invalid", odvrati on uz užasan osmeh, dok mu je belo lice plutalo u
senci. "Ali poput kralja na šahovskoj tabli, najslabija figura može takoñe biti
najvrednija. Ubio sam ih - ali samo tako što sam pružio nekom drugom potrebna
obaveštenja. Znao sam ko su i gde će najverovatnije otići pošto budu isterane sa
mesta gde su prvobitno upućene. Vaša nastojnica je budala; imena opatica iz
Monglana dostupna su svakome. Ali nisam ih ubio lično. A nije ni Simona. Reći
ću ti ko je to učinio, kada mi otkriješ šta si učinila sa onim figurama koje si
odnela. Čak ću ti poveriti i gde su figure kojih smo se mi dočepali, mada ti to
neće biti ni od kakve koristi..."
Sumnja i strah razdirali su Mirelu. Da li je smela da mu veruje? Poslednji put
kada je dao časnu reč, ubio je Valentinu.
"Prvo mi kažite ime te žene i gde se nalaze figure", reče ona, ponovo došavši
do kade. "Inače nema ništa."
"Držiš nož u ruci", primeti Mara hrapavim glasom. "Ali moja saveznica je
najjači igrač u ovoj Igri. Nikada je nećeš uništiti - nikada! Jedina ti je nada da
udružiš snage sa nama i da sjedinimo figure. Pojedinačno, one ne predstavljaju
ništa. Ali okupljene na jednom mestu, u stanju su da ovladaju svetom. Pitaj
svoju nastojnicu ako meni ne veruješ. Ona zna ko je ta žena. Ona veruje u njenu
moć. Zove se Katarina - ona je bela kraljica!"
"Katarina!" povika Mirela, dok joj je hiljadu misli nadiralo u um. Nastojnica
je otišla u Rusiju! Njena prijateljica iz detinjstva... Taljeranova priča... žena koja
je kupila Volterovu biblioteku... Katarina Velika, carica cele Rusije! Ali kako ta
žena može ujedno biti i nastojničina prijateljica i Maraova saveznica?
"Lažete", povika Mirela. "Gde je ona sada? I gde su figure?"
"Otkrio sam ti ime", zavika sada i on, bled kao krpa. "Ali pre no što ti
otkrijem nešto više, moraš i ti meni ukazati izvesno poverenje. Gde su figure
koje si iskopala iz Davidovog vrta? Reci mi!"
Mirela duboko udahnu, čvrsto stežući nož u šaci. "Poslala sam ih van
zemlje", reče ona lagano. "Na sigurnom su u Engleskoj." Maraovo lice se, na
njeno iznenañenje, razvedri kada ovo ču. Ponovo je prisustvovala promenama
kroz koje je prolazio, posmtrajući mu lice što se lagano krivilo u masku zla koje
se sećala iz svojih noćnih mora.
"Pa, naravno!" povika on. "Baš sam bio budala! Dala si ih Taljeranu! To je
više nego što sam se nadao!" Pokušao je da ustane iz kade.
"On je u Engleskoj!" povika on. "U Engleskoj! Blagi Bože - može ih se
dočapati!" Slabim rukama pokušao je da odgurne dasku. Voda u kadi se
uzburkala. "Draga moja prijateljice! Ovamo! Ovamo!"
"Ne!" povika Mirela. "Rekli ste da ćete mi otkriti gde su figure!"
"Ti mala glupačo!" Nasmeja se on i gurnu dasku tako da ova pade na pod,
poprskavši Mirelinu suknju mastilom. Čula je korake koji su se približavali
hodnikom, a zatim cimanje kvake. Više nije bilo vremena za oklevanje. Gurnula
je Maraa nazad u kadu. Jednom šakom ga je ščepala za masnu kosu, a drugom
mu nož uperila u grudi.
"Reci mi gde su!" zavrišta ona, da bi nadjačala buku pesnica koje su udarale
po vratima. "Reci!"
"Ti, mala kukavice!" siknu on, dok mu se pljuvačka cedila niz usne. "Učini
to, ili budi prokleta! Zakasnila si... zakasnila!"
Mirela je zurila u njega dok se lupanje nastavljalo. Do ušiju joj dopreše
ženski krici, a ona je i dalje gledala u to užasno lice koje joj se cerilo. Shvatila
je, sva užasnuta, da je on želeo da ga ubije. Gde ćeš smoći snage da ubiješ
čoveka?... Kao što čovek može namirisati vodu u pustinji, tako sam ja namirisao
osvetu u tebi, čula je Šahinov glas kako joj šapuće u umu, prigušujući povike
žena i lupu na vratima. Šta je hteo da kaže time da je "zakasnila"? Zašto mu je
bilo drago što je Taljeran u Engleskoj? Kako je to mislio da ih se "ona može
dočepati"?
Reza na vratima je popuštala pod naletima masivnog tela Simone Evrar, a
trulo drvo se kidalo oko brave. Mirela je zurila u Maraovo bubuljičavo lice.
Duboko udahnuvši, ona zari nož. Iz rane šiknu krv i poprska joj haljinu. Ona
vrati bodež u korice.
"Čestitam, pravo mesto..." prošaputa on, a krv stade u mehurićima da mu
izvire na usta. Glava mu klonu na rame; krv bi sa svakom kontrakcijom srca
šiknula u velikom mlazu. Izvukla je nož i ispustila ga na pod u trenutku kada su
se vrata naglo otvorila.
"Blagi Bože! Ubili ste ga! Ubili ste ga!" povika žena, projurivši pored Mirele
i stigavši do kade, gde se bacila na kolena kako bi zaustavila krvarenje
peškirom. Mirela je kao u transu krenula prema hodniku. Vrata stana su se uz
tresak otvorila i nekoliko suseda je nahrupilo unutra. Mirela se mimoišla s njima
u hodniku - krećući se kao omamljena, lica i odeće porskane krvlju. Dok je išla
prema otvorenim vratima, čula je krike i jauke koji su dopirali iz prostorije koju
je ostavila za sobom. Kako je ona to "zakasnila", šta je time hteo da kaže?
Upravo je spustila šaku na vrata, kada ju je neko udario otpozadi. Osetila je
bol i čula kako drvo puca. Srušila se. Komadi razbijene stolice kojom je udarena
ostali su da leže unaokolo po prašnjavom podu. Iako joj je u glavi tutnjalo,
pokušala je da ustane. Neki čovek ju je ščepao za haljinu na grudima i počeo da
je vuče ne bi li je naterao da ustane. Bacio ju je na zid o koji je ponovo udarila
glavom i istog časa se našla na podu. Ovog puta nije mogla ni da se pridigne.
Čula je bat koraka, savijanje podnih dasaka pod koracima mnogobrojnih ljudi
koji su prolazili kroz kuću, vrištanje i bučne povike muškaraca, ženski plač.
Ležala je na prljavim daskama nesposobna da se pomeri. Posle dužeg
vremena osetila je nečije ruke - neko je pokušavao da je podigne. Muškarci u
tamnim uniformama pomagali su joj da ustane. Glava ju je bolela, a u vratu i
kičmi osećala je užasno probadanje. Uspravili su je, poduhvativši je ispod
laktova, i poveli je prema vratima. Pokušala je da hoda.
Napolju se okupila gomila i opkolila kuću. Pogled joj je bio zamagljen dok je
posmatrala mnogobrojna lica, stotine lica koja su se talasala poput mora lemura.
Sva se dave, pomisli ona - sva se dave. Policajci su gurali gomilu unazad. Čula
je povike: "Ubico!" "Ubico!" A u daljini, na drugoj strani ulice, na otvorenom
prozoru kočije, lebdelo je jedno bledo lice. Trudila se da usredsredi pogled. Na
trenutak je ugledala užasnute plave oči, blede usne, bele zglavke prstiju koji su
stezali vrata kočije - Šarlota Kordej. A onda je sve nestalo.
14. JULI 1793.
Bilo je osam sati uveče kada se Žak-Luj David vratio umoran iz Konventa.
Ljudi su već bacali petarde i trčali ulicama poput pijanih budala kada je uterao
kočiju u dvorište.
Slavili su dan kada je pala Bastilja. Ali on nikako nije mogao da se
oraspoloži. Kada je tog jutra stigao u dvoranu Konventa, saznao je da je prošle
noći ubijen Mara! A žena koju su držali u Bastilji, ubica, bila je Mirelina
jučerašnja posetiteljka - Šarlota Kordej!
Mirela se sinoć nije vratila. Davidu je bilo muka od straha. Nije bio
nedodirljiv, tako da ga je duga ruka pariske komune vrlo lako mogla ščepati, ako
otrkiju da je anarhistička zavera skovana upravo u njegovoj trpezariji. Samo
kada bi mogao da pronañe Mirelu - i izvede je iz Pariza pre no što ljudi saberu
dva i dva...
Izišavši iz kočije, on otra šakom prašinu sa trobojne kokarde na šeširu, koju
je sam izmislio za delegate Konventa, u želji da njome predstavi Duh
Revolucije. Dok se vraćao da zatvori kapiju, pošto je uterao kočiju, neka vitka
prilika iskliznu iz senki i krenu prema njemu. David se trgnu od straha kada ga
čovek uhvati za ruku. Jedna petarda suknu ka nebu i omogući mu da na trenutak
vidi čovekovo bledo lice - i oči Maksimilijana Robespjera, zelene kao more.
"Moramo razgovarati, grañanine", prošaputa Robespjer tihim, ledenim
glasom, dok je večernje nebo blistalo obasjano vatrometom. "Propustio si
popodnevnu optužbu..."
"Bio sam u Konventu!" povika David uplašenim glasom, jer bilo mu je jasno
na šta je Robespjer mislio. "Zašto si me zaskočio iz senke?" dodade on,
pokušavši da prikrije pravi razlog svoje nervoze. "Uñi, ako želiš sa mnom da
razgovaraš."
"Ono što ti imam reći, prijatelju, ne sme čuti posluga niti radoznalci koji vire
kroz ključaonice", primeti ozbiljno Robespjer.
"Posluga je dobila slobodno veče radi proslave", odvrati David. "Šta misliš,
zašto sam zatvaram kapiju?" Toliko se tresao da je bio srećan što ih je
okruživala tama dok su prelazili preko dvorišta.
"Prava je šteta što nisi mogao da doñeš na saslušanje", reče Robespjer kada
uñoše u neosvetljenu, praznu kuću. "Shvataš, žena koju su optužili nije Šarlota
Kordej. Već devojka čiji si mi crtež pokazao, devojka koju smo jurili po celoj
Francuskoj svih ovih meseci. Dragi moj Davide - Maraa je ubila tvoja štićenica,
Mirela!"
Davidu je bilo strašno hladno, iako je bio topli juli. Sedeo je preko puta
Robespjera u maloj trpezariji, dok je ovaj palio lampu na ulje i sipao mu malo
rakije iz boce od brušenog stakla koja je stajala na kredencu. David se toliko
tresao da je jedva i sa dve šake držao šolju.
"Nikome to nisam kazao, jer sam želeo prvo s tobom da porazgovaram",
nastavi Robespjer. "Potrebna mi je tvoja pomoć.



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

24 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:45 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
Tvoja štićenica zna nešto što
mene zanima. Znam zašto je išla kod Maraa - ona traga za tajnom Monglanske
garniture. Moram saznati šta se dogodilo meñu njima, o čemu su razgovarali pre
njegove smrti i da li je bila u prilici da drugima prenese ono što zna."
"Ali ponavljam ti da ništa ne znam o tim groznim dogañajima!" povika
David, gledajući u Robespjera sa užasom u očima. "Nisam čak ni verovao da
Monglanska garnitura postoji sve do onog dana kada sam iz 'CafQa de la
RQgence' izišao sa Andreom Filidorom - sećaš li se? On mi je rekao da garnitura
odista postoji. Ali kada sam njegovu priču ponovio Mireli..."
Robespjer ispruži ruku preko stola i ščepa Davidovu. "Bila je ovde?
Razgovarao si s njom? Blagi Bože, zašto mi to nisi kazao?"
"Rekla je da niko ne sme znati da je ovde", zastenja David, naslonivši glavu
na šaku. "Stigla je pre četiri dana Bog zna odakle - odevena u civilno odelo
Arapa..."
"Bila je u pustinji!" primeti Robespjer, skočivši na noge, i poče da korača
gore-dole. "Dragi moj Davide, ta tvoja štićenica nije naivna učenica. Ova tajna
vodi poreklo od Mavara - iz pustinje. Ona traga za tajnom figura. Hladnokrvno
je zbog njih ubila Maraa. Ona je u samom središtu ove moćne i opasne igre!
Moraš mi reći šta si još saznao od nje - pre no što bude suviše kasno."
"Do ovog užasa je i došlo zato što sam ti govorio istinu!" povika David, koji
samo što nije počeo da plače. "Ako otkriju ko je, sa mnom je gotovo. Možda su
Maraa mrzeli i plašili ga se dok je bio živ, ali sada kada je mrtav, pepeo će mu
dospeti u Panteon - a njegovo srce već čuvaju kao svetu relikviju u klubu
jakobinaca."
"Znam", reče Robespjer blagim glasom od koga Davida podiñoše žmarci.
"Zato sam i došao. Dragi mj Davide, možda mogu učiniti nešto da vam oboma
pomognem... ali samo ako ti prvo pomogneš meni. Tvoja štićenica Mirela
sigurno ima poverenja u tebe - tebi će se poveriti, a sa mnom sigurno neće ni
hteti da razgovara. Ako uspem da te prokrijumčarim u zatvor..."
"Molim te, ne traži to od mene!" samo što ne zaurla David. "Uradiću sve što
je u mojoj moći da joj pomognem - ali ono što ti predlažeš može nas sve stajati
glave!"
"Nisi razumeo", reče mirno Robespjer, ponovo se spustivši na stolicu, ali
ovog puta na onu pored Davida. Zatim uhvati umetnika za ruku. "Dragi moj
prijatelju, dobro znam da si odani revolucionar. Ali ti ne znaš da se Monglanska
garnitura nalazi u samom središtu oluje koja širem Evrope ruši monarhije - da će
ona zauvek skinuti jaram ugnjetavanja." Posegnuo je ka oramanu i sipao sebi
čašu portoa, a zatim nastavio.
"Možda ćeš razumeti, ako ti ispričam kako sam ja uvučen u tu igru. Jer
upravo se igra jedna partija, dragi moj Davide - opasna i smrtonosna partija koja
- uništava i samu moć kraljeva. Cela Monglanska garnitura mora se naći u vlasti
onih - kao što smo mi - koji će to moćno oruñe upotrebiti za podržavanje
neokaljanih vrlina o kojima je govorio Žan-Žak Ruso. Jer mene je lično Ruso
izabrao za tu Igru."
"Ruso!" prošaputa David sa strhopoštovanjem. "I on je tragao za
Monglanskom garniturom?"
"Filidor ga je poznavao, isto kao i ja", reče Robespjer, izvukavši iz džepa list
hartije za pisma, a zatim poče da se osvrće unaokolo, tražeći nešto za pisanje.
David stade da pretura po drangulijama na ormanu i na kraju mu dodade krejon
za crtanje, kojim Robespjer stade da crta neki dijagram, nastavivši priču.
"Sreo sam ga pre petnaest godina kao mladi advokat koji je pohañao 'States
General' u Parizu. Saznao sam da je mnogo poštovani filozof Ruso teško
bolestan i da boravi nadomak Pariza. Na brzinu sredivši da me primi, na konju
sam odjurio da vidim čoveka koji je, sa šezdeset šest godina, stvorio nasleñe
koje će uskoro izmeniti budućnost sveta. Ono što mi je on ispričao toga dana
sigurno je izmenilo moju budućnost - a možda će i tvoju."
David je sedeo ćutke, dok se s druge strane prozora, naspram sve veće tame,
rasprskavao vatromet nalik na hrizanteme koje otvaraju latice. A Robespjer je,
nagnut nad svojim crtežom, započeo priču...
ADVOKATOVA PRIČA
Na trideset milja od Pariza, u blizini grada Ermenonvila, prostire se imanje
markiza de Žirardena, na kome je Ruso sa svojom ljubavnicom, Terezom
Levasije, boravio u letnjikovcu od sredine maja 1778. godine.
Bio je juni - vreme blago. Miris sveže pokošene trave i rascvetalih ruža
prekrivao je mekane travnjake koji su okruživali markižev dvorac. Na imanju se
nalazilo malo jezero, a u njegovom središtu, ostrvo Jablanova. Rusoa sam
pronašao na tom ostrvu, odevenog u mavarsku nošnju za koju sam čuo da je
uvek nosi: komotan purpurni kaftan, zelena marama sa resama, crvene
marokanske cipele sa povijenim vrhovima, velika tašna od žute kože prebačena
preko ramena i kapa od šišanog krzna koja mu je uokvirivala tamno, napeto lice.
Taj egzotični i tajanstveni čovek kretao se naspram šarenog drveća i vode kao da
sledi neku unutrašnju muziku koju je samo on mogao čuti.
Prešao sam preko malog mosta i predstavio mu se, mada mi je bilo žao što
sam ga izbacio iz duboke koncentracije. Tada to nisam znao, ali Ruso je upravo
razmatrao vlastiti susret sa večnošću, do koga će doći posle samo nekoliko
nedelja.
"Očekivao sam vas", reče on tiho u znak pozdrava. "Kazali su mi, gospodine
Robespjer, da ste čovek koji ljubi one prirodne vrline koje ja veličam. Utešno je
znati na pragu smrti da tvoja uverenja deli bar još jedno ljudsko biće!"
U to doba imao sam dvadeset godina i bio sam veliki obožavalac Rusoa -
čoveka koji je išao od nemila do nedraga, bio proteran iz vlastite zemlje i
primoran da živi od milostinje drugih uprkos slavi i bogatstvu svojih ideja. Ne
znam šta sam očekivao kada sam dolazio da ga vidim - možda neku duboku
filozofsku viziju, nadahnuti razgovor o politici, romantični izvadak iz La
Nouvelle HQloÇse. Ali Ruso je, osećajući da mu je kraj blizu, izgleda imao
nešto drugo na umu.
"Prošle nedelje je umro Volter", poče on. "Naši životi su bili povezani kao
životi onih konja koje pominje Platon - jedan je vukao naniže prema zemlji, a
drugi naviše put nebesa. Volter je vukao za Rusoa, dok sam se ja zauzimao za
Prirodu. Meñu nama rečeno, naše filozofije će poslužiti za odvajanje Crkve od
Države."
"Mislio sam da ne volite tog čoveka", primetih, zbunjen.
"I mrzeo sam ga i voleo. Žalim što ga nikada nisam sreo. Jedno je sigurno -
neću ga dugo nadživeti. Tragedija je u tome što je Volter imao ključ tajne na čije
razrešavanje sam utrošio ceo život. Zahvaljujući tome što se tvrdoglavo držao
Racionalnog, nikada nije shvatio vrednost onoga što je otkrio. Sada je suviše
kasno. Umro je. A sa njim je umrla i tajna Monglanske garniture."
Osetio sam kako me obuzima sve jače uzbuñenje dok je govorio. Šahovska
garnitura Karla Velikog! Svaki francuski školarac zna tu priču - ali da li je
moguće da to nije bila samo legenda? Zadržao sam dah, moleći Boga da nastavi.
Ruso sede na oboreno deblo i stade da pretura po tašni od žute marokanske
kože. Na moje iznenañenje, izvadio je tananu tkaninu za vez i rukom rañenu
čipku; pričajući, nastavio je da izrañuje započetu čipku sićušnom srebrnom
iglom.
"U mladosti sam se izdržavao", poče on, "prodajući čipku i vuneni vez koje
sam sam izrañivao, pošto niko nije pokazivao zanimanje za opere koje sam
pisao. Iako sam se nadao da ću postati veliki kompozitor, svako veče provodio
sam igrajući šah sa Denisom Didroom i Andreom Filidorom, koji je, poput
mene, mogao da prozre do dna u svaku poziciju. Didro mi je za tili čas pronašao
plaćeno mesto sekretara kod grofa Montegjua, francuskog ambasadora u
Veneciji. Bilo je to u proleće 1743. - nikada to neću zaboraviti. Jer te ću godine
u Veneciji prisustvovati nečemu što mi je i sada živo pred očima kao da se juče
dogodilo. Tajni koja je prodirala u samo jezgro Monglanske garniture."
Izgledalo je kao da se Ruso izgubio u sanjarenju. Ručni rad mu je ispao iz
ruku. Sagnuo sam se da ga podignem, a zatim mu ga vratih.
"Kažete da ste prisustvovali nečemu?" počeh da navaljujem. "Nečemu što
ima veze sa šahovskom garniturom Karla Velikog?" Stari filozof se lagano vrati
u stvarnost. "Da... Venecija je još tada bila veoma stari grad, ispunjen tajnama",
sećao se on sanjarski. "Iako je sa svih strana okružena vodom i ispunjena
iskričavim sjajem, u tom mestu ima nečeg mračnog i zlokobnog. Dok sam lutao
krivudavim lavirintom ulica, prelazio preko drevnih kamenih mostova, vozio se
u gondolama koje su klizile kroz tajne kanale gde je samo šum od udara vesala
po vodi remetio moje misli osećao sam kako ta tama sve obavija..."
"Izgleda da je na tom mestu lako poverovati u natprirodne stvari?" primetih.
"Upravo tako", odvrati on, nasmejavši se. "Jedne večeri otišao sam do San
Semuelea - najšarmantnijeg pozorišta u Veneciji - na novu Goldonijevu
komediju pod nazivom La Donna di Garbo. To je pozorište bilo kao minijaturni
dragulj: nizovi loža reñali su se do tavanice, obojeni ledeno-plavom i zlatnom
bojom, a u svakoj je posetioce čekala ručno obojena košarica voća i cveća, kao i
par svetlucavih fenjera tako da su se pri njihovoj svetlosti dobro videli i publika
i izvoñači.
Pozorište je do samih zabatnih greda bilo ispunjeno raznobojno obučenim
gondolijerima, kurtizanama okićenim perjem, nakinñurenom buržoazijom -
jednom rečju, bila je to publika potpuno različita od blaziranih probirača koji se
viñaju po pariskim pozorištima - ovde su svi sudelovali u predstavi i to u punoj
meri. Mrmljali su, smejali se, poklicima pozdravljali svaku reč izgovorenog
dijaloga, tako da se glumci gotovo i nisu čuli.
Sa mnom u loži našao se mlad momak otprilike istih godina kao Andre
Filidor - šesnaestak - ali napuderisana lica i nakarminisanih usana, sa perikom i
šeširom za koji je bilo zataknuto pero, što se smatralo veoma modernim u to
doba u Veneciji. Predstavio se kao ðovani Kazanova.
Kazanova je bio advokat - kao i vi - ali je bio obdaren i za druge stvari. Bio je
dete venecijanskih glumaca, članova neke trupe koji su skakutali po daskama
odavde pa do Petrograda, a izdržavao se svirajući violinu u nekoliko lokalnih
pozorišta. Žudeo je da upozna nekoga ko je upravo stigao iz Pariza - žarko je
želeo da poseti taj grad toliko poznat po svom bogatstvu i dekadenciji, zato što
su to bila dva obeležja koja su mu najviše odgovarala. Rekao je da ga zanima
dvor Luja XV, jer je taj monarh bio poznat po svojoj ekstravaganciji,
ljubavnicama, svojoj besmrtnosti i amaterskom bavljenju okultnim. Kazanovu je
naročito zanimalo ovo poslednje i pomno se raspitivao o društvima Slobodnih
zidara koja su u to vreme bila veoma popularna u Parizu. Kako sam veoma malo
znao o tim stvarima, ponudio se da poboljša moje obrazovanje narednog jutra -
na Uskršnju nedelju.
Sreli smo se po dogovoru u zoru, ispred 'Porta della Carta' - kapije koja
razdvaja čuvenu katedralu San Marko od Duždeve palate - gde se već okupila
masa sveta. Gomila, koja je cele prethodne nedelje bila odevena u raznobojne
kostime jer je bio carnevale, sada je bila u crnom - i u tišini je čekala da nešto
počne.
'Prisustvovaćemo najstarijem obredu u Veneciji', obavesti me Kazanova.
'Svakog Uskrsa u zoru, venecijanski dužd predvodi procesiju koja prelazi preko
Pjacete i vraća se u San Marko. Ta se ceremonija zove Dugi marš i stara je kao i
sama Venecija.'
'Ali Venecija je sigurno starija od Uskrsa - starija od hrišćanstva',
napomenuh, dok smo stajali meñu ljudima koji su nešto čekali, saterani iza
svilenih konopaca.
'Nisam ni rekao da je to hrišćanski obred', primeti Kazanova sa tajanstvenim
osmehom. 'Veneciju su osnovali Feničani - od kojih i potiče naše ime.
Civilizacija Feničana bila je izgrañena po ostrvima. Štovali su boginju meseca -
Kar. Isto kao što mesec upravlja plimom i osekom, tako su Feničani vladali
morima, iz kojih vodi poreklo i najveća od svih tajni - život.'
Feničanski obred. U mom umu se javi neko neodreñeno sećanje. Ali upravo u
tom trenutku gomila oko nas ućuta. Ansambl trubača pojavi se na stepeništu
palate i dunu u fanfare. Dužd Venecije, okrunjen dragim kamenjem i u
purpurnom satenu, iziñe kroz 'Porta della Carta', okružen muzičarima koji su
svirali u lutnje, flaute i lire, izvodeći božansku muziku. Za njima su se pojavili
emisari Svete stolice u krutom, belom ruhu za mise i sa mitrama urešenim
dragim kamenjem i prošivenim zlatnim nitima.
Kazanova me gurnu laktom, opomenuvši me da pomno pratim obred;
učesnici su sišli na Pjacetu i zastali na Mestu Pravde - kod zida ukrašenog
biblijskim scenama Božjeg suda, gde su vešali jeretike za vreme Inkvizicije. Tu
su se nalazili monolitski Stubovi od Akre, vraćeni za vreme Krstaških ratova sa
obala drevne Fenicije. Da li je to što su dužd i njegova pratnja zastali da
meditiraju upravo na tom mestu imalo neko značenje?
Konačno su krenuli dalje, poneseni zvucima nebeske muzike. Gajtani koji su
zadržavali okupljene tada su spušteni i dozvoljeno nam je da krenemo za
procesijom. Kada smo Kazanova i ja uhvatili jedan drugog pod ruku i pošli za
ostalima, počeo sam da osećam izvestan slabi sjaj - premda ne mogu tačno da
objasnim šta. Imao sam osećaj da prisustvujem nečemu što je staro kao samo
vreme. Nečemu mračnom i tajanstvenom, bogatom istorijom i punom simbola.
Nečemu opasnom.
Dok je procesija krivudala poput kakve zmije preko Pjacete, a zatim se
uputila nazad kroz Kolonade, imao sam osećaj kao da sve dublje i dublje
zalazimo u unutrašnjost mračnog lavirinta iz koga više nećemo moći da
umaknemo. Bio sam savršeno bezbedan, nalazio sam se na otvorenom, bio je
dan, oko mene se nalazilo nekoliko stotina ljudi - a ipak sam se plašio. Prošlo je
dosta vremena pre no što mi je sinulo da su za to krivi muzika - kretanje - sama
caremonija, nje sam se plašio. Svaki put kada bismo zastali radi duždevog
bdenja - kod nekog artefakta ili skulpture - osetio bih kako mi krv u venama
počinje jače da kola. Kao da je neka poruka pokušavala da se probije do mog
uma u obliku neobične šifre, u koju ja, na žalost, nisam mogao da proniknem.
Kazanova me je pomno promatrao. Dužd je ponovo zastao.
'Ovo je statua Merkura - glasnika bogova', obavesti me Kazanova, kada
stigosmo do razigrane bronzane figure. 'U Egiptu ga zovu Tot - Sudija. U Grčkoj
- Hermes - Voña duša - jer on je bio taj koji je sprovodio duše u Pakao, a
ponekad bi čak prevario i same bogove i ponovo ih odande ukrao. Knez Lupeža,
Džoker, Lakrdijaš - Luda u špilu za tarot - bio je bog krañe i lukavosti. Hermes
je izmislio liru sa sedam žica - oktavsku lestvicu - čija je muzika terala bogove
da plaču od radosti.'
Dosta dugo sam ostao zagledan u tu statuu pre no što sam krenuo dalje. Preda
mnom se nalazio spretan momak koji je mogao ljude da oslobodi iz kraljevstva
mrtvih. Sa svojim krilatim sandalama i sjajnom palicom - štapom od
isprepletenih zmija koje obrazuju broj osam - vladao je zemljom snova,
svetovima magije, kraljevstvima sreće, slučaja i igara svih vrsta. Da li se
njegova statua slučajno našla na tom mestu licem okrenuta prema ozbiljnoj
procesiji, licem na kome je poigravao pakostan osmeh? Ili je njegov obred
poticao iz mračnih magli vremena?
Dužd i njegova pratnja zastali su na mnogo mesta na ovom svom
transcendentalnom obilasku - sve u svemu na šesnaest. Dok smo se kretali,
lagano je pred očima počelo da mi se razmotava ustrojstvo. Ali tek kada smo se
deseti put zaustavili - kod Zida Zamka - počeo sam da povezujem stvari.
Taj je zid dvanaest stopa debeo i prekriven je raznobojnim kamenjem.
Kazanova mi je preveo natpis na njemu koji je bio najstariji u Veneciji:
Kada bi čovek mogao da kaže i čini ono što misli,
Uvideo bi kako može da se preobrazi.
A u središte zida bio je umetnut jedan jednostavan beli kamen, koji su dužd i
njegova pratnja posmatrali kao da u sebi sadrži neko čudo. Iznenada me obuze
jeza. Kao da mi je neko strgnuo veo sa očiju i omogućio da mnogo delova
sagledam kao jedinstvenu celinu. Ovo nije bio puki obred - pred nama se
odvijao proces; svako zaustavljanje procesije simbolizovalo je korak na putu
preobražaja od jednog stanja u drugo. Ličilo je na formulu, ali formulu čega? A
onda sam shvatio."
Ruso je zastao u svom izlaganju i izvukao iz žute kožne tašne crtež, izlizan
od upotrebe. Pažljivo ga je razmotao i pružio meni.
"Ovo je zapis Dugog marša koji sam tada napravio i na kome se vidi staza sa
šesnaest stanica; upravo toliko ima crnih ili belih figura na šahovskoj tabli.
Primetićete da sama putanja opisuje broj osam - isto kao i dvostruka zmija na
Hermesovoj palici - kao Osmostruka Staza koju je Buda propisivao za
dostizanje Nirvane - kao osam slojeva Vavilonske kule koja je trebalo da
omogući čoveku da stigne do bogova. Kao formula za koju kažu da ju je osam
Mavara donelo Karlu Velikom - skrivenu u Monglanskoj garnituri..."
"Formula?" ponovih zaprepašćeno.
"Formula beskrajne moći", odvrati Ruso, "čije je značenje možda
zaboravljeno, ali čija je privlačna snaga tako jaka da se povodimo za njom, ne
shvatajući njeno značenje - kao što smo to učinili Kazanova i ja pre trideset pet
godina u Veneciji."
"Mora da je obred stvarno veličanstven i tajanstven", složih se. "Ali zašto ga
povezujete sa Monglanskom garniturom - blagom koje se, uglavnom, smatra
legendarnim?"
"Zar ne shvatate?" razdražljivo upita Ruso. "Tradicija italijanskih i grčkih
ostrva, njihovi lavirinti, kult obožavanja kamena, sve to potiče iz jednog izvora -
iz onog iz koga su nastali."
"Mislite na Feniciju", primetih.
"Mislim na Mračno ostrvo", reče on tajanstveno, "ostrvo koje su Arapi prvo
nazvali Al-Djezair. Ostrvo izmeñu dve reke, reke koje se meñusobno prepliću
poput Hermesove palice da bi obrazovale broj osam... reke koje su napajale
kolevku čovečanstva. Tigar i Eufrat..."
"Mislite da ovaj obred - ta formula - potiče iz Mesopotamiji?" povikah.
"Život sam proveo pokušavajući da je se dočepam!" reče Ruso, ustavši sa
stolice i ščepavši me za ruku. "Poslao sam Kazanovu, zatim Bosvela i na kraju
Didroa da pokušaju da se domognu tajne. Sada šaljem vas. Izabrao sam vas da
otkrijete tajnu ove formule, jer ja sam proveo trideset pet godina pokušavajući
da dokučim značenje iza značenja. Gotovo da je suviše kasno..."
"Ali gospodine!" počeh zbunjeno. "Čak i kada biste otkrili jednu tako moćnu
formulu, šta biste s njom? Vi, koji ste pisali o jednostavnim vrlinama seoskog
života - o nevinoj i prirodnoj jednakosti svih ljudi. Kakve biste koristi mogli vi
imati od jednog takvog oruña?"
"Ja sam neprijatelj kraljeva!" povika očajno Ruso. "Formula koju sadrži
Monglanska garnitura pomrsiće račune kraljevima - svim kraljevima - za sva
vremena! Ah, samo kada bih poživeo dovoljno dugo da je se dočepam."
Hteo sam Rusou da postavim mnogo pitanja, ali već je bio bled od umora, a
čelo mu se kupalo u znoju. Počeo je da sprema svoju čipku kao da mi stavlja do
znanja da je razgovor završen. Pogledao me je još jedanput; učinilo mi se tada
kao da odlazi u neku dimenziju u koju ga nisam mogao slediti.
"Jednom je postojao jedan veliki kralj", reče on tiho. "Najmoćniji kralj na
svetu. Pričalo se da nikada nije umro, da je bio besmrtan. Zvali su ga al-Iksandr,
dvorogi bog, i utiskivali su mu lik na zlatne novčiće, sa spiralnim ovnovskim
rogovima božanskosti na čelu. Istorija ga pamti kao Aleksandra Velikog,
osvajača sveta. Umro je sa trideset tri godine u Vavilonu, u Mesopotamiji -
tražeći formulu. Svi će oni umreti, samo ako formula bude naša..."
"Stavljam vam se na raspolaganje", rekoh, pomogavši mu da se popne na
mostić, a on mi se zahvalno obesi o rame. "Pronaći ćemo mi Monglansku
garnituru, ako još postoji, i otkrićemo značenje formule."
"Za mene je kasno", reče Ruso, tužno odmahujući glavom. "Poveravam vam
ovu kartu, za koju verujem da predstavlja jedini trag koji imamo. Legenda kaže
da je garnitura zakopana u palati Karla Velikog u O-la-Šapel - ili u Monglanskoj
opatiji. Vaš je zadatak da je pronañete."
Robespjer iznenada zaćuta i obazre se preko ramena. Ispred njega je na stolu,
u krugu svetlosti lampe, ležao crtež koji je napravio kako ne bi zaboravio čudni
venecijanski obred. David, koji ga je proučavao, podiže pogled.
"Jesi li čuo neki zvuk?" upita Robespjer, dok mu se u zelenim očima ogledao
iznenadni blesak spoljašnjeg vatrometa.
"Samo ti se učinilo", oštro primeti David. "Ne bi trebalo da se pitam da li si
ispao lakouman kada si zapamtio jednu takvu priču. Pitam se, meñutim, koliko
je od onoga što si mi ispričao bilo plod senilnog trabunjanja?"
"Čuo si Filidorovu priču, a sada i Rusoovu", primeti razdražljivo Robespjer.
"Tvoja štićenica Mirela čak i poseduje nekoliko figura - sama je to priznala u
zatvoru l'Abe. Moraš poći sa mnom do Bastilje i naterati je da prizna. Samo u
tom slučaju mogu da ti pomognem."
David je sasvim dobro razumeo ovlaš prikrivenu pretnju u ovim rečima: bez
Robespjerove pomoći, Mirelina smrtna presuda kao da je već bila potpisana - a i
Davidova. Robespjerov moćni uticaj lako se mogao okrenuti protiv njih, a David
se već upleo više no što je uopšte nameravao. Sada mu je po prvi put postalo
jasno da je Mirela bila u pravu kada ga je upozorila na tobožnjeg "prijatelja".
"Ti si u ovome učestvovao sa Maraom!" povika on. "Mirela se upravo toga i
plašila! One opatice čija sam ti pisma dao... šta se desilo s njima?"
"Ti još ne razumeš!" reče nestrpljivo Robespjer. "Ova Igra je veća od tebe -
tvoje štićenice i glupih opatica. Žena kojoj ja služim mnogo je bolja kao
saveznik nego kao protivnik. Zapamti to ako želiš da sačuvaš glavu na
ramenima. A što se tiče opatica, ne znam šta se s njima dogodilo. Jedino znam
da ona nastoji da sakupi sve figure Monglanske garniture, kao što je to želeo i
Ruso, radi poboljšanja čovečanstva..."
"Ona?" upita David, ali Robespjer je ustao kao da se sprema da poñe.
"Bela kraljica", reče on, zagonetno se osmehnuvši. "Kao kakva boginja, ona
uzima ono što zaslužuje i poklanja ono što želi. Zapamti moje reči - ako učiniš
ono što od tebe tražim, bićeš nagrañen. Ona će se za to pobrinuti."
"Nije mi potreban nikakav saveznik, nikakva nagrada", odvrati ogorčeno
David, takoñe ustavši. Kakav je on samo Juda bio. Ali šta je drugo mogao da
uradi nego da popusti - strah ga je na to naterao.
On podiže uljanu lampu i krenu da isprati Robespjera do vrata, te se ponudi
da poñe s njim do kapije, jer sluge nisu bile kod kuće.
"Uopšte nije važno šta ti želiš, ako to učiniš", reče kratko i jasno Robespjer.
"Kada se vrati iz Londona, upoznaću vas. U ovom trenutku ne mogu da ti
otkrijem njeno ime, ali zovu je Žena iz Indije..."
Glasovi su im odzvanjali hodnikom. Kada je soba ostala u potpunom mraku,
otškrinuše se stražnja vrata koja su vodila u atelje. Osvetljena tek povremenim
rascvetavanjem vatrometnih ruža, jedna tamna prilika skliznu u sobu i uputi se
ka stolu za kojim su do malopre sedela dva muškarca. Naredna kratka eksplozija
koja je obasjala sobu, okupala je svojim sjajem visoku, krupnu priliku Šarlote
Kordej nagnutu nad stolom. Pod miškom je držala kutiju sa bojama i komad
platna koje je ukrala iz ateljea.
Ostala je dosta dugo zagledana u crtež sličan kakvoj karti koji se nalazio na
stolu ispred nje. A zatim je pažljivo smotala prikaz venecijanskog obreda i
gurnula ga u steznik, a onda skliznula u hodnik i nestala u senkovitoj noći.
17. JULI 1793.
U zatvorskoj ćeliji vladala je tama. Kroz mali prozor sa rešetkama, koji je bio
tako visoko da je do njega bilo nemoguće dopreti, prodiralo je nešto svetlosti
usled koje je ćelija izgledala samo još crnja. Voda se slivala niz kamen obrastao
mahovinom, praveći blato što je bazdilo na plesan i mokraću. To je bila Bastilja,
čije je oslobañanje pre četiri godine zapalilo baklju Revolucije. Prva noć koju je
Mirela provela ovde pala je baš na praznik kojim se slavio Pad Bastilje - 14. juli.
Iste večeri ubila je Maraa.
Već je tri dana provela u ovoj vlažnoj ćeliji iz koje su je izveli samo radi
čitanja optužbe i poslepodnevnog suñenja. Nije im dugo trebalo da izreknu
presudu: smrt. Za dva sata će ponovo napustiti ovu ćeliju u koju se nikada više
neće vratiti.
Sedela je na tvrdom krevetu, ni ne okusivši koricu hleba i vodu iz limene
šolje koje su joj dali kao poslednji obrok. Mislila je na svoje dete, Šarlota, koga
je ostavila u pustinji. Nikada ga više neće videti. Pitala se kako će doživeti
giljotinu - šta će osećati kada se oglase bubnjevi koji najavljuju da sečivo
počinje da se spušta. Za dva sata će saznati. To će biti poslednje što će ikada
saznati. Mislila je na Valentinu.
Glava ju je još bolela od udarca koji je zadobila pri hapšenju. Iako je rana
zacelila, još je na potiljku osećala čvorugu koja ju je pri dodiru bolela. Suñenje
je bilo još brutalnije od hapšenja. Tužilac joj je pred celim sudom rascepao
haljinu na grudima kako bi izvadio Šarlotina dokumenta koja je tamo gurnula.
Tako su svi sada verovali da je ona Šarlota Kordej - a ako se potrudi da ih
razuveri, ugroziće život svih opatica iz Monglana. Kada bi samo mogla da
prokrijumčari ono što je znala nekome napolju - ono što je saznala od Maraa o
beloj kraljici.
Začula je neko struganje s druge strane vrata ćelije, zvuk pomeranja zarñale
reze. Vrata se otvoriše i ona ugleda, kada joj se oči malo priviknuše, dve prilike
naspram slabe svetlosti. Jedna od njih bio je njen tamničar, druga odevena u
kratke pantalone, dugačke čarape, lakovane cipele i široki kaput sa fularom; lice
joj je delimično skrivao šešir sa spuštenim obodom. Tamničar uñe u ćeliju, a
Mirela ustade.
"Gospoñice", reče tamničar, "sud je poslao slikara portretistu da napravi
nekoliko vaših skica za dosje. Kaže da ste pristali..."
"Da, da!" brzo reče Mirela. "Uvedite ga!" Evo njene prilike, pomislila je
uzbuñeno. Kada bi samo uspela da ubedi ovog čoveka da zbog nje rizikuje život
i iznese poruku iz zatvora. Sačekala je da stražar ode, a zatim pohitala do
slikara. On je spustio kutiju sa bojama i uljanu lampu koja se čañavo pušila.
"Gospodine!" povika Mirela. "Dajte mi parče hartije i nešto za pisanje.
Moram nekako poslati napolje poruku - nekome kome verujem - pre no što
umrem. I ona se, kao i ja, preziva Kordej..."
"Zar me ne prepoznaješ, Mirela?" upita slikar tihim glasom. Mirela je zurila u
njega dok je skidao žaket i šešir. Crvene kovrče rasuše se po grudima Šarlote
Kordej! "Doñi, ne gubimo vreme. Mnogo toga imamo da kažemo jedna drugoj i
da uradimo. Smesta moramo zameniti odeću."
"Ali ne razumem - šta to radiš?" upita Mirela promuklim šapatom.
"Bila sam kod Davida", reče Šarlota, ščepavši Mirelu za ruku. "Udružio se s
onim ñavolom Robespjerom. Čula sam ih. Jesu li bili ovde?"
"Ovde?" povika potpuno pometena Mirela.
"Znaju da si ti ubila Maraa i još više od toga. Iza svega ovoga stoji jedna
žena - zovu je Žena iz Indije. Ona je bela kraljica i trenutno se nalazi u
Londonu..."
"London!" ponovi Mirela. Na to je Mara mislio kada je rekao da je zakasnila.
Uopšte se nije radilo o Katarini Velikoj, već o ženi u Londonu, gradu u koji je
Mirela poslala figure! Žena iz Indije...
"Požuri", govorila je Šarlota. "Moraš se skinuti i navući ovu odeću slikara
koju sam ukrala od Davida."
"Jesi li poludela?" upita Mirela. "Ove vesti zajedno sa mojima moraš odneti
nastojnici. Ali nemamo vremena ni za kakve trikove - nema šanse da upale.
Imam toliko toga da ti otkrijem pre nego što..."
"Molim te požuri", ozbiljno reče Šarlota. "Ja tebi imam puno toga da kažem,
a vremena je malo. Evo, pogledaj ovaj crtež - da li te podseća na nešto?" Ona
pruži Mireli presavijenu kartu koju je nacrtao Robespjer, pa sede na krevet da
izuje cipele i čarape.
Mirela je pažljivo proučavala crtež. "Liči na neku kartu", reče ona, a zatim
podiže pogled kao da se lagano nečeg priseća. "Setila sam se... zajedno sa
figurama iskopali smo i nekakvu tkaninu. Tamnoplavu tkaninu, koja je služila za
pokrivanje Monglanske garniture! Crtež - ličio je na ovu kartu!"
"Tako je", složi se Šarlota. "Uz njega ide i priča. Uradi ono što sam ti rekla i
to brzo."
"Ako si mislila da zamenimo mesta, to neće moći", povika Mirela. "Za dva
sata će me strpati na taljige i povesti ka giljotini. Nemaš šanse da se izvučeš čak
i ako otkriju da smo se zamenile."
"Slušaj me pažljivo", ozbiljno odvrati Šarlota, s mukom razvezujući čvor
svog fulara. "Nastojnica me je poslala ovamo da te zaštitim po svaku cenu.
Znale smo ko si još mnogo pre no što sam rizikovala život da doñem u Monglan.
Da nije bilo tebe, nastojnica nikada ne bi izvadila garnituru iz samostana. Kada
je tebe i Valentinu poslala u Pariz, nije Valentina bila izabrana. Znala je da ti
nikada ne bi pošla bez nje, a ti si bila ta koju je želela - ti si ona koja bi mogla da
uspe..."
Šarlota je otkopčavala Mirelinu haljinu. Mirela je iznenada ščepa za ruku.
"Šta hoćeš time da kažeš da me je nastojnica izabrala?" prošaputa ona. "Zašto
misliš da je figure izvadila zbog mene?"
"Zar si slepa?" upita besno Šarlota. Ovog puta ona ščepa Mirelu za šaku i
gurnu je pod svetlost lampe. "Imaš znak na šaci. Roñena si četvrtog aprila! Tvoj
dolazak je predskazan - ti si ta koja će ponovo ujediniti Monglansku garnituru!"
"Blagi Bože!" povika Mirela, otrgnuvši se. "Shvataš li ti šta govoriš?
Valentina je umrla zbog ovoga! A ti rizikuješ život zbog budalastog
predskazanja..."
"Ne, draga moja", tiho je ispravi Šarlota. "Ja dajem život."
Mirela je zurila u nju u užasu. Kako je mogla da prihvati tako nešto? Ponovo
je pomislila na svoje dete ostavljeno u pustinji...
"Ne!" povika ona. "Niko se više ne sme žrtvovati zbog tih groznih figura.
Dosta su već užasa izazvale!"
"Zar želiš da obe umremo?" upita Šarlota, nastavivši da otkopčava Mirelinu
haljinu, potiskujući suze i odvraćajući pogled.
Mirela uhvati Šarlotu za bradu i podignu joj glavu tako da se zagledaše jedna
drugoj duboko u oči. Posle dosta vremena Šarlota progovori drhtavim glasom.
"Moramo ih poraziti. Jedino ti to možeš. Zar još nisi shvatila? Mirela - ti si
crna kraljica!"
Dva časa su prošla i Šarlota je začula zvuk zarñale reze, što je značilo da
dolaze stražari da je povedu do taljiga koje će je odvesti na giljotinu. Klečala je
u tami oslonjena o krevet i molila se.
Mirela je ponela uljanu lampu i nekoliko skica koje je napravila - skica
Šarlote koje će možda morati da pokaže kako bi je pustili iz zatvora. Posle
njihovog tužnog rastanka, Šarlota se povukla u sebe, posvetivši se vlastitim
mislima i sećanjima. Osetila je izvesno ispunjenje, konačnost. Negde u sebi
uspela je da stvori malu oazu mira koju čak ni oštrica giljotine neće moći da
odseče. Spremala se na sjedinjenje s Bogom.
Vrata iza nje su se otvorila i zatvorila - svuda je vladala tama - ali čula je
kako neko diše u ćeliji. Šta se dešavalo? Zašto je nisu poveli? Čekala je u tišini.
Začula je zvuk trljanja kremena i paljenja teškog ulja onda je plamen
svetiljke osvetleo prostoriju.
"Dozvolite da vam se predstavim", reče neki blagi glas. Naježila se kada ga
je čula. A onda se setila i zašto - sledila se i ostala mu okrenuta leñima. "Zovem
se Maksimilijan Robespjer."
Šarlota je drhtala i dalje se ne okrećući. Primetila je da se svetlost lampe
kreće preko zidova ka njoj, začula je kako privlači stolicu veoma blizu mesta na
kome je klečala - i još neki zvuk koji nije mogla da prepozna. Zar je u sobi bio
još neko? Nije smela da se okrene i pogleda.
"Ne morate da se predstavljate", mirno primeti Robespjer. "Bio sam i na
suñenju danas popodne, a i onog dana kada su vam čitali optužnicu. Dokumenta
koja vam je tužilac istrgnuo iz steznika - nisu bila vaša."
A onda je začula nečije tihe korake kako se kradomice približavaju preko
prostorije. Nisu bili sami. Ona poskoči i gotovo vrisnu, kada oseti nečiju nežnu
šaku na ramenu.
"Mirela, molim te, oprosti mi za sve što sam učinio!" povika slikar David,
čiji je glas odmah prepoznala. "Morao sam da ga dovedem ovamo - nisam imao
izbora. Najdraže moje dete..."
David je povuče i okrenu, zarivši lice u njen vrat. Preko njegovog ramena,
ona ugleda dugačko ovalno lice, napuderisanu periku, svetlucave zelene oči boje
mora - Maksimilijana Robespjera. Njegov podmukao osmeh istog časa iščeze i
pretvori se u izraz iznenañenja, a zatim besa, dok je pažljivo podizao lampu da
je bolje osmotri.
"Budalo jedna!" zaurla on piskutavim glasom. Otrgnuvši Davida od Šarlote
pored koje je ovaj klečao i plakao, on ispruži ruku i pokaza na nju. "Rekao sam
ti da će biti prekasno! Ali ne - morao si da sačekaš suñenje! U stvari, mislio si da
će biti pomilovana! A sada nam je umakla - i to sve zbog tebe!"
On tresnu svetiljku nazad na sto, prosuvši malo ulja, a zatim dohvati Šarlotu i
podiže je. Odgurnuvši Davida u stranu, Robespjer besno zamahnu i ošamari je.
"Gde je ona?" zavrišta. "Šta si učinila s njom? Umrećeš umesto nje, bez
obzira na to šta ti je ona rekla - kunem ti se - umrećeš ako ne priznaš!"
Šarlota se nije obazirala na krv koja ju je kapala iz usne, već se ponosno
uspravila i zagledala Robespjeru u oči. A onda se osmehnula.
"Upravo to i nameravam", odvrati ona mirno.
LONDON 30. JULI 1793.
Bila je skoro ponoć kada se Taljeran vratio iz pozorišta. Bacivši ogrtač preko
stolice u ulaznom hodniku, uputio se prema maloj radnoj sobi foajea da sipa
šeri. Kurtijard se istog časa stvorio u hodniku.
"Gospodine", poče on prigušenim glasom, "čeka vas posetilac. Smestio sam
je u radnu sobu. Izgleda da je nešto veoma važno. Kaže da donosi vesti od
gospoñice Mirele."
"Hvala Bobu - konačno", izgovori Taljeran pohitavši u radnu sobu.
Tamo je pri odsjaju vatre iz kamina stajala jedna vitka prilika, umotana u crni
somotski ogrtač. Grejala je ruke na vatri. Kada je Taljeran ušao, ona zabaci
veliku kapuljaču i pusti da joj ogrtač sklizne sa nagih ramena. Platinasto plava
kosa rasu joj se po polunagim prsima. Pri odsjaju vatre video je kako joj telo
podrhtava, jasan profil na zlaćanoj svetlosti, prćast nos i istaknutu bradu, duboko
izrezanu haljinu od tamnog somota koja joj je odlično pristajala. Ostao je bez
daha - osetio je kako mu bol razdire srce dok je ukočeno stajao na vratima.
"Valentina!" prošaputa on. Blagi Bože, kako je to moguće? Zar se vratila iz
groba?
Okrenula se prema njemu i osmehnula; plave oči su joj svetlucale, a
treperava svetlost vatre prosijavala joj je kroz kosu. Krećući se lagano kao tok
vode, krenula je ka njemu dok je on i dalje ukočeno stajao na vratima. Klekla je
pred njega, pritisnuvši svoje lice uz njegovu šaku. On spusti drugu šaku na njenu
kosu i poče da je miluje. Sklopio je oči. Srce mu se kidalo. Kako je to moguće?
"Gospodine, u velikoj sam opasnosti", prošaputa ona tihim glasom. Ali to
nije bio Valentinin glas. On otvori oči i zagleda se u njeno lice podignuto ka
njemu - tako lepo, tako slično Valentininom. Ali to nije bila ona.
On preñe pogledom preko njene zlatne kose, glatke kože, senke izmeñu
grudi, preko njenih golih ruku... a kada vide šta je držala u rukama - šta je
pružala prema njemu pri sjaju vatre, prostreli ga munja. Bio je to zlatni pešak,
koji je svetlucao dragim kamenjem - pešak iz Monglanske garniture!
"Predajem se vama na milost i nemilost, sire", prošaputa ona. "Potrebna mi je
vaša pomoć. Zovem se Katarina Grand - i dolazim iz Indije..."



Spojler:




Spojler:


http://www.book-forum.net

25 Re: Ketrin Nevil - Osmica taj Sub Jan 28, 2012 4:47 pm

Margita

avatar
Administrator
Administrator
20. CRNA KRALJICA
Der Holle Rache kocht in meinem Herzen
Tod und Verzweiflung flammet um mich her!...
Verstossen sei auf evig, verlassen sei auf evig,
Zertrummert sei'n auf evig alle Bande der Natur.
(Osveta pakla ključa u mom srcu,
smrt i očajanje plamte oko mene!...
Zbačene su zauvek, napuštene zauvek,
Prekinute zauvek sve veze Prirode.)
'Kraljica noći', 'Čarobna frula'
Emanuel Šikaneder i Vofgang Amadeus Mocart
ALŽIR, JUN 1973.
Znači, to je bila Mini Renselas - gatara.
Sedeli smo u njenoj sobi sa mnogobrojnim francuskim prozorima preko kojih
se spuštala zavesa od vinove loze koja je zaklanjala pogled na dvorište. Povorka
žena pod velovima donela je hranu iz kuhinje i poslužila je na niskom
bronzanom stolu, a zatim nestala isto onako tiho kao što je i došla. Lili, koja se
sručila na gomilu jastuka razmeštenih po podu, štrpkala je nar. Ja sam sedela
pored nje, duboko zavaljena u marokanskoj kožnoj stolici i žvakala kolačić od
kivija i draguna. A preko puta mene, na divanu se s podignutim nogama,
opružila Mini Renselas.
Najzad sam je pronašla - gataru koja me je pre šest meseci uvukla u ovu
opasnu igru. Ženu sa mnogo lica. Nimovu prijateljicu, ženu bivšeg konzula.
Trebalo je da me zaštiti ako zapadnem u neprilike. Ako je verovati Terezi, bila
je veoma omiljena u gradu. Solarinu je ona bila poslovna veza. Mordekaju
saveznik i stara prijateljica. Ali za onoga ko je slušao El-Marada, ona je takoñe
bila Mokhfi Mokhtar Kazbaha - žena koja je posedovala figure Monglanske
garniture. Razni ljudi su je različito videli, ali sve se svodilo na jedno.
"Vi ste crna kraljica", rekoh.
Mini Renselas se tajanstveno osmehnu. "Dobro došla u igru", odvrati ona.
"Na to se, znači, odnosila ona žvaka o pikovoj dami!" povika Lili, uspravivši
se na jastucima. "Ona je igrač, što znači da zna poteze!"
"Glavni igrač", složih se, i dalje proučavajući Mini. "Ona je gatara s kojom
mi je tvoj deda udesio sastanak. A ako ne grešim, ona o ovoj igri zna mnogo
više od pukih poteza."
"U pravu si", složi se Mini, i dalje se osmehujući poput češirskog mačka.
Neverovatno kako je svaki put kada bih je videla izgledala drugačije. Odevena u
svetlucavu srebrnu odeću, sedeći naspram tamnozelenog divana, mlečno bele
kože, izgledala je mnogo mlaña nego prošlog puta kada sam je videla - kada je
igrala u bistrou. A sasvim drugačije od gatare sa šljokicama i naočarima od
nosorogovog roga, od starice koje je hranila ptice ispred Ujedinjenih Nacija, sva
uvijena u crno. Bila je kao kameleon. Ko je ona bila, u stvari?
"Konačno si došla", primeti ona dubokim, hladnim glasom koji me podseti na
vodu koja teče. Ponovo sam uočila trag naglaska koji nisam znala gde da
smestim. "Toliko sam te dugo čekala. Ali sada mi možeš pomoći..."
Strpljenje me je izdavalo. "Ja vama da pomognem?" upitah. "Čujte, gospoño,
nisam od vas tražila da me 'izaberete' za ovu igru. Ali sam vas pozvala i vi ste se
odazvali, upravo onako kako stoji u vašoj pesmi. Sada biste mogli da mi
'pokažete velike i tajne stvari za koje ne znam'. Jer već mi je pomalo dosta ove
tajanstvenosti i intriga. Pucali su u mene, jurila me tajna policija, maltene sam
prisustvovala ubistvu dvojice ljudi. Lili traže imigracione vlasti i velika je
verovatnoća da će završiti u alžirskom zatvoru - i sve to zbog ove, nazovi, igre."
Ostala sam bez daha posle ovog ispada, dok se moj glas i dalje odbijao o
visoke zidove. Karioka je skočio u Minino krilo tražeći zaštitu, a Lili je samo
zurila u njega.
"Drago mi je što vidim da si srčana", hladno primeti Mini. Dok je milovala
Karioku, mali izdajnik je preo u njenom krilu kao angorska mačka. "Meñutim, u
šahu je mnogo važnije biti strpljiv, što ti može potvrditi i tvoja prijateljica Lili.
Ja sam bila strpljiva veoma dugo, dok sam čekala na tebe. Mnogo sam
rizikovala kada sam došla u Njujork, samo da bih te upoznala. Kazbah nisam pre
toga napuštala deset godina, od alžirske revolucije. U izvesnom smislu, ja sam
ovdašnji zatvorenik. Ali ti ćeš me osloboditi."
"Zatvorenik!" ponovismo Lili i ja uglas.
"Meni se čini da ste veoma pokretni", dodadoh. "Ko vas sprečava da odete
odavde?"
"Ne 'ko' već 'šta'", ispravi me ona; posegnula je rukom da sipa čaj ne
uznemirivši Karioku. "Pre deset godina nešto se dogodilo - nešto što nisam
mogla da predvidim - što je narušilo delikatnu ravnotežu moći. Umro je moj
muž i počela je revolucija."
"Alžirci su 1963. izbacili Francuze", objasnih Lili. "Pravo krvoproliće."
Okrenuvši se potom ka Mini, dodadoh: "Pošto su ambasade zatvorene, mora da
ste se našli u škripcu, jer nigde drugde niste mogli da poñete sem kući u
Holandiju. Vaša vlada je sigurno mogla da vas izvuče. Zašto ste još ovde?
Revolucija se završila pre deset godina."
Mini sa treskom spusti šoljicu. Zatim skloni Karioku u stranu i ustade.
"Priklještena sam, kao zaostali pešak", reče ona kršeći prste. "Smrt moga muža i
revolucija samo su uticale da se stanje još više pogorša, posle onoga što se
desilo u leto 1963. Pre deset godina, u Rusiji, radnici su, popravljajući Zimski
dvorac, pronašli odlomljeni deo table - deo table Monglanske garniture!"
Lili i ja se uzbuñeno zgledasmo. To je već bilo nešto.
"Fantastično", rekoh. "Ali otkud vi to sve znate? Sigurno nije bilo objavljeno
na prvim stranama novina. I kakve veze ja imam s tim što ste vi u klopci?"
"Slušaj i razumećeš!" povika ona, koračajući gore dole sa Kariokom za
petama koji je sledio njenu srebrnu odoru. Stalno je pokušavao da dohvati rub
koji mu je izmicao. "Da su se domogli cele table, imali bi trećinu formule!" Ona
podignu rubove haljine van domašaja Kariokinih zubića i okrenu se prema
nama.
"Mislite na Ruse?" upitah. "Ali ako su oni na suprotnoj strani, kako to da ste
se sprijateljili sa Solarinom?" Um mi je grozničavo radio. Rekla je trećinu
formule. To znači da je znala koliko delova postoji!
"Solarin?" ponovi Mini, nasmejavši se. "A šta mislite kako sam za sve to
saznala? Šta mislite zašto sam njega izabrala za igrača? Šta mislite zašto mi je
život u opasnosti - te moram ostati u Alžiru - i zašto ste mi vas dve toliko
potrebne?"
"Zato što Rusi imaju trećinu formule?" upitah. "Oni sigurno nisu jedini igrači
u protivničkoj ekipi."
"Nisu", složi se Mini. "Ali su zato oni ti koji su otkrili da ja imam ostatak!"
Lili i ja smo ostale da izgaramo od uzbuñenja pošto je Mini izišla iz sobe da
potraži nešto što je želela da nam pokaže. Karioka je skakutao unaokolo poput
gumene lopte dok ga nisam blago poklopila stopalom.
Lili je iz moje torbe izvukla portabl šahovsku tablu i postavila je na bronzani
sto, reñajući figure dok smo razgovarale. Pitala sam se ko su bili naši protivnici.
Kako su Rusi saznali da je Mini igrač i šta je ona to imala što ju je držalo u
stupici već deset godina?
"Sećaš li se šta nam je Mordekaj kazao", reče Lili. "Rekao je da je bio u
Rusiji i igrao šah sa Solarinom. To je bilo pre otprilike deset godina, zar ne?"
"Tako je. Hoćeš da kažeš da ga je tada regrutovao kao igrača."
"Ali kojeg?" pitala se Lili, pomerajući figure po tabli.
"Kao konja!" povikah, iznenada se setivši. "Solarin se potpisao simbolom
konja na poruci koju je ostavio u mom stanu!"
"Znači, ako je Mini crna kraljica, onda smo mi svi članovi ekipe crnog - ti i
ja, Mordekaj i Solarin. Momci sa crnim šeširima su dobri momci. Ako je
Mordekaj odabrao Solarina, onda je Mordekaj možda crni kralj - što znači da je
Solarin kraljev konj."
"Ti i ja smo pešaci", brzo dodadoh. "A Sol i Fiske..."
"Pojedeni pešaci", završi Lili moju rečenicu i skloni dva pešaka sa table.
Pomerala je figure po tabli kao da igra dame, a ja sam pokušavala da pratim tok
njenih misli.
Ali nešto mi nije dalo mira još od trenutka kada sam shvatila da je gatara bila
Mini. Sada sam razabrala šta je to. U ovu igru nije me, u stvari, uvukla Mini.
Već Nim - sve vreme je to bio Nim. Da nije bilo njega, ne bih se ni potrudila da
dešifrujem zagonetku, ne bih brinula o datumu svog roñenja, niti bi mi palo na
pamet da smrt drugih ima ikakve veze sa mnom - i ne bi mi palo na pamet da
krenem u potragu za figurama iz Monglanske garniture. Kada sam malo bolje
razmislila, shvatila sam da je Nim, u stvari, sredio da potpišem ugovor sa
Harijevom kompanijom - pre tri godine dok smo još oboje radili za Trostruko-
M! Nim me je takoñe poslao kod Mini Renselas...
U tom se trenutku Mini vratila u sobu, noseći veliku metalnu kutiju i malu
knjigu sa kožnim povezom. Oboje je spustila na sto.
"Nim je znao da ste vi gatara!" rekoh joj. "Još dok mi je 'pomagao' da
dešifrujem poruku!"
"Tvoj prijatelj iz Njujorka?" umeša se Lili. "Koja je on figura?"
"Top", reče Mini, proučavajući stanje na Lilinoj tabli.
"Svakako!" povika Lili. "On ostaje u Njujorku da čuva Kralja..."
"Samo jednom sam srela Ladislausa Nima", reče mi Mini. "Kada sam ga
izabrala za igrača, isto onako kao što sam izabrala i tebe. Iako te je toplo
preporučio, nije imao pojma da sam došla u Njujork da te vidim. Morala sam da
budem sigurna da si mi upravo ti potrebna, da poseduješ potrebne veštine."
"Kakve veštine?" upita Lili, i dalje petljajući nešto oko figura. "Čak ne ume
ni da igra šah."
"Ali zato ti umeš", odvrati Mini. "Vas dve ćete biti izvrstan par."
"Par?" povikah. Jedva sam čekala da se udružim sa Lili kao što vo žudi da ga
upregnu u jaram sa kengurom. Iako je očigledno mnogo bolje igrala šah od
mene, kada je stvarnost bila u pitanju ona se razlivala po celoj tabli.
"Znači, imamo kraljicu, konja, topa i gomilu pešaka", upade Lili, uperivši
svoje sive oči u Mini. "Šta je sa protivničkom stranom? Kako stvari stoje sa
Džoom Hermanoldom koji je pucao u moja kola, mojim ujakom Luelinom i
njegovim drugarom trgovcem tepisima - kako se ono zvaše?"
"El-Marad!" odvratih. Istog časa sam shvatila koju ulogu mora da je on igrao.
Nije bilo teško - momak je živeo kao rak u planinama, nikada nikud nije išao, pa
ipak je vodio poslove razgranate po celom svetu, a svi koji su ga znali, plašili su
ga se i mrzeli ga... a i tragao je za figurama. "On je beli kralj", rekoh,
pogañajući.
Mini preblede. Zatim se skljoka na stolicu pored mene. "Upoznala si El-
Marada?" upita ona, gotovo šapatom.
"Pre nekoliko dana, u Kabilu", odvratih. "Izgleda da zna dosta o vama. Rekao
mi je da se zovete Mokhfi Mokhtar, da živite u Kazbahu i da posedujete figure
iz Monglanske garniture. Rekao je da ćete mi ih dati ako vam kažem da sam
roñena četvrtog dana četvrtog meseca."
"Znači da zna mnogo više no što sam mislila", primeti Mini, vidno uzbuñena.
Izvadila je ključ i počela da otključava metalnu kutiju koju je malopre donela.
"Ali očigledno postoji nešto što ne zna, jer inače ne bi dospela do njega. On ne
zna ko si ti!"
"Ko sam ja?" upitah potpuno zbunjena. "Ja nemam nikakve veze sa ovom
igrom. Mnogo je ljudi roñeno istog datuma kao i ja - mnogo ljudi ima smešne
črčkarije na šakama. Ovo je bez veze. Moram se složiti s Lili: ne vidim kako bih
ja mogla da vam pomognem."
"Ne želim da mi pomažeš", odlučno reče Mini, otvorivši kutiju dok je
govorila. "Želim da zauzmeš moje mesto." Ona se nagnu preko table, odgurnu
Lilinu ruku, podiže crnu kraljicu i pomeri je napred.
Lili je zurila u figuru - u tablu. A onda me je odjednom ščepala za koleno.
"Tako je!" povika ona, skačući po jastucima. Karioka iskoristi priliku da
zgrabi prhku paštetu od sira svojim stinim zubima i da je odvuče u jazbinu ispod
stola. "Shvataš? Na ovaj način crna kraljica može zadati šah belom i primorati
kralja da krene napred - ali pri tom mora sebe istaći u prvi plan. Jedina figura
koja je može zaštititi jeste ovaj odmakli pešak..."
Pokušala sam da shvatim. Na tabli se osam crnih figura nalazilo na osam
crnih polja, ostale su stajale na belima. A ispred svih, na kraju polovine beloga,
nalazio se usamljeni crni pešak koga su štitili top i konj.
"Znala sam da ćete biti odlične kao par", reče Mini, osmehnuvši se, "makar
vam pružili samo pola šanse. Ovo je gotovo savršena rekonstrukcija dosadašnje
Igre. Bar ove runde." Pogledavši u mene, ona dodade: "Zašto ne upitaš ovu
unuku Mordekaja Rada koja je stožerna figura oko koje se trenutno ova partija
vrti?"
Okrenuh se ka Lili koja se takoñe osmehivala, lupkajući po odmaklom
pešaku svojim dugačkim, crvenim noktom.
"Jedina figura koja može zameniti jednu kraljicu je druga kraljica", reče Lili.
"A to si izgleda ti."
"Kako to misliš?" upitah. "Mislila sam da sam ja pešak."
"I jesi. Ali ako pešak preñe redove protivničkih pešaka i stigne do osmog
polja na suprotnoj strani, može se preobraziti u koju god hoće figuru. Čak i u
kraljicu. Kada ovaj pešak stigne do osmog polja, kraljičinog polja, on mo